Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

.............................................20 Ostale strukture ...........................................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture...........45 Grant za ostala ulaganja ................ Biznis inkubatori i industrijske zone ............................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) .....................48 4................ praćenje ...........81 Bibliografija ...89 Prilog 4: Finansiranje opština...............................................................................................................................................................23 Biznis obuke ..................... Finansijski podsticaji..............................................................82 8..................................................................................................................................................81 Internet sajtovi .......................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ................................ metodološki pristup i napomene ..................30 Prezentacija podataka ankete .......................................................................................................................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP..................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija...........................................................................................................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika......87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu .....................................49 Podaci iz ankete ..........................................78 Načelni komentari ...............................................................................................................................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ..................................................... tehnološki park ............57 Industrijske zone ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ...................................10 2................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ..................................................................58 5.....................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................57 Biznis inkubator....................................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti ..................................................................................................................................................................................................................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ................................................................................................................................................................................................................................................................................. 5 1: Uvod .................................................................................................................................................................................................................................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP.........75 Partneri opština u ovim aktivnostima .68 Podaci iz ankete ..................28 3.............................40 Kreditna šema za MSP ................................................................................................ PRILOZI ...............................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ...............................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške .............................................................................................................................................................................................................................. konsultantske usluge.............................................................................................................. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga .......................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ...............................................83 Prilog 1: Anketni upitnik .......................................................................................................................................................43 Subvencije kamata na kredite ................................................. Ostali vidovi i sektori podrške ......................................76 6........................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ..................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ................................................................................................................................................................73 Podrška zanatstvu .................................................................................40 Kreditna šema za poljoprivredu ............................................................................................................................................................ 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ..............................................................................................................................................................................78 7......................................................................... 9 Svrha.........................45 Grant za samozapošljavanje ................................................................................................. status i očekivane izmene...... Reference ..........................................................................91 Strana 3 od 97 ...................................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ......................................15 Prezentacija ankete ............................................46 Olakšice u lokalnim dažbinama ..................................................................................................................................................... Preporuke ...46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ...................

....................................... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ............... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ........................... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori............ 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007................................................................................................. Bugarska .......................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ....Podsticaji opština za razvoj MSPP....................................................... 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama .......... 60 Tabela 12: Podrška sektorima...... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima................................... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ................................................. 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške .. 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ..... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ..... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ....... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ............................................................................. 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ............. 72 Strana 4 od 97 ...... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ....................... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi .................................................. 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ............... poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije..................................................................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ........................................... zone ............................................................................................. 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ........................................... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ................................................... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu .......................... 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ...................................................................................................................................... 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ...................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova .................................... tehno parkovi i ind.................................................................................................................................................................................. 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ........................ 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ............ .................................................. 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ........ klasterima............. ......................................................................................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ........................................................ 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ............................................................................................................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ..................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva............................................... 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ....... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ................................................................................. 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima .... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006................................ 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike .......... 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ...................................................................................................................... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ...............................

vrednosti imovine. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. Smederevu . studijskim putovanjem u Bugarsku.tri petine . realnih zarada. aprila 2007. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). između ostalog. Nišu. U tome se . uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. i 2006. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. naroĉito u Republici Srbiji. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. Doduše. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP).što ĉini veoma relevantan uzorak. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. godine. Loznici. a gotovo polovina planira da ih uspostavi.

poljoprivrede. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. visoka trţišna kamatna stopa. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. Finansiranje biznis obuka. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. strane donatore. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. Privrednu komoru. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. kompetentnosti. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Osim info. i 2006.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 6 od 97 . Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. Kao svoje partnere vide susedne opštine. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). SAD). biznis centara i saveta za zapošljavanje. neadekvatna roĉnost kredita. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. finansijske institucije.

lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. statusna trasformacija kasni. Prema anketi. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. Međutim. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. sa malim kapacitetom. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. i pored svih ograniĉenja. Međutim. dotacije. prvenstveno na lokalnom nivou. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. najviše kod lokalnih taksi. većinom seoskog).Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost.29). mreţe. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). izloţbe. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Međutim. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. onemogućen je njegov promet. i zemalja u tranziciji. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. edukacije . etno radinosti (centri. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. i zanatstvu (23). Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje .

utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. . Strana 8 od 97 . temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura.Preporuke. između ostalog.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. izvorni prihodi opština jaĉaju . Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Loznica). Kragujevac. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. Iz razloga ekonomiĉnosti. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. studijskim putovanjem u Bugarsku. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. naroĉito u Republici Srbiji. na ĉemu se zahvaljujemo. Ĉaĉak. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. Niš. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. Strana 9 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. aprila 2007. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. aprila 2007. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Smederevo. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. i 2006. (za celinu videti poseban izveštaj).

a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin.  Formulisanje strategije LER-a.1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova.  Procena stanja lokalne ekonomije. Naime. Šabac). realnih zarada. obima i kvaliteta usluga opštine. poreske olakšice. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. finansijske i mešovite. Trenutno (napomena: 2007. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. privatni sektor i neprofitni sektor. Arilje.  Implementacija strategije. širokog spektra od nefinansijske. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. Ĉajetina. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. Krupanj. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. vrednosti liĉne imovine. Vladimirci. sa manje ili više rezultata. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a.  Evaluacija i monitoring. kao što su radna snaga i zemlja. Bitan aspekt inicijalne organizacije. na postojeća ili potencijalna trţišta. što koristi svim potencijalnim investitorima. koja je. U uţem smislu. kao što su jeftino zemljište. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. u novim sektorima i sa novim tehnologijama. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. poĉnu koristiti. i stvaranje povoljnije investicione klime. Strana 10 od 97 . privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Što se povećanog rizika. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi.5 . odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. odnosno ne moraju da budu neutralne. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. spoljnotrgovinska politika. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava.reforma pravosuđa). Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. i nova trţišta. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. Multinacionalne kompanije. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. odnosno za privlaĉenje investicija. restrukturiranje bankarskog sektora. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. u nekoj dalekoj zemlji. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. kapitala i ostalih resursa. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. monetarna i fiskalna politika. odnosno konkurencije tiĉe. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. ali i povećanih rizika. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu.

odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. U ovim sluĉajevima. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. Shodno tome. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. na lokalnom nivou. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. oblasti poslovnih finansija. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. pruţanjem usluga krajnjima klijentima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. Drugi modus je po projektnom principu. Naime. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. ukljuĉujući i pravno zastupanje. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. Strana 15 od 97 . A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. velika preduzeća. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. raĉunovodstva i pravne pomoći. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. preko potcentara.

U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. obrazovne podrške MSPP i šire. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. kreditiranjem. investitorima. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. tehniĉka pomoć planiranja. razvojne agencije. tehniĉke . pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. izvršni odbor. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. kao i nevladine organizacije. a zatim postoje odeljenja.4 Međutim. izbora tehnologije. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. ranije IRD u okviru CRDA. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). 4 Strana 16 od 97 . a koje su osnovale opštine (npr. donatorima. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. garancijama. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. marketinga. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. Negde su te dve funkcije razdvojene. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. i pruţala usluge finansijske. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. kao i SLGRP). koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama.

Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. praćenje Strana 17 od 97 . takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. Informacioni Punkt. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. na primer. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. npr. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. »Kol Centar« (Telefonski servis). U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. trţište EU. što se. U tom smislu. konsultantske usluge. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. praktiĉno. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. šta se. naroĉito malih i srednjih preduzeća. Takođe.Podsticaji opština za razvoj MSPP. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra.

Kruševac. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Kovin. Aleksinac. Paraćin. postojeće MSP i radnje. Svilajnac. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Odţaci. Topola. i to: Novi Beograd. Ćuprija. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . kategorija klijenata (poĉetnici. Priboj. Ĉajetina. Majdanpek. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. savetovanja. Ĉaĉak. Loznica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Ţitorađa. Subotica. konsultantskih usluga ili mentoringa. šta i za koga. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis.Inđija. Vranje. Zrenjanin i Alibunar. Ćićevac. Crna Trava. Uţice. Boljevac. Crveni Krst-Niš. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Krupanj. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Bujanovac. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. Ivanjica. sa dva zaposlena je 30%. njih 35%.

Odţaci. Baĉki Petrovac. Zajeĉar. Raška. Zrenjanin. Novi Sad. Medveđa. Negotin. Panĉevo. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Ĉoka. Ivanjica. Velika Plana. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Sombor. Subotica. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Sombor.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Lazarevac i Rakovica. Palilula. Uţice. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Zrenjanin. Valjevo. opštine: Smederevo. Odţaci. Vršac. Ţagubica. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Baĉki Petrovac. Beĉej. Surdulica. Beograd. grad Beograd i opština Knić. Crveni Krst-Niš. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Inđija. Plandište. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Strana 19 od 97 . Paraćin. Mladenovac. u periodu od 2005/2006. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Medveđa. Vršac. Poţarevac. Ĉaĉak. Pećinci. Kruševac. Kruševac. Niš. Smederevska Palanka. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Aleksandrovac. Merošina. Negotin. Prijepolje. Lazarevac. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Panĉevo. Baĉka Palanka. Medveđa. Panĉevo. Arilje. Baĉki Petrovac. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Subotica. Priboj. Prijepolje. Kraljevo. Vranje. Sombor. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Crna Trava. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Šabac. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Rakovica. Beoĉin. Kraljevo. Ţitište. Ĉaĉak6.

Loznica..centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Malo Crniće. Priboj. Pirot. Beĉej.. Pećinci. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Krupanj.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Smederevo. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. finansijske institucije. Valjevo. Tutin. Svilajnac. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006.) 7 8 Strana 20 od 97 . Savski venac. Preševo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Odţaci. Pirot. Majdanpek. Bojnik. Plandište. Surdulica. Kanjiţa. Subotica. Šabac 7 i Inđija. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Valjevo. Preševo. Beĉej (Novi i Stari). Ćuprija. Velika Plana i opština Beoĉin. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Nova Varoš. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima.). Blace. Šid. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Ĉajetina. Bela Crkva. Majdanpek. Baĉka Palanka. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Srbobran. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Ţabari. Boljevac. Baĉka Palanka. Kovin. Zvezdara. Kladovo. Bujanovac. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Ivanjica. Raška. Smederevska Palanka. Privredna komora. Ĉaĉak.

iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. 9 Strana 21 od 97 . Videti ranije komentare. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. i institucijama. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. osnovanu uz podršku UNOPS. sa drugim asocijacijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli.

Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. priprema. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . Strana 22 od 97 .prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. SCOPES. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. podnošenje. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . Realizacija aktivnosti REEDA. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta.

Venezia. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . Friulu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. Strana 23 od 97 . UNDP 2007. Zrenjanin). lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona.centralni Apenini. Italijanski partneri su: DPS. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Ministarstvom rada. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. Giulia. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Kampanja i Umbrija. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. 2 u aneksu (RC Banat . regije – Basilicata. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. severni Bareze Ofantino. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. Izvršnim većem AP Vojvodine. Mateze.

a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . Obrenovac .12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. preduzetnika.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Savski venac . Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. pekara. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Loznica . 1 a ne i ovde). pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. programima podrške zapoĉetak posla (start up).povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. Obrenovac . poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. Vršac Centar za razvoj MSP. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. Aleksinac. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice.

Beĉej Novi i Stari. su: PalilulaNiš. i preko programa i projekata. Građani Inđije su. Strana 25 od 97 . u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Raca. Opovo. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Bujanovac. Ţabari. punktova. turizma i sl. Panĉevo. Plandište. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Crveni Krst-Niš. Aleksandrovac. Pećinci. Raška. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Surdulica. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Bela Crkva. Šid. podstiĉe razvoj MSPP. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Valjevo (LER). Kruševac (LER). Ivanjica. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Vršac. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Paraćin. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Golubac. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Pirot. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Beograd je 2005. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Izvorni naziv programa. je SitiStat (CityStat). koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Boljevac. Bojnik. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. zahvaljujući Sistemu 48. kao i one kod kojih postoje centri. Krupanj. Subotica (LER). Kanjiţa. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Ljubovija. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Savski venac (LER). ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. one kod kojih ne postoje. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Mladenovac. Backi Petrovac. Blace. Sombor. kao i brzoj reakciji. Srbobran. Preševo. Ţitište. Smederevska Palanka. Poţega.

koji radi takođe dvokratno. konsultacijama. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Sam projekat ima i volontere. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. te treba da rezultiraju novim radnim mestima.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. zemljište. većim brojem novih preduzeća. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa.. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. biznis plan i set informatiĉkih obuka. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. usluge inovacija i istraţivanja. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. On je najsavremenije opremljen. Naime. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. pristupu kapitalu. pravnom obliku preduzeća. projektima. smanjenjem Strana 26 od 97 . i funkcioniše kao one stop shop. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. kreditima. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. taksama. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. parkinga. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. na osnovu terenskog istraţivanja. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. divljih deponija. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. inovacijama. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. porezima.. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. garancijama. ali je povezana sa finansiranjem. bankama. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. kooperacija sa drugim akterima: npr. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. ili još neke mehanizme. Jer. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. odnosno Strana 30 od 97 . Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. teškoće sa kolateral. bez obzira da li se radi o zajmovima. visokog rizika plasmana. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. idealno uz pomoć Republike. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. Šta je druga strana. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. legalnosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. Ĉetvrto. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. bilo kroz ponudu kredita. Verovatno je najbolja strategija. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. neadekvatna roĉnost kredita. u najvećoj meri. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. Naime. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. visoka trţišna kamatna stopa. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje.

poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. postoji preduzetnik. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. kao što su neke banke i Fond za razvoji . takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. Prema postojećim zakonskim rešenjima. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. što je i poţeljno. umanjuje taj rizik. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. Slika ni sada nije jako dobra. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. Strana 31 od 97 . a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. One same mogu da pomognu iz budţeta. Što je najvaţnije. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. odnosno plasiranih sredstava. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. osnivaju sopstvene garancijske fondove. praktiĉno. omogućava. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije.. izuzetno do 80%. Potrebno je da se lokalne zajednice. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. postoji potreba i postoji trţište. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Znaĉi. iskustvo italijanskih opština. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. tako da i je konaĉna. Time se.

te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. a time i investicija i zaposlenosti. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. Poreski podsticaji. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. ĉak. razliĉite opcije. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). • poreska konkurencija . Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. kada se smanje porezi. Naime.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. to je i njeno unapređenje poţeljno. Dok su porezi opšti po svom karakteru. mogu biti i vrlo specifikovani. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. Sa druge strane. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. • poboljšanje poslovne klime . • povećanje tražnje . pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. pa da vaţe samo za jednog obveznika. dohotka i poreskih prihoda.jer. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća.jer. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. odnosno firmu. Strana 32 od 97 . odluĉuje o stopama. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. a radi povećanja zaposlenosti. Jednostavno.

 Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a.1.1. pa samim tim ni nad olakšicama. naime. b. nedostatak sredstava 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. nešto drugo (navesti 2. g. nije ocenjeno za potrebno 3. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. oslobođenjima. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. Radi se. d. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. a time i na njihovo ponašanje. pošto. poreskim kreditima. precizirati za koga Kreditne garancije. kod većine opština. ĉak. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 .2. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. e.1. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. podsticajima. f. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. Ako je odgovor negativan. razlog 1. c. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga.

Vlasotince 720 hiljada dinara. Velika Plana 4.6. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Baĉka Palanka 2.5 miliona dinara. Uţice .3.8 miliona dinara. Zrenjanin 5. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Panĉevo 3.5 miliona dinara. Mladenovac 2 miliona dinara.3 miliona dinara.1. Krupanj . Kovin 3. Kruševac .milion dinara. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .4 miliona dinara.9. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Obrenovac 10 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.7 miliona dinara. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1.7 miliona dinara.8.5 miliona dinara. Boljevac 1.3. Crveni Krst Niš . 5 miliona dinara. Ţabari 1. . Negotin 2 miliona dinara. Svilajnac 4. Ţagubica 2. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara. Mali Zvornik . naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006.5 miliona dinara.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš .3 miliona dinara.5 miliona dinara.700 hiljada dinara. Sombor 3 miliona dinara.7 miliona dinara. Aleksinac .6. Prijepolje . Loznica 18 miliona dinara.6 miliona dinara.3 miliona dinara.5 miliona dinara. Inđija 2 miliona dinara. Arilje 3. Valjevo 1.8 miliona dinara. Ĉaĉak . poljoprivrede i ruralni razvoj   h.1 miliona dinara. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara.

dinara.6 mil. 24. 7. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 15. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. 18. 22. 27. 4. 23.Podsticaji opština za razvoj MSPP. subvencije. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 6. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata.8 mil. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. 8. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 11 . 25.5 mil. pozajmice za registrovana polj. 17. 14. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 5. 20. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 21. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede.12. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 28. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . 9. 26. 4. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 19. 13. savetovanja. od 1. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 10.

44. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 13 miliona dinara.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . Zvezdara Ţagubica Sombor 32. 49.Podsticaji opština za razvoj MSPP. obuka. 48. osemenjavanje krava. 42. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. 31. Topola 46. 43. 37.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 30. 36. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. 50. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 33. 34. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. 47. 35. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. 51. 41. 39.

budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština.3 0. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . svake godine.26 0. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Loznica. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil.Podsticaji opština za razvoj MSPP. grant za zapošljavanje. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. Fond za razvoj poljop. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. % din opšt.27 0.5 0. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. programa MSPP za nezaposl. Fond za razvoj poljop.3 0.

Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 .5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID.7 3 0. The Urban Institute. Strana 38 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. 2006.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. razvoj 1. The Urban Institute.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID. 2006. 2006.57 9% umanjen o do 4. The Urban Institute. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1.

ili kao novoosnovano pravno lice . Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. nezaposlena lica (primer Loznica). uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ili i MSP i preduzetnicima. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. najĉešće kod subvencija. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). a u Inđiji imaju veliku ulogu. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. ZBS. dok u Subotici imaju ograniĉenu. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. primer Subotica.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. u nekim sluĉajevima. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma.

Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Kraljevo. Crveni KrstNiš. Bojnik. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Negotin. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Kragujevac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bajna Bašta. Uţice. Panĉevo. Surdulica. Paraćin. Velika Plana. Subvencije kamata na kredite 4. Bujanovac. Raška. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Ćuprija. Prijepolje. Valjevo. Poţarevac. Malo Crniće.2006. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Strana 40 od 97 . Aleksandrovac. Topola. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Ţagubica. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Mladenovac. Podrška kroz kreditne garancije. Obrenovac. Dimitrovgrad. Grant za samozapošljavanje 5. Ljig. Smederevo. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. garantni fond 3. Ţabari. Pirot.

godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. 400. grejs period od 1 . 1 g. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Kraljevo krediti . Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Baĉka Palanka Subvencije. grejs.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Mali Zvornik 7.2 godine.5 godina. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. Nabavka sadnica borovnice u 2007. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Kovin 331. 3% kamate. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine.123 korisnika 24. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . 3 godine period.sredstva iz budţeta 17. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. Bez bankarskih sredstava . Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. U 2006. krediti 15.290 dinara kredita za poljoprivredu 11.. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. vraćanje u dve 12. rate 21. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. 6 miliona . Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. proizvodnje .to mes.

edukacija privrednika za izradu biznis planova. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. voća i povrća. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. Strana 42 od 97 . detaljnije su prikazani u narednoj tabeli.20. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. te opreme za preradu mesa.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. što je znatno češći primer. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. u iznosu od šezdeset .Podsticaji opština za razvoj MSPP. nazimila. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. nerasta i prasadi. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. Ukupno 58. Izvor: Terensko istraživanje opština. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme.7 mil.000 evra sa Beograd kamatom o 4. 84 miliona dinara za 113 korisnika. savetovanja. subvencije 26. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . krediti za investicije. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. 29 mil. Kredite od 2 . Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. hladnjaĉe. izgradnju sistema navodnjavanja. kao i njihova visina i namena. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu).5% god je uzelo 120 poljoprivrednika.

godine. 4. 10. 9. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. 12. Saveta za zapošljavanje. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. a treći je u osnivanju. budţetskih fondova nije dozvoljeno. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. 55/2003. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. 6. Međutim. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. osnivanje tzv.7miliona dinara . 5. i Garancijski fond AP Vojvodine.75% god. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji).49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine. preko banke Intesa. 2.000 evra. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. 8. 11. 17/2003 Strana 43 od 97 . grejs 1 god. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . godine izdvojena za kredite MSP do 10. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br.000 evra.000 din. za kredite MSP do 30. kamata 2. 3. 7. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu.

Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. Jubanka. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća.000 dolara. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. Komercijalna banka. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. zadruge. U junu 2004. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. poslovna banka (Continental banka. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”.. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. godine osnovan je Opštinski garancijski fond.000. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. kooperative. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . individualne poljoprivredne proizvođaĉe. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka.000. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. koje dodeljuje poslovna banka. delova za mašine i opremu. godine. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). do 50%. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). Strana 44 od 97 . poljoprivredu. Vojvođanska banka. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). poljoprivredni kombinati. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. zanatstvo i usluge. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. i na kraju.00 eura). Krediti se odobravaju za proizvodnju. što Fondu i daje regionalni karakter. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. a garancije obezbeđuje fond. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. alata. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. kroz UNOPS. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. opreme. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina.

3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . zakup u kupovinu zemlje. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. grejs period 1 god. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. turizam . 1 Palilula. muzilice.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. rasnu stoku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja.

poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP.800. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. 18 Strana 46 od 97 . obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. otvaranje novih radnih mesta. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. rasta. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete.za drugo Opis zemlj.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. godini poslovanja bez naplate. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.

Podsticaji opština za razvoj MSPP.Republika vraća lokalnoj samoupravi. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in.

na primer. snabdevanje gasom visokog pritiska. odnosno grada. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. infrastrukturne delatnosti. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. utiĉe na razvoj MSPP. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. Stanje ove infrastrukture. 2. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. fiziĉka infrastruktura. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. ţeleznice. Ukoliko se na teritoriji opštine. kao i saobraćajna infrastruktura. Strana 49 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 4. snabdevanje elektriĉnom energijom. Drugi naĉin je indirektan .tako što poboljšanje stanja infrastrukture. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. nacionalna i regionalna mreţa puteva. Prvi je direktan . U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane.

lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. odnosno komunalne delatnosti. koje su i prirodni monopoli. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. odnosno povećala ponuda tih usluga. besplatnog ili jeftinog zemljišta. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. jeftinih uređenih lokacija. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. kao i opština Titel. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. Ideja sa podsticajima za MSPP. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Naime. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. odnosno komunalnih delatnosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. Rezultati su odliĉni. Lokalna infrastruktura. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. daljinsko grejanje i distribucija gasa. dobre saobraćajne veze. druge vrline opštine). Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. blizina glavnog i velikih gradova. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. koje su. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. Gradsko-opštinsko. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. Strana 50 od 97 . Opština moţe da. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. vibracije. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. ĉesto u specijalizovanim zonama. tj. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. Naĉelno posmatrano. odnosno ustupa. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. Naime. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. one koje proizvode usluge. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). dugogodišnje korišćenje. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. Naime. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). odnosno namene površina u gradovima. zagađenje ĉvrstim. ove delatnosti su locirane u centru grada. pristup teškim vozilima. ukratko reĉeno. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. ali ne postoji slobodan promet. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. pored stanovanja. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. odnosno restituciju). odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. U fiziĉkom pogledu. Statusna transformacija zemljišta. Međutim. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. postoje dve osnovne grupe delatnosti. zelene lokacije). potreban je. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. odnosno. već administrativno određene naknade. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. na primer. smeđe lokacije). kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta.

odnosno odgovora na sledeća pitanja. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni..i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. tehnološki parkovi. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. Konaĉno. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. Ovakvi industrijski parkovi. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. Prvo. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. telekomunikacije. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. Naime. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). odnosno poslovni centri. Pripremanje i opremanje zemljišta. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. Dilema. elektriĉna energija. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. Pri realizaciji programa. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne.). moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. odnosno vlasnika.). namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). nisu kompatibilne sa stanovanjem. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. ali u određenim situacijama. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. gas itd. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prilagođenih potrebama MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. a urbanistiĉke procedure. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. odnosno građevinsko. međutim. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. Drugo. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. odnosno industrijski parkovi. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. znatno su pojednostavljene. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. naĉelno posmatrano. tako da. odnosno magistralnih puteva i pruga. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. dobro infrastrukturno opremljenih zona.

tehnologija. posebno u oblasti novih proizvodnji. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. znanja. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. kao program. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. inovacija i sistema upravljanja. pa i njegova odluka da investira ili ne. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. nekada upotrebljavane. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. i. a sada napuštene. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. pri ĉemu bi lokalne vlasti. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. Strana 53 od 97 . pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. ili su ona svedena na najmanju meru. daleko od poslovnog centra grada itd. univerziteta. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. ili nedovoljno iskorišćenje. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. materijala. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. centara za ispitivanje i istraţivanje. pogona. odnosno nauĉno tehnološke parkove. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. Unutar postojećih zakonskih rešenja. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. odnosno njegove namene. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). odnosno industrijskih) objekata. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. ukoliko je potrebno. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi.

a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. poput planova generalne i detaljne regulacije. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. Naime. Konaĉno. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. Sve te radionice. ali nemaju svoj poslovni prostor. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. Naime. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. Time se. naroĉito regulacioni plan. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. U tom smislu. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. odnosno građevinsku dozvolu. U tom smislu. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. naroĉito lokalnih javnih dobara. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. neminovno. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola.Podsticaji opština za razvoj MSPP. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. Javlja se veliki broj malih. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. i regulacionih planova. Međutim. Bez obzira na to. odnosno industrijski objekti. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. poput generalnog urbanistiĉkog plana. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». Sam plan određenog podruĉja. koju zakon propisuje. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. Drugim reĉima. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. same lokalne zajednice. Tada se stari poslovni. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. Takvo planiranje. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. BID). odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. pre svega troškovi njegovog vremena. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru.

poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. u tom sluĉaju. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. ima blagotvorne efekte. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. prilagođavajući ga potrebama. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bar u manjim sredinama. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. odnosno za avans kod zakupa. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. ukljuĉujući i troškove kapitala. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Dosadašnja svetska iskustva. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. Prvo je da se. dodeljivanje franšize. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. bez obzira na sve mogućnosti koje. naĉelno posmatrano. On je ĉesto ili skup ili je. naroĉito ne stranih. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. Konaĉno. Svakako. Drugim reĉima. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. Drugo. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija.

Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. a nekako izgleda da će to potrajati. Da bi se ušlo u te poduhvate. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. U mnogim gradovima u Srbiji. Drţavni poslovni prostor. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. postoji drţavni poslovni prostor. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. ali i prodat zainteresovanim firmama. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. a i ukoliko investicije dobro krenu. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Opremanje novih lokacija. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. Strana 56 od 97 . Adaptacija napuštenih zgrada. a biće ih sve više. Stoga postoje. Naime. ako je ikako moguće. saobraćajnu. zemljište je u drţavnoj svojini. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. Ali. tj. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. što bi bilo pravedno. a posebno u većim. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Lokalne zajednice to retko ĉine. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. Drugim reĉima. energetsku i drugu. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. ali legalna mogućnost postoji. Sa druge strane. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla.

Baĉka Palanka. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Biznis inkubatori 2. Vlasotince. Beoĉin. pomoć. Crveni Krst-Niš. Strana 57 od 97 . Vranje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Novi Sad. Industrijske zone: 5. partneri 5. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. pomoć. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. Industrijske zone 3. Kanjiţa. Subotica. ili neki drugi podatak. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Knjaţevac i Beograd. Bojnik.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. planira. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. tehno parkovi i ind. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori.

Golubac. Palilula i Beograd. Surdulica. Novi Sad.770 i NF 248/. Boljevac. Loznica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Novi Beograd (IT tehnologije. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Bela Crkva.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Kladovo. Paraćin. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Ţabari. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Bajna Basta. Plandište. Majdanpek. Priboj. Svilajnac. Senta (Poslovni inkubator). Ţitorađa. Šabac. Pirot. Crna Trava. Pećinci. usluţne delatnosti). Ĉaĉak (ICT inkubator). Šid. Beĉej. Preševo. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Ivanjica. Smederevska Palanka. Bujanovac. Ljubovija. Kruševac. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Prijepolje. Niš. Raška. Inđija. Apatin. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. finansija i industrije. Mladenovac. Poţarevac. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Vršac. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Standard je alat za obuku i trening. Površina Opština br. Vlasotince. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Sremski Karlovci. Savski venac. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Palilula. Valjevo. Ţagubica. Arilje.

Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.34 100 40 17 328 27 Industrija .5 55 5. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. za proizvodnju malih i sr. tekstilna.5 Strana 59 od 97 . metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.Podsticaji opština za razvoj MSPP.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1. Trgovina .

Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.€. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. uĉešće opštine je još 150. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana.Podsticaji opština za razvoj MSPP.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br.000€ kroz građ. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. Strana 60 od 97 .000. za proizvodnju malih i sr.

7 13 2 2. Trgovina . metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 . 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . Saobraćaj i skladiš. poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

informatiĉku. Strana 62 od 97 .arhiurb. površini slobodnih parcela. laboratorijsku. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. servisnu.sr. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. mada o tome nema dovoljno informacija. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. a time i zemlje. transfer "know how" i novih tehnologija. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP.yu/. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www.vojvodina. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu.gov. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prvenstveno na lokalnom nivou. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter).

klastere koje formiraju preduzeća. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. Pre svega. Ne treba dopustiti da. odnosno potrebe. vezana je za tzv. na primer. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. na primer. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. Po klasterskom principu privrednog razvoja. a drugi destimulišu. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. putem urbanistiĉkog planiranja. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. Strana 63 od 97 . vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. A to se moţe uĉiniti. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. veština kroz zajedniĉku efikasnost. podsticanja akumulacije znanja. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti.

mikrofinansiranje. zaštitom okoline i prirodnih resursa. jeftinijim procedurama.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. savremenim proizvodnim procesima. reĉnih nadleţnih organa. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. odnosa u lokalnoj zajednici. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. transport. inţenjerskim. politici poslovnog prostora. liĉne sigurnosti građana. razliĉite mogućnosti zabave. carine.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. smanji daţbine. društveno efikasnom kontrolom.  pribavlja spoljne investicije. veze sa dobavljaĉima. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. transportom. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza.  dijagnosticira. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. sudsku praksu. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. postizanju viših nadnica. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje).  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. industrije i institucija podrške. uklanja uska grla. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. intelektualne svojine  viši kvalitet života. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. fondove za poĉetnike.

tako i prema domaćim i stranim investitorima. sa jedne. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . Naime. Dakle obuka radne snage moţe da se. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. odnosno nepotrebnim. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. uz drţavnu pomoć. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. Naravno. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. sa druge strane. pa makar i od strane lokalne vlasti. Jer. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. poţeljni su podsticaji. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. Strana 65 od 97 . Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. program edukacije za svoje radnike. njihova razmena mišljenja i informacija. naroĉito manjih. kako bi se privukle dodatne investicije. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. Mnogi zaposleni. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. mora ukljuĉiti u proces. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. moţe postići i njihovom saradnjom. ali se i lokalna vlast. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. a to se u nekim sluĉajevima. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. Naime. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima.

koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). IT centri. kao i njihova Asocijacija. treba ukazati na stanje i mogućnosti. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. agro biznis klubova. godine. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. Ipak. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. a sa nacionalnog nivoa ne postoji.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva.euta.Videti detalje na http://www. Strana 66 od 97 .sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. Teledomovi u Srbiji. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan.Podsticaji opština za razvoj MSPP.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu.

poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. sa skromnim zaradama. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. i to posebno ukoliko su redovne. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. Na primer. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Postoji i treći sistem. onemogućen pristup finansijskom sistemu. Jer. Moguće je.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. na primer. Ipak. Drugim reĉima. ili pojaĉana represija. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. a ni spoljnih firmi. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. bilo od strane lokalnih vlasti. Naime. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. Svakako. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. laboratorija. bilo od strane velikih lokalnih firmi. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. geografskog porekla i sliĉnog. ni domaćih. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. HACCP. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. ekologije. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. nemogućnost zaštite interesa na sudu.

Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. Zanatstvu 5. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. Nagradama za najboljeg preduzetnika.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. Etno centru / ruĉnim radovima 3. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . inovaciju 8. Tabela 12: Podrška sektorima. 20007. partnere (donatori.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. terensko istraživanje opština. poslovni prostor posebno subvencionisati. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. (navesti detalje i naĉin podrške. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. Virtuelnim preduzećima 7. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. ideju. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 .

Podsticaji opština za razvoj MSPP. razmena znanja i iskustva. registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. sprovodi EAR 2007. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. kolektivna vizija. niţa cena i bolji kvalitet. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. smanjenje nezaposlenosti. promocije. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. brţi i lakši pristup novim trţištima. prenos tehnologije i inovacije. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. Razliĉite konsultantske usluge će. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. edukacija i savetovanje. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. proizvodnje hrane. pored njih. potencijalni MSP. svake godine. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. Efekti: povećanje prodaje.godina Strana 70 od 97 . veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. turizam. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). postojeća MSP.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. saradnja izmedju MSPP. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. smanjenje troškova transporta. Projekat finansiran od EU. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. Ciljne grupe: nezaposlena lica. veća produktivnost. Podrška klasteru: konsalting. povećanje konkurentnosti. Klaster cveća.

prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.edukacija 2 Palilula.

bgcrafts. sajmovi. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. saradnja sa TOBom. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS.org za međunarodnu prodaju i www. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. određivanja cena. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . iz Bugarske u zanatstvu. marketing. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. «Fijakerijada« u Crepaji. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam.Podsticaji opština za razvoj MSPP. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). promocije.com za prodaju u Bugarskoj).craftcenter. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. dizajna i razvoja proizvoda.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. kolonija. Primer dobre prakse programa JOBS. usluţno osoblje i nezaposlene. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. promociji u zemlji i inostranstvu. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu.

izloţbe Strana 74 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. Klub za poĉetnike. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. izloţbe. Deliblatska pešĉara Edukacije. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke.

u anketi dobijenih odgovora opština. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. Sledi pregled nekih. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada.Podsticaji opština za razvoj MSPP. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. u Valjevu. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. imidţ ili aktivnost. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. preduzetniĉku ideju. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu.

USAID . radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove .CARE-Turizam 4 Loznica IRD. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. Unicef-LPP. RPKS . izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. MERCY CORPS.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog.razvoj jugozapadne Srbije. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . Reg-LPA. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 . FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo.MEGA.

Institut za voćarstvo. organizacija seminara. biti definisani Strategijom razvoja. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. EAR. ambasadama. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. Privatne firme. saradnja sa institutima. Švajcarskom agencijom SDC. ISO 14001. privrednim komorama. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. rad. finansijska pomoć najboljim. HACCAP. ambasade. NSZ. Danski savet za izbeglice. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. sopstvenim sredstvima. USAID USAID Mercy Corps. fakultetima. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU.Podsticaji opština za razvoj MSPP. UNDP – MIR2 Programom. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. biznis inkubatori. resornih ministarstva.ADF) Za formiranje klastera . IMS i dr. Strana 77 od 97 . donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. kroz akcione planove i konkretne projekte. Norveška Vlada. balkon. nevladinim organizacijama. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. sredstvima NIP-a.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). kredite Partneri: fakulteti. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. radionica (.

naroĉito za manje opštine. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Unapređenje poslovne klime. 4. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. već treba da budu stabilne i predvidljive. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. tako da neće sve biti ponovljene. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl.indjija. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. 2. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . njihovim aktivnostima i poslovima. Preporuke 1. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. efikasnost administracije 5.pdf 8. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. Pregledne informacije 7.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. 3. odnosno registracija. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja.

Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. sem informacija. kreditiranje itd. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. Biznis inkubatori i industrijske zone 14.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. 4) . U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. 11. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. 9. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. povezano sa naĉelnom preporukom br. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. Nefinansijske strukture za podršku . Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. obuka i konsalting 10. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. 12. 23 Strana 79 od 97 . Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16.Podsticaji opština za razvoj MSPP. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. ne bave pruţanjem individualnih usluga. 13. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. upravljanju i korišćenju usluga . Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. koliko je poznato. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. 15. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. zamenik direktora RAMSPP. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje.

22. 20. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. praćenje i sve ostalo. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. asocijacije za razvoj i sliĉno). kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. 24 Strana 80 od 97 . Ostali vidovi podrške 21. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. 18. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. Izvor finansiranja za start ap kredite. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. već samo vezane direktno za MSP.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. etnocentri. Kragujevcu. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. a potencijalno takodje. a ne u Beogradu. inicijativa i resursi. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. domaća radinost. turistiĉke asocijacije. kao i ostale kredite. kao što su zadruge.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. ruralni razvojni centri. za šta opštine. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Kreirati uz to. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. Takvi regionalni fondovi bi. mikrolizing fondova. na nivou NUTS 3. 19. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena.

8. (1973). Đukanović (2001). Lovins.undp. M. Economic Growth Theory. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012.. New York: United Nations 19.MEGA projekat USAID. Вујовић.unhabitat. М. H. Lösh. Петровић. S. 2005 10. 18. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. http://www. 7. (1954). Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. et all (1972). D. Brown and Company. 2005. A. H. S. Republički zavod za razvoj. L. OECD Centre for Entrepreneurship. „The Case Study of Nis‟. 2006. SMEs and Local Development.New Policy Perspectives. Stockholm Conference (1972).OECD Centre for Entrepreneurship. Princeton: Princeton University Press. С. u V. Castells. P. Norway. (1980). Knorr-Sidow (ed).. OECD 2006. W. Šećerov. 20. SMEs and Local Development. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. Abstracts. Урбана социологија. Boston: Little. Reference Bibliografija 4. W. Limits to Growth. London. Skills Upgrading . 27. (1996). Cifrić. M. The Rise of the Network Society. 30. London: Earth Island UNCHS (1996). Istraţivanje The Urban Institute. The Economics of Location. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. Odrzivi grad . Republički zavod za razvoj. Tokyo. 21. Hungary. Human Development Report 1999.104 Pušić. 28. 14. (2002a). poljoprivrede i ruralni razvoj 7. 31. 67-85 Sassen.org/hdro/99. (1999). 2003.Podsticaji opština za razvoj MSPP. The Progress of Nations. 24. 25. Trento. LXIV. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. Budapest.. IDIZ. The Oslo Convention of European ICLEI Members. July 2002 Milutinovic S. LJ. 23. Ruralni razvoj i modernizacija. (2002). A. ЗУНС. Oxford. (1961). The Global City: New York. I. M. januar 2007. 2005 9. Београд. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy.. Local Governance and the Drivers of Growth.. 22. London XE "London" : MacMillan Richardson.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). OECD . 16. EuropeanCities21. Papers of the Regional Science Association. UN Development Program. 29.. ISBN: 9789264104709. et al. 13. „Polarization reversal in Developing countries‟. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). http://www. (1991). 6. in O. London: Secker and Warburg Economics. Proceedings. Pejić (eds.).ka jednoj sociologiji okruzenja. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. 9-12 February 2002 Mumford. 45. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. Zagreb. Natural Capitalism. 15. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Strana 81 od 97 .org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). 2006 12. Oslo. 89 . UK: Blackwell Publishers Hawken. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. The City in History. The HABITAT Agenda.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. 26. New York: Universe Books Milutinovic. New Haven: Yale University Press Meadows. (2001).. 17.

World Urbanization Prospects. Magna agenda.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. A/RES/55/2. N. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration. Stalna konferencija gradova i opština http://www.sr.org/millennium/declaration/ares552e. 7.sr. 6.gov.skgo.vojvodina.yu/istrazivanje/index. Uporedna iskustva lokalnih samouprava.hu/ Strana 82 od 97 .g.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. http://www.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. Internet sajtovi 1.dr Mirko Pejanović.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.merr.gov.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. New York: U.sme.indjija.pdf Euta . evropska unija teledom saveza http://www.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www. United Nations (1998).”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. Department of Economic and Social Affairs 33.euta. 5.gov.pdf 34. Prof. 4.arhiurb. 2. 35.yu/ MERR. poljoprivrede i ruralni razvoj 32. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www. Beograd 2002.gov. 3.sr.un.sr.prsp.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

.............da 2 .............................. .............................ne 1........................ne 2......da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: .....Podsticaji opština za razvoj MSPP.......... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština....... Ime opštine/grada Ime. .................. koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER.....Datum............ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: .............da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1... poljoprivrede i ruralni razvoj 8.2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1........ što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ... ............ »kol centar« (telefonski servis) ? 1..... 1......... 2........ 2....... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007...... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ........lokalni ekonomski razvoj 1..............da 2 .da 2 .... ..................................da 2 – ne 2...da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1............................. –možda 3. Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2......................4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2.... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1. ...................................... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”..... npr Informacioni punkt..1 Da li imate kancelariju za LER Ako da..........................3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER.................. funkcija.................... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.

.............................. 3......................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome .................................................................2 Ako je odgovor negativan........................... ... ....................... koju vrstu finansijske podrške .............................. nešto drugo (navesti)......................................... -ne 3......da 4...........................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ......................................................................................................................................................................................................................... 3.................................................................................................................................... -ne planira 3 . postoje pravne prepreke.................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din.......................... 2............................................................................. Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1............. Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3...................................... 2.......................................................................................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): .... 3...... nedostatak sredstava ................... 2..... nije ocenjeno za potrebno........................................................................................................................................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP............. Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ................................................................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2.......................... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ........................................................................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ...... ................................................. koji je razlog za to 1.....................................................................3 Ako da....

.................................... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2........................................................................ naknade za zemljište 3............ Nešto drugo........................................ konsultantske usluge.......... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje...............2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2.................................................... 4............ poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja........................................ ................ Opis. Biznis obuke ........ savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici.................................... ................... takse 2......................................................................... 5... savetovanje.............................................. pomoć................ ............... Industrijske zone 5............... partneri Strana 85 od 97 ........ opišite 4................ praćenje 4............2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2..................... šta i za koga............. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi.......... -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4.............. -ne Opis (šta i kako): ............... pomoć.............. -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata.......................... 5............. -ne Sektor specijalizacije zone...........Podsticaji opština za razvoj MSPP.. partneri .. -ne planira 3 – da 4..olakšice u lokalnim zahvatanjima 1......................................... navesti kome i za koju svrhu : 7 ............ drugo 8.. ............... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ........1 Da li opština (su)finansira obuke.................................................... -ne 2....... ili neki drugi podatak........... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno...................1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2................... -ne planira 3 – da 4............ postojeće MSP i radnje........................

............................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: ..................................2 ako to nije slučaj........................................................................................................ 8.................................. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ............ Strana 86 od 97 ....................... Dodatne informacije koje želite da pružite : ............................... poljoprivrede i ruralni razvoj .......................................................................................................................................................................................... u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ...... telefon.................................. funkcija.............. Drugi vidovi............................... 3................................. .......................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ........................ 6...................................... implementatori): ........................................................... 2.................................................................................... etno centru / ručnim radovima.............................. ............................................................................................. ...............Podsticaji opština za razvoj MSPP..................... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) .................................................... zanatstvu................sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1..... 7........................ 6..................................................................................... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime................. Nagradama za najboljeg preduzetnika................................................................................ Virtuelnim preduzećima.................................................................................. 8............................ Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori....................... ideju.......................... 7.............. ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................... 5...... ........................................................ tranzicionom centru za viškove radnika.............. ................................................................................... 7.......................................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1............................... email adresa7.............................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1......................................... inovaciju....... 4........................................................................... ................................................................................

odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. preduzetništvo i MSP. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. Unija poslodavaca Vojvodine. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . a njegovom realizacijom upravlja EAR.d. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata.mini katalog. koji je finansijski podrţala EU. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. HIP Petrohemija iz Panĉeva. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. godine. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. razvoj i transfer tehnologije“. Program je Strana 87 od 97 . skladišnim i drugim halama. Izvršno veće AP Vojvodine. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. svih 19 banatskih opština. udruţenje preduzetnika. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. nevladine organizacije. preko EAR. u saradnji sa opštinom Zrenjanin. Na inicijalnom sastanku. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006.

u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. Pored ovih institucija. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. njime upravlja EAR. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. RCR – Banat promoviše ovaj program. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. kao i potencijalne klijente u regionu. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. u skladu sa njihovim interesovanjima. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. koji se raspisuju za institucije i organizacije. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. a delatnost obavljaju manje tri godine. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Centar za istraţivanje. tim RCR – Banat je dogovorio. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. i 20 miliona dinara. Takođe. godini (20 miliona).95%. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. Takođe. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. tako da svaki Strana 88 od 97 . Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava.

Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. koriĉenje. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. Bugarskoj. stranih jezika.. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. štampanje. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. U SAD postoji oko 10. Elektronsko dopisivanje za građanstvo.)  Korišćenje multimedija. analizirajući podatke dobijene od klijenata. koje su 2004. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. Estoniji. skeniranje. napravljen je i softver koji omogućava da. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa.. korišćenje kancelarija. mikrozajednica otvorenog profila. slanje i primanje faksa.000 Telecentara. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . Bosni i Hercegovini. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. plastificiranje. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. obrada teksta. godine poĉela realizacija Teledom programa. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. narezivanje CD-a. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985.000 novih Teledomova. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. Slovaĉkoj. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara.000 Teledomova. Uvedene su konsultacije 1:1. društvenih i mikroprostornih zahteva. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. elektronskog bankarstva. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. U Mađarskoj je 1994. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. u ĉemu im pomaţe RC. a u Indiji ima oko 30. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. grupnih. pojedinaĉnih. Teledomovi postoje u Rusiji. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. birotehniĉku. fotokopiranje.

zahteva. Fondacija Apacai. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. usluge interneta. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. osiguranja. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. godine obuĉeno je preko 10.063. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. Fondacija Rukohvat.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. 064 i 065. Operateri mobilne telefonije 062. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. USAID. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske.sastavljanje poslovnih pisama. Osiguravajuća kuća UNIQA. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . AGROMREŢA – Beograd. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. mobilne telefonije. molbi. Teledom savez Mađarske.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kancelarijske usluge. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. Internet provajder Eunet.

on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. sa druge strane. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. ali ne i najveći izvor. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. od strane opština slabo korišćena mogućnost. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. Osnovna svrha zaduţivanja. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. Budžet lokalne zajednice. prosvete.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. USAID. moţe da finansira sve namene.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. po vaţećim propisima. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. tj. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. On je pogodan. pa i na lokalnom nivou. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. I pored toga. Novi Zakon o javnom dugu. i kroz obveznice. koji su prvi. Takav pristup će. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. Jer. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. otkloniti sumnju u korupciju.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. Naime. uglavnom inostrane. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. dok traje ovaj proces. zdravstva. nagoveštaj promena . obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti.  prodaja imovine. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. sa jedne strane. Pored toga. one Strana 91 od 97 . EU). konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi.  fondacije. posebno (Svetska banka. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano.  transferi od centralne vlasti.  sredstva komunalnih preduzeća. Ipak. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. kako svetsko iskustvo pokazuje. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja.

saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. posebno u SAD. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. Svetska banka. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. pored komercijalnih poslova. a po Zakonu o svojini iz 1995. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. koncesionalnim uslovima. koje odobravaju pomoć. prosveta. u republiĉkom vlasništvu. pa lokalne zajednice imaju još niţi. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. veoma je veliko. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. putevi. Svetsko trţište municipalnih obveznica. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. ali i zdravstvo. samim tim. USAID. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. godine. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. ĉiji je suvlasnik. telekomunikacije. onaj drţavni. rudarstvo. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. Međunarodni izvori. ĉak i kroz poklon. Evropska banka za obnovu i razvoj. tj. tako da je tokom Strana 92 od 97 . koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. sport. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Na taj naĉin. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. bilateralni donatori. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. sa najduţim rokom od 30 godina. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). vaţan potencijalni izvor sredstava. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. Evropska investiciona banka. banje. smeće. obveznica lokalnih vlasti. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tj. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. da se naprave u zemlji i inostranstvu. vodoprivreda. već je sva. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu.

Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Samodoprinos. bandere). trotoari. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. Međutim. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. Regulisani su i prihodi od donacija. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. kroz porez na korišćenje javnih dobara. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). pravo na njihovo zaduţivanje. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. godine. osim poljoprivrednih vozila i mašina.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. Poĉev od januara 2007. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. godine. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. zelene površine. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji.

d) 1. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. c) 4. U daljem postupku obraĉuna transfera.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. zatim kompenzacioni.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. e) 2. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. tranzicioni i opšti transfer. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. h) 1. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. na nje razvoj.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. Pored toga. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. g) 6. U tom pravcu. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka.7%). a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. b) opšteg. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. f) 0. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. b) 19. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 .3% prema površini teritorije opštine.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju.

došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. investicioni fondovi i štedionice. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. svi oni. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . iznose po pojedinim opštinama. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. Pored uzimanja kredita. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. penzioni fondovi. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. brokersko-dilerska društva. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. ostale prihode u skladu sa zakonom.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. društva za osiguranje. nepokretnosti. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. u zavisnosti od svoje finansijske snage.Podsticaji opština za razvoj MSPP. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava.. godine. U tom procesu. Prvoj grupi . To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. uzeti zajedno. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. davanja u zakup pokretnih stvari. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. samostalnih delatnosti. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. odnosno fiskalnog kapaciteta. Zaduţenja. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. naknada za izgradnju. osiguranja lica. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. Od 2007. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. S druge strane.

Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. koji se donosi u formi zakona.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i sâm rad Komisije je javan. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. Njihovo sâmo postojanje. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Za svaku budţetsku godinu. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta.kapitalni karakter. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. uplati prema sedištu firme. Pored sistema vlastitih prihoda. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. a ne po prebivalištu pojedinaca. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. U ovom sluĉaju. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. U principu. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. Proces dodele sredstava. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije.

U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti.  suficit budţeta gradova u 2004. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. godini.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije.3% u 2000. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. kada je sistem bio “postavljan na noge”.3%. kod gradova zabeleţen je porast od 110. godine.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku.6% u 1975..u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. Imajući u vidu njegove karakteristike. kretalo se od 12. Strana 97 od 97 .36%. godini.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. godini.5% u 2000. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. a 2005. 12. Kriterijumi površine. na primer). Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. i 12. u periodu od 2000. Naime. godine 14. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. a kod opština sa preko 100. odnosno školskog obrazovanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem).8% u 2002. do 7.3% u 1975. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. na 13. do 2006. godini (među njima. a ĉine 30.70% stanovništva republike. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. Međutim.3% u 1985. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.7% u 2000. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. do 2003. zaštite ţivotne sredine.. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001.

51 (0.07 (497. 2008 (Beograd: SME Consulting). Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.11) (0. 12 cm Nasl. sa naslovnog ekrana.034.2) ГРОЗДАНИЋ. Савић. tekst. .034.SR-ID 150324236 .034.11) (0. -napomene i bibliografske reference uz tekst.1 (497.-Bibliografija ISBN 978-86-87557. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.2) 332. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.2) 352.00-0 1. Београд 005.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika. -Tiraž 80. poljoprivrede i ruralni razvoj.Beograd: SME Consulting .

Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA. POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful