P. 1
Hemija baze

Hemija baze

|Views: 1,312|Likes:
Published by carllooo24

More info:

Published by: carllooo24 on May 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/18/2012

pdf

text

original

Baze

UNIVERZITET U TRAVNIKU FAKULTET ZA TEHNI KE STUDIJE, KISELJAK

Seminarski rad: Hemija Tema: Baze,karakteristike,podjela,nastajanje i Lewisova teorija

Studenti: Ibrahimovi Nermin

Profesor: Prof. dr sc. Salim Ibrahimefendi Fakultet za Tehni ke Studije , kiseljak

1

Univerzitet u travniku

Baze Sadr ajj 2 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . kiseljak .

Baze UVOD Kemija je prirodna znanost koja prou ava gra u svojstva i promjene tvari. kiseljak .Kemikalije su tvari s kojima izvodimo pokuse ili eksperimente a dobivene su kemijsko tehnolo kim procesima.Kemija je eksperimentalna znanost jer se temelji na pokusu ili eksperimentu.Pokus ili eksperiment je prakti na provjera neke pretpostavke ili predvi anja.Prirode znanosti prou avaju prirodu i zbivanja u svemiru te nastoje razumjeti za to je sve ba tako kako jest. 3 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .Kemikalijama nikada ne ispitujemo okus niti ih nesmijemo udisati.Dok izvodimo neke pokuse nesmijemo nanositi tetu ni sebi ni okolini.

usled disocijacije izdvajanjem jona OHí.Najnoviju i najprihva eniju op tu definiciju baze dao je Luis Baza je jedinjenje. kiseljak . usled disocijacije izdvajanjem jona OHí. protona. u uslovima date reakcije. a jedinjenje B baza.tj. koje u vodenom rastvoru. pove ava njihovu koncentraciju a smanjuje koncentraciju H+ jona (pove ava pH rastvora). u reakciji: jedinjenje HA je kiselina. Po protoliti koj teoriji. Arenijusove baze su rastvorljive u vodi i ovi rastvori uvek imaju pH ve i od 7. jonskoj teoriji Arenijusa baza je hemijsko jedinjenje. Npr.Baze TA JE BAZA Baza ili lu ina je jedna od osnovnih kategorija hemijskih jedinjenja. protona. u uslovima date reakcije. 4 Uni erzitet u travni u Faku tet za Tehni ke Stu i e . a jedinjenje B baza. Po klasi noj.tj. baza je svako hemijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac) katjona vodonika (H + ). koje je donor (davalac) elektronskog para u uslovima date hemijske reakcije. koje u vodenom rastvoru. u reakciji: jedinjenje HA je kiselina. Po klasi noj. Po protoliti koj teoriji. pove ava njihovu koncentraciju a smanjuje koncentraciju H+ jona (pove ava pH rastvora). Hemijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jakih kiselina i baza) mogu u zavisnosti od uslova da vr e ulogu kiseline ili baze ± ovakva jedinjenja se zovu amfoterna jedinjenja . jonskoj teoriji Arenijusa baza je hemijsko jedinjenje. baza je svako hemijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac) katjona vodonika (H + ). Arenijusove baze su rastvorljive u vodi i ovi rastvori uvek imaju pH ve i od 7. Npr.

koja se koristi za i enje u industriji ‡ Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine negativne jone daju idroksidne jone 5 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .Baze Hemij jedi jenj i et m nekoliko eoma jaki ki elina i aza) mogu u zavi nosti od uslova da vr e ulogu kiseline ili aze ovakva jedinjenja se zovu amfoterna jedinjenja. kiseljak . u baze spada i kausti na soda aOH). sapun i mnoge druge supstance ‡ Pomenute baze su slabe. deluju "sapunjavo" na dodir. sredstvo za pranje sudova. koje je don or davalac) elektronskog para u uslovima date emijske reakcije.veoma razaraju e i nagrizaju ko u na dodir. ajnoviju i naj ri va eniju op tu defini iju aze dao je uis Baza je jedinjenje. OSOBIN B ZE: ‡ Pri dodiru su klizave ‡ Menjaju oju lakmusa iz crvene u plavu ‡ Imaju gorak ukus ‡ Reaguju sa kiselinama pri emu nastaju soli ‡ Vodeni rastvori provode elektri nu struju ‡ Soda-bikarbona. rastvaraju kiseline iz ko e i pretvaraju i u supstance nalik sapunu ‡ Baze neutrali u kiseline ‡ Jake baze .

Baze i kiseline su suprotne jer kiseline pove avaju koncentraciju oksonijevih (H3O+) iona. baze op enito podrazumijevaju bilo koji spoj. definicija baze mogu biti donori elektronskih parova (Lewis) ili izvori hidroksidnih aniona (Arrhenius). pod pojmom baza se naj e e podrazumijeva vodena otopina koja mo e primiti protone vodika. Baze su tako er oksidi i hidroksidi metala. Ovo je definicija baza po Brønsted-Lowry-evoj teoriji kiselina i baza. dok baze smanjuju ovu koncentraciju.0. Osim toga.Baze Slika 1: Hemijska reakcija u kojoj natrijum hidroksid razara tablu aluminijuma U kemiji. Baze su grupa spojeva koji sadrze metal i hidroksidnu grupu (OH) Izuzetak medju bazama je amonijeva baza ( NH4OH ) koja umjesto metala sadrzi pozitivan amonijev jon NH4+ 6 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije . Primjeri baza su natrijev hidroksid i amonijak. Baze su kemijska suprotnost kiselinama. daje otopinu iji je pH ve i od 7. eakcija izme u kiselina i baza naziva se neutralizacija. koji otopljen u vodi. Osim nje. Baze reagiraju s kiselinama pri emu nastaju voda i soli (ili njihove otopine). kiseljak .

U ATOG OKUSA (okus sapuna. napadaju i o te uju tkivo i uzrokuju ozbiljne opekline. pepela) djelimicno rastvorljivi u vodi i laknus papir boje u P AVO ! U vodenom rastvorima baze se disociraju na pozitivne ione metala i negativnu OH grupu (Luzine/Hidroksidi/Alkalije) DEFINICI : Sna na baza je ona koja se hidrolizira u potpunosti i podi e pH otopine prema . Ove je tvari nazvao bazom soli. SVOJSTVA BEZE: 7 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . Koncept baze je prvi put u kemiju uveo francuski kemi ar Guillame François Rouelle 5 . kao i sna ne kiseline. On je primjetio da kiseline stvaraju soli samo kad ih se pomije a s odre enim tvarima. Sna ne baze. i od atle i ime. kiseljak . godine.Baze Dobijanje baza: okisd metala+ voda----> baza MgO+H2O---> Mg(OH)2 Osobine: Mahom u cvrstom agregatnom stanju.

Za neutralan rastvor pH je . Koncetrirane i sna ne baze su kausti nog (korozivnog) djelovanja na organske tvari i sna no reagiraju s kiselinama . otprilike jedna na milijuna molekula vode disocira na H3O+ i OH-. njena skala nije proizvoljna. zbog saponifikacije lipida u ljudskoj ko i 2. Skliske i pjenaste na dodir. pH vrednost se meri na osnovu aktivnosti vodonikovih jona u rastvoru.Baze Neka op enita svojstva baza su: . To je negativan logaritam koncentracije oksonijevih iona. pH vrednost je broj bez jedinica. Vodene otopine ili rastaljene baze disociraju na ione i provode struju . a za bazne je ve a od (pH > . kiseljak . i za pore enje koristi se pH skala koja obuhvata vrednosti od do . Formula za ra unanje vrednosti je: pH = í log10[H + ] 8 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . U istoj vodi. Mera analogna ovoj za koncentraciju hidroksidnih jona u rastvoru je pOH Iako pH vrednost nema metri ne jedinice. fenolftalein postane ru i ast Ph VIJEDNOST: pH vode je mjera njene kiselosti. prema jednad bi: 2H2O(l) H3O+(aq) + OHí(aq) pH vrednost je mera aktivnosti vodonikovih jona (H+) u rastvoru i na taj na in odre uje da li je dati rastvor kiselog ili baznog karaktera. ). ). Za kisele rastvore pH vrednost je manja od (pH < . Reagiraju s indikatorima: lakmus papir poplavi.

u kojoj se njihovo kiselinsko i bazi no djelovanje me usobno poni tavaju.u otopini jednaka otopina reagira neutralno (pH = 7). sna na baza poput natrijevog hidroksida se rastavi na hidroksidne i natijeve ione: NaOH Na+ + OHí I sli no tome. H 2O. u vrlo slabo disocirane molekule vode. odnosno 6. klorovodi na kiselina u vodi stvara oksonijeve i kloridne ione: HCl + H2O H3O+ + Clí Kada se ove dvije otopine izmije aju. odnosno broj vodonikovih jona u jednom molu jedne litre datog rastvora. NEUTRALIZACIJA: Neutralan u kemiji zna i tvar koja ne reagira ni kiselo ni alkalno. Pritom se radi o spajanju vodikovih iona (OH -). Kada se otopi u vodi.Baze [H+] ozna ava aktivnost H+ jona (ili preciznije napisano [H 3O+]. oksonijevi i hidroksidni ioni reagiraju pri emu nastaju molekule vode: H3O+ + OHí 2 H2O 9 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .2 e imati [H +] aktivnost 10í8. tako da se pH vrednost defini e na logaritamskoj skali kiselosti.5 × 10 í4 ml/L e imati pH vrednost od ílog 10(4.2 mol/L. koji su nastali disocijacijom u otopini. rastvor sa pH=8. Dok. sa jednakim koncetracijama od 1×10 í7 mol/L. Log10 ozna ava logaritam sa bazom od 10.5 × 10 í4) ili 3. kiselina i baza stvaraju sol i vodu. ekvivalent vodonikovih jona.35 Za istu vodu pH vrednost od ozna ava da je rastvor neutralan.31 × 10 í9 mol/L. Neutralizacija u kemiji je reakcija izme u kiseline i baze. jer se u vodi nalazi isti broj H+ jona i OH í jona. koncentracija je iona H 3O+ i OH. izmerenih u jedinici molarnosti. Na primer. rastvor sa [H+] koncentracijom jona od . Nakon reakcije otopina jakih kiselina s jakim bazama (ili otopina slabih kiselina sa slabim bazama) u stehiometrijskom omjeru. kiseljak . tj.

Ca(OH)2 ‡ Molekulske supstance: NH3 Podela baza prema ja ini ‡ Jake: NaOH.. Neutralizacija prolivenih kiselina sa sna nim bazama. Slabe baze. poput sode (natrijevog karbonata) ili bjelanca jajeta bi se trebali koristiti za neutralizaciju prolivenih kiselina. Ca(OH)2. dolazi do potpune neutralizacije. uzrokuje sna nu i opasnu reakciju.. pri emu u otopini ostaje natrijev klorid. KOH. Zn(OH)2 . NH3(aq) + H2O(l) NH4 +(aq) + OH-(aq 10 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .. Al(OH)3. NaOH(aq) Na+(aq) + OH-(aq) ‡ Slabe: NH3. kiseljak . VRSTE BAZA: Podela baza Baze se mogu podeliti prema vi e kriterijuma: ‡ prema vrsti susptance ‡ prema ja ini ‡ prema broju hidroksidnih grupa Podela baza prema vrsti supstance ‡ Jonski hidroksidi: NaOH. Ba(OH)2 . KOH.. poput natrijevog ili kalijevog hidroksida.Baze Ako je jednaka koli ina natrijevog hidroksida i klorovodi ne kiseline reagira.

Baze SLABE BAZE « B  » « OH  » ½­ ½ Kb ! ­ « BOH » ­ ½ c0E 2 Kb ! 1E Kb ! c0 ™ E 2   « B » ! «OH » ­ ½ ­ ½   «OH  » ½ Kb ! ­ c0  « OH  » ­ ½ 2  « » ­OH ½  Kb Kb 2   K b c0 2 4 «OH  » ! K b c0 ­ ½ 11 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije . kiseljak ¢  « » ­OH ½  Kb Kb 2   K b c0 2 4 «OH  » ! K b c0 ­ ½ ¡ « B » ! « OH » ­ ½ ­ ½   «OH  » ½ Kb ! ­ c  «OH  » ­ ½ 2 .

kiseljak .Baze Slika 2 : Neke slabe baze JAKE BAZE « B » «OH  » ½ Kb ! ­ ½ ­ « BOH » ­ ½ 12 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije .

Baze LEW S-OVA TEORIJA (TEORIJA ELEKTRONA. 1923) Slika 3: Gilbert Newton Lewis 13 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije . kiseljak .

kiseljak . Kiseline prihvataju elektrone (elektronske parove) u kemijskoj reakciji (akceptori elektrona). Baze daju elektrone (elektronske parove) u kemijskoj reakciji (donori elektrona). 2. Primjer: B 3 + :NH3 3B:NH3 14 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije .Baze Lewis-ova teorija je najop enitija teorija 1.

kiseljak .Baze 15 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije .

kako izra unati te inu posto rastvorka koncentracije i postotak rje enja. kako rezultat sol. kako napisati i objaviti kemijski. od vas e znati: y y y y y koje tvari u na em svakodnevnom ivotu su kisele ili. kiseljak . U tom kontekstu. to je topivost tvari i kako to ovisi o temperaturi.bazi nost ili njihova pH vrijednost. baza i kako se oni razlikuju. 16 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .Baze ZAKLJU AK: Kiseline i baze su dio na eg svakodnevnog ivota. razli itih pokazatelja koji mogu odrediti rje enja kiselosti oz.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->