Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Teorija i politika cena

- SEMINARSKI RAD -

Elastičnost ponude

KANDIDAT:
Slobodan Martinović
Br. Indeksa: 2006/260

Kragujevac, april 2009.

SADRŽAJ :

1. Uvod………………………………………………………………………………str. 3

2. Ponuda…………………………………………………………………………….str. 4
2.1. Grafikon ponude (kriva ponude)……………………………………………..str. 5
2.2. Kretanje duž krive ponude…………………………………………………...str. 6
2.3. Pomeranje krive ponude……………………………………………………...str. 8
2.4. Ravnoteža ponude i tražnje…………………………………………………..str. 9
2.6 Višak i manjak...................................................................................................str. 10
2.7 Uticaj promene ponude na ravnotežu…………………………………………str. 11

3. Elastičnost ponude………………………………………………………………..str.
12
3.1 Aritmetičko izračunavanje elastičnosti ponude……………………………….str. 12
3.2 Vrste elastičnosti ponude……………………………………………………...str. 13
3.3 Cenovna elastičnost ponude u jednoj tački……………………………………str. 14
3.4 Faktori elastičnosti ponude……………………………………………………str. 15

4. Zaključak………………………………………………………………………….str.
16
Literatura…………………………………………………………………………….str. 17

2
 1. UVOD

Ponuda i traznja se odnose na ponasanje ljudi kada na trzistu deluju jedni na

druge.Kupci kao grupa odredjuju traznju za proizvodima na trzistu, a sa druge strane
proizvodjaci kao grupa odredjuju ponudu tih proizvoda na trzistu.

I ponuda i traznja su jako bitni faktori koji deluju na trzistu i bez njihove
medjusobne interakcije i ravnoteze tesko da bi smo dosli do proizvoda koji su nam
potrebni.Kao sto i sam naziv ovog rada kaze, ovde cemo se blize upoznati sa pojmom
ponude , njenom elastičnošću i njenom primenom.

3
 2. PONUDA

“Ponuđena količina nekog dobra ili usluge jeste količina koju su prodavci
spremni i u stanju da prodaju. Postoje mnoge determinante ponuđene količine ali cena
opet igra posebnu ulogu u analizi.” 1 Ponuda se uglavnom odredjuje u odnosu na cenu
proizvoda. Ponuda predstavlja odnos izmedju ponudjenih kolocina nekog dobra i
njegovih trzisnih cena uz uslov da se ostali faktori koji uticu na cenu ne menjaju. Ostali
uticaji mogu biti: troskovi proizvodnje, cene drugih proizvoda koji se supstituti ili
komplementari, organizacija trzista itd.

Posto se ponuda determinise u odnosu na cenu logicno je da postoji i uzajamna

zavisnost izmedju cene (p) I ponudjene kolicine (Q).

Pr. 1. Ukoliko je cena nekog dobra, npr. cokolade, visoka, ponudjaci cokolade ce
povecati njenu ponudu na trzistu. Nasuprot tome , ukoliko cena cokolade opada ponuda
cokolade na trzistu ce se smanjiti.
Posto sa porastom cene,raste i ponudjena kolicina i sa opadanjem cene opada
ponudjena kolicina robe na trzistu, kazemo da je ponudjena kolicina u pozitivnoj
koleraciji sa cenom. Odnosno u pitanju je direktno kretanje ponudjene kolicine i cene.
Ovakvo kretanje Q i p naziva se zakon ponude.

Tabela 1. tabela ponude

Trzisna situacija Cena (p) Ponud

jena kolicina
(Q)
A 1 0,5
B 2 1
C 3 1,5
D 4 2
E 5 2,5

Iz tabele 1. vidimo odnos izmedju cene nekog dobra I ponudjene kolicine tog
dobra. Takav odnos predstavlja semu ili skalu ponude.

1
Mankju P., Gregori., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.god.,str. 71

4
 Sema ili skala ponude je numericki niz koji pokazuje koje bi kolicine neke robe
preduzece na trzistu ponudilo, pri razlicitim nivoima cena, ukoliko su svi ostali faktori
ceteris paribus.

2.1. GRAFIKON PONUDE

( KRIVA PONUDE )

Pod grafikonom ponude, odnosno krivom ponude, podrazumeva se odnos izmedju

trzisnih cena I kolicina proizvoda koje su proizvodjaci voljni da isporucuju. Kriva ponude
obelezava se slovom “s”.

Slika 1. kriva ponude

5 S

1 2 3 4 5 Q

Ova kriva ponude, koja graficki predstavlja skalu ponude, pokazuje kako se
menja ponudjena kolicina dobara kada se menja njihova cena. Posto veca cena znaci i
vecu ponudjenu kolicinu kriva ponude nagnuta je navise. Kriva ponude je rastuca,
pozitivnog nagiba i krece se iz donjeg levog ugla u gornji desni ugao koordinatnog
sistema. “Jedna bitna osobina ponude, da se cena (p) i ponudjena kolicina (Q) krecu u
istom pravcu naziva se Zakon rastuce ponude . “ 2

2
Mankju P., Gregori., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.god.,str. 72.

5
 Zakon rastuce ponude pokazuje da kada se cena neke robe povecava, povecava se
i ponudjena kolicina, uz uslov da su ostali uticaji na ponudu nepromenjeni i obratno, da
kada se cena smanjuje, ceteris paribus, smanjuje se i ponudjena kolicina tog dobra na
trzistu.

Jedno bitno pitanje koje se postavlja u analiziranju krive ponude je zasto je kriva
ponude pozitivnog nagiba? Odgovor na to pitanje je : zbog Zakona opadajucih prinosa.

Uzmimo za promer neko dobro “A”. Ukoliko potrosaci kupuju sve vise tog dobra
“A” tada ce se sve vise varijabilnog inputa dodavati fiksnom inputu kako bi se dobila sve
veca kolicina tog dobra. Svaki dodati varijabilni input rezultirace u sve manjoj dodatoj
kolicini proizvedenog dobra “A”. Zbog toga ce cena tog dobra morati da raste, da bi se
mogle proizvesti dodate jedinice tog dobra. Povecanjem trzisnih cena proizvodjaci ce biti
stimulisani da proizvedu jos vise jedinica tog dobra “A”. Zbog toga je kriva ponude
nagnuta na gore.

2.2. KRETANJE DUŽ KRIVE PONUDE

Posto se ponuda definise u odnosu na cenu- kao spremnost ponudjaca da uz

razlicite nivoe trzisnih cena ponude razlicite kolicine odredjene robe, proizilazi da ce se
sa promenom cena menjati i ponudjena kolicina. Tada se nece pomerati kriva ponude vec
ce se zbog promene cene menjati ponudjena kolicina. Kada se zanemare svi drugi faktori
koji mogu uticati na ponudu I posmatra samo promena nivoa cena, onda se na postojecoj
krivoj ponude mogu utvrditi ponudjene kolicine. Dakle, krecemo se duz postojece krive
ponude.

Pr. 2. Doslo je do povecanja cene dobra “A”.

Slika 2.

P2
A’

P1 A

6
 Q1 Q2 Q

Tacka A : Pocetna cena (p1), pocetna ponudjena kolicina (Q1).

Tacka A’ : Povecanje cene (p2), povecanje ponudjene kolicine (Q2)

Usled rasta cena, doslo je do povecanja ponudjene kolicine na trzistu (zakon

rastuce ponude). Ostajemo na istoj krivoj ponude I sa te krive ponude ocitavamo novu
ponudjenu kolicinu.

Pr. 3. Doslo je do smanjenja cene dobra “B”.

Slika 3.

P1 A

P2 A’

Q2 Q1 Q

Tacka A : pocetna cena (p1), pocetna ponudjena kolicina (Q1)

Tacka A’ : smanjenje cene (p2), smanjenje ponudjene kolicine (Q2)

Usled smanjenja cene doslo je i do smanjenja ponudjene kolicine. Ostajemo na

istoj krivoj ponude i ocitavamo novu ponudjenu kolicinu.

7
 2.3. POMERANJE KRIVE PONUDE

Cena jeste jedan od osnovnih faktora koji utice na ponudu, medjutim postoje I
drugi faktori zbog kojih se kriva ponude pomera u levo ili desno.
Dakle ukoliko pretpostavimo da se cene ne menjaju , a da dolazi do promene
drugih faktora koji uticu na ponudu doci ce do pomeranja krive ponude u levo, ukoliko
se ponuda smanjuje, ili u desno, ukoliko se ponuda povecava.

Pr. 4 . Doslo je do smanjenja troskova proizvodnje dobra “A”.

Slika 4.

P S S’

A A’
P1

Q1 Q2 Q

Kao sto se iz primera 4 i sa slike 4 moze videti, doslo je do pomeranja ponude u

desno, odnosno doslo je do rasta ponude dobara “A” na trzistu. Usled smanjnja troskova
proizvodnje proizvodjaci ce moci da ponude vecu kolicinu proizvoda na trzistu po istoj
ceni. Odnosno cena je ostala ista, a zbog dejstva drugih faktora ponuda se povecava i
kriva ponude pomerila se u desno.

Usled povecanja troskova proizvodnje proizvodjaci nisu vise u stanju da

isporucuju istu kolicinu proizvoda na trziste. Rast troskova proizvodnje uslovio je
smanjenje proizvodnje , a stoga i smanjenje ponude. Kriva ponude se pomerila u levo, a
cena je ostala ista.

8
 2.4. RAVNOTEŽA PONUDE I TRAŽNJE

“Kada na jednom grafiku zajedno predstavimo krivu ponude i krivu traznje one se
neminovno moraju preseci u jednoj tacki. Ta tacka se naziva ravnotezna tacka. Cena koja
je odredjena u tom predeku naziva se ravnotesna cena, a kolicina u toj tacki je ravnotezna
kolicina. Postavlja se pitanje zasto bi i krivu ponude i krivu potraznje ucrtali u jednom
koordinatnom sistemu.”3

Zato sto je neophodno istovremeno posmatrati i ponudu i traznju, odnosno i skalu

ponude i skalu potraznje. Takva analiza moze pokazati koja je to cena i kolicina po kojoj
potrosaci zaista kupuju i koju kolicinu prodavci zaista nude na trzistu.

Slika 5.

D S

A
Pe

TAČKA RAVNOTEŽE

Qe Q

Pri ravnoteznoj kolicini,kolicina dobara koja su kupci spremni i u stanju da kupe

podudara se sa kolicinom dobara koju su prodavci spremni i u stanju da ponude na
trzistu.

Ravnotezna cena je cena koja izjednacava trazenu i ponudjenu kolicinu, a

ravnotezna kolicina jeste ponudjena I trazena kolicina pri ravnoteznoj ceni.

3
Samjuelson A., Paul, Ekonomija – uvodna analiza, Beograd, 1969.god., str. 72.

9
 2.5. VIŠAK I MANJAK

Ukoliko pretpostavimo da je trzisna cena veca od ravnotezne cene, tada je

ponudjena kolicina dobara veca od trazena kolicine. Dakle postoji visak dobara na trzistu,
prodavci nisu u stanju da prodaju svu robu pri postojecoj ceni. Visak dobara naziva se I
prekomernom ponudom. U takvoj situaciji da bi se dobro prodalo potrebno je sniziti
cenu. Pad cena povecava trazenu kolicinu i smanjuje ponudjenu kolicinu. Cene padaju
sve dok trziste ne dosegne tacku ravnoteze. “Na većini slobodnih tržišta, viškovi I
manjkovi su samo privremeni, jer se cene na kraju pomeraju ka svojim ravnotežnim
nivoima.”4

Pretpostavimo sada da je trzisna cena niza od ravnotezne cene. Tada je trazena

kolicina dobara veca od ponudjene kolicine dobara, odnosno postoji manjak dobara na
trzistu. Kupci nisu u stanju da kupe sva dobra koja zele. Manjak se naziva i situacijom
prekomerne traznje. Kada je previse kupaca koji zele da kupe premalo robe, prodavci
reaguju tako sto povecavaju cene, a da pri tom ne smanjuju prodaju. Kada cena raste,
trazena kolicina se smanjuje, ponudjena kolicina se povecava, a trziste se opet pomera ka
ravnotezi.

Slika 6.
P
VISAK S

P’

Pe A TACKA
RAVNOTEZE

MANJAK
Qe Q

4
Mankju P., Gregori., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.god.,str. 77

10
 2.6. UTICAJ PROMENE PONUDE NA RAVNOTEŽU

Na ravnotezu mogu uticati i promena ponude i promena traznje, medjutim, kako

je ovde rec samo o ponudi u daljem tekstu analiziracemo kako ponuda utice na ravnotezu.

Uzmimo za primer ponudu jabuka na trzistu. Ukoliko je zbog suse ili nekih drugih
nepovoljnih usluva doslo do smanjenog roda jabuk, odnosno do porasta troskova
proizvodnje kriva ponude jabuka se pomera u levo, zbog smanjene ponude na trzistu.
Tako sada za svaki raniji nivo cena na trzistu je manja ponuda jabuka. Zbog toga raste
cena ovog voca, a smanjuje se ponuda, te nastaje nova tacka ravnoteze.

Slika 7.
P S’ S

Pe’ e’

Pe e

Qe’ Qe Q

Uzmimo sada za primer proizvodnju sladoleda. Pretpostavimo da je doslo do pada

cene secera, koji je jedan od osnovnih inputa u proizvodnji sladoleda. Ukoliko dodje do
smanjenja cene secera , dolazi do smanjenja troskova proizvodnje. Uz smanjenje
troskova proizvodnje prodavci bi na trzistu uz svaki raniji nivo cena mogli da ponude
vecu kolicinu ovog proizvoda. Dakle, dolazi do porasta ponude I pomeranja krive ponude
u desno. Uspostavlja se nova tacka ravnoteze na nizem nivou u odnosu na pocetnu tacku
ravnoteze “e”.

11
 3. ELASTIČNOST PONUDE

Cenovna elasticnost ponude jeste mera koja pokazuje koliko ponudjena kolicina
nekog dobra reaguje na promenu cene tog dobra.

Za ponudu nekog dobra kaze se da je elasticna ako ponudjena kolicina znatno

reaguje na promenu cene.Ponuda je neelasticna ako ponudjena kolicina neznatno reaguje
ne promenu cene. Na vecini trzista kljucna determinanta cenovne elasticnosti jeste
vremenski period u kom se elasticnost posmatra. Ponuda je uglavnom elasticnija na duzi
vremenski period nego na kratki vremenski period. Tokom kratkog vremenskog perioda
proizvodjaci nisu u stanju da izvrse neke bitne izmnen u procesu proizvodnje. Na kratki
vremenski period ponudjena kolicina ne reaguje u velikoj meri na promenu cene. Tokom
duzeg vremenskog perioda proizovodjaci mogu da izgrade nove fabrike ili da zatvore
postojece, tako da u digom roku ponudjena kolicina vise reaguje na promenu cene.

3.1. ARITMETIČKO IZRAČUNAVANJE ELASTIČNOSTI

PONUDE

Pokazatelj stepena reagovanja ponudjene kolicine jednog dobra na promenu

njegove cene jeste koeficijent cenovne elasticnosti (Es). “On izrazava odnos izmedju
procentne promene ponudjene kolicine odredjenog dobra i procentne promene visine
njegove trzisne cene.”5

% promene ponudjene kolicine % promene Q

Es = ------------------------------------- = -------------------
% promene cene % promene P

del. Qx
------------
Qx del. Qx Px
Es = ------------------ = ---------------- * ----------
del. Px del. Px Qx
------------
Px

5
Savković R., Osnovi ekonomije, Naučna knjiga Nova, Beograd, 2006.god.,str. 75.

12
 Veca cena utice i na vecu ponudjenu kolicinu , manja cena utice na smanjenje
ponudjene kolicine. Dakle koeficijent cenovne elasticnosti je uvek pozitivan broj i kriva
ponude je pozitivnog nagib.

3.2. VRSTE ELASTIČNOSTI PONUDE

Ponuda moze biti :

1. savrseno elasticna
2. elasticna
3. jedinicno elasticna
4. neelasticna
5. savrseno neelasticna.

1. Savrseno elasticna ponuda jeste samo teorijski primer jer se u praksi

jako retko srece. Savrseno elasticna ponuda znaci da I najmanja promena cene dovodi
do velike promene ponudjene kolicine. Kriva ponude je u ovom slucaju paralelna sa
x-osom, a koeficijent cenovne elasticnosti je jednak beskonacnosti.

2. Savrseno neelasticna ponuda se uglavnom vezuje za lako kvarljivu

robu,
medjutim, kao I savrseno elasticna ponuda I savrseno neelastina ponuda retko
se srece u praksi I predstavlja uglavnom samo teorijski primer. Savrseno neelasticna
ponuda govori o fiksnoj ponudjenoj kolicini. Svaka promena cene ne izaziva promenu
ponudjene kolicine. Odnosno Es = 0, a kriva ponude je paralelna sa y-osom.

Slika 8.

P Es = 0

Es = ∞

0
Q

3. Elasticna ponuda znaci da promena cene od 1% dovodi do promene

ponudjene kolicine za vise od 1%. Odnosno Es > 1.

13
 4. Jedinicno elasticna ponuda znaci sa promena cene od 1% dovodi do
promene ponudjene kolicine, takodje za 1%. Odnosno Es = 1.
5 . Neelasticna ponuda znaci sa promena cene od 1% uzrokuje promenu
ponudjene kolicine za manje od 1%. Odnosno Es < 1.

3.3. CENOVNA ELASTIČNOST PONUDE U

JEDNOJ TAČKI

U dosadasnjoj analizi merenja elasticnosti ponude u jednoj tacki koristili smo

samo krive ponude oblika pravca, dok je u stvarnosti cesci slucaj krivih ponude koje nisu
oblika pravca.

“U tom slucaju za merenje elasticnosti u jednoj tacki koristimo pomocno

geometrijsko sredstvo , tangentu. Tangentu povlacimo kraj izabrane tacke, tako da je
dodiruje ali ne sece, i u zavisnosti od toga da li tangenta polazi iz koordinatnog pocetka,
sece apcisu ili ordinatu zakljucujemo koliki je koeficijent elasticnosti.”6

Slika 9.

S
P C

B
A

Na slici 9. vidimo da je u tacki A ponuda savrseno elasticna jer je tangenta

paralelna sa x-osom. U tacki B elasticnost je jedinicna jer tangenta polazi iz koordinatnog
pocetka. U tacki C, gde je tangenta paralelna sa y-osom ponuda je savrseno neelasticna.

6
Savković R., Osnovi ekonomije, Naučna knjiga Nova, Beograd, 2006.god.,str. 78.

14
 3.4. FAKTORI ELASTIČNOSTI PONUDE

“U nekim proizvodnim granama cak i mali rast cena moze dovesti do znatnog
rasta njihove proizvodnje.”7 Zbog cega je to tako ? Zato sto se proizvodni inputi lako
mogu nabaviti na trzistu po tekucim cenama. Kod nekih drugih oblasti proizvodnje nece
doci do rasta jer su proizvodni inputi nedostupni, ne mogu se lako povecati.

Veca ili manja elasticnost ponude zavisi I od vremena koje stoji na raspolaganju
proizvodjacima da prilagode obil proizvodnje promenama cena. Kao sto je vec pomenuto
na duzi rok ponuda je elasticnija, jer proizvodjaci imaju vremena da koriguju proces
proizvodnje, dok je na kraci rok ponuda manje elasticna ili neelasticna jer proizvodjaci ne
mogu uvesti velike promene u procesu proizvodnje.

Elasticnost ponude zavisi i od kretanja troskova proizvodnje. Posto je kriva

ponude identicna sa rastucom krivom granicnog troska, elasticnost ponude zavisi od toga
koliko porast ili pad proizvodnje nekog preduzeca izaziva porast ili pad u njegovom
proizvodnih kapaciteta, tada ce i mali porast proizvodnje izazvati veliki porast granicnog
troska. U tom slucaju ponuda ce biti neelasticna.
Kada preduzece nije u potpunosti iskoristilo svoje proizvodne kapacitete tada
moze povecavati obim proizvodnje, a da granicni trosak ostane isti ili da se neznatno
promeni. Tada je ponuda veoma elasticne.

Ukoliko govorimo o elasticnosti neke proizvodne grane, njena elasticniost ce

zavisiti od toga koliko ce porast cene dovesti do ulaska novih preduzeca u posmatranu
granu ili suprotno tome koliko ce pad cene dovesti do izlasa preduzeca iz grane.

7
Savković R., Osnovi ekonomije, Naučna knjiga Nova, Beograd, 2006.god.,str. 80

15
 4. ZAKLJUČAK

U ovom radu pokausala sam da objasnim pojam i primenu ponude kao i njenu
elasticnost.

Uz detaljnu analizu ponude i njene elasticnosti mozemo doci do veoma bitnih

podataka u analizi trzista i njegovih sastavnih delova. Medjutim ponuda bez traznje ne
moze nam dati pravu sliku o kretanjima na trzistu. Zato nikada ne treba primenjivati
samo analizu ponude ili samo analizu traznje , vec analizu i jednog i drugog.

16
LITERATURA :

1. „Osnovi Ekonomije”- prof.dr. R. Savkovic, Naučna knjiga Nova, Beograd 2006. god.

2. „Principi ekonomije”- N. Gregori Mankju, Ekonomski fakultet, Beograd 2006. god.

3. „Ekonomija – uvodna anlaliza” – Paul A. Samjuelson, Beograd 1969. god.

4. „Teorija cena – mikroekonomske teme” – prof.dr. Lj. Maksimović, Kragujevac 2008.

god.

17