Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

..................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi .................................................................15 Prezentacija ankete ......................................49 Podaci iz ankete ........................................................ 5 1: Uvod .............57 Biznis inkubator............................................ praćenje ..............................................................78 Načelni komentari ......................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ..................................... tehnološki park .......................................................................................................... 9 Svrha...................................................................................................................................................................................................................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ..........28 3.................................................................................................................................................................................................................................................................. Ostali vidovi i sektori podrške .........................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika................................................................................................................................................................................................. Biznis inkubatori i industrijske zone .....................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture..28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ................................................................................................................................57 Industrijske zone ......................................................... Finansijski podsticaji......... Reference ..... 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ......................................................................................................20 Ostale strukture ..........................................81 Internet sajtovi ..................................................................................................................................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ............73 Podrška zanatstvu ........46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ........................................................................................................................................40 Kreditna šema za poljoprivredu ..........................................................................68 Podaci iz ankete ....................................................................91 Strana 3 od 97 ...... PRILOZI .....................81 Bibliografija ........................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP...................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ................................................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik ........................................................................................78 7.89 Prilog 4: Finansiranje opština.............71 Etno centri i srodne aktivnosti .........................................................40 Kreditna šema za MSP .........................................................................................................................................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ...................................................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške .......................................45 Grant za samozapošljavanje ...................................................................................... konsultantske usluge.... Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga .......................................................................................................................................................................................................................................10 2..............................................................................................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija ...................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija......................................................................................................43 Subvencije kamata na kredite ......34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP...............................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ..........................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ................................................23 Biznis obuke ....................................................................76 6............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................45 Grant za ostala ulaganja ...................................................................................................................................................................................................................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. status i očekivane izmene.........................................................................................................................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ................................................................................................48 4.................................................................................69 Preduzetništvo u turizmu .............................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ......................................................................................................................................82 8...........................................................58 5................................ Preporuke .................................................................................... metodološki pristup i napomene ...............................................30 Prezentacija podataka ankete .......................46 Olakšice u lokalnim dažbinama .............................................................................................................

................................................................................................... 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja .................Podsticaji opština za razvoj MSPP............................................................... 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu .... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ............ Bugarska .................... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ............................................................. 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ....... 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ..................................................... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ........................................................................................................................... 72 Strana 4 od 97 ................... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER ... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima.................................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP . 60 Tabela 12: Podrška sektorima.................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ..................................................................................................................................................................................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ......................................... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ................. 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ............................................... 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ........... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi .................................................. 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike .................................................................... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ........................ 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster .................................................... tehno parkovi i ind........................................................................................................................................................... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede .......................................................................................................................................................................... 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP ...... 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ........ 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ....... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ..... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ...... .................. 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ...... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ................................................................... 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ............................................. 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške . 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ............. .................... klasterima... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006.................................................................. 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori............................................................................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ........... poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije........................................................................................... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ................................................ 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva..... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ..............saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda .... zone .............................................................. 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007.............................................................

Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. realnih zarada. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . aprila 2007. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. između ostalog. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. Smederevu . Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . U tome se . a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). vrednosti imovine. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. studijskim putovanjem u Bugarsku. a gotovo polovina planira da ih uspostavi. naroĉito u Republici Srbiji. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. Doduše. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. godine. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER).tri petine .što ĉini veoma relevantan uzorak. Loznici. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. Nišu. i 2006. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou.

a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). strane donatore. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. Finansiranje biznis obuka. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. biznis centara i saveta za zapošljavanje. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. i 2006. finansijske institucije. poljoprivrede. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. SAD). Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). Strana 6 od 97 . ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. Kao svoje partnere vide susedne opštine. neadekvatna roĉnost kredita. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Osim info.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. Privrednu komoru. kompetentnosti. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. visoka trţišna kamatna stopa. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama.

mreţe. onemogućen je njegov promet. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. etno radinosti (centri. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. sa malim kapacitetom. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. Međutim. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. prvenstveno na lokalnom nivou. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). Prema anketi. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. dotacije. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. izloţbe. edukacije . najviše kod lokalnih taksi. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . statusna trasformacija kasni. i pored svih ograniĉenja. kao i tranzicionih centara za viškove radnika.29). ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. većinom seoskog). i zemalja u tranziciji. i zanatstvu (23). Međutim. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Međutim. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan.

i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. . veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. izvorni prihodi opština jaĉaju .porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. između ostalog.Preporuke. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. Strana 8 od 97 . utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr.Podsticaji opština za razvoj MSPP. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura.

studijskim putovanjem u Bugarsku. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. Ĉaĉak. (za celinu videti poseban izveštaj). kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. i 2006. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. Niš. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. na ĉemu se zahvaljujemo. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. naroĉito u Republici Srbiji. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. Iz razloga ekonomiĉnosti. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. Loznica). metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. aprila 2007. Smederevo. Strana 9 od 97 . razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kragujevac. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . aprila 2007. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno.

Šabac). i stvaranje povoljnije investicione klime. na postojeća ili potencijalna trţišta. realnih zarada. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. što koristi svim potencijalnim investitorima. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. sa manje ili više rezultata. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. U uţem smislu. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje.  Evaluacija i monitoring. Arilje. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast.1. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. privatni sektor i neprofitni sektor. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. Ĉajetina. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. kao što su jeftino zemljište.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). Strana 10 od 97 . opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju.  Formulisanje strategije LER-a. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice.  Procena stanja lokalne ekonomije. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Trenutno (napomena: 2007. Krupanj. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. poreske olakšice. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. Naime. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”.  Implementacija strategije. poĉnu koristiti. koja je. kao što su radna snaga i zemlja. obima i kvaliteta usluga opštine. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. u novim sektorima i sa novim tehnologijama. Vladimirci. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bitan aspekt inicijalne organizacije. vrednosti liĉne imovine. širokog spektra od nefinansijske. finansijske i mešovite. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

Što se povećanog rizika. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. restrukturiranje bankarskog sektora. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima.5 . Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. monetarna i fiskalna politika. odnosno ne moraju da budu neutralne. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. ali i povećanih rizika. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. odnosno za privlaĉenje investicija. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. kapitala i ostalih resursa.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. i nova trţišta. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. Multinacionalne kompanije. spoljnotrgovinska politika. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu.reforma pravosuđa). postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. odnosno konkurencije tiĉe. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. u nekoj dalekoj zemlji. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. Shodno tome. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. velika preduzeća. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. preko potcentara. oblasti poslovnih finansija. Drugi modus je po projektnom principu. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. Strana 15 od 97 . raĉunovodstva i pravne pomoći. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. na lokalnom nivou. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. U ovim sluĉajevima. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. ukljuĉujući i pravno zastupanje. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. Naime. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik.

obrazovne podrške MSPP i šire. kao i nevladine organizacije. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. kreditiranjem. investitorima. a koje su osnovale opštine (npr. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. izbora tehnologije. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. kao i SLGRP). Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. razvojne agencije. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. donatorima. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. marketinga. i pruţala usluge finansijske. izvršni odbor. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. tehniĉke . poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. ranije IRD u okviru CRDA. 4 Strana 16 od 97 . garancijama. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima.4 Međutim. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). tehniĉka pomoć planiranja. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. a zatim postoje odeljenja. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. Negde su te dve funkcije razdvojene.

što se. praktiĉno. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . naroĉito malih i srednjih preduzeća. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. šta se. U tom smislu. npr. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. praćenje Strana 17 od 97 . odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. Takođe. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. konsultantske usluge.Podsticaji opština za razvoj MSPP. »Kol Centar« (Telefonski servis). odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. trţište EU. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. na primer. Informacioni Punkt. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije.

Bujanovac. Ivanjica. Kovin. Loznica. Topola. postojeće MSP i radnje. Kruševac. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . savetovanja. njih 35%. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Subotica. Ĉajetina. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Crveni Krst-Niš. šta i za koga. konsultantskih usluga ili mentoringa.Inđija. kategorija klijenata (poĉetnici. sa dva zaposlena je 30%. Odţaci. Aleksinac. Crna Trava. Ćuprija. Krupanj. Uţice. Vranje. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Zrenjanin i Alibunar. Ţitorađa. Svilajnac. Ćićevac. Ĉaĉak. Priboj. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Boljevac. i to: Novi Beograd. Paraćin. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. Majdanpek.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

Ţitište. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Zajeĉar. Beograd. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Vršac. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. Arilje. Zrenjanin. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Ĉaĉak6. Lazarevac i Rakovica. Raška. Kruševac. Panĉevo. Lazarevac. Kruševac. Aleksandrovac. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. grad Beograd i opština Knić. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Odţaci. Paraćin. Prijepolje. Pećinci. Panĉevo. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Medveđa. Vršac.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Velika Plana. Crveni Krst-Niš. Ţagubica. Baĉki Petrovac. Prijepolje. Sombor. Panĉevo. Beoĉin. Medveđa. Baĉka Palanka. Kraljevo. Plandište. Inđija. Vranje. Odţaci. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Zrenjanin. Valjevo. Mladenovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Crna Trava. Surdulica. Subotica. Sombor. Priboj. Poţarevac. Novi Sad. Ĉaĉak. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Šabac. Ĉoka. Baĉki Petrovac. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. u periodu od 2005/2006. Baĉki Petrovac. Rakovica. Uţice. Strana 19 od 97 . Merošina. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Palilula. opštine: Smederevo. Kraljevo. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Smederevska Palanka. Beĉej. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Medveđa. Negotin. Niš. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Sombor. Ivanjica. Negotin. Subotica.

Srbobran. Bela Crkva. Zvezdara. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Šid. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Loznica. Svilajnac. Ţabari. Pirot. Plandište. Baĉka Palanka. Baĉka Palanka. Nova Varoš. Blace. Malo Crniće. Surdulica. Boljevac. Šabac 7 i Inđija. Kovin. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. Smederevska Palanka. Kladovo. Preševo.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Ĉajetina. Ĉaĉak.. Priboj. Krupanj. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Ćuprija.). Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Valjevo. Privredna komora. Savski venac.) 7 8 Strana 20 od 97 . Raška. Ivanjica. Bojnik. finansijske institucije. Pećinci. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Smederevo. Majdanpek.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Velika Plana i opština Beoĉin. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Bujanovac. Pirot. Kanjiţa. Beĉej (Novi i Stari). Tutin. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga.. Majdanpek. Preševo. Subotica. Beĉej.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Valjevo. Odţaci.

9 Strana 21 od 97 . sa drugim asocijacijama. Videti ranije komentare. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i institucijama. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. osnovanu uz podršku UNOPS. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna.

Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. SCOPES. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . podnošenje. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. Realizacija aktivnosti REEDA. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. priprema. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. Strana 22 od 97 .

inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. Zrenjanin). Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju.centralni Apenini. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). regije – Basilicata.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Mateze. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. Ministarstvom rada. Italijanski partneri su: DPS. Friulu. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. Venezia. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. Strana 23 od 97 . severni Bareze Ofantino. Izvršnim većem AP Vojvodine. Giulia. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. UNDP 2007. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. 2 u aneksu (RC Banat . Kampanja i Umbrija. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons.

poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. Obrenovac . Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. pekara. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. preduzetnika. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Aleksinac. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Savski venac . programima podrške zapoĉetak posla (start up). ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Vršac Centar za razvoj MSP. 1 a ne i ovde). pruţa pomoć pri izradi biznis planova.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Loznica . informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. Obrenovac . Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika.

Beograd je 2005. Surdulica. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Backi Petrovac. Plandište. Kruševac (LER). godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Bela Crkva.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Pećinci. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Beĉej Novi i Stari. kao i one kod kojih postoje centri. Savski venac (LER). Kanjiţa. Bujanovac. Ljubovija. Boljevac. turizma i sl. Aleksandrovac. Crveni Krst-Niš. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi.Podsticaji opština za razvoj MSPP. zahvaljujući Sistemu 48. Krupanj. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Mladenovac. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Raška. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Izvorni naziv programa. Panĉevo. Bojnik. Građani Inđije su. Strana 25 od 97 . ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Subotica (LER). Šid. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. su: PalilulaNiš. kao i brzoj reakciji. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Poţega. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. Sombor. Opovo. Golubac. Valjevo (LER). Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Ţitište. Vršac. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Ivanjica. Preševo. Srbobran. Paraćin. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. punktova. Raca. i preko programa i projekata. Blace. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Smederevska Palanka. one kod kojih ne postoje. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Pirot. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Ţabari. je SitiStat (CityStat). podstiĉe razvoj MSPP.

. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. pristupu kapitalu. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. većim brojem novih preduzeća. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. divljih deponija. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. biznis plan i set informatiĉkih obuka. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. kreditima. koji radi takođe dvokratno. na osnovu terenskog istraţivanja. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. projektima. Sam projekat ima i volontere. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. smanjenjem Strana 26 od 97 . a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. i funkcioniše kao one stop shop. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. usluge inovacija i istraţivanja. porezima. parkinga. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. Naime. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. On je najsavremenije opremljen. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji.na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. taksama. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. zemljište. Njegova funkcija je da pomogne savetima. konsultacijama. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. pravnom obliku preduzeća. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. inovacijama. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju..

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. teškoće sa kolateral. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. visoka trţišna kamatna stopa. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. Ĉetvrto. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. odnosno Strana 30 od 97 . Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. bankama. Jer. legalnosti. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. Verovatno je najbolja strategija. visokog rizika plasmana. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. u najvećoj meri. garancijama. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. bez obzira da li se radi o zajmovima. Šta je druga strana. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. kooperacija sa drugim akterima: npr. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. Naime.Podsticaji opština za razvoj MSPP. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. neadekvatna roĉnost kredita. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. ali je povezana sa finansiranjem. ili još neke mehanizme. bilo kroz ponudu kredita. idealno uz pomoć Republike.

Time se. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. tako da i je konaĉna. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). postoji potreba i postoji trţište. što je i poţeljno. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. iskustvo italijanskih opština. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. kao što su neke banke i Fond za razvoji . One same mogu da pomognu iz budţeta. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. Znaĉi. izuzetno do 80%. Prema postojećim zakonskim rešenjima. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. osnivaju sopstvene garancijske fondove. Slika ni sada nije jako dobra. Strana 31 od 97 . Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. Što je najvaţnije. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. Potrebno je da se lokalne zajednice. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. postoji preduzetnik.. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. odnosno plasiranih sredstava. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. omogućava. praktiĉno.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. umanjuje taj rizik. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji.

Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice.jer. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. • povećanje tražnje . a time i investicija i zaposlenosti. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. a radi povećanja zaposlenosti. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. Strana 32 od 97 . pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. razliĉite opcije. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. odluĉuje o stopama. • poboljšanje poslovne klime . preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa.jer. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. Dok su porezi opšti po svom karakteru. Poreski podsticaji. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. to je i njeno unapređenje poţeljno. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. ĉak. odnosno firmu. Jednostavno. Sa druge strane. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kada se smanje porezi. dohotka i poreskih prihoda.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. mogu biti i vrlo specifikovani. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. Naime. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. • poreska konkurencija . pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. pa da vaţe samo za jednog obveznika. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore.

Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant.1. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. b. kod većine opština.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. precizirati za koga Kreditne garancije. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. podsticajima. Radi se. razlog 1. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. g. e. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . pošto. Ako je odgovor negativan. oslobođenjima. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. nedostatak sredstava 2. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. poreskim kreditima. c. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. nešto drugo (navesti 2. nije ocenjeno za potrebno 3. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. a time i na njihovo ponašanje. ĉak. pa samim tim ni nad olakšicama. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. naime. f.2. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2.1. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. d.1.

Vlasotince 720 hiljada dinara.3. Velika Plana 4.8. 5 miliona dinara.7 miliona dinara. . Obrenovac 10 miliona dinara.5 miliona dinara.3.3 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara. Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .5 miliona dinara. Kruševac . poljoprivrede i ruralni razvoj   h. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Zrenjanin 5.700 hiljada dinara.3 miliona dinara. Arilje 3. Loznica 18 miliona dinara.7 miliona dinara.6. Mladenovac 2 miliona dinara. Inđija 2 miliona dinara. Ţabari 1.3 miliona dinara. Valjevo 1. Baĉka Palanka 2.7 miliona dinara.5 miliona dinara. Prijepolje . Svilajnac 4.Podsticaji opština za razvoj MSPP.9.8 miliona dinara.1 miliona dinara. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.5 miliona dinara. Ĉaĉak . Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1.5 miliona dinara.5 miliona dinara. Panĉevo 3. Negotin 2 miliona dinara. Mali Zvornik .1.6 miliona dinara.milion dinara. Niš . Krupanj . Smederevska Palanka 400 hiljada dinara.4 miliona dinara. Crveni Krst Niš . Boljevac 1. Aleksinac . godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Ĉajetina 7 miliona dinara. Ţagubica 2.6. Uţice . naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Kovin 3.8 miliona dinara.

10. 15. pozajmice za registrovana polj. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. 19. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. 9. subvencije. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 20. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 27.Podsticaji opština za razvoj MSPP. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 17. 18.12. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. 4. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 21. 22. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. 5. dinara.8 mil. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. 25. 6. od 1. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. 4. 7. 13. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. 14.5 mil. 23. 11 . nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. 8. 26. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. savetovanja. 28. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 24.6 mil.

49. 36. 44. 39. 13 miliona dinara. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 43. 51.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 50. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 30. obuka. 42. 31. 35. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . poljoprivrede i ruralni razvoj 29. 48. 41. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. Topola 46. 37. 34.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. 47. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. 33.Podsticaji opština za razvoj MSPP. osemenjavanje krava. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45.

Fond za razvoj poljop.26 0. Fond za razvoj poljop. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. % din opšt. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. svake godine. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Loznica. grant za zapošljavanje. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56.3 0.27 0. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53.3 0. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ.5 0. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. programa MSPP za nezaposl.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. 2006. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 . Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID.Podsticaji opština za razvoj MSPP. The Urban Institute. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. The Urban Institute. razvoj 1. 2006. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1.7 3 0. Strana 38 od 97 . 2006. The Urban Institute.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID.57 9% umanjen o do 4.

uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. ili i MSP i preduzetnicima.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. a u Inđiji imaju veliku ulogu. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. dok u Subotici imaju ograniĉenu. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. ZBS. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47.Podsticaji opština za razvoj MSPP. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. primer Subotica. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. najĉešće kod subvencija. Nema primene Zakona o javnim nabavkama. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. nezaposlena lica (primer Loznica). Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ili kao novoosnovano pravno lice . program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. u nekim sluĉajevima. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve.

2006. Ljig. Strana 40 od 97 . Ţagubica. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Subvencije kamata na kredite 4. Malo Crniće. Dimitrovgrad. Obrenovac. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Ćuprija. Bajna Bašta. Aleksandrovac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bojnik. Smederevo. Paraćin. Pirot. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Kraljevo. Topola. Mladenovac. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Kragujevac. Bujanovac. Surdulica. Prijepolje. Valjevo. Raška. garantni fond 3. Ţabari. Grant za samozapošljavanje 5. Poţarevac. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Uţice. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Velika Plana. Podrška kroz kreditne garancije. Negotin. Crveni KrstNiš. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Panĉevo.

3 godine period. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Mali Zvornik 7. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. U 2006. 400. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5.5 godina. krediti 15. grejs.2 godine. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8. Baĉka Palanka Subvencije. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22.. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Finansirani programi iz oblasti primarne polj. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. rate 21. Bez bankarskih sredstava .Podsticaji opština za razvoj MSPP. vraćanje u dve 12. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. grejs period od 1 . 3% kamate. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. 1 g. Kovin 331. Kraljevo krediti . proizvodnje . 4 miliona kredita za poljoprivredu 4.to mes. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6.123 korisnika 24.290 dinara kredita za poljoprivredu 11.sredstva iz budţeta 17. 6 miliona . Nabavka sadnica borovnice u 2007. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12.

29 mil. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. Kredite od 2 . UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Izvor: Terensko istraživanje opština. hladnjaĉe. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite.20. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. Ukupno 58.000 evra sa Beograd kamatom o 4. što je znatno češći primer. krediti za investicije. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. edukacija privrednika za izradu biznis planova.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. izgradnju sistema navodnjavanja. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. nerasta i prasadi. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. kao i njihova visina i namena. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. 84 miliona dinara za 113 korisnika. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda .000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. subvencije 26. voća i povrća.7 mil. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. Strana 42 od 97 .kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. nazimila. u iznosu od šezdeset . grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . savetovanja.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. te opreme za preradu mesa.

a treći je u osnivanju. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. za kredite MSP do 30. godine. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. osnivanje tzv. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003.Podsticaji opština za razvoj MSPP. preko banke Intesa. 7. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. 4. 10. grejs 1 god. 5. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). 8.7miliona dinara .49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. 9. 3. Međutim. 17/2003 Strana 43 od 97 .75% god. 12. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. i Garancijski fond AP Vojvodine.000 evra. godine. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. 55/2003.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005.000 din. kamata 2. 2. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006.000 evra. 6. godine izdvojena za kredite MSP do 10. budţetskih fondova nije dozvoljeno. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . 11. Saveta za zapošljavanje. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007.

Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). Krediti se odobravaju za proizvodnju. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. kooperative. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. delova za mašine i opremu. što Fondu i daje regionalni karakter. Strana 44 od 97 . Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. do 50%. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. Komercijalna banka. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). poljoprivredu. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. zanatstvo i usluge.000. poljoprivredni kombinati. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. koje dodeljuje poslovna banka. kroz UNOPS.000.Podsticaji opština za razvoj MSPP.00 eura). alata. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa.. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. Jubanka. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. zadruge. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). U junu 2004. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. godine. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Vojvođanska banka. poslovna banka (Continental banka. opreme. a garancije obezbeđuje fond. i na kraju. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima).000 dolara. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. godine osnovan je Opštinski garancijski fond. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije.

Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. zakup u kupovinu zemlje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. turizam . 1 Palilula.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. grejs period 1 god. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. rasnu stoku. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. muzilice. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 .

Podsticaji opština za razvoj MSPP. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta).000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju .800. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. otvaranje novih radnih mesta. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. rasta.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. 18 Strana 46 od 97 . 1.za drugo Opis zemlj. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006.

Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. godini poslovanja bez naplate.

a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja.Republika vraća lokalnoj samoupravi. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj.

budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. fiziĉka infrastruktura. Stanje ove infrastrukture. kao i saobraćajna infrastruktura. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. snabdevanje elektriĉnom energijom. infrastrukturne delatnosti. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. nacionalna i regionalna mreţa puteva. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. utiĉe na razvoj MSPP. Drugi naĉin je indirektan . 2. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. Strana 49 od 97 . Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. ţeleznice.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. Prvi je direktan . Ukoliko se na teritoriji opštine. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. odnosno grada. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. na primer. snabdevanje gasom visokog pritiska. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina.

koje su. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. odnosno komunalne delatnosti. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. Gradsko-opštinsko. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. koje su i prirodni monopoli. odnosno povećala ponuda tih usluga. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. Rezultati su odliĉni. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. kao i opština Titel. besplatnog ili jeftinog zemljišta. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. daljinsko grejanje i distribucija gasa. Lokalna infrastruktura. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. Naime. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. druge vrline opštine). odnosno komunalnih delatnosti. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. Opština moţe da. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. Strana 50 od 97 . kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. Ideja sa podsticajima za MSPP. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. blizina glavnog i velikih gradova. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. dobre saobraćajne veze. jeftinih uređenih lokacija.

Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. odnosno. smeđe lokacije). zelene lokacije). ĉesto u specijalizovanim zonama. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. već administrativno određene naknade. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. one koje proizvode usluge. dugogodišnje korišćenje. ukratko reĉeno. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. Međutim. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. odnosno restituciju). mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). ali ne postoji slobodan promet. Naĉelno posmatrano. U fiziĉkom pogledu. postoje dve osnovne grupe delatnosti. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. Statusna transformacija zemljišta. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). na primer. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. odnosno ustupa. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. ove delatnosti su locirane u centru grada. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. pristup teškim vozilima. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. zagađenje ĉvrstim. potreban je. Naime. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. vibracije. Naime. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. odnosno namene površina u gradovima. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. pored stanovanja. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. tj. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta.

u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. nisu kompatibilne sa stanovanjem. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. međutim. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. tako da. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. gas itd. Prvo. Drugo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . telekomunikacije. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). odnosno magistralnih puteva i pruga. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda.). Konaĉno. naĉelno posmatrano. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. Naime. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. odnosno odgovora na sledeća pitanja.. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. odnosno industrijski parkovi. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. Pri realizaciji programa. ali u određenim situacijama. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. znatno su pojednostavljene. Ovakvi industrijski parkovi. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. odnosno vlasnika. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. odnosno građevinsko. tehnološki parkovi. Dilema.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti.). odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. prilagođenih potrebama MSPP. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. elektriĉna energija. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. odnosno poslovni centri. dobro infrastrukturno opremljenih zona. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. Pripremanje i opremanje zemljišta. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. a urbanistiĉke procedure. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone.

posebno u oblasti novih proizvodnji. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. odnosno njegove namene. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. inovacija i sistema upravljanja. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. materijala. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. Strana 53 od 97 . odnosno industrijskih) objekata. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. Unutar postojećih zakonskih rešenja. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. daleko od poslovnog centra grada itd. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. pa i njegova odluka da investira ili ne. i. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. ili nedovoljno iskorišćenje. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. odnosno nauĉno tehnološke parkove. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. kao program. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. pri ĉemu bi lokalne vlasti. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. znanja. ili su ona svedena na najmanju meru. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. ukoliko je potrebno. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). univerziteta. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. nekada upotrebljavane. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. tehnologija. pogona. centara za ispitivanje i istraţivanje. a sada napuštene. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja.

same lokalne zajednice. ali nemaju svoj poslovni prostor. Konaĉno. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. Drugim reĉima. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. Tada se stari poslovni. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. Time se. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. BID). efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . poput generalnog urbanistiĉkog plana. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naroĉito regulacioni plan. Naime. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. Naime. odnosno industrijski objekti. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. Javlja se veliki broj malih. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. neminovno. Takvo planiranje. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». pre svega troškovi njegovog vremena. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. U tom smislu. naroĉito lokalnih javnih dobara. Sam plan određenog podruĉja. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. koju zakon propisuje. i regulacionih planova. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. poput planova generalne i detaljne regulacije. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. Sve te radionice. Međutim. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. Bez obzira na to. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. U tom smislu. odnosno građevinsku dozvolu. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe.

Konaĉno. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. ukljuĉujući i troškove kapitala. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). naĉelno posmatrano. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. naroĉito ne stranih. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. bar u manjim sredinama. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. Svakako. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. dodeljivanje franšize. Prvo je da se. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Drugim reĉima. ima blagotvorne efekte. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. u tom sluĉaju. On je ĉesto ili skup ili je. bez obzira na sve mogućnosti koje. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. odnosno za avans kod zakupa. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. Dosadašnja svetska iskustva. prilagođavajući ga potrebama. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. Drugo. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija.

To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. a posebno u većim. energetsku i drugu. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. Strana 56 od 97 . sve dok postoji drţavni poslovni prostor. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. ali legalna mogućnost postoji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. a biće ih sve više. a i ukoliko investicije dobro krenu. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. a nekako izgleda da će to potrajati. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. Adaptacija napuštenih zgrada. Lokalne zajednice to retko ĉine. Naime. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. što bi bilo pravedno. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. Opremanje novih lokacija. Ali. ako je ikako moguće. postoji drţavni poslovni prostor. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. saobraćajnu. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. Stoga postoje. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. Drugim reĉima. Da bi se ušlo u te poduhvate. ali i prodat zainteresovanim firmama. Drţavni poslovni prostor. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. tj. Sa druge strane. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. U mnogim gradovima u Srbiji. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. zemljište je u drţavnoj svojini. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada.

Strana 57 od 97 . ili neki drugi podatak. Vranje. Novi Sad.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Baĉka Palanka. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. Knjaţevac i Beograd. Biznis inkubatori 2. Vlasotince. Bojnik. Industrijske zone 3. pomoć.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Kanjiţa. partneri 5. planira. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Industrijske zone: 5. tehno parkovi i ind.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. Beoĉin. Crveni Krst-Niš. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. Subotica. pomoć.

ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Standard je alat za obuku i trening. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Šid. Pećinci. Vršac. Majdanpek. Palilula. Raška. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Ljubovija. Pirot. Ţagubica. Apatin. Svilajnac. Novi Beograd (IT tehnologije. Bujanovac. Valjevo. Plandište. Priboj. Ţabari. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Paraćin. Palilula i Beograd. finansija i industrije. Šabac. Vlasotince. Senta (Poslovni inkubator). Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Niš. Novi Sad. Površina Opština br. Prijepolje. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). Poţarevac. Golubac. Smederevska Palanka. Bajna Basta. Preševo. Arilje. Crna Trava. Ĉaĉak (ICT inkubator).770 i NF 248/. usluţne delatnosti). Kladovo. Boljevac. Beĉej. Mladenovac. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Savski venac. Ivanjica. Surdulica. Bela Crkva. Kruševac. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ţitorađa. Inđija. Sremski Karlovci. Loznica.

za proizvodnju malih i sr. Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.5 55 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana.5 Strana 59 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1. proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. tekstilna. metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16.34 100 40 17 328 27 Industrija . Trgovina .

Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula.Podsticaji opština za razvoj MSPP.€.000€ kroz građ.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana.000. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96. uĉešće opštine je još 150. za proizvodnju malih i sr. Strana 60 od 97 .

7 13 2 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . Trgovina . Saobraćaj i skladiš. 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 .

Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu.yu/.gov. informatiĉku.sr.vojvodina.arhiurb.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. mada o tome nema dovoljno informacija. transfer "know how" i novih tehnologija. servisnu. prvenstveno na lokalnom nivou. površini slobodnih parcela. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. Strana 62 od 97 . laboratorijsku. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. a time i zemlje. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter).

odnosno potrebe. Ne treba dopustiti da. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. klastere koje formiraju preduzeća. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pre svega. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. na primer. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. a drugi destimulišu. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. na primer. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. Strana 63 od 97 . podsticanja akumulacije znanja. putem urbanistiĉkog planiranja. A to se moţe uĉiniti. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. Po klasterskom principu privrednog razvoja. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. vezana je za tzv. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. veština kroz zajedniĉku efikasnost. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni.

da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. fondove za poĉetnike. liĉne sigurnosti građana. odnosa u lokalnoj zajednici. transportom. razliĉite mogućnosti zabave. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. transport. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. zaštitom okoline i prirodnih resursa. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. politici poslovnog prostora. mikrofinansiranje. jeftinijim procedurama. veze sa dobavljaĉima. postizanju viših nadnica.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. intelektualne svojine  viši kvalitet života. savremenim proizvodnim procesima.  pribavlja spoljne investicije. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. inţenjerskim. carine. društveno efikasnom kontrolom. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sudsku praksu. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. industrije i institucija podrške. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. uklanja uska grla. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. smanji daţbine. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba.  dijagnosticira. reĉnih nadleţnih organa. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja.

centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. Naime. Strana 65 od 97 . ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. poţeljni su podsticaji. njihova razmena mišljenja i informacija. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. Naravno. Jer. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. Dakle obuka radne snage moţe da se. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. program edukacije za svoje radnike. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. sa druge strane. naroĉito manjih. pa makar i od strane lokalne vlasti. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. uz drţavnu pomoć. Mnogi zaposleni. Naime. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. mora ukljuĉiti u proces. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. sa jedne. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. a to se u nekim sluĉajevima. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). ali se i lokalna vlast. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. moţe postići i njihovom saradnjom. kako bi se privukle dodatne investicije. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. tako i prema domaćim i stranim investitorima. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. odnosno nepotrebnim. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. za kojima ne postoji dovoljna traţnja.

a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. Teledomovi u Srbiji. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. godine. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. Strana 66 od 97 . a sa nacionalnog nivoa ne postoji. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. treba ukazati na stanje i mogućnosti. Ipak. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu.Videti detalje na http://www.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. kao i njihova Asocijacija. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno.euta.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. IT centri. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. agro biznis klubova.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

bilo od strane lokalnih vlasti. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. HACCP. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. Jer. ekologije. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. bilo od strane velikih lokalnih firmi. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). i to posebno ukoliko su redovne. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. Postoji i treći sistem. ni domaćih. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. sa skromnim zaradama. na primer. Ipak. Moguće je. ili pojaĉana represija. onemogućen pristup finansijskom sistemu. Na primer. laboratorija. Drugim reĉima. geografskog porekla i sliĉnog. Svakako. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. a ni spoljnih firmi. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. nemogućnost zaštite interesa na sudu. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. Naime.

U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . Etno centru / ruĉnim radovima 3. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. inovaciju 8. poslovni prostor posebno subvencionisati. Nagradama za najboljeg preduzetnika. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. terensko istraživanje opština. (navesti detalje i naĉin podrške. ideju. Virtuelnim preduzećima 7. Zanatstvu 5. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. partnere (donatori. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. 20007.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. Tabela 12: Podrška sektorima. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine.

proizvodnje hrane. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. brţi i lakši pristup novim trţištima. turizam. kolektivna vizija. razmena znanja i iskustva. Ciljne grupe: nezaposlena lica. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda.godina Strana 70 od 97 . prenos tehnologije i inovacije. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. Klaster cveća. Podrška klasteru: konsalting. Efekti: povećanje prodaje. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. Razliĉite konsultantske usluge će. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. veća produktivnost. registrovana poljoprivredna gazdinstva.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. postojeća MSP. niţa cena i bolji kvalitet. saradnja izmedju MSPP. smanjenje nezaposlenosti. povećanje konkurentnosti. smanjenje troškova transporta. potencijalni MSP. pored njih. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. promocije. Projekat finansiran od EU. edukacija i savetovanje. svake godine. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . sprovodi EAR 2007. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera.

prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija.edukacija 2 Palilula.

seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma.org za međunarodnu prodaju i www. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu.bgcrafts.Podsticaji opština za razvoj MSPP. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. sajmovi.com za prodaju u Bugarskoj). «Fijakerijada« u Crepaji. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu.craftcenter. promocije. U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. iz Bugarske u zanatstvu. dizajna i razvoja proizvoda. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. određivanja cena. saradnja sa TOBom. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. marketing.

promociji u zemlji i inostranstvu. usluţno osoblje i nezaposlene. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. kolonija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Primer dobre prakse programa JOBS. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima.

takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. izloţbe Strana 74 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. Klub za poĉetnike. izloţbe. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke. Deliblatska pešĉara Edukacije. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula.

preduzetniĉku ideju. imidţ ili aktivnost. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . u Valjevu. u anketi dobijenih odgovora opština. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. Sledi pregled nekih. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. Unicef-LPP. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.razvoj jugozapadne Srbije. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. Reg-LPA. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP.Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult.MEGA. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. USAID . MERCY CORPS.CARE-Turizam 4 Loznica IRD. RPKS .

finansijska pomoć najboljim. Norveška Vlada. Danski savet za izbeglice. sredstvima NIP-a. balkon. radionica (. USAID USAID Mercy Corps. rad. Institut za voćarstvo. IMS i dr. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. Strana 77 od 97 . talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. sopstvenim sredstvima. nevladinim organizacijama. privrednim komorama. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. ISO 14001. saradnja sa institutima. Privatne firme. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia.Podsticaji opština za razvoj MSPP. resornih ministarstva. UNDP – MIR2 Programom. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. biti definisani Strategijom razvoja. biznis inkubatori.ADF) Za formiranje klastera . ambasadama. ambasade. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. fakultetima. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. EAR. kredite Partneri: fakulteti. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. kroz akcione planove i konkretne projekte. Švajcarskom agencijom SDC. HACCAP. organizacija seminara.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. NSZ. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima.

Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. 2. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. već treba da budu stabilne i predvidljive. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. tako da neće sve biti ponovljene. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. Pregledne informacije 7. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. 4. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. poljoprivrede i ruralni razvoj 6.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. naroĉito za manje opštine. Unapređenje poslovne klime. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera.indjija. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. odnosno registracija. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici. Preporuke 1.pdf 8. efikasnost administracije 5. njihovim aktivnostima i poslovima. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. 3. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima.

Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. upravljanju i korišćenju usluga . 9. Nefinansijske strukture za podršku . Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. koliko je poznato. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. kreditiranje itd. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. 11. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. obuka i konsalting 10. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. povezano sa naĉelnom preporukom br. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. 12. 23 Strana 79 od 97 . naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. zamenik direktora RAMSPP. 13. 15. Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. sem informacija. 4) . Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. ne bave pruţanjem individualnih usluga.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović.

na nivou NUTS 3. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i ostale kredite. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. Kragujevcu. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom. asocijacije za razvoj i sliĉno). a ne u Beogradu. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. već samo vezane direktno za MSP. Kreirati uz to. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. ruralni razvojni centri. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. mikrolizing fondova. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. 22. 19. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. 24 Strana 80 od 97 .26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. 20. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. turistiĉke asocijacije. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. inicijativa i resursi. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko).24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. Ostali vidovi podrške 21. domaća radinost. a potencijalno takodje. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. za šta opštine. Izvor finansiranja za start ap kredite. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. kao što su zadruge. 18. etnocentri. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. Takvi regionalni fondovi bi. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). praćenje i sve ostalo. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa.

. М. Republički zavod za razvoj. (2001). The Global City: New York. Lösh.. (2002). A.. SMEs and Local Development. poljoprivrede i ruralni razvoj 7. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. Knorr-Sidow (ed). Skills Upgrading . OECD . (1980).104 Pušić. Economic Growth Theory. The HABITAT Agenda. S. Trento. Hungary. Proceedings. The Progress of Nations. Ruralni razvoj i modernizacija. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. (2002a). I.undp. (1961). 2005 10. Princeton: Princeton University Press. 24.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). „The Case Study of Nis‟. Abstracts. Tokyo. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. New York: United Nations 19. Norway. (1973). UK: Blackwell Publishers Hawken. Reference Bibliografija 4. 18. Đukanović (2001). (1954). Human Development Report 1999. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. OECD Centre for Entrepreneurship. 30. LXIV. M. Budapest. OECD 2006. Петровић.. Oslo. (1996). 31. Zagreb. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. januar 2007. “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. 8.). M. et all (1972). 7. Oxford. London XE "London" : MacMillan Richardson. 2005 9. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. u V. 25. H. London. Boston: Little. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. http://www. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. Republički zavod za razvoj. A. W. 9-12 February 2002 Mumford. M. New Haven: Yale University Press Meadows. 15. The Oslo Convention of European ICLEI Members. Cifrić. S.. Brown and Company. http://www. 28. 13. Урбана социологија. 29. 2005. et al. New York: Universe Books Milutinovic. London: Secker and Warburg Economics.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 14. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. Lovins. W. 2003. 89 . 22.unhabitat. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. 17. 67-85 Sassen.. Вујовић. Šećerov. EuropeanCities21. 6. The City in History. The Economics of Location.OECD Centre for Entrepreneurship.org/hdro/99. P. Istraţivanje The Urban Institute. L. 2006 12. Београд. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. in O. H. „Polarization reversal in Developing countries‟. 16. (1999). July 2002 Milutinovic S. Papers of the Regional Science Association. LJ. SMEs and Local Development. UN Development Program. IDIZ. 20.ka jednoj sociologiji okruzenja. Pejić (eds. С. D. 2006. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. The Rise of the Network Society. London: Earth Island UNCHS (1996). ЗУНС. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992).MEGA projekat USAID.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995).New Policy Perspectives. 23. Stockholm Conference (1972). Local Governance and the Drivers of Growth. Limits to Growth. 27. (1991). ISBN: 9789264104709. 45. Strana 81 od 97 .Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. 26. Castells. Odrzivi grad . Natural Capitalism. 21..

sme.merr.yu/istrazivanje/index. Beograd 2002.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.yu/ MERR. United Nations (1998).yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.skgo.indjija.gov.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. evropska unija teledom saveza http://www.arhiurb.gov. http://www.sr. 4. World Urbanization Prospects.pdf Euta . 35.sr.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. 7. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. Uporedna iskustva lokalnih samouprava.hu/ Strana 82 od 97 . kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration.gov.vojvodina.org/millennium/declaration/ares552e.pdf 34. poljoprivrede i ruralni razvoj 32. 2. New York: U.gov. Stalna konferencija gradova i opština http://www. Prof.un. 6. 3.Podsticaji opština za razvoj MSPP.dr Mirko Pejanović. Department of Economic and Social Affairs 33. Magna agenda.sr. 5.sr. A/RES/55/2. Internet sajtovi 1.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www.prsp. N.g.euta.

.da 2 .................. kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis .......Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 8.... 2.2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1.......................... ... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1..... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2............................................... »kol centar« (telefonski servis) ? 1............... -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”.........da 2 – ne 2..................... .......4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2................. što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ..da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1.......... ...................da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ..........ne 2........... Ime opštine/grada Ime..................... 2...... .................... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007....da 2 . npr Informacioni punkt........ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ..da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1........................lokalni ekonomski razvoj 1........... –možda 3.. funkcija.............. koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER...1 Da li imate kancelariju za LER Ako da....3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER...............................da 2 ..................... .................................. PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva..... 1. uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština..........Datum....ne 1......

.................................................2 Ako je odgovor negativan...............................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ......................................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3............... nešto drugo (navesti)........................................... ......................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ...............5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ...................................................................................................................... 2............. 3..................................... -ne 3................ 2................................................ 3.................... koju vrstu finansijske podrške .............................................................. ........................................................................................................................................................................................................................ koji je razlog za to 1... postoje pravne prepreke...... -ne planira 3 .......3 Ako da..................................................................................................................................................................................................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din..............Podsticaji opština za razvoj MSPP........................................................................................................................ nedostatak sredstava ................ poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome ............................................................................................... nije ocenjeno za potrebno...............da 4................................ 2.................................... ..............................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2....................... 3......... i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ................. Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3..................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1............................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ........................................................................

...2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2........ praćenje 4........................ partneri ..... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno............... Nešto drugo.. drugo 8..................................... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2............................................olakšice u lokalnim zahvatanjima 1... opišite 4........... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici........... šta i za koga.... -ne 2............. navesti kome i za koju svrhu : 7 .. -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4........ pomoć............ Opis................................................ -ne Sektor specijalizacije zone.............. konsultantske usluge....................... Biznis inkubatori & tehnološki parkovi......................... -ne Opis (šta i kako): .............................................................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2.............. Industrijske zone 5.................... takse 2........... 5........................ -ne planira 3 – da 4..................................... 5................... .................................... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje................. -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata.............. ..........1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2....... postojeće MSP i radnje................... -ne planira 3 – da 4...................... pomoć......................................................................... 4.. ili neki drugi podatak......................... naknade za zemljište 3.................. Biznis obuke .......................... partneri Strana 85 od 97 ........................ ............................... savetovanje.............................................................. ...Podsticaji opština za razvoj MSPP................................... poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja....1 Da li opština (su)finansira obuke... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: .........

...................................................... ..... ...................................................... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime............................................................................................................................................ etno centru / ručnim radovima............................................................................................. 6......................................................................................... 5......................... 7.................................................................................................................................. Strana 86 od 97 ..................... Nagradama za najboljeg preduzetnika.................... email adresa7.................................................................. specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: .................................................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj .........................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1......................... Drugi vidovi.............. seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ............................. Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori..................................................................... ........ .................................................................................................................. 3............................................................................................................2 ako to nije slučaj............................................................................................................... ............................... tranzicionom centru za viškove radnika.. 7..................................................... 7............................................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: .......................................................... inovaciju.. 2............ u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: ...........Podsticaji opština za razvoj MSPP.............................................................................................................. Dodatne informacije koje želite da pružite : .............................. 8................................................................ 8......... ........................................................................................................................................................................... 6............. funkcija........................... ideju................. ........... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ......................................................................................................................................................................................................... telefon.................. implementatori): ............................................... Virtuelnim preduzećima.............................................sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1.. zanatstvu........................................................................................................................ .... 4.................................................................. zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1..

skladišnim i drugim halama.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla.d. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje.mini katalog. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. Izvršno veće AP Vojvodine. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. udruţenje preduzetnika. Na inicijalnom sastanku. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. godine. preko EAR. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. svih 19 banatskih opština. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. preduzetništvo i MSP. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. Unija poslodavaca Vojvodine. HIP Petrohemija iz Panĉeva. Program je Strana 87 od 97 . Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. a njegovom realizacijom upravlja EAR. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. koji je finansijski podrţala EU. nevladine organizacije. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. u saradnji sa opštinom Zrenjanin.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . razvoj i transfer tehnologije“.

u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava.Podsticaji opština za razvoj MSPP. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. tim RCR – Banat je dogovorio. kao i potencijalne klijente u regionu. Centar za istraţivanje. Takođe. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. tako da svaki Strana 88 od 97 . partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. u skladu sa njihovim interesovanjima. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. RCR – Banat promoviše ovaj program.95%. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. godini (20 miliona). uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. Takođe. a delatnost obavljaju manje tri godine. njime upravlja EAR. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. koji se raspisuju za institucije i organizacije. i 20 miliona dinara. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. Pored ovih institucija. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP.

elektronskog bankarstva. godine poĉela realizacija Teledom programa. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985. Uvedene su konsultacije 1:1. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . plastificiranje. grupnih. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice.. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. a u Indiji ima oko 30. društvenih i mikroprostornih zahteva. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. U SAD postoji oko 10.000 Teledomova. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj.000 Telecentara. Bosni i Hercegovini. u ĉemu im pomaţe RC. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. Bugarskoj. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. Estoniji. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. koje su 2004. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. štampanje. skeniranje. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. pojedinaĉnih.)  Korišćenje multimedija. fotokopiranje. birotehniĉku. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. slanje i primanje faksa. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. korišćenje kancelarija. U Mađarskoj je 1994. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. stranih jezika. Teledomovi postoje u Rusiji.. mikrozajednica otvorenog profila. napravljen je i softver koji omogućava da. Slovaĉkoj. obrada teksta. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve.000 novih Teledomova.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. narezivanje CD-a. koriĉenje. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. analizirajući podatke dobijene od klijenata.

USAID. Operateri mobilne telefonije 062.sastavljanje poslovnih pisama. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. zahteva. Osiguravajuća kuća UNIQA.063. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. AGROMREŢA – Beograd. Fondacija Apacai.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. Internet provajder Eunet. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. 064 i 065. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. usluge interneta. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. Teledom savez Mađarske. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. Fondacija Rukohvat. osiguranja. molbi. mobilne telefonije. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. godine obuĉeno je preko 10.Podsticaji opština za razvoj MSPP. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. kancelarijske usluge.

posebno (Svetska banka.  sredstva komunalnih preduzeća.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. zdravstva. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. sa jedne strane. On je pogodan. od strane opština slabo korišćena mogućnost. nagoveštaj promena . Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. I pored toga. Takav pristup će.  transferi od centralne vlasti. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. Jer. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. dok traje ovaj proces.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. po vaţećim propisima. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija.  fondacije. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. prosvete. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. EU). Ipak. kako svetsko iskustvo pokazuje. uglavnom inostrane. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. Osnovna svrha zaduţivanja. USAID. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. koji su prvi. otkloniti sumnju u korupciju. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. Pored toga. Naime. moţe da finansira sve namene. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. Budžet lokalne zajednice. ali ne i najveći izvor. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. Novi Zakon o javnom dugu. tj. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca.  prodaja imovine.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. pa i na lokalnom nivou. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. i kroz obveznice. sa druge strane. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. one Strana 91 od 97 . Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan.

koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. telekomunikacije. da se naprave u zemlji i inostranstvu. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. prosveta. a po Zakonu o svojini iz 1995. sa najduţim rokom od 30 godina. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. USAID. pored komercijalnih poslova. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. Evropska investiciona banka. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. ali i zdravstvo. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. putevi. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. banje. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. onaj drţavni. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). vodoprivreda. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. ĉak i kroz poklon. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. tako da je tokom Strana 92 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. već je sva. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. godine. tj. Na taj naĉin. koncesionalnim uslovima. rudarstvo. Međunarodni izvori. veoma je veliko. posebno u SAD. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. u republiĉkom vlasništvu. bilateralni donatori. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). Svetska banka. vaţan potencijalni izvor sredstava. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. Evropska banka za obnovu i razvoj. pa lokalne zajednice imaju još niţi. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. obveznica lokalnih vlasti. samim tim. tj. smeće. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. Svetsko trţište municipalnih obveznica. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. sport. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. ĉiji je suvlasnik. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. koje odobravaju pomoć. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom.

“prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. pravo na njihovo zaduţivanje. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. osim poljoprivrednih vozila i mašina. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. Međutim. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). Regulisani su i prihodi od donacija. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. godine. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. Poĉev od januara 2007. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. zelene površine. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. trotoari. bandere). Samodoprinos. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. kroz porez na korišćenje javnih dobara. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. godine. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština.

Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 . Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). U tom pravcu. e) 2. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. f) 0. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. c) 4.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. b) 19.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. zatim kompenzacioni. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. d) 1. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. h) 1. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju.3% prema površini teritorije opštine. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. tranzicioni i opšti transfer. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. Pored toga. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. b) opšteg. U daljem postupku obraĉuna transfera. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka.0% sredstava deli se prema broju stanovnika.7%). Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. g) 6. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. na nje razvoj. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština.

što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. godine. brokersko-dilerska društva. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. Prvoj grupi . Zaduţenja. naknada za izgradnju.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. u zavisnosti od svoje finansijske snage. ostale prihode u skladu sa zakonom. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. penzioni fondovi. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. iznose po pojedinim opštinama. davanja u zakup pokretnih stvari. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. osiguranja lica. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. svi oni. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. S druge strane. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. nepokretnosti. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. društva za osiguranje. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana.. uzeti zajedno. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Od 2007. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. odnosno fiskalnog kapaciteta. Pored uzimanja kredita. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. samostalnih delatnosti. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. U tom procesu. investicioni fondovi i štedionice. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke.

poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Proces dodele sredstava. koji se donosi u formi zakona. a ne po prebivalištu pojedinaca. uplati prema sedištu firme. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. kao i sâm rad Komisije je javan. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. U ovom sluĉaju. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Pored sistema vlastitih prihoda. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. Njihovo sâmo postojanje. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. U principu. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Za svaku budţetsku godinu. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću.kapitalni karakter. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja.

12.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Međutim. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. Kriterijumi površine. kod gradova zabeleţen je porast od 110. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001.70% stanovništva republike. do 7. godini. zaštite ţivotne sredine. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini.6% u 1975. do 2006.3% u 2000. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem. Imajući u vidu njegove karakteristike.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. godini. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. na 13. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. godine. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. Strana 97 od 97 .u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu.3% u 1975. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10.8% u 2002. kretalo se od 12. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. kada je sistem bio “postavljan na noge”.3% u 1985. godine 14. na primer).36%. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.7% u 2000. godini. a ĉine 30.3%. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. Naime. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji.5% u 2000. do 2003. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.. a 2005. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike .. odnosno školskog obrazovanja. i 12. godini (među njima.  suficit budţeta gradova u 2004. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. a kod opština sa preko 100. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. u periodu od 2000.

Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.00-0 1. .1 (497. 12 cm Nasl. -napomene i bibliografske reference uz tekst. sa naslovnog ekrana.034. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.51 (0.11) (0.11) (0.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika. Савић. Београд 005.2) ГРОЗДАНИЋ.07 (497.Beograd: SME Consulting .SR-ID 150324236 . Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.2) 352.2) 332.034.-Bibliografija ISBN 978-86-87557. poljoprivrede i ruralni razvoj. -Tiraž 80.034.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. tekst. 2008 (Beograd: SME Consulting).

Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA. POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful