Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

........................................................................................................................................................................81 Internet sajtovi ......................................................................................................................................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ..............................................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ...............................................................................................................................................................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ...............10 2.........................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP........................................................................................ Finansijski podsticaji............................................................................................................................................................................................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija...................................................................................................................................48 4..........28 3...............63 Neke dodatne opcije za intervenciju ......................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture........................................................................................................................................................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ...75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika.............................................................................................................................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ................................81 Bibliografija ..........................................45 Grant za ostala ulaganja ........................................................................................................................................................................................................................69 Preduzetništvo u turizmu ................................................................................................................74 Tranzicioni centar za viškove radnika .... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ............................................................................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti ........................................................................43 Subvencije kamata na kredite ...............................91 Strana 3 od 97 .........76 6...............................................................................................................................................................................................................................................78 7...................... 5 1: Uvod ..................78 Načelni komentari ................................................... Ostali vidovi i sektori podrške ..............................................15 Prezentacija ankete ................................................................................. Preporuke ...................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP....................... 9 Svrha.................................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ..... konsultantske usluge............49 Podaci iz ankete ... 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) .....46 Olakšice u lokalnim dažbinama ......................................45 Grant za samozapošljavanje .................................................................................................................................................................................................................................................................................... praćenje .................................. tehnološki park .................23 Biznis obuke .....83 Prilog 1: Anketni upitnik .....................................................................................................................................................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) .......................................................................................................................................................68 Podaci iz ankete .....................57 Biznis inkubator.......................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama .................................................... PRILOZI ..................20 Ostale strukture .....................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja .................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ............................................58 5.......................................................................................................................................................57 Industrijske zone .......................89 Prilog 4: Finansiranje opština....................30 Prezentacija podataka ankete ................... status i očekivane izmene...................................................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ..........................................................................................................................................................................................................82 8.... Reference ............................................................................................................... Biznis inkubatori i industrijske zone ..............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................73 Podrška zanatstvu .............................................................................................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima ............................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ...................................................................40 Kreditna šema za poljoprivredu ...................................................................................................................................................................................................................................................... metodološki pristup i napomene ...........................................40 Kreditna šema za MSP ............................

......................................Podsticaji opština za razvoj MSPP...................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ............. 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ...................... 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ........................................................................ 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ........................... 72 Strana 4 od 97 ... 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ............................................ 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ....... zone ...................................... 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ......... poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije.................................................................................................. Bugarska ....... 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ................................................................................................................................................. 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ....... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ................................... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ................................................................................................................................................... 60 Tabela 12: Podrška sektorima.. 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ............................ 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ............................................................................................... 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007........................... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER .................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ................................. 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu .................................................................. klasterima....................................... 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ............. 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ........................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ..................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva.......................................... 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ................................................................................................................................ ................................................................................................................................................... tehno parkovi i ind...................................................................................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ........... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ........................................... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster .................. 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006.......................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ........................... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ................................. 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ................................. 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima...................... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu .............67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ................................ 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka . 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori................................ 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ........................ 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ................................................................................................................................. .......................... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ............. 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima .........

između ostalog. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu.tri petine . kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština.što ĉini veoma relevantan uzorak. aprila 2007. naroĉito u Republici Srbiji. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). a gotovo polovina planira da ih uspostavi. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. U tome se . godine. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Smederevu . razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Doduše. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. studijskim putovanjem u Bugarsku. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. vrednosti imovine. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. realnih zarada. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. Nišu. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. i 2006. Loznici.

verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. i 2006. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. finansijske institucije. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. Strana 6 od 97 . Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Finansiranje biznis obuka. kompetentnosti. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Osim info. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. Kao svoje partnere vide susedne opštine. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. biznis centara i saveta za zapošljavanje. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. SAD). neadekvatna roĉnost kredita.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. Privrednu komoru. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. poljoprivrede. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. strane donatore. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. visoka trţišna kamatna stopa. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština).

kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. sa malim kapacitetom. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. Međutim. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. edukacije . Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. Prema anketi. dotacije. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). i zanatstvu (23). već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. prvenstveno na lokalnom nivou. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. onemogućen je njegov promet. i zemalja u tranziciji. statusna trasformacija kasni. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. etno radinosti (centri. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Međutim. najviše kod lokalnih taksi. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). i pored svih ograniĉenja.29). u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. mreţe. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. izloţbe. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. Međutim. većinom seoskog). subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. a grantove za samozapošljavanje 13 opština.

izvorni prihodi opština jaĉaju . uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština.Preporuke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. između ostalog. Strana 8 od 97 . Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. . poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju).

metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. naroĉito u Republici Srbiji. aprila 2007. Loznica). Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Ĉaĉak. aprila 2007. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. na ĉemu se zahvaljujemo. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. Iz razloga ekonomiĉnosti. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. Strana 9 od 97 . godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. (za celinu videti poseban izveštaj).Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. i 2006. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. studijskim putovanjem u Bugarsku. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. Niš. Smederevo. Kragujevac. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou.

Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. finansijske i mešovite. i stvaranje povoljnije investicione klime. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. realnih zarada. Naime.  Implementacija strategije. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. Strana 10 od 97 . na postojeća ili potencijalna trţišta. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. Krupanj. Ta podrška je obiĉno jednokratna. širokog spektra od nefinansijske. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. privatni sektor i neprofitni sektor.1. što koristi svim potencijalnim investitorima. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. kao što su radna snaga i zemlja. kao što su jeftino zemljište. vrednosti liĉne imovine. Šabac). u novim sektorima i sa novim tehnologijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. poĉnu koristiti. Trenutno (napomena: 2007.  Formulisanje strategije LER-a. Ĉajetina. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin.  Procena stanja lokalne ekonomije. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. U uţem smislu.  Evaluacija i monitoring. poreske olakšice.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. koja je. obima i kvaliteta usluga opštine. sa manje ili više rezultata. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. Bitan aspekt inicijalne organizacije. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. Arilje. Vladimirci.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. restrukturiranje bankarskog sektora. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. i nova trţišta. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. monetarna i fiskalna politika. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali i povećanih rizika. odnosno ne moraju da budu neutralne. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu.5 . u nekoj dalekoj zemlji. spoljnotrgovinska politika. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. Što se povećanog rizika. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju.reforma pravosuđa). Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. Multinacionalne kompanije. kapitala i ostalih resursa. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. odnosno za privlaĉenje investicija. odnosno konkurencije tiĉe. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj.

Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. oblasti poslovnih finansija. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. ukljuĉujući i pravno zastupanje. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. Shodno tome. Drugi modus je po projektnom principu. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. U ovim sluĉajevima. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene.Podsticaji opština za razvoj MSPP. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. Strana 15 od 97 . a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. raĉunovodstva i pravne pomoći. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. na lokalnom nivou. Naime. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. velika preduzeća. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. preko potcentara.

a zatim postoje odeljenja. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. tehniĉka pomoć planiranja. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). tehniĉke . kreditiranjem. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. ranije IRD u okviru CRDA. obrazovne podrške MSPP i šire. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. Negde su te dve funkcije razdvojene. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. izvršni odbor. kao i nevladine organizacije.4 Međutim. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. razvojne agencije. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. a koje su osnovale opštine (npr. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. investitorima. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. garancijama. donatorima. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. 4 Strana 16 od 97 . i pruţala usluge finansijske. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. marketinga. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. izbora tehnologije. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. kao i SLGRP). već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada.

»Kol Centar« (Telefonski servis). pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. praćenje Strana 17 od 97 . o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER.Podsticaji opština za razvoj MSPP. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. šta se. npr. na primer. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. trţište EU. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). naroĉito malih i srednjih preduzeća. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. Informacioni Punkt. praktiĉno. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. Takođe. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. konsultantske usluge. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. što se. U tom smislu.

Loznica. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Topola. šta i za koga. Zrenjanin i Alibunar. Crna Trava. Svilajnac. Ćuprija. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Ćićevac. Kruševac.Inđija. Bujanovac. i to: Novi Beograd.Podsticaji opština za razvoj MSPP. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . Ĉajetina. Ĉaĉak. njih 35%. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Aleksinac. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Boljevac. Subotica. savetovanja. postojeće MSP i radnje. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Paraćin. Uţice. sa dva zaposlena je 30%. Crveni Krst-Niš. kategorija klijenata (poĉetnici. Majdanpek. Vranje. Ţitorađa. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. Ivanjica. Priboj. konsultantskih usluga ili mentoringa. Krupanj. Odţaci. Kovin.

uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Rakovica. Prijepolje. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Aleksandrovac. Mladenovac. Uţice. grad Beograd i opština Knić. Merošina. Ĉoka. Smederevska Palanka. Subotica. Sombor. Vršac. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Paraćin. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Odţaci. Panĉevo. Ĉaĉak6. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Velika Plana. Subotica. Arilje. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Medveđa. Crveni Krst-Niš. Zrenjanin. Inđija. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Ţagubica. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Niš. Negotin. Vršac. Crna Trava. Plandište. Pećinci. Sombor. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Zrenjanin. Valjevo. Kruševac. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Novi Sad. Lazarevac i Rakovica. Sombor. Odţaci. Ivanjica. Kruševac. Ţitište. Panĉevo. Poţarevac. Raška. Panĉevo. Baĉka Palanka. Baĉki Petrovac. Šabac. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Kraljevo. u periodu od 2005/2006. Priboj. Lazarevac. Beĉej. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Vranje. Palilula. Medveđa. Baĉki Petrovac. opštine: Smederevo. Zajeĉar. Baĉki Petrovac. Strana 19 od 97 . Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Negotin. Kraljevo. Beoĉin. Medveđa. Ĉaĉak. Beograd. Surdulica. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Prijepolje.

Pirot.). Kovin. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Surdulica. Ćuprija.) 7 8 Strana 20 od 97 . Nova Varoš. Kanjiţa. Svilajnac. Ivanjica. Smederevo. Tutin. Velika Plana i opština Beoĉin. Boljevac. Šabac 7 i Inđija.. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Krupanj. Baĉka Palanka. Ţabari. Beĉej. Smederevska Palanka.. Preševo. Beĉej (Novi i Stari). Blace. Priboj. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Savski venac. Subotica. Bojnik. Odţaci. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Baĉka Palanka. Valjevo. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije .centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Zvezdara. Preševo. Ĉajetina. Pirot. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Plandište. Loznica. Raška. Srbobran. Majdanpek. Privredna komora. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Bujanovac. Bela Crkva. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Valjevo. Šid. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Majdanpek. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Kladovo. Pećinci. Malo Crniće. Ĉaĉak. finansijske institucije.

sa drugim asocijacijama. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. Videti ranije komentare. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. 9 Strana 21 od 97 . Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. i institucijama. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. osnovanu uz podršku UNOPS.

imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . podnošenje. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 22 od 97 . a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. Realizacija aktivnosti REEDA. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. priprema. SCOPES.

Italijanski partneri su: DPS. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br.centralni Apenini. Friulu. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. Giulia. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Kampanja i Umbrija. Zrenjanin). regije – Basilicata. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. UNDP 2007. Izvršnim većem AP Vojvodine. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Venezia. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Strana 23 od 97 . Mateze. 2 u aneksu (RC Banat . severni Bareze Ofantino. Ministarstvom rada.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om.

Vršac Centar za razvoj MSP. Aleksinac. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. programima podrške zapoĉetak posla (start up). Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Obrenovac . Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. Loznica .Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Savski venac . savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. pekara. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. Obrenovac . Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika.Podsticaji opština za razvoj MSPP.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. pruţa pomoć pri izradi biznis planova. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. 1 a ne i ovde). ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. preduzetnika. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek.

Opovo. Sombor. Surdulica. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Golubac. one kod kojih ne postoje. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. su: PalilulaNiš. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Ivanjica. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Ţabari. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Raška. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. je SitiStat (CityStat). Crveni Krst-Niš. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Ţitište. Blace. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Šid. Backi Petrovac. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Raca. Izvorni naziv programa. Plandište. kao i brzoj reakciji. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Srbobran. Smederevska Palanka. kao i one kod kojih postoje centri. Ljubovija. Beograd je 2005. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Beĉej Novi i Stari. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Bela Crkva. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Vršac. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. punktova. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Paraćin. Preševo. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Kruševac (LER). Pirot. turizma i sl. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. i preko programa i projekata. Bujanovac. Boljevac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Bojnik. Valjevo (LER). Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. Kanjiţa. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Pećinci. Savski venac (LER). Strana 25 od 97 . podstiĉe razvoj MSPP. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Krupanj. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Građani Inđije su. Subotica (LER). ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Poţega. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Aleksandrovac. Mladenovac. Panĉevo. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. zahvaljujući Sistemu 48.

Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. pristupu kapitalu. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra.Podsticaji opština za razvoj MSPP. parkinga. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. smanjenjem Strana 26 od 97 . kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. taksama. zemljište. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. usluge inovacija i istraţivanja. projektima. kreditima. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. i funkcioniše kao one stop shop. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa.. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. On je najsavremenije opremljen. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. divljih deponija. konsultacijama. biznis plan i set informatiĉkih obuka. porezima.. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. Naime. pravnom obliku preduzeća. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. na osnovu terenskog istraţivanja. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. inovacijama. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. koji radi takođe dvokratno. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. većim brojem novih preduzeća. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. Sam projekat ima i volontere. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

Jer. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. ali je povezana sa finansiranjem. visokog rizika plasmana. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. teškoće sa kolateral. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. visoka trţišna kamatna stopa. bilo kroz ponudu kredita. Verovatno je najbolja strategija. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. bez obzira da li se radi o zajmovima. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. kooperacija sa drugim akterima: npr. ili još neke mehanizme. Naime. legalnosti. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. Šta je druga strana. garancijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. Ĉetvrto. u najvećoj meri. odnosno Strana 30 od 97 . ukoliko se već ide putem finansijske podrške. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). bankama. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. neadekvatna roĉnost kredita. idealno uz pomoć Republike.

Što je najvaţnije. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja.. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. izuzetno do 80%. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. Strana 31 od 97 . Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). Znaĉi. praktiĉno. Slika ni sada nije jako dobra. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. postoji potreba i postoji trţište. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). postoji preduzetnik. odnosno plasiranih sredstava. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. umanjuje taj rizik. Time se. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. omogućava. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Prema postojećim zakonskim rešenjima. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. kao što su neke banke i Fond za razvoji . One same mogu da pomognu iz budţeta. tako da i je konaĉna. iskustvo italijanskih opština. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. osnivaju sopstvene garancijske fondove. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. što je i poţeljno. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. Potrebno je da se lokalne zajednice. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

to je i njeno unapređenje poţeljno. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju.jer. a radi povećanja zaposlenosti. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). kada se smanje porezi. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. mogu biti i vrlo specifikovani. • povećanje tražnje . U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. Naime. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. ĉak. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Poreski podsticaji. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. Dok su porezi opšti po svom karakteru. razliĉite opcije. Sa druge strane. • poboljšanje poslovne klime . Jednostavno. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. odnosno firmu. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. a time i investicija i zaposlenosti. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. odluĉuje o stopama. pa da vaţe samo za jednog obveznika. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. • poreska konkurencija . među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. dohotka i poreskih prihoda. Strana 32 od 97 . jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima.jer. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca.

odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. razlog 1. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje.1. poreskim kreditima. c. naime. a time i na njihovo ponašanje. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . oslobođenjima. nedostatak sredstava 2. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. nije ocenjeno za potrebno 3. f.1. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. Radi se. podsticajima.2. precizirati za koga Kreditne garancije. pošto. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja.1. nešto drugo (navesti 2. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. pa samim tim ni nad olakšicama. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. Ako je odgovor negativan. e. kod većine opština. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. d. g. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. ĉak. b.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP.

5 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara.7 miliona dinara. Negotin 2 miliona dinara. Kruševac .5 miliona dinara. Valjevo 1.8 miliona dinara.3 miliona dinara.6 miliona dinara.8.3 miliona dinara. Svilajnac 4. Prijepolje . Loznica 18 miliona dinara. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.1. Obrenovac 10 miliona dinara. Ţabari 1. Mladenovac 2 miliona dinara. Niš . Kovin 3.700 hiljada dinara. Baĉka Palanka 2. Kragujevac oko 68 miliona dinara.6.5 miliona dinara.6.4 miliona dinara. Zrenjanin 5. Inđija 2 miliona dinara. Ĉaĉak .5 miliona dinara.7 miliona dinara. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Boljevac 1.3 miliona dinara. Vlasotince 720 hiljada dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.milion dinara.9. poljoprivrede i ruralni razvoj   h.1 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Uţice .5 miliona dinara. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1.3. Krupanj . Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 . Arilje 3.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ţagubica 2. Crveni Krst Niš . godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. .3.7 miliona dinara. Mali Zvornik . Aleksinac . 5 miliona dinara. Panĉevo 3.8 miliona dinara.5 miliona dinara. Velika Plana 4. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara.

7. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . 9. 10. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. od 1. subvencije. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. 11 . 20. 21. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. 22. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. 13. 5. pozajmice za registrovana polj. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. 6. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 25. 4. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 mil. 24. savetovanja. 8. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. dinara. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu.8 mil. 18. 14. 23. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta).12. 28.6 mil. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 26. 17. 27. 19. 4. 15.

49. Topola 46. 41. 51. 34. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 31. 39. 33. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. 13 miliona dinara. 35. 48. 42. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 30. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . Zvezdara Ţagubica Sombor 32. osemenjavanje krava. 44. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 37. 36. 43.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 47. obuka. 50. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40.

Loznica. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. Fond za razvoj poljop. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. Fond za razvoj poljop.5 0.26 0. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. svake godine. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac.3 0.27 0. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. % din opšt. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva.3 0. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . programa MSPP za nezaposl. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54.Podsticaji opština za razvoj MSPP. grant za zapošljavanje. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. 2006.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute.7 3 0. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 .5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. 2006. The Urban Institute. razvoj 1. The Urban Institute. Strana 38 od 97 . Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. 2006.57 9% umanjen o do 4. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1.

program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. a u Inđiji imaju veliku ulogu. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . dok u Subotici imaju ograniĉenu. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. Nema primene Zakona o javnim nabavkama.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. u nekim sluĉajevima. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. ZBS. ili i MSP i preduzetnicima. primer Subotica. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. nezaposlena lica (primer Loznica). fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). najĉešće kod subvencija. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ili kao novoosnovano pravno lice .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Bajna Bašta. Strana 40 od 97 . Paraćin. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Kraljevo. Malo Crniće. Raška. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Obrenovac. Uţice. Aleksandrovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Grant za samozapošljavanje 5. Bujanovac. Prijepolje. Topola. Panĉevo. Valjevo. Bojnik. Mladenovac. Ćuprija. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Surdulica. Ljig. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Pirot.2006. Crveni KrstNiš. Ţabari. Ţagubica. garantni fond 3. Subvencije kamata na kredite 4. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Poţarevac. Velika Plana. Negotin. Kragujevac. Dimitrovgrad. Podrška kroz kreditne garancije. Smederevo. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2.

Kovin 331. krediti 15. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 .2 godine. grejs. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Kraljevo krediti . Mali Zvornik 7. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. kamate na odobrene bankarske kredite 18. grejs period od 1 .sredstva iz budţeta 17. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. 6 miliona .123 korisnika 24. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. Nabavka sadnica borovnice u 2007.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. 400. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. Baĉka Palanka Subvencije. 3% kamate. U 2006.5 godina. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12.. vraćanje u dve 12. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Bez bankarskih sredstava . Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. rate 21. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. proizvodnje . Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop.to mes.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. 3 godine period. 1 g.

Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. 84 miliona dinara za 113 korisnika. Izvor: Terensko istraživanje opština. te opreme za preradu mesa. nerasta i prasadi. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. Ukupno 58. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . hladnjaĉe. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. nazimila. edukacija privrednika za izradu biznis planova. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006.20. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. u iznosu od šezdeset .000 evra sa Beograd kamatom o 4.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. kao i njihova visina i namena. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika.7 mil. savetovanja. 29 mil. Kredite od 2 . Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. Strana 42 od 97 . subvencije 26. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. voća i povrća. krediti za investicije. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. što je znatno češći primer. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. izgradnju sistema navodnjavanja.

a treći je u osnivanju. 9. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina .000 din. Saveta za zapošljavanje. godine. 2. 17/2003 Strana 43 od 97 . Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. i Garancijski fond AP Vojvodine. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. 12. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. 3. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. godine. 5. osnivanje tzv. 11. 4.000 evra. 7. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. Međutim. preko banke Intesa. kamata 2. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). poljoprivrede i ruralni razvoj 1.75% god. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. grejs 1 god. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1.7miliona dinara .000 evra. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. 55/2003. za kredite MSP do 30.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 6. 8. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). 10. godine izdvojena za kredite MSP do 10. budţetskih fondova nije dozvoljeno. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4.

delova za mašine i opremu. Strana 44 od 97 . zadruge. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. kroz UNOPS.000 dolara. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). poljoprivredu. Komercijalna banka. do 50%. kooperative. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. Krediti se odobravaju za proizvodnju. alata.Podsticaji opština za razvoj MSPP. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda).000.000. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom.00 eura). Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). godine osnovan je Opštinski garancijski fond. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). U junu 2004. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. koje dodeljuje poslovna banka. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga.. godine. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. poslovna banka (Continental banka. poljoprivredni kombinati. opreme. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. i na kraju. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Jubanka. a garancije obezbeđuje fond. zanatstvo i usluge. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. što Fondu i daje regionalni karakter. Vojvođanska banka. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004.

mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. rasnu stoku. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. grejs period 1 god. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. muzilice. zakup u kupovinu zemlje. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. 1 Palilula.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. turizam . udruţenja (12 ĉlanova) oprema.

Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. otvaranje novih radnih mesta. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). 1. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. rasta. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. 18 Strana 46 od 97 . efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300.800. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju .za drugo Opis zemlj.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. godini poslovanja bez naplate.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP.

ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj.Republika vraća lokalnoj samoupravi. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.

2. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. utiĉe na razvoj MSPP.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. fiziĉka infrastruktura. kao i saobraćajna infrastruktura. Ukoliko se na teritoriji opštine. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. ţeleznice. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. nacionalna i regionalna mreţa puteva. odnosno grada. Stanje ove infrastrukture. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. snabdevanje gasom visokog pritiska. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. infrastrukturne delatnosti. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. Strana 49 od 97 . budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. na primer. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. snabdevanje elektriĉnom energijom. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. Prvi je direktan . Drugi naĉin je indirektan .Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina.

Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. blizina glavnog i velikih gradova. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. Strana 50 od 97 . mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. Rezultati su odliĉni. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. odnosno komunalnih delatnosti. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. Lokalna infrastruktura. koje su i prirodni monopoli. daljinsko grejanje i distribucija gasa. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. Opština moţe da. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. odnosno komunalne delatnosti. druge vrline opštine). odnosno povećala ponuda tih usluga. Ideja sa podsticajima za MSPP. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. jeftinih uređenih lokacija. Gradsko-opštinsko. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. kao i opština Titel. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. dobre saobraćajne veze. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. koje su. Naime. besplatnog ili jeftinog zemljišta.

ukratko reĉeno. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). odnosno. na primer. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. postoje dve osnovne grupe delatnosti. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. zelene lokacije). dugogodišnje korišćenje. Statusna transformacija zemljišta. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. ali ne postoji slobodan promet. zagađenje ĉvrstim. odnosno restituciju). koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. ĉesto u specijalizovanim zonama. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa.Podsticaji opština za razvoj MSPP. potreban je. odnosno ustupa. ove delatnosti su locirane u centru grada. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. Naime. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). tj. pored stanovanja. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. Međutim. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. one koje proizvode usluge. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. U fiziĉkom pogledu. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. Naĉelno posmatrano. već administrativno određene naknade. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. odnosno namene površina u gradovima. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. smeđe lokacije). i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. vibracije. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. Naime. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. pristup teškim vozilima. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem.

u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. Naime. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. tehnološki parkovi. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. prilagođenih potrebama MSPP. telekomunikacije. naĉelno posmatrano. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. elektriĉna energija. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. odnosno odgovora na sledeća pitanja. odnosno poslovni centri. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. Prvo. odnosno građevinsko. Konaĉno. nisu kompatibilne sa stanovanjem. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. znatno su pojednostavljene.). svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. Drugo. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). dobro infrastrukturno opremljenih zona. odnosno industrijski parkovi. Ovakvi industrijski parkovi. odnosno vlasnika. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). Pri realizaciji programa. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. Pripremanje i opremanje zemljišta. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). odnosno magistralnih puteva i pruga. a urbanistiĉke procedure. ali u određenim situacijama. Dilema. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta.). tako da. gas itd.. međutim. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne.

budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. pa i njegova odluka da investira ili ne. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. pri ĉemu bi lokalne vlasti. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. a sada napuštene. kao program. pogona. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. odnosno nauĉno tehnološke parkove. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. ili nedovoljno iskorišćenje. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. Unutar postojećih zakonskih rešenja. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. univerziteta. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. centara za ispitivanje i istraţivanje. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. nekada upotrebljavane. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. inovacija i sistema upravljanja. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. tehnologija. Strana 53 od 97 . Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. daleko od poslovnog centra grada itd. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno njegove namene. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. znanja. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). ukoliko je potrebno. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. materijala. odnosno industrijskih) objekata. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. i. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. posebno u oblasti novih proizvodnji. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. ili su ona svedena na najmanju meru. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna.

Drugim reĉima. naroĉito regulacioni plan. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. U tom smislu. Tada se stari poslovni. Naime. Takvo planiranje. Bez obzira na to. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. koju zakon propisuje. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. Sve te radionice. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. Sam plan određenog podruĉja. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». BID). poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. odnosno građevinsku dozvolu. ali nemaju svoj poslovni prostor. Konaĉno. poput generalnog urbanistiĉkog plana. naroĉito lokalnih javnih dobara. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. U tom smislu. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. poput planova generalne i detaljne regulacije. Naime. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. odnosno industrijski objekti. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. Međutim. Time se. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Javlja se veliki broj malih. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. pre svega troškovi njegovog vremena. same lokalne zajednice. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. neminovno. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. i regulacionih planova. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji.

Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. u tom sluĉaju. bez obzira na sve mogućnosti koje. Prvo je da se. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. odnosno za avans kod zakupa. ima blagotvorne efekte. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. Drugim reĉima. Svakako. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. bar u manjim sredinama. Konaĉno. ukljuĉujući i troškove kapitala. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. naroĉito ne stranih. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. Dosadašnja svetska iskustva. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. dodeljivanje franšize. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. On je ĉesto ili skup ili je. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. prilagođavajući ga potrebama. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Drugo. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. naĉelno posmatrano. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 .

tj. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. Lokalne zajednice to retko ĉine. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. Opremanje novih lokacija. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. Sa druge strane. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. Drţavni poslovni prostor. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. Strana 56 od 97 . ako je ikako moguće. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. ali legalna mogućnost postoji. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. Da bi se ušlo u te poduhvate. a i ukoliko investicije dobro krenu. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. Stoga postoje. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. Adaptacija napuštenih zgrada. U mnogim gradovima u Srbiji. što bi bilo pravedno. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. saobraćajnu. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. a biće ih sve više. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. Naime. postoji drţavni poslovni prostor. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. Ali. a nekako izgleda da će to potrajati. ali i prodat zainteresovanim firmama. Drugim reĉima. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. zemljište je u drţavnoj svojini. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. energetsku i drugu. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. a posebno u većim. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane.

Vranje. Baĉka Palanka. Beoĉin.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. ili neki drugi podatak. Subotica. partneri 5. Industrijske zone: 5. tehno parkovi i ind. Kanjiţa. Crveni Krst-Niš. Knjaţevac i Beograd. Strana 57 od 97 .2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Industrijske zone 3. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Vlasotince. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Bojnik. Novi Sad. Biznis inkubatori 2. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. pomoć. pomoć.Podsticaji opština za razvoj MSPP. planira.

Ţitorađa. Sremski Karlovci. Paraćin. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Ţagubica. Savski venac. Preševo. Majdanpek. Standard je alat za obuku i trening. Vlasotince. usluţne delatnosti). Poţarevac.770 i NF 248/. Vršac. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Palilula i Beograd. Ivanjica. Kruševac. Šid. Pirot. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Bajna Basta. Ĉaĉak (ICT inkubator). Inđija. Arilje. Novi Beograd (IT tehnologije. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Površina Opština br. Golubac. Beĉej. Novi Sad. Smederevska Palanka. Svilajnac. Mladenovac. finansija i industrije. Prijepolje. Loznica. Kladovo. Palilula. Ljubovija. Crna Trava. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Priboj. Plandište. Boljevac. Niš. Bela Crkva. Pećinci. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Senta (Poslovni inkubator). Raška. Surdulica.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Šabac. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Valjevo. Ţabari. Apatin. Bujanovac. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima.

metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.5 Strana 59 od 97 . Trgovina .34 100 40 17 328 27 Industrija . tekstilna.5 55 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. za proizvodnju malih i sr.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1.

000€ kroz građ. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br. Strana 60 od 97 . uĉešće opštine je još 150.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. za proizvodnju malih i sr. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007.€. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.000.

Trgovina . 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.7 13 2 2. Saobraćaj i skladiš.

Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP.gov. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. laboratorijsku. informatiĉku. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. mada o tome nema dovoljno informacija. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP.yu/. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. površini slobodnih parcela. Strana 62 od 97 . gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. servisnu. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. a time i zemlje.arhiurb. prvenstveno na lokalnom nivou.sr. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. transfer "know how" i novih tehnologija.vojvodina. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www.

vezana je za tzv. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. veština kroz zajedniĉku efikasnost. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. klastere koje formiraju preduzeća. A to se moţe uĉiniti. Pre svega. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. Po klasterskom principu privrednog razvoja. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. odnosno potrebe. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. na primer. putem urbanistiĉkog planiranja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. a drugi destimulišu. podsticanja akumulacije znanja. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. na primer. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. Ne treba dopustiti da. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. Strana 63 od 97 . gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera.

prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. intelektualne svojine  viši kvalitet života. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. uklanja uska grla.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. inţenjerskim. postizanju viših nadnica. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. liĉne sigurnosti građana.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. transport.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. savremenim proizvodnim procesima. sudsku praksu.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. reĉnih nadleţnih organa. carine. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. fondove za poĉetnike. zaštitom okoline i prirodnih resursa. mikrofinansiranje. smanji daţbine. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. transportom. jeftinijim procedurama. industrije i institucija podrške. politici poslovnog prostora. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 .  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku.  pribavlja spoljne investicije. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. društveno efikasnom kontrolom. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. veze sa dobavljaĉima. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise.  dijagnosticira. odnosa u lokalnoj zajednici. razliĉite mogućnosti zabave. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja.

sa jedne. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. Dakle obuka radne snage moţe da se. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. kako bi se privukle dodatne investicije. a to se u nekim sluĉajevima. Naime.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. mora ukljuĉiti u proces. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. njihova razmena mišljenja i informacija. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. moţe postići i njihovom saradnjom.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. program edukacije za svoje radnike. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. tako i prema domaćim i stranim investitorima. sa druge strane. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. Naime. Mnogi zaposleni. Strana 65 od 97 . ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. naroĉito manjih. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. ali se i lokalna vlast. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. uz drţavnu pomoć. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. Jer. poţeljni su podsticaji. odnosno nepotrebnim. Naravno. pa makar i od strane lokalne vlasti. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke.

Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. IT centri.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. Ipak. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. Strana 66 od 97 . stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. Teledomovi u Srbiji. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . a sa nacionalnog nivoa ne postoji. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. treba ukazati na stanje i mogućnosti.Videti detalje na http://www. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). kao i njihova Asocijacija. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. agro biznis klubova. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno.euta. godine.Podsticaji opština za razvoj MSPP.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim.

poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. geografskog porekla i sliĉnog. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. bilo od strane lokalnih vlasti. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. Moguće je. Na primer. HACCP. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. sa skromnim zaradama. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). Svakako. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. Drugim reĉima.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. i to posebno ukoliko su redovne. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. ekologije. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. a ni spoljnih firmi. laboratorija. bilo od strane velikih lokalnih firmi. Naime. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. onemogućen pristup finansijskom sistemu. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. Jer. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. ni domaćih. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. Postoji i treći sistem. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. nemogućnost zaštite interesa na sudu. Ipak. ili pojaĉana represija. na primer. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije.

sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. 20007. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . ideju. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Etno centru / ruĉnim radovima 3. Virtuelnim preduzećima 7. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. (navesti detalje i naĉin podrške. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender.Podsticaji opština za razvoj MSPP. partnere (donatori. Zanatstvu 5. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. poslovni prostor posebno subvencionisati. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Tranzicionom centru za viškove radnika 4. terensko istraživanje opština. Nagradama za najboljeg preduzetnika. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. Tabela 12: Podrška sektorima. inovaciju 8. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno.

razmena znanja i iskustva. registrovana poljoprivredna gazdinstva. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . povećanje konkurentnosti. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ciljne grupe: nezaposlena lica. turizam. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. Podrška klasteru: konsalting. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. pored njih. sprovodi EAR 2007. smanjenje troškova transporta. proizvodnje hrane. svake godine. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. brţi i lakši pristup novim trţištima. Klaster cveća. smanjenje nezaposlenosti. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. Razliĉite konsultantske usluge će. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). edukacija i savetovanje.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa.godina Strana 70 od 97 . prenos tehnologije i inovacije. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. Efekti: povećanje prodaje. kolektivna vizija. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. niţa cena i bolji kvalitet. Projekat finansiran od EU. postojeća MSP. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. veća produktivnost. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. saradnja izmedju MSPP. potencijalni MSP. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. promocije.

poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija.edukacija 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.

Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. sajmovi. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija.craftcenter. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. marketing. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma.org za međunarodnu prodaju i www. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama.com za prodaju u Bugarskoj). Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. «Fijakerijada« u Crepaji. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. promocije. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. dizajna i razvoja proizvoda. određivanja cena. iz Bugarske u zanatstvu. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). saradnja sa TOBom. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija.bgcrafts. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam.

Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kolonija. usluţno osoblje i nezaposlene. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. Primer dobre prakse programa JOBS. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. promociji u zemlji i inostranstvu. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima.

takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. izloţbe Strana 74 od 97 . Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Klub za poĉetnike. izloţbe. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke. Deliblatska pešĉara Edukacije.

Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. u anketi dobijenih odgovora opština. preduzetniĉku ideju. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. Sledi pregled nekih. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. imidţ ili aktivnost. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. u Valjevu.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo.MEGA. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga. RPKS .Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove .CARE-Turizam 4 Loznica IRD. MERCY CORPS. Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . USAID . Unicef-LPP. Reg-LPA.razvoj jugozapadne Srbije. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 . privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult.

organizacija seminara. radionica (. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. nevladinim organizacijama. kroz akcione planove i konkretne projekte. ambasade. NSZ. Norveška Vlada. resornih ministarstva. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. IMS i dr. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. kredite Partneri: fakulteti. fakultetima. EAR. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. balkon.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. USAID USAID Mercy Corps. rad. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. Švajcarskom agencijom SDC. Danski savet za izbeglice. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. UNDP – MIR2 Programom. privrednim komorama. saradnja sa institutima. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). ISO 14001. ambasadama. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. Strana 77 od 97 . sopstvenim sredstvima. Institut za voćarstvo. HACCAP. finansijska pomoć najboljim. sredstvima NIP-a. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije.ADF) Za formiranje klastera .Podsticaji opština za razvoj MSPP. biznis inkubatori. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. Privatne firme. biti definisani Strategijom razvoja.

ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. odnosno registracija. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. 4. Pregledne informacije 7. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole.pdf 8. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. 2. Unapređenje poslovne klime. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. tako da neće sve biti ponovljene. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka.indjija. njihovim aktivnostima i poslovima. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. već treba da budu stabilne i predvidljive. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. efikasnost administracije 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. 3. Preporuke 1. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. naroĉito za manje opštine.

s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. 4) . Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. obuka i konsalting 10. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. 12. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. 13. ne bave pruţanjem individualnih usluga. Nefinansijske strukture za podršku . kao i potcentara ovih regionalnih struktura. 23 Strana 79 od 97 . pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. povezano sa naĉelnom preporukom br. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. koliko je poznato. sem informacija. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. upravljanju i korišćenju usluga . Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. zamenik direktora RAMSPP. 11. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. kreditiranje itd. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. 9. 15. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima.

uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. kao i ostale kredite.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. inicijativa i resursi. Ostali vidovi podrške 21. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. praćenje i sve ostalo. 18. Takvi regionalni fondovi bi. Izvor finansiranja za start ap kredite. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. kao što su zadruge. domaća radinost. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . poljoprivrede i ruralni razvoj 17. na nivou NUTS 3. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. mikrolizing fondova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. asocijacije za razvoj i sliĉno). 22. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. etnocentri. Kreirati uz to.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. 19. a ne u Beogradu. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. a potencijalno takodje. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. turistiĉke asocijacije. 24 Strana 80 od 97 . već samo vezane direktno za MSP. Kragujevcu. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. 20. za šta opštine. ruralni razvojni centri. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom.

Papers of the Regional Science Association. Tokyo. Đukanović (2001). SMEs and Local Development. Ruralni razvoj i modernizacija. 27. Istraţivanje The Urban Institute. Hungary. SMEs and Local Development. W. S. 2003. Zagreb. Republički zavod za razvoj. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. 2006 12. Šećerov. Trento. London: Earth Island UNCHS (1996). The Oslo Convention of European ICLEI Members.. H.. (1954).104 Pušić. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. (1991).. Lösh. London XE "London" : MacMillan Richardson. The HABITAT Agenda. Budapest. 89 . London: Secker and Warburg Economics.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). July 2002 Milutinovic S. et all (1972). 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. „The Case Study of Nis‟. H. januar 2007. in O. Economic Growth Theory. Strana 81 od 97 . 22. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. Natural Capitalism. EuropeanCities21.unhabitat. Lovins.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995).. M. The Rise of the Network Society. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. ISBN: 9789264104709. Local Governance and the Drivers of Growth. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. 2005. 25. Abstracts. (2002a). UK: Blackwell Publishers Hawken. New York: Universe Books Milutinovic. 24.ka jednoj sociologiji okruzenja. UN Development Program.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. Oxford. http://www. Brown and Company. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. LJ. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Stockholm Conference (1972). 9-12 February 2002 Mumford. A. Proceedings. Cifrić. (1980). 16. (2002). 6. 2006.. (1996). IDIZ. „Polarization reversal in Developing countries‟. OECD 2006. Skills Upgrading . (1973). M. Princeton: Princeton University Press. Урбана социологија. 21. ЗУНС. Republički zavod za razvoj.undp. M. The Economics of Location. 7. Београд. Odrzivi grad . et al. Oslo. 13. poljoprivrede i ruralni razvoj 7. L. u V. 67-85 Sassen.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. 2005 10. (1999). Boston: Little. Castells. М. 20. London.). (1961). 14. Limits to Growth. 31. New Haven: Yale University Press Meadows. OECD . The Progress of Nations. 29. Human Development Report 1999. (2001). The City in History.MEGA projekat USAID. 45. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. 2005 9. Pejić (eds. D. Петровић. LXIV. 17. 18. Norway. The Global City: New York. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. P. С. W. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012.org/hdro/99. 26. 28. 23.OECD Centre for Entrepreneurship. 15.New Policy Perspectives.. OECD Centre for Entrepreneurship. http://www. Knorr-Sidow (ed). Reference Bibliografija 4. 30. New York: United Nations 19. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. Вујовић. I. S.. A. 8.

un. 6.gov.sr.yu/ MERR.euta. Beograd 2002. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. N.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. A/RES/55/2. evropska unija teledom saveza http://www.yu/istrazivanje/index. 5.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.hu/ Strana 82 od 97 . Department of Economic and Social Affairs 33. United Nations (1998).dr Mirko Pejanović.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.Podsticaji opština za razvoj MSPP.gov.gov.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. 3. 4.pdf Euta . http://www.skgo. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. 2. Magna agenda. 7.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.vojvodina.sr.prsp.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. Internet sajtovi 1.pdf 34.arhiurb. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.sr. New York: U. 35.g.org/millennium/declaration/ares552e.sme. Stalna konferencija gradova i opština http://www. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration.gov.sr. Prof. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.indjija.merr. World Urbanization Prospects.

.. .............................................da 2 – ne 2. što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ..da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ..........ne 2.. poljoprivrede i ruralni razvoj 8............ Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007.............3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER............................................. »kol centar« (telefonski servis) ? 1.......da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1... .... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva....da 2 ......................... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2................. –možda 3................................................. funkcija.......... koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER..... ........Datum............... 2...................da 2 . ........lokalni ekonomski razvoj 1... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština..... npr Informacioni punkt........da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1................. 1........................ne 1. 2..........1 Da li imate kancelariju za LER Ako da................... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ................da 2 .4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2................ -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”.ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: . godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1............ ...........Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ime opštine/grada Ime.....2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1........

... 3..............................................................................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): .3 Ako da................................ Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3...............................................................................2 Ako je odgovor negativan........................................................................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2......... -ne planira 3 ..............................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din.............................................................. 3..................................................... nešto drugo (navesti)................ koji je razlog za to 1......... nedostatak sredstava ..... -ne 3.............................................. ........................... postoje pravne prepreke........... ....................................................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? .......................................................... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ..................................................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1............................................................ 2................................................ 2................... poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ................. nije ocenjeno za potrebno......... 3............Podsticaji opština za razvoj MSPP. koju vrstu finansijske podrške .................................................................. 2............................................................................................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ..........................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3................. .............................................................................................................................................da 4................................................................................................................................................. Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke .......................................................................

......................... Biznis obuke ......... -ne Opis (šta i kako): . .... konsultantske usluge.................................................... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici..........1 Da li opština (su)finansira obuke........................... -ne planira 3 – da 4.................................................................. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. drugo 8......... poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja.................. 5....................... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata............................................................... navesti kome i za koju svrhu : 7 ........................... Opis......... Industrijske zone 5............ -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4...................... partneri ........2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2........................... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno......................................... -ne planira 3 – da 4........... postojeće MSP i radnje............................. 4........................ pomoć...... praćenje 4............... šta i za koga.................... 5................ navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ......... naknade za zemljište 3........ savetovanje..2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2....... -ne 2..................... takse 2......... opišite 4... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje.....olakšice u lokalnim zahvatanjima 1..........................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.... ... partneri Strana 85 od 97 ..... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2...................... ................................................. Nešto drugo..............................1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2.......................................... ............................. ili neki drugi podatak.. -ne Sektor specijalizacije zone........................................................ pomoć...............

................................................. Drugi vidovi...................... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori.................... 8.............. Strana 86 od 97 .................................................................................................................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ........................ Nagradama za najboljeg preduzetnika................ ideju.. .. implementatori): ................. 3............................................................................................................................................ zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1........................................................................................... ............ broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: ................................. Virtuelnim preduzećima......2 ako to nije slučaj....................................... inovaciju............................................................................................................ u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: .................. funkcija.............................................. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti .................... 7.......................................... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime.................................................................................... 4...................................................................................... ........................................... 8.......Podsticaji opština za razvoj MSPP........................................................................................................................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj ...................... zanatstvu............................................................................................................................................ etno centru / ručnim radovima................................................................................................................................................................................... .................................................................................................................................. 2.......................... .............. tranzicionom centru za viškove radnika....................................................................................................................................................... ................. 6...... .................................. 5.................... 7............................ Dodatne informacije koje želite da pružite : ........................................... 6......................................................................................................sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1......... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ...................................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1..................................................... telefon................................................................. ...................... 7............................................................. email adresa7.........................................................

Podsticaji opština za razvoj MSPP. Izvršno veće AP Vojvodine. Program je Strana 87 od 97 . preduzetništvo i MSP. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. HIP Petrohemija iz Panĉeva. svih 19 banatskih opština. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. a njegovom realizacijom upravlja EAR.mini katalog. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. skladišnim i drugim halama. Na inicijalnom sastanku.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. nevladine organizacije. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. Unija poslodavaca Vojvodine. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. u saradnji sa opštinom Zrenjanin. godine. udruţenje preduzetnika. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine.d. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. razvoj i transfer tehnologije“. koji je finansijski podrţala EU. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. preko EAR. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC.

radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. Pored ovih institucija. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. tim RCR – Banat je dogovorio. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. godini (20 miliona). Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. Centar za istraţivanje. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. koji se raspisuju za institucije i organizacije. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. tako da svaki Strana 88 od 97 . CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. Takođe.95%. kao i potencijalne klijente u regionu. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. u skladu sa njihovim interesovanjima. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. a delatnost obavljaju manje tri godine. RCR – Banat promoviše ovaj program. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. i 20 miliona dinara. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. njime upravlja EAR. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. Takođe. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata.

analizirajući podatke dobijene od klijenata. koriĉenje. U Mađarskoj je 1994.000 Telecentara. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. Estoniji. napravljen je i softver koji omogućava da. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. U SAD postoji oko 10. fotokopiranje. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve.)  Korišćenje multimedija. slanje i primanje faksa. Bosni i Hercegovini.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima.000 Teledomova. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. birotehniĉku. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. pojedinaĉnih. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat.000 novih Teledomova. narezivanje CD-a. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . u ĉemu im pomaţe RC. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. stranih jezika. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. godine poĉela realizacija Teledom programa. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. Uvedene su konsultacije 1:1. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. mikrozajednica otvorenog profila. Slovaĉkoj. a u Indiji ima oko 30. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. koje su 2004. štampanje.. Bugarskoj. plastificiranje. grupnih. elektronskog bankarstva. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja.. korišćenje kancelarija. Teledomovi postoje u Rusiji. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. društvenih i mikroprostornih zahteva. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. obrada teksta. skeniranje.

sastavljanje poslovnih pisama. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Fondacija Apacai.063. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . USAID. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. godine obuĉeno je preko 10. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. mobilne telefonije. Teledom savez Mađarske. osiguranja. kancelarijske usluge. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. molbi. usluge interneta. Operateri mobilne telefonije 062. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. AGROMREŢA – Beograd. Fondacija Rukohvat. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Internet provajder Eunet. zahteva. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. 064 i 065. Osiguravajuća kuća UNIQA.

a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. Novi Zakon o javnom dugu. moţe da finansira sve namene. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju.  prodaja imovine. Naime. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. koji su prvi. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. uglavnom inostrane. dok traje ovaj proces. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. pa i na lokalnom nivou. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. zdravstva. sa druge strane. Ipak. Pored toga. po vaţećim propisima. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. nagoveštaj promena . u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće.  transferi od centralne vlasti. On je pogodan. posebno (Svetska banka. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. Takav pristup će. otkloniti sumnju u korupciju. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. I pored toga. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i.  sredstva komunalnih preduzeća. EU). kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i.  fondacije. prosvete. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. USAID. tj. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. Budžet lokalne zajednice. Jer. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. od strane opština slabo korišćena mogućnost. kako svetsko iskustvo pokazuje. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. one Strana 91 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. sa jedne strane. i kroz obveznice. ali ne i najveći izvor. Osnovna svrha zaduţivanja.

vaţan potencijalni izvor sredstava. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). Međunarodni izvori. Svetsko trţište municipalnih obveznica. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. koje odobravaju pomoć. Evropska banka za obnovu i razvoj. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. posebno u SAD. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. ĉiji je suvlasnik. sa najduţim rokom od 30 godina. tako da je tokom Strana 92 od 97 . a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. Svetska banka. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. godine. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. Evropska investiciona banka. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. banje. ĉak i kroz poklon. Na taj naĉin. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. u republiĉkom vlasništvu. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. a po Zakonu o svojini iz 1995. tj. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. rudarstvo. vodoprivreda. veoma je veliko. onaj drţavni. USAID. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. sport. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. telekomunikacije. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. prosveta. smeće. već je sva. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. bilateralni donatori. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. ali i zdravstvo. samim tim. obveznica lokalnih vlasti. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. pored komercijalnih poslova. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. da se naprave u zemlji i inostranstvu. putevi. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. pa lokalne zajednice imaju još niţi. koncesionalnim uslovima. tj. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. pravo na njihovo zaduţivanje. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Samodoprinos. Poĉev od januara 2007. godine. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. zelene površine. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. kroz porez na korišćenje javnih dobara. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. Međutim. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. bandere). c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. Regulisani su i prihodi od donacija. trotoari. osim poljoprivrednih vozila i mašina. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . godine.

poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. na nje razvoj. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. c) 4.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. h) 1. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera.7%). e) 2. g) 6. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.Podsticaji opština za razvoj MSPP.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. b) 19. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. U daljem postupku obraĉuna transfera. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita).3% prema površini teritorije opštine. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. b) opšteg.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. Pored toga. tranzicioni i opšti transfer. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. U tom pravcu. zatim kompenzacioni. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. f) 0. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. d) 1. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera.

: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. društva za osiguranje. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. davanja u zakup pokretnih stvari. S druge strane. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. uzeti zajedno. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. brokersko-dilerska društva. investicioni fondovi i štedionice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prvoj grupi . odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. odnosno fiskalnog kapaciteta. nepokretnosti. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. u zavisnosti od svoje finansijske snage. iznose po pojedinim opštinama. naknada za izgradnju. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. samostalnih delatnosti. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. godine. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. osiguranja lica. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Pored uzimanja kredita. Od 2007. U tom procesu. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. penzioni fondovi. ostale prihode u skladu sa zakonom. Zaduţenja. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. svi oni. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava.. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta.

lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. Proces dodele sredstava. U principu. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. koji se donosi u formi zakona. U ovom sluĉaju. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Njihovo sâmo postojanje. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. uplati prema sedištu firme. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. kao i sâm rad Komisije je javan. Za svaku budţetsku godinu. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza.kapitalni karakter. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. a ne po prebivalištu pojedinaca. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. Pored sistema vlastitih prihoda. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština.

Kriterijumi površine.Podsticaji opština za razvoj MSPP.6% u 1975.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije.3% u 1975. do 2003. i 12. godine. a kod opština sa preko 100. u periodu od 2000. godine 14. Imajući u vidu njegove karakteristike. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem.5% u 2000. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. 12. do 2006.3% u 1985. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem).7% u 2000. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. godini (među njima. Strana 97 od 97 . Naime. kod gradova zabeleţen je porast od 110. kada je sistem bio “postavljan na noge”. godini. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.8% u 2002. odnosno školskog obrazovanja. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji.36%. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. do 7. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . a 2005. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. Međutim. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. na 13. a ĉine 30. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku.  suficit budţeta gradova u 2004.3% u 2000...70% stanovništva republike. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava).47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. kretalo se od 12. godini.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. zaštite ţivotne sredine. na primer). godini.3%. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova.

11) (0.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.SR-ID 150324236 .034. -napomene i bibliografske reference uz tekst.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika. Београд 005. 2008 (Beograd: SME Consulting).034. Савић. .034. sa naslovnog ekrana. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić. 12 cm Nasl.2) 352.1 (497.11) (0.00-0 1. poljoprivrede i ruralni razvoj. Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.07 (497. -Tiraž 80.2) ГРОЗДАНИЋ.Beograd: SME Consulting .2) 332. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.51 (0. tekst.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.