Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

....................................................................................15 Prezentacija ankete ............................................................................................28 3....................................................................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP... Biznis inkubatori i industrijske zone .............................................71 Etno centri i srodne aktivnosti .....48 4..................................40 Kreditna šema za MSP ..............................................................................69 Preduzetništvo u turizmu .........76 6.....................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................73 Podrška zanatstvu ............................................................................................89 Prilog 4: Finansiranje opština.................................................................................................... Preporuke .............20 Ostale strukture .......................................................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ...............................91 Strana 3 od 97 ..........................................................................................46 Olakšice u lokalnim dažbinama .....................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.......87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ............................................. Finansijski podsticaji............................... Reference ................................................................45 Grant za samozapošljavanje ..........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju .................. tehnološki park ............................................................................................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ................................................45 Grant za ostala ulaganja ....................78 7................................................................................................................................ PRILOZI ......................57 Biznis inkubator.......................................................................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................57 Industrijske zone .......................................................................................................................................................................... praćenje .................................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ..............................................................................................................................................................................................81 Internet sajtovi ..........................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima ......................................................43 Subvencije kamata na kredite .......................................................................................................49 Podaci iz ankete ................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ..........................................................................................82 8.................................. status i očekivane izmene..........40 Kreditna šema za poljoprivredu .................................................23 Biznis obuke .............78 Načelni komentari . 5 1: Uvod ...................30 Koncept finansijskih stimulacija ..................................................58 5.....................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) . 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ...........83 Prilog 1: Anketni upitnik .........33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija.......................................30 Prezentacija podataka ankete .......................................................................................................................................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ................ 9 Svrha........................................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ..........................................................................................................................................................................................68 Podaci iz ankete ........ konsultantske usluge............................................................................................................................................................................................................................10 2..................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ......................................................................................................................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške ................81 Bibliografija ..83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ........................................................................................................................................... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ..........................................................................................................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture......................................................................................................................................................................................................................................................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ........................................................................ metodološki pristup i napomene ....................................................................................................................

......................... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ........................... 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ...................... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ............................................................................. 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima...................................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ..................................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda .......................................................................... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER .............. 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ........................ 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ........................................................................ 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ..................................... 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu .................................................. tehno parkovi i ind............................................................ 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ............. 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006........................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ............................................. 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika .................... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ..................................... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ........................ ............ 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške .......................................................................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci .......................................................................................................................................................... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ................................................................. 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP .......................... Bugarska ................... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori................................................................ 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ................. poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije........ 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ................................................................................................................................................................................ 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ............................................. 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007....................................................................................................................................................... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ........................ 72 Strana 4 od 97 ............................................ 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ...... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova .........................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.................................. 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva...............................................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ............................................................................................................ 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ....................... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ........ 60 Tabela 12: Podrška sektorima................ 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ................... zone ... .. 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ......... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ....... klasterima................ 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ........................................

Podsticaji opština za razvoj MSPP. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP.što ĉini veoma relevantan uzorak. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. godine. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). Loznici. vrednosti imovine. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. Nišu. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. aprila 2007. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti.tri petine . ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. a gotovo polovina planira da ih uspostavi. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. realnih zarada. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. U tome se . imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. Doduše. studijskim putovanjem u Bugarsku. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. između ostalog. i 2006. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. Smederevu . naroĉito u Republici Srbiji. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP).

Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). biznis centara i saveta za zapošljavanje. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. Strana 6 od 97 . ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. finansijske institucije. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. visoka trţišna kamatna stopa. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou.Podsticaji opština za razvoj MSPP. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. Privrednu komoru. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. strane donatore.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. neadekvatna roĉnost kredita. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. i 2006. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. Finansiranje biznis obuka. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). Osim info. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. SAD). pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. kompetentnosti. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. poljoprivrede. Kao svoje partnere vide susedne opštine. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama.

dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . kao i tranzicionih centara za viškove radnika. prvenstveno na lokalnom nivou. najviše kod lokalnih taksi. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. sa malim kapacitetom. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. Međutim. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. statusna trasformacija kasni. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. i pored svih ograniĉenja. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. većinom seoskog). Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. onemogućen je njegov promet. Međutim. i zemalja u tranziciji. Međutim. etno radinosti (centri. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. izloţbe. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. mreţe. edukacije . jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara.29). osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . i zanatstvu (23). Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. Prema anketi. dotacije. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj.

Preporuke. izvorni prihodi opština jaĉaju . utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. između ostalog. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. . Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. Strana 8 od 97 .i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju.

poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. aprila 2007. Loznica). odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. Iz razloga ekonomiĉnosti. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. Kragujevac. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . Smederevo. na ĉemu se zahvaljujemo. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. aprila 2007. naroĉito u Republici Srbiji. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. Strana 9 od 97 . Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Ĉaĉak. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Niš. (za celinu videti poseban izveštaj). koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. i 2006. studijskim putovanjem u Bugarsku.

Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. Arilje. Bitan aspekt inicijalne organizacije.  Evaluacija i monitoring. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. Krupanj.  Formulisanje strategije LER-a. obima i kvaliteta usluga opštine. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. kao što su jeftino zemljište. Trenutno (napomena: 2007. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). širokog spektra od nefinansijske. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. koja je. što koristi svim potencijalnim investitorima. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”.  Procena stanja lokalne ekonomije. poreske olakšice. privatni sektor i neprofitni sektor. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. realnih zarada.  Implementacija strategije. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. Vladimirci. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. finansijske i mešovite. Ĉajetina. na postojeća ili potencijalna trţišta. i stvaranje povoljnije investicione klime. kao što su radna snaga i zemlja. vrednosti liĉne imovine. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. U uţem smislu.1. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. Šabac). Strana 10 od 97 . pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. poĉnu koristiti. sa manje ili više rezultata. u novim sektorima i sa novim tehnologijama. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. Naime.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. u nekoj dalekoj zemlji. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. Multinacionalne kompanije. spoljnotrgovinska politika. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. Što se povećanog rizika. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. odnosno ne moraju da budu neutralne. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. odnosno konkurencije tiĉe. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge.5 .3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge.reforma pravosuđa). i nova trţišta. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. restrukturiranje bankarskog sektora. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. odnosno za privlaĉenje investicija. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. kapitala i ostalih resursa. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. ali i povećanih rizika. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. monetarna i fiskalna politika. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština.

ukljuĉujući i pravno zastupanje. Shodno tome. Drugi modus je po projektnom principu. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). poljoprivrede i ruralni razvoj 2. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. Naime. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. raĉunovodstva i pravne pomoći. oblasti poslovnih finansija. na lokalnom nivou. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. velika preduzeća. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. Strana 15 od 97 . što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. U ovim sluĉajevima. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. preko potcentara. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške.

marketinga. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. donatorima. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. a zatim postoje odeljenja. i pruţala usluge finansijske. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. koja su organizovana po uţim zadacima agencije.4 Međutim. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. obrazovne podrške MSPP i šire. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). 4 Strana 16 od 97 . već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. ranije IRD u okviru CRDA. kreditiranjem. Negde su te dve funkcije razdvojene. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. a koje su osnovale opštine (npr. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. garancijama. tehniĉka pomoć planiranja. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. investitorima. tehniĉke . kao i nevladine organizacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i SLGRP). razvojne agencije. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. izvršni odbor. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. izbora tehnologije. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice.

što se. praćenje Strana 17 od 97 . o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. U tom smislu. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). Takođe. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. praktiĉno. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. na primer. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. npr. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . šta se. konsultantske usluge. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. trţište EU. »Kol Centar« (Telefonski servis). naroĉito malih i srednjih preduzeća. Informacioni Punkt. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na.

eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Crveni Krst-Niš. Boljevac. Uţice. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. konsultantskih usluga ili mentoringa. Ćuprija. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Zrenjanin i Alibunar. Ivanjica. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . Subotica. Kovin. Priboj. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Ćićevac. Ĉajetina. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. Bujanovac. kategorija klijenata (poĉetnici. Majdanpek. i to: Novi Beograd. postojeće MSP i radnje. savetovanja. Loznica. Paraćin. Topola. sa dva zaposlena je 30%. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kruševac. Crna Trava. šta i za koga. Ĉaĉak. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj.Inđija. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Ţitorađa. njih 35%. Krupanj. Odţaci. Aleksinac. Vranje. Svilajnac.

Paraćin. Baĉki Petrovac. Pećinci. Mladenovac. Beograd. Medveđa. Panĉevo. Priboj. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Uţice. Beĉej. Ţagubica. Aleksandrovac. Kraljevo. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Zrenjanin. Smederevska Palanka. Raška. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Arilje. Kruševac. Merošina. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. grad Beograd i opština Knić. Medveđa. Crveni Krst-Niš. Sombor. Zrenjanin. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Rakovica. Negotin. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Surdulica. Baĉka Palanka. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Ĉaĉak6. Ĉaĉak. Zajeĉar. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Prijepolje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Strana 19 od 97 . Prijepolje. Subotica. Ivanjica. Panĉevo. Kraljevo. Lazarevac i Rakovica. Odţaci. Baĉki Petrovac. Valjevo. opštine: Smederevo. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Poţarevac. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Beoĉin.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Šabac. Vršac. Plandište. Subotica. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Inđija. Ĉoka. Velika Plana. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Niš. Palilula. Novi Sad. Odţaci. Baĉki Petrovac. Crna Trava. Lazarevac. Vranje. Kruševac. Ţitište. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Panĉevo. u periodu od 2005/2006. Vršac. Medveđa. Sombor. Negotin. Sombor.

Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Ĉajetina.Podsticaji opština za razvoj MSPP.. Loznica. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Velika Plana i opština Beoĉin. Majdanpek.) 7 8 Strana 20 od 97 .). Tutin. Malo Crniće. Blace. Krupanj. Nova Varoš.. Baĉka Palanka. Preševo. Pirot. Subotica. Kovin. Bela Crkva. Ivanjica. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Preševo. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije .centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Odţaci. Pećinci. Smederevska Palanka. Pirot.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Savski venac. Surdulica. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Beĉej (Novi i Stari). Šabac 7 i Inđija. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Raška. Bojnik. Zvezdara. Šid. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Ĉaĉak. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Privredna komora. Kanjiţa. Plandište. Bujanovac. Valjevo. Smederevo. Ćuprija. Majdanpek. Svilajnac. Boljevac. Srbobran. finansijske institucije. Kladovo. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Valjevo. Baĉka Palanka. Beĉej. Priboj. Ţabari.

sa drugim asocijacijama. i institucijama. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. osnovanu uz podršku UNOPS. 9 Strana 21 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. Videti ranije komentare. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. Realizacija aktivnosti REEDA. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. SCOPES. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. podnošenje. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. priprema. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. Strana 22 od 97 . privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj.

Strana 23 od 97 . Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). 2 u aneksu (RC Banat . Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Kampanja i Umbrija. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. Giulia. Ministarstvom rada. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. severni Bareze Ofantino. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Izvršnim većem AP Vojvodine. Zrenjanin). Italijanski partneri su: DPS. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. Venezia. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. UNDP 2007. Friulu. regije – Basilicata. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons.centralni Apenini. Mateze. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om.

u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu. Obrenovac . Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . pekara. Savski venac .kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. preduzetnika. programima podrške zapoĉetak posla (start up). Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. Vršac Centar za razvoj MSP. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. 1 a ne i ovde). Aleksinac.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Obrenovac . u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. pruţa pomoć pri izradi biznis planova.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Loznica . Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Paraćin. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. je SitiStat (CityStat). dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Panĉevo. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Pirot. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. zahvaljujući Sistemu 48. Krupanj. Blace. kao i one kod kojih postoje centri. Opovo. Građani Inđije su. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Valjevo (LER). ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Ivanjica. Kanjiţa. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Raca. Strana 25 od 97 . kao i brzoj reakciji. Kruševac (LER). kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Pećinci. Bela Crkva. Šid.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sombor. turizma i sl. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Golubac. Bujanovac. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Crveni Krst-Niš. Beograd je 2005. Raška. Surdulica. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Srbobran. one kod kojih ne postoje. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Vršac. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Savski venac (LER). Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Smederevska Palanka. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. su: PalilulaNiš. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Subotica (LER). Preševo. Boljevac. Beĉej Novi i Stari. Izvorni naziv programa. Ljubovija. Plandište.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. Mladenovac. podstiĉe razvoj MSPP. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Ţabari. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Aleksandrovac. Bojnik. punktova. i preko programa i projekata. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Poţega. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Ţitište. Backi Petrovac.

koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. koji radi takođe dvokratno. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. taksama. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. većim brojem novih preduzeća. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. Sam projekat ima i volontere. zemljište. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. divljih deponija.. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. Naime. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. projektima. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. porezima. parkinga. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. pravnom obliku preduzeća. On je najsavremenije opremljen. na osnovu terenskog istraţivanja. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. pristupu kapitalu. i funkcioniše kao one stop shop. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. inovacijama. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima.. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. konsultacijama. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. kreditima. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. smanjenjem Strana 26 od 97 . kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. biznis plan i set informatiĉkih obuka. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. usluge inovacija i istraţivanja. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. Jer. legalnosti. Verovatno je najbolja strategija. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. idealno uz pomoć Republike. neadekvatna roĉnost kredita. ili još neke mehanizme. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. bilo kroz ponudu kredita. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). visokog rizika plasmana. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. visoka trţišna kamatna stopa.Podsticaji opština za razvoj MSPP. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. garancijama. bez obzira da li se radi o zajmovima. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. kooperacija sa drugim akterima: npr. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Naime. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. ali je povezana sa finansiranjem. bankama. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. u najvećoj meri. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. teškoće sa kolateral. odnosno Strana 30 od 97 . Šta je druga strana. Ĉetvrto.

a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. osnivaju sopstvene garancijske fondove. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. Znaĉi. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. One same mogu da pomognu iz budţeta. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. tako da i je konaĉna. iskustvo italijanskih opština. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. kao što su neke banke i Fond za razvoji . umanjuje taj rizik. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). Strana 31 od 97 . omogućava. odnosno plasiranih sredstava. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. Prema postojećim zakonskim rešenjima. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. postoji preduzetnik. postoji potreba i postoji trţište. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Slika ni sada nije jako dobra. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. izuzetno do 80%. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Potrebno je da se lokalne zajednice.. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. Što je najvaţnije. što je i poţeljno. praktiĉno. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. Time se.

te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. dohotka i poreskih prihoda. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. • poboljšanje poslovne klime . kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. kada se smanje porezi.Podsticaji opština za razvoj MSPP.jer. Poreski podsticaji. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. razliĉite opcije. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. a time i investicija i zaposlenosti. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. • poreska konkurencija . i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. odluĉuje o stopama. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. Dok su porezi opšti po svom karakteru. to je i njeno unapređenje poţeljno. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. Naime. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. Jednostavno. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. • povećanje tražnje . U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku.jer. Strana 32 od 97 . dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. odnosno firmu. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. mogu biti i vrlo specifikovani. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. pa da vaţe samo za jednog obveznika. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. a radi povećanja zaposlenosti. Sa druge strane. ĉak. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima.

kod većine opština.2. pošto. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. ĉak.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP. c. b. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i.1. nije ocenjeno za potrebno 3. razlog 1. Radi se. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. nešto drugo (navesti 2. a time i na njihovo ponašanje. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. d. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. precizirati za koga Kreditne garancije. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. oslobođenjima. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. bespovratna sredstva za ostala ulaganja.1. Ako je odgovor negativan. poreskim kreditima. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. nedostatak sredstava 2. naime. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. podsticajima. f. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. g. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja.1. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. pa samim tim ni nad olakšicama. e. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima.

5 miliona dinara.1 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara. Uţice . Valjevo 1. Loznica 18 miliona dinara.7 miliona dinara.3 miliona dinara.4 miliona dinara.milion dinara. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. .5 miliona dinara. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima.7 miliona dinara.3. Obrenovac 10 miliona dinara.5 miliona dinara. 5 miliona dinara. Negotin 2 miliona dinara. Ĉaĉak . Zrenjanin 5.5 miliona dinara.3 miliona dinara. Ţagubica 2. Sombor 3 miliona dinara.6 miliona dinara.Podsticaji opština za razvoj MSPP.7 miliona dinara. Arilje 3. Boljevac 1. Mali Zvornik . Kragujevac oko 68 miliona dinara.8. Ţabari 1.6. Panĉevo 3.1. Krupanj . Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .9. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Mladenovac 2 miliona dinara.5 miliona dinara.700 hiljada dinara.3.3 miliona dinara. Niš . Aleksinac .6.8 miliona dinara. Inđija 2 miliona dinara.8 miliona dinara. Kovin 3.5 miliona dinara. Kruševac . Crveni Krst Niš . poljoprivrede i ruralni razvoj   h. Baĉka Palanka 2. Svilajnac 4. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Velika Plana 4. Vlasotince 720 hiljada dinara. Prijepolje . Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.

4. 26. 6. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. 20. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 22. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. subvencije. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 9. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 19.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 25. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. 10. 13. 21. 27. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 .8 mil. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. 18. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. od 1. 23. pozajmice za registrovana polj. 17. 14. 4. 8. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine.12. 11 . 24.6 mil. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. 15. savetovanja. 5. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 28. dinara. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. 7.5 mil.

za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . 50.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. 30. 37. 31. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. obuka. 47. 42. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. Zvezdara Ţagubica Sombor 32.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 51. 48. 41. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 49. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. 13 miliona dinara. 33. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 39. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. Topola 46. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. 44. 35.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. 36. 43. osemenjavanje krava. 34.

Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. % din opšt. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. Fond za razvoj poljop.3 0.26 0. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. Loznica. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. programa MSPP za nezaposl.5 0.27 0.3 0. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. svake godine. grant za zapošljavanje. Fond za razvoj poljop. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva.

Strana 38 od 97 . razvoj 1.57 9% umanjen o do 4. 2006. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 .7 3 0.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID.Podsticaji opština za razvoj MSPP. The Urban Institute. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. 2006. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. 2006.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. The Urban Institute.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. The Urban Institute. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3.

nezaposlena lica (primer Loznica).Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. ili kao novoosnovano pravno lice . program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. primer Subotica. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. ili i MSP i preduzetnicima. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . dok u Subotici imaju ograniĉenu. ZBS.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a u Inđiji imaju veliku ulogu. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. najĉešće kod subvencija. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. u nekim sluĉajevima.

Grant za samozapošljavanje 5. Velika Plana. Obrenovac.2006. Topola. Ljig. Kragujevac. Smederevo. Bojnik.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Dimitrovgrad. Strana 40 od 97 . Paraćin. Ćuprija. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. garantni fond 3. Ţagubica. Surdulica. Panĉevo. Subvencije kamata na kredite 4. Ţabari. Mladenovac. Valjevo. Malo Crniće. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Bujanovac. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Prijepolje. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Bajna Bašta. Pirot. Aleksandrovac. Uţice. Crveni KrstNiš. Poţarevac. Raška. Podrška kroz kreditne garancije. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Kraljevo. Negotin.

Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. grejs. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. Baĉka Palanka Subvencije. 6 miliona . grejs period od 1 . U 2006. Nabavka sadnica borovnice u 2007. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5. vraćanje u dve 12. proizvodnje . Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. 400. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. 3 godine period. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Kovin 331.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. Bez bankarskih sredstava .sredstva iz budţeta 17. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Mali Zvornik 7. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava.to mes. 3% kamate.2 godine. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16.5 godina. 1 g.123 korisnika 24.. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. rate 21. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Kraljevo krediti . stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. krediti 15.

kao i njihova visina i namena. voća i povrća. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP.7 mil. 84 miliona dinara za 113 korisnika. Strana 42 od 97 . sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. što je znatno češći primer. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. savetovanja. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). nazimila. te opreme za preradu mesa. izgradnju sistema navodnjavanja. u iznosu od šezdeset . Ukupno 58. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda .000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. hladnjaĉe. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006.20. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. nerasta i prasadi. edukacija privrednika za izradu biznis planova. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. krediti za investicije. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. Izvor: Terensko istraživanje opština. subvencije 26. 29 mil.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo.000 evra sa Beograd kamatom o 4.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. Kredite od 2 .

17/2003 Strana 43 od 97 . 7. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. 3. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). i Garancijski fond AP Vojvodine. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. 8. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. godine. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). Saveta za zapošljavanje.000 evra. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. kamata 2. 11. godine izdvojena za kredite MSP do 10. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. budţetskih fondova nije dozvoljeno.7miliona dinara . poljoprivrede i ruralni razvoj 1. a treći je u osnivanju.75% god. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. 5. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. 9. 6. osnivanje tzv. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 12. grejs 1 god. za kredite MSP do 30. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. 2. godine. preko banke Intesa.000 din. 4. 55/2003. 10. Međutim.000 evra. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine.

i na kraju. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. kroz UNOPS. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. poljoprivredu. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug.000 dolara. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. U junu 2004. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. koje dodeljuje poslovna banka.00 eura). alata. individualne poljoprivredne proizvođaĉe.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Jubanka. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). Vojvođanska banka. Komercijalna banka. godine. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. zanatstvo i usluge. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. Krediti se odobravaju za proizvodnju. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”.000. do 50%. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. delova za mašine i opremu. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. godine osnovan je Opštinski garancijski fond. a garancije obezbeđuje fond. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. što Fondu i daje regionalni karakter. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). poljoprivredni kombinati. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). kooperative. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. opreme. poslovna banka (Continental banka. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. Strana 44 od 97 . Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. Projekte ocenjuju i banka i Agencija.000. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. zadruge..

za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 .sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. grejs period 1 god. zakup u kupovinu zemlje. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . 1 Palilula. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. turizam . 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. rasnu stoku. muzilice. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god.

800. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate.Podsticaji opština za razvoj MSPP. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. 1. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. otvaranje novih radnih mesta.za drugo Opis zemlj. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. rasta. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . 18 Strana 46 od 97 .

Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj. godini poslovanja bez naplate.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1.

Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja.Republika vraća lokalnoj samoupravi. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta .

odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. ţeleznice. 2. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i saobraćajna infrastruktura. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. Ukoliko se na teritoriji opštine. infrastrukturne delatnosti. Prvi je direktan . Drugi naĉin je indirektan . nacionalna i regionalna mreţa puteva. na primer. fiziĉka infrastruktura. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. Strana 49 od 97 . povećava obim i kvalitet ponude radne snage. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. snabdevanje gasom visokog pritiska. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Stanje ove infrastrukture. utiĉe na razvoj MSPP. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. odnosno grada.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. snabdevanje elektriĉnom energijom. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice.

Strana 50 od 97 . dobre saobraćajne veze. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. Opština moţe da. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. koje su. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. odnosno povećala ponuda tih usluga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno komunalnih delatnosti. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Lokalna infrastruktura. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. kao i opština Titel. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. besplatnog ili jeftinog zemljišta. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. Gradsko-opštinsko. jeftinih uređenih lokacija. Rezultati su odliĉni. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. druge vrline opštine). Ideja sa podsticajima za MSPP. blizina glavnog i velikih gradova. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. daljinsko grejanje i distribucija gasa. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. koje su i prirodni monopoli. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. Naime. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. odnosno komunalne delatnosti.

pristup teškim vozilima. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. pored stanovanja. U fiziĉkom pogledu. odnosno ustupa. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. na primer. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. ukratko reĉeno. Statusna transformacija zemljišta. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. Međutim. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. Naime. ove delatnosti su locirane u centru grada. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). ĉesto u specijalizovanim zonama. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. odnosno namene površina u gradovima. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. tj. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. zagađenje ĉvrstim. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. Naime. odnosno restituciju). radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. one koje proizvode usluge. dugogodišnje korišćenje. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. Naĉelno posmatrano. ali ne postoji slobodan promet. odnosno. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. već administrativno određene naknade. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. vibracije. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. smeđe lokacije). promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). zelene lokacije). svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. postoje dve osnovne grupe delatnosti. potreban je.

Drugo. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. odnosno građevinsko. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd.). tako da.. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. dobro infrastrukturno opremljenih zona. Pripremanje i opremanje zemljišta. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. Dilema. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. odnosno poslovni centri. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. gas itd. znatno su pojednostavljene. prilagođenih potrebama MSPP. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). Pri realizaciji programa. Naime. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. Prvo. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. telekomunikacije. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. međutim. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni.). Ovakvi industrijski parkovi. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . naĉelno posmatrano. odnosno vlasnika. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. odnosno magistralnih puteva i pruga. elektriĉna energija. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. a urbanistiĉke procedure. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. tehnološki parkovi. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. ali u određenim situacijama. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. nisu kompatibilne sa stanovanjem. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. odnosno odgovora na sledeća pitanja. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. Konaĉno. odnosno industrijski parkovi.

pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. pa i njegova odluka da investira ili ne. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. posebno u oblasti novih proizvodnji. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. nekada upotrebljavane. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. daleko od poslovnog centra grada itd. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. znanja. odnosno njegove namene. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. Unutar postojećih zakonskih rešenja. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. univerziteta. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. centara za ispitivanje i istraţivanje. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. materijala. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. pogona. ukoliko je potrebno. inovacija i sistema upravljanja. pri ĉemu bi lokalne vlasti. ili su ona svedena na najmanju meru. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. tehnologija. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. odnosno nauĉno tehnološke parkove. ili nedovoljno iskorišćenje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. Strana 53 od 97 . Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. i. kao program. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. odnosno industrijskih) objekata. a sada napuštene.

Javlja se veliki broj malih. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. Time se. Sam plan određenog podruĉja. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. Takvo planiranje. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. same lokalne zajednice. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. ali nemaju svoj poslovni prostor.Podsticaji opština za razvoj MSPP. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . Konaĉno. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. Bez obzira na to. poput generalnog urbanistiĉkog plana. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. naroĉito regulacioni plan. Tada se stari poslovni. BID). Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. U tom smislu. U tom smislu. Naime. neminovno. poput planova generalne i detaljne regulacije. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. odnosno industrijski objekti. pre svega troškovi njegovog vremena. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. Naime. Sve te radionice. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. odnosno građevinsku dozvolu. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. Drugim reĉima. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. naroĉito lokalnih javnih dobara. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. Međutim. i regulacionih planova. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. koju zakon propisuje. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District».

dodeljivanje franšize. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. Prvo je da se. ukljuĉujući i troškove kapitala. Drugo. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. u tom sluĉaju. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. Drugim reĉima. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. naroĉito ne stranih. prilagođavajući ga potrebama. bar u manjim sredinama. ima blagotvorne efekte. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. Konaĉno. odnosno za avans kod zakupa. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. naĉelno posmatrano. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. On je ĉesto ili skup ili je. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. Svakako. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bez obzira na sve mogućnosti koje. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. Dosadašnja svetska iskustva. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora.

što bi bilo pravedno. Ali. Drugim reĉima. ali legalna mogućnost postoji. U mnogim gradovima u Srbiji. zemljište je u drţavnoj svojini. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. a nekako izgleda da će to potrajati. Drţavni poslovni prostor. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. Lokalne zajednice to retko ĉine. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. Adaptacija napuštenih zgrada. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. energetsku i drugu. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. tj. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. Stoga postoje. a posebno u većim. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sa druge strane. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. ako je ikako moguće. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. Naime. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. ali i prodat zainteresovanim firmama. a biće ih sve više. a i ukoliko investicije dobro krenu. postoji drţavni poslovni prostor. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. Strana 56 od 97 . Opremanje novih lokacija. saobraćajnu. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. Da bi se ušlo u te poduhvate. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju.

Industrijske zone: 5. Knjaţevac i Beograd. Vranje. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. pomoć. Biznis inkubatori 2. partneri 5. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Baĉka Palanka. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. Crveni Krst-Niš.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. Kanjiţa. ili neki drugi podatak. Subotica. planira. tehno parkovi i ind. pomoć. Vlasotince. Novi Sad.Podsticaji opština za razvoj MSPP.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Beoĉin. Industrijske zone 3. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Strana 57 od 97 . Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. Bojnik. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator.

Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Crna Trava. Ivanjica. Preševo. Poţarevac. Smederevska Palanka. Beĉej. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Apatin. finansija i industrije. Pećinci. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Kruševac. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Raška. Bujanovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Plandište. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a).5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Bajna Basta. Niš. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Ljubovija. Golubac. Mladenovac. Šid. Inđija. Ĉaĉak (ICT inkubator). Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Arilje. Senta (Poslovni inkubator). Savski venac. Vlasotince. Vršac. Priboj. Bela Crkva. Ţitorađa. Ţagubica. Sremski Karlovci. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Kladovo. Novi Sad. Ţabari. Paraćin. Boljevac. Standard je alat za obuku i trening. Svilajnac. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Novi Beograd (IT tehnologije. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Palilula i Beograd. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Prijepolje.770 i NF 248/. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Majdanpek. Površina Opština br. Šabac. usluţne delatnosti). Palilula. Valjevo. Pirot. Surdulica. Loznica.

Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.34 100 40 17 328 27 Industrija .Podsticaji opština za razvoj MSPP. metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.5 Strana 59 od 97 . za proizvodnju malih i sr. tekstilna. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. Trgovina .5 55 5.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana.

zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br.€. uĉešće opštine je još 150. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. Strana 60 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007.000€ kroz građ.000. za proizvodnju malih i sr. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850.

Saobraćaj i skladiš.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Trgovina .7 13 2 2. 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija. poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija .

arhiurb. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. prvenstveno na lokalnom nivou. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP. transfer "know how" i novih tehnologija. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu.sr. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. servisnu. mada o tome nema dovoljno informacija. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu.vojvodina. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. Strana 62 od 97 . kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku.yu/. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. informatiĉku. laboratorijsku. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. površini slobodnih parcela. a time i zemlje.gov. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture.

strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. Pre svega. vezana je za tzv. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. odnosno potrebe. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a drugi destimulišu. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. podsticanja akumulacije znanja. na primer. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. A to se moţe uĉiniti. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. Strana 63 od 97 . unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. na primer. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. Ne treba dopustiti da. Po klasterskom principu privrednog razvoja. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. veština kroz zajedniĉku efikasnost. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. klastere koje formiraju preduzeća. putem urbanistiĉkog planiranja. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora.

 Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. carine. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. razliĉite mogućnosti zabave. savremenim proizvodnim procesima. inţenjerskim.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. smanji daţbine.  dijagnosticira. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. društveno efikasnom kontrolom. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. jeftinijim procedurama. mikrofinansiranje. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. industrije i institucija podrške. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga.  pribavlja spoljne investicije. transport. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. politici poslovnog prostora.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. liĉne sigurnosti građana. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. sudsku praksu. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). uklanja uska grla. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. transportom. reĉnih nadleţnih organa.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. postizanju viših nadnica. veze sa dobavljaĉima. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. intelektualne svojine  viši kvalitet života. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. fondove za poĉetnike. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. odnosa u lokalnoj zajednici. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zaštitom okoline i prirodnih resursa. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica.

Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. Naravno. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. Strana 65 od 97 . Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. uz drţavnu pomoć. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. pa makar i od strane lokalne vlasti. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. sa druge strane. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. Naime. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. Jer. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. program edukacije za svoje radnike. mora ukljuĉiti u proces. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. tako i prema domaćim i stranim investitorima. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. odnosno nepotrebnim. poţeljni su podsticaji. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. a to se u nekim sluĉajevima. njihova razmena mišljenja i informacija. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. sa jedne. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. Mnogi zaposleni. kako bi se privukle dodatne investicije. ali se i lokalna vlast. moţe postići i njihovom saradnjom. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. naroĉito manjih. Dakle obuka radne snage moţe da se. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . Naime.

kao i njihova Asocijacija.Videti detalje na http://www. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. godine. IT centri.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. treba ukazati na stanje i mogućnosti. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. agro biznis klubova. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. Ipak. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. Teledomovi u Srbiji.Podsticaji opština za razvoj MSPP.euta. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. Strana 66 od 97 .

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. Moguće je. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. nemogućnost zaštite interesa na sudu. Postoji i treći sistem. na primer. ekologije. Naime. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. Drugim reĉima. ili pojaĉana represija. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. laboratorija. Svakako. ni domaćih. Ipak. a ni spoljnih firmi. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. bilo od strane lokalnih vlasti. Na primer. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. i to posebno ukoliko su redovne. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. bilo od strane velikih lokalnih firmi. HACCP. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. sa skromnim zaradama. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. geografskog porekla i sliĉnog. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. onemogućen pristup finansijskom sistemu. Jer.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka.

smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. Etno centru / ruĉnim radovima 3. Tabela 12: Podrška sektorima. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Zanatstvu 5. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . partnere (donatori. terensko istraživanje opština. Nagradama za najboljeg preduzetnika. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno.Podsticaji opština za razvoj MSPP. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. (navesti detalje i naĉin podrške. 20007. ideju.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. inovaciju 8. Virtuelnim preduzećima 7. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. poslovni prostor posebno subvencionisati. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu.

konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. postojeća MSP. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. promocije. Efekti: povećanje prodaje. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. Projekat finansiran od EU. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. prenos tehnologije i inovacije. veća produktivnost. pored njih. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. smanjenje nezaposlenosti. Razliĉite konsultantske usluge će. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. potencijalni MSP. Ciljne grupe: nezaposlena lica. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . povećanje konkurentnosti. saradnja izmedju MSPP. Podrška klasteru: konsalting. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. razmena znanja i iskustva.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa.godina Strana 70 od 97 . niţa cena i bolji kvalitet. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. brţi i lakši pristup novim trţištima. Klaster cveća. edukacija i savetovanje. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. proizvodnje hrane. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. sprovodi EAR 2007. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. registrovana poljoprivredna gazdinstva. smanjenje troškova transporta. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. svake godine. turizam. kolektivna vizija.

Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima. prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 .edukacija 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija.

iz Bugarske u zanatstvu. sajmovi. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo).org za međunarodnu prodaju i www. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. promocije. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www.craftcenter. marketing. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. saradnja sa TOBom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu.bgcrafts. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. «Fijakerijada« u Crepaji. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . određivanja cena. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. dizajna i razvoja proizvoda.com za prodaju u Bugarskoj).

mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. Primer dobre prakse programa JOBS. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. promociji u zemlji i inostranstvu. usluţno osoblje i nezaposlene. kolonija.

Klub za poĉetnike. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. Deliblatska pešĉara Edukacije. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. izloţbe. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke. izloţbe Strana 74 od 97 .

njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. imidţ ili aktivnost. u anketi dobijenih odgovora opština. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. u Valjevu. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. preduzetniĉku ideju. Sledi pregled nekih. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi.

razvoj jugozapadne Srbije. RPKS . Unicef-LPP. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja .Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult.Podsticaji opština za razvoj MSPP. USAID . Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.MEGA. Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP.CARE-Turizam 4 Loznica IRD. MERCY CORPS. Reg-LPA. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 .

sopstvenim sredstvima. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. kredite Partneri: fakulteti. Norveška Vlada. Danski savet za izbeglice. rad. Institut za voćarstvo.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. ambasade. HACCAP. sredstvima NIP-a.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. privrednim komorama. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. fakultetima. saradnja sa institutima. UNDP – MIR2 Programom. USAID USAID Mercy Corps. nevladinim organizacijama. biti definisani Strategijom razvoja. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. organizacija seminara. balkon. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. ISO 14001. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. kroz akcione planove i konkretne projekte. Privatne firme.ADF) Za formiranje klastera . radionica (. finansijska pomoć najboljim. IMS i dr. biznis inkubatori. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). EAR. resornih ministarstva. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. NSZ. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. ambasadama. Strana 77 od 97 . Švajcarskom agencijom SDC.

Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. njihovim aktivnostima i poslovima. tako da neće sve biti ponovljene. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. 2. već treba da budu stabilne i predvidljive. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. Preporuke 1. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. 3. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Pregledne informacije 7. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. Unapređenje poslovne klime. 4. odnosno registracija. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. efikasnost administracije 5. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima.indjija. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). naroĉito za manje opštine.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka.pdf 8. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova.

kreditiranje itd. povezano sa naĉelnom preporukom br. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. koliko je poznato. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. 11. obuka i konsalting 10. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. 9. 13. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. zamenik direktora RAMSPP. 23 Strana 79 od 97 . sem informacija. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. upravljanju i korišćenju usluga . One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. Nefinansijske strukture za podršku . ne bave pruţanjem individualnih usluga. 12. 15. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. 4) .

domaća radinost. 20. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. 19. kao i ostale kredite. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. Kreirati uz to. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. ruralni razvojni centri. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. turistiĉke asocijacije.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. 24 Strana 80 od 97 . Izvor finansiranja za start ap kredite. kao što su zadruge. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. asocijacije za razvoj i sliĉno). samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. Takvi regionalni fondovi bi. inicijativa i resursi. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. 18. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. etnocentri. mikrolizing fondova. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. praćenje i sve ostalo. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. Ostali vidovi podrške 21. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). za šta opštine. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. a ne u Beogradu. a potencijalno takodje. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. Kragujevcu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. na nivou NUTS 3. već samo vezane direktno za MSP. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. 22. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije.

“Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. 6. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. Natural Capitalism. UK: Blackwell Publishers Hawken. (2002). 16. SMEs and Local Development. 2005 9. (1961).. ЗУНС. 28. Петровић. 20. 89 . UN Development Program. Abstracts. ISBN: 9789264104709. (1991). u V. 9-12 February 2002 Mumford. in O. 2005. H. Istraţivanje The Urban Institute. Odrzivi grad . 29. The Progress of Nations. 22. OECD Centre for Entrepreneurship. A. 2006 12. Knorr-Sidow (ed).. OECD . Stockholm Conference (1972). New York: United Nations 19. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). poljoprivrede i ruralni razvoj 7. Урбана социологија. Budapest. Trento. The Economics of Location. Strana 81 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11.MEGA projekat USAID. januar 2007. M. July 2002 Milutinovic S. 2006. The HABITAT Agenda. Oslo.. 13. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. (1980). (1999). Pejić (eds. 15.OECD Centre for Entrepreneurship. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. The Oslo Convention of European ICLEI Members. 14. London. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy.unhabitat. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. 24. 7.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). Cifrić. OECD 2006. D.org/hdro/99. I. 25. Norway.. (2001). W. „The Case Study of Nis‟.ka jednoj sociologiji okruzenja. Zagreb. 8. Republički zavod za razvoj. Human Development Report 1999.. S. (1973). SMEs and Local Development. LXIV. et all (1972). М.). Tokyo. New York: Universe Books Milutinovic. LJ. Republički zavod za razvoj. 27. Proceedings.undp. H.. Београд. London: Earth Island UNCHS (1996). The Global City: New York. С. L. 17. Economic Growth Theory. The Rise of the Network Society. London XE "London" : MacMillan Richardson. 26. Hungary. Papers of the Regional Science Association. Skills Upgrading . „Polarization reversal in Developing countries‟. Limits to Growth. 21. Šećerov. Brown and Company.New Policy Perspectives. New Haven: Yale University Press Meadows.. Lovins. http://www. 45. P. M. S. Вујовић. Princeton: Princeton University Press. A.104 Pušić. 67-85 Sassen. The City in History. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. London: Secker and Warburg Economics. (2002a). M. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Lösh. et al. 2003. (1996). 31.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). Oxford. 30. 18. W. (1954). „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. 23. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. 2005 10. Ruralni razvoj i modernizacija. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. http://www. Castells. EuropeanCities21. Đukanović (2001). IDIZ. Boston: Little. Reference Bibliografija 4. Local Governance and the Drivers of Growth.

gov.yu/ MERR.indjija. 3.vojvodina. United Nations (1998). Prof.skgo.sr.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. 35. 6.arhiurb.merr.pdf 34.yu/istrazivanje/index.sr.sme. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. 5.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. Beograd 2002. poljoprivrede i ruralni razvoj 32. Internet sajtovi 1.gov.pdf Euta . Stalna konferencija gradova i opština http://www. Magna agenda. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www. Department of Economic and Social Affairs 33.gov.prsp.g.gov.un. A/RES/55/2.dr Mirko Pejanović. World Urbanization Prospects.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. 2. New York: U. evropska unija teledom saveza http://www.sr.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration. N.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.euta.sr.hu/ Strana 82 od 97 .org/millennium/declaration/ares552e.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. 4. 7. http://www.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

......1 Da li imate kancelariju za LER Ako da... ........ ............... Ime opštine/grada Ime....Datum............ 2.ne 1............. npr Informacioni punkt........ poljoprivrede i ruralni razvoj 8......da 2 .................... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština... –možda 3.........3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER............................................................. ........... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ......................................................da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1.................4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2........................... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007.. 2. 1......................... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1.da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1....2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1...................... »kol centar« (telefonski servis) ? 1......... što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 . PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva... koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER..lokalni ekonomski razvoj 1...... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2.....ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ..............da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ....... funkcija.......Podsticaji opština za razvoj MSPP.......................da 2 – ne 2..........................da 2 ... .da 2 ........... ........ne 2....

..................................................................................................................................... -ne planira 3 .......... 2.............................. koji je razlog za to 1...................................................................................................................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): . nije ocenjeno za potrebno.....................................................................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ................................... nešto drugo (navesti).........................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din.1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3................................................ Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3................... nedostatak sredstava ......... 3......................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ........................................................................................................................................................ koju vrstu finansijske podrške . ........................................................................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ....................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2...................................................................................................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1................. 2........... 2................................................................... 3........................................................2 Ako je odgovor negativan.......................... 3........................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.........da 4................................................................................................ Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ............................3 Ako da.................................. -ne 3. ................... .... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ............................................. postoje pravne prepreke.......................

......................................... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ........................................... -ne planira 3 – da 4........................ -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4................. -ne Opis (šta i kako): ............................... praćenje 4................ Opis....... Nešto drugo.....Podsticaji opština za razvoj MSPP.... partneri Strana 85 od 97 .................................... poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja................ Biznis inkubatori & tehnološki parkovi.......... naknade za zemljište 3............ pomoć................... postojeće MSP i radnje................ šta i za koga.................... drugo 8...... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata.. ............ ............................................................................................. opišite 4..................................................................olakšice u lokalnim zahvatanjima 1... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje.........................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2......................................2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2............... Biznis obuke ...................................... ............... 5................................ partneri ......................................................... -ne planira 3 – da 4............... navesti kome i za koju svrhu : 7 ...................... 5........................................ Industrijske zone 5.............1 Da li opština (su)finansira obuke.. -ne 2.............. konsultantske usluge.. takse 2................... ... ili neki drugi podatak...... -ne Sektor specijalizacije zone...... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno.............................. savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici... 4...... pomoć.......................... savetovanje.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2. neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2..........

......................................................................................................2 ako to nije slučaj................ broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: .................. 4.................. 6.. Strana 86 od 97 ..................... poljoprivrede i ruralni razvoj ......................................................................... funkcija........................ 6..................................................................................................... .....................................................................................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1........................................................ 7......................................................................................................................... telefon............. u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ........ Virtuelnim preduzećima......................................................................................................................................................................................................... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori........................................................ 2......................................................................... ............. ................................................................... ideju............................... inovaciju......................................................................................................................... 8...... 5................sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1.............................. .. email adresa7....................................... ...................... ................................................................................................ etno centru / ručnim radovima.................... 3................. tranzicionom centru za viškove radnika............................................................................................................................................................................................................................................................. implementatori): ......................................................................... Nagradama za najboljeg preduzetnika................ ..................... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ............................................................................. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ............................ 8................................................................................... .................................................................................................. Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime.......................................................................... 7........................................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: .......................... Drugi vidovi............................................ Dodatne informacije koje želite da pružite : .................................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1............................ zanatstvu............... 7...................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP.....

Na inicijalnom sastanku. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP.d. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. HIP Petrohemija iz Panĉeva. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. godine. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. Program je Strana 87 od 97 .  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. razvoj i transfer tehnologije“. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. Izvršno veće AP Vojvodine. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. koji je finansijski podrţala EU. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. a njegovom realizacijom upravlja EAR. Unija poslodavaca Vojvodine. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. udruţenje preduzetnika.mini katalog. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. svih 19 banatskih opština. skladišnim i drugim halama. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. preko EAR. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. nevladine organizacije. preduzetništvo i MSP. u saradnji sa opštinom Zrenjanin.

95%. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). Pored ovih institucija. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. godini (20 miliona). U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. Takođe. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. a delatnost obavljaju manje tri godine. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. tako da svaki Strana 88 od 97 . u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. tim RCR – Banat je dogovorio. kao i potencijalne klijente u regionu. Takođe. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. i 20 miliona dinara. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. koji se raspisuju za institucije i organizacije. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. njime upravlja EAR. RCR – Banat promoviše ovaj program. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. u skladu sa njihovim interesovanjima. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. Centar za istraţivanje. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. narezivanje CD-a. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar.000 Telecentara. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. napravljen je i softver koji omogućava da.000 Teledomova. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. obrada teksta. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. plastificiranje. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. U SAD postoji oko 10. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. pojedinaĉnih. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. štampanje. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. koriĉenje. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. a u Indiji ima oko 30. stranih jezika. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. U Mađarskoj je 1994. godine poĉela realizacija Teledom programa. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije.. društvenih i mikroprostornih zahteva. Slovaĉkoj. Uvedene su konsultacije 1:1.. skeniranje. mikrozajednica otvorenog profila. analizirajući podatke dobijene od klijenata.)  Korišćenje multimedija. birotehniĉku. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. korišćenje kancelarija. grupnih. fotokopiranje. Bosni i Hercegovini. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. Estoniji. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . elektronskog bankarstva. slanje i primanje faksa. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih.000 novih Teledomova. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. koje su 2004. u ĉemu im pomaţe RC. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. Bugarskoj. Teledomovi postoje u Rusiji.

Fondacija Rukohvat. godine obuĉeno je preko 10. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Teledom savez Mađarske.sastavljanje poslovnih pisama. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. Osiguravajuća kuća UNIQA. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. usluge interneta. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007.063. kancelarijske usluge. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. osiguranja. USAID. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. 064 i 065. Fondacija Apacai. mobilne telefonije. Internet provajder Eunet.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. zahteva. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . AGROMREŢA – Beograd. molbi. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Operateri mobilne telefonije 062. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama.

USAID. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. I pored toga. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. koji su prvi. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO.Podsticaji opština za razvoj MSPP.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. tj. Pored toga. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja.  sredstva komunalnih preduzeća. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja.  prodaja imovine. one Strana 91 od 97 . EU). sa jedne strane. Osnovna svrha zaduţivanja. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. po vaţećim propisima. posebno (Svetska banka. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. Jer. Budžet lokalne zajednice. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. kako svetsko iskustvo pokazuje.  fondacije. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. Takav pristup će. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. pa i na lokalnom nivou. Ipak. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. moţe da finansira sve namene. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. zdravstva. Naime. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. i kroz obveznice. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. dok traje ovaj proces. prosvete. On je pogodan. od strane opština slabo korišćena mogućnost. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. ali ne i najveći izvor. nagoveštaj promena . otkloniti sumnju u korupciju.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. uglavnom inostrane.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata.  transferi od centralne vlasti. sa druge strane. Novi Zakon o javnom dugu. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem.

USAID. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. koncesionalnim uslovima. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. Na taj naĉin. a po Zakonu o svojini iz 1995. pored komercijalnih poslova. godine. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. smeće. telekomunikacije. tako da je tokom Strana 92 od 97 . ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). ĉak i kroz poklon. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. posebno u SAD. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. u republiĉkom vlasništvu. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. Međunarodni izvori. Evropska banka za obnovu i razvoj. Svetska banka. vaţan potencijalni izvor sredstava. ĉiji je suvlasnik. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. rudarstvo. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. koje odobravaju pomoć. prosveta. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. vodoprivreda. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. onaj drţavni. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. već je sva. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. obveznica lokalnih vlasti. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. tj. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. samim tim. banje. bilateralni donatori. Evropska investiciona banka. tj. pa lokalne zajednice imaju još niţi. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. veoma je veliko. sa najduţim rokom od 30 godina. sport. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. Svetsko trţište municipalnih obveznica. da se naprave u zemlji i inostranstvu. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. putevi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali i zdravstvo.

Poĉev od januara 2007. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Regulisani su i prihodi od donacija. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. godine. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. pravo na njihovo zaduţivanje. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. godine. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. osim poljoprivrednih vozila i mašina. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). kroz porez na korišćenje javnih dobara. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. bandere). Samodoprinos. trotoari. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. zelene površine. Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini.Podsticaji opština za razvoj MSPP. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. Međutim. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti.

U okviru ukupnog nenamenskog transfera. tranzicioni i opšti transfer.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. g) 6. h) 1. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. na nje razvoj. U tom pravcu. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera.3% prema površini teritorije opštine. Pored toga. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. c) 4. e) 2. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). dodeljuje joj se tranzicioni transfer. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. b) opšteg. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. d) 1. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer.7%). odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. U daljem postupku obraĉuna transfera.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. f) 0. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. b) 19. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. zatim kompenzacioni. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita.

To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. u zavisnosti od svoje finansijske snage. Od 2007. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. Prvoj grupi . pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. odnosno fiskalnog kapaciteta. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. S druge strane. naknada za izgradnju. ostale prihode u skladu sa zakonom. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. U tom procesu. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. davanja u zakup pokretnih stvari. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. svi oni. osiguranja lica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. društva za osiguranje. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. Zaduţenja. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. nepokretnosti. brokersko-dilerska društva. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. Pored uzimanja kredita. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. penzioni fondovi. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. investicioni fondovi i štedionice. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije.. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. godine. samostalnih delatnosti. uzeti zajedno. iznose po pojedinim opštinama. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini.

Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Proces dodele sredstava. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. Za svaku budţetsku godinu. uplati prema sedištu firme. Njihovo sâmo postojanje. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 .kapitalni karakter. Pored sistema vlastitih prihoda. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. koji se donosi u formi zakona. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. U ovom sluĉaju. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. kao i sâm rad Komisije je javan. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . U principu. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. a ne po prebivalištu pojedinaca. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima.

000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. i 12.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. kretalo se od 12. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. godini (među njima.70% stanovništva republike. Naime. na primer). a ĉine 30. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. Strana 97 od 97 . godine. odnosno školskog obrazovanja. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. Kriterijumi površine.7% u 2000.  suficit budţeta gradova u 2004. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). kada je sistem bio “postavljan na noge”.8% u 2002.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. godine 14.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. 12. kod gradova zabeleţen je porast od 110.36%.. Imajući u vidu njegove karakteristike. godini.3% u 1975. godini. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem.3% u 2000. a kod opština sa preko 100. Međutim. zaštite ţivotne sredine.6% u 1975. do 7.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu..5% u 2000. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu.3%. do 2006. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. na 13. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.3% u 1985. u periodu od 2000. godini. do 2003. a 2005.

11) (0. 2008 (Beograd: SME Consulting).1 (497.-Bibliografija ISBN 978-86-87557. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.07 (497.2) ГРОЗДАНИЋ.034.034.034.SR-ID 150324236 .2) 332. poljoprivrede i ruralni razvoj.2) 352. Савић. -Tiraž 80.51 (0. Београд 005. sa naslovnog ekrana.Beograd: SME Consulting .00-0 1. tekst.11) (0. .-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika. 12 cm Nasl. -napomene i bibliografske reference uz tekst. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful