P. 1
Ponuda,Elasticnost Ponude i Njena Primena

Ponuda,Elasticnost Ponude i Njena Primena

|Views: 943|Likes:
Published by milosmax

More info:

Published by: milosmax on Apr 29, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2013

pdf

text

original

Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Teorija i politika cena
- SEMINARSKI RAD -

Elastičnost ponude

KANDIDAT: Slobodan Martinović Br. Indeksa: 2006/260

.... Pomeranje krive ponude……………………………………………………...str.... Ravnoteža ponude i tražnje………………………………………………….....2... 15 4....1 Aritmetičko izračunavanje elastičnosti ponude………………………………...4 Faktori elastičnosti ponude……………………………………………………str...2 Vrste elastičnosti ponude…………………………………………………….str...3. Kretanje duž krive ponude………………………………………………….....Kragujevac.7 Uticaj promene ponude na ravnotežu…………………………………………str.str... 13 3..... 12 3..3 Cenovna elastičnost ponude u jednoj tački……………………………………str...str... 12 3.str.. Uvod………………………………………………………………………………str. SADRŽAJ : 1....6 Višak i manjak...1.... Ponuda……………………………………………………………………………. 3 2.str.str.4.. 4 2... 6 2.str... 5 2......... Zaključak………………………………………………………………………….. 9 2...... Grafikon ponude (kriva ponude)……………………………………………. 8 2.str...... 17 2 .... 10 2..... Elastičnost ponude……………………………………………………………….str. 11 3............. 14 3...str........ april 2009.... 16 Literatura…………………………………………………………………………….....

Kupci kao grupa odredjuju traznju za proizvodima na trzistu. njenom elastičnošću i njenom primenom. 3 .1.Kao sto i sam naziv ovog rada kaze. I ponuda i traznja su jako bitni faktori koji deluju na trzistu i bez njihove medjusobne interakcije i ravnoteze tesko da bi smo dosli do proizvoda koji su nam potrebni. ovde cemo se blize upoznati sa pojmom ponude . a sa druge strane proizvodjaci kao grupa odredjuju ponudu tih proizvoda na trzistu. UVOD Ponuda i traznja se odnose na ponasanje ljudi kada na trzistu deluju jedni na druge.

vidimo odnos izmedju cene nekog dobra I ponudjene kolicine tog dobra.”1 Ponuda se uglavnom odredjuje u odnosu na cenu proizvoda.5 Iz tabele 1.. Odnosno u pitanju je direktno kretanje ponudjene kolicine i cene. cene drugih proizvoda koji se supstituti ili komplementari.raste i ponudjena kolicina i sa opadanjem cene opada ponudjena kolicina robe na trzistu.5 1 1. tabela ponude Trzisna situacija A B C D E Cena (p) 1 2 3 4 5 Ponud jena kolicina (Q) 0. npr. 2006.str. ukoliko cena cokolade opada ponuda cokolade na trzistu ce se smanjiti. Posto se ponuda determinise u odnosu na cenu logicno je da postoji i uzajamna zavisnost izmedju cene (p) I ponudjene kolicine (Q).2. Takav odnos predstavlja semu ili skalu ponude. 71 4 . cokolade.god.. PONUDA “Ponuđena količina nekog dobra ili usluge jeste količina koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju. Posto sa porastom cene. Nasuprot tome . Ponuda predstavlja odnos izmedju ponudjenih kolocina nekog dobra i njegovih trzisnih cena uz uslov da se ostali faktori koji uticu na cenu ne menjaju.. Ekonomski fakultet. Beograd. Gregori. 1. kazemo da je ponudjena kolicina u pozitivnoj koleraciji sa cenom. Postoje mnoge determinante ponuđene količine ali cena opet igra posebnu ulogu u analizi. visoka. ponudjaci cokolade ce povecati njenu ponudu na trzistu. Pr. Principi ekonomije. Ostali uticaji mogu biti: troskovi proizvodnje. 1 Mankju P. Ovakvo kretanje Q i p naziva se zakon ponude.5 2 2. Ukoliko je cena nekog dobra. organizacija trzista itd. Tabela 1.

podrazumeva se odnos izmedju trzisnih cena I kolicina proizvoda koje su proizvodjaci voljni da isporucuju. Posto veca cena znaci i vecu ponudjenu kolicinu kriva ponude nagnuta je navise.Sema ili skala ponude je numericki niz koji pokazuje koje bi kolicine neke robe preduzece na trzistu ponudilo. kriva ponude P 5 4 3 2 1 0 1 2 3 S 4 5 Q Ova kriva ponude. “ 2 2 Mankju P.. Ekonomski fakultet. 2. Kriva ponude obelezava se slovom “s”. 5 . ukoliko su svi ostali faktori ceteris paribus. pokazuje kako se menja ponudjena kolicina dobara kada se menja njihova cena. pozitivnog nagiba i krece se iz donjeg levog ugla u gornji desni ugao koordinatnog sistema.. da se cena (p) i ponudjena kolicina (Q) krecu u istom pravcu naziva se Zakon rastuce ponude . Gregori.1.str. Kriva ponude je rastuca. 2006. 72. Beograd. GRAFIKON PONUDE ( KRIVA PONUDE ) Pod grafikonom ponude. koja graficki predstavlja skalu ponude. odnosno krivom ponude. pri razlicitim nivoima cena. “Jedna bitna osobina ponude.. Principi ekonomije. Slika 1.god.

proizilazi da ce se sa promenom cena menjati i ponudjena kolicina. Svaki dodati varijabilni input rezultirace u sve manjoj dodatoj kolicini proizvedenog dobra “A”. Uzmimo za promer neko dobro “A”. da kada se cena smanjuje. Kada se zanemare svi drugi faktori koji mogu uticati na ponudu I posmatra samo promena nivoa cena. Doslo je do povecanja cene dobra “A”.kao spremnost ponudjaca da uz razlicite nivoe trzisnih cena ponude razlicite kolicine odredjene robe. Ukoliko potrosaci kupuju sve vise tog dobra “A” tada ce se sve vise varijabilnog inputa dodavati fiksnom inputu kako bi se dobila sve veca kolicina tog dobra. p S P2 A’ P1 A 6 . Pr. krecemo se duz postojece krive ponude. Zbog toga ce cena tog dobra morati da raste. Dakle. Povecanjem trzisnih cena proizvodjaci ce biti stimulisani da proizvedu jos vise jedinica tog dobra “A”. Jedno bitno pitanje koje se postavlja u analiziranju krive ponude je zasto je kriva ponude pozitivnog nagiba? Odgovor na to pitanje je : zbog Zakona opadajucih prinosa. smanjuje se i ponudjena kolicina tog dobra na trzistu. Tada se nece pomerati kriva ponude vec ce se zbog promene cene menjati ponudjena kolicina. uz uslov da su ostali uticaji na ponudu nepromenjeni i obratno.2. ceteris paribus.Zakon rastuce ponude pokazuje da kada se cena neke robe povecava. da bi se mogle proizvesti dodate jedinice tog dobra. 2. povecava se i ponudjena kolicina. KRETANJE DUŽ KRIVE PONUDE Posto se ponuda definise u odnosu na cenu. Zbog toga je kriva ponude nagnuta na gore. 2. Slika 2. onda se na postojecoj krivoj ponude mogu utvrditi ponudjene kolicine.

povecanje ponudjene kolicine (Q2) Usled rasta cena. 7 . 3. Ostajemo na istoj krivoj ponude I sa te krive ponude ocitavamo novu ponudjenu kolicinu. smanjenje ponudjene kolicine (Q2) Usled smanjenja cene doslo je i do smanjenja ponudjene kolicine. Ostajemo na istoj krivoj ponude i ocitavamo novu ponudjenu kolicinu. pocetna ponudjena kolicina (Q1) Tacka A’ : smanjenje cene (p2). Doslo je do smanjenja cene dobra “B”. Slika 3. P S P1 P2 A’ A Q2 Q1 Q Tacka A : pocetna cena (p1).Q1 Q2 Q Tacka A : Pocetna cena (p1). doslo je do povecanja ponudjene kolicine na trzistu (zakon rastuce ponude). Tacka A’ : Povecanje cene (p2). pocetna ponudjena kolicina (Q1). Pr.

8 . medjutim postoje I drugi faktori zbog kojih se kriva ponude pomera u levo ili desno. odnosno doslo je do rasta ponude dobara “A” na trzistu. Odnosno cena je ostala ista. 4 .3. Kriva ponude se pomerila u levo. a stoga i smanjenje ponude. doslo je do pomeranja ponude u desno. Rast troskova proizvodnje uslovio je smanjenje proizvodnje . ukoliko se ponuda smanjuje. Slika 4. ili u desno. ukoliko se ponuda povecava. P S S’ A P1 A’ Q1 Q2 Q Kao sto se iz primera 4 i sa slike 4 moze videti. Dakle ukoliko pretpostavimo da se cene ne menjaju . POMERANJE KRIVE PONUDE Cena jeste jedan od osnovnih faktora koji utice na ponudu.2. a da dolazi do promene drugih faktora koji uticu na ponudu doci ce do pomeranja krive ponude u levo. Usled smanjnja troskova proizvodnje proizvodjaci ce moci da ponude vecu kolicinu proizvoda na trzistu po istoj ceni. Doslo je do smanjenja troskova proizvodnje dobra “A”. Pr. a cena je ostala ista. Usled povecanja troskova proizvodnje proizvodjaci nisu vise u stanju da isporucuju istu kolicinu proizvoda na trziste. a zbog dejstva drugih faktora ponuda se povecava i kriva ponude pomerila se u desno.

a ravnotezna kolicina jeste ponudjena I trazena kolicina pri ravnoteznoj ceni. RAVNOTEŽA PONUDE I TRAŽNJE “Kada na jednom grafiku zajedno predstavimo krivu ponude i krivu traznje one se neminovno moraju preseci u jednoj tacki.4.god. Postavlja se pitanje zasto bi i krivu ponude i krivu potraznje ucrtali u jednom koordinatnom sistemu. Paul. Ta tacka se naziva ravnotezna tacka. P D S A Pe TAČKA RAVNOTEŽE Qe Q Pri ravnoteznoj kolicini. odnosno i skalu ponude i skalu potraznje. Ekonomija – uvodna analiza. Beograd. Takva analiza moze pokazati koja je to cena i kolicina po kojoj potrosaci zaista kupuju i koju kolicinu prodavci zaista nude na trzistu. Cena koja je odredjena u tom predeku naziva se ravnotesna cena. a kolicina u toj tacki je ravnotezna kolicina.”3 Zato sto je neophodno istovremeno posmatrati i ponudu i traznju...2. Ravnotezna cena je cena koja izjednacava trazenu i ponudjenu kolicinu. 72. Slika 5. str. 1969. 9 . 3 Samjuelson A.kolicina dobara koja su kupci spremni i u stanju da kupe podudara se sa kolicinom dobara koju su prodavci spremni i u stanju da ponude na trzistu.

viškovi I manjkovi su samo privremeni. Gregori. Cene padaju sve dok trziste ne dosegne tacku ravnoteze. trazena kolicina se smanjuje. Principi ekonomije. Ekonomski fakultet. “Na većini slobodnih tržišta.str.5.. prodavci nisu u stanju da prodaju svu robu pri postojecoj ceni. Slika 6. Tada je trazena kolicina dobara veca od ponudjene kolicine dobara. VIŠAK I MANJAK Ukoliko pretpostavimo da je trzisna cena veca od ravnotezne cene. ponudjena kolicina se povecava. odnosno postoji manjak dobara na trzistu. U takvoj situaciji da bi se dobro prodalo potrebno je sniziti cenu.2. Manjak se naziva i situacijom prekomerne traznje.god. Beograd. Visak dobara naziva se I prekomernom ponudom. 77 10 . Pad cena povecava trazenu kolicinu i smanjuje ponudjenu kolicinu. a da pri tom ne smanjuju prodaju.. P VISAK P’ S Pe A TACKA RAVNOTEZE D MANJAK Qe Q 4 Mankju P. jer se cene na kraju pomeraju ka svojim ravnotežnim nivoima.. Kada cena raste.”4 Pretpostavimo sada da je trzisna cena niza od ravnotezne cene. prodavci reaguju tako sto povecavaju cene. tada je ponudjena kolicina dobara veca od trazena kolicine. a trziste se opet pomera ka ravnotezi. Kada je previse kupaca koji zele da kupe premalo robe. Dakle postoji visak dobara na trzistu. 2006. Kupci nisu u stanju da kupe sva dobra koja zele.

Pretpostavimo da je doslo do pada cene secera. dolazi do smanjenja troskova proizvodnje. Uspostavlja se nova tacka ravnoteze na nizem nivou u odnosu na pocetnu tacku ravnoteze “e”. a smanjuje se ponuda.2. Zbog toga raste cena ovog voca. zbog smanjene ponude na trzistu. kako je ovde rec samo o ponudi u daljem tekstu analiziracemo kako ponuda utice na ravnotezu. Uz smanjenje troskova proizvodnje prodavci bi na trzistu uz svaki raniji nivo cena mogli da ponude vecu kolicinu ovog proizvoda. odnosno do porasta troskova proizvodnje kriva ponude jabuka se pomera u levo. Dakle. Tako sada za svaki raniji nivo cena na trzistu je manja ponuda jabuka. Uzmimo za primer ponudu jabuka na trzistu.6. koji je jedan od osnovnih inputa u proizvodnji sladoleda. P S’ S Pe’ Pe e’ e D Qe’ Qe Q Uzmimo sada za primer proizvodnju sladoleda. 11 . te nastaje nova tacka ravnoteze. Slika 7. dolazi do porasta ponude I pomeranja krive ponude u desno. UTICAJ PROMENE PONUDE NA RAVNOTEŽU Na ravnotezu mogu uticati i promena ponude i promena traznje. Ukoliko je zbog suse ili nekih drugih nepovoljnih usluva doslo do smanjenog roda jabuk. Ukoliko dodje do smanjenja cene secera . medjutim.

Beograd. Ponuda je uglavnom elasticnija na duzi vremenski period nego na kratki vremenski period. ARITMETIČKO IZRAČUNAVANJE ELASTIČNOSTI PONUDE Pokazatelj stepena reagovanja ponudjene kolicine jednog dobra na promenu njegove cene jeste koeficijent cenovne elasticnosti (Es). 3. Qx -----------Qx del. Px del. 75.”5 % promene ponudjene kolicine Es = ------------------------------------% promene cene % promene Q = ------------------% promene P del.1. Px Qx -----------Px 5 Savković R.. Tokom kratkog vremenskog perioda proizvodjaci nisu u stanju da izvrse neke bitne izmnen u procesu proizvodnje. 2006.god. Za ponudu nekog dobra kaze se da je elasticna ako ponudjena kolicina znatno reaguje na promenu cene. 12 .* ---------del. Na vecini trzista kljucna determinanta cenovne elasticnosti jeste vremenski period u kom se elasticnost posmatra. Na kratki vremenski period ponudjena kolicina ne reaguje u velikoj meri na promenu cene. Osnovi ekonomije.= ---------------.str. Naučna knjiga Nova.. tako da u digom roku ponudjena kolicina vise reaguje na promenu cene.Ponuda je neelasticna ako ponudjena kolicina neznatno reaguje ne promenu cene. “On izrazava odnos izmedju procentne promene ponudjene kolicine odredjenog dobra i procentne promene visine njegove trzisne cene.3. Qx Px Es = -----------------. Tokom duzeg vremenskog perioda proizovodjaci mogu da izgrade nove fabrike ili da zatvore postojece. ELASTIČNOST PONUDE Cenovna elasticnost ponude jeste mera koja pokazuje koliko ponudjena kolicina nekog dobra reaguje na promenu cene tog dobra.

4. Svaka promena cene ne izaziva promenu ponudjene kolicine. P Es = 0 Savrseno neelasticna ponuda se uglavnom vezuje za lako kvarljivu Es = ∞ 0 Q 3. manja cena utice na smanjenje ponudjene kolicine. 3. robu. kao I savrseno elasticna ponuda I savrseno neelastina ponuda retko se srece u praksi I predstavlja uglavnom samo teorijski primer. Savrseno neelasticna ponuda govori o fiksnoj ponudjenoj kolicini. 5. medjutim. Elasticna ponuda znaci da promena cene od 1% dovodi do promene ponudjene kolicine za vise od 1%. a kriva ponude je paralelna sa y-osom. 1. Odnosno Es = 0. Kriva ponude je u ovom slucaju paralelna sa x-osom. 13 . 2. 1. Odnosno Es > 1.Veca cena utice i na vecu ponudjenu kolicinu . 3. Dakle koeficijent cenovne elasticnosti je uvek pozitivan broj i kriva ponude je pozitivnog nagib. 2. Savrseno elasticna ponuda znaci da I najmanja promena cene dovodi do velike promene ponudjene kolicine.2. Slika 8. VRSTE ELASTIČNOSTI PONUDE Ponuda moze biti : savrseno elasticna elasticna jedinicno elasticna neelasticna savrseno neelasticna. a koeficijent cenovne elasticnosti je jednak beskonacnosti. Savrseno elasticna ponuda jeste samo teorijski primer jer se u praksi jako retko srece.

3.. 2006. Jedinicno elasticna ponuda znaci sa promena cene od 1% dovodi do promene ponudjene kolicine. gde je tangenta paralelna sa y-osom ponuda je savrseno neelasticna. dok je u stvarnosti cesci slucaj krivih ponude koje nisu oblika pravca. Tangentu povlacimo kraj izabrane tacke. Odnosno Es = 1..”6 Slika 9. takodje za 1%.str. sece apcisu ili ordinatu zakljucujemo koliki je koeficijent elasticnosti. Neelasticna ponuda znaci sa promena cene od 1% uzrokuje promenu ponudjene kolicine za manje od 1%. Osnovi ekonomije. tangentu. 5 .3. i u zavisnosti od toga da li tangenta polazi iz koordinatnog pocetka.god. U tacki B elasticnost je jedinicna jer tangenta polazi iz koordinatnog pocetka. 78. CENOVNA ELASTIČNOST PONUDE U JEDNOJ TAČKI U dosadasnjoj analizi merenja elasticnosti ponude u jednoj tacki koristili smo samo krive ponude oblika pravca. U tacki C. tako da je dodiruje ali ne sece.4. vidimo da je u tacki A ponuda savrseno elasticna jer je tangenta paralelna sa x-osom. S P C B A Q Na slici 9. Naučna knjiga Nova. 14 . 6 Savković R. Beograd. “U tom slucaju za merenje elasticnosti u jednoj tacki koristimo pomocno geometrijsko sredstvo . Odnosno Es < 1.

Elasticnost ponude zavisi i od kretanja troskova proizvodnje.3. njena elasticniost ce zavisiti od toga koliko ce porast cene dovesti do ulaska novih preduzeca u posmatranu granu ili suprotno tome koliko ce pad cene dovesti do izlasa preduzeca iz grane. jer proizvodjaci imaju vremena da koriguju proces proizvodnje. Kod nekih drugih oblasti proizvodnje nece doci do rasta jer su proizvodni inputi nedostupni. 7 Savković R. Posto je kriva ponude identicna sa rastucom krivom granicnog troska. dok je na kraci rok ponuda manje elasticna ili neelasticna jer proizvodjaci ne mogu uvesti velike promene u procesu proizvodnje.4.str. Osnovi ekonomije. Beograd. Veca ili manja elasticnost ponude zavisi I od vremena koje stoji na raspolaganju proizvodjacima da prilagode obil proizvodnje promenama cena. elasticnost ponude zavisi od toga koliko porast ili pad proizvodnje nekog preduzeca izaziva porast ili pad u njegovom proizvodnih kapaciteta. 80 15 . FAKTORI ELASTIČNOSTI PONUDE “U nekim proizvodnim granama cak i mali rast cena moze dovesti do znatnog rasta njihove proizvodnje. tada ce i mali porast proizvodnje izazvati veliki porast granicnog troska.. Kao sto je vec pomenuto na duzi rok ponuda je elasticnija.god. a da granicni trosak ostane isti ili da se neznatno promeni.. ne mogu se lako povecati. Tada je ponuda veoma elasticne. Naučna knjiga Nova. Kada preduzece nije u potpunosti iskoristilo svoje proizvodne kapacitete tada moze povecavati obim proizvodnje. U tom slucaju ponuda ce biti neelasticna.”7 Zbog cega je to tako ? Zato sto se proizvodni inputi lako mogu nabaviti na trzistu po tekucim cenama. Ukoliko govorimo o elasticnosti neke proizvodne grane. 2006.

Medjutim ponuda bez traznje ne moze nam dati pravu sliku o kretanjima na trzistu. vec analizu i jednog i drugog.4. Uz detaljnu analizu ponude i njene elasticnosti mozemo doci do veoma bitnih podataka u analizi trzista i njegovih sastavnih delova. ZAKLJUČAK U ovom radu pokausala sam da objasnim pojam i primenu ponude kao i njenu elasticnost. Zato nikada ne treba primenjivati samo analizu ponude ili samo analizu traznje . 16 .

Maksimović.dr. god. 3. „Principi ekonomije”. Beograd 2006. 4. god.prof. god. god. 17 . Gregori Mankju. Beograd 1969.dr. Savkovic. Samjuelson. „Osnovi Ekonomije”. Naučna knjiga Nova. Beograd 2006.LITERATURA : 1. R. 2. Lj. „Teorija cena – mikroekonomske teme” – prof. Kragujevac 2008. „Ekonomija – uvodna anlaliza” – Paul A.N. Ekonomski fakultet.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->