Radmila Grozdanic i Branislav Savic

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ

'

'

PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA, POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ
Završni izveštaj istraţivanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetniĉka Srbija

Autori: Dr. Radmila Grozdanić i Branislav Savić

Izdavaĉ: SME Consulting Beograd, 2008.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Recenzent:
prof. dr Jasmina Omerbegović Bijelić, FON Beograd

Izdavač:
SME Consulting doo, Tadeuša Košćuška 86, Beograd Dizajn korica: BranDS, Trebinje

Godina izdanja: 2008.
Tiraž: elektronska publikacija ISBN: 978-86-87557-00-0 Predlog za citiranje: Grozdanić Radmila, Savić Branislav, (2008) Podsticaji

opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, poljoprivrede i ruralni razvoj,
SME Consulting, Beograd, dostupno na: http://www.undp.org.yu

Projekat je finansijski podržao PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA RAZVOJ Internacionalnih brigada 69, Beograd http://www.undp.org.yu

Stavovi autora koji su izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju zvanične stavove UNDP.

Strana 2 od 97

......................................................57 Industrijske zone ...............................................15 Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške .............................49 Značaj lokalne biznis infrastrukture.....................................................................................................................................................................................................................................................68 Podaci iz ankete .................................................19 Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama ............ konsultantske usluge..........................................................................................................48 4.............................30 Prezentacija podataka ankete .............................................................................................................................................................................................45 Grant za ostala ulaganja ....................................................................................28 Finansiranje savetovanja poljoprivrednika ...........................46 Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja ................................................... status i očekivane izmene.........................................................................................................................................23 Biznis obuke ............................................... 5 1: Uvod .....................................83 Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ ..............34 Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP............33 Zbirni prikaz finansijskih stimulacija........................................78 Načelni komentari .............................................45 Grant za samozapošljavanje .......................................................40 Kreditna šema za MSP ............................................ tehnološki park .......................69 Preduzetništvo u turizmu ...........................................................................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP................................................................63 Neke dodatne opcije za intervenciju ............................75 Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika......................................................................................................................................................87 Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu ................................ Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga ...........................................................................................................................................................................75 Partneri opština u ovim aktivnostima ..................................................................................................................................................................................................71 Etno centri i srodne aktivnosti ............................................................................................................10 2........46 Olakšice u lokalnim dažbinama ............................................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Sadrţaj REZIME .................................................................................... Preporuke ......... praćenje ...................................................................................................82 8...................................................................... Ostali vidovi i sektori podrške ....................81 Internet sajtovi ..........................................................................................................73 Podrška zanatstvu .............................................................................................................................................................................. Finansijski podsticaji...............................................20 Ostale strukture .......................................................................................................................................74 Tranzicioni centar za viškove radnika ........................................................................................................................................... 9 Svrha...........58 5..............................................................................................................................81 Bibliografija .................89 Prilog 4: Finansiranje opština........................................................................................................................................................................................................................................................................................................17 Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................15 Prezentacija ankete ..................................................49 Podaci iz ankete ....................42 Lokalni (regionalni) garantni fondovi ........................................................................... Biznis inkubatori i industrijske zone .................................30 Koncept finansijskih stimulacija ................................................................76 6......................................................63 Pristup ostalim vidovima podrške ....................................................................................................................................................................................................... metodološki pristup i napomene ....................................................................................................................................................................................................................43 Subvencije kamata na kredite .............................................................40 Kreditna šema za poljoprivredu .............................................................83 Prilog 1: Anketni upitnik ......................................................................................................91 Strana 3 od 97 .................................................................................................................................................................................................. PRILOZI ..................18 Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) .........................................................................................................28 3................................57 Biznis inkubator...... 9 Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) ..............................................................78 7.............. Reference .........................................................................................................

........................................................... 71 Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar ....... 34 Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi ..... 34 Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova ............ 21 Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi .................................................................... 25 Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede ............................................................... ........................................................................................................ 37 Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu .......................................... zone ....................................................... 69 Spisak tabela Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima .......................................................................................................... klasterima................................................................................................ 43 Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite ...................................................... Bugarska ........................................................................................... 40 Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške .......................................................................................... 41 Tabela 5: Kreditne šeme za MSP ........................................................ 37 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi ......................................................67 Spisak grafikona Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER ........................................................ 70 Ilustracija 8: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima............ 60 Tabela 12: Podrška sektorima.................... 18 Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007........................................................................... 21 Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER ..................................................... 42 Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima ........................................... poljoprivrede i ruralni razvoj Mape Mapa 1: Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije...... tehno parkovi i ind..... 58 Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona .......... 58 Ilustracija 7: Poljoprivredni klaster ............... 75 Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika .................................................................. 69 Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu ......saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda ................ 29 Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu ........... 76 Spisak ilustrativnih primera Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja ................................................ 48 Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori.... 19 Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER .................................................................................................................................. 23 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka ... 46 Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006................................................................................................................................ 45 Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja ........................................................ 46 Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama ......... 38 Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike ..... 75 Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci ......Podsticaji opština za razvoj MSPP.... ............. 74 Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika ............. 20 Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP .......................................................................... 57 Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva............................ 72 Strana 4 od 97 ............ 73 Tabela 15: Podrška zanatstvu ................................ 23 Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP ....... 45 Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje .................................................................... 28 Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika .................

Empirijsko istraţivanje mera podrške primenjivanih tokom 2005. kao i obima i kvaliteta usluga opštinskih servisa. naroĉito u Republici Srbiji. Nišu. realnih zarada. u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. godine. pa se situacija vrlo brzo moţe znatno promeniti na bolje. na koju se odazvalo 102 grada i opštine . između ostalog. odnosno da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti.što ĉini veoma relevantan uzorak. Kroz istraţivanje pisanih izvora konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. imajući u vidu da će i lokalni i regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji u budućnosti. Smederevu . a gotovo polovina planira da ih uspostavi. sprovedenog od strane istog tima koje je dostupno u zasebnom izveštaju Saţeti rezultati U pogledu izgradnje operativnih struktura koje treba da pruţe nefinansijsku podršku novim poslovnim poduhvatima. studijskim putovanjem u Bugarsku. Opštine naravno snose odgovornost za taĉnost informacija o svojim aktivnostima. Razumevanje suštine nekih od pitanja nije uvek bilo dovoljno. ukljuĉujući po svoj prilici i opštinske strukture ove vrste. Korišćeni su takođe i metodi intervjuisanja. godine i planiranih za narednu godinu sprovedeno je putem ankete upućene na 167 adresa. kao i najave pripreme propisa koji bi regulisali rad mikrokreditnih organizacija i fondova. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada nekoliko lokalnih institucija ( konkretno u Kragujevcu. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP.tri petine . poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. ove kancelarije su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili Strana 5 od 97 . i 2006. planirano usvajanje Zakona o regionalnom razvoju. a kako su mogućnosti za dodatnu komunikaciju bile izuzetno ograniĉene. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici odrţanoj 25. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija datih u anketi povremeno su oteţavala punu analitiĉku uporedivost odgovora među opštinama. vrednosti imovine. U tome se . poljoprivrede i ruralni razvoj REZIME Cilj i metodi rada Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) preduzeo je ovo istraţivanje kao doprinos analitiĉkom uvidu u postojeće. Loznici. ustanovljeno je da je više od ĉetvrtine od ukupno 102 anketirane opštine osnovalo kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER). Doduše. uzelo u obzir usvajanje Strategije regionalnog razvoja od strane Vlade Srbije poĉetkom 2007. a time i kreiranju efikasnijih mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). Subotici) a primeri dobre prakse zasnovani su i na dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i regionalnih centara i agencija za podršku MSPP. formiranje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR). Lokalni ekonomski razvoj (navođen u tekstu kao LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. aprila 2007.

teškoće sa obezbeđenjem garancije predstavljaju razloge zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Republika Srbija nije dovoljno pomenuta. Nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. u pojedinim mestima primenjeni su inovativni koncepti kao "one stop shop" Sistem 48 u Inđiji (originalno CityStat razvijen u Baltimoru. godine sprovodilo je oko trećine anketiranih opština. SAD). poljoprivrede. Strana 6 od 97 . kompetentnosti. Osim info. finansijske institucije. Otvaraju se međutim pitanja transparentnosti. ali velike oscilacije u kvalitetu saradnje oĉito postoje . dodatak standardnom Info desku u Ĉaĉku u vidu „bek ofisa“ za podršku koju pruţaju tamošnje najznaĉajnije istraţivaĉko-obrazovne institucije (Tehniĉki fakultet. biznis centara i saveta za zapošljavanje. strane donatore. konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta 2005. udruţenja privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. i 2006. Privrednu komoru. Finansiranje biznis obuka. i Kuća partnerstva u Knjaţevcu. Opštine koje nisu finansijski podsticale razvoj iz budţeta ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. Brojne opštine su izrazile potrebu i za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva sa drugim asocijacijama i institucijama. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo). kao glavni razlog navode nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. Finansijske stimulacije za razvoj MSPP iz opštinskog budţeta su mnogo manje. Kao svoje partnere vide susedne opštine. a gotovo isto toliko namerava da to uskoro zapoĉne. Više od ĉetvrtine anketiranih opština neguje neku drugu formu centra ili punkta za razvoj MSPP. legalnosti i efikasnosti takvih mehanizama finansijske stimulacije. za šta je dobar primer program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj. a dve trećine ima vrlo mali broj zaposlenih. Ovim istraţivanjem ustanovljeno je da je više od polovine anketiranih opština izdvajalo sredstva za razvoj MSP. neadekvatna roĉnost kredita. Najveći broj opština među njima (29) je iz lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralom razvoju. visoka trţišna kamatna stopa. pa je kancelarija ĉesto praktiĉno svedena na kontakt osobu odnosno LER punkt. a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja (u ovom trenutku nema definisane pravne osnove za rad kreditnih ili garantnih fondova iz sredstava budţeta odnosno u vlasništvu opština). uz velike varijacije u visini izdvajanja i modalitetima primene. odnosno administrativne kapacitete za upravljanje ovakvim podsticajima. ili za obe vrste delatnosti iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Ohrabrujuće je da gotovo dve trećine opština na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj MSPP ocenjuje saradnju sa njima kao odliĉnu. verovatno zbog nepoznavanja ĉinjenice da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. jer lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. a više od trećine anketiranih (38 opština) planiraju uĉešće u njihovom osnivanju. Oko ĉetvrtine anketiranih opština imaju Regionalnu agenciju ili centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj drugih odeljenja.12% anketiranih opština tvrdi da saradnja uopšte nije uspostavljena. dok ostale planiraju da to otpoĉnu. Finansiranje savetovanja poljoprivrednika je veoma prisutno – u 4/5 anketiranih opština.

Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje domaćih i inostranih MSPP savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama. u Srbiji je ono još u javnom vlasništvu. i zemalja u tranziciji. Međutim. zatim kod naknada za građevinsko zemljište. Olakšice u lokalnim zahvatanjima praktikovane su u oko 40 opština. navodi samo po desetak opština (ukljuĉujući i planiranu podršku ovog tipa). lokalne vlasti imaju širok dijapazon podsticajnih mera od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti. najviše kod lokalnih taksi. a lokalne zajednice mogu da odigraju vaţnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga. poljoprivrede i ruralni razvoj Prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji). kao i za restruktuisanje poslovnog prostora. u Srbiji je (uz Republiĉki i Garancijski fond AP Vojvodine) trenutno je u funkciji samo Regionalni garancijski fond za juţnu Srbiju. Zanimljivo je da ni deseti deo opština nema biznis inkubator ili tehnološki park. Veoma mali broj opština je pomenuo virtuelno preduzeće i teledomove kao naĉin podrške ukupnom lokalnom a naroĉito ruralnom razvoju. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. U nekim opštinama vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ekonomski razvoj. osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih i finansijskih Strana 7 od 97 . Lokalne vlasti imaju široke mogućnosti unapređenja ove strukture. mreţe. onemogućen je njegov promet. sa malim kapacitetom. subvencije kamata na kredite je primenjivalo samo 5 anketiranih opština. Broj i obim kreditnih linija za MSPP je nedovoljan. većinom seoskog). edukacije . Kompleksnije vidove podrške kao formiranje sektorskih klastera kroz koje MSPP mogu znatno da unaprede svoju efikasnost. prvenstveno na lokalnom nivou.29). izloţbe. kao i tranzicionih centara za viškove radnika. a grantove za samozapošljavanje 13 opština. U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju uvek urađene fizibiliti studije. Vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti u Srbiji za nove oblike udruţivanja MSPP i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama kao i za osnivanje biznis inkubatora. Međutim. zajedniĉki podsticaji će sigurno dati znaĉajne rezultate. davanje garancija i lokalni garantni fondovi doveli su do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou. dok najveći broj preostalih opština planira da je naprave. ali gotovo polovina namerava da ga osnuje . Još uvek nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova. jer preovlađuje uverenje da su svi instrumenti u rukama vlade Srbije. U pogledu ostalih vidova sektorske ili druge specificne podrške preduzetništvu anketirane opštine su najĉešće navodile podršku razvoja turizma (42. etno radinosti (centri. pa je postojeći sistem stoga neefikasan i netransparentan. i zanatstvu (23).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Međutim. a u pojedinaĉnim sluĉajevima navode se i smanjene tarife za isticanje firme i za korišćenje sajamskog izloţbenog prostora. statusna trasformacija kasni. dotacije. osnivanja industrijskih zona i inkubator centara. Prema anketi. do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija. i pored svih ograniĉenja. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog investicionog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. Ustanovljeno da više od polovine anketiranih opština (58) ima industrijsku zonu ĉije površine se kreću u rasponu do jednog do preko 900Ha.

više detaljnijih istraţivanja o merama koje se već preduzimaju.porezi na nepokretnosti postaju sopstveni prihodi opština. poljoprivrede i ruralni razvoj podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje i lokalni fondovi mikrokreditiranja (koji se doduše nalaze van legalnih okvira ali se u praksi ostvaruju).i time se stvaraju uslovi za pojaĉanu motivisanost opština za odrţanje i podsticanje razvoja. ostvaruje predvidljivost sistema i mogućnost donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. Strana 8 od 97 . uspostavljanje jasnijih kriterijuma i procedura. izvorni prihodi opština jaĉaju . i aktivnije uĉešće opština u kreiranju i korišćenju usluga MSP RA. veća razmena informacija i koordinacija zajedniĉkih akcija opština. Preporuke U cilju efikasnijeg angaţovanja opština oko brţeg razvoja MSPP. temeljnije analiziranje i predviđanje troškova preduzetih mera. . poljoprivrede i ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno je. utvrđuje se fiksna stopa uĉešća opština u porezu na zarade idr. Istraţivaĉi su dali i druge sugestije koje se nalaze u delu 6.Preporuke. Povoljna okolnost je da novim Zakonom o finansiranjem lokalne samouprave iz 2007. između ostalog.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

poljoprivredi i ruralnom razvoju na lokalnom i regionalnom nivou. Iz razloga ekonomiĉnosti. donekle razliĉita shvatanja pojmova i kategorija u anketi povremeno su onemogućavala punu analitiĉku uporedivost među opštinama. Autori su napomenama u tekstu ili u fusnotama ukazali na uoĉeni deo takvih odgovora. U studiji su korišćeni metodi empirijskog i «desk» istraţivanja. u SKGO na kojoj su prisustvovali predstavnici većeg broja opština i drugih institucija. Kroz desk istraţivanje konsultovana je dosadašnja praksa u ovoj oblasti. U okviru te ciljne grupe anketiranju o merama podrške primenjivanih tokom 2005. LER kancelarije i info deskovi (Subotica. Smederevo. poljoprivrede i ruralni razvoj 1: Uvod Svrha. Primeri dobre prakse obezbeđeni su intervjuima sa opštinama i dodatnim prilozima obezbeđenim od opština i Regionalnih centara i agencija za MSP . Loznica). Na nekim mestima delimiĉno su prikazani i unakrsno korišćeni takođe i rezultati paralelnog istraţivanja usluga 13 regionalnih centara i agencija za MSP. Znatnu podršku u ovom istraţivanju UNDP tim je imao od Stalne konferencije gradova i opština. kao i na stvarno ĉinjeniĉno stanje. kao što su sekretarijati za privredu i poljoprivredu. Takođe su korišćeni metodi direktnog intervjuisanja jednog manjeg dela ciljne grupe. Niš. (za celinu videti poseban izveštaj).Podsticaji opština za razvoj MSPP. Empirijsko istraţivanje opština i gradova kao ispitanika i njihovih stavova je sprovedeno kroz anketu upućenu poštom i emailom na 167 adresa opština i gradova dobijenih od Stalne konferncije gradova i opština (SKGO). godine i planiranih za narednu godinu odazvalo se 102 grada i opštine (61% od ukupnog broja) što ĉini vrlo relevantan uzorak. Strana 9 od 97 . metodološki pristup i napomene Svrha istraţivanja je da pruţi doprinos kreiranju efikasnijeg mehanizama podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu (MSPP). kod svih tabela i grafikona koji su zasnovani na ovoj anketi izostavljeno je navođenje izvora. koje je od strane istog tima sprovedeno metodama anketiranja i intervjuisanja njihovih rukovodećih timova i razmene iskustva u toku radionice 24. studijskim putovanjem u Bugarsku. aprila 2007. razmenom i predstavljanjem iskustava na radionici posvećenoj ovim pitanjima odrţanoj 25. Kragujevac. U pojedinim sluĉajevima razumevanje nekih pitanja bilo je nedovoljno. Ĉaĉak. Opštine snose odgovornost za potpunost i taĉnost informacija i podataka koje su obezbedile o svojim aktivnostima. odnosno obilaska i uvida u konkretna iskustva i rezultate rada lokalnih institucija za podršku MSPP. a kako nije bilo mogućnosti za dodatnu komunikaciju. na ĉemu se zahvaljujemo. i 2006. aprila 2007. naroĉito u Republici Srbiji. kako bi se sagledale realne mogućnosti i ovlašćenja opština.

U Srbiji se radilo na strategijama ekonomskog razvoja opština tokom poslednjih decenija. Trenutno (napomena: 2007. ali i kasnije aktivnosti na LER-u. finansijske i mešovite. jeste povezivanje LER-a sa drugim planovima i strategijama na lokalnom nivou.  Formulisanje strategije LER-a. širokog spektra od nefinansijske. kroz projekat: „Program podrške opštinama iz istočne Srbije”. lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz partnerstvo lokalnih vlasti.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poreske olakšice. i na prevazilaţenje prepreka i slabosti lokalne zajednice. U uţem smislu. Posebnu vaţnost za uspeh strategije lokalnog razvoja ima saradnja između svih aktera zainteresovanih za uspeh LER-a. Vladimirci. na postojeća ili potencijalna trţišta. u novim sektorima i sa novim tehnologijama. koja je. Ta podrška je obiĉno jednokratna. Ĉajetina. Arilje. kao što su jeftino zemljište. pri ĉemu su glavni sektori lokalna vlast. poĉnu koristiti. kao što su radna snaga i zemlja. Bitan aspekt inicijalne organizacije. realnih zarada. bilo ’domaćim’ bilo ’stranim’. što koristi svim potencijalnim investitorima. Takav razvoj se događa kada se lokalni nezaposleni resursi. privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoroĉan ekonomski rast lokalne zajednice. opština u svakom trenutku 1 Jedan noviji talas aktivnosti podstakla je Evropska agencija za rekonstrukciju. Iskustvo u sprovođenju rada na strategiji lokalnog ekonomskog razvoja (LER-a) širom sveta iskristalisalo je petostepenu proceduru (prema metodologiji Svetske banke):  Organizovanje procesa strateškog planiranja.1.  Evaluacija i monitoring. a kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama. i podsticanje lokalnih MSPP da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice. a time i da unapređuje njihov kvalitet ţivota kroz povećanje zaposlenosti.  Implementacija strategije. obima i kvaliteta usluga opštine. Naime. privatni sektor i neprofitni sektor. ili kada se već angaţovani resursi poĉnu koristiti na produktivniji naĉin. Šabac). Moguća je i drugaĉija klasifikacija kao: podrška pojedinim preduzećima. i stvaranje povoljnije investicione klime.godine) je u toku USAID MEGA projekat koji se takođe bavi podrškom izradi i reviziji LER strategija (kao i podrškom LER kancelarijama). sa manje ili više rezultata. a kasnije lokalni biznis sam nastavlja proširenje sopstvenih poslova. Strana 10 od 97 . Krupanj. Još skorije USAID CRDA partner IRD je u šest opština zapadne Srbije organizovao proces strateškog planiranja po metodologiji Svetske banke„Gradovi Promene“ (Uţice. Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: privlaĉenje stranih firmi da investiraju u opštini. vrednosti liĉne imovine. poljoprivrede i ruralni razvoj Opšti uvod u lokalni ekonomski razvoj (LER) Lokalni ekonomski razvoj (LER) moţe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne zajednice. pomogla rad na strategijama LER-a u petnaest opština u ovom delu zemlje. Svaka strategija lokalnog ekonomskog razvoja neminovno se fokusira na komparativne prednosti lokalne zajednice.  Procena stanja lokalne ekonomije.

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

poseduje (formalne ili neformalne) planove i programe razvoja u raznim oblastima za koje je nadleţna lokalna vlast, kao što su oblasti upravljanja zemljištem, gradnje, saobraćaja, zaštite ţivotne sredine, komunalnih usluga, vanprivrednih delatnosti, socijalne zaštite i sliĉno. Povezivanjem strategije LER-a sa ovim i drugim srodnim programima i međusobna koordinacija izbegava se dupliranje napora, racionalnije koriste ograniĉeni resursi i povećava ukupan efekat lokalnih programa. Takođe rešavaju se konceptualne dileme: na primer, o odnosu ekonomskih i socijalnih ciljeva i metoda, pošto mogu biti u međusobnom konfliktu. Tema strateškog planiranja LER neće biti predmet dalje obrade. Ona je bila izostavljena iz ovog istraţivanja, s obzirom da se paralelno odvijala druga studija koju je finansirala Kancelarija potpredsednika vlade za strategiju suzbijanja siromaštva a koja se bavila mapiranjem raznih vrsta strategija na lokalnom nivou (videti rezultate na http://www.prsp.sr.gov.yu/istrazivanje/index.jsp ). Strukture: Operativna struktura je opštinska administracija, a ukoliko se za to stvore mogućnosti, LER kancelarija ili Razvojna Agencija opštine (videti opis funkcija u II poglavlju). U nekim opštinama u svetu formiran je i stalni komitet za razvojna pitanja, ne kao operativno već politiĉko telo ĉija je uloga opšte usmeravanje LER-a i nadzor nad radom organa lokalne vlasti u ovoj oblasti. Njegov jak sastav – saĉinjavaju ga u principu vodeći politiĉki ĉinioci u lokalnoj zajednici – doprinosi stvaranju i implementaciji strategije LER-a i pozitivnom javnom utisku. Instrumenti LER: Ima li, lokalna vlast dovoljan manevarski prostor za sopstvenu ulogu u ekonomskom razvoju? U nekim opštinama Srbije vlada pesimizam u pogledu šansi da se lokalnim sredstvima podstakne ili ĉak pokrene ekonomski razvoj. Kaţe se da su sve vaţne poluge, ukljuĉujući i novac, u rukama republiĉke vlade i da lokalna vlast ne moţe ništa bitnije da uĉini. Taj pesimizam je obiĉno povezan sa nedostatkom preduzetniĉkog ponašanja u pogledu inovacija u radu nosilaca funkcija u opštini. Lokalne vlasti međutim i pored svih ograniĉenja imaju širok dijapazon podsticajnih mera koji se kreće od efikasnijeg funkcionisanja administracije i komunalnih delatnosti (npr. kod urbanistiĉkog planiranja, korišćenja građevinskog zemljišta, građevinskih dozvola, kvaliteta komunalne infrastrukture, boljeg korišćenja naknada za korišćenje i unapređenje gradskog zemljišta i lokalnih komunalnih taksi), do podrške uspostavljenim i novim kancelarijama regionalnih agencija, osnivanja industrijskih zona i inkubator centara, osmišljavanja i realizacije programa za obrazovanje odraslih (obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije) i finansijskih podsticaja kao što su garancije i subvencije za investiranje kao i lokalni fondovi mikrokreditiranja.Najbolji odgovor skepticima u mogućnost lokalnih zajednica da utiĉu na sopstvenu sudbinu su uspesi nekih sredina u pokretanju lokalnog ekonomskog razvoja. Jedan od najdelotvornijih poteza koje opštine mogu da uĉine na planu poboljšanja uslova poslovanja, odnosno poslovnog okruţenja, jeste poboljšanje administrativnih postupaka i procedura koji se tiĉu poslovanja. U te postupke i procedure spadaju praktiĉno svi kontakti preduzetnika sa lokalnom administracijom (ili lokalnim ispostavama centralne administracije) pre zapoĉinjanja poslovnog projekta, tokom njegovog trajanja i pri njegovom završetku. To obuhvata registraciju novog preduzeća, sve poslove vezane za gradnju novog objekta (ukljuĉujući i dobijanje građevinske i urbanistiĉke dozvole), svakodnevno poslovanje

Strana 11 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

(inspekcijske sluţbe, ukljuĉujući trţišnu, sanitarnu i komunalnu inspekciju), poresku administraciju. Praksa je pokazala da poslovno okruţenje moţe da se znatno poboljša jednostavnim promenama kao pojednostavljenje urbanistiĉko-planske ili ekološke regulative, budući da su procedure koje proizlaze iz ove regulative veoma ĉesto komplikovane kontaktira se sa razliĉitim delovima lokalne administracije ili razliĉitim lokalnim podruţnicama drţavne administracije, a ispunjavanje procedura zahteva popriliĉno vremena i generiše znatne troškove. Shodno svemu navedenom, prirodan prvi korak analize lokalne ekonomije je analiza tih procedura, pravila i postupaka koji utiĉu na poslovno okruţenje, kao i analiza naĉina na koji se oni primenjuju u smislu delotvornosti i efikasnosti te primene, odnosno transparentnosti i polaganja raĉuna u pogledu aktivnosti lokalne administracije. Saradnja sa drugim nivoima vlasti: Saradnja sa drugim nivoima vlasti (drţavni, regionalni, pokrajinski itd.), bitna je kako bi se od njih dobila podrška lokalnim razvojnim naporima. Ova saradnja moţe da se odnosi praktiĉno na svaki aspekt nacionalne i lokalne politike: na usklađivanje republiĉkog i lokalnog plana razvoja infrastrukture, budţetske transfere od Republike ka opštini, regulaciju o zemljištu i svojini, prostorno planiranje, finansijska pitanja, zaštitu ţivotne sredine. Opštine mogu kontakte sa višim nivoima drţavne organizacije koristiti na najmanje tri naĉina: da iskoriste postojeće mehanizme i resurse viših nivoa, a u korist lokalnog razvoja; da prikupe informacije o planovima viših nivoa kako bi im se unapred prilagodile i tako najbolje iskoristile mogućnosti; te da lobiranjem ili na drugi naĉin pokušaju da utiĉu na planove viših nivoa, a u sopstvenu korist. Šta se moţe uĉiniti na nacionalnom nivou? Decentralizacija je nacionalna politika koja je veoma bitna za lokalni ekonomski razvoj - prenošenje nadleţnosti sa centralnih na lokalne vlasti. S jedne strane, decentralizacija stvara dodatne zahteve lokalnim vlastima u pogledu njihovih administrativnih kapaciteta, budući da upravo lokalne vlasti treba da formulišu i sprovode politike koje su do decentralizacije bile u nadleţnosti centralnih vlasti. S druge strane, decentralizacija lokalnoj zajednici, odnosno njenim vlastima, donosi dodatne poluge kojima se moţe delotvorno uticati na lokalni ekonomski razvoj. Ovde je vrlo vaţna fiskalna decentralizacija jer omogućava da lokalne vlasti samostalno odluĉuju o stopi poreza na imovinu koji će se naplaćivati na njihovoj teritoriji, a celokupan prihod ostvaren na toj osnovi predstavlja njihov izvorni prihod. Više stope poreza omogućavaju i više nivoa fiskalnih rashoda, što moţe da poboljša pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj kao i podsticaje MSP na lokalnom nivou, ali dovode i do povećanja poreskog opterećenja, što dovodi do pogoršanja tih uslova. Na lokalnim vlastima je da nađu pravu meru i da za tu meru polaţu raĉune svojim građanima na lokalnim izborima. Neki oblici decentralizacije javnih sluţbi su:  Dekoncentracija - podrazumeva prenošenje pojedinih aktivnosti i nadleţnosti sa ministarstava ili nacionalnih sluţbi. Ministarstva i nacionalne sluţbe na lokalnom nivou obrazuju svoje ogranke radi ekonomiĉnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova. Dekoncentrisana vlast je, dakle, i dalje deo centralne vlasti, kako po pitanju funkcionisanja, tako i po pitanju rukovođenja, finansiranja,odgovornosti i kontrole nad njenim radom. Dekoncentracija ne doprinosi jaĉanju samostalnosti, nezavisnosti i odgovornosti lokalne samouprave.

Strana 12 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Delegiranje - oblik decentralizacije koji podrazumeva da se pojedine aktivnosti sa centralnog nivoa vlasti prenose lokalnim samoupravama (opštinama). Lokalna samouprava samostalno izvršava poverene poslove (ali ne donosi propise kojima se uređuje obavljanje ovih poslova). Drţavna uprava kontroliše njihovo izvršavanje. Devolucija predstavlja najviši nivo decentralizacije. Devolucijom se poslovi prenose sa drţavnog nivoa u izvornu nadleţnost i odgovornost lokalne samouprave. Na ovaj naĉin lokalna samouprava jaĉa u interesu građana. Odnosi drţavne uprave i lokalne samouprave se zasnivaju na principima saradnje, a ne subordinacije. Devolucijom se organima lokalne samouprave daje puna odgovornost u odluĉivanju, finansiranju, upravljanju i realizaciji donetih odluka. Deetatizacija predstavlja proces prenosa javnih ovlašćenja na privatni sektor.

U zavisnosti od ţeljenih ciljeva decentralizacija se moţe sprovesti promenom:  teritorijalne strukture uprave (niţe teritorijalne jedinice treba da budu toliko velike da mogu efikasno da obavljaju poverene zadatke);  funkcija (prenose se samo oni poslovi i ovlašćenja koji su odgovarajući za prenos);  organizacione strukture i naĉina upravljanja (prethodno treba organizacije i institucije niţih nivoa vlasti osposobiti za obavljanje prenetih poslova). U praksi se navedene promene kombinuju i istovremeno sprovode. Regionalizacija: U Srbiji je, verovatno usled preterane centralizacije, vrlo slabo razvijena saradnja među susednim opštinama, ĉak i ona informacione prirode. A ta saradnja moţe biti raznovrsna i veoma korisna kao naĉin objedinjavanja napora ili koordinacije aktivnosti u brojnim podruĉjima iz nadleţnosti opština,od zajedniĉkih komunalnih objekata do zajedniĉkog nastupa pred republiĉkim ili međunarodnim institucijama. Za oĉekivati je da će u budućnosti regionalni aspekti razvoja u Srbiji biti mnogo znaĉajniji, s obzirom na Strategiju regionalnog razvoja Srbije koju je usvojila Vlada Srbije poĉetkom 2007. godine kao i na formiranje novog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) . Otvaranjem regionalnih agencija i centara za podršku malim i srednjim preduzećima uĉinjen je već znaĉajan korak u izgradnji institucionalne infrastrukture za razvoj MSPP ali u saradnji na regionalnom nivou. Saradnjom sa ovim agencijama, pomoći otvaranju njihovih potcentara i zajedniĉkim programima, lokalne vlasti mogu da pomognu ne samo otvaranje novih preduzeća već i rad postojećih. U budućnosti je planirano otvaranje oko 10 regionalnih razvojnih agencija (RRA) uz podršku EU IPA projekta regionalnog razvoja u Srbiji. Verovatno je da će deo ovih RRA nastati transformacijom sadašnjih MSP RA, koje se delom već i sada bave ovim poslovima. Zapravo tri agencije su i formalno registrovane kao regionalne razvojne agencije ili centri: u Zrenjaninu-Banatu, Kragujevcu, i jedna od dve postojeće u Leskovcu, a nedavno je lokalnom inicijativom formirana i ĉetvrta, u Zajeĉaru, paralelno uz postojeću MSP agenciju.2

2

Neki komentari koji se odnose na mogućnosti korišćenja instrumenata na regionalnom nivou dati su u poslednjem poglavlju (Preporuke).

Strana 13 od 97

Drţavna politika uslovljava u kojoj meri. ali i povećanih rizika. globalizacija je dovela do toga da jednoj lokalnoj zajednici u Srbiji ne konkurišu samo druge domaće lokalne zajednice. relativnim u odnosu na neku drugu lokalnu zajednicu. budući da puna liberalizacije spoljne trgovine predstavlja jednu od nacionalnih obaveza u procesu globalizacije. Ustav utvrđuje i nabraja osnovne nadleţnosti i poslove opštine. što otvara malim i srednjim preduzećima u Srbiji nove mogućnosti plasmana njihovih proizvoda i usluga. odnosno za privlaĉenje investicija. Svaka od navedenih politika ima uticaj na lokalni ekonomski razvoj i taj uticaj se razlikuje od jedne lokalne zajednice do druge. kapitala i ostalih resursa. Pojedini poslovi koji su u nadleţnosti Republike mogu se poveriti opštini.3 Sadašnje stanje i planirana rešenja za finansiranje razvoja odnosno ukupnog budţeta opština prikazana su u prilogu br. U pogledu povećanih šansi za lokalni razvoj. restrukturiranje bankarskog sektora. kao i reforme pojedinih sektora (reforma javnih finansija. u nekoj dalekoj zemlji. Pored uloge domaćeg okruţenja vezanog za inostrano. spoljnotrgovinska politika. ĉime je utvrđena jednostepenost u strukturi lokalne samouprave. samim tim i obezbeđivanje stvarnog uĉešća građana u odluĉivanju o onome što se tiĉe njihovog svakodnevnog ţivota.rušenjem granica za protok svih resursa dovodi do povećanih šansi.5 . s obzirom da ne predstavljaju direktnu temu razmatranja ovog istraţivanja 3 Strana 14 od 97 . Multinacionalne kompanije. već i lokalne zajednice u veoma dalekim krajevima. Drţavne (nacionalne) vlasti formulišu i sprovode ekonomske politike koje imaju direktan uticaj na lokalne zajednice i njihov ekonomski razvoj: makroekonomska politika. što znaĉi da promene navedenih politika nisu. privatizacija i restrukturiranje realnog sektora. A konkurencija se uvećava i na trţištu proizvoda. pri donošenju odluke u kojoj će zemlji. Pravni okvir lokalne samouprave u Srbiji određen je Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi. a njen cilj je izgradnja standarda u uspostavljanju. Opština je definisana kao teritorijalna jedinice u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. funkcionisanju i zaštiti onog nivoa vlasti koji je najbliţi građanima. postoji još ĉitav niz elemenata te uloge. konkurencije za lokalni ekonomski razvoj. Za savremene opštine u Srbiji je vaţna i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (usvojena od strane Saveta Evrope 1985. i nova trţišta.reforma pravosuđa). globalizacija je dovela do povećanog interesovanja za investiranje u Srbiju i neku od njenih opština. Ustav garantuje opštini izvorne prihode za obavljanje njenih nadleţnosti koje su utvrđene zakonom. odnosno kojim tempom i na koji naĉin će inostrani faktori uticati na lokalni ekonomski razvoj (pristupanje WTO. regionalnim ekonomskim integracijama i drugim sporazumima o trgovini i saradnji). monetarna i fiskalna politika. Što se povećanog rizika. uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava. koje imaju svoje podruţnice u mnogim zemljama sveta. odnosno ne moraju da budu neutralne. odnosno politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. poljoprivrede i ruralni razvoj Proces globalizacije svakako predstavlja najznaĉajniji uticaj iz inostranog okruţenja na lokalne zajednice .Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno konkurencije tiĉe. odnosno lokalnoj zajednici otvoriti svoju novu podruţnicu ili preseliti već postojeću. Za opštine u Srbiji su tim interesantniji globalni vlasnici kapitala koji odluku o tome gde će investirati svoj kapital donose iskljuĉivo na osnovu poređenja oĉekivanih prinosa. godine) koja utvrđuje osnovne principe lokalne demokratije. razmišljaju samo o pogodnostima i troškovima.

Ove agencije su se do sada finansirale iz sredstva donatora. Oni sami raspolaţu specifiĉnim znanjima. Ova vrsta podrške nije potrebna svim preduzećima u istoj meri. ukljuĉujući i pravno zastupanje. a upravo iz tog razloga imaju potrebu za ovom vrstom podrške. Jednu vrstu struktura ĉine agencije ili centri za mala i srednja preduzeća koji rade na regionalnom i. odnosno da tek zapoĉeti poslovni poduhvat postane finansijski odrţiv i uđe u sledeću fazu svog razvoja. njima nije veliki problem da na komercijalnoj osnovi angaţuju konsultante za tu oblast. U pogledu naĉina pruţanja ove podrške postoji nekoliko opcija u pogledu struktura i naĉina podrške. naroĉito oni koji tek zapoĉinju sa poslom. kao i naravno samih obuhvaćenih funkcija (usluga). budući da sami ne raspolaţu potrebnim znanjima i nemaju mogućnosti da komercijalno angaţuju konsultante. oblasti poslovnih finansija. Uĉešće opštine u finansiranju moţe biti po principu potpunog ili delimiĉnog pokrića svih troškova funkcionisanja. a priliĉno malo od opština (sem uĉešćem u zajedniĉkim projektima sa njima). raĉunovodstva i pravne pomoći. ona pre svega ukljuĉuje veliki broj raznorodnih usluga koje dovode do poboljšanja u oblasti poslovnog upravljanja i organizacije poslovnih poduhvata. U tu grupu spadaju pre svega mala i srednja preduzeća (ukljuĉujući i mikro preduzeća). sa kojima opština moţe da dogovara i programira ovu podršku. Shodno tome. A ukoliko i nemaju neka specifiĉna znanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. velika preduzeća. realizacijom projekata i sredstvima sa nacionalnog nivoa. odnosno kadrom potrebnim za rešavanje navedenih pitanja. gde se takvoj instituciji plaća za izvršenje određenih zadatak iz projekta. što vaţi najpre kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) i eventualno druge sliĉne strukture ĉiji bi opština bila jedini osnivaĉ ili vlasnik. dok kod drugih moţe biti samo parcijalno ili kombinovano sa drugim principima. Strana 15 od 97 . kriz izgradnju institucija koje treba da pruţe tu podršku ili plaćanje usluga postojećih organizacija (ukljuĉujući privatni sektor) u opštini ili bliţem okruţenju. krupni investitori koji investiraju na podruĉju određene lokalne zajednice. U ovim sluĉajevima. koje same direktno pruţaju usluge nefinansijske podrške onima kojima su one potrebne. odgovarajuća nefinansijska podrška moţe da bude presudna da se neko odluĉi da okuša sreću kao preduzetnik. Što se sadrţaja nefinansijske podrške tiĉe. pruţanjem usluga krajnjima klijentima. a sliĉan je princip plaćanja za izvršene usluge ili subvencionisanja dela usluga pruţenih krajnjim klijentima. Drugi modus je po projektnom principu. nemaju potrebu za znaĉajnom nefinansijskom podrškom. Strukture za podršku MSP i LER i finansiranje obuke i konsaltinga Uvodni deo: strukture i programi nefinansijske podrške Ovo poglavlje odnosi se na pruţanje nefinansijske podrške poslovnim poduhvatima. pa time omogući i ubrzavanje lokalnog ekonomskog razvoja. nefinansijska podrška je kljuĉna za one kojima je ona zaista potrebna. poljoprivrede i ruralni razvoj 2. preko potcentara. Naime. Problem se pojavljuje kod najmanje razvijenih lokalnih zajednica koje imaju mali budţet zbog toga što nisu razvijene. Zbog toga je potrebno da sa nacionalnog nivoa obezbede veća dodatna sredstva za pokrivanje troškova ovakve podrške. na lokalnom nivou. Treba oĉekivati da će ubuduće udeo sredstava opština rasti.

donatorima. Negde su te dve funkcije razdvojene. takođe je zadatak ovih kancelarija Razvojnih agencija opštine. marketinga. poljoprivrede i ruralni razvoj Ove agencije ili jedan njihov deo. preuzimajući i poslove koji se ne tiĉu samo MSP. Okupljanje lokalnih aktera u radu na formulisanju strategije LER-a. Iako zvaniĉna nomenklatura strukture opštinske administracije ne poznaje ovu kategoriju. poţeljno bi bilo i ustupanjem poslovnog prostora i finansijskim subvencijama. Drugu znaĉajnu grupu ĉine kancelarije za LER koje su u Srbiji podrţane naroĉito programima pomoći USAID (sada MEGA. ukoliko raspolaţu takvim kapacitetima. već su najĉešće smeštene kao deo postojećih odeljenja sekretarijata za privredu ili drugih odeljenja. davanjem podrške kod organizovanja proizvodnje. tehniĉke . a zatim postoje odeljenja. Posebno je karakteristiĉno prisustvo i znaĉaj udruţenja preduzetnika odnosno lokalnih poslovnih asocijacija. Neophodni su i programi promocije lokalnih MSPP i saradnja sa domaćim i internacionalnim finansijskim institucijama. Treću ĉine razne druge donekle sliĉne institucije prvoj i drugoj kategoriji. organizacija i grupa koji ţele da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju grada.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ĉetvrtu grupu u ovoj uslovnoj kategorizaciji ĉine privatna lokalna konsultantska preduzeća (ĉešće pojedinci) i obrazovne ustanove koje deluju na lokalu. 4 Strana 16 od 97 . izbora tehnologije. struĉnih i regulativnih poslova od interesa za opštinu. Za sada nije poznato da je neka opština iskoristila ovu mogućnost. kreditiranjem. Lokalne vlasti treba da potpomognu formiranje takve asocijacije. info desk-ovi kao u Ĉaĉku). razvojne agencije. i pruţala usluge finansijske. kao što je već napomenuto evoluiraju ka regionalnim razvojnim agencijama (RRA). Zapravo Zakon o javnim agencijama iz 2005 godine sem Republici i AP daje pravo i lokalnim samoupravama da formiraju javne agencije za obavljanje razvojnih. već sada 28% anketiranih opština ih ima a 48% planira da ih osnuje u narednih godinu dana. koju saĉinjavaju predstavnici svih onih institucija. izvršni odbor. kao i pomoć u razvoju preduzetniĉkih inicijativa obezbeđenjem informacija o poslovnim mogućnostima. tehniĉka pomoć planiranja. ranije IRD u okviru CRDA. koja su organizovana po uţim zadacima agencije. a koje su osnovale opštine (npr. kao i nevladine organizacije. koji na profesionalan naĉin vodi poslove agencije. kao na jugu Srbije gde postoje poseban Centar za razvoj Jablaniĉkog i Pĉinjskog Okruga u Leskovcu i dve MSP Agencije REEDA i VEEDA u Leskovcu i Vranju. obrazovne podrške MSPP i šire. investitorima. kao i SLGRP). analiza lokalnih MSPP i istraţivanje prioritetnih sektora i potencijalnih investitora. bez obzira na naziv i formalni status razvojne agencije za LER imaju za cilj unapređenje ekonomskog razvoja kroz ovu instituciju kao pravno lice koja bi funkcionisala autonomno. dok one mogu preuzeti deo potrebnih funkcija podrške.4 Međutim. U opštinama u nekim drugim zemljama gde postoje razvijene agencije za lokalni razvoj unutrašnju organizaciju i upravljanje LER-om obiĉno ĉine: skupština agencije. garancijama. bila okvirom saradnje lokalnih interesnih grupa. Poseban praktiĉan problem predstavlja osnivanje same kancelarije i tima za operacionalizaciju LER-a. pošto po postojećim propisima oni nisu mogli da se formiraju kao zasebne opštinske jedinice.

šta se. Informacioni Punkt. Nedostatak informacija je jedna od najvećih prepreka poslovanju. odnosno naroĉito preduzeća u manje razvijenim lokalnim zajednicama. »Kol Centar« (Telefonski servis). veliki broj opština (80%) angaţovan je u finansiranju savetodavnih usluga poljoprivrednicima preko razliĉitih mehanizama. praktiĉno. pruţanje odgovarajućih poslovnih informacija predstavlja vaţan deo nefinansijske podrške. odnosno funkcionisanje tima koji će da prikuplja i postavlja informacije na taj sajt. konsultantske usluge. trţište EU. U tom smislu. Takođe. pristup tim informacijama za stvarne i potencijalne preduzetnike. Prezentacija ankete U ovom delu su prikazani odgovori koji se odnose na sledeća dva dela upitnika: Strukture za podršku MSP i LER  Da li imate kancelariju za LER o Koliko zaposlenih ima o Projekti ili aktivnosti u 2006. odnosno korišćenje Interneta i promovisanje telefonskog broja kol centra. U tom smislu lokalne vlasti u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja mogu da osnuju posebne MSP info punktove ili biznis informacione centre koji bi svim zainteresovanima pruţali odgovarajuće informacije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. praćenje Strana 17 od 97 . gde i po kojoj ceni nudi na trţištu. o Planiranje kancelarije za LER  Da li u opštini postoji odeljenje RA/RC MSPP  Opštinsko finansiranje odeljenja RA MSP (regionalne agencije za MSP) o Planiranje otvaranja odeljenja RA/RC MSPP u opštini  Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER. Deo poslova takvog centra se sem kroz direktni kontakt (prostorije u kojima će primati stranke). poljoprivrede i ruralni razvoj Primera radi pomenućemo samo jednu od funkcija a to su poslovne informacije. na primer. što se. moţe odvijati i telefonom («kol centri») i kako bi se izbeglo odgovaranje uţivo na ista ili velikim delom sliĉna pitanja. naroĉito malih i srednjih preduzeća. svodi na obuku za korišćenje raĉunara. npr. To se odnosi i na informacije poput onih šta se i po kojoj ceni traţi na trţištu. njegov naziv i aktivnosti o Planiranje neke druge forme lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER  Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da uĉestvuje u osnivanju RA/ RC MSPP u opštini ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno podruĉje  Kvalitet i specifiĉnosti dosadašnje saradnje opština i sa RA/RC MSPP o Potrebe opštine za promenama u toj saradnji Biznis obuke . takođe preko dobro razvijenog Internet sajta (lokalne vlasti treba da obezbede njegovo postavljanje i aţurno odrţavanje. šta je sve potrebno da bi se neki proizvod izvezao na.

postojeće MSP i radnje. Zrenjanin i Alibunar. Priboj. neka posebna grupa)  Ukupna suma uloţenih sredstava u 2006 i broj klijenata  Opis. a planiraju LER kancelariju 28% 49% 28% Prema anketi. Bujanovac. Majdanpek. Ćićevac. Kruševac. kategorija klijenata (poĉetnici. Opštine koje su osnovale kancelarije za LER zapošljavaju po jednog zaposlenog. Kovin. eventualni donatori (sufinansijeri i organizacija koja pruţa usluge/ implementacioni partner) finansiranje ili pruţanje ili pruţanje struĉnih saveta poljoprivrednicima kroz opštinsku strukturu Opis (šta i kako) U prikazivanju redosled je unekoliko promenjen u odnosu na upitnik radili logiĉnijeg grupisanja povezanih pitanja. i to: Novi Beograd. Loznica. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li jedan zaposleni zaista moţe da ĉini LER kancelariju (moţda bi naziv kontakt osoba za LER. Ĉaĉak. Odţaci. Krupanj. Uţice.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Aleksinac. konsultantskih usluga ili mentoringa. sa dva zaposlena je 30%. Crveni Krst-Niš. poljoprivrede i ruralni razvoj   Opštinsko sufinansiranje obuke. Svilajnac. od ukupno 102 opštine njih 28% je osnovalo kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj. Ĉajetina. dok tri zaposlena ima u 15% opština koje imaju kancelarije za LER: a sa više od tri zaposlena je 20% osnovanih opštinskih kancelarija za LER. Crna Trava. Subotica. Topola. njih 35%. Kancelarije za LER (lokalni ekonomski razvoj) Grafikon 1 Pregled opština koje su osnovale kancelarije za LER Kancelarija za LER u opštinama Imaju LER kancelariju Nemaju. savetovanja. Boljevac. Ivanjica. Ćuprija. Vranje. šta i za koga. Ţitorađa. ili LER punkt bio bolji) Strana 18 od 97 .Inđija. Paraćin.

Medveđa. Rakovica. dok Inđija u ovom trenutku nema takvu agenciju ili potcentar. Medveđa. Beoĉin. Vršac. Aleksandrovac. Nedostaju i neki potcentri (Jagodina). Zajeĉar. Niš. Surdulica. Ivanjica. Šabac. Arilje. 6 Ĉaĉak: Odnosi se na lokalni Info desk za razvoj MSPP /Biznis centar koji je formiran uz pomoć finansiranja iz projekta EDEP. Poţarevac. a do dovršetka ankete registrovan je i RC u Šapcu. Crveni Krst-Niš. Vranje. Kraljevo. Valjevo. 5 Poređenjem sa stvarnim stanjem u spisku nedostaju Leskovac i Novi Pazar kao sedišta RC RA MSP. Ţagubica. Panĉevo. Regionalne agencije i centri za podršku MSP (MSP RA i RC) Poĉetkom 2007. Strana 19 od 97 . Po našim saznanjima potcentar u Vršcu kao ni Panĉevu nije aktivan. Panĉevo. radi se najverovatnije o lokalnom NVO. Negotin. tako da situacija relativno brzo moţe biti znatno promenjena. Ţitište. Odţaci.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kruševac. Paraćin. Velika Plana. Mladenovac. u periodu od 2005/2006. Baĉka Palanka. Zrenjanin. Inđija. Lazarevac i Rakovica. Broj zaposlenih u opštinskoj kancelariji za LER? 20% Više od 3 zaposlena 35% Tri zaposlena Jedan zaposlen 15% Dva zaposlena 30% U narednih godinu dana 48% opština planira da osnuje kancelariju za LER i to npr. Negotin. opštine: Smederevo. Zrenjanin.5 Opštine koje su prema podacima datim u empirijskom istraţivanju. Sombor. Lazarevac. Panĉevo. Palilula. Novi Sad. Medveđa. a za sada nema status Regionalnog MSP centra. Kruševac. Ĉaĉak. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 2 Zaposleni u opštinskim kancelarijama za LER poĉetkom 2007. Ĉaĉak6. Moguće je da je ovo pitanje shvaćeno u smislu da li je opština obuhvaćena aktivnostima MSP RA. Sombor. Smederevska Palanka ne uĉestvuje u finansiranju RA MSP jer tamo nema takve institucije. doduše postojala je Agencija za ekonomski razvoj Podunavskog okruga ali opština kao ni druge dve u okrugu nije izdvajala sredstva za njen rad kada je prestalo finansiranje od donatora što je glavni razlog za faktiĉki prestanak rada Agencije. Uţice. Baĉki Petrovac. Pećinci. Kraljevo. godine sledeće opštine su imale Regionalnu agenciju/centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ili njeno odeljenje: Kragujevac. Prijepolje. Baĉki Petrovac. Odţaci. Smederevska Palanka. Ĉoka. Crna Trava. Sombor. uĉestvovale u finansiranju regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i njihovih odeljenja su: Beograd. grad Beograd i opština Knić. mada je sa još jednom opštinom osnovala regionalnu razvojnu agenciju za Srem koja za sada ne funkcioniše. Baĉki Petrovac. Vršac. Subotica. Raška. Plandište. Subotica. Beograd. Priboj. Merošina. Beĉej. Prijepolje.

Ćuprija. Nova Varoš. strane donatore sa donacijama za razvoj MSP. Pored ovih opština u terenskom istraţivanju su sledeće opštine izrazile spremnost da uĉestvuju u osnivanju regionalne agencije/centra za MSPP sa drugim opštinama: Dimitrovgrad. Odţaci. Preševo.8 Kao svoje partnere opštine koje planiraju otvaranje regionalnih agencije za MSPP u narednom periodu vide sledeće institucije i donatore: Susedne opštine. Krupanj. Ţabari. Plandište..centra za MSPP 15 planira planira 38 44 67 ne planira ne planira Opštine koje planiraju u 2007/2008. Smederevo. Jedan broj opština nije razumeo ovo pitanje ili je nedovoljno informisan jer MSP regionalne agencije/ centri već pokrivaju njihovo podruĉje (primeri: Zvezdara. Pirot. poljoprivrede i ruralni razvoj Grafikon 3 Opštine koje planiraju osnivanje centra za podršku MSPP i LER Broj opština koje (ne)planiraju otvaranje centra za podršku MSP i LER Broj opština koje planiraju učešće u osnivanju Regionalne Agencije . Surdulica. Boljevac. Velika Plana i opština Beoĉin. Subotica. Svilajnac. Ĉajetina. Bujanovac. Loznica. Šid. Ĉaĉak. Privredna komora. Preševo. Smederevska Palanka. Baĉka Palanka.). Tutin. Kovin. Beĉej (Novi i Stari).) 7 8 Strana 20 od 97 . Malo Crniće. Savski venac. Šabac 7 i Inđija.. Valjevo. Srbobran. Blace. godini osnivanje regionalne agencije/centra za MSPP ili odeljenja postojećih agencija na svojoj teritoriji su: Obrenovac. Pećinci.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Udruţenje privatnih preduzetnika i poljoprivrednika. Majdanpek. Kvalitet saradnje opština sa regionalnim MSPP agencijama U istraţivanom periodu od dve godine (2005-2006. Bela Crkva. finansijske institucije. opštine na ĉijoj teritoriji su radile regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su u gotovo dvotrećinskom većinom (64%) ocenile odliĉnom saradnju koju su imale sa ovim agencijama. Raška. Ivanjica. U međuvremenu osnovana u junu 2007. Majdanpek. godine za podruĉje Maĉvanskog i Kolubarskog okruga. Bojnik. Baĉka Palanka. Zvezdara. Pirot. Valjevo. Kanjiţa. Priboj. Komentar: Izgleda da nije (bar ne dovoljno) pomenuta Republika Srbija zbog nepoznavanja ĉinjenica da je Republika jedan od osnivaĉa u praktiĉno svim MSP regionalnim centrima. Beĉej. Kladovo.

Grafikon 4 Kvalitet dosadašnje saradnje sa regionalnim agencijama za MSPP Stav opština o kvalitetu saradnje sa agencijama za MSPP nema saradnje 12% odlična 24% nedovoljna 64% Istovremeno su brojne opštine izrazile potrebu za uspostavljanjem šire i adekvatnije saradnje na pitanjima razvoja preduzetništva. poljoprivrede i ruralni razvoj Njih 24% smatra da je saradnja bila nedovoljna. i institucijama. sklapanje ugovora sa MSPP RA Pirot Privrednici sa podruĉja Opštine nisu dovoljno informisani o mogućnostima unapređenja svog poslovanja. iako su regionalne agencije pokrivale teritoriju i ovih opština. postoji potreba formiranja institucije i Centra koji bi se permanentno bavio ovom problematikom Crveni KrstBolja razmena podataka i obaveštenosti o aktivnostima Regionalne Agencije MSPP Niš u Nišu Kanjiţa Poboljšanje efikasnosti u radu MSPP RA Kovin Oĉekuju se konkretni rezultati saradnje sa MSPP RA Smederevo Izrada konkretnih projekata sa MSPP RA 9 Ţagubica Unapređenje uslova za razvoj MSP treba da bud osnov saradnje sa MSPP RA Baĉki Otvaranje kancelarije je u toku. Tabela 1: Saradnja opština sa regionalnim MSPP agencijama i centrima Opština Potreba saradnje Uţice Otvaranjem kancelarije za LER saradnja sa MSPP RA treba da bude na višem nivou Vranje Neophodna je snaţnija pomoć drţave Regionalnoj agenciji MSPP Savski venac Saradnja sa MSPP RA na bazi konkretnih projekata Ţitorađa Postoji potreba osnivanja Centra za MSP na teritoriji Opštine Novi Sad Uspostavljanje ĉvršće saradnje sa MSPP RA putem uĉešća u izradi projekata neophodnih za razvoj MSP Kladovo Brţe sporazumevanje. Ugovor je potpisan sa Regionalnom agencijom Odnosi se na Agenciju za ekonomki razvoj Podunavskog okruga.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ovo je detaljnije prikazano u narednoj tabeli. a 12% opština da uopšte nije uspostavljena. 9 Strana 21 od 97 . Videti ranije komentare. sa drugim asocijacijama. osnovanu uz podršku UNOPS.

privrednika i poljoprivrednika Intenziviranje saradnje i rad MSPP RA na privlaĉenju investitora u Opštinu Formiranje ili posebne Agencije za privredni razvoj sa sedištem u Raškoj. kako bi imali mogućnosti za kontakte i potrebne informacije o predstojećim aktivnostima MSP Traţi bliţu saradnju sa MSPP RA na zajedniĉkoj pripremi projekata. a prema strategiji razvoja opštine Medveđa. Opštine Arilje i Opšteg udruţenja preduzetnika Arilja na pravi naĉin sagledati potrebe za uslugama podrške RC MSPP Neophodno je više informacija o radu RA MSPP. Aktivno traţenje donatora za projekte koji su prioritet razvoja Opštine i praćenje konkursa za uĉešće na grant šemama ĉiji su prioriteti socijalna pitanja i ekonomski razvoj. jaĉanju kapaciteta opštinskih sluţbenika i edukaciji nezaposlenih lica. priprema. implementacija i monitoring projekata vezanih za socijalna pitanja i ekonomski razvoj Opštine. imati u vidu da nije bila definisana kao MSP agencija kao i da je faktiĉki ugašena . pomoći oko formiranja baze podataka privrede Opštine Potreban je veći broj aktivnosti u saradnji RA MSPP sa Opštinom Što veća informisanost. SCOPES.prvenstveno na Biznis inkubatoru i projektu HELP-a. kao i bolja i svestranija saradnja Agencije i Opštine Opština ţeli da uĉestvuje u otvaranju potcentra RA MSPP zbog velikih problema sektora MSP Neophodno je intenzivirati saradnju sa MSPP RA Jaĉanje struĉnog kadra u opštini Ćuprija koji direktno sarađuje sa MSPP RA i potcentrom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. a naroĉito uspostavljanje saradnje i timskog rada u kontinuitetu Aktivnije angaţovanje REEDA na projektima koji se već implementiraju na podruĉju opštine Medveđa . kako sluţbenika u Info centru za razvoj MSP. Strana 22 od 97 . Realizacija aktivnosti REEDA. tako i privrednika i veća povezanost kancelarije za podršku razvoja MSP. Ne vidi se mogućnost opstanka agencije u sadašnjim uslovima10 Potrebna je bolja komunikacija i koordinacija MSPP RA sa opštinom Aleksandrovac Opština oĉekuje da će se intenzivnijom saradnjom u trouglu: Regionalni centar za razvoj MSPP Zlatibor Uţice. podnošenje. širenje usluga edukacije i finansiranja na veći broj korisnika u saradnji sa MSPP RA Postoji potreba za realizacijom više zajedniĉkih projekata sa MSPP RA Poštovanje osnivaĉkog akta. ili otvaranje potcentra već postojeće Agencije za razvoj MSPP iz regiona Dosadašnju saradnju sa MSPP RA više konkretizovati zajedniĉkim projektima za Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin Surdulica Topola Ĉaĉak Negotin Raška Mladenovac 10 Isto kao prethodna fusnota. poljoprivrede i ruralni razvoj Petrovac Sombor Niš Smederevska Palanka Aleksandrovac Arilje MSPP „Alma Mons” iz Novog Sada Kadrovsko ojaĉavanje MSP. Obnavljanje saradnje sa MSPP RA Potrebno je napraviti bazu podataka od strane MSPP RA svih MSP u opštini.

Ministarstvom rada. severni Bareze Ofantino. prezentacija Vojvodine na sajmu u Kampobasu. Za detaljni opis funkcionisanja jedne regionalne razvojne agencije kod nas videti prilog br. posebno Karlovci start up u saradnji sa MSPP RA Izvor: Terensko istraživanje opština. Sangro Aventino i mreţe teritorijalnih paktova za zapošljavanje. poljoprivrede i ruralni razvoj razvoj MSPP. Kao jedan primer specifiĉne moguće saradnje MSP RA i opština u ilustraciji se prikazuje program teritorijalnih paktova primenjen u Italiji i pilotiran u Juţnoj Baĉkoj: Ilustracija 1: Primer teritorijalnog upravljanja Osnov: Potpisan okvirni sporazum o “programiranju i sprovođenju aktivnosti u cilju regionalnog razvoja” 2005. regije – Basilicata. Friulu. Saradnja RA MSPP Alma Mons iz Novog Sada sa italijanskim opštinama na razvoju teritorijalnih paktova u teritorijalnom upravljanju Ostale strukture Oko 27 opština (od 102 anketirane)11 ima neku drugu formu centra ili punkta za razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja preduzetništva. pa se pojavljuje ista struktura 2 puta. realizacija projekta kulturnog nasleđa u opštini Baĉ i rešavanje problema nezaposlenosti) organizovanje jedinstvenog šaltera za proizvodne delatnosti “one stop shop”). Projektne inicijative: izrada studije izvodljivosti za ustanovljavanje Instituta za kontrolu i unapređenje kvaliteta. Kampanja i Umbrija. kao i tribinama o osnivanju i uspešnom poslovanju malih preduzeća Beĉej Više edukativnih prezentacija u saradnji sa MSPP RA u Opštini Sremski Organizovati ubuduće seminare edukacije za male i srednje privrednike. Italijanski partneri su: DPS. godine sa Ministarstvom ekonomije i finansija Republike Italije. Cilj programa je upoznavanje institucija i razliĉitih nivoa uprave u Srbiji sa metodologijom usaglašenog planiranja koja se u italijanskoj praksi već deceniju koristi kao uspešan model upravljanja regionalnim razvojem i podsticanje regionalne saradnje kroz kreiranje i realizovanje razliĉitih razvojnih projekata. lokalne samouprave i institucije Juţnobaĉkog regiona. Izvršnim većem AP Vojvodine. Giulia. Grafikon 5 Druge forme podrške MSPP i LER 11 Aleksinac i Loznica su i ovde naveli LER kancelariju. Mateze. UNDP 2007. Strana 23 od 97 . zapošljavanja i socijalne politike RS i MIER-om. Zrenjanin).centralni Apenini. Venezia. inicijativa Centralnih Apenina – prenos iskustava funkcionisanja komunalnih sluţbi. a organizovano od strane UNOPS-a i RA MSPP Alma Mons.Podsticaji opština za razvoj MSPP. teritorijalni paktovi za zapošljavanje . 2 u aneksu (RC Banat .

Aleksinac. Obrenovac . Kanjiţa ima Inkubacioni centar za razvoj i poslovni inkubator. u opštini Opovo se u okviru odeljenja za privredu pruţaju informacije o aktuelnim kreditnim linijama za MSP. Loznica . programima podrške zapoĉetak posla (start up). Ţagubica ima Centar za razvoj poljoprivrede koji tretira i pitanja zanatstva i MSP i organizuje razne seminare. Savski venac . Grad Niš pored Regionalne agencije za razvoj MSPP ima i Informaciono koordinacioni centar za razvoj privatnog preduzetništva koji radi u okviru Uprave za privredu. Obrenovac . pruţa pomoć pri izradi biznis planova. Crveni Krst-Niš ima Usluţni centar koji radi i za udruţenja samostalnih zanatlija.Biznis info kroz koji pruţa struĉnu pomoć i informacije. ali i kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj takođe pruţa informacije i pomoć MSP (što je trebalo da se navede samo kod pitanja br. Senta vrši razne aktivnosti kao organizovanje seminara za MSP i preduzetnike preko odeljenja za privredu.Biznis info centar gde pruţa struĉnu pomoć. Ćićevac ima kancelariju za razvoj MSP u okviru odeljenja za privredu i finansije preko Ovakvih poslovnih centara NSZ ima 26 ali pošto pripadaju NSZ a ne opštini kao takvoj druge opštine ih nisu navodile 12 Strana 24 od 97 . Vršac Centar za razvoj MSP. informacije i prezentacije za MSP i poĉetnike u biznisu. u opštini Zvezdara je osnovan Kol centar opšte namene. a koji se po potrebi angaţuje i na drugim pitanjima interesantnim za MSP. pekara. savet opštine opštinski uslužni centar U tome na primer opština Vranje ima opštinski Info centar. Ţitorađa -u okviru sluţbe za ekonomski razvoj Opština je posebno zaposlila dva izvršioca koji se bave podsticajem preduzetništva i razvoja MSP. preduzetnika.Podsticaji opština za razvoj MSPP.Kancelariju za LER kroz koju vrši i edukacije. Kladovo preduzima akcije kreiranja MSP susreta i prezentacija preko sekretarijata za privredu.12 u opštini Tutin se kroz odsek za razvoj pri Odeljenju za privredu pruţa pomoć MSP u kontaktima sa Fondom za razvoj RS. Kraljevo ima pored odeljenja Regionalne agencije za razvoj MSPP iz Kruševca i Poslovni centar pri Nacionalnoj sluţbi zapošljavanja koji pruţa struĉnu pomoć i edukaciju ovom sektoru privrede. Inđija ima najsavremeniji One stop shop za građane i MSP kao usluţni i informativni centar. Baĉka Palanka pruţa usluge od interesa za MSP preko Opšteg udruţenja preduzetnika. Ţitište pruţa usluge preko kancelarije Opšteg udruţenje preduzetnika. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine koje imaju/nemaju drugu formu podrške MSP i LER ukupno anketirane 102 opštine Im aju 32 70 Nem aju Kol centar inf o desk za razvoj MSPP telef onski servis ICT centar za transf er tehnologije one stop shop savetodavni centar opštine iknubacioni centar savetodavni servis u OUP Inf o centar NSZ kancelarija za razvoj MSP u odelenju za privredu socio-ek. Ĉajetina ima i potkancelariju MSP RC Uţice.kroz LER kancelariju pruţa informacije za razvoj MSP. 1 a ne i ovde).povremeno podrţava aktivnosti za razvoj MSP na svom podruĉju preko sekretarijata za privredu) u.

Golubac. Kanjiţa. kao i Sekretarijata za privredu pruţa informacije i pomoć preduzetnicima i MSP. Beograd je 2005. Ţabari. Backi Petrovac. Preševo. ima znaĉajnu ulogu u osnivanju lokalnih saveta (na nivou beogradskih opština. Raška preko novoformiranog Socijalnoekonomskog saveta organizuje edukativne seminare za MSP. punktova. Uvođenjem ovog programa javna preduzeća su postala obavezna da dostavljaju meseĉne finansijske izveštaje koji ukljuĉuju strukturu cene usluga. Blace. Ovaj program doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti i sluţi za otkrivanje problema u upravljanju lokalnom samoupravom. dovoljno je da se telefonskim pozivom po ceni lokalnog razgovora. Izvorni naziv programa. takođe ima i opštinski usluţni centar koji radi na pojednostavljenju procedure i postupka za izdavanje građevinskih dozvola preduzetnicima i MSP. Mladenovac. Savski venac (LER). Subotica (LER). Inđija je jedina evropska opština u kojoj se on sprovodi. Plandište. godine formirao Savet za zapošljavanje koji daje podršku zapošljavanju kroz razne vrste inicijativa. Pirot. Aleksandrovac. Valjevo (LER). one kod kojih ne postoje. Ljubovija. ĉime je u mnogome pooštrena kontrola njihovog rada. Krupanj. Građani ne moraju da dolaze u opštinu da bi dobili informaciju ili prijavili problem. kao i brzoj reakciji. ostvareni stepen naplate i iskazani gubitak. u mogućnosti da u svakom trenutku kontaktiraju opštinu i dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj sluţbi. On predstavlja sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni uĉinak. Sistem 48 je zasnovan na blagovremenom i taĉnom izveštavanju. Surdulica. Smederevska Palanka. Od ukupnog broja podnetih zahteva rešeno je 90%. ukoliko dobijaju detaljne informacije koje im olakšavaju rešavanje problema. koji je razvijen u Baltimoru (SAD). Odgovor dobijaju u roku od 48 sati.13 Opštine koje planiraju da osnuju neku drugu formu podrške za razvoj MSP i lokalni ekonomski razvoj. naglašavaju kljuĉni problemi uprave i predlaţu efikasne mere za poboljšanje pruţanja usluga. Raca. Ţitište. Ivanjica. Panĉevo. Opovo. Svi zahtevi građana idu preko Kol centra tako da ne mogu biti zagubljeni ili neobrađeni. Sombor. SMS porukom ili elektronskom poštom obrate Kol centru (Call Center). Raška. podstiĉe razvoj MSPP. Bela Crkva. Srbobran. kao i one kod kojih postoje centri. Kruševac (LER). Boljevac. Bojnik. Paraćin. Šid. Strana 25 od 97 . Poţega. poljoprivrede i ruralni razvoj koje daje podršku postojećem biznis sektoru.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ĉaĉak ima novoformiran Info desk za razvoj MSPP. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su građani voljni da izvršavaju svoje obaveze. Panĉevo preko kancelarije Fonda za razvoj AP Vojvodine i Odeljenja za upravljanje projektima. Crveni Krst-Niš. Građani Inđije su. Velika Plana i Poţarevac Ilustracija 2: Opštinski Kol centar i info desk za MSP Opština Inđija: Program Sistem 48 U opštini Inđija funkcioniše program Sistem 48. Ćuprija ima Odeljenje za poljoprivredu i turizam preko kojih pruţa pomoć MSP. Beĉej Novi i Stari. Rezultat funkcionisanja 13 Videti konkretnije informacije u delu o finansiranju konsaltinga. Savet za zapošljavanje i opštinski ekonomski savet preko koga vrši koordinaciju donatorske pomoći. ĉime se indirektno utiĉe na formiranje centara. Pećinci. i preko programa i projekata. Bujanovac. turizma i sl. je SitiStat (CityStat). zahvaljujući Sistemu 48. Vršac. su: PalilulaNiš.

kao i ušteda od nekoliko miliona dinara u budţetu lokalne samouprave. Iako ovaj sistem nije vezan samo za biznis korisnike oĉito je da stoji i njima na raspolaganju. zemljište. On je najsavremenije opremljen. te treba da rezultiraju novim radnim mestima. ili višim oblicima pomoći u poslovanju. sprovodi specifiĉan projekat za razvoj MSPP. Posle nepunih godinu dana primene Sistema 48 ostvareni su zapaţeni rezultati. pristupu kapitalu. Agronomski fakultet i Institut za voćarstvo.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Sam projekat ima i volontere. kreditima. kao i da razvije softver za upravljanje celokupnim info deskom. Ove aktivnosti će podrţati partnerske organizacije u projektu: Tehniĉki fakultet. Novost koju daje ovaj projekat jeste i «Bek ofis» Info deska kojeg su formirale kroz savremeno opremljenu kancelariju na Tehniĉkom fakultetu partnerske organizacije. projektom i razvojem preduzetništva u Opštini. Druga linija podrške razvoju preduzetništva u okviru projekta obuhvata sadašnje i buduće izvoznike i jaĉanje njihovih konkurentskih i izvoznih kapaciteta. kreiraju se nove usluge po principu otvorenog inkubatora za poĉetnike. poljoprivrede i ruralni razvoj Sistema 48 je i uspostavljanje objedinjenog naĉina naplate komunalnih usluga. Na ovom projektu uvezuju se sve nefinansijske usluge na lokalnom nivou za MSP. U okviru projekta realizuje se nekoliko nivoa strateških zadataka. Za njih je osmišljen prvi klub izvoznika u Srbiji. Naime..na Tehniĉkom fakultetu i Radniĉkom univerzitetu. pored Tehniĉkog i Agronomski fakultet i Institut. porezima. u kojoj obavezno uĉestvuju uspešni lokalni vlasnici i menadţeri privatnih firmi. kao i strateških planova razvoja MSPP i Strategije Lokalnog razvoja koju je Opština usvojila pre dve godine. radi se dvokratno od 8-20 sati i moguće je dobiti poslovne informacije najšireg spektra. Za poĉetnike je osmišljen «Networking» klub preko kojeg bi trebalo da dobiju dodatna znanja i poslovne kontakte i podršku odrţivosti novoosnovanog biznisa. biznis plan i set informatiĉkih obuka. Ova nova institucionalna rešenja kao i programska su realizacija Strategije razvoja u ovom sektoru. i funkcioniše kao one stop shop. Prvi nivo jeste jaĉanje interesovanja za samozapošljavanje i zapoĉinjanje vlastitog biznisa. U tom smislu se osmišljava info desk za preduzetnike koji ima dve kancelarije: «Front ofis» sa kancelarijom u poslovnom centru i «Bek ofis» na Tehniĉkom fakultetu Ĉaĉak. Predviđeno je da kroz ove obuke prođe 250 potencijalnih novih vlasnika malih preduzeća i radnji. većim brojem novih preduzeća. konsultacijama. preko kojeg će se organizovati dva "matchmaking" susreta po principu Europartnerijata sa po tri regiona. kao i svim informacijama relevantnim za prostor. Zadatak «Front ofisa» jeste da bude prvi punkt za sva interesovanja onih koji ţele u vlastiti biznis. divljih deponija. Izvoznici će imati svoj deo sajta i portala u Info desku. Osmišljene su obuke za poĉetnike: preduzetniĉka orijentacija. kao i novozaposlene mlade diplomirane inţenjere i menadţere u svojoj realizaciji. Njegova funkcija je da pomogne savetima. odrţavanja sportskih i deĉijih igrališta. za koja lokalni privrednici imaju najviše interesa da razviju saradnju. komunalnu infrastrukturu i poreske i druge obaveze MSP. usluge inovacija i istraţivanja. pravnom obliku preduzeća. parkinga. inovacijama. istraţivanjem već stasalim izvoznicima u njihovim konkurentskim sposobnostima. utiĉe se na internacionalizaciju MSP. projektima. Opština Ĉaĉak: info desk za razvoj MSPP U opštini Ĉaĉak se uz finansiranje EU i pomoć EAR-a u implementaciji. Rešeno je pitanje uliĉne rasvete.. na osnovu terenskog istraţivanja. a objedinjuju se informacije o finansijskim uslugama. koji radi takođe dvokratno. onih koji ţele da dobiju informacije o zemljištu. taksama. smanjenjem Strana 26 od 97 . saĉinjen je strateški okvir i akcioni plan za strateški i institucionalni razvoj preduzeća i preduzetništva. koji će dobiti najsavremenija korisna znanja i literaturu koja je u poĉetniĉkom paketu osmišljena u dve partnerske organizacije .

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

siromaštva i većom dodatom vrednošću izvezene robe i usluga i boljim trgovinskim bilansom regionalne privrede. Opština Knjaţevac: Kuća Partnerstva i Informativno promotivni centar Kuća Partnerstva omogućava prostor za rad više lokalnih organizacija i institucija.Svaka od njih dobila je prostor za kancelarije dok je zajedniĉki prostor biblioteka i sala za sastanke. Salu za sastanke mogu da koriste bez nadoknade sve institucije lokalne samouprave, i druga udruţenja gradjana, sindikati, i druge društvene organizacije sa teritorije opštine Knjaţevac. Projekat zajedniĉki realizuju Opština Knjaţevac – obezbedila prostor bez nadoknade i Udruţenje preduzetnika i Timoĉki klub koji su uz pomoć CHF renovirali i adaptirali prostor. U okviru Kuće Partnerstva radi: • Biznis savetovalište – vodi Udruţenje preduzetnika; • Projektno savetovalište – vodi Timoĉki klub; • Centar za odrţivi razvoj sela – okuplja par udruţenja poljoprivredenika; • Opštinska kancelarija za razvoj MSP – u saradnji sa Republiĉkom agencijom za MSP; • Kancelarija Regionalne agencije za MSP. Tako na primer usluge projektnog savetovališta su pruţanje informacija o konkursima za projekte, pomoć u pripremi predloga projekata, u pronalaţenju partnera za projekte u zemlji i inostranstvu, o potencijalnim donatorima, korišćenje struĉne biblioteke. Korisnici Projektnog savetovališta su opština, sve njene ustanove, institucije i javna preduzeća, druge institucije koje se finansiraju iz opštinskog budţeta i nevladine organizacije koje rade na teritoriji opštine. Radom rukovodi Timoĉki klub, a usluge se pruţaju bez nadoknade . Promotivno informativni centar Centar vrši objedinjavаnje sveobuhvatne ponude Knjaţevca kroz multimedijalnu prezеntaciju turistiĉke, kulturne, promоtivne i poslоvne ponude opštine. Realizujе sledеćе programe: Info, Promotivni, Turistiĉko poredovanje, Edukativni, Kulturni, Suvenir šop, Internet kafe, Galerija. Partneri su Opština Knjaţevac, CHF, Timoĉki klub, Gurgusovaĉka edukativna asocijacija GEA, opštinske organizacije i ustanove. Odrţivost je obezbeđena kroz prihode iz prodaje suvenira i slika u suvenir šopu, iznajmljivanje kafea, komercijalnog rentiranja prostora, prihoda od interneta; uskoro kreće i prodaja suvenira on-line. U Knjaţevcu je u toku formiranje Lokalne Agencije za Razvoj.14 Opština Surdulica i AIC Opština Surdulica je kao partner na Projektu RSEDP sufinansirala 4.944 eura (10% vrednosti) Uspostavljanje Agro-informativnog centra Surdulica i odrţivost AICS po završetku Projekta kao podršku razvoju poljoprivrede.

14

Izvor informacija: intervju -Vladan Jeremić, RARIS, Regionalna Agencija za razvoj istoĉne Srbije

Strana 27 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Biznis obuke , konsultantske usluge, praćenje
Finansiranje obuka, konsultacija za MSP i start up iz lokalnog budţeta su u periodu 20052006. vršile su sledeće opštine: Preševo, Vranje, Ljubovija, Vršac, Loznica, Luĉani, Novi Beograd, Savski venac, Krupanj, Kruševac, Srbobran, Pirot,Crveni Krst-Niš, Bela Crkva, Boljevac, Zvezdara, Baĉki Petrovac, Sombor, Niš, Bujanovac, Smederevska Palanka, Ĉajetina, Nova Varoš, Paraćin, Surdulica, Ĉaĉak, Svilajnac, Negotin, Panĉevo, Mladenovac, Beĉej, a Beograd planira finansiranje i biznis obuka u 2007. godini.15 Grafikon 6: Podsticanje razvoja MSP finansiranjem obuka
Opštinsko finansiranje obuke za preduzetnike i MSP

34 33 32 31 30 29
32 opštine planira ukupno anketirane 102 opštine 34 opštine sprovodi

Prema podacima iz ankete opština vidljivo je da u narednom periodu još sledeće opštine planiraju podsticaje razvoju MSP i start up kroz finansiranje obuka i konsaltinga za ovu ciljnu grupu. Te opštine su: Bela Palanka, Obrenovac, Ĉoka, Šid, Novi Beograd, Ţitorađa, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Senta, Opovo, Kladovo, Crveni Krst-Niš, Prijepolje, Kanjiţa, Bela Crkva, Raĉa, Zvezdara, Ţagubica, Mladenovac, Ţitište, Baĉki Petrovac, Plandište, Beoĉin, Poţarevac, Aleksandrovac, Arilje, Ćićevac, Ćuprija, Ivanjica, Paraćin, Pećinci, Negotin, Raška, Panĉevo.

Finansiranje savetovanja poljoprivrednika
Tokom 2005. i 2006. godine savete poljoprivrednicima finansirale su sledeće opštine: Dimitrovgrad, Novi Beĉej, Palilula- Niš, Majdanpek, Bojnik, Preševo, Vranje, Bela Palanka, Obrenovac, Ljubovija, Baĉ, Vršac, Šid, Loznica, Luĉani, Aleksinac, Krupanj, Mali Zvornik, Malo Crniće, Kruševac, Ţabari, Novi Sad, Raţanj, Srbobran, Ljig, Petrovac, Inđija, Senta, Opovo, Ţitište, Ţagubica, Golubac, Kladovo, Pirot, Kanjiţa, Bela Crkva, Kovin, Smederevo, Poţega, Boljevac, Raĉa, Sombor, Niš, Arilje, Bajina Bašta, Kraljevo, Smederevska Palanka, Plandište, Merošina, Aleksandrovac, Apatin, Baĉka Palanka, Ĉajetina, Ćićevac, Ćuprija,
15

U okviru tendera za projekte koji je raspisao Savet za zapošljavanje Beograda u proleće 2007 i koji je u fazi izvođenja planirano je da se 50 miliona dinara potroši za namene koje velikim delom spadaju u ovu kategoriju.

Strana 28 od 97

Podsticaji opština za razvoj MSPP, poljoprivrede i ruralni razvoj

Ivanjica, Medveđa, Nova Varoš, Odţaci, Raška, Valjevo, Zrenjanin, Paraćin, Šabac, Surdulica, Topola, Ĉaĉak, Svilajnac, Zajeĉar, Negotin, Panĉevo, Velika Plana, Sremski Karlovci, Beoĉin, Poţarevac, Priboj, Bojnik, Mladenovac, Alibunar (savete za registraciju gazdinstava, unos podataka za plasmane) i Beograd (saveti oko korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a povereni su određeni poslovi iz nadleţnosti Republike). Grafikon 7: Opštine koje finansiraju savetovanje poljoprivrednika
Opštine koje finansiraju savete za poljoprivrednike

34 33 32 31 30 29

80 opština sprovodi

26 opština planira ukupno anketirane 102 opštine

Strana 29 od 97

Finansijski podsticaji Koncept finansijskih stimulacija Jedna grupa aktivnosti koja pripada grupi nefinansijskih usluga. odnosno administrativne kapacitete a za upravljanje ovakvim stimulacijama. tehnologiji rada finansijskih institucija i tome sliĉno. Verovatno je najbolja strategija. bilo kroz ponudu kredita. visoka trţišna kamatna stopa. kao i subvencionisanje kamata na kredite pod uslovima povoljnijim od trţišnih znaĉi stvaranje povoljnijeg finansijskog ambijenta za osnivanje i razvoj preduzetništva na lokalnom nivou. Razlozi zbog kojih je neophodan finansijski mehanizam podsticaja MSPP na lokalnom (ili regionalnom) nivou. Ono što je prema uvidu u praksu opština u EU (naroĉito Italiji) i zemalja u tranziciji dovelo do pozitivnog razvoja finansijskih podsticaja MSPP na lokalnom nivou jeste davanje garancija i lokalni garantni fondovi. visokog rizika plasmana. Zato davanje finansijske podrške lokalnim MSPP i poljoprivrednicima. je pruţanje saveta koji se odnose na finansiranje. su prvenstveno nezadovoljavajući uslovi finansiranja poslovnih poduhvata MSPP. asocijacijama preduzetnika i eventualno zajedniĉka (regionalna) akcija sa drugim opštinama. što problem vraća na neodgovarajuću selekciju poslovnih poduhvata koji će se finansirati. Jer. niti dovoljno poznaju tehnike poslovanja finansijskih institucija. Ĉetvrto. koji se lako pojavljuje na lokalnom (mada ne samo tom) nivou. Zbog toga svakako treba imati u vidu znatan rizik po kapital uloţen od strane lokalne zajednice. To je stvaranje garancijskog fonda i davanje garancija za vraćanje kredita. budući da je jedan od najteţih koraka za preduzetnike iz malih preduzeća ostvarenje pristupa na formalno finansijsko trţište. povlašćeno finansiranje i arbitrarne odluke drţavnih sluţbenika u pogledu takvog finansiranja otvaraju prostor za korupciju – svakako da se preduzetnicima isplati da podmićivanjem drţavnih sluţbenika dobiju finansijska sredstva pod povlašćenim uslovima. neadekvatna roĉnost kredita. teškoće sa kolateral. garancijama. u najvećoj meri. Jedna opasnost potiĉe iz nepotizma. Otvara se pitanje po kojim kriterijumima će se dodeljivati sredstva pod povlašćenim uslovima. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. legalnosti. bilo kroz garancije bankama ili drugim finansijerima od strane lokalne zajednice. idealno uz pomoć Republike. odnosno lokalnih poreskih obveznika u smislu gubitka supstance (nepotpunog vraćanja sredstava). Šta je druga strana. bez obzira da li se radi o zajmovima. I ovde se MSPP mogu pomoći savetom i edukacijom o finansijskom planiranju. ukoliko se već ide putem finansijske podrške.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno Strana 30 od 97 . ili još neke mehanizme. Ova mera moţe da dovede do poboljšanja dostupnosti zajmovnog kapitala poslovnim poduhvatima MSPP na podruĉju opštine. grantovima ili ulaganjima u sopstveni kapital preduzeća. Naime. kooperacija sa drugim akterima: npr. odnosno koji su rizici i slabosti? Tu se postavljaju pitanja kompetentnosti. transparentnosti i efikasnosti takvih mehanizama. visoke kamatne stope na domaćem trţištu posledica su. Lokalne vlasti ĉesto jednostavno nemaju odgovarajuća znanja. ali je povezana sa finansiranjem. bankama. takvi MSPP ne poseduju znaĉajniju imovinu koja bi im mogla posluţiti kao obezbeđenje niti imaju duţu istoriju sopstvenog poslovanja iz koje bi se mogao uoĉiti kvalitet menadţmenta.

a od ukupno pozajmljenih sredstava zajmova 84% su bili kratkoroĉni). Problemi nastaju usled naĉina funkcionisanja Garancijskog fonda kome se za garancije obraćaju banke a ne krajnji klijenti. postoji potreba i postoji trţište. Bilo bi korisno izuĉiti sistem "konfidi" kolektivnih garancija. potrebna sredstva za zapoĉinjanje posla obiĉno su skromna i njihovo obezbeđenje ne bi moralo da bude problem za finansijske i srodne institucije. Slika ni sada nije jako dobra. tako da i je konaĉna. Potrebno je da se lokalne zajednice. U Srbiji se mikro kreditima obiĉno bave specijalizovane institucije. što nije dobro za brzinu ekonomskog razvoja i razvoja preduzetniĉke aktivnosti. a moţe doći i do partnerstva javnog i privatnog sektora na ovom planu. Novo preduzeće se osniva onda kada budući preduzetnik proceni da postoji trţišna potreba za novim proizvodom ili uslugom. Time bi se otvorile mogućnosti da lokalne zajednice. Znaĉi. postoji preduzetnik. godine imala 82% finansiranja iz unutrašnjih izvora. Lokalne zajednice mogu da odigraju pozitivnu ulogu u obezbeđenju mikro kredita i mikro lizinga za nova preduzeća na svojoj teritoriji. sredstva iz Fonda dodeljuju po trţišnim uslovima. kao što su neke banke i Fond za razvoji . odnosno lokalne vlasti izbore za promenu ovog rešenja i ukidanje svojevrsnog monopola koji sada postoji. takve garancije daje iskljuĉivo republiĉki Garancijski fond i to u iznosu najĉešće do 50% glavnice. budući da komercijalne banke same odluĉuju o tome kome će dodeliti bankarsku garanciju. što je i poţeljno..Podsticaji opština za razvoj MSPP. praktiĉno. u kojima svoje osnivaĉke uloge obavezno imaju i opštine na ĉijoj teritoriji se formiraju. kao i nekoliko mikrofinansijskih NVO koje su izuzetno dobile pravo ugovorom drţave i UNHCR vezano za probleme izbegliĉke populacije da se time bave. a tu bankarsku garanciju (odnosno rezervisana sredstva) naplaćuju korisniku kredita. Prema postojećim zakonskim rešenjima. ali ĉesto preduzetnik ne raspolaţe kapitalom dovoljnim za pokretanje posla. Saradnja opština bi se mogla uspostaviti sem sa bankama i sa Republiĉkim Fondom za razvoj. odnosno plasiranih sredstava. pri ĉemu se moţe povezati više lokalnih zajednica. Time se. Podsticaji opština MSPP mogući su kroz obezbeđivanje poĉetnih finansija osnivanjem mikrokreditnih šema. konsolidovana kamatna stopa mnogo viša. izuzetno do 80%. pošto je broj i obim kreditnih linija nedovoljan i privatni preduzetnici i dalje znatan deo ulaganja vrše iz sopstvenih sredstava (MSP su 2006. Lokalne zajednice mogu takođe da ocene potrebe lokalnih preduzetnika za poĉetnim kreditima i da lobiraju i ohrabruju institucije koje se bave mikro kreditima u pravcu zadovoljenja tih potreba. Ukoliko bi uslovi iz opštinskih garancijskih fondova bili povoljniji od bankarskih ukupna cena (troškovi) bi bila manja. One same mogu da pomognu iz budţeta. odnosno pospešuje davanje kredita i obara kamatnu stopu. Davanje garancije da će duţnik vratiti glavnicu (što je povezano sa rezervisanjem. kao i kroz povezivanje mikro kreditnih institucija i MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj rizika da duţnik neće vratiti glavnicu. osnivaju sopstvene garancijske fondove. Naime Fond daje kredite samo onim korisnicima koji uspeju da obezbede bankarsku garanciju ili hipoteku za celokupan iznos glavnice. omogućava. Strana 31 od 97 . odnosno deponovanjem odgovarajućih sredstava). umanjuje taj rizik. Posebnog udela u ovoj aktivnosti imale su pojedine strane drţave koje su otvarale kreditne linije koje su trebalo da bar donekle kompenzuju velike slabosti ondašnjeg bankarskog sistema. Što je najvaţnije. iskustvo italijanskih opština.

kod lokalnih zajednica ta je veza daleko jaĉa. • poreska konkurencija . • poboljšanje poslovne klime . kao instrument uticaja na lokacione i druge poslovne odluke menadţera MSPP. Strana 32 od 97 . obiĉno se misli da firme migriraju ka nekim drugim podruĉjima kako bi smanjile troškove. oni su znaĉajni za lokalna MSPP u ukupnim zahvatanjima. izgleda bar na prvi pogled da nema sumnje u ispravnost navedene logike i da uverenje o potrebi smanjenja poreza i povećanom davanju poreskih podsticaja i na lokalnom nivou poseduje odliĉne temelje. koja će imati posebno uoĉljive pozitivne posledice na lokalnu privredu i njene odluke u korist lokalne zajednice. jer jednake stope plaćaju svi poreski obveznici. dohotka i poreskih prihoda. pa da vaţe samo za jednog obveznika. i postoji ĉvršća veza između lokalnih prihoda i lokalnih javnih usluga. neminovno dovodi u pitanje nivo lokalnih javnih usluga (od školstva i zdravstva. Iako su na lokalnom nivou lokalni porezi obiĉno niski.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ĉak. to je i njeno unapređenje poţeljno. Budući da su porezi uvek vaţna stavka u poslovanju preduzeća.kako poreska politika predstavlja jedan od faktora poslovne klime. poljoprivrede i ruralni razvoj Porezi i poreske stimulacije: Lokalne vlasti imaju. Iz ovih razloga uvođenje politike smanjenja poreza. Obiĉno su vezani za tek poneku karakteristiku poreskih obveznika i zato su znatno pogodniji za selektivne politike nego same poreske stope. Jednostavno. veći dohoci i pojedinaca i firmi posle oporezivanja poslediĉno vode povećanju traţnje i stimulišu ekonomsku aktivnost. kada se smanje porezi. Na drţavnom nivou veza između javnih prihoda i javnih rashoda nije jako ĉvrsta. pošto drţava moţe relativno lako da poveća rashode bez povećanja prihoda. osnovicama i oslobođenjima i olakšicama.jer. onda je i pojedincima i firmama bolje i spremni su da rade više pošto im od jednog dinara (bruto) zarade ostaje više. odluĉuje o stopama.jer. pa je nuţno da to ĉini i ona u pitanju. Naime. a radi povećanja zaposlenosti. mogu biti i vrlo specifikovani. među kojima se oni poreski smatraju veoma vaţnim. • povećanje tražnje . U Srbiji praktiĉno ne postoje lokalni porezi. ali one nemaju nikakav uticaj na elemente oporezivanja. razliĉite opcije. Dok su porezi opšti po svom karakteru. te svaka beneficija od strane opština znaĉi unapređenje ukupnog ambijenta za zapoĉinjanje i razvoj biznisa. a time i investicija i zaposlenosti. pa ih i naplaćuje preko republiĉke Poreske uprave. Poreski podsticaji. preko kvaliteta lokalne administracije do odnošenja đubreta i vodosnabdevanja). dotle su poreski podsticaji daleko uţi po svojoj usmerenosti.jer i druge lokalne zajednice smanjuju poreze kako bi privukle kapital i investitore. Stoga se poreske olakšice povremeno koriste na lokalnom nivou kada se ţeli i kroz fiskalne beneficije podstaći neka firma da podigne pogon na teritoriji lokalne zajednice. Sa druge strane. pošto to donosi uvećani profit za vlasnike. pa smanjenje poreskih prihoda kao mera usmerena na poboljšanje privrednih prilika i privlaĉenje preduzeća. odnosno firmu. • podsticaj većem radu i preduzetništvu . traţi od lokalne samouprave da se istovremeno bavi preduzetniĉkim inovacijama u svom lokalnom budţetu. pa time ne mogu ni odluĉiti o smanjenju poreza ili povećanju olakšica. Pet klasiĉnih argumenata se moţe navesti u prilog tvrdnji da je smanjenje poreza (i povećanje poreskih podsticaja) dobra politika: • smanjenje poreskog opterećenja ublaţava poresku presiju i vodi povećanju profita firmi. Prihod nekih od njih Republika je ustupila lokalnim zajednicama. a kroz zaduţivanje kod emisione ustanove ili na trţištu novca. lokalne vlasti nemaju mogućnost da vode sopstvenu poresku politiku. pošto su svi u nadleţnosti Republike: ona ih uvodi.

pa samim tim ni nad olakšicama.  Kreditna šema za poljoprivredu Kreditna šema za MSP. Vrsta finansijske podrške Opštine  Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata 2006) a. nešto drugo (navesti 2. Radi se. lokalne vlasti nemaju kontrolu ni nad jednim porezom.1. f. bespovratna sredstva za samozapošljavanje Grant. o daţbinama koje se kod nas uglavnom zovu lokalnim komunalnim taksama. a time i na njihovo ponašanje. c. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta je trajna po svom karakteru i za investitora moţe biti vrlo vaţno ili. ĉak.2. Najvaţnije među njima su naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.1 Da li Opština iz budţeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili MSP 2. razlog 1. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i. nedostatak sredstava 2. kod većine opština. b. garantni fond Subvencije kamata na kredite Grant. naime. Ako je odgovor negativan. bespovratna sredstva za ostala ulaganja. d. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta je ionako ugovorna obaveza i nju lokalna vlast moţe lako varirati u skladu sa potrebama. oslobođenjima. pošto. ipak je jasno da se tu dobrim delom radi o zahvatanju gradske rente i da opština ima prava da smanji ili potpuno ukine rentu onda kada proceni da je to dobro. pa i tokom cenjkanja sa potencijalnim investitorima. Ukoliko kod poreza i poreskih olakšica i oslobođenja lokalne zajednice nemaju prilike da utiĉu na ekonomska kretanja. precizirati za koga Kreditne garancije. kirija za poslovni prostor koji je u drţavnom vlasništvu. poreskim kreditima. Tek po eventualnom prenošenju nadleţnosti za porez na imovinu sa Republike na lokalne vlasti pojaviće se mogućnost da one daju poreske olakšice iz razvojnih razloga. Iako se ova naknada obiĉno definiše kao naknada za troškove koji su uĉinjeni na uređenju zemljišta. presudno kada dobije popust ili eventualno oprost cele naknade.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Prezentacija podataka ankete U ovom poglavlju obuhvaćeni su odgovori na sledeća pitanja iz ankete: Finansijske stimulacije 2. odnosno sa eventualnim dogovorom sa investitorima. Neke opštine u Srbiji već koriste takvu mogućnost. e.1. podsticajima. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji takve mogućnosti za sada ne postoje. kod mnogih drugih lokalnih daţbina situacija je znatno povoljnija i one mogu da utiĉu na troškove preduzeća a.1. g. nije ocenjeno za potrebno 3. navesti koja Olakšice u lokalnim zahvatanjima takse Strana 33 od 97 .

Zrenjanin 5.7 miliona dinara.8 miliona dinara. Niš . Crveni Krst Niš .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Aleksinac .4 miliona dinara. Kovin 3. Ţabari 1. Loznica 18 miliona dinara. Obrenovac 10 miliona dinara. .3.5 miliona dinara.3 miliona dinara. Ĉaĉak . Grafikon 8: Finansijski podsticaji za MSPP i poljoprivredu Opštine koje daju budžetsku finansijsku podršku poljoprivredi i MSP MSP Poljoprivreda i MSP Poljoprivreda 24 29 6 MSP ukupno anketirane 102 opštine Tabela 2 Zbirni pregled finansijske podrške opština MSP i poljoprivredi 1. 5 miliona dinara.6 miliona dinara. Vlasotince 720 hiljada dinara. Inđija 2 miliona dinara. Ĉajetina 7 miliona dinara. Velika Plana 4. Valjevo 1. godini opštine izdvajale sredstva za razvoj MSP i poljoprivrede iz lokalnog budţeta po raznim osnovama i ciljevima. Svilajnac 4. Baĉka Palanka 2. Panĉevo 3.6.3 miliona dinara.5 miliona dinara.5 miliona dinara.7 miliona dinara.8 miliona dinara. Opština Opis finansijske podrške opštine 2. Ţagubica 2.5 miliona dinara.1. Prijepolje .700 hiljada dinara.1 miliona dinara. Boljevac 1. poljoprivrede i ruralni razvoj   h.8.3. Kruševac . Dimitrovgrad Kredit Pro Credit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima Strana 34 od 97 .milion dinara. Uţice . Tako su ukupno izdvojile sledeća sredstva za stimulacije ova dva sektora opštine: Beograd ĉak oko 120 miliona dinara. Sombor 3 miliona dinara. Kragujevac oko 68 miliona dinara. Mladenovac 2 miliona dinara.7 miliona dinara.3 miliona dinara. Negotin 2 miliona dinara. naknade za zemljište drugo Nešto drugo Zbirni prikaz finansijskih stimulacija Vidljivo je da su u 2006. Arilje 3. Smederevska Palanka 400 hiljada dinara. Mali Zvornik .6. Krupanj .5 miliona dinara.9.5 miliona dinara.

bespovratna sredstva Sredstva iz budţeta Kreditna podrška preko Fonda za razvoj opštine Postoji agrarni Fond opštine. Vlasotince Ţabari Blace Ljig Inđija Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Kovin Smederevo Boljevac Opštinski grant iz budţeta za razvoj koţarstva i prezentaciju MSP na sajmovima Sredstva iz budţeta. din Subvencija dela kamate na kredite za MSP 2000 premija za poljoprivrednike Podsticaji za poljoprivredu i MSP Iz budţeta Opštine izdvojena sredstva za stimulaciju poljoprivrednika Za razvoj poljoprivrede izdvojeno je oko 3. 28. 26.12. za formiranje potcentra RA MSPP 500 hiljada dinara Kreditiranje poljoprivrednih proizvođaĉa i MSP Plasman budţetskih sredstava za MSP i poljoprivredu preko opštinskog Fonda za razvoj Iz budţeta opštine dadi krediti za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava Iz budţeta opštine finansirana izrada studije za otvaranje BIC-a Strana 35 od 97 . od ĉega 300 hiljada za rad potcentra RA MSPP Osnovan Fond za razvoj stoĉarstva na teritoriji Opštine Finansirana je priprema dokumentacije i struĉna pomoć MSP i poljoprivrednicima Finansirano je iz budţeta za poljoprivredu. dinara ukupno za ove dve grupe klijenata. 20. 8.6 mil. turizma i preduzetništva Davane su budţetske pozajmice za preduzetnike poĉetnike. edukacija MSP za izradu biznis planova Uĉešće u projektu razvoja MSP i polj u 2006. poljoprivrede i ruralni razvoj 3. savetovanja. 9. pozajmice za registrovana polj. 18. besplatna podela sadnica Za MSPP su davane olakšice u lokalnim taksama Budţetska sredstva za poljoprivredu. nabavku steonih junica Subvencije za poljoprivredu organizacija struĉnih skupova. plaćanje osemenjavanja goveda u Opštini U budţetu za 2007. 10. finansiraju se određene aktivnosti u oblasti Poljoprivrede Budţetska sredstva za poljoprivredu. veštaĉko osemenjavanje krava (3500 puta). 4. 21. 25. od 1. 5. 22.5 mil. domaćinstva Iz budţeta opštine su davani krediti. 24. 7. 23. 27. 6. 14. dinara.8 mil. 15. 17. 19. subvencije. 4. 11 . 13. planirana su sredstva za razvoj poljoprivrede. Palilula Niš Priboj Bojnik Preševo Uţice Vranje Obrenovac Ljubovija Loznica Aleksinac Krupanj Mali Zvornik Malo Crniće 16.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

31. 47.Podsticaji opština za razvoj MSPP. donacije Subvencije za kredite za poljoprivredu poljoprivredi Bespovratna sredstva za podršku projektima za razvoj poljoprivrede Strana 36 od 97 40. 33. besplatne savetodavne usluge registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 2 miliona dinara sufinansiranje projekata za MSP i poljoprivredu Sredstva za razvoj poljoprivrede kroz afirmaciju udruţivanja poljoprivrednih proizvođaĉa. 44.zadrugarstvo Finansira iz budţeta opštine MSP i poljoprivredu kroz dva lokalna fonda: Fond za razvoj poljoprivrede i Fond za razvoj preduzetništva 7 miliona dinara u 2006. Ĉajetina Ćuprija Medveđa Nova Varoš Paraćin 45. poljoprivrede i ruralni razvoj 29. tradicionalnog sajma privrede koji se godišnje odrţava u Opštini Sredstva opštinskog samodoprinosa namenjena za revitalizaciju sela opredeljena su za podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za unapređenje stoĉarstva kroz poboljšanje rasnog sastava stoĉnih grla Sredstva iz budţeta za kredite MSP i poljoprivredi. kao i za sufinansiranje u projektima Beskamatni krediti zemljoradnicima i malim preduzećima Agrarni budţet-5 miliona dinara kao bespovratna sredstva Subvencije za kredite za poljoprivredu. 35. Ĉaĉak Zajeĉar Negotin Raška Valjevo Panĉevo . 37. 48. 43. Zvezdara Ţagubica Sombor 32. 13 miliona dinara. Sredstva budţeta u vidu depozita za razvoj MSP i industrijske zone Iz budţeta opštine se daju sredstva za subvencije kamata na kredite poljoprivrednicima Podrška projekata "Reka . obuka i podrška udruţenjima preduzetnika Finansiranje nabavke opreme za udruţenja poljoprivrednika. 34. posete poljoprivrednih proizvođaĉa sajmu poljoprivrede. 51. osemenjavanje krava. za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji Finansijska podrška seoskim MZ koje koriste kredite Fonda za razvoj i Ministarstva poljoprivrede Opština finansira razvoj poljoprivrede i MSPP kroz uĉešće u projektima koji se realizuju na njenom podruĉju Naknada štete u poljoprivredi (24 lica). obuka. 30.mleka": 500 hiljada dinara Finansijska podrška poljoprivrednim proizvođaĉima Zapošljavanje novih radnika. 39. Topola 46. Bajna Bašta Bujanovac Kraljevo Tutin Smederevska Palanka Aleksandrovac Baĉka Palanka Opština planira finansijsku pomoć za otvaranje centra za razvoj MSP i LER Agrarni budţet i podrška radu Centra za razvoj poljoprivrede Osnovan je Fond za razvoj poljoprivrede. 36. 41. 42. 50. 49.

krediti za MSP Izvor: Terensko istraživanje opština. iako vrlo mali iznosi zbog malog budţeta 53. Zrenjanin Kreditiranje-udruţivanje agrarnog budţeta i sredstava za MSP sa bankom preko koje se plasiraju u okviru donetog programa 55. Ilustracija 3: Primeri opštinskih fondova za podsticaj MSP i poljoprivrede Finansijski podsticaji opština Kragujevac. grant za zapošljavanje. 15 15 60 8 9 6 30 45 200 30 34 30 0. Subotica i Inđija Tabela 3 Fondovi za podsticaj MSPP i poljoprivredi Opština Naziv fonda Ukup Broj Podrš na korisni ka suma ka kao u mil. Sredstva za pomoć razvoju poljoprivrede. Fond za razvoj poljop. Velika Plana Sredstva iz budţeta se daju kroz lokalni Fond za unapređenje i razvoj poljoprivrede Opštine 54. Poţarevac Davanje kredita za razvoj poljoprivrede uz period otplate od 1 godine 56. % din opšt.5 0. budţ eta Mladenovac Kamatna stopa troškovi obraĉuna „Grace Period“ Trajanje kredita Subotica Subotica Kragujevac Kragujevac Loznica Loznica Fond za unapređ. Beograd Krediti za poljoprivrednike i podsticajna sredstva.26 0.2 2% 3% 12 m 12 m 36 m 36 m Beskama 18 m 36-60 m tno Samo 25% sredstava se vraća Beskama tno Beskama tno 12 m 12 m 30 m 30 m Strana 37 od 97 .3 0. Fond za razvoj poljop. privatnog preduzetništva Fond za razvoj poljop. svake godine. programa MSPP za nezaposl. Program podrške preduzetništvu Fond za fin. UNDP 2007 U narednom boksu daje se detaljniji uporedni prikaz fondova u ĉetiri lokalne samouprave i izvod iz narativnog dela istraţivanja projekta USAID MEGA.27 0. poljoprivrede i ruralni razvoj 52. Loznica.Podsticaji opština za razvoj MSPP.3 0.

poljoprivrede i ruralni razvoj Inđija Subvencionisanje kamatne stope za kredite MSP 1. The Urban Institute. Finansijska podrška pre duze tnicima 30 25 20 18 U m il dinara 15 10 9 5 0 Loznica Subotica Inđija Kraguje vac 6 6 4 15 15 10 5 30 2005 2006 2007 . 2006.Podsticaji opština za razvoj MSPP.5% 0 60 m Izvor: Istraživanje USAID. 2006.7 3 0. Podrška poljoprivredi u 2006 140 119 120 U milionima dinara 100 80 60 40 20 0 15 0 Indjija 6 Loznica Subotica Kra guje va c Ukupna podrška poljoprivredi i preduzetništvu u KG 3. Strana 38 od 97 . Grafikon 9: Podsticaji iz lokalnih opštinskih fondova Izvor: Istraživanje USAID.5mil (2%) Program HELP 5mil (3%) Regionalna agencija za Ekon. The Urban Institute. razvoj 1.5mil (1%) Promotivne aktivnosti 119mil (81%) Sredstva za poljoprivredu 20mil (13%) Regionalni garantni fond Izvor: Istraživanje USAID. 2006.57 9% umanjen o do 4. The Urban Institute.

u nekim sluĉajevima. nezaposlena lica (primer Loznica). uloga poslovnih banaka i postupak odabira banke.Fond za razvoj poljoprivrede u Subotici koji je registrovan po Zakonu o zaduţbinama. ili je sledilo osnivanje u skladu sa ĉlanovima 44-47. najĉešće kod subvencija. Određeni komentari-primedbe :  Pitanje kontinuiteta – svi opštinski programi u ĉetiri analizirane opštine su nedavno ustanovljeni  Pitanje tumaĉenja zakona – Zakon o finansiranju opština  Kamata / troškovi obraĉuna kredita  Visok procenat odobrenih zahteva – LER + socijalni aspekt  Mali broj podnetih zahteva– potencijalni korisnici nedovoljno upoznati. Upravljanje: Kod izbora ĉlanova komisije koje donose kljuĉne odluke nema jasnih kriterijuma. nezaposlenim licima sa evidencije NSZ Šta se finansijski podrţava: nabavka osnovnih sredstava (ĉiji je oĉekivani vek trajanja duţi od 3 godine). Nema primene Zakona o javnim nabavkama. ZBS. Krediti nisu dovoljno atraktivni  Maksimalni iznos odobrenog kredita – ĉesto arbitrarno  Nema konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora u procesu planiranja i dizajniranja programa  Analiza troškova i dobiti (CBA) se uglavnom ne radi  Indikatori za praćenje uspešnosti programa uglavnom nisu ustanovljeni (monitoring i evaluacija)  Mehanizam kontrole i namenskog trošenja sredstava-(nedovoljno jasna i/ili efikasan)  Visok procenat naplate dospelih kredita Strana 39 od 97 . posebno je nerešeno pitanje kriterijuma za izbor predstavnika privatnog sektora. a u Inđiji imaju veliku ulogu. ili kao novoosnovano pravno lice . a treći naĉin primene fonda je bilo kroz “obiĉnu” budţetsku liniju. primer Subotica. poljoprivrede i ruralni razvoj Kome se pruţa finansijska podrška kroz lokalne fondove: ili samo preduzetnicima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Institucionalni mehanizmi: U ove ĉetiri opštine fondovi podsticaja razvoja MSP i poljoprivrede su u 2006. sredstva se mogu koristiti i za obezbeđenje uĉešća za kredite koje daje Republika/Pokrajina.uloga gradonaĉelnika/predsednika opštine i uloga skupštine. fondacijama i fondovima u pokrajinskom Sekretarijatu za kulturu. jaĉanje preduzetništva i mikro i malih preduzeća. ili i MSP i preduzetnicima. kao budţetski fond na primer subotiĉki Fond za finansiranje preduzetnika. program za zapošljavanje mladih i IT istraţivaĉke i razvojne inicijative. dok u Subotici imaju ograniĉenu. U Loznici i Kragujevcu banke nemaju nikakvu ulogu. registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. godini bili registrovani kao: posebno pravno lice i to u Kragujevcu kroz Direkcija za robne rezerve. Uloge uĉesnika u lokalnom odluĉivanju fonda nisu jasne .

Dimitrovgrad. Crveni KrstNiš. Ljig. Malo Crniće. Pirot. Valjevo. Paraćin. olakšice u lokalnim zahvatanjima Kreditna šema za poljoprivredu U periodu 2005 . Opštinska kreditna šema za poljoprivredu 2. Surdulica. garantni fond 3. poljoprivrede i ruralni razvoj Prikaz po vrstama finansijskih podsticaja za razvoj poljoprivrede i MSP Iz pregleda rezimea terenskog istraţivanja opština mogu se izdvojiti detaljnije sledeće vrste finansijskih podsticaja razvoja poljoprivrede i stimulacije ruralnog razvoja na lokalnom nivou: 1. Subvencije kamata na kredite 4. Ćuprija. Uţice. Negotin. Prijepolje. Velika Plana. Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 6. Grant za samozapošljavanje 5. Ţagubica. Olakšice opštine  Lokalne takse  Naknade za gradsko građevinsko zemljište 7. Poţarevac. Strana 40 od 97 . Ţabari. godine 29 opština i gradova (od 102 anketirane) je iz sredstava lokalnog budţeta finansiralo poljoprivredne proizvođaĉe i doprinosilo ruralnom razvoju i to: Beograd. Kraljevo. Mladenovac. Nešto drugo Grafikon 10: Vrste finansijskih olakšica opština za MSP i poljoprivrednike Vrste finansijskih stimulacija opština za razvoj polj. Bujanovac. Smederevo. Bojnik. Aleksandrovac. Panĉevo. Bajna Bašta.2006. Kragujevac.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Topola. Podrška kroz kreditne garancije. i MSP subvencije kamata kreditne garancije kreditna šema za MSP grant za samozapošljavanje 4 15 26 8 13 7 grant za ostala ulaganja 40 kreditna šema za polj. Obrenovac. Raška.

000 za jednog PP Kanjiţa za opremu 10. dugoroĉni krediti za Smederevo 80 gazdinstava 12. stoĉarski kredit na 3 godine sa grejs Topola periodom od jedne godine. 4 miliona kredita za poljoprivredu 4. Mali Zvornik 7. 8 Pirot miliona dinara kredita 9. Poţarevac Kategorija klijenata koja koristi kredite za razvoj poljoprivrede Strana 41 od 97 . Finansirani programi iz oblasti primarne polj. kamate na odobrene bankarske kredite 18.. Bajna Bašta Beskamatni robni krediti 16. rate 21. Poţega Kreditna šema za poljoprivredu od 1 milion dinara 13. 6 miliona . Kratkoroĉni krediti za 120 gazdinstava. 1 g. 400. Fond za razvoj poljoprivrede ima na raspolaganju 3 miliona Sombor dinara. 3% kamate. Opovo Krediti za ĉlanove udruţenja odgajivaĉa svinja 7. krediti 15.5 godina. vraćanje u dve 12. Krupanj 700 hiljada dinara kredita za poljoprivredu 3. Tabela 4: Kreditne šeme za poljoprivredu Opštine Kreditna šema za poljoprivredu 1. Preko opštinskog Fonda za poljoprivredu u saradnji sa Aleksinac Niškom bankom 2. proizvodnje . grejs. 3 godine period. grejs period od 1 .123 korisnika 24. Kraljevo krediti . Preko Sekretarijata za privredu i Vojvođanske banke je data Zvezdara kreditna šema za polj (odnosi se na grad Beograd) 14. poljoprivrede i ruralni razvoj Visina kreditne šeme za poljoprivredu iz opštinskog budţeta i/ili namena detaljnije su prikazani u narednoj tabeli.2 godine. Kovin 331. Odţaci kredit za poljoprivredna gazdinstva 20. Ĉajetina 7 miliona dinara za poljoprivredna domaćinstva 19. Bez bankarskih sredstava . godini kredit u visini Ljig milion dinara 6. godini ukupno za ruralni razvoj izdvojeno 5.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Raška servisiranje kredita preko Komercijalne banke 23. Na osnovu konkursa dodeljuju se beskamatni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na period od 3 . Zrenjanin Kreditna šema za poljoprivredu od 5.sredstva iz budţeta 17. U 2006. U saradnji sa Banca Intesa se odobravaju poljop. Nabavka sadnica borovnice u 2007. Ĉaĉak 15 miliona dinara je dato iz budţeta Opštine 22. Kruševac Poljoprivrednim proizvođaĉima u oblasti stoĉarstva i ratarstva 5.290 dinara kredita za poljoprivredu 11. Baĉka Palanka Subvencije. Kladovo Kredit i za poljoprivredu od 1 milion dinara 8.to mes.

Kreditiranje individualne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda . podaci govore o tome da je opština Vranje u periodu 2005-2006. krediti za investicije. U planu je odobravanje kredita radi povećanja agrarne proizvodnje u smederevskoj opštini. grad Beograd je kreditirao MSP i preduzetnike . godine davala olakšice za MSP u vidu smanjenih lokalnih komunalnih taksi. Prema uvidu u rezultate terenskog ispitivanja.7 mil. savetovanja. opština Blace je finansirala organizaciju struĉnih skupova. kao i njihova visina i namena. edukacija privrednika za izradu biznis planova. godine izdvojeno 220 miliona dinara za poljoprivredne kredite. izgradnju sistema navodnjavanja.sto hiljada dinara za kupovinu rasnih priplodnih junica. robni Kragujevac kratkoroĉni krediti i 21 mln. nazimila. odnosno u domašaju mogućnosti manjih opština Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za poljoprivredu Primer opštine Smederevo. 29 mil. Kredite od 2 . podsticaj agraru Krediti stoĉarima Opština Smederevo je preko opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede odobrila 650. Izvor: Terensko istraživanje opština.000 evra sa Beograd kamatom o 4. Strana 42 od 97 . podsticaj agraru Grad Kragujevac je u 2005 i 2006. hladnjaĉe. poljoprivrede i ruralni razvoj su individualni poljoprivredni proizvođaĉi 25. sa rokom otplate od godinu dana i kamatom od osam odsto. Najveći deo sredstava je dodeljen registrovanim domaćinstvima za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme. detaljnije su prikazani u narednoj tabeli. Boljevac je finansirala izradu studije za otvaranje Biznis inkubacionog centra. voća i povrća.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Zvezdara namerava da predfinansira osnivanje Centra za razvoj MSP.000 dinara na godinu dana kredita za povećanje stoĉnog fonda. godine investirao ukupno 207 miliona dinara u agrarni sektor i razvoj sela. te opreme za preradu mesa. subvencije 26. Izvor: Intervju sa predstavnicima sekretarijata za privredu Kreditna šema za MSP Finansijske stimulacije za razvoj MSP i preduzetništva iz opštinskog budţeta su mnogo manje nego što je to sluĉaj za poljoprivrednike. Ukupno 58.kreditni aranţman sa bankom »Intesa«. u iznosu od šezdeset . UNDP 2007 Ilustracija 4: Primeri opštinskih podsticaja poljoprivredi Primer grada Kragujevca. Inđija je subvencionisala deo kamate na kredite za MSP.20.kreditni aranţman sa Vojvođanskom bankom po kome je 2006.5% god je uzelo 120 poljoprivrednika. Poređenja radi u nastavku je primer jednog malog fonda (300 puta manja sredstva nego u Kragujevcu). Opštine koje su izdvajala sredstava iz budţeta kroz kreditnu šemu za MSP. 84 miliona dinara za 113 korisnika. što je znatno češći primer. nerasta i prasadi.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. a treći je u osnivanju. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budţetskom sistemu su omogućavali da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove prema svojim potrebama za delatnosti koje su od znaĉaja za lokalnu zajednicu. 16 17 Sluţbeni glasnik RS br. godine. sredstva 84 miliona dinara za 113 korisnika je 2006. 2. 17/2003 Strana 43 od 97 . za kredite MSP do 30. 3. U Srbiji postoje dva lokalna odnosno regionalna garancijska fonda (od kojih je samo jedan u funkciji). i Garancijski fond AP Vojvodine. 12. 5. poljoprivrede i ruralni razvoj 1. po klijentu Kovin Kreditna šema za MSP u visini od 1. 4. Planira se izdvajanje 100 miliona dinara u 2007. 6. kamata 2. Tabela 5: Kreditne šeme za MSP Opštine Kreditna šema za MSP Dimitrovgrad Kredit banke sa udruţenim opštinskim sredstvima na osnovu ugovorenih uslova Loznica Za MSP 6 miliona dinara Mali Zvornik Kreditna šema za MSP od 2. osnivanje tzv. godine. 11. 43/2004 i 61/2005 Sluţbeni list AP Vojvodine br. budţetskih fondova nije dozvoljeno. Saveta za zapošljavanje. 55/2003. Međutim. grejs 1 god.75% god.000 din. Saveta opštine i Banke Intesa (zapravo je reč o gradu Beogradu) Sombor Putem Pro Credit Banke je Opština dala 10 miliona din kao deponovana sredstva. Garancijski fond Republike osnovan je Zakonom o Garancijskom fondu 2003. a RA MSPP omogućila je preko banke 30 miliona za kreditnu šemu za MSP Baĉka Palanka Subvencije kamate na odobrene bankarske kredite MSP Zrenjanin Kreditna šema za MSP od 4.49 korisnika Beograd Kreditna šema za MSP.000 evra. preko banke Intesa. 10. 7. Pirot Preko 100 klijenata MSP je dobilo bespovratna sredstva Kanjiţa Dugoroĉno kreditiranje MSP 400. godine izdvojena za kredite MSP do 10. izmenama zakona o budţetskom sistemu iz jula 2005.7miliona dinara . 8. 9.000 evra. 5 miliona dinara Zvezdara Preko sekretarijata za privredu. 9 miliona dinara Kladovo Kreditna šema za MSP na 5 godina .16 Osnivaĉ Fonda je Republika Srbija. Odlukom Skupštine AP Vojvodine17 iste godine osnovan je Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine. Lokalni (regionalni) garantni fondovi Na nivou Republike i APV postoje Garancijski fond sa sedištem u Beogradu (Republiĉki garancijski fond).

Jubanka. 2 miliona od opštine Bujanovac i 1 milion od opštine Bojnik. a ostale opštine iz Regiona donose odluke o pristupanju Fondu. Garancijski fond u agenciji "Alma Mons" u Novom Sadu je u suštini ugovorni odnos u kome se ostvaruje saradnje između razliĉitih partnera. Sa jedne strane je donator (sa sopstvenom misijom i ciljevima). Skupština opštine donosi odluku da promeni naziv fonda u Regionalni garancijski fonda za Jablaniĉki okrug. do 50%. zanatstvo i usluge.000. Poĉetni kapital za osnivanje fonda (oko 450. opreme. Koncept poslovanja garancijskog fonda ukazuje na kompleksnost primene ovakvih šema uz neophodnost saradnje između razliĉitih partnera. sa druge lokalna banka (sa vlastitom poslovnom politikom u pravcu ostvarivanja profita i odgovornosti prema akcionarima). poljoprivredni kombinati.. U junu 2004. kooperative. druga zemljoradniĉka udruţenja i radnje. poslovna banka (Continental banka. poljoprivrede i ruralni razvoj Lokalni garancijski fond "Alma Mons" u Novom Sadu Garancijski fond je zapoĉeo sa radom novembra 2004. Fond garantuje svojim sredstvima i uĉestvuje u odobravanju zajedno sa bankom. i na kraju. što Fondu i daje regionalni karakter. Ovaj fond se koristi za pokrivanje dela kredita. Vrednost garancije koja se daje za startup ne moţe iznositi više od 10% vrednosti ukupno izdatih garancija U cilju uspešne realizacije projekta. Komercijalna banka. koje dodeljuje poslovna banka. godine. alata. 30 miliona dinara od opštine Leskovac. Krediti i garancije se daju za nabavku osnovnih sredstava: mašina. Strana 44 od 97 . Korisnici kredita mogu biti preduzetnici poĉetnici i postojeća preduzeća bilo kakve vlasniĉke strukture koji nameravaju da ulaţu na podruĉju Jablaniĉkog i Pĉinjskog okruga. godine osnovan je Opštinski garancijski fond. potencijalni korisnici kredita mogu da koriste savetodavnu. delova za mašine i opremu. Krediti se odobravaju za proizvodnju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Regionalni Garancijski fond za juţnu Srbiju Odlukom Skupštine opštine Leskovac u oktobru 2003. nezaposlena lica koja ţele da osnuju radnju ili preduzeće (registrovana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje). vlasnike novih radnji i preduzeća (koji posluju kraće od 12 meseci). U svom poslovanju fond podrţava mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Projekte ocenjuju i banka i Agencija. Vojvođanska banka.000 dolara. poljoprivredu. individualne poljoprivredne proizvođaĉe. a garancije obezbeđuje fond. zadruge. pravnu i tehniĉku pomoć koju će pruţiti sluţbenici Regionalnog Garancijskog Fonda i banke.00 eura) obezbeđuje italijanska vlada.000. Fond je sklopio ugovor o poslovnoj saradnji sa sledećim poslovnim bankama: Agrobanka . Poĉetni kapital fonda je od UNDP u iznosu od 250. lica sa statusom izbeglica i interno raseljena lica i lica koja koriste usluge Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Trenutno je neaktivan zbog okonĉanja projekta u kome je nastao i odlaska predstavnika donatora. Novi Sad) i Regionalna agencija za ekonomski razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma Mons”. razvojne agencije (sa posebnom ulogom tehniĉke podrške i prema donatoru i prema potencijalnim klijentima Garancijskog fonda). Partner u realizaciji ovog projekta je UNDP koji sprovodi program za oporavak i napredak opština na jugu Srbije. preduzetnike i pripadnike ugroţenih društvenih grupa. Korisnici kredita su registrovana mala i srednja preduzeća. kroz UNOPS. a dodatni kapital za osnaţivanje fonda biće obezbeđen kroz donacije italijanskih banaka. Opšti cilj projekta Garancijskog fonda je da se unaprede odnosno stvore uslovi za bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća.00 eura). Sredstva za kreditiranje obezbeđuje banka iz sopstvenih sredstava (oko 900. Osnovan je Ugovorom koji su zakljuĉili donator (UNOPS u ime UNDP).

za nabavku stonih junica 3 Mali Zvornik Kamate na god. muzilice. rasnu stoku.sadnice 8 Prijepolje 12 projekata je finansirala Opština za samozapošljavanje 9 Paraćin Milion dinara 10 Ĉaĉak 4 miliona dinara. Garancijski Fond u osnivanju za Šumadijski i Pomoravski okrug Na inicijativu regionalne agencije za razvoj iz Kragujevca opštine ova dva okruga su u toku formiranja Garancijskog fonda Šumadijsko-pomoravskog regiona. Prema podacima iz ankete 5 opština primenjivale su ovaj oblik podsticaja. zakup u kupovinu zemlje. otplata 36 meseci Grant za samozapošljavanje Tabela 7: Podrška kroz grant za samozapošljavanje Opštine Grant za samozapošljavanje 2006.3000 grla godišnje 2 Aleksinac Primenjena 2004. poljoprivrede i ruralni razvoj Garancije se ne odobravaju za finansiranje dugova. preduzetništvo 4 Aleksinac Na osnovu konkretnih projekata za registrovanje udruţenja poljoprivrednika 5 Kladovo Premije za poljoprivredu 6 Pirot 1. mehanizacija i rasna grla koza 4 miliona dinara -34 ĉlana 2 Preševo Za mali biznis 3 Ljubovija Poljoprivreda. 1 Palilula. Oĉekuje se da će se on za poĉetak registrovati po modelu Konzorcijuma ĉiji bi vodeći ĉlan bila ova Agencija. 2 miliona dinara 7 Crveni Krst-Niš Poljoprivrednicima za zasade. nivou 2-4% 4 Inđija Realizovale 3 firme 5 Kraljevo Beskamatni kredit. za razvoj MSP preko NSZ kroz Strana 45 od 97 . turizam . finansiranje ekološki neprihvatljivih projekata i poslova koji nisu u sladu sa zakonom. udruţenja (12 ĉlanova) oprema. Tabela 6 Podrška kroz subvencije kamata na kredite Opština Namena subvencija 1 Vranje Za veštaĉko osemenjavanje krava .Podsticaji opština za razvoj MSPP. Niš Kroz projekat unapređivanja koţarstva registr. Subvencije kamata na kredite Prednost ovog oblika je što ne zahteva prethodnu kapitalizaciju u obliku nekog fonda. grejs period 1 god.

800. rasta. poljoprivrede i ruralni razvoj 11 Negotin 12 13 Panĉevo Beograd subvencionisanje samozapošljavanja / subvencije od 100300. efikasnosti i konkurentnosti postojećih MSP18 Grant za ostala ulaganja Tabela 8: Podrška razvoju MSP i poljoprivredi kroz stimulaciju ostalih ulaganja Opštine Grant za stimulaciju ostalih ulaganja 1 Vranje 100 korisnika po 1200 eura u opremi 3 Pirot za ovu namenu Opština izdvojila u 2006. dok je Crveni Krst –Niš moţda trebalo da stavi svoj odgovor u rubrici finansiranje obuka. dinara iz budţeta opštine za podršku samozapošljavanja lica sa evidencije nezaposlenih (10 lica je ostvarilo finansijsku podršku Napomena: Vranje. 1. centre za podršku i sliĉne neprofitne poduhvate. podrţavanje stvaranja većeg broja novih MSP.000 dinara7 Bespovratna sredstva dodeljivana su u toku 2006. Panĉevo a moţda i Pirot su trebali da svrstaju ovo pod prethodnom rubrikom jer je reĉ direktno o grantu za nova radna mesta. Izgleda da neke od kategorija u pitanjima nisu bile dovoljno jasne onima koji su popunjavali ankete. vrednost 50 mil dinara za nezaposlena lica. Projekti za podsticanje zapošljavanja na teritoriji grada planirani za 2007. 1 Majdanpek X X 2 Priboj X za prvu godinu postojanja firme U anketi grad je svrstao ovde ovaj grant Fond. Olakšice u lokalnim daţbinama Tabela 9 Olakšice u lokalnim naknadama i taksama Opštine Takse Nak.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 5 miliona dinara podrške Udruţenju zanatlija i ostalih preduzetnika Panĉeva (data podrška za 2 projekta). pošto on u principu nije namenjen direktno firmama za radna mesta već za indirektnu podršku kroz obuke. godine za kupovinu opreme za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 642 hiljada dinara 1. obuku i usavršavanje građana 7 Panĉevo 2 mil. otvaranje novih radnih mesta.000 dinara 4 Crveni Krst-Niš Opština daje sredstva za prekvalifikaciju .za drugo Opis zemlj. Međutim u istraţivanju pomenut je pod rubrikom ostala nefinansijska podrška. 18 Strana 46 od 97 .

Prostora uređivanje izloţbe stoĉara opština oslobodila 600 hiljada taksu na prostor Strana 47 od 97 27 28 Panĉevo Velika Plana . Stari zanati oslobođeni svih lokalnih daţbina X X Smanjenje naknada za korišćenje i sajamskog izloţbenog polj.Podsticaji opština za razvoj MSPP. godini poslovanja bez naplate. sa malim poslovnim prostorom 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 X X X X X X X X X X X X X X 0 Oslobađanje firmarine MSP u prvoj godini rada Komunalne takse za preduzetnike u 1. poljoprivrede i ruralni razvoj 3 4 Preševo Uţice X X X Za ulaganje u industrijsku zonu investitori su oslobođeni naknade za komunalno opremanje X 5 6 7 8 9 10 Vranje Obrenovac Ĉoka Loznica Luĉani Kruševac X X X X X Zakup zemljišta u industrijskoj zoni Olakšice za preduzetnike za prvih godinu dana u vrednosti od 50% ukupnog iznosa takse na firmu 11 12 13 14 Golubac Kladovo Pirot Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Sombor Bujanovac Smederevska Palanka Baĉka Palanka Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Ivanjica Topola Valjevo X X X X X X Finansiranje sportskih i kulturnih manifestacija (verovatno pogrešno svrstano) U toku je izrada sistema olakšica Smanjene tarife za isticanja firme MSP.

poljoprivrede i ruralni razvoj 29 30 Poţarevac Beograd X Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta . ili preko smanjenja taksi i lokalnih zahvatanja. i MSP 100% 80% 60% 40% 20% 0% nedostatak sredstava pravne prepreke f in.Republika vraća lokalnoj samoupravi. prvenstveno je nedostatak sredstava u opštinskom budţetu. 40% od ukupnog iznosa naknade Razlozi za izostajanje finansiranja raznih vrsta podsticaja Kao glavni razlog naveden od strane opština koje nisu finansijski podsticale razvoj lokalnih MSP i poljoprivrednih gazdinstava iz budţeta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Grafikon 11: Razlozi opština za izostajanje finansijske podrške Razlozi za nes provođenje finans ijs ke podrške opš tine za polj. ovlašćenja opštine Strana 48 od 97 . a zatim zakonska ograniĉenja za neke vrste podsticaja.

izuzetno je bitna za lokalni ekonomski razvoj i razvoj MSPP. postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost uticaja na ovu vrstu infrastrukture. odnosno kakvo mesto ima u strategiji razvoja preduzetništva i lokalnog ekonomskog razvoja? Postoji nekoliko naĉina na koji lokalne vlasti mogu da utiĉu na razvoj i ove vrste infrastrukture na sopstvenom podruĉju i dalje na razvoj MSPP po tom osnovu: 1. Ukoliko se na teritoriji opštine. Stanje ove infrastrukture. kao i saobraćajna infrastruktura. odnosno urbanistiĉkih i građevinskih dozvola za infrastrukturne i poslovne objekte koji se nalaze na njihovom podruĉju. Opštine mogu u okviru svojih ingerencija da pospeše razvoj ove vrste infrastrukture. pravovremenim davanjem urbanistiĉkih uslova. pa se povećavaju i podsticaji za doseljavanje na to podruĉje. 2. odnosno grada. snabdevanje elektriĉnom energijom. nalaze infrastrukturni objekti ovih delatnosti. odnosno ponuda infrastrukturnih usluga te vrste. oni predstavljaju iskljuĉivo lokalni segment određenog nacionalnog infrastrukturnog sistema. U infrastrukturu koja je deo nekog od nacionalnih sistema i nad kojom lokalne vlasti nemaju praktiĉno nikakvu ingerenciju spadaju telekomunikacije. budući da ona ĉini jedan od kljuĉnih elemenata poslovne klime u svakoj lokalnoj zajednici.tako što poboljšanje stanja infrastrukture. što predstavlja dodatni razlog investitorima da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju takve lokalne zajednice. infrastrukturne delatnosti. Budući da lokalne vlasti nemaju nikakvu ingerenciju nad ovom vrstom infrastrukture. kao i aerodromi i luke koji opsluţuju podruĉje lokalne zajednice. utiĉe na razvoj MSPP. Opštine mogu da stupe u direktan kontakt i pregovore sa javnim preduzećima koja gazduju ovom infrastrukturom i pruţaju ove infrastrukturne usluge i da sa njima nađu rešenja u pogledu brţeg razvoja te infrastrukture koja bi bila zadovoljavajuća za obe strane.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Biznis inkubatori i industrijske zone Znaĉaj lokalne biznis infrastrukture Lokalna infrastruktura – osnovna. odnosno predstavlja integralni deo tog razvoja na dva naĉina. Znaĉaj osnovne infrastrukture je toliko veliki da se ponekad smatra da određeni nivo infrastrukture predstavlja preduslov bilo kakvog lokalnog ekonomskog razvoja. nacionalna i regionalna mreţa puteva. poljoprivrede i ruralni razvoj 4. Strana 49 od 97 . fiziĉka infrastruktura.tako što navedena unapređenja infrastrukture poboljšavaju kvalitet ţivota stanovnika lokalne zajednice. povećava obim i kvalitet ponude radne snage. Prvi je direktan . ţeleznice. U gradovima Srbiji postoje dve vrste infrastrukture. snabdevanje gasom visokog pritiska. odnosno poboljšanje snabdevanja infrastrukturnim uslugama predstavlja pogodnost zbog koje se investitori odluĉuju da svoj kapital uloţe upravo na podruĉju te lokalne zajednice. Drugi naĉin je indirektan . na primer.

poljoprivrede i ruralni razvoj 3. Rezultati su odliĉni. besplatnog ili jeftinog zemljišta. je posebno interesantna za podsticaje razvoja MSPP. zajedno sa drugim lokalnim zajednicama. Ideja sa podsticajima za MSPP. dobre saobraćajne veze. u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. mogu grupisati ili razvrstati na mnogo razliĉitih naĉina. odnosno na osnovu mnogih kriterijuma. ĉiji sastavni deo treba da ĉini strategija razvoja MSPP. blizina glavnog i velikih gradova. Naime. mada je pitanje koliki je tu udeo besplatnog zemljišta. jeftinih uređenih lokacija. koje su i prirodni monopoli. Prema vaţećem zakonu o komunalnim delatnostima. kao mamcem za potencijalne investitore javila se i u Srbiji. Opština moţe da. kao i opština Titel. lokalne zajednice mogu da nađu raĉun da zainteresovanim investitorima ponude neke beneficije. izvrši pritisak na zakonodavnu vlast kako bi se uvela regulatorna rešenja koja bi pospešila razvoj ovih infrastrukturnih delatnosti. opština Pećinci ima izuzetno dobre rezultate u svojoj industrijskoj zoni. Gradsko-opštinsko. posebno je vaţno unaprediti upravljanje gradskim građevinskim zemljištem. odnosno komunalnih delatnosti. Da bi stimulacije u oblasti osnovne infrastrukture bile operativne za MSPP. kao i javni šinski i trolejbuski saobraćaj. odnosno građevinsko zemljište je najvredniji i najznaĉajniji resurs koji se moţe upotrebiti pri implementaciji strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Bilo koja nova investicija je vezana za gradsko zemljište. Lokalna infrastruktura. druge vrline opštine). Jedan od najdirektnijih naĉina podsticanja ekonomskog razvoja opštine jeste privlaĉenje interesa MSPP. daljinsko grejanje i distribucija gasa. Strana 50 od 97 . koje su. parkova i drvoreda  javna parkirališta (parkirališta sa slobodnim pristupom)  odrţavanje mostova i reĉnih korita u naseljenim mestima Iako se lokalni infrastrukturni sistemi. odnosno komunalne delatnosti. jedna od najznaĉajnijih podela jeste na one komunalne delatnosti koje spadaju mreţne delatnosti vodosnabdevanje i kanalizacija. trotoara i drugih javnih površina  odrţavanje javnog zelenila. a koji ostalih faktora (poslovno rukovodstvo opštine. domaćih i inostranih savremeno koncentrisanom komunalnom i ostalom osnovnom infrastrukturom u industrijskim zonama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Te beneficije u odnosu na osnovnu infrastrukturu mogu imati oblik niţih cena komunalnih usluga. prema vaţećim zakonskim rešenjima u Srbiji. pre svega u oblasti komunalnih infrastrukturnih sistema. Tako opština Inđija daje praktiĉno besplatno građevinsko zemljište onima koji investiraju u izgradnju pogona na njenoj teritoriji. i delatnosti koje u njih spadaju za savremen razvoj MSPP su posebno vaţne:  proizvodnja i distribucija vode (vodovod)  odvođenje i preĉišćavanje otpadnih voda (kanalizacija)  proizvodnja i distribucija toplotne energije (daljinsko grejanje)  distribucija i snabdevanje gasom (lokalna gasovodna mreţa niskog pritiska)  odrţavanje ĉistoće javnih površina  odnošenje smeća  trajno odlaganje (deponovanje) smeća  javni gradski i prigradski saobraćaj  odrţavanje ulica. odnosno povećala ponuda tih usluga.

Zakon o planiranju i izgradnji uvodi novu kategoriju javnog građevinskog zemljišta kojom (neuspešno) pokušava da izbegne ustavno ograniĉenje svojinskog reĉima gradskog zemljišta. odnosno ţeleznici – dovoze se kabaste sirovine. Statusna transformacija zemljišta. odvoze ponekad još kabastiji proizvodi. i U ovoj oblasti vlada (namerno izazvana) terminološka zbrka. Naĉelno posmatrano. pored stanovanja. teĉnim ili gasovitim Strana 51 od 97 . nemaju velike infrastrukturne zahteve i kompatibilne su sa stanovanjem. koja je prema tom Zakonu već trebalo da bude okonĉana (dve godine po usvajanju Zakona) nije ni zapoĉela. poljoprivrede i ruralni razvoj Gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi dobru alokaciju tog zemljišta ekonomski efikasnim korisnicima. ukratko reĉeno. svode se na njegovu neefikasnost i netransparentnost – gazdovanje gradskim zemljištem ne daje dobre rezultate. što podrazumeva pravovremeno i efikasno pripremanje i opremanje zemljišta. smeđe lokacije). Loši efekti postojećeg sistema su nesporni i. na primer. Ove delatnosti su infrastrukturno veoma zahtevne. Pored brze i efikasne izgradnje objekata na novim lokacijama (tzv. vibracije. Naime. potreban je. U fiziĉkom pogledu. bez obzira na umešnost lokalnih vlasti. Ustav Srbije poznaje gradsko građevinsko zemljište. odnosno namene površina u gradovima. ĉesto u specijalizovanim zonama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koje se dodeljuje na praktiĉno trajno. postoje dve osnovne grupe delatnosti. mada to trţište postoji implicitno (kao integralni deo trţišta nekretnina). Drugu grupu ĉine sekundarne (industrijske) delatnosti koje su locirane na obodima grada. uspostavljanje ĉvrste zaštite privatnih svojinskih prava nad zemljištem (veoma ograniĉene mogućnosti eksproprijacije) i uvođenje njegovog trţišta. dobro podnose visoke gustine izgrađenosti (nije im potreban veliki slobodan prostor). odnosno promenu namene površine i intenzitet izgrađenosti putem zamene nasleđenog građevinskog objekta novim (tzv. zelene lokacije). pristup teškim vozilima. pa stoga lokalne vlasti vrše administrativnu raspodelu gradskog zemljišta kao resursa. dobro gazdovanje gradskim zemljištem treba da obezbedi i efikasnu urbanu rekonstrukciju. ne postoji trţište neizgrađenog gradskog zemljišta. Sekundarne delatnosti veoma ĉesto emituju snaţne negativne eksterne efekte (buka. odnosno. Pri definisanju strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba uoĉiti da. kao i njegovo brzo privođenje odgovarajućoj nameni. kao i program njegovog davanja u zakup uređuju lokalne vlasti. Reforma tog sistema treba da se zasniva na privatizaciji gradskog zemljišta (ukljuĉujući i denacionalizaciju. ali ne postoji slobodan promet. koje mora biti u drţavnoj ili društvenoj svojini. to su delatnosti koje se obavljaju u kancelarijskom prostoru. U Srbiji je gradsko zemljište još uvek iskljuĉivo u javnom vlasništvu. radnjama opšteg tipa (trgovina na malo) i ugostiteljskim objektima i tome sliĉno. Sve bitne detalje naĉina na koji se gradsko zemljište dodeljuje. Zbog toga je potrebno temeljito reformisati sistem korišćenja gradskog zemljišta. one koje proizvode usluge. odnosno ustupa. Dugo vremena zakonska rešenja u Srbiji su poznavala kategoriju gradskog-građevinskog zemljišta (koja odgovara kategoriji gradskog zemljišta u ovom tekstu) i građevinsko zemljište koje se svodilo na nepoljoprivredno zemljište koje nije gradskograđevinsko. zagađenje ĉvrstim. ove delatnosti su locirane u centru grada. odnosno restituciju). dugogodišnje korišćenje. Jednu grupu ĉine tercijarne (komercijalne) delatnosti. već administrativno određene naknade. Međutim. Pri prenosu prava korišćenja ne plaća se trţišna cena (zakupnina). tj. promet nekretnina neminovno obuhvata i promet svojinskih prava nad zemljištem na kome su podignute te nekretnine. Naime. onemogućen je njegov promet i nema trţišta gradskog zemljišta.

obaraju vrednost ambijenta u kome se nalaze. koliki je „obrtni kapital“ kojim se raspolaţe? Naime. Takve zone se nalaze blizu regionalnih. nisu kompatibilne sa stanovanjem. elektriĉna energija. a urbanistiĉke procedure. a druga opcija u pogledu upravljanja moţe da bude i partnerstvo javnog i privatnog sektora. namenjeni granama u oblasti visokih tehnologija itd.. poput dobijanja urbanistiĉke dozvole. predstavljaju samo jedan od specijalnih sluĉajeva stvaranja specijalizovanih poslovnih zona u kojima će grupisanje novih poslovnih objekata. odnosno vlasnika. a time pospeši i lokalni ekonomski razvoj. postoji u pogledu upravljanja takvom zonom posle osnovanja.). opremljene su osnovnom komunalnom infrastrukturom dovoljnog kapaciteta (vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda. odnosno odgovora na sledeća pitanja. pre nego što je poznat investitor na konkretnoj lokaciji. poslovne zone u oblasti tercijarnih delatnosti. Lokalne vlasti zadrţavaju vlasništvo nad gradskim zemljištem (bar do predstojeće reforme sistema gazdovanja ovim resursom). odnosno urbanistiĉki parametri? Što više urbanistiĉkih parametara postoji. odnosno industrijski parkovi. odnosno poslovni centri. postavlja se pitanje u kojoj meri je potrebno pripremiti i opremiti gradsko zemljište unapred. u takvoj su veoma ublaţena urbanistiĉka ograniĉenja (dozvoljene su praktiĉno sve namene površine). i funkcije urbanistiĉke vlasti koje im pripadaju. Pripremanje i opremanje zemljišta. Drugo. Pri tome je bitno da namene površina budu kompatibilne. Ovakav potez moţe da bude kontroverzan (naroĉito sa stanovišta obezbeđivanja sredstava za isplatu praviĉne naknade pređašnjim vlasnicima). odnosno projekata specijalizovanih poslovnih zona. Pri realizaciji programa.). Prvo. Svim ovim programima je zajedniĉko da okupljaju aktivnosti koje su kompatibilne i ĉije okupljanje generiše pozitivne aglomeracione efekte. a minimizuju negativni aglomeracioni efekti. Konaĉno. Ovakvi industrijski parkovi. telekomunikacije. Jedna opcija je da njome upravlja posebno javno preduzeće koje bi osnovala lokalna zajednica. Upravo je za drugu grupu delatnosti vezan program. dobro infrastrukturno opremljenih zona. postoji zakonska osnova na osnovu koje lokalne vlasti mogu da eksproprišu to zemljište. međutim. veća je mogućnost za definisanje programa pripremanja i opremanja zemljišta. Još jedna funkcija lokalnih vlasti u ovom pogledu moţe da bude znaĉajna ukoliko se stvaranje ovakve industrijske zone zasniva na konverziji poljoprivrednog zemljišta u gradsko. odnosno građevinsko.i u tom zonama postoji dovoljno prostora potrebnog za obavljanje industrijske delatnosti. odnosno trţišnu cenu tog zemljišta pri njegovoj sadašnjoj nameni. gas itd.Podsticaji opština za razvoj MSPP. prilagođenih potrebama MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj otpadnim materijama itd. a to je osnovna delatnost u stvaranju takve zone. odnosno projekti strategije lokalnog ekonomskog razvoja ili je sadrţaj stvaranje industrijskih parkova – specijalizovanih. tako da. znatno su pojednostavljene. pripremanje i opremanje lokacije iziskuje Strana 52 od 97 . ali u određenim situacijama. moţe da pospeši realizaciju programa industrijskih parkova. U tom smislu postoje razliĉite vrste poslovnih zona: industrijske zone. odnosno da zone budu tako specijalizovane da se uvećaju pozitivni. odnosno grupisanje privrednih aktivnosti stvoriti pozitivne lokalne aglomeracione efekte i time privlaĉiti nove ulaske. svakako je profitabilna delatnost i treba je prepustiti privatnom sektoru. Takva industrijska zona treba da bude stvorena odgovarajućom odlukom lokalnih vlasti. u kojoj meri postoje urbanistiĉka ograniĉenja. naĉelno posmatrano. odnosno magistralnih puteva i pruga. tehnološki parkovi. Naime. pod uslovom da vlasnicima plate praviĉnu naknadu. Dilema. naroĉito ukoliko postoji veći broj parcela. tako da imaju lak pristup na te saobraćajnice. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko elemenata.

materijala. Strana 53 od 97 . ukoliko je potrebno. Posebne programe u okviru strategije lokalnog ekonomskog razvoja treba da ĉine programi. podruĉja grada u kome ili uopšte nema urbanistiĉkih ograniĉenja. Za efikasnost ovih podsticaja razvoju MSPP vrlo je vaţno da se prethodno uradi profilisanje ovih parkova. Iako su projekti urbane rekonstrukcije opterećeni troškovima rušenja zateĉenog objekta i odgovarajućeg pripremanja terena. Osnovni podsticaj za investiranje u poslovne zone. pri ĉemu bi lokalne vlasti. inovacija i sistema upravljanja. centara za ispitivanje i istraţivanje. budući da od tih odluka zavise i budući prihodi i budući troškovi tog investitora. a proces izdavanja urbanistiĉke dozvole je maksimalno ubrzan. veća je sloboda investitora da sam odluĉuje o svom objektu. daleko od poslovnog centra grada itd.Podsticaji opština za razvoj MSPP. ili nedovoljno iskorišćenje. nekada upotrebljavane. izrada detaljnih urbanistiĉkih planova (planovi detaljne regulacije) i izdavanje odgovarajuće urbanistiĉke dozvole. i poboljšanje efikasnosti alokacije gradskog zemljišta kao resursa. odnosno nauĉno tehnološke parkove. pre svega u sluĉaju napuštenih (najĉešće poslovnih. a sam investitor sekundarno pripremanje i opremanje zemljišta u samoj poslovnoj zoni. cenu zajmovnog kapitala i mogućnost davanja solidnih garancija za otplatu kredita. tako da ovi projekti mogu da predstavljaju znaĉajnu uštedu u odnosu na „aktiviranje“ potpuno nove lokacije na obodu grada. Najveća korist od urbane rekonstrukcije je upravo u ponovnom „aktiviranju“ atraktivnih lokacija. univerziteta. a sada napuštene. Bez obzira na konkretne odgovore na navedena pitanja. konsultantskih i finansijskih institucija i fondova "Ventura" kapitala. i. odnosno industrijskih) objekata. tehnologija. Tim pre što se urbanom rekonstrukcijom obiĉno „aktiviraju“ atraktivne lokacije. pogona. posebno u oblasti novih proizvodnji. odnosno njegove namene. znanja. poljoprivrede i ruralni razvoj investicije koje se mogu povratiti tek kada se lokacija ustupi korisniku. Nauĉno tehnološki parkovi ukljuĉuju najaktivnije uĉešće opština u izgradnji komunalne infrastrukture. Odgovor na ovo pitanje je vezan i za stepen uĉešća privatnog sektora u ovakvim poduhvatima. Ponuda (primarno) već opremljenih lokacija skraćuje vreme potrebno za realizaciju investicije i pospešuje lokalni ekonomski razvoj. pa i njegova odluka da investira ili ne. ili su ona svedena na najmanju meru. Što su manja ograniĉenja u pogledu fiziĉkih parametara objekata. odnosno projekat lokalnog ekonomskog razvoja unapred obezbedile primarno. odnosno projekti urbane rekonstrukcije. Ono na šta treba posebno skrenuti paţnju jesu osnivanje i razvoj MSPP u nauĉno tehnološkim parkovima koji danas u svetu predstavljaju institucionalni okvir za najbrţi razvoj MSPP. treba da bude liberalni reţim urbanistiĉkog planiranja. studije izvodljivosti i partnerstva u njihovoj izgradnji. ovakve lokacije su najĉešće infrastrukturno već opremljene. optimalna strategija realizacije ovih programa moţe se zasnivati na podeli na primarno i sekundarno opremanje zemljišta. pa urbanistiĉka dozvola uopšte nije ni potrebna. eksproprijacija postojećeg napuštenog objekta. Zbog toga nije ni ĉudno što se u svetu već odavno koristi mehanizam zone pojednostavljenog planiranja (Simplified planning zone). Unutar postojećih zakonskih rešenja. kao program. kao i bankarskog i privatnog sektora u izgradnji laboratorija. u to angaţovanje neminovno spada dodeljivanje gradskog zemljišta investitoru. agencija za transfer tehnologije i intelektualne svojine.

Naime. poslovni korisnici određenog dela grada samostalno odluĉuju da li će plaćati namenski doprinos kome je cilj da poboljša ponudu lokalnih javnih dobara na njihovom podruĉju. ali nemaju svoj poslovni prostor. poput generalnog urbanistiĉkog plana. o ĉemu je bilo reĉi u poglavlju o „mekoj“ infrastrukturi. Konaĉno. Drugim reĉima. poput planova generalne i detaljne regulacije. odnosno takvi planovi svakako da ne pogoduju lokalnom ekonomskom razvoju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. odnosno industrijski objekti. neminovno. koja je nasledila veliki i ekonomski neefikasan socijalistiĉki industrijski sektor. efikasno organizovanje odgovorne Strana 54 od 97 . U tom smislu. niti mogućnosti da samostalno organizuju sve ono što im je potrebno za uspešno poslovanje. poljoprivrede i ruralni razvoj U Srbiji. što umanjuje atraktivnost tog dela grada. unifikovane su osnovne planerske procedure i sadrţaj planova. Oni će da „oteraju“ investitore na podruĉja drugih lokalnih zajednica. tako da se izbegava proces davanja urbanistiĉke saglasnosti. pa samim tim efikasnije i manje efikasno. biće jako mnogo mogućnosti za građevinsku rekonstrukciju objekata koji su pre steĉaja bili u vlasništvu tih socijalistiĉkih preduzeća. same lokalne zajednice. Sistem urbanistiĉkog planiranja definisan je Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe tog Zakona se primenjuju u svim lokalnim zajednicama u Srbiji. BID). odnosno izdavanja urbanistiĉke i građevinske dozvola. koju zakon propisuje. i regulacionih planova. odnosno preduzeća zajedniĉki koriste infrastrukturu. onih koje usled dobro definisanih urbanistiĉkih rešenja mogu da investitorima ponude fleksibilne urbanistiĉke uslove. Zakon predviđa postojanje opštih urbanistiĉkih planova. moţe da se sprovodi na bitno razliĉite naĉine. odnosno lokalne vlasti neprikosnoveno donose odluke u pogledu konkretnih planerskih rešenja koje konkretan plan sadrţi. odnosno građevinsku dozvolu. veoma ĉesto delovi grada u kojima treba da budu koncentrisani poslovni objekti u oblasti usluga (kancelarijski prostor i prodavnice) nemaju dovoljnu ponudu infrastrukture. odnosno urbanistiĉki uslovi koji iz tog plana proizlaze mogu da budu veoma restriktivni. fiziĉki ambijent nije odgovarajući. moţe da bude veoma rigidan u pogledu zahteva i ograniĉenja investitoru. U tom smislu. odnosno urbanistiĉkih uslova koji iz tog plana proizlaze. Naime. Bez obzira na to. naroĉito lokalnih javnih dobara. obara vrednost nekretnina i umanjuje dolazak novih preduzeća. mogu iskoristiti za uspostavljanje poslovnih (biznis) inkubatora. nasleđeni prostor se podeli na niz manjih prostora koji sluţe za otvaranje radionica mikro i malih preduzeća. naroĉito regulacioni plan. uvećavaju ili umanjuju troškovi investitora. kroz mehanizam koji je na određeni naĉin sliĉan samodoprinosu. Međutim. u kome mnoga preduzeća ne mogu da izbegnu steĉaj. pre svega troškovi njegovog vremena. a zajedniĉki mogu da koriste i neke druge poslovne usluge. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja mora da raĉuna na ovakve objekte i na mogućnosti njihove ponovne upotrebe. Tada se stari poslovni. svi ti objekti već imaju urbanistiĉku. Sam plan određenog podruĉja. Sve te radionice. Sama procedura izdavanja urbanistiĉkih uslova. Time se. U takvim situacijama moţe da se primeni zona unapređenog poslovanja («Business Improvement District». odnosno mikro preduzeća koja imaju solidne poslovne programe. Takvo planiranje. Jedan od najznaĉajnijih mehanizama kojima lokalne vlasti raspolaţu u pogledu podsticanja MSPP u oblasti osnovne infrastrukture jeste urbanistiĉko planiranje i njegova primena. Javlja se veliki broj malih.

tako i bilo kojim drugim preduzećima osposobljenim za obavljanje komunalnih delatnosti. odnosno odrţivost unapređenja komunalne infrastrukture zavisi od prihoda komunalnih preduzeća. poljoprivrede i ruralni razvoj sluţbe. razvijanje novih i dolazak stranih firmi. poveravaju posao kako javnim komunalnim preduzećima. dodeljivanje franšize. pokazala su da su relevantni sledeći modeli poveravanja posla: ugovaranje posla. pa preduzetnik ne raspolaţe novcem potrebnim za zakup. prilagođavajući ga potrebama. pri formulisanju onih delova strategije lokalnog ekonomskog razvoja koji se odnose na komunalnu infrastrukturu. bez obzira na sve mogućnosti koje. ukljuĉujući i troškove kapitala. a vaţeći Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da lokalne vlasti. Takvu podršku mogu lako da obezbede oni gradovi u Srbiji koji poseduju sopstveni poslovni prostor.Podsticaji opština za razvoj MSPP. u tom sluĉaju. Iskustvo je pokazalo da je obezbeđenje poslovnog i radnog prostora jedan od najefikasnijih metoda podrške firmama u nastanku. Većina komunalnih delatnosti ne spada u mreţne. Ovim su razmotrene mogućnosti unapređenja komunalne infrastrukture u sluĉaju mreţnih komunalnih delatnosti o kojima treba da se izjasni strategija lokalnog ekonomskog razvoja. što je u potpunosti u nadleţnosti lokalnih vlasti. odnosno za avans kod zakupa. industrijskih zona i poslovnih inkubatora). bar u manjim sredinama. koncesija i slobodna konkurencija na trţištu. pre svega iskustva zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. naroĉito ne stranih. teško naći takav koji odgovara po strukturi i kvalitetu. odnosno od cena kojima se mogu pokriti svi troškovi komunalne infrastrukture. Konaĉno. Drugim reĉima. nudi partnerstvo javnog i privatnog sektora. ima blagotvorne efekte. Dosadašnja svetska iskustva. potrebno je voditi raĉuna i o dva veoma bitna ograniĉenja. i naroĉito ne u manjim gradovima u Srbiji. ali i predviđajući potrebe i unapred ga (re)struktuirati. bez obzira na sve pogodnosti koje u Srbiji mogu da postoje za privatne investitore u komunalnu infrastrukturu. odrţivost razvoja komunalnih delatnosti. Mogućnost da se kroz unapređenje fiziĉkih pretpostavki biznisa unapredi atraktivnost poslovanja u datoj sredini i potpomogne zadrţavanje postojećih. Jedna od prepreka sa kojom se suoĉavaju preduzetnici kada poĉinju da rade jeste problem poslovnog prostora. dok ostali mogu da uĉestvuju u poslovima privatnog sektora na iznajmljivanju istog. Svakako. Budući da lokalne zajednice u Srbiji raspolaţu sa poslovnim prostorom. Postoji nekoliko modela poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti. u doglednoj budućnosti ne moţe oĉekivati veliki priliv takvih investicija. u velikom broju sluĉajeva u doglednoj budućnosti u Srbiji poboljšanje infrastrukture će presudno zavisiti od javnih fondova koji se mogu alocirati u ovu namenu (što će je već uoĉeno i iz Nacionalnog investicionog plana predviđa znaĉajna sredstva za izgradnju nauĉno tehnoloških parkova. lokalna vlast je u pogodnoj poziciji da u partnerstvu sa privatnim sektorom podstakne izgradnju novih lokacija i poslovnog prostora i na taj naĉin stvori uslove za rast malih lokalnih firmi. Lokalne zajednice mogu da potpomognu razvoj lokalnih firmi unapređenjem lokacija i poslovnog prostora i njihovom kvalitetnijom ponudom MSPP. naĉelno posmatrano. moţe da se realizuje kao: Strana 55 od 97 . Drugo. Prvo je da se. Problem se posebno zaoštrava onda kada kreditiranje poĉetnih koraka kroz mikro kredite ne postoji ili je nedovoljno. odnosno pospešuje lokalni ekonomski razvoj. On je ĉesto ili skup ili je. oĉigledno je da ga mogu koristiti i za razvoj lokalnih firmi.

Takvih lokacija je više u zemljama u kojima je došlo do masovnije deindustrijalizacije. saobraćajnu. ako je ikako moguće. jer je snaţan pritisak na njegovu denacionalizaciju. mnoge firme nemaju dovoljne poslovne perspektive. ali i izgradnjom tokom poslednjih decenija. Pretpostavka ovakvih poslovnih poduhvata je da je zemljište sada u vlasništvu lokalnih zajednica. da se u njemu mogu smestiti firme sasvim razliĉitih potreba. Posebna mogućnost srodna ovim je pre-parcelizacija postojećih velikih površina datih na trajno korišćenje nekoj firmi. Taj prostor moţe biti zadrţan u drţavnoj svojini. Ta dodatna fleksibilnost svakako dodatno košta. ali kalkulacija moţe pokazati da je program perspektivan i da ga treba preduzeti. s tim da se oduzeti deo efikasnije iskoristi nego do sada. To je program sliĉan prethodnom po mnogim osobinama. ali legalna mogućnost postoji. Strana 56 od 97 . energetsku i drugu. Opremanje novih lokacija. pa njihova revitalizacija moţe biti isplativ posao za lokalnu zajednicu. poljoprivrede i ruralni razvoj     Rehabilitacija zapuštenih lokacija. Stoga postoje. kao što i sanacija postojeće loše ili zastarele infrastrukture moţe koštati više nego izgradnja nove). U svakom gradu postoje napuštene industrijske lokacije koje su i zapuštene i za koje je potrebno uloţiti trud i novac kako bi im se vratila funkcionalnost. sve dok postoji drţavni poslovni prostor. zemljište je u drţavnoj svojini. tj. korisno je imati u rezervi pripremljene lokacije industrijskog ili komercijalnog tipa koje su opremljene osnovnom infrastrukturom i koje mogu brzo biti iskorišćene od strane privatnog sektora. a posebno u većim. lokalne zajednice mogu da ga koriste kao polugu za podsticanje ekonomskog razvoja i omogućavanje novih poslova i investicija. Pri koncipiranju ambicioznog plana ekonomskog razvoja. odnosno kroz oduzimanje dela parcele jednog korisnika posle promene urbanistiĉkog plana i dodeljivanja tom delu zemljišta nove namene. pošto se moţe pokazati da on nije isplativ. Adaptacija napuštenih zgrada. jer u drugom sluĉaju oni ne bi imali smisla. U mnogim gradovima u Srbiji. i potrebno je pre ulaska u posao vratiti pravo raspolaganja zemljištem lokalnoj zajednici. Naime. a biće ih sve više. pošto se ĉesto zemljište veoma neefikasno koristi. Lokalne zajednice to retko ĉine. nastao obiĉno iz nacionalizacije posle II svetskog rata. potrebno je prethodno zadovoljiti dve pretpostavke: ispitati finansijsku opravdanost posla. Najbolje je pripremu lokacija izvesti u partnerstvu sa privatnim sektorom. ali i prodat zainteresovanim firmama. Njegova posebna vrlina moţe se naći u mogućnosti da se dobijeni prostor fleksibilno uredi i koristi. što bi bilo pravedno. postoji drţavni poslovni prostor. i prilike i potrebe da se rehabilituju pojedine stare industrijske lokacije. lokalna zajednica ima mogućnost i po postojećim propisima da naruši tzv. pa je pitanje da li će uspeti da nađu kupca tokom privatizacije i da opstanu u bilo kom obliku. pošto se tako lakše podnose i troškovi i rizici za obe ukljuĉene strane. Sudbina onog nacionalizovanog dela nije jasna. Da bi se ušlo u te poduhvate. Korist od ovih lokacija je što već poseduju infrastrukturu. U Srbiji ima dosta zapuštenih ili gotovo zapuštenih industrijskih lokacija. Drţavni poslovni prostor. rehabilitacija moţe zahtevati previše kapitala u odnosu na buduću vrednost lokacije (sanacija jedne ruinirane fabriĉke ili poslovne zgrade moţe koštati više nego izgradnja nove. Sa druge strane. odnosno do restrukturiranja privrede od industrije ka uslugama. a i ukoliko investicije dobro krenu. a sa ranijim i budućim gašenjem mnogih industrijskih kapaciteta.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ali. Drugim reĉima. pravo trajnog korišćenja zemljišta ako kroz preparcelizaciju. Posebno je pogodno što je moguće koristiti taj drţavni poslovni prostor za podsticanje pojave novih ili jaĉanje postojećih lokalnih firmi obezbeđenjem prostora koji im je potreban i ĉiji zakup moţe biti obezbeđen pod povoljnim uslovima. a nekako izgleda da će to potrajati.

ili su u postupku realizacije Sektor specijalizacije zone. Industrijske zone: 5. partneri 5. Vranje. Novi Sad. ili neki drugi podatak. Crveni Krst-Niš. pomoć. tehno parkovi i ind. Strana 57 od 97 . Tehnološki parkovi Odnosno odgovori na sledeća pitanja iz dela ankete: Biznis inkubatori & tehnološki parkovi. pomoć. planira. Kanjiţa.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Baĉka Palanka. Knjaţevac i Beograd.1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove? Ima/ planira Sektor/ specijalizacija ako je relevantno. zone Opštine koje imaju/planiraju BI/Tehn. Industrijske zone 3.2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već. Vlasotince. Biznis inkubatori 2. park ima Opštine koje imaju/planiraju industrijske zone 9 planira 39 ima 58 50 planira ukupno anketirano 102 opštine Biznis inkubator. Beoĉin. Subotica. partneri Grafikon 12 Postojeći i planirani poslovni inkubatori. Bojnik. poljoprivrede i ruralni razvoj Podaci iz ankete U ovom delu studije daje se pregled rezultati istraţivanja sprovedenog u 102 opštine o ukljuĉenosti i finansiranja opštine sledeće infrastrukture za razvoj ovih savremenih oblika organizovanja MSP: 1. tehnološki park Samo devet opština je navelo da imaju biznis inkubatore i to su: Zrenjanin.

Ljubovija. Palilula i Beograd. Prijepolje. Plandište. Mreţa inkubatora je uspostavila predkvalifikaciju u cilju da utvrdi potrebne sertifikacije svojih ĉlanica. Golubac. Svilajnac. Crna Trava. Mladenovac. Zona Zone (Ha) Specijalizacija zone 1 Bojnik 3 18 2 Uţice 1.5 3 Vranje 3 15 4 Obrenovac 1 15 5 Ljubovija 6 Baĉ 1 7 Vršac 8 Šid 3 Industrija i zanatstvo 9 Loznica 10 Aleksinac 5 2000 11 Krupanj Strana 58 od 97 . usluţne delatnosti). Šid. Raška. Novi Beograd (IT tehnologije. Surdulica. Ilustracija 5: Umreţavanje kapaciteta profesionalnih organizacija u inkubatorima Francusko udruţenje direktora biznis inkubatora (ELAN) sarađuje sa Ministarstvom privrede. Bajna Basta. Vršac. Apatin. Poţarevac. Savski venac. Ćićevac (preko LER-a prikuplja dokumentaciju za BI). ili tehno parka u narednom periodu je 50 i to su: Dimitrovgrad. osigurava najefikasniju moguću podršku malim preduzećima. Medveđa (odobrena sredstva od NIP-a). finansija i industrije. Inđija.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ţagubica. Uţice (poĉinje izgradnja BI od 2300 m2). Ĉaĉak (ICT inkubator). Površina Opština br. Palilula. Bujanovac. Kruševac. Zajeĉar (BI iz sredstava NIP-a). Kladovo. Vlasotince. Senta (Poslovni inkubator). Valjevo. Boljevac. Pirot. Arilje. Paraćin. Pećinci. Preševo. Novi Sad. Majdanpek. Ţabari. Smederevska Palanka. Niš. Loznica. Standard je alat za obuku i trening. Izvor: Organizacija ELAN Industrijske zone Tabela 10: Opštine koje imaju industrijske zone 2006. Sremski Karlovci. Šabac. Priboj. Beĉej. poljoprivrede i ruralni razvoj Opština koje planiraju osnivanje Biznis inkubatora. Ivanjica. Bela Crkva. Ţitorađa.770 i NF 248/. iniciralo je proces standardizacije (kroz Agenciju za standardizaciju AFNOR) i objavilo standard o funkcijama i uslugama inkubatora /NF X50.

5 55 5. poljoprivrede i ruralni razvoj 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Kruševac Ţabari Novi Sad Srbobran Inđija Senta Opovo Kladovo Pirot Crveni Krst-Niš Kanjiţa Kovin Poţega Ţitište Baĉki Petrovac Sombor Niš Bujanovac Kraljevo Smederevska Palanka Plandište Arilje Baĉka Palanka Ćićevac Ćuprija Ivanjica Medveđa Odţaci Pećinci Šabac Surdulica Topola Ĉaĉak Svilajnac 2 4 1 3 2 1 3 1.398 60 480 24 17 Nije specijalizovana. Trgovina . proizvodnih pogona 6 2 1 3 37 33 166 480 Ĉista industrija I 2 1 2 2 3 3 2 43. metalostrugarska delatnost 1 2 350 921 1 5 1 150 16. Saobraćaj i Skladišta Drvno-prerađivaĉka.Podsticaji opština za razvoj MSPP. tekstilna.5 Strana 59 od 97 .34 100 40 17 328 27 Industrija . za proizvodnju malih i sr.

2 700 80 180 70 200 47 275 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Proizvodnja Industrija metala i nemetala Tabela 11: Planirano osnivanje industrijskih zona Opština br. proizvodnih pogona Reciklaţa komunalnog otpada. Pomoć SIEPA Nije specijalizovana. godine planirano unapređenje i zone sredstvima NIP-a od 850. uĉešće opštine je još 150. poljoprivrede i ruralni razvoj 46 Zajeĉar Negotin Raška Panĉevo Mladenovac Beĉej Velika Plana Zrenjanin Beoĉin Poţarevac Kragujevac Alibunar Beograd U toku 2007. Površina (Ha) zona 1 Novi Beĉej 2 Palilula.000€ kroz građ. za proizvodnju malih i sr.€.Podsticaji opština za razvoj MSPP.000. zemljište 2 6 1 2 1 2 3 2 1 1 96. Strana 60 od 97 . Niš 3 Majdanpek 4 Preševo 5 Uţice 2 70 6 Vranje 20 7 Bela Palanka 8 Obrenovac 2 150 9 Vršac 27 10 Ĉoka 11 Šid 12 Luĉani 2 5 13 Novi Beograd 1 230 14 Ţitorađa 1 10 15 Srbobran 1 Sektor 16 Ljig 10 Prehrambena ind.

Trgovina .38 27 14 37 85 Ĉista industrija Sredstva i NIP-a I 2 3 7 94 Industrijska zona Industrija . poljoprivrede i ruralni razvoj Ino partner 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 Petrovac Opovo Golubac Kladovo Crveni KrstNiš Prijepolje Kanjiţa Bela Crkva Kovin Smederevo Boljevac Raĉa Ţagubica Baĉki Petrovac Niš Kraljevo Tutin Aleksandrovac Apatin Arilje Ĉajetina Ćićevac Ćuprija Paraćin Palilula Ĉaĉak Svilajnac Valjevo Panĉevo Mladenovac Beĉej Sremski Karlovci Knić 2 1 16 4. 30 160 1 1 1 50 10 48 Drvno-prerađivaĉka industrija. metalna i tekstilna 1 2 1 1 2 1 65 35 14 156 27 330 50 30 Strana 61 od 97 . Saobraćaj i skladiš.7 13 2 2.Podsticaji opština za razvoj MSPP.

U ovom trenutku utisak je da nema dovoljno orijentacije na razvoj nauĉno tehnoloških parkova koji ukljuĉuju svu infrastrukturu. niti profilisanost u odnosu na koncentraciju sektora. transfer "know how" i novih tehnologija. Taj prikaz nalazi se na sajtu http://www. te bi u tom smislu valjalo podsticati opštine i Republiku da u njih više ulaţu. poljoprivrede i ruralni razvoj Opštine u Vojvodini su uz pomoć VIP Fonda zapoĉele sistematskiji prikaz svojih industrijskih zona. Donekle je sliĉna situacija i sa biznis inkubatorima (nedovoljna specijalizovanost i ne naroĉito izraţen tehnološki i inovativni karakter). pored komunalne i nauĉno istraţivaĉku.gov.sr. Tako su dostupni detaljniji podaci o lokacijama u opštinama za izgradnju privrednih objekata.yu/. kao i za osnivanje biznisa u biznis inkubatorima. laboratorijsku. već su ĉesto opšte i ne pruţaju mnogo više od uređene komunalne infrastrukture. gde bi eventualno opštine same mogle da aţuriraju podatke za svoje lokacije. Parkovi su izvor inovativnosti i stvaranja najveće dodate vrednosti. Iz ovog pregleda i rezultata istraţivanja vidljivo je interesovanje lokalnih vlasti za nove oblike udruţivanja MSPP. mada o tome nema dovoljno informacija. servisnu. prvenstveno na lokalnom nivou. Strana 62 od 97 . U praksi za sada u mnogim sluĉajevima se pokreće razvoj industrijskih zona koje nemaju urađene fizibiliti studije. površini slobodnih parcela. kao i usluge socijalne zaštite za vreme rada roditelja u parku. i stvaranje lokalnih uslova za privlaĉenje njihovog interesa za rad u industrijskim zonama i tehnološkim parkovima.vojvodina. a time i zemlje.Podsticaji opština za razvoj MSPP. informatiĉku. Obzirom da i drţava iz Nacionalnog plana usmerava velika sredstva u narednom periodu upravo za ovu infrastrukturu. zajedniĉki podsticaji će dati sigurno znaĉajne rezultate u uspešnosti lokalnih MSPP. Ovo bi mogao biti podsticaj izradi jednog sveobuhvatnog sajta raspoloţivosti poslovnih lokacija i u ostalim opštinama Srbije ili pri SKGO ili Ministarstvu za razvoj.arhiurb. komunalnoj opremljenosti potencijalne lokacije i odlukama o građevinskom zemljištu.

mala i srednja preduzeća i preduzetnici kroz klastere imaju mnogo više šanse da akumuliraju tehnološke sposobnosti i inovacije. Pre svega. strategijom lokalnog ekonomskog razvoja procenjeno da su prioriteti. odnosno da u njima postoje komparativne prednosti lokalne zajednice. odnosno preduzetnici koji su u lancu povezanih industrija i usluga i koji imaju određene zajedniĉke poslovne interese. Strana 63 od 97 . na primer. odnosno potrebe. podsticanja akumulacije znanja. unapredi razmenu iskustava sa klasterima u regionu i zainteresovanim saradnicima i privredom u inostranstvu. Time ona utiĉu na efikasniji razvoj usled kolektivne efikasnosti malih industrija u klasteru. putem urbanistiĉkog planiranja. vertikalne kooperacije i među-kompanijske kooperacije. odnosno sektorskog podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. klastere koje formiraju preduzeća. gde zajedno zadovoljavaju potrebe velikog kupca. Pred-pitanja za konkurentan lokalni razvoj vezana za klastere su sigurno i sledeća: koje su vodeće industrije u lokalnoj privredi? Gde su one udruţene i koncentrisane? Kako to pretvoriti u prednost industrije? Koje buduće prednosti mogu da se razviju da podstaknu brţi i kvalitetniji lokalni razvoj? Sistematski pristup klasterima Lokalni. Po klasterskom principu privrednog razvoja. vezana je za tzv. šampiona i obrazovnih institucija za promociju ideje o klasterima i za te svrhe formira mali poĉetni fond sredstava. veština kroz zajedniĉku efikasnost. Ovim se pokazuje kako kontrola negativnih eksternih efekata moţe da pospeši razvoj prioritetnih sektora. a drugi destimulišu. na primer. Izvesno je da opštine u Srbiji nemaju dovoljno resursa i mogućnosti da sprovode industrijsku politiku. A to se moţe uĉiniti. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici mogu da unaprede svoju efikasnost kroz klastere putem horizontalne kooperacije. poljoprivrede i ruralni razvoj 5.  aktivira lokalne centre za istraţivanje i razvoj i investiranje u projekte i razvoje saradnju sa centrima van opštine. treba da uţivaju privilegije u odnosu na sve ostale sektore? Da li lokalne vlasti imaju dovoljno resursa i mogućnosti („poluga“) da sprovode takvu industrijsku politiku? Sve su ovo pitanja koja su od velikog znaĉaja za formulisanje i sprovođenje strategije lokalnog ekonomskog razvoja. kojom treba da se favorizuju pojedini privredni sektori.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ostali vidovi i sektori podrške Pristup ostalim vidovima podrške Da li je potreban sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju? Šta uopšte znaĉi sektorski pristup u lokalnom ekonomskom razvoja? Da li se tu radi o industrijskoj politici na lokalnom nivou. Da li to znaĉi da oni sektori za koje je. potrebno je ukloniti prepreke razvoju sektora koji imaju komparativne prednosti. umesto da se radi na razvoju pojedinaĉnih preduzeća. Jedna od komponenti sektorskog pristupa. građenja regionalnog razvoja stvaranjem mogućnosti prikupljanja kapitala. kroz klastere se daje mogućnost grupi industrija u kljuĉnom sektoru da razvije svoje nove mogućnosti. regionalni nivo prvenstveno treba da  inicira okupljanje industrijskih lidera. lokalni kamenolom svojom bukom ili prašinom ugrozi mogućnosti za razvoj planinskog turizma ukoliko se pokazalo da takav turizam predstavlja komparativnu prednost lokalne zajednice. Ne treba dopustiti da.

odnosa u lokalnoj zajednici. informacijama  sistem infrastrukture da snabdeva telekomunikacijama. postizanju viših nadnica. uoĉi razvoj klastera kao prioritet u svojim finansijskim podsticajima. sudsku praksu. moguće labavije forme razliĉitih poslovnih mreţa: Strana 64 od 97 . razliĉite mogućnosti zabave. utiĉu na podizanje plata i van svojih granica. savremenim proizvodnim procesima. prostornog planiranja i građevinskog zemljišta. liĉne sigurnosti građana. inţenjerskim. mikrofinansiranje. intelektualne svojine  viši kvalitet života. reĉnih nadleţnih organa.  analizira konkurenciju i trendove u snabdevanju. kapital za investicije u novu opremu i obrtni kapital.  Lokalna vlada u suštini treba da kreira stimulativan ambijent za privatni sektor uopšte. transport. izradi trţišne i fizibiliti studije potencijala domaćeg trţišta (niske cene veće potrošnje). na koristima za lokalni razvoj od veza između firmi. carine. sudskim rešenjima u najkraćem vremenu. Vlada treba da formira neku vrstu brokerskog servisa da pomogne klasteru da pronađe šta mu treba. alternativne dobavljaĉe za nedostajuće inpute. unapređenje lokalnih mogućnosti dobrog sistema obrazovanja. i istovremeno ima koristi od razvoja klastera u povećanju prihoda od poreza. kvalifikovanim kadrovima i mogućnošću kontinuiranih treninga i izgradnje veština  Finansijski sistem koji moţe da pomogne kroz zajedniĉka ulaganja.  dijagnosticira.  Treba da promoviše klastere kao vidljivu razvojnu opciju. uklanja uska grla.  Opštinska vlada je ĉlan klastera kao dobavljaĉ javnih roba i usluga. uklanjanjem industrijskog otpada  odgovarajući zakonodavni sistem. Vlada moţe da podstakne saradnju uticajem na propise. Ovde je izuzetno bitno da se razviju sistemske podrške kroz:  Obrazovni sistem koji snabdeva klastere sa tehniĉkim. unapredi specifiĉne infrastrukturne investicije kao svoje predfinansiranje. politici poslovnog prostora. razvoj lokalne atraktivnosti za poslovanje  povećanje kompanijskih prednosti lokalnih firmi kroz povećanje prednosti lokacije. Treba da nastoji da poveća koristi od saradnje pruţajući najviši kvalitet usluga. društveno efikasnom kontrolom. formira centar za eventualne subvencije za neke probleme klastera i ko-finansiranja. fondove za poĉetnike. poljoprivrede i ruralni razvoj  analizira i unapređuje logistiku. mikrolizing unutar lanca malih dobavljaĉa  Inovacioni sistem koji kreira nove tehnologije i omogućava pristup novim tehnologijama. veze sa dobavljaĉima. industrije i institucija podrške. zaštitom okoline i prirodnih resursa. da prethodno identifikuje podugovaraĉe klastera. motivacije koju udaljeni konkurenti ne mogu postići Format klastera (uslovi za podršku njihovom formiranju) relativno je zahtevan stoga se predlaţe da se sledeće opcije saradnje razmotre ne samo za klastere već i za druge. smanji daţbine.  pribavlja spoljne investicije.Podsticaji opština za razvoj MSPP. transportom.  fokus opštinske vlade treba da bude na klasterima.  Pošto klasteri teţe većoj produktivnosti. vodi posebne aktivnosti lokalne vlade. organizacijom treninga profesionalaca za partnerstvo i kooperaciju. jeftinijim procedurama.

Tako na primer opština Raška je navela da finansira troškove profesora koji rade u okviru programa „Junior achievement“ Srbija-program za obuku mladih budućih menadţera. Mnogi zaposleni. ali inicijalni podsticaj stvaranju mreţe moţe ubrzati proces i ranije doneti dobre rezultate. Naime. tada je već moguće da se organizuju i zajedniĉki marketinški napori kako prema potrošaĉima na nivou Srbije. Strana 65 od 97 . i kroz podršku osnivanju tranzicionih centara. tako i prema domaćim i stranim investitorima. Dobar primer su brojna zanimanja iz metalske ili hemijske struke. a ljude koji ih poseduju teško zapošljivim. njihova razmena mišljenja i informacija. Zajedniĉko istraţivanje: Jedna mogućnost okupljanja je zajedniĉko istraţivanje u okviru neke visoko školske ili istraţivaĉke organizacije. Za posao unapređenja znanja i sposobnosti radnika uglavnom je nadleţna nacionalna sluţba zapošljavanja (NSZ). Naravno. Eventualni pozitivni rezultati istraţivanja stvaraju osnovu za dugotrajnu saradnju cele grane. kako bi se privukle dodatne investicije. uz drţavnu pomoć. Dakle obuka radne snage moţe da se. oni će i sami najĉešće naći povod za kontakte. ali sama organizacija i izvođenje obuke treba da se prepusti postojećim obrazovnim sistemom. Jer. pa makar i od strane lokalne vlasti. odnosno zajedniĉkim nastupom prema onima koji pruţaju obrazovne usluge ukljuĉujući .privatni sektor koji se bavi pruţanjem obrazovnih usluga. prostorno udaljenijih i manje razvijenih lokalnih zajednica.Podsticaji opština za razvoj MSPP. poţeljni su podsticaji. centrima za prekvalifikaciju i pruţanju finansijske pomoći ovim programima u cilju ponovnog zapošljavanja. mogu dobro uoĉiti i relativno efikasno zadovoljiti. mora ukljuĉiti u proces. Zajedniĉki marketing: Kada se već formira grupacija proizvođaĉa iz jednog sektora. treba prekvalifikovati u skladu sa tekućim trendovima i traţnjom za radnom snagom. pa izgleda da opštine nisu u većoj meri ukljuĉene niti obaveštene o njemu. sa jedne. poljoprivrede i ruralni razvoj Međusobna komunikacija i informisanje: Kako bi se razvijali odnosi između poslovnih ljudi koji se bave lancem određene proizvodnje ili usluga. Naime. a to se u nekim sluĉajevima. ekonomska kriza tokom 1990-tih godina i tranzicija uĉinile su cele grupe zanimanja suvišnim. a još više nezaposleni u Srbiji poseduju neadekvatne. Virtuelno preduzeće Ovo je program NSZ. naroĉito manjih. program edukacije za svoje radnike. a posebno ispitivanje mogućnosti za zajedniĉki posao u interesu svih. tek se na nivou grupacije potrebe za radnicima. i postojanje ili nepostojanje takvih radnika. ali se i lokalna vlast. svakako je korisno sa stanovišta lokalne zajednice. Zajedniĉka edukacija radnika: Jedna grupacija na lokalnom nivou daleko lakše moţe da organizuje ili pokrene. zajedno sa privatnim sektorom koji je zainteresovan. koje podrţavaju ili finansiraju zainteresovane firme. moţe postići i njihovom saradnjom. posebno u gradovima u kojima je nezaposlenost visoka i u kojima NSZ ne funkcioniše kako treba. odnosno nepotrebnim. za kojima ne postoji dovoljna traţnja. Specifiĉan deo ove teme je prekvalifikacija. uĉešće u socio-ekonomskim savetima. a što zapravo spada u programe preduzetniĉke obuke i odvija se i u mnogim drugim opštinama. odnosno zastarele formalne i neformalne kvalifikacije. sa druge strane. delimiĉno ili potpuno finansira iz javnih izvora. Radnike sa zastarelim kvalifikacijama.

dok je u Bugarskoj vlada preko UNDP programa stvorila preko 100 telecentara. treba ukazati na stanje i mogućnosti. ali je veoma mali broj opština u anketi pomenuo podršku ovim strukturam. Strana 66 od 97 . kao i njihova Asocijacija. a u tome su moguće kombinacije i sa drugim lokalnim iskustvima u razvoju npr.19 19 Za više detalja o teledomovima videti Prilog 3 u aneksu. od tada su realizovali mnoge aktivnosti uspešno ali se zbog nedostatka podrške i razumevanja sreću sa velikim teškoćama u finansiranju i radu. Formirano je i međunarodno udruţenje EUTA ĉiji je Teledom Savez Srbije ĉlan. a posebno podršku preduzetnicima i poljoprivrednicima u ruralnim oblastima na više naĉina. Ipak. Teledomovi u Srbiji. U okruţenju to se odnosi posebno na Mađarsku gde ima preko 500 teledomova i oko 2000 tzv.Podsticaji opština za razvoj MSPP. agro biznis klubova. agro biznis centri Postavlja se pitanje kakve su strukture podrške ruralnom razvoju moguće na nivou ispod opštinskog? Jedno pitanje u anketi je izriĉito pominjalo teledomove kao jednu tipiĉnu strukturu te vrste. one su znatne u podršci ukupnom lokalnom razvoju malih sredina.sem širenja informatiĉkog znanja i veština i omogućavanja pristupa ICT tehnologiji i internetu za stanovništvo koje ne raspolaţe odgovarajućim resursima. ali raspolaţu znatnim koliĉinama kompjuterske opreme. koji uglavnom nisu povezani međusobno niti sa Teledom savezom. ruralnih razvojnih centara i lokalnih asocijacija za razvoj nastalih uz pomoć USAID CRDA projekta i drugim sliĉnim. Moguće je ove strukture uĉiniti vema funkcionalnim i u pogledu razvoja lokalne ekonomije.euta. E taĉaka (Teledom savez Mađarske je zvaniĉni partner vlade u ruralnom razvoju). a sa nacionalnog nivoa ne postoji. Neke druge zemlje u velikoj meri koriste ove strukture kao sredstvo za podršku ruralnom razvoju i razvoju informatiĉkog društva. Kroz kasnije donatorske programe naroĉito USAID CRDA. stvoreni su kroz program DEMNET USAID na oko 40 lokacija u Srbiji u periodu 2000-2001. Ĉinjenica je da je efektivna podrška lokalne zajednice veoma mala. IT centri. Razvoj lokalnih kooperativa i udruţenja proizvođaĉa je jedna od mogućih funkcija. godine. Nešto je povoljniji poloţaj teledomova u delovima AP Vojvodine gde ţivi mađarska manjina jer oni uţivaju direktnu podršku za razliĉite projekte i programe iz Republike Mađarske. poljoprivrede i ruralni razvoj Teledomovi. stvoren je u Vojvodini i istoĉnoj Srbiji znatan broj donekle sliĉnih struktura pod nazivom lokalni IT centri i sliĉno.Videti detalje na http://www.hu/ Funkcije teledomova su mnogobrojne .

poljoprivrede i ruralni razvoj Mapa 1 Mapa teledomova u Srbiji izvor Teledom Savez Srbije Strana 67 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP.

a to je povećanje obima usluga koga legalni privrednici dobijaju od drţave. kako bi se poslovanje u sivoj ekonomiji uĉinilo skupljim. visoka neizvesnost i nesigurnost poslovanja. Pomoć pri legalizaciji poslova U Srbiji je obim sive ekonomije vrlo visok i jedan od zadataka. onemogućen pristup finansijskom sistemu. povećavajući nivo i kvalitet svih svojih usluga i time povećavati atraktivnost poslovanja u formalnoj ekonomiji. na primer. geografskog porekla i sliĉnog. moguće je prilagoditi obim nabavke mogućnostima lokalnih firmi. Na primer. postoje naĉini da se pomogne malim lokalnim firmama a da to ne znaĉi diskriminaciju bilo koga. ekologije. gde je neophodno rešiti pravni status klastera malih dobavljaĉa. Postoji i treći sistem. Ipak. Svakako. kako bi se poslovanje u formalnom sektoru uĉinilo atraktivnijom. malim lokalnim firmama ne mogu se davati cenovne i sliĉne beneficije. I lokalna zajednica ima vaţno mesto u toj strategiji podsticanja legalizacije sive ekonomije.21 Tim nabavkama mogu se otvoriti razvojne perspektive malih i srednjih preduzeća i pomoći im da prevaziđu kritiĉnu fazu rasta. Moguće je. Drugim reĉima. ali ona ima svoja razvojna ograniĉenja i sa njom se ne moţe daleko stići. ali i mogućih naĉina podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti jeste podrška legalizaciji sive ekonomije. sa skromnim zaradama. ĉak i onda kada se znatno ’štedi’ na neplaćenim porezima. ukoliko se Anketom neobuhvaćene Ovo se moţe (i sa povećanim intenzitetom) odnositi i na specifiĉne entitete kao što su preduzeća koja zapošljavaju radnike sa invaliditetom ili druge ranjive grupe 20 21 Strana 68 od 97 . a ni spoljnih firmi. Ili to isto moţe ĉiniti razvijajući usluge koje su baš onima u sivoj ekonomiji neophodne. poljoprivrede i ruralni razvoj Neke dodatne opcije za intervenciju20 Politika nabavki Manjim lokalnim firmama moţe se veoma pomoći kroz narudţbine. a nije ni u naĉelu prihvatljivo favorizovanje bilo koga novcem poreskih obveznika.Podsticaji opština za razvoj MSPP. svakako oteţavaju poslovanje i postavljaju granice zarade. gubitak vremena i energije na skrivanje od poreskih i drugih drţavnih organa. pošto to ne dozvoljava Zakon o javnim nabavkama. siva ekonomija svakako doprinosi odrţanju ekonomske aktivnosti i preţivljavanju stanovništva u vremenu krize. Naime. ĉime bi se uticalo na unapređenje performansi lokalnih malih dobavljaĉa za ravnopravno uĉešće na lokalnim tenderima. (Primer tretmana javnih nabavki opština u SAD: godišnja obaveza opština je da minimalno 40% svih javnih nabavki usmere ka MSPP sa svoje teritorije. omogućiti ili podsticati zajedniĉki nastup lokalnih firmi na većim tenderima. laboratorija. moguće je iz posebnih sredstava finansirati uvođenje standarda kvaliteta. bilo od strane velikih lokalnih firmi. Jer. omogućiti dobro informisanje lokalnih firmi o samoj narudţbini. nemogućnost zaštite interesa na sudu. Moguće su razne politike usmerene na suzbijanje sive ekonomije kao na primer smanjenje poreza. da bi odrţale i inicirale zaposlenost i kapacitete malih i srednjih preduzeća i uticale na razvoj srednje klase svoje opštine). HACCP. i to posebno ukoliko su redovne. bez legalizacije sive ekonomije ljudi koji se njome bave ostaće dugoroĉno na margini. bilo od strane lokalnih vlasti. ili pojaĉana represija. Ona to moţe ĉiniti na generalni naĉin. ni domaćih.

uĉestvovati na legalnom opštinskom tender. onda će to biti jak podsticaj (mamac) preduzetnicima iz sive ekonomije da se legalizuju. Nagradama za najboljeg preduzetnika. U nekoj drugoj specifiĉnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: . Virtuelnim preduzećima 7. Seoskom turizmu ili nekoj drugoj turistiĉkoj aktivnosti 2. zakup poslovnog prostora Strana 69 od 97 . klasterima Opština Klaster Priboj Prve godine ĉlanice klastera oslobođene kom.sektorska ili druga specifiĉna podrška preduzetništvu Podsticanje preduzetništva od strane Opštine u: 1. poljoprivrede i ruralni razvoj drţavni poslovni prostor u opštini moţe jeftino zakupiti. (navesti detalje i naĉin podrške. ideju. 20007. inovaciju 8. smanjiti firmarine i druge opštinske daţbine. terensko istraživanje opština. seoski klasteri teledom virtuelno preduzeće zanatstvo Izvor: NDP. takse za isticanje firme Vršac Turistiĉke manifestacije i rad u turizmu. Podaci iz ankete Ovaj deo zasniva se na sledećim pitanjima iz ankete: Drugi vidovi. partnere (donatori. Sajamski nastup vinara Savski venac Stari zanati kroz beneficije . poslovni prostor posebno subvencionisati. Zanatstvu 5. Kroz razvoj Teledomova / telekolibe (lokalni IT centri uz druge dodatne funkcije ) 6. Tranzicionom centru za viškove radnika 4. radinost 29 12 tranzicioni centar 23 42 4 4 11 turizam. Tabela 12: Podrška sektorima.Podsticaji opština za razvoj MSPP. implementatori)) Grafikon 13: Specifiĉni vidovi opštinske podrške razvoju preduzetništva Vidovi specifične podrške opština razvoju preduzetništva etno. Etno centru / ruĉnim radovima 3.

Klaster nameštaja Klaster aleve paprike Planira se formiranje klastera u oblasti: ICT.godina Strana 70 od 97 . koristiti još 30 postojećih i 20 potencijalnih MSP sa teritorije opštine Rakovica. pored njih. sprovodi EAR 2007. priprema MSP za uvođenje HACCP standarda. Razliĉite konsultantske usluge će.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ciljne grupe: nezaposlena lica. veća produktivnost. Ĉlanovi klastera: na poĉetku 12 MSP ĉlanova klastera. kolektivna vizija. zajedniĉka ulaganja i mogućnosti koje pruţa umreţavanje. niţa cena i bolji kvalitet. Opština će pomoći da se obezbedi deo trţišta za proizvode na rakoviĉkim zelenim pijacama. proizvodnje hrane. povećanje konkurentnosti. razmena znanja i iskustva. Klaster cveća. veb portal za poslovanje ĉlanova klastera. metalskog sektora i obrade drveta Ilustracija 6: Poljoprivredni klaster . drugi projekti koje opština ima u oblasti poljoprivrede će biti komplementarni.saradnja Opštine Rakovica i RC MSPP Beograda Ciljevi: razvoj preduzetništva i inovacija kroz uspostavljanje novih biznisa. potencijalni MSP. registracija MSPP i poljoprivrednih gazdinstava. saradnja izmedju MSPP. registrovana poljoprivredna gazdinstva. promocije. Projekat finansiran od EU. Osnov: plasteniĉka proizvodnja ranog povrća. prihvatanje savremenog pristupa vodjenju biznisa i inoviranje. Aktivnosti: uspostavljanje klastera. svake godine. konsultantska podrška MSP u oblasti preduzetništva i poljoprivredne proizvodnje (plastenici). planiranje i uticaj na kljuĉne stejkholdere. brţi i lakši pristup novim trţištima. prenos tehnologije i inovacije. Kasnije se mogu prikljuĉiti i druga MSP i registrovana poljoprivredna gazdinstva. postojeća MSP. edukacija i savetovanje. ugostiteljstvo Planira se formiranje klastera RPK izbor za najboljeg seoskog domaćina. turizam. Podrška klasteru: konsalting. smanjenje troškova transporta. Kancelarija klastera: Dva angaţovana lica. stvaranje pretpostavki da MSP ukljuĉeni u klaster inoviraju prihvatanjem savremenih pristupa vođenju biznisa. poljoprivrede i ruralni razvoj Prijepolje Kanjiţa Ţitište Zemun Zajeĉar Valjevo Kragujevac Sombor Ĉaĉak Za poljoprivredu i turizam Planira se formiranje klastera Planira se formiranje klastera Sve oblasti privrede vezane za Dunav. Efekti: povećanje prodaje. smanjenje nezaposlenosti.

prihod od boravišne Ĉajetina takse ostaje tamo gde je ubran 24 Ćićevac U planu je formiranje centra za razvoj turizma 25 Kroz edukaciju seoskog stanovništva i uređenje ţivotne Ćuprija sredine. organizacija sajmova 26 Ivanjica Kroz rad turistiĉke organizacije 27 Medveđa Intenzivno se radi na razvoju turizma u Sijarinskoj Banji Strana 71 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. poljoprivrede i ruralni razvoj Preduzetništvo u turizmu Veliki broj opština podrţava lokalne TO a neke imaju i druge aktivnosti u ovom sektoru: Tabela 13 Podršku preduzetništvu u turizmu Opštine Opis 1 Dimitrovgrad Promocija. Niš Aktivnosti oko osnivanja preduzeca 3 Priboj Formirana turistiĉka organizacija 4 Baĉ Kroz rad turistiĉke organizacije 5 Loznica Kroz rad turistiĉke organizacije 6 Luĉani Kroz manifestaciju 7 Malo Crniće Kroz rad turistiĉke organizacije 8 Kruševac Kroz rad turistiĉke organizacije 9 Ţabari Kroz rad turistiĉke organizacije 10 Blace Kroz rad turistiĉke organizacije 11 Novi Sad Promocija putem publikacije 12 Srbobran Manifestacije 13 Petrovac Kroz rad turistiĉke organizacije 14 Kladovo Etno festival 15 Pirot Kategorija seoskih domaćinstava 16 Crveni Krst-Niš Kroz rad turistiĉke organizacije 17 Prijepolje Opština vrši kategorizaciju soba 18 Poţega Kroz rad turistiĉke organizacije 19 Raĉa Kroz rad turistiĉke organizacije 20 Ţagubica Kroz rad turistiĉke organizacije 21 Zemun Kroz rad turistiĉke organizacije 22 Baĉka Palanka Kroz rad turistiĉke organizacije 23 Besplatna kategorizacija po selima.edukacija 2 Palilula.

Dani evropske baštine Ilustracija 7: Kreiranje zaposlenosti u ruralnim podruĉjima.org za međunarodnu prodaju i www.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sajmovi. seminari za razvoj seoskog turizma i edukacija domaćina Finansijskom podrškom za odrţavanje privrednih manifestacija kao što su: »Slaninijada« u Kaĉarevu.bgcrafts. kategorizacija seoskih domaćinstava i edukacija. «Fijakerijada« u Crepaji. određivanja cena. dizajna i razvoja proizvoda. marketing. domaćoj radinosti i izradi suvenira: Podrška zanatlijama i umetnicima da razviju zanate u odrţive dohodovne delatnosti. promocije. podršku direktnoj prodaji zanatskih proizvoda. seoski turizam kategorizacija Projekti iz oblasti turizma. a preko JP Direkcije za izgradnju finansira izgradnju putne infrastrukture u ruralnim sredinama. Banatskom Novom Selu i u Gornjem gradu u Panĉevu» Kroz rad turistiĉke organizacije Organizovanje turistiĉkih manifestacija Kroz rad turistiĉke organizacije Gradska – turistiĉka organizacija. Pruţaju podršku za uĉešće zanatlija i umetnika na sajmovima zanatstva u zemlji i inostranstvu. »Paprikijada« u Banatskom Brestovcu. i posebna „Prodajna Strana 72 od 97 . Stoga su osnovane dve elektronske prodavnice suvenira i zanatskih proizvoda (www.craftcenter. od strane opštine izvršena je kategorizacija smeštaja u seoskim domaćinstvima Preko Turistiĉko sportske organizacije (TSO-Raška) multimedijalna prezentacija. »Štrudlijada« i »Vinarijada« u Dolovu. kao i u TC Kopaonik TOV (turistiĉka organizacija Valjevo). poljoprivrede i ruralni razvoj 28 29 30 31 32 33 34 Nova Varoš Odţaci Surdulica Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 35 Raška 36 37 Valjevo 39 40 41 42 43 Panĉevo Mladenovac Sremski Karlovci Knić Kragujevac Beograd Preko Turistiĉke organizacije "Zlatar" Nova Varoš Osnovana Turistiĉka organizacija kao javno preduzeće Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije i plan za klaster turizma Kroz rad turistiĉke organizacije Kroz rad turistiĉke organizacije Projektom PPOIS-a formirano je udruţenje za seoski turizam. iz Bugarske u zanatstvu. Bugarska Primer dobre prakse programa JOBS. saradnja sa TOBom.com za prodaju u Bugarskoj). U tom smislu biznis centri u Bugarskoj organizuju obuku i konsultacije zanatlija i umetnika u oblasti sticanja poslovnih veština.

iz Bugarske za razvoj i zapošljavanje u turizmu: Podrška mikro i malim porodiĉnim firmama i poĉetnicima preduzetnicima u oblasti turizma prvenstveno kroz pruţanje konsultacija i obuke i kontakata sa turoperaterima. Biznis centri organizuju obuku za preduzetnike. Biznis centri takođe omogućavaju bolji pristup nabavci osnovnih sredstava za zapoĉinjanje biznisa u turizmu kroz pruţanje usluga lizinga za razvoj firmi i unapređenje kvaliteta usluga u turizmu. Etno centri i srodne aktivnosti Tabela 14: Podrška preduzetništvu kroz etno centar OPŠTINA AKTIVNOSTI 1 Palilula. zajedno sa donatorima( Prijepolje UNDP. Biznis centri su razvili kapacitete da mogu da obavljaju i poslove lokalnih turistiĉkih informativnih centara. Niš U toku je izrada projekta Etno centra 2 Bela Palanka Organizovanje izloţbi 3 Loznica Kroz etno izloţbe 4 Luĉani Sabor trubaĉa 5 Preko ustanove za turizam i sport ustanovljena je stalna Aleksinac prodajna izloţba ruĉnih radova 6 Krupanj Etno izloţbe 7 Kruševac Etno mreţa 8 Ljig Udruţenje "Zlatne ruke"-spremanje srpskih jela 9 Kladovo Izrada grnĉarije 10 Pirot dotacije udruţenjima 11 Crveni Krst-Niš Organizacija etno manifestacija 12 Uĉestvuje u finansiranju. Rade i na razvoju novih turistiĉkih proizvoda i regionalnih paketa turistiĉkih usluga. promociji u zemlji i inostranstvu. poljoprivrede i ruralni razvoj zanatska kuća“ u blizini Nove Zagore.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kolonija.MERCY CORPS) 13 Raĉa Etno izloţbe 14 Ţitište Izrada ruĉnih radova i prodaje preko turistiĉke organizacije 15 Zemun Planira osnivanje etno centra 16 organizacija i finansiranje svih događaja koji se dovijaju u Ĉajetina selima. Primer dobre prakse programa JOBS. a zapoĉeo je odrţavanjem i godišnji prazniĉni sajam zanatstva pod nazivom „Najbolje iz Bugarske“. usluţno osoblje i nezaposlene. mini sajmova 17 ugovor sa Centrom za kreativno domaćinstvo iz Beograda radi Ćuprija zapošljavanja ţena u oblasti oĉuvanja etno stvaralaštva 18 Nova Varoš preko TO"Zlatar" i Aktiva ţena Strana 73 od 97 .

izloţbe Strana 74 od 97 . Niš Prezentacija na sajmovima 3 Loznica Podrška zanatstvu 4 Krupanj Podrška zanatstvu 5 Vlasotince Podrška zanatstvu 6 Blace Podrška zanatstvu 7 Novi Sad Podrška zanatstvu 8 Inđija Pisanje biznis planova. takođe finansiraju se aktivnosti nekoliko etno -KUD-ova Sa pojedincima za potrebe TOV-a Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra Izletište “Devojaĉki bunar”. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Odţaci Ĉaĉak Svilajnac Zajeĉar Negotin 25 26 27 28 29 Raška Valjevo Beoĉin Poţarevac Alibunar Beograd Edukacija za seoski turizam Planira osnivanje 2 etno centra u Ĉaĉku i Ovĉar Banji Planira osnivanje etno centra Planira osnivanje etno centra uz pomoć opštine formirana je zanatska zadruga u saradnji sa ADF-om preko TSO Raška organizuje manifestaciju republiĉkog karaktera Zlatne ruke. Deliblatska pešĉara Edukacije. povezivanje sa partnerima 9 Golubac Izdvajanje sredstava iz budţeta 10 Kladovo Podrška zanatstvu 11 Pirot Dotacije udruţenjima 12 Crveni Krst-Niš Podrška zanatstvu 13 Kanjiţa Praćenje konkursa u okviru informacionog Centra za razvoj 14 Ţitište podsticanje zanatskih radnji za stare zanate 15 Zemun Podrška zanatstvu 16 Ćuprija Podrška zanatstvu 17 Medveđa Grantove za samozapošljavanje se popularizuje razvoj starih zanata 18 Ĉaĉak Obuke. izloţbe.Podsticaji opština za razvoj MSPP. sajmovi Podrška zanatstvu Tabela 15: Podrška zanatstvu 1 Opština Aktivnost 2 Palilula. Klub za poĉetnike.

Tabela 17: Podrška kroz nagrade za inovacije i najboljeg preduzetnika Opštine Nagrade 1 Palilula. u anketi dobijenih odgovora opština. sprovodi neke vidove obuke radi lakšeg zapošljavanja 12 Beograd Planira se preko projekata za podsticanje zapošljavanja Promocija preduzetništva kroz izbor najboljih preduzetnika Promocija preduzetništva. poljoprivrede i ruralni razvoj 19 20 21 22 23 24 Svilajnac Zajeĉar Velika Plana Zrenjanin Alibunar Beograd Podrška zanatstvu Podrška zanatstvu Kroz donaciju. Sledi pregled nekih. kredite Sajam preduzetništva "Inokop" Kroz preduzetništvo Sajmovi. njihovih aktivnosti promocije koje one podstiĉu u medijskom i drugom smislu. u Valjevu. imidţ ili aktivnost. preduzetniĉku ideju. posebno je vaţna za razvoj kulture preduzetništva i veće stope rasta kroz motivisanost lokalnih uĉesnika. izloţbe Tranzicioni centar za viškove radnika Tabela 16: Planirano osnivanje tranzicionog centra za viškove radnika Opština Aktivnost 1 Majdanpek Uĉestvuje u radu tranzicionog centra pri rudniku bakra u Majdanpeku 2 Novi Sad Formiran lokalni savet za zapošljavanje 3 Pirot Ĉlanstvu u tranzitnom centru za obuku viškova radnika 4 Prijepolje Planirano je za nove biznise 5 Bajna Basta Planirano osnivanje tranzicionog centra 6 Medveđa U saradnji sa sluţbom za zapošljavanje bespovratnim sredstvima za samozapošljavanje 7 Ĉaĉak Planirano osnivanje tranzicionog centra 8 Svilajnac Planirano osnivanje tranzicionog centra 9 Negotin Finansiranje pripravnika u toku pripravniĉkog staţa od strane opštine 10 Raška Opština osnovala Savet za zapošljavanje 11 Valjevo Zavod za trţište rada. Niš Opštinska nagrada Strana 75 od 97 .Podsticaji opština za razvoj MSPP. njegovih prednosti i rezultata rada preduzetnika kroz lokalna takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju.

MEGA. izrada strategije Priboj Odrţivog razvoja . FAO 9 Saradnja sa organizacijama za ţensko preduzetništvo. poljoprivrede i ruralni razvoj 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Loznica Luĉani Ţabari Novi Sad Pirot Crveni Krst-Niš Poţega Tutin Zemun Arilje Medveđa Ĉaĉak Raška Valjevo Kragujevac Beograd Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrada za najbolju tehnološku inovaciju Preko fonda za poljoprivredu Opštinska nagrada Opštinska nagrada Opštinska nagrada Nagrade za najlepši izlog. Usluge 6 Pirot Opština podrţava projekte nevladinih organizacija 7 Crveni KrstNajviše sarađujemo sa firmama koje su ĉlanovi udruţenja Niš preduzetnika 8 Prijepolje UNDP. MERCY CORPS.CARE-Turizam 4 Loznica IRD. Opštinska nagrada Svake godine dodeljuje Novembarsku nagradu nekom od uspešnih predstavnika privatnog biznis sektora RPK (Regionalna privredna komora) za najboljeg preduzetnika 3 prve nagrade za dan grada za najbolje preduzetnike Nagrada Grada Partneri opština u ovim aktivnostima Tabela 18: Naĉin podrške opština preduzetništvu i partneri u podršci Opština Partneri 1 Turistiĉka organizacija Dimitrovgrada kroz edukaciju i Dimitrovgrad organizovanje zainteresovanih uĉesnika 2 Sa Svetskom bankom uĉestvuje u radu tranzicionog centra i izradi Majdanpek strateškog plana opštine 3 UNDP(program PRO . Reg-LPA.razvoj jugozapadne Srbije. opština Zvezdara finansirala obuku samozapošljavanja ţena Strana 76 od 97 . USAID .Podsticaji opština za razvoj MSPP. RPKS .Valjevo 5 Ekonomski fakultet izrađuje klaster planove . radnju Opštinska nagrada Takmiĉenje u izradi biznis planova i svake konkurs za najboljeg preduzetnika Jablaniĉkog okruga. privatna agencija Malo Crniće pruţa struĉne i konsult. Unicef-LPP.

Norveška Vlada. sredstvima NIP-a. Evropskom Agencijom za Rekonstrukciju. fakultetima. donatorima i kroz partnerske odnose sa REEDA-e Podrška razvoju mlekarstva na teritoriji opštine Surdulica. ISO 14001. USAID USAID Mercy Corps. podrška projektima saradnje javni-biznis sektor Opština je finansirala jednu privrednu izloţbu u Panĉevu u partnerstvu sa Regionalnom privrednom komorom Pospešivanje razvoja zanatstva kroz donacije. struĉnim kapacitetima Opštine i potrebama građana u saradnji sa Koordinacionim telom Srbije za 3 opštine. EAR. biznis inkubatori. Švajcarskom agencijom SDC. donatori Finansiranje i sufinansiranje nastupa na izloţbama i sajmovima. kredite Partneri: fakulteti. kroz akcione planove i konkretne projekte. talentima uvođenje HACCP sistema i standarda ISO 9001. ambasade. jer se oĉekuje podrška od pokrajinskog sekretarijata za privredu Nagradama za najlepši izlog. sopstvenim sredstvima. nevladinim organizacijama. privrednicima Autori smatraju da postoji mesta da se veći broj opština ukljuĉi u ove aktivnosti s tim da se one mogu uĉiniti inovativnijim i raznovrsnijim. NSZ. UNDP – MIR2 Programom. a prilagođeni prioritetnim potrebama biznis sektora. Danski savet za izbeglice. Privatne firme.-upoznavanje sa LEED programom Sredstva i tehnike podsticaja preduzetništva će. Strana 77 od 97 . saradnja sa institutima. HACCAP. biti definisani Strategijom razvoja. Programom podrške opštinama istoĉne Srbije. ambasadama. rad.ADF) Za formiranje klastera . organizacija seminara. IMS i dr. resornih ministarstva. finansijska pomoć najboljim. Podrška unapređenju pĉelarstva i proizvodnje meda Opština Crna Trava uspešno je realizovala nekoliko projekta sa CHF International Serbia. uloga saveta za zapošljavanje na lokalnom nivou). balkon. Institut za voćarstvo. poljoprivrede i ruralni razvoj 10 11 12 13 14 Ţagubica Ţitište Zemun Ćuprija Ivanjica 15 Medveđa 16 17 Crna Trava Svilajnac Raška Panĉevo Velika Plana Ĉaĉak Surdulica 18 19 20 21 22 23 Beograd Uĉešće u projektima prema donatorima (EU.Podsticaji opština za razvoj MSPP. privrednim komorama. radionica (.

Preporuke 1. Takse i naknade opština nesmeju da budu visoke. Fiskalni (daţbinski) sistem opština 6. pojednostavljenjem procedura za registraciju ili dobijanje dozvole. njihovim aktivnostima i poslovima. 2. efikasnost administracije 5. Unapređenje poslovne klime. Pregledne informacije 7. naroĉito ne detaljno 22 Strana 78 od 97 . koje su osnovne potrebe i zahtevi MSPP u pogledu njihovog poslovanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP.pdf 8. odnosno registracija. priroda i karakteristike lokalne ekonomije (Regionalna razvojna agencija za Šumadiju i Pomoravlje ima veoma dobro razvijenu takvu mapu ili bazu podataka o regionalnim resursima). brzim i kompletnim pregledom i manipulacijom bazom podataka. ukljuĉujući jednostavnost postupaka i lako obavljanje poslova. koji su to osnovni problemi sa kojima se oni suoĉavaju u komunikaciji sa lokalnim vlastima. Uvođenje sistema prikupljanja relevantnih informacija od MSPP kao glavnih aktera lokalnog ekonomskog razvoja. S druge strane treba razmotriti mogućnost razvoja regionalnih (umesto lokalnih ili u kombinaciji sa njima) struktura i aktivnosti. Sistematsko prikazivanje ekonomske informacije na nivou opština (mapa resursa) ili na nivou regiona koje omogućavaju da se razume struktura. tako da neće sve biti ponovljene. Naĉelni komentari22 Više (detaljnijih) istraţivanja o merama koje opštine preduzimaju u cilju podsticanja lokalnog (ekonomskog) razvoja. Unapređenje oblasti urbanistiĉkog planiranja svakako moţe bitno poboljšati i ubrzati investiranje i razvoj nekretnina u lokalnoj zajednici.indjija. kroz sistem „one stop shop“ opštine isl. Da opštine mnogo više nego do sada predviđaju i analiziraju troškove preduzetih mera u odnosu na rezultate i uspostave jasne kriterijume i procedure odobravanja stimulativnih mera. Sistem registracija i dozvola moţe se unaprediti na više naĉina: kompjuterizacijom evidencija. odnosno lokalnog ekonomskog razvoja. Znatno bolji rezultati ekonomskog razvoja postići će se u lokalnoj zajednici u kojoj postoji povoljna poslovna klima. Posebne mogućnosti za unapređenje nalaze se kod naknada za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta. Ova aktivnost treba da obezbedi da se dobiju informacije o samim MSP. Jedan primer efikasnog stavljanja na raspolaganje kljuĉnih informacija kreirala je opština Inđija kroz pravljenje pregledne mape resursa koja se moţe pronaći na sajtu: http://www. 3.net/upload/documents/Map%20of%20Resources. i to u saradnji sa Republikom i njenim institucijama. 4. poljoprivrede i ruralni razvoj 6. Te informacije mogu se postaviti na veb portal unutar SKGO. naroĉito finansijskih kao što su krediti i subvencije. naroĉito za manje opštine. Veća razmena informacija kao i koordinacija zajedniĉkih akcija opština u ĉemu SKGO moţe da ima vaţnu ulogu. MSPP treba da osete da je aktivno uĉešće u Niz preporuka već je obuhvaćen u okviru ranijih delova teksta. naklonost prema lokalnim MSPP i poslovnim ljudima. već treba da budu stabilne i predvidljive. što bi olakšalo troškove i rešilo problem nedostajućih resursa. Za neke mere podrške lobiranje za stvaranje pravnog okvira koji sada nedostaje.

obuka i konsalting 10. tako da postoji potreba da se kroz potcentre MSP RA ili druge strukture (npr. kreditiranje itd. Da opštine budu aktivniji uĉesnici u kreiranju. Treba izbegavati programe treninga bez unapred definisane traţnje. Preporuke vezane za regionalne i lokalne finansijske sheme 16. zamenik direktora RAMSPP. sem informacija. Kod industrijskih zona poţeljno je paţljivo prethodno planiranje i određena specijalizacija. kao i potcentara ovih regionalnih struktura. 23 Strana 79 od 97 . poljoprivrede i ruralni razvoj prikupljanju informacija u njihovom interesu i da na taj naĉin uĉestvuju u procesu stvaranja novog poslovnog okruţenja. 11. s obzirom da one ne uzimaju depozite i niĉim ne doprinose ekonomskoj nestabilnosti. Specijalizacija na pojedine sektore koji se ţele podrţati u lokalnoj zajednici. 15. Pravno definisati sistemski uređene naĉine kako i na nivou opština moţe da se legitimno odvija pruţanje finansijske podrške MSPP i poljoprivredi (garancije. naime preveliki podsticaji za investitore u industrijskim zonama. 4) . upravljanju i korišćenju usluga . povezano sa naĉelnom preporukom br. 12.Podsticaji opština za razvoj MSPP. naroĉito na visoko inovativne i tehnološki orijentisane projekte nudi veću šansu za veću dodatnu vrednost i multiplikativne efekte. naprotiv mogu podrţati upravo ugroţene kategorije stanovništva za ukljuĉenje u samozapošljavanje i time dati doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju i realizaciji strategije smanjenja siromaštva. s obzirom na visoku cenu ovog tipa podrške. One su delimiĉno komplementarne: LER kancelarije se. U okviru opštinskih web sajtova kao i portala na SKGO (moguće uz pomoć SIEPA) stalno aţuriranje podataka o LER aktivnostima opština a naroĉito raspoloţivim lokacijama i uslovima za gradnju i ostalim pogodnostima za privlaĉenje domaćeg i inostranog kapitala. Biznis inkubatori i industrijske zone 14. pa je u tom pogledu je potrebno ustanoviti racionalno povezivanje po nivou teritorijalne organizacije. koliko je poznato. Nefinansijske strukture za podršku . Neophodno je odluke o tipu treninga ili edukacije donositi zajedno sa budućim korisnicima – privatnim sektorom i drugima. Treba napraviti balans koristi lokalne zajednice i investitora. Treba podstaći takmiĉenja za preduzetniĉke opštine prema unapred određenim kriterijumima u odnosu na ukupnu preduzetniĉku aktivnost i podsticaje. 9. ne bave pruţanjem individualnih usluga. mogu dovesti do situacije u kojoj je korist koju ima lokalna zajednica mala ili nepostojeća. Takođe treba se potruditi da u inkubacione aktivnosti bude ukljuĉeno i što više start ap firmi van fiziĉkih inkubatora kroz programe otvorene (virtualne) inkubacije. 13. fleksibilnije upravljanje i kadrovsko ekipiranje ovih kancelarija. Treba uoĉiti da se funkcije delimiĉno poklapaju. Kod biznis inkubatora potrebno je paţljivo definisati profil podrške i stanara kako bi se postigli maksimalni efekti. Udruţenja preduzetnika) pruţaju i ove usluge na lokalnom nivou. Povezivanje LER kancelarija i pomenutih struktura na regionalnom nivou. To podrazumeva potrebu kreiranja (u koordinaciji sa Republikom) MSP RA ili Agencija za ekonomski razvoj i na delovima teritorije gde ih sada nema. ali delimiĉno i finansiranju MSP RA i postojećih i budućih RRA. U kreiranju LER kancelarija proveriti mogućnost upotrebe pravnog modela Javne agencije što bi dalo šire mogućnosti za funkcije. Istovremeno se moţe stvoriti legalni okvir za mikrofinansijske organizacije finansirane od donatora.23 Jedan nacrt takvog pravnog akta formulisan je u formi predloga ĉiji je autor Dejan Radulović.

podsticati regionalne klastere ili druge prioritetne sektore za regione. Izvor finansiranja za start ap kredite. naroĉito male nemaju i realno ne mogu imati kapaciteta. kao što su zadruge. ili se u budućnosti moţe formirati kao poseban Start ap fond. 22. turistiĉke asocijacije. Centralna jednica za finansiranje start ap moţe biti kao sada Fond za razvoj Srbije. Ostali vidovi podrške 21. poljoprivrede i ruralni razvoj 17. etnocentri. 19. Takvi regionalni fondovi bi. kooperative i u budućnosti socijalna preduzeća koja zapošljavaju riziĉne grupe i /ili obavljaju socijalne funkcije). samostalno ili verovatnije kombinovano u okviru prethodno pomenutih regionalnih finansijskih institucija. na nivou NUTS 3. Potrebno je razvijati modele multifunkcionalnih centara ruralnog razvoja u ĉemu iskustva teledomova (telecentara) mogu biti jedan od korisnih uzora (postoje i druge strukture stvorene aktivnostima NVO i donatora kao što su agro biznis klubovi. Pravni akt (Zakon) koji bi uspostavio pravnu osnovu za sve pomenute regionalne fondove bi mogao eventualno istovremeno regulisati i poloţaj Razvojnog i Garancijskog Fonda AP Vojvodine. Kragujevcu. ĉime bi njihova situacija postala jasnije i bolje pravno utemeljena. Kreirati uz to. 25 kao i drugih klijenata koji su za banke nepoţeljan partner (npr. mikrolizing fondova. Ovakvi regionalni fondovi bi mogli imati vezu i sa eksternim regionalnim („etnozaviĉajnim“) investicionim fondovima koji bi se eventualno u budućnosti formirali na osnovu ekonomskih interesa dijaspore (jedan od najupešnijih primera je Meksiko). inicijativa i resursi. ĉime bi se uspostavio dvostruki kapitalni oslonac i povezali interesi svih nivoa. efikasno i transparentno sprovođenje mikro finansijske podrške. domaća radinost. Sem finansiranja start ap25 oni bi mogli baviti i poljoprivredom.24 Takve regionalne strukture bi mogle biti rešenje za profesionalno. uz mogući doprinos sa centralnog nivoa) ili (alternativno) decentralizovati Garantni Fond Srbije. asocijacije za razvoj i sliĉno). Što bi bila dopuna odnosno finansijski pandan RRA. mogli bi biti portfolio krediti dobijeni od Fonda za razvoj Srbije. ili pozajmljena sredstva i od opština svog regiona.regionalnim razvojnim agencijama (poţeljno onda kada bude definisana regionalizacija na nivou NUTS 2 ili i ranije. kako bi bilo efikasnije i sa odgovarajućim potpunim informacijama o aplikantu i projektu. U većoj meri podrţavati strukture koje obrazuju samostalno lokalni preduzetnici na osnovu sopstvenih interesa: lokalne klastere i druge tipove biznis udruţenja i mreţa. Ovde se ne razmatraju moguće funkcije takvih fondova u finansiranju infrastrukture i drugih namena.26 Jedna funkcija ove promene je da se odluĉivanje o dodeli pojedinaĉnih kredita. 26 Ovo bi bilo sliĉno sadašnjem modelu drţavnog kreditiranja lizing kuće Lipaks lizing i sliĉno naĉinu kako SBA u USA plasira sredstva (delom zapravo garancije) MSP klijentima preko dvostepenog sistema finansiranja. praćenje i sve ostalo. mogli da dobiju na legitiman naĉin i trajna. i regionalne garantne fondove (u vlasništvu opština. odvija na regionalnom/lokalnom nivou. U skladu sa realnim mogućnostima podrţati strukture i aktivnosti u seoskim i drugim malim naseljima. 18. formirati regionalna odeljenja bar u Nišu . sem povlaĉenja (pozajmljivanja) sredstava iz centralnog fonda.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Kraljevu i Uţicu i/ili Valjevu Cilj je da se otklone uzroci zbog kojih je broj izdatih garancija za MSP mali i uglavnom bio vezan samo za poljoprivredne kredite i ukljuĉe lokalna sredstva. ruralni razvojni centri. Oni bi dakle jednim delom trebalo da obavljaju funkciju start ap kreditnih. a u perspektivi i vlasniĉkih („equity“) ulaganja. već samo vezane direktno za MSP. kao i ostale kredite. za šta opštine. 24 Strana 80 od 97 . a potencijalno takodje. a ne u Beogradu. 20. Ispitati mogućnost za kreiranje alternativno (1) više regionalnih razvojnih fondova ili (2) podruĉnih jedinica Fonda za razvoj Srbije.

2006. et al. The Progress of Nations. OECD . (1980). in O. The Global City: New York.. (2002a).undp. ЗУНС. Lösh. The City in History. S.. Skills Upgrading . (1961). Lovins. LXIV. Strana 81 od 97 . „The Case Study of Nis‟. Zagreb. Hungary. The HABITAT Agenda. 2003. London XE "London" : MacMillan Richardson. 30. Ruralni razvoj i modernizacija.org/unchs/english/hagenda/ UNDP (1999). SMEs and Local Development. A.Podsticaji opština za razvoj MSPP. 23. 20. H. 8. Brown and Company. Oslo. 26.htm UNICEF XE "UNICEF" (1995). Trento. Šećerov. Tokyo.MEGA projekat USAID. poljoprivrede i ruralni razvoj 7.. Local Governance and the Drivers of Growth.. 7. Петровић. M. 13. Вујовић. Đukanović (2001). Budapest. (1954). (1996). Strategija regionalnog razvoja RS 2007-2012.). 29. 21. „Uloga lokalnih vlasti u implementaciji održivog razvoja – primer grada Niša‟. 2006 12. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije Milutinovic S.. 2006 u 4 opštine u Srbiji 5. 9-12 February 2002 Mumford. 14. The Economics of Location. Boston: Little. Strategija ekonomskog razvoja Srbije 2006-2012. Pejić (eds. ISBN: 9789264104709. The Rise of the Network Society. 17. L. Cifrić. The Oslo Convention of European ICLEI Members. I. 31. IDIZ. Beograd: Slobodan Masic/Biblioteka Nova 175 Richardson. http://www. Istraţivanje The Urban Institute. С. Economic Growth Theory. 2005 10. Republički zavod za razvoj.104 Pušić. London. 2005. Knorr-Sidow (ed). Oxford.. (1991). Republički zavod za razvoj. (1973). EuropeanCities21. 45. UN Development Program. New York: United Nations International Children‟s Fund (UNICEF) United Nations (1992). Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. M. Norway. 28. A. D. 15. LJ. London: Earth Island UNCHS (1996). 16. UK: Blackwell Publishers Hawken. Castells. Reference Bibliografija 4. Limits to Growth. 2005 9. July 2002 Milutinovic S. OECD Centre for Entrepreneurship. S. London: Secker and Warburg Economics. u V.org/hdro/99. New York: Universe Books Milutinovic. Odrzivi grad .OECD Centre for Entrepreneurship. 24. W.. 27. (1999). Princeton: Princeton University Press. Papers of the Regional Science Association. SMEs and Local Development. et all (1972). Stockholm Conference (1972). „Polarization reversal in Developing countries‟. januar 2007. М. Natural Capitalism. http://www. W.New Policy Perspectives. 67-85 Sassen. M. P. 25. Managing Decentralisation: A New Role for Labour Market Policy. (2001). “LA 21 under difficult framework conditions – Case study of Nis”. 6. (2002). More Than Just Jobs: Workforce Development in a Skills-Based Economy.ka jednoj sociologiji okruzenja. Београд. Agenda 21: Programme of action for sustainable development. 22. Human Development Report 1999. 89 . Урбана социологија. New York: United Nations 19. Summer School “The Future Role of Cities in a Globalizing World: Challenges for new public strategies and innovative urban governance”. New Haven: Yale University Press Meadows. 18. Abstracts. Proceedings. “Utilization of information and communication technology in the Republic of Serbia 2006” RSO. H. Only One Earth: An Introduction to the Politics of Survival.unhabitat.Local Economic and Employment Development (LEED) Programme 11. OECD 2006.

United Nations (2000) United Nations Millennium Declaration. Uporedna iskustva lokalnih samouprava. United Nations (1998). Beograd 2002. World Urbanization Prospects. 2.dr Mirko Pejanović. Department of Economic and Social Affairs 33. 5.hu/ Strana 82 od 97 .yu/ MERR.yu/ Mapa resursa opštine Inđija http://www. 6.vojvodina. Prof.prsp.sr.pdf Euta .org Istraţivanje o strateškim dokumentima opština. poljoprivrede i ruralni razvoj 32. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj: http://www.pdf 34. N. 7.jsp Republiĉka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva http://www. kancelarija potpredsednika vlada za strategiju smanjenja siromaštva http://www.yu/istrazivanje/index.un.org/millennium/declaration/ares552e.skgo.sr.sme. Stalna konferencija gradova i opština http://www.arhiurb.gov.euta.sr.Podsticaji opština za razvoj MSPP. A/RES/55/2. Magna agenda. New York: U.indjija.”Model participacije građana u lokalnoj samoupravi i mogućnost kreacije novih institucija za razvoj lokalne samouprave.gov.yu Lokacije u opštinama Vojvodine za izgradnju privrednih objekata http://www.gov. 35.g. 3. evropska unija teledom saveza http://www.”Lokalna samouprava”Juni 2004 god. Internet sajtovi 1.sr.gov. http://www. 4.net/upload/documents/Map%20of%20Resources.merr.

.. PRILOZI Prilog 1: Anketni upitnik Anketiranje opština i gradova u Srbiji o sadašnjem i planiranom učešću u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. .......... –možda 3............ Ministarstvom privrede RS i Republičkom agencijom za podršku razvoja MSPP 27 Period anketiranja: februar/mart 2007............1 Da li imate kancelariju za LER Ako da...................Podsticaji opština za razvoj MSPP.................... funkcija..da 2 ...................3 Da li postoji neka druga forma lokalnog centra ili punkta za podršku razvoju MSP i/ili LER...................... što treba shvatiti kao “opština ili grad” Strana 83 od 97 . 1........ ............... uključujući poljoprivredu Sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština................. poljoprivrede i ruralni razvoj 8...... .... npr Informacioni punkt. »kol centar« (telefonski servis) ? 1.................ne 2......ne Navedite projekte ili aktivnosti na kojima su radili u 2006: ...................... kontakt telefon osobe odgovorne za anketu Pečat Adresa Potpis ...da 2 ..... Strukture za podršku MSP (malih i srednjih preduzeća) i LER (lokalni ekonomski razvoj) 2....................da 2 – ne 2....lokalni ekonomski razvoj 1....................da 2 – ne Da li učestvujete u finansiranju tog odeljenja Da li je planirano otvaranje odeljenja regionalnog centra ili agencije za MSP 1.......da 2 – ne Navedite naziv i aktivnosti ako postoji: ........ -ne 27 Svuda dalje u upitniku upotrebljen je termin “opština”............ Ime opštine/grada Ime....da 2 –možda 3 -ne Da li planirate neku drugu formu lokalnog centra za podršku razvoju MSP i LER 1.......2 Da li u vašoj opštini postoji odeljenje regionalnog centra ili agencije za razvoj MSP 1................... .......... koliko zaposlenih ima u Da li planirate kancelariju za lokalni ekonomski razvoj kancelariji: LER.......................da 2 ............... 2............ 2. ....................................... godine Anketni upitnik broj: __________ datum prijema _________(popunjava UNDP) 1.4 Da li opština ima nameru ili potencijalni interes da učestvuje u osnivanju Regionalne Agencije (centra) za podršku MSP ili da pomogne širenje neke postojeće agencije (iz susednog okruga) na sopstveno područje (odgovor ako za sada ne postoji aktivna agencija na području vašeg okruga) 1 – da 2..................Datum....ne 1..................

............................................................ nešto drugo (navesti)....................................... Navesti dodatne detalje ispod (1 do 8) tamo gde je relevantno: Opisati preciznije kategoriju klijenata i partnere u šemi (ako postoje )npr banke ...................... poljoprivrede i ruralni razvoj Partneri u tome .........................................................................................................................................................6 Kakve su vaše potrebe za promenama u toj saradnji –pravac potrebnih promena? ..................................................................... 2............................................................................... koju vrstu finansijske podrške .............. koji je razlog za to 1............ 3..................................3 Ako da.............................................1 Da li Opština iz budžeta sprovodi ili planira finansijsku podršku za razvoj poljoprivrede ili malih i srednjih preduzeća ili investicija u opštinu (pogledajte pitanje 3................... .............................................................................................................. ...............................................................2 Ako je odgovor negativan...................................................................................... -ne 3.................................... 3.5 Opisno izrazite kvalitet i specifičnosti dosadašnje saradnje koju opština ima sa Regionalnom Agencijom (centrom) za podršku MSP (odgovor samo ako već postoji na području vašeg okruga) .....da 4............................ako ih ima (ako je odgovor pod 1): ................................................................................................................ -ne planira 3 ............................................................................................................. i broj klijenata koji su dobili podršku 2 – kreditna šema za MSP (precizirati za koga) 3 – kreditne garancije / garantni fond 4 – subvencije kamate za kredite 5 Grant (bespovratna sredstva) za samozapošljavanje Strana 84 od 97 ...... nedostatak sredstava ....... ....................................................................................................... Detaljni podaci po pojedinim vrstama podrške (suma u 000 din i broj klijenata): 1..... postoje pravne prepreke.............. 2........................................... nije ocenjeno za potrebno..........................kreditna šema za poljoprivredu Ukupna suma realizovana iz budžeta 2006 u 000 din...........................................................................................................3 pre nego što odgovorite na ovo) sprovodi 1 – da 2..................................................Podsticaji opština za razvoj MSPP............. 3..................................................... 2............................ Finansijske stimulacije (molimo da popunite ovaj segment sa posebnom pažnjom) 3.............................................

...........1 Da li opština ima /planira poslovne inkubatore ili tehnološke parkove ? ima 1 – da 2... -ne 2....... partneri ........................ Opis.................................. konsultantske usluge ili mentoring (praćenje..................................................................................... pomoć.................. partneri Strana 85 od 97 ..................... -ne Ukupna suma uloženih sredstava u 2006 i broj klijenata... takse 2.................................. šta i za koga.. navesti kome i za koju svrhu : 7 ................ navesti eventualnog donatora / sufinansijera i organizaciju koja pruža usluge/ implementacionog partnera/: ............2 Da li opština pruža kroz svoje strukture ili finansijski podržava pružanje stručnih saveta poljoprivrednicima Sprovodi Planira 1 – da 1 – da 2.............. Industrijske zone 5..................olakšice u lokalnim zahvatanjima 1.................. ili neki drugi podatak...................... -ne planira 3 – da 4........ ............ 5..... -ne Sektor/ specijalizacija ako je relevantno....................................... 5..............Podsticaji opština za razvoj MSPP...........2 Da li opština ima ili planira industrijske zone? ima već 1 – da 2.. opišite 4.. Nešto drugo.............................. -ne Opis (šta i kako): ............. neka posebna grupa) sprovodi 1 – da 2..................... postojeće MSP i radnje....................................................... konsultantske usluge.......................................... drugo 8......................................... Biznis obuke ......... -ne planira 3 – da 4..................... 4.............................. -ne planira ili su u postupku realizacije 3 – da 4........ poljoprivrede i ruralni razvoj 6 – Grant (bespovratna sredstva) za stimulaciju ostalih ulaganja....... -ne Sektor specijalizacije zone.. naknade za zemljište 3............................................... ........... ....................................... savetovanje...... pomoć.......... Biznis inkubatori & tehnološki parkovi................................................. praćenje 4..1 Da li opština (su)finansira obuke...................................... savetovanje tokom dužeg perioda) i za koju kategoriju klijenata -preduzetnika (početnici.......... ............

................................................................................. 2................................................................... u nekoj drugoj specifičnoj oblasti ili lokalnom klasteru–navesti kojoj: .. telefon......................... 5......... 3..................................Podsticaji opština za razvoj MSPP... Kontakt osoba ili osobe u opštini za detaljnije informacije po ovim pitanjima : ime i prezime.............. ................................................................. email adresa7...................... etno centru / ručnim radovima...................................... zaokružiti/podvući tekst: isto kao u rubrici broj 1..................................................... ................................................................................. ... 8.......................... Virtuelnim preduzećima................................................................................................................................................................................................................................................ ................................................................ zanatstvu......................................................................................................... 6...................... 8............... 7............ inovaciju.................................................................................................................................1 ukoliko je ista osoba kao pod 1..................... .......................................................... broj : Orijentaciona površina: broj: Orijentaciona površina: . Drugi vidovi.................................................. ideju.......... funkcija............................................. ............................ Dodatne informacije koje želite da pružite : ..........sektorska ili druga specifična podrška preduzetništvu Da li Opština podstiče preduzetništvo u (zaokružiti i dodati kratak opis): 1....................... Kroz razvoj Teledomova / telekoliba (IT centri ) ............................................................................ poljoprivrede i ruralni razvoj ............................................................................................................................................................................................... Strana 86 od 97 ............................................................................................... 6........................................................................................................... .................................................... 7...................................................................................................... Nagradama za najboljeg preduzetnika.................. implementatori): ............2 ako to nije slučaj.. 4................................................... ....................... Navedite detalje i način podrške i sa kojim partnerima sarađujete (donatori......... specificirati drugu osobu/e za sva ili pojedina pitanja: ..... seoskom turizmu ili nekoj drugoj turističkoj aktivnosti ..................................................... tranzicionom centru za viškove radnika..................................... 7..........................................................................................................................................................................................................................................................................

HIP Petrohemija i „Mlekoprodukt“ a. skladišnim i drugim halama.Podsticaji opština za razvoj MSPP. nevladine organizacije.d. udruţenje preduzetnika. i ukljuĉiti adekvatne struĉnjake. HIP Petrohemija iz Panĉeva. Izvršno veće AP Vojvodine. u saradnji sa opštinom Zrenjanin. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. RC će napraviti bazu podataka koja bi se koristila u okviru zajedniĉke aktivne politike za privlaĉenje investicija. Savez Samostalnih Sindikata Srbije i filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privatizaciju. tehniĉkih i kadrovskih promena ostati bez posla. VTC se realizuje u saradnji sa partnerima (RA MSPP. regionalne privredne komore sa teritorije Banata. za mala i srednja preduzeća i treninge i informaciono dokumentacioni centar. u organizaciji Regionalne privredne komore Panĉevo. Glavni cilj projekta je da se pruţi dodatna podrška preduzećima sa teritorije AP Vojvodine koja su se našla u procesu privatizacije i restrukturiranja. Sektori RC: 3 sektora za podršku opštinama. Na inicijalnom sastanku. U okviru projekta predviđeno je da RCR – Banat pruţi nefinansijsku podršku u prevazilaţenju problema u dva pilot preduzeća na teritoriji Banata koja su u procesu privatizacije. u cilju što bolje pripreme za predstojeću privatizaciju. Glavne aktivnosti:  sprovođenje projekata u okviru EDEP programa EAR “Vojvođanski tranzicioni centar” i “Centar za istraţivanje. a njegovom realizacijom upravlja EAR. Cilj projekta je bio da se doprinese izgradnji odrţivog kapaciteta društveno ekonomskog razvoja na teritoriji Banata kroz formiranje snaţnog partnerstva banatskih opština. Program je Strana 87 od 97 . preko EAR.  promocija mera i prioriteta vezanih za razvoj sektora MSPP u Vojvodini.  monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. koji je finansijski podrţala EU. U saradnji sa sindikatima odabrani su “Udarnik” iz Zrenjanina i IMTFOP iz Novog Beĉeja. godine. svih 19 banatskih opština. Alma Mons i RC MSPP Subotica) na teritoriji AP Vojvodine. u saradnji sa “Banka Inteza” u realizaciji projekta podrške razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata.  mapiranje slobodnih resursa opštine Zrenjanin . razvoj i transfer tehnologije“. Unija poslodavaca Vojvodine. realizacijom projekta „Uspostavljanje Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ . U toku je ukljuĉivanje i drugih preduzeća sa teritorije Banata.  klaster inicijativa u tekstilnoj industriji. Zrenjanin / RCR Banat/ je nastao 2006. predstavljen je program za rešavanje viška radnika koji će usled organizacionih. Vojvođanski tranzicioni centar (VTC) je projekat koji finansira EU. Mesnim zajednicama i Kancelarijom za lokalno-ekonomski razvoj opštine Zrenjanin (o raspoloţivim proizvodnim. Dodatnu podršku aktivnostima timu VTC pruţiće Izvršno veće AP Vojvodine.  podrška Garancijskom fondu AP Vojvodine.mini katalog. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 2: Aktivnosti RC za društveno-ekonomski razvoj „BANAT“ Osnovan: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat. U narednom periodu izvršiće se analiza potreba u preduzeću. i slobodnim resursima u mesnim zajednicama) i priprema mini kataloga za potencijalne investitore na teritoriji opštine Zrenjanin. odluĉila je da se ukljuĉi u ovaj projekat. preduzetništvo i MSP. Osnivaĉi su: Vlada Republike Srbije. Institucionalno rešenje ekonomskog udruţivanja ovih opština upravo se ogleda u formiranom RC.

U saradnji sa “Banca Intesa” raspisana je kreditna linija: krediti se realizuju pod sledećim uslovima: rok otplate 5 godina.95%. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa ovom institucijom. koji se raspisuju za institucije i organizacije. ali i raspoloţivih finansijskih izvora. poljoprivrede i ruralni razvoj ocenjen kao izuzetno dobar. godini (20 miliona). o trenutno dostupnim donatorskim sredstvima i fondovima. Ostvarena saradnja se ogleda u udruţivanju budţetskih sredstava opštine Zrenjanin sa sredstvima „Metals banke“ na osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji. RCR – Banat u potpunosti prati efekte kreditnog aranţmana sa „Metals bankom“. Promocija: Putem štampanih brošura koje sadrţe objedinjenu ponudu i pregled mogućih nefinansijskih usluga koje daje RC. Centar za istraţivanje. namenjenih za nabavku opreme za obavljanje registrovane delatnosti u MSP ĉiji su osnivaĉi ţene sa teritorije Banata. radnicima IMT – FOP iz Novog Beĉeja će se pruţiti mogućnost da prošire znanja iz oblasti uvođenja inovacija u MSP. Jaĉajući partnerstvo između javnog i privatnog sektora. Takođe. RCR – Banat promoviše ovaj program. ADF/CRDA-E u saradnji sa USAID-om je organizovao jednodnevne opštinske kreditne sajmove. kontaktirano je preko 65 potencijalnih korisnica ove kreditne linije. tim RCR – Banat je dogovorio. raspisana su dva konkursa za dodelu sredstava u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa MSPP na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. Garancijski fond APV– Podrška razvoju ţenskog preduzetništva na teritoriji Banata: obuhvata samo teritoriju Banata. Cilj je bolje informisanje o postojećim kreditnim sredstvima za MSP. i partneri su u realizaciji ove garancijske šeme. Monitoring i evaluacija kreditne linije za razvoj sektora MSP i poljoprivrede. pruţaju informacije i pomoć pri izradi biznis planova. u projekat se ukljuĉio i Centar za ruralni razvoj iz Novog Kneţevca. širenje geografske pokrivenosti dostupnosti kredita gde su bankarske institucije predstavile svoje kreditne linije. Takođe. izlazeći u susret radnicima u dva pilot preduzeća sa teritorije Banata. na osnovu potpisanog Ugovora o poslovnoj saradnji sa Opštinom radi RCR. partneri su RA MSPP Alma Mons i RCR – Banat. kao i pri prikupljanju kompletne dokumentacije potrebne za realizaciju. Pored ovih institucija. RCR – Banat je preuzeo ulogu da obaveštava osnivaĉe. njime upravlja EAR. i 20 miliona dinara. u saradnji sa opštinom Zrenjanin i Metals bankom. CIRTT je formiran od strane relevantnih institucija u Banatu jedan je od prioriteta regiona.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Analiza je obuhvatila pregled 226 podnetih zahteva. radi implementacije strateških razvojnih programa opštine Zrenjanin i podrške zapošljavanju. ukljuĉujući 1 godinu grejs perioda. tako da svaki Strana 88 od 97 . kao i potencijalne klijente u regionu. a delatnost obavljaju manje tri godine. godini (15 miliona) i za dodelu sredstava. Projekat je zasnovan na partnerstvu i regionalnom pristupu te uspostavlja saradnju nauĉno istraţivaĉke institucije sa preduzećima i komercijalizaciju inovacija u regionu. Posredstvom Interneta ove informacije se vrlo lako i brzo šire. kamatna stopa na godišnjem nivou je 6. u saradnji sa filijalom Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i Ekonomskom školom iz Zrenjanina. Vrednost je 30 miliona dinara za start –up za radno neaktivne ţene. uslove kreditiranja i postupak realizacije i naplate. u vidu dugoroĉnih kredita za finansiranje razvojnih programa u oblasti poljoprivrede na teritoriji opštine Zrenjanin u 2006. razvoj i transfer tehnologija (CIRTT): Projekat finansijski podrţan od EU. da se zainteresovani radnici ukljuĉe u programe Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. i mogućnost odabira razliĉitih sredstava obezbeđenja. Ovo podrazumeva pre svega monitoring i evaluaciju koju. u cilju podsticaja njegovog privrednog i ekonomskog razvoja u skladu sa Integrativnim planom društveno-ekonomskog razvoja Banata (20052007). od kojih 73 zahteva za dodelu kredita za razvoj i unapređenje MSPP i 153 zahteva za registrovana individualna poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Zrenjanin. u skladu sa njihovim interesovanjima.

Podsticaji opština za razvoj MSPP. korišćenje kancelarija. gde je usvojen petogodišnji plan razvoja za osnivanje 600. lokalni centar za informisanje  Mesni oglas. u ĉemu im pomaţe RC. za daljinsko obrazovanje)  Sluţba za zaštitu ţivotne sredine. koje su 2004. napravljen je i softver koji omogućava da..)  Korišćenje multimedija. elektronskog bankarstva. te je u mogućnosti da svakom klijentu izađe u susret i zadovolji njihove zahteve. plastificiranje. Bugarskoj. narezivanje CD-a. Da bi što više unapredili kvalitet pruţanja informacija potencijalnim klijentima. gde 2006 postoji 560 Teledomova i 3500 E-taĉki. stranih jezika. Bosni i Hercegovini. RC pomogne razvoju i unapređenju delatnosti klijenta. Estoniji.000 novih Teledomova. obrada teksta. Izrada Web strana i prezentacija  Informacije od opšteg interesa. Uvedene su konsultacije 1:1. informativni centar  Kancelarijske usluge (npr. U SAD postoji oko 10. Prilog 3 Teledomovi u Srbiji i svetu Pojam: Teledom se opisuje kao višefunkcionalni informatiĉko-telekomunikacioni i usluţni centar. za zaštitu kulturnih dobara Strana 89 od 97 . skeniranje. Teledomovi postoje u Rusiji. RCR priprema svoju Strategiju komunikacija koja će sadrţati smernice za potrebe tima RCR – Banat. Slovaĉkoj. koriĉenje. Sluţba za manifestacije  Raĉunarske igre  Obavljanje raĉunarskih poslova  Obrazovanje (škola raĉunara. U datom prostoru i okruţenju stvoriće onu informatiĉku. mikrozajednica otvorenog profila. prouĉiti svu potrebnu dokumentaciju fonda i odluĉiti da li ţeli konkurisati sa predlogom projekta. Elektronsko dopisivanje za građanstvo. Usluge se postupno formiraju u funkciji zahteva i potreba i dostupne su svakome. Evaluacija: RCR Banat uspostavio sopstveni sistem praćenja klijenata.. poljoprivrede i ruralni razvoj klijent moţe u veoma kratkom roku dobiti informacije. Teledomovi moraju pruţiti one usluge koje građani mogu neposredno koristiti. analizirajući podatke dobijene od klijenata. pojedinaĉnih. slanje i primanje faksa. te komunikaciju sa kljuĉnim institucijama društveno-ekonomskog razvoja. grupnih. fotokopiranje. godine u Švedskoj kao odgovor zabaĉenih sredina za brţi razvoj. godine poĉela realizacija Teledom programa. birotehniĉku. Osnovne Teledom usluge  Usluţni centar civilnih organizacija  Pruţanje pomoći i saradnja u obavljanju sluţbenih poslova  Internet dostupnost. a u Indiji ima oko 30. ili telekomunikaciona usluţna kuća zajednice. društvenih i mikroprostornih zahteva. U Mađarskoj je 1994. štampanje.000 Telecentara. godine zajedno sa Mađarskom i Srbijom osnovale EUTU – Evropsku Uniju Teledom Saveza ĉije sedište je u Budimpešti.000 Teledomova. organizacionu i javno komunikacionu osnovu koja će ekonomsko opravdano funkcionisati u sluţbi najrazliĉitijih mesnih. Danas je Teledom program postao međunarodni pokret. Teledomovi i telekolibe su u sluţbi stvaranje jednakih šansi za dobrobit ljudi malih sredina Teledom program u svetu: Prvi Teledom osnovan je 1985.

EUTA – Evropska Unija Teledom Saveza. Donatori: Fondacija za razvoj demokratskih prava DemNet. molbi. 064 i 065. kancelarijske usluge. zahteva. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine. Fondacija Rukohvat. obuke za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja.Podsticaji opština za razvoj MSPP. osiguranja. Volonterski centar Elektronski centar za posredovanje Centar lokalne trgovine i biznisa Turistiĉki biro Biro za unapređenje nerazvijenih sredina Elektronske usluge Centar za izradu konkursa Lokalni istorijski centar Mesto za izloţbe Razne usluge za nezaposlene Davanje saveta u vezi informatike Usluge stanovništvu(sastavljanje pisama. Društvo za raĉunarsku nauku Janoš Nojman iz Mađarske. a u toku su razgovori i dogovori i sa drugim relevantnim partnerima o saradnji u zemlji i inostranstvu Strana 90 od 97 . edukacije lokalne MSP i stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine. autobiografija/ Prikupljanje informacija Centar lokalne kompetencije Sadrţaj aktivnosti Teledomova u Srbiji: TDS u Srbiji u saradnji sa Teledomovima i Telekolibama organizuje i vrši usluge u vezi obrazovanja i razvoja preduzetništva. Operateri mobilne telefonije 062. USAID. Internet provajder Eunet. Fondacija Apacai.000 lica za rad na raĉunaru i stranim jezicima Partneri: Nacionalna sluţba za zapošljavanje Srbije. Rezultati: U Teledomovima i Telekolibama Srbije do 2007. obuke u obrazovanju -ECDL ispitni centar sa preko 1000 polaznika do 2007. Teledom savez Mađarske. godine obuĉeno je preko 10. usluge interneta. izrada elektronskih prezentacija za preduzetnike. Regionalni centar za obrazovanje Sehešfehervar iz Mađarske.063. poljoprivrede i ruralni razvoj                Omladinska sluţba. mobilne telefonije. AGROMREŢA – Beograd. Osiguravajuća kuća UNIQA.sastavljanje poslovnih pisama.

Novi Zakon o javnom dugu. prvenstveno zato što Republika ne sufinansira infrastrukturne i komunalne projekte na lokalnom nivou. a za velike projekte verovatno najvaţniji metod finansiranja. sa druge strane.  fondacije. tj. on ne moţe da bude osnovni izvor finansiranja. i kroz obveznice. a i kao garancija njihovog redovnog vraćanja. EU). tako da se minimizacija rashoda uvek nameće kao prioritetan zadatak. zdravstva.  privatni sektor je vaţan izvor finansiranja lokalnih projekata.novi nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave u SKGO. poljoprivrede i ruralni razvoj Prilog 4: Finansiranje opština. Jer. I pored toga. ali ne i najveći izvor. On je pogodan. Zaduživanje lokalnih vlasti je vaţan. USAID.  sredstva komunalnih preduzeća. pošto se cene komunalnih usluga drţe niskima. ali je orijentacija na sopstvena sredstva prirodna i najsigurnija. Osnovno ograniĉenje svake strategije razvoja je ono finansijsko. pa i na lokalnom nivou. tenderom ili licitacijom u pogodnom sluĉaju.Podsticaji opština za razvoj MSPP. koja je ĉesto prisutna kod javnih nabavki u Srbiji. iz njega se mogu finansirati brojni projekti koji ne zahtevaju velike sume novca. konkurencija raznih potreba za finansiranjem iz budţeta je tako velika da se obiĉno najlakše smanjuju baš investicioni rashodi. i sam obim budţeta opština ĉesto nije dovoljan za finansiranje krupnijih projekata. sa jedne strane. posebno (Svetska banka. Budžet lokalne zajednice. kojima i jeste zadatak da iz sopstvenih izvora finansiraju sopstveni razvoj. kako se to ĉini u mnogim drugim zemljama. mogu biti vrlo vaţan izvor finansiranja u oblastima socijalne zaštite. one Strana 91 od 97 . ne postoje formalna ograniĉenja njegovom ukljuĉenju u finansiranje projekata od znaĉaja za lokalni ekonomski razvoj. Ipak. kako svetsko iskustvo pokazuje.  zaduživanje lokalne zajednice legitiman je naĉin obezbeđenja sredstava za finansiranje infrastrukturnih i sliĉnih dugoroĉnih projekata. prihodi od privatizacije predstavlja konverziju postojeće u novi oblik imovine. prosvete. obezbediti najniţe cene i tako smanjiti ukupne rashode projekta i. posebno za veće komunalne i infrastrukturne projekte. nagoveštaj promena . on moţe posluţiti kao izvor uĉešća lokalne zajednice za finansiranje projekata kroz zajmove ili kredite MSPP i poljoprivrednicima. Mogućnosti finansiranja LER-a su prvenstveno iz :  tekućih prihoda lokalnih vlasti. od strane opština slabo korišćena mogućnost. budţet je vaţan oslonac procesa strateškog planiranja LER-a.  donatori (pokloni i zajmovi) poslednjih godina bili su veoma znaĉajan izvor finansiranja u Srbiji. otkloniti sumnju u korupciju. na primer za edukacije ili socijalne potrebe. koji su prvi. obiĉno su baš dugoroĉni investicioni projekti. već kao partner u razvojnim procesima kroz PPP. Pored toga. Osnovna svrha zaduţivanja. je omogućuje izvođenje projekata koji bez zaduţivanja ne bi mogli da budu pokrenuti i. i to ne kao izvor budţetskih prihoda. jer se i prihodi ĉesto pokazuju manjim nego što je planirano. omogućava zaduţivanje opština kroz: zajmove kod banaka i drugih finansijskih institucija. po vaţećim propisima. koje bi lokalne zajednice emitovale i plasirale ih.  prodaja imovine. moţe da finansira sve namene. Naime. u mnogim lokalnim zajednicama to nije moguće. status i oĉekivane izmene Najteţi deo procesa strateškog planiranja LER-a svakako je obezbeđenje finansiranja programa i projekata. Takav pristup će. omogućuje prenošenje na nabavke konkurentskim putem. kako bi se popravio ţivotni standard stanovništva.  transferi od centralne vlasti. sa iscrpljivanjem komunalnih preduzeća kao posledicom. dok traje ovaj proces. uglavnom inostrane.

USAID. u republiĉkom vlasništvu. po kome drţava ne pomaţe finansijski i na drugi naĉin investiranje u one namene koje pripadaju lokalnoj zajednici. lokalne zajednice ne mogu imati dobro obezbeđenje duga. koje odobravaju pomoć. bilateralni donatori. koja podrţava ekonomsku tranziciju i grane kao što su energetika. koji je potpuno razliĉit od preovlađujućeg u svetu. naše lokalne vlasti su potpuno nepoznati emitenti obveznica. a ograniĉenje je i to što opštine u Srbiji ne poseduju sopstvenu imovinu. godine karakteriše nepromenjeno uĉešće u zajedniĉkim prihodima sa Republikom. rudarstvo. Evropska banka za obnovu i razvoj. DFID i druge drţavne agencije za podršku razvoju. banje. nude mogućnost obezbeđenja novca za projekte o povoljnim. a one od znaĉaja za lokalne zajednice su: komunalije. U Srbiji postoje prepreke širem korišćenju municipalnih obveznica kao izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata koje ĉine prvenstveno: nizak kreditni rejting na svetskom finansijskom trţištu. samim tim. ne mogu dati imovinu kao garanciju ili hipoteku na sopstvenu imovinu. sport. pa lokalne zajednice imaju još niţi. telekomunikacije. tako da je tokom Strana 92 od 97 . pored komercijalnih poslova. Na taj naĉin. Izvesna nada u promene ove koncepcije postoji. već je sva. godine. Tu su kao donatori ili koncesioni finansijeri: Evropska unija kao najvaţniji međunarodni oslonac u finansiranju. Evropska investiciona banka. putevi. Dobru okolnost predstavlja što na strani pasivnog finansijskog izravnanja nije došlo do promena. smeće. ĉiji je suvlasnik.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Svetsko trţište municipalnih obveznica. prosveta. saobraćaj i obezbeđuje kreditne linije za MSPP preko ProCredit banke. jer kupci obveznica na prihode od njih ne plaćaju porez na dohodak (ukoliko su građani). netransparentan mehanizam horizontalnog ujednaĉavanja finansijske snage opština/gradova. vodoprivreda. veoma je veliko. Svetska banka. koja se brine o strukturnim reformama u Srbiji i potpomaţe projekte koji su od znaĉaja za smanjenje siromaštva. Zakon dozvoljava da dugovi budu i u domaćoj i u stranoj valuti. poljoprivrede i ruralni razvoj ili neko u njihovo ime. obveznica lokalnih vlasti. onaj drţavni. neprimenljiv za donošenje dugoroĉnih planova razvoja-odrţivi razvoj i razvoj MSPP. sa najduţim rokom od 30 godina. ili porez na dobit (ukoliko su preduzeća). zatvoren je za projekte lokalnih zajednica. pojedinaĉne zemlje koje odobravaju Srbiji pomoć na osnovu dobro obrazloţenih projekata. a po Zakonu o svojini iz 1995. Da bi se bolje razumele mogućnosti i ograniĉenja opština u podsticanju lokalnog preduzetništva vredno je navesti neke od sledećih njihovih pravnih okvira finansijskih ingerencija (prema materijalu SKGO): Reforme u oblasti finansiranja lokalne samouprave od 2001-2006. da se naprave u zemlji i inostranstvu. tj. s tim da su investicioni rashodi jedina dozvoljena namena. Po našem Zakonu o koncesijama u mnogim oblastima se koncesije mogu davati. posebno u SAD. koja se najvećim delom bavi povoljnim kreditiranjem saobraćajne infrastrukture. pošto se priprema nacrt Zakona o finansiranju lokalne samouprave. i potrebno vreme za sticanje poverenja za veće poslove. koncesionalnim uslovima. ali i zdravstvo. vaţan potencijalni izvor sredstava. Međunarodni izvori. ĉija je svrha baš pomoć ekonomskom razvoju u nekim opštinama Srbije. sada se nalazimo pred startom projekat MEGA USAID-a. Problem koji oteţava finansiranje investicija na lokalnom nivou jeste koncept podele nadleţnosti između lokalnog i drţavnog nivoa. tj. a koja se iskljuĉivo bavi finansiranjem razvoja MSP. Tome obiĉno podsticaj daju poreske pogodnosti. ĉak i kroz poklon. na domaće i/ili strano finansijsko trţište.

pravo na njihovo zaduţivanje. Poĉev od januara 2007. i da razviju nove oblike vlastitih prihoda prvenstveno razvojnih (primer opština iz Nemaĉke koje imaju vlastite prihode iz naknada za korišćenje javnih dobara). delotvornije korišćenje međubudţetskih transfera. Samodoprinos. Pored “proširenja“ prava na njihovo uvođenje. donošenje Zakona o zaštiti ţivotne sredine prouzrokovalo je ukidanje naknade za investicije iz oblasti zaštite ţivotne sredine. zelene površine. kao specifiĉnost sistema finansiranja lokalne samouprave u Srbiji. funkcionisanje budţeta i sistem eksterne/interne kontrole. s obzirom da i penzioneri uĉestvuju u donošenju odluke o njegovom uvođenju. koja ne moţe da bude veća od stope propisane zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine. kao i uspostavljanje novih oblika finansiranja opština. prenos poslova poreskog administriranja izvornih prihoda sa Republike na opštine. trotoari. kao i namenski karakter prihoda ostvarenih od davanja u zakup. c) drţanje motornih drumskih i prikljuĉnih vozila. ovim Zakonom ima za osnovicu i penzije ostvarene u zemlji i inostranstvu. Međutim. a Zakon o turizmu uvođenje prava na ostvarivanje turistiĉke naknade. Ovo je posebno vaţno za realne ambicije opština da upravljaju ulaganjem domaćeg i inostranog kapitala na svojoj teritoriji. skupština opštine ima pravo da utvrđuje visinu stope. “prevođenje” poreza na nepokretnosti u sopstvene prihode opština. predviđa se da svih 16 oblika ostane u sistemu. Odluka o uvođenju izvornih prihoda mora se doneti. Regulisani su i prihodi od donacija. vertikalno i horizontalno finansijsko ujednaĉavanja jedinica lokalne samouprave. opštine mogu i da vrše poslove poreskog administriranja izvornih prihoda. b) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju opštini (kolovozi. Drugi period reformi vezan je za donošenje Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2007. Visina lokalnih komunalnih taksi u ingerenciji opština je za tri oblika: a) isticanje firme na poslovnom prostoru. tek nakon odrţavanja javne rasprave u postupku utvrđivanja budţeta opštine za narednu godinu. Jednu od najvećih novina predstavlja “prevođenje“ poreza na imovinu (na nepokretnosti) u izvorne prihode opština. isto vaţi i kada su u pitanju naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Nov Zakon treba da: ojaĉa izvorne prihode opština.Podsticaji opština za razvoj MSPP. s tim što su opštinske administrativne takse preimenovane u lokalne administrativne takse. a ne uvođenjem novih oblika njihovih vlastitih prihoda. osim poljoprivrednih vozila i mašina. predvidljivosti sistema i mogućnosti donošenja dugoroĉnih planskih akata na lokalnom nivou vlasti. kroz porez na korišćenje javnih dobara. Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u pogledu utvrđivanja izvornih prihoda lokalne samouprave. odnosno na korišćenje nepokretnosti u drţavnoj svojini.bila je podrţavana rastom obima transfernih sredstava iz budţeta Republike i povećanim uĉešćem u prihodima od poreza na zarade. Ovoj grupi prihoda pridruţene su i naknade za korišćenje voda i prirodnog lekovitog faktora Strana 93 od 97 . godine. uz prethodno pribavljeno mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (ĉiji je zadatak da zastupa interese lokalnih vlasti). bandere). poljoprivrede i ruralni razvoj posmatranog perioda realno rasla finansijska snaga opština u Srbiji . kojim bi opštine mogle da stimulišu ili destimulišu neke investicije i da ih privlaĉe u svoj region (primeri opština iz Nemaĉke). Zakonodavac preuzima sve oblike ustupljenih prihoda koji su bili utvrđeni Zakonom o finansiranju opština. godine. Vlada će utvrđivati njihove najviše iznose po osnovu predloga Ministarstva finansija.

0% sredstava deli se prema broju stanovnika. ĉime se napušta reţim njenog “godišnjeg” utvrđivanja.0% prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju. Pored toga. c) 4. Osnovni smisao funkcionalnih Strana 94 od 97 .7%). Novinu u odnosu na prethodno rešenje predstavlja precizno određivanje uĉešća svakog od kriterijuma u “građenju” iznosa opšteg transfera: a) 65. došlo je i do “razvijenije” upotrebe mehanizma međubudţetskih transfera.14% prema broju objekata u osnovnom obrazovanju. vrši se umanjenje transfera onim opštine ĉiji je procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku (za godinu za koju se donosi budţet) veći za preko 50% u odnosu na prosek u Republici. Zakon poboljšava sistem horizontalnog ujednaĉavanja opština.5% prema broju objekata u srednjem obrazovanju. na nje razvoj. iznos procenjenih prihoda opština umanji iznad propisanog limita.0% prema broju dece obuhvaćene neposrednom deĉijom zaštitom. Ukupni godišnji iznos nenamenskog transfera fiksiran je za udeo u BDP-u zemlje. koji se koristi za taĉno određenu svrhu. g) 6. Ovim rešenjem trebalo bi da se izvrši smanjenje razlike između najbogatijih i najsiromašnijih opština u Republici. a pojedinaĉni iznos nenamenskih sredstava za svaku opštinu i grad u Srbiji ĉiniće sastavni deo Memoranduma o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici.3% prema površini teritorije opštine. f) 0. d) 1. Zakon o finansiranju lokalne samouprave utvrđuje fiksnu stopu uĉešća opštine u porezu na zarade. Svaki od njih ima svoje podoblike i posebne funkcije u sistemu: Ukupni nenamenski transfer predstavlja zbir transfera sastavljen iz pojedinaĉnih oblika: a) transfera za ujednaĉavanje. a moţe biti ustanovljen u vidu: a) funkcionalnog transfera. Zakonodavac pravi razliku između nenamenskih i namenskih transfera.5% prema broju objekata u deĉijoj zaštiti. Transfer za ujednačavanje dobijaju samo one opštine kod kojih je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku niţi od 90% proseka svih opština u Srbiji. b) opšteg. c) kompenzacionog i d) tranzicionog transfera. Ovo je izuzetno vaţno zbog promene shvatanja same opštine o uticaju lokalne zaposlenosti na njene izvorne prihode budţeta. uvećava se iznos opšteg transfera kod “siromašnijih” opština (ĉiji je proseĉan iznos ustupljenih poreza ispod gore utvrđenog limita). Visina umanjenja iznosi 40% od iznosa iznad tog limita. Namenski transfer je transfer koji se koristi za finansiranje određenih funkcija i izdataka.56% prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju. odnosno vrstu izdatka za koju je dodeljen.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Ukoliko se izmenom metodologije utvrđivanja transfera. h) 1. Ovakvom preraspodelom transfera trebalo bi da se smanji horizontalna neujednaĉenost finansijske snage opština u Srbiji. U tom pravcu. poljoprivrede i ruralni razvoj Da bi se obezbedila predvidljivost sistema. preciznije je regulisana procedura izraĉunavanja visine transfera opštine. U daljem postupku obraĉuna transfera. kao i na njene programske aktivnosti vezane za mogućnosti stvaranja nove zaposlenosti kroz MSP i privlaĉenje investicija. prvo se opredeljuje transfer za ujednaĉavanje. b) 19. U okviru ukupnog nenamenskog transfera sadrţan je i deo transfera kojim se nadomeštaju gubici prihoda opština koji nastaju kao posledica promena u poreskom sistemu – ovaj oblik transfera definisan je kao kompenzacioni transfer. ĉime se obezbeđuje predvidljivost visine transfernih sredstava (iznosi 1. zatim kompenzacioni. tranzicioni i opšti transfer. e) 2. dodeljuje joj se tranzicioni transfer. koji se koristi finansiranje izdataka u okviru određene funkcije i b) namenskog transfera u uţem smislu. i to u visini koja je potrebna da se dostigne 90% navedenog proseka. U okviru ukupnog nenamenskog transfera. Namera zakonodavca je da se izvrši smanjenje postojećih razlika u visini sredstava i poboljša poloţaj finansijski siromašnijih opština. Opšti transfer se dodeljuje svim opštinama i gradovima i to po kriterijumima Zakona. Sredstvima koja su “uzeta” od bogatijih opština.

. Njih ĉine sledeće vrste poreskih oblika: porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva. Prvoj grupi . godine. poljoprivrede i ruralni razvoj transfera je omogućavanje prenosa poverenih poslova od strane Republike na lokalnu samoupravu. penzioni fondovi. društva za osiguranje. Bez obzira na “širok spektar” prihoda koji joj “trenutno”stoje na raspolaganju. Pored uzimanja kredita. opštine prema novom Zakonu imaju ustupljene prihode pomoću kojih im se dopušta uĉešće u celokupnom ili samo jednom delu ostvarenja prihoda koji su u potpunosti uređeni od strane republiĉkog nivoa vlasti. investicioni fondovi i štedionice. došlo je do razdvajanja u utvrđivanju visine ukupnog duga opština i dozvoljenog iznosa otplate anuiteta u jednoj budţetskoj godini. što moţe predstavljati vaţnu polugu ekonomskog progresa zemlje u budućnosti. uzeti zajedno. Republika moţe da obezbedi i namenski transfer u užem smislu kome će se finansirati i neki drugi poslovi/programi/projekti opština. Nadleţna ministarstva u obavezi su da Ministarstvu finansija dostave kriterijume i merila za raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera. pod koje u smislu ovog Zakona spadaju banke. nepokretnosti. omogućeno je i aktivnije uĉešće opština na trţištu hartija od vrednosti Republike Srbije. S druge strane. Ovoj grupi prihoda pripada i deo ostvarenja poreza na zarade. To stvara uslove i za sâm razvoj ovog trţišta. odrţavanje i korišćenje lokalnih puteva i određeni oblici cedularnih poreza na prihode građana. naknade za zagađivanje ţivotne sredine. Ovo pravo dato je uslovom da te hartije mogu iskljuĉivo kupovati Republika Srbija i finansijske institucije. osiguranja lica. gde zaduţivanje za finansiranje deficita kratkoroĉne likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budţeta opštine u prethodnoj godini. u zavisnosti od svoje finansijske snage. odnosno fiskalnog kapaciteta. trebalo bi da dobiju onoliko sredstava koliko je Republici bilo potrebno da finansira taj posao. ministar nadleţan za poslove finansija moţe predloţiti Vladi da se opštini uskrate transferna sredstva do iznosa nenamenski potrošenih sredstava. kao i statistiĉke podatke na osnovu koji su izraĉunati iznosi funkcionalnih transfera. finansirati izvorni delokrug javnih poslova. opštine se mogu zaduţivati i emitovanjem hartija od vrednosti. U sluĉaju nenamenskog trošenja sredstava. ostale prihode u skladu sa zakonom.Podsticaji opština za razvoj MSPP. Pored toga što je time uĉinjen znaĉajan korak napred u smislu stvaranja osnova za korišćenje više razliĉitih instrumenata u procesu javnog zaduţivanja. Utvrđivanjem kategorije izvornih prihoda opštinama omogućeno je da. davanja u zakup pokretnih stvari.: Donošenjem Zakona o javnom dugu 2005 godine opštine/gradovi u Srbiji mogu se zaduţivati tek po prethodno datoj saglasnosti ministarstva zaduţenog za finansije. Od 2007. ali i ostvarivanjem ne-poreskih oblika javnih prihoda. Karakter ustupljenih prihoda lokalnih vlasti u Republici Srbiji imaju i prihodi od koncesione naknade po osnovu koncesionih aranţmana za ĉiju realizaciju je iskljuĉivo nadleţna centralna vlast. kao i sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije i to deo sredstava od uplata po osnovu prodatog kapitala prema sedištu subjekta privatizacije. opštine/gradovi u Srbiji imaju fiksnu stopu uĉešća u porezu na zarade – 40%. što je poseban razlog da opštine treba da podstiĉu novo Strana 95 od 97 . Zaduţenja. brokersko-dilerska društva. Ustupljeni prihodi: Imajući u vidu da izvorni prihodi nisu dovoljan izvor sredstava za finansiranje opština. samostalnih delatnosti. Prihodi ĉije se ostvarenje u samo jednom delu ustupa opštinama su: naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. “pune” oko ĉetvrtine budţeta proseĉne opštine. naknada za izgradnju. svi oni.prihodi ĉije se ostvarenje u potpunosti ustupa opštinama pripadaju: porezi na imovinu. mogu samostalnim uvođenjem poreskih. U tom procesu. iznose po pojedinim opštinama.

transparentnije i efektivnije formule raspodele zajedniĉkih prihoda centralne i lokalnih vlasti u zemlji. poljoprivrede i ruralni razvoj zapošljavanje kao i opstanak postojećeg pristupom MSPP sa svog podruĉja javnim nabavkama. predvidivost i objektivnost prilikom sprovođenja tog procesa. Pored sistema vlastitih prihoda. Za svaku budţetsku godinu. Uvođenje mehanizma međubudţetskih transfera. Njime se detaljno normira iznos transfera po svakoj opštini. Njihova realizacija “obezbeđena” je putem utvrđivanja aproprijacija na rashodnoj strani republiĉkog budţeta. umesto dotadašnjeg sistema ustupanja prihoda. U skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću. uplati prema sedištu firme. a usmeravaju se od strane centralnog nivoa vlasti. U ovom sluĉaju. sredstva od privatizacije i koncesione naknade koja se deli sa Republikom. kombinovanim modelom finansijskog izravnanja. vrši se naknadna kontrola njihovog Strana 96 od 97 . gradova i grada Beograda u porezu na zarade. lokalnim zajmovima i komunalnim olakšicama.kapitalni karakter. opštine su samostalne da izvrše alokaciju prihoda i primanja prilikom “kreiranja” rashodne strane svojih budţeta. a kamoli naĉin korišćenja/raspodele nije predviđeno Zakonom o finansiranju opština. primenjen je i sistem zajednice prihoda koji je ustanovljen u varijanti zajednice prihoda sa dotacijama. Izuzetak predstavljaju prihodi od naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. Donošenje zakona o budţetu prati “godišnji zakon” kojim se vrši raspodela transfernih sredstava i utvrđuje uĉešće opština. a ne po prebivalištu pojedinaca. Vaţan princip pri cedularnom oporezivanju je da prihod od poreza treba da bude uplaćen prema mestu prebivališta građanina.Podsticaji opština za razvoj MSPP. kao i sâm rad Komisije je javan. Problemi se mogu javiti kada se prihod ostvaruje van tog podruĉja. Redak izuzetak predstavlja naĉin alokacije sredstava koja se ostvaruju priređivanjem igara na sreću. Svi najvaţniji prihodi (prihodi od transfera. koji se donosi u formi zakona. koji se ostvaruju po “teritorijalnoj osnovi” i koji su bili “u reţimu ograniĉavanja” od strane Republike. Postojeći sistem omogućava direktnu distribuciju transfernih sredstava iz budţeta Republike ka opštinama. U principu. Njihovo sâmo postojanje. kao i ustupljeni prihodi od poreza koje uvodi Republika) nemaju namenski karakter. Uređivanje poreza na dohodak ostalo je pod punom ingerencijom centralnog nivoa vlasti. ne postoji mehanizam kojim se obezbeđuje otvorenost. Ona bi trebalo da se potroše na namene utvrđene zakonima koji ih bliţe uređuju. Nepoštovanje ovog principa moţe biti posebno zastupljeno u procesu obraĉunavanja poreza na zarade. Moţe se desiti da se konaĉna uplata poreza. Kod alokacije sredstava koja imaju namenski . Proces dodele sredstava. Finansiranje lokalne samouprave upotrebom međubudţetskih transfera Od 2005. koji je obraĉunat na bruto primanja zaposlenih. To je posledica neznanja i/ili nezainteresovanosti lica koja uĉestvuju u tom procesu. nije bio iskorišćen za uvođenje pravednije. godine opštine se finansiraju i sredstvima od transfera iz budţeta Republike. Ministarstvo za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu formira posebnu komisiju preko koje će se izvršiti njihova distribucija. Ona se utvrđuju po resornim ministarstvima i ne postoji mehanizam kojim bi se vršilo njihovo konsolidovanje i efikasnije/efektivnije upravljanje u distribuciji opštinama/gradovima. nadleţni republiĉki organi (svaki za svoju oblast) donose planove njihovog korišćenja koji nisu svima poznati i na ĉije “rezultate” opštine ne mogu uticati. jer se kod isplatioca prave zbirne liste zaposlenih na ĉije se ukupne prihode kalkuliše data poreska obaveza.

3%. Efekti u sistemu obezbeđenja horizontalnog finansijskog izravnanja opština Efekti primene mehanizma horizontalnog izravnanja opština u periodu od 2001. na 13. Postojeći sistem njihovog finansiranja putem korišćenja mehanizma međubudţetskih transfera nije bio ozbiljno “testiran” na tu vrstu izazova. na primer). a pet puta od proseka na nivou Republike  Moţe se konstatovati da je u posmatranom periodu došlo do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne “proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. i 12. Došlo je do znaĉajnih razlika u obimu prihoda između opština u Srbiji – postojeći sistem ne proizvodi” dobru horizontalnu izbalansiranost njihove finansijske snage. Međutim. Kriterijumi površine. Efekti funkcionisanja postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave Uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Republike poraslo je sa 11.Podsticaji opština za razvoj MSPP.000 stanovnika 98% povećanja prihoda po stanovniku. u periodu od 2000.  suficit budţeta gradova u 2004. U posmatranom periodu nije došlo do ”nametanja” dodatnih obaveza opština od strane republiĉkog nivoa vlasti. do 7. odnosno školskog obrazovanja.7% u 2000. do 2003. a kod opština sa preko 100. zaštite ţivotne sredine. godini (među njima. a 2005. kretalo se od 12. kod gradova zabeleţen je porast od 110. Time se uĉešće opština u ukupnoj potrošnji Srbije izdiglo iz proseka drţava OECD-a.. poljoprivrede i ruralni razvoj korišćenja od strane Republike .  najbogatije opštine imaju više od deset puta veći prihod po stanovniku od najsiromašnije. Beograd je ostvario najviši iznos sredstava). ĉinio je pribliţno 9% ukupnih prihoda opština u toj godini. kada je sistem bio “postavljan na noge”. godine znatno su se povoljnije odrazili na gradove i one opštine koje imaju izuzetno veliki broj stanovnika na svojoj teritoriji.3% u 1975.3% u 1985. do 2006.6% u 1975.8% u 2002. ono je bilo nešto niţe i kretalo se od 10. godine 14. a ĉine 30. 12. Mogli bi se iskoristiti kao “potpora” u tom procesu. Imajući u vidu njegove karakteristike. godine. godini. godini.. Naime. broja stanovnika i razvijenosti opštine/grada imaju opšti karakter.70% stanovništva republike. godini (kod zemalja sa unitarnim uređenjem). Strana 97 od 97 .5% u 2000.36%. S aspekta ove studije vrlo je bitan procesu prenosa/dobijanja novih nadleţnosti opština ili poverenih poslova sa centralnog nivoa vlasti sa razvojem ekonomskih i fiskalnih funkcija i ovlašćenja opština. U zemljama OECD-a sa federalnim drţavnim uređenjem.u procesu redovne “posete” republiĉkog budţetskog inspektora opštini/gradu. Proseĉno uĉešće po ovom osnovu.47% u ukupnim prihodima opština u Srbiji.3% u 2000. godini.000 stanovnika bio je niţi i iznosio je oko 80%:  gradovi (njih 4) uĉestvuju sa 57. preko njih bi se teško mogla izraĉunati taĉna “cena koštanja” njihovog obavljanja. Proseĉan porast prihoda po glavi stanovnika kod opština do 100. smatramo da bi mogao odgovoriti samo u sluĉaju kada bi nametanje dodatnih troškova bilo u ĉvrsto uspostavljenoj kauzalnosti sa kriterijumima po osnovu kojih se izraĉunava njihova visina (mogli bi se upotrebiti u sluĉajevima poveravanja pojedinih poslova iz oblasti predškolskog.

Београд 005.034. poljoprivrede i ruralni razvoj. Радмила Podsticaji opština za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. sa naslovnog ekrana. Савић. .2) ГРОЗДАНИЋ.1 (497.11) (0.-1 elektronski optički disk (CD-ROM): slika.034.07 (497. 2008 (Beograd: SME Consulting).SR-ID 150324236 . -napomene i bibliografske reference uz tekst.11) (0.-Bibliografija ISBN 978-86-87557.2) 332. Бранислав /аутор/ а) Предузећа-развојна политика b) Предузетништво c ) Локална самоуправа-Србија d) Регионална привреда-Србија COBISS.CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. -Tiraž 80.51 (0.Beograd: SME Consulting .034. monografija-/elektronski izvor / : Završni izveštaj istraživanja ostvarenog u okviru projekta Preduzetnička Srbija/ Radmila Grozdanić i Branislav Savić. 12 cm Nasl.00-0 1. tekst.2) 352.

POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ ' ' .Radmila Grozdanic i Branislav Savic PODSTICAJI OPŠTINA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful