P. 1
Podsticaji Opstina Za Razvoj MSPP, Poljoprivrede i Ruralni Razvoj, 2008

Podsticaji Opstina Za Razvoj MSPP, Poljoprivrede i Ruralni Razvoj, 2008

|Views: 429|Likes:
Published by teslanikolar

More info:

Published by: teslanikolar on May 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/05/2013

pdf

text

original

Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

....................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ........17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ...................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP..................................................................................................................................................................................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške .........................................................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima ................................ Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ......................................................................................................................................89 Prilog 4: Finansiranje opština..........................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ................................................................................................................................................................................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) ........................78 7.........................................................68 Podaci iz ankete ..... PRILOZI ............................45 Grant za samozapošljavanje .................................................................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ..........48 4.............................................................. konsultantske usluge..........................................................................................................................................................................30 Koncept finansijskih stimulacija .............................................................33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija..................... Preporuke .................................................................................................................................................................. poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME ....................................................................... Reference ....................................................................................................................... Finansijski podsticaji..... tehnološki park .................................... 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ........................................... 9 Svrha........................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju .....................................................................................49 Podaci iz ankete .... metodološki pristup i napomene ..............................................................................................................45 Grant za ostala ulaganja ...........................................78 Načelni komentari ..46 Olakšice u lokalnim dažbinama ..............................................................................................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi . praćenje .................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti .................................30 Prezentacija podataka ankete ............. Biznis inkubatori i industrijske zone ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................82 8..........................................................................................................................................................................81 Bibliografija ...........................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ...............................................................................57 Biznis inkubator.......20 Ostale strukture ................................58 5..............................................................................................................................................81 Internet sajtovi ...........28 3...........................43 Subvencije kamata na kredite ................................................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja .......................................................................................................................................................................................................................73 Podrška zanatstvu .............40 Kreditna šema za poljoprivredu ..........................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ..23 Biznis obuke .......................................40 Kreditna šema za MSP ..............83 Prilog 1: Anketni upitnik ................................................................................................................................................................................15 Prezentacija ankete ..............................................................................................................................................................................................................................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika.............................................................................................................................................................................................................................................................................................57 Industrijske zone .......................................................................................................91 Strana 3 od 97 ..........................................................76 6....................................... status i očekivane izmene..........................................................................................................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP...........................................69 Preduzetništvo u turizmu ........................................................................................................................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture........................................................................................................ 5 1: Uvod .........................................................................................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške .....................................................................................................................................................................................................................10 2..........................

........... 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007....................................................................................................................... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona ................................................................................................ 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva....... 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ......... 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima....................................................... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ......... 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu . 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje ......................................... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima ..................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ............................................................ 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja .............. 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ................................................................saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ........................................ 72 Strana 4 od 97 ............................................. 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima .............................. .. ...............................................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER .......................................................... 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori................................................... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ......................................................................... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ........................... 60 Tabela 12: Podrška sektorima................................ 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP .......... 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ................... 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi ................................ 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika ................................. 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ..................... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006... 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ............................................................................................... 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu ........ 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške ............................................................................................................................................................................ 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika ..... poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije.............................................................................. 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama .......................... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ............... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ................................... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER .................................. 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ........................................................................... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ............................................ 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite .............................................. zone ....................................................................................................... 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ..... Bugarska ......... 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ............. klasterima...................................... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ...............................................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP....................... tehno parkovi i ind................

Doduše. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). realnih zarada. između ostalog. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. Nišu. studijskim putovanjem u Bugarsku. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. Loznici. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. godine. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa.tri petine . formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. vrednosti imovine. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. i 2006. na koju se odazvalo 102 grada i opštine .što ĉini veoma relevantan uzorak. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . a gotovo polovina planira da ih uspostavi. naroĉito u Republici Srbiji. Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. aprila 2007. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. U tome se . Smederevu . Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno.

pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Privrednu komoru. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. Finansiranje biznis obuka. Osim info. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. SAD). Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. biznis centara i saveta za zapošljavanje. neadekvatna roĉnost kredita. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. strane donatore. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. visoka trţišna kamatna stopa. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . finansijske institucije. kompetentnosti. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. i 2006. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. poljoprivrede. Kao svoje partnere vide susedne opštine. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. Strana 6 od 97 . za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje.

etno radinosti (centri. dotacije. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. Prema anketi. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. mreţe. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. onemogućen je njegov promet. edukacije . a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. sa malim kapacitetom. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. i pored svih ograniĉenja. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. prvenstveno na lokalnom nivou. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou.29). većinom seoskog). Međutim. i zemalja u tranziciji. i zanatstvu (23). izloţbe. Međutim. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. najviše kod lokalnih taksi. Međutim. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. statusna trasformacija kasni. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park.

poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju). poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju. i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Strana 8 od 97 .porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. između ostalog. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. . izvorni prihodi opština jaĉaju .Podsticaji opština za razvoj MSPP. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr.i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja.Preporuke. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007.

Loznica). odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. Ĉaĉak. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. aprila 2007. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). Kragujevac. metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). studijskim putovanjem u Bugarsku. Smederevo. poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Strana 9 od 97 . Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština. kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. na ĉemu se zahvaljujemo. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. i 2006. aprila 2007. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. Iz razloga ekonomiĉnosti. (za celinu videti poseban izveštaj). naroĉito u Republici Srbiji. Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005.

privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. privatni sektor i neprofitni sektor. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti. kao što su jeftino zemljište.  Formulisanje strategije LER-a. Naime. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. Ĉajetina. Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti. poĉnu koristiti. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. širokog spektra od nefinansijske. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. Bitan aspekt inicijalne organizacije. Vladimirci. poreske olakšice. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a.  Implementacija strategije.  Evaluacija i monitoring. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Arilje. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. sa manje ili više rezultata. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. Šabac). kao što su radna snaga i zemlja.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. što koristi svim potencijalnim investitorima. Trenutno (napomena: 2007. realnih zarada. u novim sektorima i sa novim tehnologijama. Krupanj.  Procena stanja lokalne ekonomije. koja je. i stvaranje povoljnije investicione klime.1. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. Strana 10 od 97 . Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja. finansijske i mešovite. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. na postojeća ili potencijalna trţišta. U uţem smislu. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. vrednosti liĉne imovine. obima i kvaliteta usluga opštine. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota. odnosno za privlaĉenje investicija. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji.reforma pravosuđa). restrukturiranje bankarskog sektora. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima. globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. odnosno konkurencije tiĉe. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava.5 . konkurencije za lokalni ekonomski razvoj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. monetarna i fiskalna politika. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. u nekoj dalekoj zemlji. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . odnosno ne moraju da budu neutralne. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice . Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. spoljnotrgovinska politika. kapitala i ostalih resursa. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. ali i povećanih rizika. Što se povećanog rizika. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. i nova trţišta. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. Multinacionalne kompanije. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano.

krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. preko potcentara. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. Naime. na lokalnom nivou. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. raĉunovodstva i pravne pomoći. ukljuĉujući i pravno zastupanje. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). Strana 15 od 97 . koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. Shodno tome. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti. velika preduzeća. oblasti poslovnih finansija. budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. U ovim sluĉajevima. Drugi modus je po projektnom principu. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga).

tehniĉke . Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. ranije IRD u okviru CRDA. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. donatorima. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. obrazovne podrške MSPP i šire. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). a zatim postoje odeljenja. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. kreditiranjem. marketinga. Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine.4 Međutim. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). investitorima. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. kao i nevladine organizacije. izbora tehnologije. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. razvojne agencije. analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. garancijama. Negde su te dve funkcije razdvojene. kao i SLGRP).Podsticaji opština za razvoj MSPP. i pruţala usluge finansijske. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. tehniĉka pomoć planiranja. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. 4 Strana 16 od 97 . Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. izvršni odbor. a koje su osnovale opštine (npr. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA.

Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke).Podsticaji opština za razvoj MSPP. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. naroĉito malih i srednjih preduzeća. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. Informacioni Punkt. šta se. na primer. što se. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. U tom smislu. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na. trţište EU. npr. praktiĉno. »Kol Centar« (Telefonski servis). gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. Takođe. konsultantske usluge. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. praćenje Strana 17 od 97 . svodi na obuku za korišćenje raĉunara. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra.

Ćićevac. Svilajnac. šta i za koga. Crveni Krst-Niš. Kovin. Priboj. Ĉajetina. sa dva zaposlena je 30%. njih 35%. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Vranje. i to: Novi Beograd. Topola. Ţitorađa. Boljevac. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. Uţice. konsultantskih usluga ili mentoringa. Crna Trava. Kruševac. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Paraćin. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 . eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. Aleksinac. Odţaci. Ĉaĉak.Inđija. Krupanj. Majdanpek. Ćuprija. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Zrenjanin i Alibunar. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. Ivanjica. kategorija klijenata (poĉetnici. Loznica. Bujanovac. Subotica. savetovanja. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. postojeće MSP i radnje.

Ĉaĉak6. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Merošina. grad Beograd i opština Knić. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Priboj. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Baĉki Petrovac. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Zrenjanin. Novi Sad. Ţitište. Subotica. Odţaci. Rakovica. Inđija. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Subotica. Medveđa. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Medveđa. Odţaci. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Kruševac. Negotin. Arilje. Raška.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prijepolje. u periodu od 2005/2006. Poţarevac. Ĉaĉak. Baĉki Petrovac. Panĉevo. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Panĉevo. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. Lazarevac. Velika Plana. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Valjevo. Zrenjanin. Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Vranje. Panĉevo. Sombor. Paraćin. Zajeĉar. Pećinci. Baĉka Palanka. Vršac. Crna Trava.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Kraljevo. Medveđa. Smederevska Palanka. Baĉki Petrovac. Beograd. Surdulica. Lazarevac i Rakovica. Aleksandrovac. Beoĉin. Vršac. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Strana 19 od 97 . Mladenovac. Uţice. Ivanjica. Sombor. Kraljevo. Prijepolje. Beĉej. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Plandište. Negotin. Šabac. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. opštine: Smederevo. Palilula. Kruševac. Sombor. Ţagubica. Niš. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Ĉoka. Crveni Krst-Niš.

Loznica. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Ćuprija. Bela Crkva. Šid. Blace.centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008.). Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Srbobran.. Tutin. Valjevo. Baĉka Palanka.) 7 8 Strana 20 od 97 . opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Nova Varoš. Ivanjica. Surdulica. Beĉej. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Valjevo. Smederevo. finansijske institucije. Kladovo. Kovin. Baĉka Palanka. Raška. Odţaci. Majdanpek. Šabac 7 i Inđija. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Boljevac. Velika Plana i opština Beoĉin. Beĉej (Novi i Stari). godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac.. Savski venac. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Ţabari. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Pirot. Ĉajetina. Plandište. Krupanj. Svilajnac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Bojnik. Bujanovac. Kanjiţa. Subotica. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Pirot. Zvezdara. Ĉaĉak. Majdanpek. Preševo. Priboj. Privredna komora. Smederevska Palanka. Malo Crniće. Preševo. Pećinci.

a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. Videti ranije komentare. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. sa drugim asocijacijama. osnovanu uz podršku UNOPS.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. 9 Strana 21 od 97 . i institucijama. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja.

prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. SCOPES. priprema. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. podnošenje. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. Strana 22 od 97 . širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom. Realizacija aktivnosti REEDA. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena .

Friulu. 2 u aneksu (RC Banat . pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. Venezia. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. Strana 23 od 97 . a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. UNDP 2007. Kampanja i Umbrija. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ministarstvom rada. severni Bareze Ofantino. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. Izvršnim većem AP Vojvodine. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. Zrenjanin). regije – Basilicata. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Mateze. Giulia. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. Italijanski partneri su: DPS.centralni Apenini. Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. teritorijalni paktovi za zapošljavanje .

Aleksinac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Savski venac . Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu. Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu. 1 a ne i ovde).kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Obrenovac . Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Loznica . poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. Obrenovac . pekara.povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u. preduzetnika.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice. programima podrške zapoĉetak posla (start up). Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. Vršac Centar za razvoj MSP.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS.

Krupanj. Kanjiţa. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Aleksandrovac. Smederevska Palanka. Sombor. Ţabari. one kod kojih ne postoje. Ţitište. Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Subotica (LER). Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Blace. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. Savski venac (LER). Boljevac. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. kao i one kod kojih postoje centri. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Srbobran. Paraćin. Pirot. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Bojnik. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Surdulica. Valjevo (LER). je SitiStat (CityStat). Strana 25 od 97 . ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. Ivanjica. zahvaljujući Sistemu 48. Odgovor dobijaju u roku od 48 sati. Vršac. punktova. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. turizma i sl. Raška. Opovo. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Bela Crkva. Beograd je 2005. Pećinci. Golubac. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Ljubovija. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. podstiĉe razvoj MSPP. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Raca. kao i brzoj reakciji. Crveni Krst-Niš. Šid. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Mladenovac. Izvorni naziv programa. Backi Petrovac. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Panĉevo. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Građani Inđije su. Preševo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Kruševac (LER). ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. i preko programa i projekata. Beĉej Novi i Stari. Plandište. Poţega. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. Bujanovac. su: PalilulaNiš.

na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije . Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. pravnom obliku preduzeća.Podsticaji opština za razvoj MSPP. divljih deponija. koji radi takođe dvokratno. kreditima. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva.. kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. Sam projekat ima i volontere. na osnovu terenskog istraţivanja. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. pristupu kapitalu. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. inovacijama. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. konsultacijama.. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete. parkinga. On je najsavremenije opremljen. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Naime. taksama. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. Njegova funkcija je da pomogne savetima. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. usluge inovacija i istraţivanja. projektima. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. zemljište. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. i funkcioniše kao one stop shop. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. biznis plan i set informatiĉkih obuka. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. većim brojem novih preduzeća. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. smanjenjem Strana 26 od 97 . kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. porezima. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

ili još neke mehanizme. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. neadekvatna roĉnost kredita. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. idealno uz pomoć Republike. ukoliko se već ide putem finansijske podrške. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. Verovatno je najbolja strategija. Jer. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. Naime. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava).Podsticaji opština za razvoj MSPP. bankama. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. ali je povezana sa finansiranjem. teškoće sa kolateral. bez obzira da li se radi o zajmovima. garancijama. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta. bilo kroz ponudu kredita. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. Šta je druga strana. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. kooperacija sa drugim akterima: npr. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Ĉetvrto. u najvećoj meri. visoka trţišna kamatna stopa. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. odnosno Strana 30 od 97 . transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. visokog rizika plasmana. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. legalnosti. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje.

Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. kao što su neke banke i Fond za razvoji . kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Slika ni sada nije jako dobra. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. omogućava. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. izuzetno do 80%. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. postoji potreba i postoji trţište. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). Time se. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. umanjuje taj rizik. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. One same mogu da pomognu iz budţeta. tako da i je konaĉna. a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. odnosno plasiranih sredstava. Prema postojećim zakonskim rešenjima. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. osnivaju sopstvene garancijske fondove. Potrebno je da se lokalne zajednice. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. Znaĉi. iskustvo italijanskih opština. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj.. što je i poţeljno. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. praktiĉno. Što je najvaţnije. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. Strana 31 od 97 . Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. postoji preduzetnik.

pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više.jer. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). Sa druge strane. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi. kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. kada se smanje porezi. to je i njeno unapređenje poţeljno. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. odluĉuje o stopama. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku.Podsticaji opština za razvoj MSPP. • povećanje tražnje . oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. Poreski podsticaji. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. pa da vaţe samo za jednog obveznika. • poboljšanje poslovne klime . veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. Strana 32 od 97 . U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. a time i investicija i zaposlenosti. • poreska konkurencija . Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza.jer. a radi povećanja zaposlenosti. razliĉite opcije. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski. Dok su porezi opšti po svom karakteru. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. odnosno firmu. dohotka i poreskih prihoda. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti. Jednostavno. Naime. mogu biti i vrlo specifikovani.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. ĉak. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga.

nije ocenjeno za potrebno 3. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. poreskim kreditima. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a. kod većine opština.2. Radi se.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i.1. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. nedostatak sredstava 2.1.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. naime. a time i na njihovo ponašanje.1. b. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. c. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. Ako je odgovor negativan. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. precizirati za koga Kreditne garancije. ĉak. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. pa samim tim ni nad olakšicama. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. f. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 . Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. nešto drugo (navesti 2. d. g. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. pošto. razlog 1. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. podsticajima. e. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. oslobođenjima.

Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .7 miliona dinara.5 miliona dinara.7 miliona dinara.milion dinara. Ţagubica 2.4 miliona dinara.3. Negotin 2 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara.9. Baĉka Palanka 2. Inđija 2 miliona dinara. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Mladenovac 2 miliona dinara. Boljevac 1. Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara.5 miliona dinara.1. Velika Plana 4. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Panĉevo 3. Crveni Krst Niš .3. Ţabari 1.6 miliona dinara.5 miliona dinara.5 miliona dinara.8 miliona dinara. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Ĉaĉak .6.1 miliona dinara.8 miliona dinara. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Sombor 3 miliona dinara. Arilje 3. Vlasotince 720 hiljada dinara. Svilajnac 4.3 miliona dinara. . poljoprivrede i ruralni razvoj   h.3 miliona dinara. Niš .5 miliona dinara. Aleksinac .700 hiljada dinara. Mali Zvornik .8. Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1. Obrenovac 10 miliona dinara. 5 miliona dinara.7 miliona dinara.5 miliona dinara.3 miliona dinara. Loznica 18 miliona dinara.6. Zrenjanin 5. Valjevo 1. Prijepolje . Kruševac . Uţice . Kovin 3. Krupanj .Podsticaji opština za razvoj MSPP. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006.

za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . dinara. 9. 7. 18. subvencije. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. 27. od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. 5. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. 21. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. od 1. 4. pozajmice za registrovana polj. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. 8. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 19. 23. 4. savetovanja.5 mil. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike.6 mil. 6. 26. 14. 11 . planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. 13. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. 15. 24.8 mil. 17. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu.12. 10. 20. 25. 28. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 22. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16.

39. osemenjavanje krava. 43.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 51. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. obuka. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . 41. 49. 44. 42. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). 50.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. 33. 31. 30. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. Topola 46.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. 47. 37. 13 miliona dinara. 34. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. 35. 36. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 48. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa.

Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. Fond za razvoj poljop. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. Fond za razvoj poljop. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. grant za zapošljavanje.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 . programa MSPP za nezaposl.26 0.5 0. % din opšt. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. svake godine.27 0.3 0. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Loznica. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA.3 0.

5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon.7 3 0.57 9% umanjen o do 4. The Urban Institute. The Urban Institute. The Urban Institute.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 . Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. 2006.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 2006. razvoj 1. Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID. poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. Strana 38 od 97 . 2006.

najĉešće kod subvencija. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. primer Subotica. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. a u Inđiji imaju veliku ulogu. dok u Subotici imaju ograniĉenu.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. ZBS. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. ili i MSP i preduzetnicima. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima. nezaposlena lica (primer Loznica). Nema primene Zakona o javnim nabavkama. ili kao novoosnovano pravno lice .Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). u nekim sluĉajevima. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne . ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina. a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju.

Ţabari. Podrška kroz kreditne garancije. Ljig. Bajna Bašta. Aleksandrovac. Paraćin. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Strana 40 od 97 . Negotin. Panĉevo. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Subvencije kamata na kredite 4. Bujanovac. Malo Crniće. Uţice. Bojnik. Topola. Surdulica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Valjevo. Grant za samozapošljavanje 5. Poţarevac. Velika Plana. Crveni KrstNiš. Pirot. Raška. Dimitrovgrad. Kragujevac.2006. Mladenovac. Ţagubica. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Ćuprija. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Smederevo. Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. garantni fond 3. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Prijepolje. Obrenovac. Kraljevo.

dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. 6 miliona . 000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5.123 korisnika 24. 3 godine period. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Mali Zvornik 7. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Bez bankarskih sredstava . U 2006. rate 21. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. Nabavka sadnica borovnice u 2007. 400. vraćanje u dve 12. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. kamate na odobrene bankarske kredite 18. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. krediti 15. Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. Finansirani programi iz oblasti primarne polj. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. grejs period od 1 .sredstva iz budţeta 17.2 godine. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara.to mes. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava.. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8.Podsticaji opština za razvoj MSPP. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. Kovin 331. 3% kamate. 1 g. Kraljevo krediti . proizvodnje . 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. grejs.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1.5 godina. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5. Baĉka Palanka Subvencije. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13.

robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. Strana 42 od 97 . Kredite od 2 . Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. nerasta i prasadi. krediti za investicije. podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. subvencije 26. Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . što je znatno češći primer. 84 miliona dinara za 113 korisnika.7 mil. UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP. u iznosu od šezdeset . Izvor: Terensko istraživanje opština. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja. edukacija privrednika za izradu biznis planova.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP. nazimila. savetovanja.000 evra sa Beograd kamatom o 4. hladnjaĉe. voća i povrća. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. izgradnju sistema navodnjavanja.20. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. kao i njihova visina i namena. godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. Ukupno 58.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006. 29 mil. podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. te opreme za preradu mesa. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite.

6. 10. grejs 1 god.16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005. i Garancijski fond AP Vojvodine. 17/2003 Strana 43 od 97 . 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. osnivanje tzv. za kredite MSP do 30. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. Saveta za zapošljavanje.000 din. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond). 8. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). preko banke Intesa.7miliona dinara . 7. Međutim.75% god. 55/2003. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. 4. budţetskih fondova nije dozvoljeno. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. kamata 2. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. godine. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1.000 evra. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. godine izdvojena za kredite MSP do 10. a treći je u osnivanju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 2. 12. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina . 3. 11.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. 9. 5. godine. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003.000 evra.

Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). poslovna banka (Continental banka.00 eura).000 dolara. koje dodeljuje poslovna banka. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. godine. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada. do 50%. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. poljoprivredni kombinati. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. godine osnovan je Opštinski garancijski fond. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. kroz UNOPS. Jubanka. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . opreme. alata. Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. poljoprivredu. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. kooperative. delova za mašine i opremu. zanatstvo i usluge. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. Krediti se odobravaju za proizvodnju.000. Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. U junu 2004. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP). Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). zadruge. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). Vojvođanska banka. Projekte ocenjuju i banka i Agencija.. Strana 44 od 97 . pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke. Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). i na kraju. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta.000. Komercijalna banka. a garancije obezbeđuje fond.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. što Fondu i daje regionalni karakter. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera.

sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. rasnu stoku. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. 1 Palilula. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava . finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. zakup u kupovinu zemlje. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. grejs period 1 god. turizam . muzilice.

godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. 1. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta).000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju . centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica.800.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. otvaranje novih radnih mesta. pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300.za drugo Opis zemlj. rasta. 18 Strana 46 od 97 . Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil.

Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj. godini poslovanja bez naplate. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana .

Podsticaji opština za razvoj MSPP. ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.Republika vraća lokalnoj samoupravi.

kao i saobraćajna infrastruktura. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. Strana 49 od 97 . snabdevanje gasom visokog pritiska. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. fiziĉka infrastruktura. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. ţeleznice. Drugi naĉin je indirektan .tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. infrastrukturne delatnosti. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici. Stanje ove infrastrukture. odnosno grada. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. na primer. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. 2. utiĉe na razvoj MSPP.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ukoliko se na teritoriji opštine. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. snabdevanje elektriĉnom energijom. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. Prvi je direktan .tako što poboljšanje stanja infrastrukture. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. nacionalna i regionalna mreţa puteva.

jeftinih uređenih lokacija. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. dobre saobraćajne veze. druge vrline opštine). Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. Rezultati su odliĉni. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. Opština moţe da. Strana 50 od 97 . odnosno komunalnih delatnosti. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. daljinsko grejanje i distribucija gasa. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. Naime. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. koje su. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. Ideja sa podsticajima za MSPP. besplatnog ili jeftinog zemljišta. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. kao i opština Titel. odnosno komunalne delatnosti. Gradsko-opštinsko. Lokalna infrastruktura.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno povećala ponuda tih usluga. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. koje su i prirodni monopoli. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. blizina glavnog i velikih gradova. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta.

odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. zelene lokacije). Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. već administrativno određene naknade. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). Međutim. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. ali ne postoji slobodan promet. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. pristup teškim vozilima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ukratko reĉeno. na primer. Naime. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. ove delatnosti su locirane u centru grada. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. potreban je. dugogodišnje korišćenje. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. one koje proizvode usluge. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta. odnosno. Naime. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. odnosno ustupa. postoje dve osnovne grupe delatnosti. ĉesto u specijalizovanim zonama. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. vibracije. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. U fiziĉkom pogledu. Statusna transformacija zemljišta. odnosno restituciju). smeđe lokacije). Naĉelno posmatrano. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. tj. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. zagađenje ĉvrstim. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. pored stanovanja. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. odnosno namene površina u gradovima.

odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. Prvo. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. odnosno poslovni centri. tako da. opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. Konaĉno. prilagođenih potrebama MSPP. dobro infrastrukturno opremljenih zona. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. Pripremanje i opremanje zemljišta. znatno su pojednostavljene.. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. odnosno industrijski parkovi. elektriĉna energija. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. odnosno odgovora na sledeća pitanja. Naime. ali u određenim situacijama. odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. međutim.). koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . Pri realizaciji programa. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). odnosno građevinsko. a urbanistiĉke procedure. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. tehnološki parkovi. Ovakvi industrijski parkovi. telekomunikacije.). Drugo. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). Takve zone se nalaze blizu regionalnih. nisu kompatibilne sa stanovanjem. odnosno magistralnih puteva i pruga. i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. gas itd. naĉelno posmatrano. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Dilema. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. odnosno vlasnika. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred.

a sada napuštene. kao program. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. posebno u oblasti novih proizvodnji. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. odnosno njegove namene. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. daleko od poslovnog centra grada itd. nekada upotrebljavane. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. odnosno industrijskih) objekata. pa i njegova odluka da investira ili ne. ili nedovoljno iskorišćenje. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. odnosno nauĉno tehnološke parkove. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. i. znanja. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. inovacija i sistema upravljanja. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. univerziteta. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. pri ĉemu bi lokalne vlasti. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. pogona. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. ukoliko je potrebno. materijala. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. centara za ispitivanje i istraţivanje. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. Strana 53 od 97 . ili su ona svedena na najmanju meru. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. Unutar postojećih zakonskih rešenja. tehnologija. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji.Podsticaji opština za razvoj MSPP. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala.

mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. naroĉito lokalnih javnih dobara. Time se. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. koju zakon propisuje. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. pre svega troškovi njegovog vremena. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. Sve te radionice. neminovno. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. same lokalne zajednice. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju. poput planova generalne i detaljne regulacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. Naime. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. Takvo planiranje. Tada se stari poslovni. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. naroĉito regulacioni plan. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. U tom smislu. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. Naime. Bez obzira na to. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . što umanjuje atraktivnost tog dela grada. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. i regulacionih planova. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. U tom smislu. poput generalnog urbanistiĉkog plana. Međutim. odnosno industrijski objekti. odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. Javlja se veliki broj malih. ali nemaju svoj poslovni prostor. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. Drugim reĉima. Sam plan određenog podruĉja. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. Konaĉno. BID). onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. odnosno građevinsku dozvolu. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi.

Svakako. bar u manjim sredinama. Drugim reĉima. Prvo je da se. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. Drugo. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. ima blagotvorne efekte. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. u tom sluĉaju. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. naĉelno posmatrano. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. dodeljivanje franšize. naroĉito ne stranih. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. On je ĉesto ili skup ili je. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. ukljuĉujući i troškove kapitala. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. Dosadašnja svetska iskustva. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi. prilagođavajući ga potrebama. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. bez obzira na sve mogućnosti koje. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Konaĉno. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . odnosno za avans kod zakupa.

Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. a posebno u većim. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. Da bi se ušlo u te poduhvate. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. U mnogim gradovima u Srbiji. Ali. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. Strana 56 od 97 . postoji drţavni poslovni prostor.Podsticaji opština za razvoj MSPP. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. ako je ikako moguće. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. a biće ih sve više. a nekako izgleda da će to potrajati. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. ali i prodat zainteresovanim firmama. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. Adaptacija napuštenih zgrada. što bi bilo pravedno. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. saobraćajnu. zemljište je u drţavnoj svojini. Naime. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. ali legalna mogućnost postoji. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). Lokalne zajednice to retko ĉine. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. Stoga postoje. Drugim reĉima. Sa druge strane. Drţavni poslovni prostor. Opremanje novih lokacija. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. a i ukoliko investicije dobro krenu. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. tj. energetsku i drugu. Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije.

Industrijske zone: 5. Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. Vranje. Industrijske zone 3. Biznis inkubatori 2. Baĉka Palanka. Strana 57 od 97 . Kanjiţa. Beoĉin. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Crveni Krst-Niš. Bojnik. pomoć. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. Knjaţevac i Beograd. tehno parkovi i ind. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. partneri 5. Vlasotince. Subotica. ili neki drugi podatak.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već.Podsticaji opština za razvoj MSPP. planira. Novi Sad. ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. pomoć.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno.

Beĉej. Sremski Karlovci. Vlasotince. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Preševo. Boljevac. Smederevska Palanka.770 i NF 248/. Ivanjica. Šid. Inđija. Svilajnac. Paraćin. Ţagubica. Senta (Poslovni inkubator). Kladovo. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Prijepolje. Majdanpek. finansija i industrije. Novi Sad. Ţitorađa. Kruševac. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). usluţne delatnosti). Palilula. Pirot. Ljubovija. Bujanovac. Standard je alat za obuku i trening. Golubac. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). Savski venac. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Ĉaĉak (ICT inkubator). Bela Crkva.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . Valjevo. Ţabari. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Apatin. Mladenovac. Surdulica. Novi Beograd (IT tehnologije. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1. Vršac. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Bajna Basta. Šabac. Poţarevac. Arilje. Priboj. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Crna Trava.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Plandište. Loznica. ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. Površina Opština br. Niš. Raška. Pećinci. Palilula i Beograd.

proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. Trgovina . za proizvodnju malih i sr. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5 55 5.34 100 40 17 328 27 Industrija .5 Strana 59 od 97 . metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16. tekstilna. Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.

000. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96.2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. Strana 60 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada.€. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula. za proizvodnju malih i sr. Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind. uĉešće opštine je još 150.000€ kroz građ.

7 13 2 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Trgovina . Saobraćaj i skladiš. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4.38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija.

zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP.yu/. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata. transfer "know how" i novih tehnologija. pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku. mada o tome nema dovoljno informacija. Strana 62 od 97 . i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu. površini slobodnih parcela. servisnu. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. laboratorijsku. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. informatiĉku. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije.gov.Podsticaji opština za razvoj MSPP. U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu.arhiurb. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj. prvenstveno na lokalnom nivou. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije.vojvodina.sr. a time i zemlje.

Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. podsticanja akumulacije znanja.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. Pre svega. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. putem urbanistiĉkog planiranja. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. klastere koje formiraju preduzeća. veština kroz zajedniĉku efikasnost. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Po klasterskom principu privrednog razvoja. Ne treba dopustiti da. A to se moţe uĉiniti. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. a drugi destimulišu. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori. na primer. Strana 63 od 97 . Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. poljoprivrede i ruralni razvoj 5. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. odnosno potrebe. vezana je za tzv. na primer.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice.

mikrofinansiranje. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. razliĉite mogućnosti zabave. smanji daţbine. odnosa u lokalnoj zajednici. zaštitom okoline i prirodnih resursa. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja. društveno efikasnom kontrolom. sudsku praksu. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. jeftinijim procedurama. savremenim proizvodnim procesima. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. reĉnih nadleţnih organa.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. postizanju viših nadnica. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. inţenjerskim. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. transportom. politici poslovnog prostora. liĉne sigurnosti građana. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. intelektualne svojine  viši kvalitet života.Podsticaji opština za razvoj MSPP. transport. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. carine. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. fondove za poĉetnike. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera.  pribavlja spoljne investicije. industrije i institucija podrške. uklanja uska grla.  dijagnosticira. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. veze sa dobavljaĉima.

Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. poţeljni su podsticaji. Naime. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. sa druge strane. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. ali se i lokalna vlast. njihova razmena mišljenja i informacija. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. Naime. kako bi se privukle dodatne investicije. Jer. i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. sa jedne. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući . poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. pa makar i od strane lokalne vlasti. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. Strana 65 od 97 . Naravno. mora ukljuĉiti u proces. program edukacije za svoje radnike. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora.privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. a to se u nekim sluĉajevima. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. tako i prema domaćim i stranim investitorima. naroĉito manjih. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. Mnogi zaposleni. uz drţavnu pomoć. moţe postići i njihovom saradnjom. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. Dakle obuka radne snage moţe da se. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. odnosno nepotrebnim.

19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. Strana 66 od 97 . Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije.Videti detalje na http://www. godine. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. IT centri. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno. a sa nacionalnog nivoa ne postoji. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr.Podsticaji opština za razvoj MSPP. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste.euta. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. treba ukazati na stanje i mogućnosti. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju).hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne . ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. agro biznis klubova. kao i njihova Asocijacija. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. Ipak. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. Teledomovi u Srbiji. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .

kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. Naime. bilo od strane velikih lokalnih firmi. geografskog porekla i sliĉnog. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. i to posebno ukoliko su redovne. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. bilo od strane lokalnih vlasti. na primer. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. ekologije. nemogućnost zaštite interesa na sudu. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa.Podsticaji opština za razvoj MSPP. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. sa skromnim zaradama. HACCP. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. Jer. Drugim reĉima. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. Postoji i treći sistem. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. onemogućen pristup finansijskom sistemu. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. Na primer. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije. Ipak. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . ni domaćih. Svakako. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. a ni spoljnih firmi. ili pojaĉana represija. Moguće je. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. laboratorija. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi.

partnere (donatori. ideju. Virtuelnim preduzećima 7. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. Nagradama za najboljeg preduzetnika. uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. Etno centru / ruĉnim radovima 3. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. inovaciju 8. terensko istraživanje opština. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. (navesti detalje i naĉin podrške. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. Zanatstvu 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. poslovni prostor posebno subvencionisati. klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Tabela 12: Podrška sektorima. 20007.

prenos tehnologije i inovacije. koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. sprovodi EAR 2007. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. svake godine. veća produktivnost. kolektivna vizija. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT.godina Strana 70 od 97 . planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. registrovana poljoprivredna gazdinstva. pored njih. Efekti: povećanje prodaje. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. brţi i lakši pristup novim trţištima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. edukacija i savetovanje. potencijalni MSP. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. smanjenje nezaposlenosti. razmena znanja i iskustva. drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni. Razliĉite konsultantske usluge će. postojeća MSP. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. niţa cena i bolji kvalitet. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . Aktivnosti: uspostavljanje klastera. saradnja izmedju MSPP. Klaster cveća. smanjenje troškova transporta. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. Ciljne grupe: nezaposlena lica.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). proizvodnje hrane. povećanje konkurentnosti. Podrška klasteru: konsalting. Projekat finansiran od EU. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. turizam. promocije. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje.

organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 . prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.edukacija 2 Palilula. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija.

U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština. Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima. Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. «Fijakerijada« u Crepaji.org za međunarodnu prodaju i www. dizajna i razvoja proizvoda. određivanja cena.craftcenter. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda.com za prodaju u Bugarskoj).bgcrafts. iz Bugarske u zanatstvu. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. promocije. marketing. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo).Podsticaji opština za razvoj MSPP. saradnja sa TOBom. sajmovi. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu.

promociji u zemlji i inostranstvu. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 . Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Primer dobre prakse programa JOBS. usluţno osoblje i nezaposlene. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore. iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. kolonija. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu.

Klub za poĉetnike.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Deliblatska pešĉara Edukacije. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. izloţbe Strana 74 od 97 . takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. izloţbe. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. u Valjevu. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 . izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. imidţ ili aktivnost. Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. preduzetniĉku ideju. Sledi pregled nekih. u anketi dobijenih odgovora opština.

poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog.razvoj jugozapadne Srbije. Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP.MEGA. MERCY CORPS. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . Unicef-LPP. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 .Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove .CARE-Turizam 4 Loznica IRD. Reg-LPA. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . RPKS . FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. USAID . privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult.

jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). radionica (. sredstvima NIP-a. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001.Podsticaji opština za razvoj MSPP. biznis inkubatori. Švajcarskom agencijom SDC. organizacija seminara. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. sopstvenim sredstvima. kredite Partneri: fakulteti. USAID USAID Mercy Corps. Danski savet za izbeglice. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. nevladinim organizacijama. Institut za voćarstvo. finansijska pomoć najboljim. resornih ministarstva. privrednim komorama. NSZ. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. saradnja sa institutima. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. Privatne firme.ADF) Za formiranje klastera . ambasadama. Strana 77 od 97 . Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. UNDP – MIR2 Programom. IMS i dr.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. fakultetima. EAR. HACCAP. kroz akcione planove i konkretne projekte. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. biti definisani Strategijom razvoja. balkon. ISO 14001. ambasade. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. rad. Norveška Vlada.

Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP.pdf 8. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. već treba da budu stabilne i predvidljive. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. efikasnost administracije 5. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. njihovim aktivnostima i poslovima. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. tako da neće sve biti ponovljene. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. Pregledne informacije 7. Preporuke 1. 2. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. 4. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. 3. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. odnosno registracija. Unapređenje poslovne klime. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . naroĉito za manje opštine. brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja.indjija.

Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. 9. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. koliko je poznato. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. zamenik direktora RAMSPP. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora. obuka i konsalting 10.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović. 11. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. 4) . Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. Nefinansijske strukture za podršku . mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. 23 Strana 79 od 97 . Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. 12. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sem informacija. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. ne bave pruţanjem individualnih usluga. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. upravljanju i korišćenju usluga . povezano sa naĉelnom preporukom br. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. 13. kreditiranje itd. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. 15. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške.

regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. 22. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. 18. inicijativa i resursi. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije. Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. za šta opštine. sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda. na nivou NUTS 3. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). praćenje i sve ostalo. asocijacije za razvoj i sliĉno). 19. kao što su zadruge. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. a potencijalno takodje. etnocentri. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . Takvi regionalni fondovi bi. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. kao i ostale kredite.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. a ne u Beogradu. već samo vezane direktno za MSP. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. turistiĉke asocijacije. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. mikrolizing fondova. Kragujevcu. 24 Strana 80 od 97 . Ostali vidovi podrške 21. 20. Izvor finansiranja za start ap kredite. domaća radinost. podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. ruralni razvojni centri. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. Kreirati uz to. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija.

OECD 2006. 31. http://www. 14. http://www. С. D. 6. januar 2007. SMEs and Local Development. The HABITAT Agenda. Петровић.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u V. UK: Blackwell Publishers Hawken. London XE "London" : MacMillan Richardson. Reference Bibliografija 4. Zagreb. Šećerov. July 2002 Milutinovic S.MEGA projekat USAID. Strana 81 od 97 . (1996).. 2005. Boston: Little. 23. Brown and Company. P. 7. (1954). Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival. 67-85 Sassen. „Polarization reversal in Developing countries‟. 17. 18. „The Case Study of Nis‟. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. 28. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. 2006. The City in History. 26. Odrzivi grad . New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). ISBN: 9789264104709.. New Haven: Yale University Press Meadows. M. OECD . Abstracts. Proceedings. (1973). 29. OECD Centre for Entrepreneurship.104 Pušić. 22. et al. I. EuropeanCities21. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. Knorr-Sidow (ed). Republički zavod za razvoj. Ruralni razvoj i modernizacija.org/hdro/99.ka jednoj sociologiji okruzenja.. The Oslo Convention of European ICLEI Members. in O.. 89 . Cifrić. S. Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012. (1991). IDIZ. Tokyo.OECD Centre for Entrepreneurship. Castells. Local Governance and the Drivers of Growth. (2001). Đukanović (2001). Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. SMEs and Local Development. H. New York: Universe Books Milutinovic. Human Development Report 1999. The Global City: New York..org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). Limits to Growth. M.. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. Princeton: Princeton University Press. Lösh. Skills Upgrading . 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. LXIV. (2002a).). 30. 21. London: Secker and Warburg Economics. Pejić (eds. A. et all (1972). ЗУНС. 2006 12. The Progress of Nations. M. London.unhabitat. 9-12 February 2002 Mumford. 24. М. Урбана социологија. Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. Budapest. S. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. 13. UN Development Program. Trento. The Economics of Location. poljoprivrede i ruralni razvoj 7. 2005 9. 45. Oxford. W. Republički zavod za razvoj. H. (1961). Economic Growth Theory. L.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). Natural Capitalism. Lovins. London: Earth Island UNCHS (1996). 27. 16. More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy. LJ. Oslo.undp. Istraţivanje The Urban Institute. Stockholm Conference (1972). “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. 2005 10. (1999).. (1980). Agenda 21: Programme of action for sustainable development. Norway. W. Вујовић. 8. (2002). „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. New York: United Nations 19. 15. 20. The Rise of the Network Society. 2003. A. Београд. Papers of the Regional Science Association.New Policy Perspectives. Hungary. 25.

Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.pdf Euta .pdf 34. United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave. Internet sajtovi 1.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www.gov. Prof. 3. 35.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. poljoprivrede i ruralni razvoj 32.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www. 4.g.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 5.skgo.un.gov. http://www.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. Magna agenda.gov.prsp.gov.vojvodina. 2. 6.sme. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. Stalna konferencija gradova i opština http://www. N.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god.sr.org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. evropska unija teledom saveza http://www.merr.yu/ MERR.euta. 7.hu/ Strana 82 od 97 .dr Mirko Pejanović.indjija.sr. United Nations (1998).org/millennium/declaration/ares552e. A/RES/55/2.sr. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www. New York: U.arhiurb. Beograd 2002. Department of Economic and Social Affairs 33.yu/istrazivanje/index.sr. World Urbanization Prospects.

................da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1..................da 2 ........4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2........... Ime opštine/grada Ime........... poljoprivrede i ruralni razvoj 8....da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ............da 2 ...2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1.....lokalni ekonomski razvoj 1.......................................... 2..........da 2 – ne 2......... što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 ..................da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1....da 2 ............... npr Informacioni punkt...3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER......... funkcija....... ................. »kol centar« (telefonski servis) ? 1..........................ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ........................ godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1. -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”.................... PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. ..... .............. .. koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER...... 2.....................ne 1...1 Da li imate kancelariju za LER Ako da........ kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ....... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP................Datum.......................ne 2......................... 1..................... Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007. ............. –možda 3.. uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština....

................................... postoje pravne prepreke............................................................................... nedostatak sredstava ....................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome .............................................................................................. ........................................................................................ 3...kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din..............3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2.............................................................. Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ............................................................................................................................... nešto drugo (navesti).....................................................................2 Ako je odgovor negativan..............................................................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? .............. 2........ Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3......................................................... .................................... koju vrstu finansijske podrške ..............................................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): .................... 3.............da 4........................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3.......................... nije ocenjeno za potrebno.................................................. 3............................................................................................................................................ i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 .............................................................................3 Ako da...........................................5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) ............................. -ne planira 3 .......................................................................... koji je razlog za to 1............... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1... ......... -ne 3.................................... 2........Podsticaji opština za razvoj MSPP............................... 2.....................................................

.Podsticaji opština za razvoj MSPP............. navesti kome i za koju svrhu : 7 ....................... drugo 8............ pomoć. poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja................................................... navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ............................................................... Industrijske zone 5.......................... konsultantske usluge ili mentoring (praćenje. savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici.1 Da li opština (su)finansira obuke.................................................... ........ pomoć........ takse 2.............. -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata...... konsultantske usluge.......................................2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2....2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2....................olakšice u lokalnim zahvatanjima 1... Nešto drugo........ -ne planira 3 – da 4............................................................. partneri ................................................................................. -ne Opis (šta i kako): ............................. . ................................. -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4........ naknade za zemljište 3..................................... savetovanje.............................................. Biznis inkubatori & tehnološki parkovi...... -ne 2....... 5........... Opis................ -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno........................... -ne Sektor specijalizacije zone............. praćenje 4.................... opišite 4...................... partneri Strana 85 od 97 . šta i za koga......1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2..... Biznis obuke ...... 5.................................................. postojeće MSP i radnje............................ ...................... ili neki drugi podatak... 4.. -ne planira 3 – da 4....................... neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2....................

.......................................................................... Drugi vidovi....................................................................................................................................... tranzicionom centru za viškove radnika......................................2 ako to nije slučaj.......... ........................................................................................................... etno centru / ručnim radovima....................................................................................................... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori................................................................................................. u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: .................................................................. telefon.................. Virtuelnim preduzećima........ 4................................................................... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ....... 3...................... Dodatne informacije koje želite da pružite : ............................................................................................................................................. email adresa7............................................................................................................................................. ................................... 7...................................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: ................. 6...................................................................................................................................... Strana 86 od 97 ....................................................... funkcija.................. 8.......................................................................................... .......................................................................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj .................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP..... Nagradama za najboljeg preduzetnika............................... 5......................................... zanatstvu.............................................. ...............................................................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1................ ideju.... .................. 6.................................................................. ......sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1...................................................... ..................................... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime....................................................................... 7. 8...... 2..................... implementatori): ................ inovaciju............................................................................................ Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) .................. zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1................................................................................. .................................................................... 7....................................................................... seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ...............

u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. preduzetništvo i MSP. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. u saradnji sa opštinom Zrenjanin.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. Program je Strana 87 od 97 . i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine. godine. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata. koji je finansijski podrţala EU. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje.d. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. skladišnim i drugim halama. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. Unija poslodavaca Vojvodine. HIP Petrohemija iz Panĉeva. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. a njegovom realizacijom upravlja EAR. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU.Podsticaji opština za razvoj MSPP.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . nevladine organizacije. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla.mini katalog. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. preko EAR. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. regionalne privredne komore sa teritorije Banata.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC. razvoj i transfer tehnologije“. svih 19 banatskih opština. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Na inicijalnom sastanku. Izvršno veće AP Vojvodine. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . udruţenje preduzetnika. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake.

izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. Takođe. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. tim RCR – Banat je dogovorio. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. a delatnost obavljaju manje tri godine. Takođe. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. i 20 miliona dinara. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. u skladu sa njihovim interesovanjima. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. kao i potencijalne klijente u regionu. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona. o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. Centar za istraţivanje. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. RCR – Banat promoviše ovaj program. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. njime upravlja EAR. od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. koji se raspisuju za institucije i organizacije. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom.95%. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. Pored ovih institucija. godini (20 miliona). u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. tako da svaki Strana 88 od 97 . radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina.

te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve.. elektronskog bankarstva. u ĉemu im pomaţe RC. grupnih. Slovaĉkoj. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. birotehniĉku. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. analizirajući podatke dobijene od klijenata.000 novih Teledomova. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta.)  Korišćenje multimedija. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. Uvedene su konsultacije 1:1. koje su 2004. koriĉenje. a u Indiji ima oko 30. društvenih i mikroprostornih zahteva. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. slanje i primanje faksa. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. skeniranje. narezivanje CD-a. pojedinaĉnih. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. stranih jezika. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 .. Bosni i Hercegovini. mikrozajednica otvorenog profila. plastificiranje. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost.000 Telecentara. godine poĉela realizacija Teledom programa. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku.000 Teledomova. napravljen je i softver koji omogućava da. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. U SAD postoji oko 10. Bugarskoj. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. Estoniji. Teledomovi postoje u Rusiji. U Mađarskoj je 1994. fotokopiranje. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. korišćenje kancelarija. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. obrada teksta. štampanje. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985.

a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . 064 i 065. AGROMREŢA – Beograd. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske.sastavljanje poslovnih pisama. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Teledom savez Mađarske. USAID. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. godine obuĉeno je preko 10.063. Fondacija Rukohvat. osiguranja. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. zahteva. kancelarijske usluge. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. Osiguravajuća kuća UNIQA. Operateri mobilne telefonije 062. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. Fondacija Apacai. Internet provajder Eunet. molbi. usluge interneta. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja. mobilne telefonije.

prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou.  transferi od centralne vlasti. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. On je pogodan. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. od strane opština slabo korišćena mogućnost. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. zdravstva. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. prosvete. on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. koji su prvi. otkloniti sumnju u korupciju. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva. pa i na lokalnom nivou. Jer. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. moţe da finansira sve namene. ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. USAID. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. Novi Zakon o javnom dugu. tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. Naime. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. one Strana 91 od 97 . i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. sa jedne strane. po vaţećim propisima. Pored toga. i kroz obveznice.  sredstva komunalnih preduzeća. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a. Budžet lokalne zajednice. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. uglavnom inostrane.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. dok traje ovaj proces. tj.  prodaja imovine. posebno (Svetska banka. nagoveštaj promena . I pored toga. ali ne i najveći izvor. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. Takav pristup će. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. Ipak.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. kako svetsko iskustvo pokazuje. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju. sa druge strane. EU). Osnovna svrha zaduţivanja. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija.  fondacije. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće.Podsticaji opština za razvoj MSPP. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano.

da se naprave u zemlji i inostranstvu. samim tim. već je sva. Evropska banka za obnovu i razvoj. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. a po Zakonu o svojini iz 1995. obveznica lokalnih vlasti. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. USAID. Svetsko trţište municipalnih obveznica. pored komercijalnih poslova. Na taj naĉin. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. veoma je veliko. Evropska investiciona banka. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). prosveta. pa lokalne zajednice imaju još niţi. bilateralni donatori. koje odobravaju pomoć. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. sa najduţim rokom od 30 godina. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sport. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. ali i zdravstvo. vodoprivreda. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. onaj drţavni. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). ĉiji je suvlasnik. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. koncesionalnim uslovima. godine. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. vaţan potencijalni izvor sredstava. telekomunikacije. netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. rudarstvo. zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. posebno u SAD. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. tako da je tokom Strana 92 od 97 . lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. putevi. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. Međunarodni izvori. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. tj. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. na domaće i/ili strano finansijsko trţište. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. u republiĉkom vlasništvu. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. smeće. ĉak i kroz poklon. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. Svetska banka. tj. banje. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP.

s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. bandere). prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara).bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. pravo na njihovo zaduţivanje. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. godine. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Poĉev od januara 2007. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. Regulisani su i prihodi od donacija. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . kroz porez na korišćenje javnih dobara. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. trotoari. zelene površine. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. Samodoprinos. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. godine. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. Međutim. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. osim poljoprivrednih vozila i mašina. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi.

poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. e) 2. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka. Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita.0% sredstava deli se prema broju stanovnika. b) 19. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). h) 1. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. c) 4. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. U tom pravcu.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština. tranzicioni i opšti transfer. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. d) 1. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. U daljem postupku obraĉuna transfera. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera. Pored toga. zatim kompenzacioni. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja. f) 0.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju.3% prema površini teritorije opštine. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita. b) opšteg. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. na nje razvoj.7%).5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. g) 6.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici.

Prvoj grupi . Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. godine. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju.. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. svi oni. Od 2007. S druge strane. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. samostalnih delatnosti. U tom procesu.Podsticaji opština za razvoj MSPP. uzeti zajedno. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. davanja u zakup pokretnih stvari. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. Pored uzimanja kredita. brokersko-dilerska društva. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. Zaduţenja. naknada za izgradnju. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. investicioni fondovi i štedionice. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. penzioni fondovi. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. društva za osiguranje.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. nepokretnosti. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. odnosno fiskalnog kapaciteta. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. osiguranja lica. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. u zavisnosti od svoje finansijske snage. ostale prihode u skladu sa zakonom. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. iznose po pojedinim opštinama.

Za svaku budţetsku godinu. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina. uplati prema sedištu firme.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. Njihovo sâmo postojanje. U principu. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. Pored sistema vlastitih prihoda. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti.kapitalni karakter. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. a ne po prebivalištu pojedinaca. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. koji se donosi u formi zakona. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. gradova i grada Beograda u porezu na zarade. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. kao i sâm rad Komisije je javan. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. U ovom sluĉaju. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. Proces dodele sredstava.

u periodu od 2000. godini.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.3% u 1975. godini (među njima.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. do 7. a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. kod gradova zabeleţen je porast od 110. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. do 2003. Naime.3% u 2000.. zaštite ţivotne sredine. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. 12. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova.3%. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. do 2006. godine 14.3% u 1985. godini. Imajući u vidu njegove karakteristike. a kod opština sa preko 100.36%.5% u 2000.  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. kada je sistem bio “postavljan na noge”. ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike . i 12. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11. na primer). Beograd je ostvario najviši iznos sredstava).6% u 1975.  suficit budţeta gradova u 2004. Strana 97 od 97 .. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a. a ĉine 30. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage.70% stanovništva republike. odnosno školskog obrazovanja. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu.7% u 2000. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001.8% u 2002. a 2005.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji. Kriterijumi površine. Međutim. godini. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter. na 13. godine. kretalo se od 12. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji.

poljoprivrede i ruralni razvoj. Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.07 (497. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.Beograd: SME Consulting .034. 12 cm Nasl.11) (0. 2008 (Beograd: SME Consulting).2) 332. tekst.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.2) ГРОЗДАНИЋ.00-0 1.51 (0. Београд 005. -napomene i bibliografske reference uz tekst.SR-ID 150324236 . sa naslovnog ekrana.2) 352. . Савић.034.034. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić.1 (497.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.11) (0. -Tiraž 80.

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->