Međunarodni računovodstveni standard jedan-MRS 1

On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadržina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja, standard jedan daje odgovor na pitanje na koji način treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. kako oni treba da izgledaju ne određujući striktno formu već određujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja, dakle ja ću se sada zadržati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiču uređenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu, znači u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme, i između preduzeća da u jednom trenutku na 31.12 bilansi različitih firmi budu međusobno uporedivi. Sta se smatra pod izvestajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reč o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifičnim informacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traži od preduzeća da mu da tačno utvrđene informacije već mora da se zadovoli onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima i zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. U ove izveštaje uključuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obračuna kao što su : izveštaj o poslovanju ili prospekt. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagačima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poželjna, potrebna i isplativa. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze, po pravilima koje ona odredi ( kod nas to određuje Zakon o HOV) izvrsila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. Kada zelimo da emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki položaj firme. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje, što će reći na izveštaje pojedinačnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća, tj na konsolidovane finansijske izveštaje. Kada je reč o delatnostima, da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća određenih delatnosti? Ne, kažemo da su to standardi za javni sektor. Sva preduzeća, banke, finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. Zbog specifičnosti banaka i posebnog značaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan, poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. To je standard broj 30 koji se zove Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija. Za banke važi i standard 1 i standard 30 koji je napravljen uzimajući u obzir specifičnost banaka i značaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. O tome šta je cilj izveštavanja, ko je odgovoran za finansijske izveštaje, koje su komponente, da li treba sastavljati dodatne izveštaje (možemo ali i ne moramo), šta je fer prikazivanje, govorili smo ranije. Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da, zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi, da sadrže sve važne informacije, da su pouzdani i da su uporedivi,tj. da poseduju one četiri kvalitativne odlike. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati?

1

Samo izuzetno. Retko kada će neko preduzeće dozoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Ako bi se tako nešto dogodilo, onda po MRS-1 možemo odustati od primene tog standarda, ali moramo do detalja objasniti zbog čega odustajemo, pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili, a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. Moramo potpuno jasnim učiniti zbog čega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primene određenog standarda. O računovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno, a sada ih pominjemo samo da bismo naučili njihovu definiciju. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifičnih načela, principa, konvencija, pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Zašto su to specifična načela, konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i načela. To je način na koji vi koristite prava izbora koja su sadržana u pojedinim načelima. Ako vam neko načelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. tri moguća pravila priznavanja prihoda -po naplaćenoj realizaciji, po fakturisanoj realizaciji, po principu proizvedenih učinaka to pedstavlja vašu računovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ko čita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. Ako se u nekom satndaru nudi, kao u MRS-16, mogućnost da otpisujete linearno, degresivno i funkcionalno, opet računovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifične politike za vaše preduzeće. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj način, ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno važećim načelima i standardima. Nego su to pravila koja su u načelima sadržana, ali su ponuđena kao mogućnost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. Kada čita izveštaje, i dođe recimo do opreme, on zaključuje da mi vršimo degresivan otpis. To je za njega važna informacija. Kod going koncept principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci, kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncept principa. Onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviđa njegov prestanak. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke.Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš, može doći do ne likvidnosti, a usled ne likvidnosti do stečaja u kratkom roku ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti firma gubi poslove i gasi se. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. Ako firma posluje sa dobitkom, ako ima dobar finansijski položaj, ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije, nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka tačna. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. Firma radi sa gubitkom, a vi kažete firma će nastaviti sa radom, morate objasniti na temelju čega vi takav zaključak donosite. Šta može biti razlog? Možete reći, u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke, ali je uradila sanacioni program firme, vlasnici su odlučili da daju dodatni kapital, poverioci učestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraživanja ili odricanjem od dela svojih potraživanja. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. Aktuarska (obračunska) osnova računovodstva znači da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda, odnosno isplata rashoda. Znači, kada nastane prihod, vi priznajete prihod, i automacki priznajete ili povećenje aktive, ili smanjenje obaveze. Kad priznajete rashod, vi priznajete ili smanjenje aktive, ili povećanje 2

obaveza. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski položaj firme, a ne samo prinosni. Šta znači konzistentnost prikazivanja? Standard jedan kaže morate kontinuirano primenjivati isti način prikazivanja određenih informacija u finansijsim izveštajima. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu ne promenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja- pružanja stvarne slike imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. U koliko to nije slučaj, takve promene se ne mogu pravdati. Ne možete iz čistog hira prikazivati promene svake godine drugačije. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadržinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvođenje novog standarda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao, i ako on na drugačiji način određuje bilansiranje određenih događaja u odnosu na dosadašnju praksu, naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Ali taj razlog se smatra dopustivim, prihvatljivim, jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom odpočeti. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Sta znace materijalnost i agregacija? U finansijskim izveštajima treba iskazati sve važne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. Bez značajne stavke možete sabirati, možete iskazivati zajedno po grupama, vodeći računa kada ih grupišete o njihovoj prirodi. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. Ovo je važno jer kada sabirate bez značajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste važna. Možda pojedinačno gledano dobici na prodaji imovine nisu značajni. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50, dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokažem svako za sebe, to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Ali kada sve to zajedno saberem i kažem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, ta informacija onda ima svoju težinu. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod, a ne moram ići pojedinačno po stavkama. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrđivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi, da li ići na bruto ili neto princip, je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje, to možete uraditi. Samo ako se u standardu kaže da je kompenziranje dopušteno, možete koristiti neto princip. U svim drugim slučajevima koristi ćete bruto princip. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije i kada nisu značajni. Kada vi kažete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko, daj dobitak je razlika između prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti, koje prestavljaju rashod. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadičnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća, i pošto ovi prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije, onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti, rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kažete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako se smatra da time nećete uskratiti važnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. Tu ste vršili saldiranje. Kada dati uporedne informacija? Uporedne informacije dajete uvek. To je važno pravilo. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu, ide podatak za tekuću godinu, a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Kada gledate samo jedan bilans vi možete upoređivati tekuću sa prethodnom godinom. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu, i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uočiti razvoj visine date pozicije. Zahtev za 3

pružanjem uporedivosti podataka ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. Kod banke je na prvom mestu gotovina i 4 . bilansu uspeha( odnos između prihoda i rashoda. bilans vama ništa ne znači. Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi država za njega. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. Prvo da bi se uradila indentifikacija izveštaja. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. I uvek mora stajati u kom periodu. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u određenom vremenskom periodu. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća.12 do 31. Zatim mora stojati naznaka da li je reč o bilansu koji je sastavljen za pojedinačno preduzeće ili je reč o bilansu grupe. Možate vi dati formu kakvu hoćete. u dolarima). Zatim mora stajati dan bilansa. Finansijski izveštaj mora sadržati dan bilansa ili period. Standard 1 kaže da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. pretvarali smo bilanse u marke. kao fotografija napravljena u određenom trenutku. u dinarima.12. tako vam i bilans bez datuma ne znači mnogo. za izveštaj o novčanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. tj. kao što je to kod nas. odnosno naziv subjekta o čijem je bilansu reč. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. to je stvar vašeg izbora. Kada je bila hiperinflacija 93 ovde. Ali u standardu 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrži. Bilans bez dana je ne važeći bilans. Takav bilans imaju banke. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. nego se odnosi i na napomene uz finansijske izveštaje. u napomenama. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matično preduzeće. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. a evro nije crnogorska valuta. kad god smo hteli da radimo neku analizu. odnos između dobitka i kapitala). Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. standard jedan neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. a na dnu osnovna (stalna) imovina. Bilans je kao slika. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu podvojene. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. prvo će stajati gotovina. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o čijem je izveštaju reč. Bilans stanja je trenutna slika. možete vi ići u dublje raščlanjavanje ako hoćete. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. Period je relevantan za bilans uspeha. Kao što vam fotografija bez datuma ne znači mnogo. Znači naj kasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti.rezultat ostvaren u periodu od 1. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. tj. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. Dopušteno je međutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. Objavljivanje finansijskih izveštaja za veika preduzeća je obaveza. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji označava se izvestajna valuta. Morali smo prevesti u neku čvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. Sta još mora stajati? Mora stajati izveštajna valuta. kao uzveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obično u inflatornim uslovima. sta mora da stoji? Prvo mora da stoji čiji je to bilans. Kod konsolidovanih bilansa( kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja ustvari centar grupe. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima.

Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazujeučešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. pa onda stalna sredstva. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu različiti. manjiski interesi On se ne pojavljuje kod pojedinačnih preduzeća. Najmanje mora ovo. različita je i visina poreza. podaci o nekretninama. Kod preduzeća je obično obrnuto. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoročnim plasmanima 3. upisani kapital i rezerve 5 .6. krediti. a na kraju sopstveni kapital. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. a koliko pripada akcionarima. a ako smo platili manje imamo odloženu poresku obavezu. potraživanja od kupaca i ostala potraživanja 5. zalihe Obrtnu imovinu čine: 4. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. On se bavi odnosom između poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrđivanje trgovinski poslovni bilans. manjinskog interesa nema. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju čine firma A i firma B. U pasivi: 1.5. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. ostale finansijske delove imovine 7. tada firma A ima kontrolu i većinsko učešće u fimi B. Ako smo platili više imamo odloženo poresko sredstvo. I kada izveštavamo dužni smo da u bilansu grupe iskažemo koliko kapitala grupe pripada matičnoj firmi A. ali nije potpuni vlasnik. uzeti krediti 5. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. ali se to predstavlja minimum. To je jedan dosta plitak stepen raščlanjavanja stalne i obrtne imovine. Ovaj standard se bavi odgođenim poreskim obavezama. Dato je u pasivi jer može biti ili potraživanje ili obaveza.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko raščlanjena. postojenju i opremi Pod nekretninama se misli na zemljište. 3.gotovinski ekvivalenti. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema.7. Manjinske akcionare imamo kada matična firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne sto postotno učešće. U pasivi su dospele obaveze. pa dospeli krediti.2. dobavljači 2. podatke o učešćima u kapitalu drugih lica po NB Ovi podaci: 1. 2. 4. 6. Spoljni akcionari označavaju se kao manjinski akcionari. potraživanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 Reč je o standardu koji niko ne primenjuje. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: U aktivi: 1. pa plasmani. rezervisanja 4. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. odnosno poreskim sredstvima.

onda ih 6 . niti sa nabavkom neposredno. vrednost bilansnih pozicija se može utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. onda takve troškove treba uračunati u nabavnu cenu. 2. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi a koji će neminovno nastati biti uračunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni činjenice da je spor moguć i da će možda takvi troškovi nastati. 4. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preče kupovine i traži poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. carine-kažemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. montaže. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. da li troškove rušenja građevinskog objekta koji se na njemu nalaze uračunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima računalo u trenutku nabavke. da bi sredstvo bilo uskladišteno. Kupujemo zemljište. 6. 8. Kratkoročne obaveze 5. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. Sopstveni kapital 2. 3. Prvo pitanje koje se može postaviti kada je reč o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uračunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr.MRS-38 Nematerijalna ulaganja Bilans stanja Aktiva 1. PVR Pasiva Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa načelom istorijskog troška. dok se sopstveni učinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi ) procenjuju u visini cene koštanja. 5. prevoza. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraživanja Gotovina AVR 1. Ima veze sa izmirenjem obaveza. 7. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. napravljen je ugovor o kupoprodaji. istovara. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. U koliko pri utvrđivanju kupovne cene nismo očekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. Slično pitanje je i kod kupovine zemljišta. A to znači ako je reč o materijalu. Dugoročne obaveze 4. osiguranja. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaču za kupljeno sredstvo. Rezervisanja 3. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. Zašto ne i kasas konto kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljačima. Zavisni troškovi nastaju i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine stečene kupovinom i obaveza. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljača (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. onda ti troškovi ne treba da budu uračunati u cenu. Imovina stečena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. a ako je reč o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje.

30 000/180 000 je 16. Država želi da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim područjima. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo određeni prihod. onda u zavisne troškove uračunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). Procentualno 60 000/180 000 je 33. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i želimo da je uvedemo u naše knige. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. a C 60 000. Ne onog koje smo primili. to je fer vrednost datog sredstva.B 20 000. Mi na tržištu možemo saznati vrednost svake mašine pojedinačno. Dajemo sredstvo čija je vrednost 100. Onda je mašina A 40 000. Vrlo često one podržavaju preduzeća u određenim namerama. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. B 30 000. C 90 000. Država će često dati za svako investiranje u pograničnim područjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. U koliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niža od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. pa kao zavisni trošak računamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Često se desava da se prodaje čitava proizvodna linija koju čine tri međusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo.računamo. mi ćemo tražiti doplatu od 10.33%. U koliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. ali u koliko smo naknadno odlučili da rušimo. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinačnu mašinu koja čini deo te proizvodne linije. Država ima interes da zadrži stanovništvo u pograničnim područjima. Posto te vrednosti nisu jednake. a sa 7 . Onda kod takvih kupovina utvrđujemo koliko na tržištu vredi takva linija. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 000 košta 50 000. dobijamo sredstvo čija je vrednost 90. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. Mada obavljanje aktivnosti u područjima koja nisu nešto naručiti dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. polovinu plaća država. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinačnih mašina iz ove linije. 38 i 2. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. U koliko postoji isplata ili doplata. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. onda se njegova vrednost određuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . da se ono ne iseljva.67%. onda ne. U koliko nema doplate. Ako se vrednost sredstva stiče razmenom. Zatim ćemo izračunati koliko je procentualno učešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. nego onog koje smo mi dali. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinačno. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane imaćete niže troškove i viši rezultat. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. a 50 000/180 000 je 50%. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo često države u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve.nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu.

Šta je naredna mogućnost. I rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. kako izvršiti njihovu podelu nasredstva koja su pribavljena u toj nabavci?Ako se jedna nabavka odnosi na više različitih sredstava. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niži (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. Za troškove utovara. 09. Ako ste dobili dobili 50 000 dotacije. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji način odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. On traži da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobičajeni način. obračunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. To nije dobro rešenje. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traži da se dotacija tretira kao odloženi prihod. Oni će često u fakturi osiguravajućeg društva i naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti čak podeljeni na pojedinačna sedstva. nego carini mašinu po mašinu. onda će. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloženi prihod u pasivi i svake godine kada obračunamo pun iznos amortizacije. kao kod materijala. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv naknadno procenjivanje imovine o kojem cemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija a sada zelim da vam pokzem jos jedan problem koji moze da se javi pri procenjivanju a to je: 8 . ali prihode povećavamo za 10 000. a ne ka povećanje kapitala. On se zove državne pomoći. Objasnila sam vam sta je to nabavna vrednost I zavisni troskovi nabavke I kada pojedini zavisni troskovi tj izdaci za sticanje mogu biti ukljuceni u nabavnu vrednost. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS-20. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od čega će zavisiti visina troškova? Od težine.2004. vrednost mašine 100 000. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10 000.11. zavisni troškovi nabavke koji su zajednički za sva sredstva iz te nabavke. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niža neo sto bi bila. jer će se u tom slučaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. iako su oni 20 000. U praksi se najčešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. inicijalno vrednovanje imovine. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se količina ili težina sredstava. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. a druga 5t. Ne možemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. Kakav će to uticaj imati na vas račun uspeha? Konačno dejstvo na naš račun uspeha imaće 10 000 troškova amortizacije. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i iako ako se ide na stvarna troškove. Prosli put sam pocela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeca. To je neto rezultat prihoda i troškova. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. a ne da nam ga je dala država da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom području. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. vek trajanja mašine 5 godina. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg.druge strane angažovani kapital će biti manji. dele se na racionalnoj osnovi. jer carina nikad ne carini sve mašine. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod.

Ili zahteva neke 9 . Sta biva kada mi kupimo zalihe. Ne samo koza kao materijal. Zasto? Zbog toga sto je evidentno da ce takvi izdaci u buducnosti doneti preduzecu ekonomske koristi a to znaci da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. Da li ove izdatke treba tretirati kao trosak odnosno rashod perioda u kome su nastali ili mozda za visinu tih izdataka treba povecati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. Cena kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina odnosno sadrzina cene kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina. Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj biste u potpunosti promenili namenu onda takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogucnosti za ostvarenje nekih buducih ekonomskih koristi. To je potpuno isto pravilo koje vazi I za vrednost osnovnih sredstava . nabavnu cenu a onda te zalihe posaljete na obradu I doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. Pod cenom kostanja podrazumevaju se troskovi proizvodnje nekog ucinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda ili to je zbir troskova proizvodnje uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. da dovedu do smanjenja troskova koje to sredstvo izaziva . to je trosak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom I koji se za njega moze direktno vezati a nije uobicajan za neke druge proizvode. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji 3. formifamo njihovu nabavnu vrednost . rashod datog obracunskog perioda. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trosak tj.to je poseban pojedinacni trosak.Znaci kada je rec o izdacima za tekuce odrzavanje sredstava kada je rec o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja znaci oni ce uvek nesporno biti tretirani kao trosak odnosno rashod perioda. Kada ce postati ti izdaci trosak? Oni ce biti rasporedjeni kao trosak na preostali vek trajanja sredstva ako je rec o osnovnom sredstvu tj. Kada utvrdjujete cenu kostanja onda provo treba da indetifikujete troskove koji mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. koza ce biti materijal direktne izrade ali razlika u ostalim troskovima je posle presvuci meblom I kozom nije bas isto. zarade izrade. posebni pojedinacni troskovi. U shvatanju ekonomije preduzeca sposobnost aktiviranja imaju: 1. Sta smo radili sa troskovima obrade I dorade?Mi smo povecavali vrednost materijala. Primer: proizvodite namestaj I uobicajnja garnitura koju radite je presvucena meblom. troskovi materijala za izradu tj direktan meterijal 2.Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva.da povecaju kvalitet proizvoda koji se koriscenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Secate li se materijala na obradi I doradi koji smo radili u prvoj godini. Odgovor na ovo pitanje se formulise na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. secate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom I doradom povecava vrednost materijala. znaci ako ce iz tog izdatka u buducnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Drugo merilo vrednosti imovine je CENA KOSTANJA.Ali ako su izdaci sracunati na to da izvrse znacajno produzenje veka trajanja sredstva. Znaci sadasnja vrednost sredstva cete povecati za vrednost izvrsenih izdataka. Dobijete porudzbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koza. Znaci kazemo da su to troskovi koji imaju sposobnost aktiviranja.Znaci za visinu takvih izdataka izvrsice se povecanje vrednosti sredstva. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi cete za vrednost izdataka povecati vrednost sredstva.PROBLEM TRETMANA NAKNADNIH IZDATAKA Znaci kada ste stekli neko sredstvo vec ga koristite a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci I onda se uvek kod sastavljaca finansijskih izvestaja javlja pitanje sta raditi sa ovim izdacima. sredstvu ciji je vek trajanja duzi od godinu dana.

Koji se troskovi ne mogu ukljuciti? Ne moze se ukljucit van standardna potrosnja. troskovi odrzavanja masina jesu troskovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opste troskove. Zato sto se ti troskovi mogu direkto vezati za objekat odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troskove. sve preko toga nece biti uracunato u cenu kosanja. samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda I 10 . Da li se jos neki troskovi mogu ukljuciti u cenu kostanja? U nekim standardima dopusta se da se u cenu kostanja ukljuce I drugi troskovi uz uslov da su on izazvani neposredno datim proizvodom. Sta znaci troskovi konverzije. To su troskovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. Samo ono troskovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja I ukljucuju se u cenu kostanja. Primer: pravite palacinke I prospete mleko. Mi znamo da se masina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi.To nije nesto sto ste vi morali da potrosite da bi napravili palacinke. U te troskovi koji mogu biti ali ne moraju ubrajaju se recimo troskovi finansiranja.Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli opste za poslovanje ne to je kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda otuda kamata postaje direktan trosak proizvodnje I moze biti ukljucen u cenu kosanja. troskovi grejanja.Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moze biti ukljucena u cenu kostanja. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. Oni ce reci standardna cena je ta ali ako hocete jos to onda ce cena biti ta I ta jer to je pojedinacni trosak koji se moze vezati za pojedinacni proizvod. troskovi zarade. Kada je rec o troskovima skladistenja mogu biti ukljuceni u cenu kostanja samo ako se odnose na skladistenje medjufaznih proizvoda. Naravno troskovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda jer se ne mogu direktno vezati za ucinak. osvetljenja. Sta to znaci. posebni pojedinacni troskovi. Postoi mogucnost I da se neki troskovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora a ne kao obaveza. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji ali rade u proizvodnje kao sto je zarada poslovodje. To su troskovi prerade.time se bavi standard 23 koji se zove troskovi pozajmljivanja I koji dopusta ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza I odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. posebni pojedinacni troskovi I opsti troskovi proizvodnje se cesto nazivaju troskovi konverzije.posebne nacine izrade. To prosuto mleko je vanstandardna potrosnja . to su troskovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. 4. opsti troskovi proizvodnje. Ostali troskovi skladistenja kao sto su skladista materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. Imate faznu proizvodnju I napravite poluproizvod u on se dalje skladisti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu I sve tako…Troskovi skladistenja ovih poliproizvoda u fazama izrade proizvoda mogu biti ukljuceni u cenu kostanja zato sto su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. I zato oni imaju sposobnost aktiviranja. Troskovi finansiranje. opsti pojedinacni troskovi) cine cenu kostanja. Osim troskova materijala. Znaci koliko mene kosta prerada tog materijala u gotov proizvod. to ne mozete uracunati u cenu kostanja to ima tretman rashoda. troskovi projektovanja I nadzora.Kao sto su amortizacija koja se vremenski obracunava. To znaci da vi cenu kostanja utvrdjujete u visini troskova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo sve ono sto potrosite preko toga ne mozete ukljuciti u cenu kostanja.u gradjevinarstvu gradjevinska firma ce uvek u cenu kostanja nekog objekta uracunati I tosak projektovanja I trosak nadzora tog objekta. Proizvodnju nije moguce organizovati ako nema skladistenja poliproizvoda izmedju pojedinih faza. proizvesti proizvod I onda taj proizvod izvesti ali kao zalog dacete vasa inopotrazivanja ili cete nam ustupiti deo vaseg deviznog priliva. znaci kredite kojima cete vi kupiti materijal. U MRS-1 troskovi direktnog materijala I troskovi konverzije ( troskovi direktnog rada.

Ako se opredelite za sistem obracuna po varijabilnim troskovima sadrzina kalkulacija ce biti: troskovi direktnog materijala. koje grupe troskova I odredjuje da li ce u cenu kostanja uci stvarni ili planski trosak. Imamo korekciju vrednosti zaliha a nju utvrdjujemo prema ceni kostanja. Sistem obracuna ce nam reci koliko iznose troskovi po nosiocima troskova a kalkulacija po jedinici ucinka. Raspored fiksnih troskova proizvodnje na jedinicu ucinka moze biti tesko pronaci kljuc koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troskove na proizvode. Primer:proizodimo veliki broj proizvoda. troskovi uprave 4. postoje sistemi obracuna po stvarnim I sistemi obracuna po planskim troskovima.za 120 to cemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. Zasto se bira kalkulacija po varijabilnim troskovima? Kada imamo problema sa alokacijom opstih fiksnih troskova. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troskove perioda svodite na troskove prodatih proizovoda. Sta je razlika izmedju njih. Jako je tesko da nadjemo kljuc da rasporedimo troskove amortizacije. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troskove I oni iznose 100 I ako kazete da imate povecanje vrednosti zaliha od 20 to znaci da su nam zalihe gotovih proizvoda I nedovrsene proizvodnje vece na kraju nego na pocetku za 20. razlicite vrste u razlicitim kolicinama. Kalkulacija izabrane troskove po sistemu rasporedjuje na jedinicu ucinka. Smatra se da je manja steta ako ne utvrdimo alokaciju uopste . Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. Znaci visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene kosanja. Za troskove uprave vazi kao pravilo ali samo kao izuzetak mozemo ukljuciti u cenu kostanja. troskovi direktnor rada I samo opste varijabilne troskove. Jer tamo nemamo cenu kostanja prodatih proizvoda. troskovi skladistenja. to je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. To je veza jer od odabranog sistema zavisi sadrzina kalkulacije. ako cenu kostanja utvrdimo u visini varijabilnih troskova nego na bazi pogresnog kljuca utvrdimo alokaciju fiksnih troskova I utvrdimo pogresne cene kostanja Sta se sve vrednuje u visini cene kostanja? • Zalihe nedovrsene proizvodnje • gotove proizvode • rashode izazvane prodajmo gotovih proizvoda ako imamo metodu troskova prodatih ucinaka ( metoda obracuna rezultata) Sta mislite da li tacnosta kalkulacije cene kostanja ne utice tacnosta rezultata ako obracun vrsimo metodom ukupnih troskova. A sta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha. grejanja na jedinicu proizvoda. troskovi prodaje. Sistem obracuna troskova odredjuje koje cemo troskove ukljuciti u cenu kostanja. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati I fiksne troskove proizvodnje tretirati kao rashod perioda nego pogresnom alokacijom transformisati cenu kostanja ucinaka proizvodne. uvek SISTEM OBRACUNA TROSKOVA Odnos izmedju sistema obracuna troskova I kalkulacije. Da li ce biti ukljuceni posebni pojedinacni troskovi?Hoce jer su I oni varijabilni trosak. Znaci nece biti ukljuceni opsti fiksni troskovi proizvodnje. osim ako je medjufazno skladistenje 3. Ako od ukupnih troskova oduzmete troskove sadrzani u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troskove prodatih proizvoda I oni su 80.troska uprave mogli biste izvrsili ukljucenje I troskovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. 11 . Troskovi prodatih proizvoda izose 120. vanstandardnu potrosnju 2. Ako se opredelimo za sistem obracuna po punim troskovima proizvodnje onda ce kalkulacija ce izgledati: troskovi direktnog materijala + troskovi konverzije. Znaci sta ne mozemo ukljuciti u cenu kostanja: 1.

Uvek ce rezultat biti isti.Zato sto se smatra da bi tako utvrdjenja cena kosanja bila preoprezno odmerena. SISTEMI OBRACUNA TROSKOVA Ako imamo obracun po stvarnim troskovima onda u cenu kostanja uracunavamo stvarno nastale troskove. ne po visini . KALKULACIJA PO VARIJABILNIM TROSKOVIMA: 1. Troskove direktnog rada 3. I zbog toga sto korekciju prikazujete preko cene kostanja vi prkticno I ovde preko tacnosti cene kostanja odredjujete tacnost periodicnog rezultata. uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta I onda kazemo da je to nas standardni kapacitet. Opste troskove proizvodnje koji se sastoje iz opstih fiksnih troskova I opstih varijabilnih troskova. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troskove minus troskove u neprodatim zalihama ili plus troskovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljucivo kao trosak prodatih proizvoda I nemate podatak o ukupnim troskovima. Kalkulacija po posebnim pojedinacnim troskovima po opstoj oceni ne treba da bude koriscenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izvestavanju. Ako imamo obracun po planskim troskovima u cenu kostanja bice uracunati samo planski troskovi a to znaci da ce sva prekorecenja troskova biti tretirana kao rashod perioda kao I troskovi neiskoriscenog kapaciteta. Troskove direktnog materijala 2. posebne pojedincne troskove Znaci potpuno iskljucuje opste troskove proizvodnje.Ove dve metode razlikuju se samo po nacinu prezentiranja rashoda. KALKULACIJA PO POSEBNIM POJEDINACNIMA TROSKOVIMA Ona obuhvata: 1. samo izuzetno je to moguce. Posebne pojedinacne troskove 4.To je u skladu sa nacelom uzrocnosti jer proizveden proizvodi nisu izazvali te troskove. 12 . DONJA I GORNJA GRANICA CENE KOSTANJA Kada biramo cenu kostanja. PUNA KALKULACIJA: 1. Smatra se da cene na trzistu nikada nece pasti ispod varijabilnih troskova. Znaci to nije nas najveci moguci kapacitet nego kapacitet koji preduzece koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda I koji je uvek redukovan u odnosu na tehnicki za gubitke koji nastaju kod izvrsenja remonta. Troskove direktnog rada 3. troskove direktnog materijala 3. jer tu postoji pravo izbora mi mozemo vrednovati ili po punojceni kostanja ili po varijabilnoj ili teorijski po pojedinacnoj Smatra se da je puna cena kostanja gornja granica cene kostanja Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troskovima. tada svi neiskorisceni fiksni troskovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. STANDARDNI KAPACITET Kada radimo planiranje nikada ne uzimamo tehnicki kapacitet vec se polazi od ocekivane proizvodnje u narednom periodu. Troskove direktnog materijala 2. Opste varijbilne troskove Ne sadrzi opste fiksne troskove proizvodnje I niza je od pune za njihov iznos. Posebne pojedinacne troskove 4. To je jedina razlika. troskove direktnog rada 2.

Sto znaci da se u knjigama takvih preduzeca kapital vrednuje u visini uplacene vrednosti odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trecim licima koji nastaju iz poslovanja odgovaraju samo onom imovinom koja je ulozeno u preduzece.rec je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. drustava sa ogranicenom odgovornoscu I akcijskih drustava. kada drzava zeli da olaksa osnivanje novih firmi. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje?Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeca. I posto je neto imovina garantna supstanca a ne ukupna imovina vlasnika drzava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala I insistir na stalnosti tog kapitala. 13 . simultano upisani kapital je jednak uplacenom 2. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzece jer ono ima svojtvo pravnog lica ali u sustini odgovornost je na vlasnicima. to vazi samo za prvo kolo akcija..BILNSIRANJE STALNE IMOVINE Neuplaceni a upisani kapital Nalazi se na prvoj mestu na strani aktive. Kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu sopstveni kapital preduzeca niti je propisan niti je stalan jer se smatra da je neogranicena odgovornosr vlasnika dovoljna garancija poverioca. Iduci tom logikom drzava ne propisuje visinu ulozenog kapitala niti zahteva ne njegovoj stalnosti. Stalnosti u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu.trece kolo akcija nema neuplacenog a upisanog kapitala. Dakla.rec je o drustvu kapitala 2. Interesi poverioca koje drzava treba da stiti zasticeni su tome sto svaki poverilac ima pravo da za naplatu svog potrazivanja zahteva prodajom celokupnom imovinom vlasnika. Znaci mozemo imati drustvo kapitala a da nemamo ovu poziciju ako je drustvo osnovano simultano. Znaci vlasnik odgovara ne samo imovinom ulozenu u preduzece nego celokupnom svojom imovinom pa je otuda sa stanovista poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeca ili kao privatna imovin vlasnika. sukcesivno upisani I uplaceni kapital nece biti jednaki jer ce vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Odgovornost je vazna zato sto od stepena odgovornosti zavisi nacina formiranja kapitala preduzeca. Jedna od kljucnih karakteristika je odgovornost vlasnikaOna moze biti neogranicena I ogranicena. Kada uzmemo bilans firme I na vrhu aktive vidimo ovu poziciju najmanje dve stvari mozemo zakljuciti: 1. Ako izdajemo drugo.ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. A poverioci mogu u naplatu svojih potrazivanja traziti samo u visini imovine kojom raspolaze preduzece. Kod ovih preduzeca ce kapital biti iskazan u visini upisanog kapitala a da li ce upisani kapital biti jednak uplacenom to zavisi od nacina osnivanja drustva kapitala: 1. Neogranicenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeca I ortackih drustava dog ogranicena odgovornost se odnosi na vlasnike drustava kapitala tj. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali a jos nisu uplatili bice iskazano preko pozicije neuplacen a upisn kapital Zakljucak: Ova pozicija se moze javit samo kod drustava kapitala I samo onda kada se drustva osnivaju sukcesivno. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu placati na rate. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1.

I koliko je upisano jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom ce ta firma u nekom trenutku raspolagati a uplaceni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. Ovde ne moze ako smo npr upisali 100 akcija I uplatili 50 da dobijemo 50 akcija. Posto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme . Taj iznos koji se zahteva moze se iskazati kao podpozicija neuplaceni upisani kapital ili u okviru pozicije ostla potrazivanje sto se cesce radi. Ovde ne mozemo izvrsiti otpisivanje potrazivanja ali mozemo za kasnjenje u placanju zaracunati kamatu kao kod svakog drugog potrazivanja. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. Tada se testira kolika je verovatnoca da ce svi akcionari uplatiti upisane akcije. Primer:Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari moraju uplatiti polovinu od neuplacenog a upisanog kapitala I ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izvestaja onda neposredno nakon dana bilansa smatralo u skadu sa principom jasnosti da dospelo potrazivanje bude iskazano posebno . jer vidi sta ce u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Pokazuje potrazivanje koje drustvo ima prema onim akcionarima koji su upisali a jos nisu uplatili punu vrednost akcija. Na tzv zahtevane uplate ili uplate koje su trazene od onih uplata koje jos nisu dospele za placanje. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. Ova pozicija se moze razdvojiti protekom vremena na dve. 2. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija imamo azio I ona se mora evidentirati u celini. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. To je potrazivanje firme prema vlasnicima. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bice iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija . Za korisnika finansijskog izvestaja bitna su oba podatka. Na taj nacin mi korisnicima finansijskih izvestaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplacenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15 a 15 ce biti uplaceno za narednih godinu dana.I to je razlog zasto se nalazi na strani aktive. To je vazno kod analize likvidnosti.One se u bilansu nalaze jedna naspram druge I uvek zajedno citate te dve pozicije. karakter potrazivanja. unutar te dve godine prema odluci o emitovanju akcije ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvrsiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzecu. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Taj uplaceni iznos je polovina od 100 ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj 50% od upisani akcija. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih a neuplacenih akcija ili udela.Zato kazemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako cemo bilansirati ovu poziciju? Posto je rec o neuplacenim upisanim akcijama I udelima . a na strani aktive neuplaceni upisani kapital 30. I to sto se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. Ako je taj podatak ne pokazemo posto je rec o dvogodisnjem periodu u kome ce se taj iznos pretvoriti u gotovinu mi uskracujemo analiticara o tome kada se ocekuje naplata I to je razlog sto se ova pozicija deli na dva dela. Mi kazemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala zato sto nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital svodi na uplaceni iznos a to je 70. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duzni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. A ako akcionar ne moze da uplati u opste mozemo njegove akcije prodati nekom drugom a njemu cete vratiti uplaceni iznos umanjen troskove koje smo imali zato sto smo trazili novog akcionara. To je iznos koji ce biti pretvoren u gotovinu.To znaci. Mogucnost isplate na rete odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija a ne I na azio. a akcije I udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednosti onda ce se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. 14 .

Ne mozemo otpisivati jer bi to znacilo smanjenje osnovnog kapitala I to je jos jedna specificnost ovog potrazivanja koja jeste potrazivanje ali se ne moze otpisivati kao svako drugo potrazivanje.standard 38 Ova definicija opisuje karakteristike I namene nematerijalnih ulaganja. to su sredstva koja su neopipljiva I koja nemaju svoju vrednost I da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati kao rashod perioda u kome je to sredstvo pribavljeno.Za klasifikaciju imovine na stalnu I obrtnu relevantan je cilj tj sta ko zeli sa nekom imovinom. Njegovim koriscenjem prduzece moze ostvariti neke ekonomske koristi u buducnosti. Primep: kupimo akcije neke firme. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojim se stalna imovina javlja NEMATERIJALNA ULAGANJA To su nemonetarna sredsva koja nemaju fizicku supstancu tj ona se neopipljiva. Ako kupimo akcije da bismo ih prodali u narednih mesec dana jer smatramo da ce kurs na berzi porasti to je kratkorocna hartija od vrednosti. Promene cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. KAKO SE RASCLANJUJE STALNA IMOVINA 1.ona moraju imati karakteristike da bi mi rekli ovo je patent ili licenca. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moze biti klasifikovana I kao stalna I kao obrtna. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganja (I da li ih treba prikazati u finansijskim izvestajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izvestaji. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugorocno vezana I tada je stalna imovina ili hocemo da je prodamo u roku kracem od godine dana ili je koeficijent obrta veci od 1 onda je to obrtna imovina. Ako podjemo od statickog cilja a to je iskazivanje tacne imovine preduzeca onda cemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati . ona moraju imati sposobnost prepoznavanja I da imaju sposobnost da budu koriscena ili u proizvodnji ili za snabdevanje robama ili uslugama ili da budu predmet iznajmljivanja ili da se koriste za administrativne svrhe. STALNA SREDSTVA U standardu 1 stalna sredstva se definisu kao ona sredstva ciji je predvidjeni vek trejanja duzi od 12 meseci odnosno sredstvo cije se otudjenje ne planira u narednih 12 meseci I otuda zakljucak da je rec o sredstvima koja se koriste visegodisnje. Ili ako imamo ucesce u nekoj firmi to je nas stalna imovina I samom odlukom da hocemo da je prodamo ona je pretvara u obrtnu. Primer: proizvodimo masine I one predstavljaju nase zalihe odnosno obrtnu imovinu ali ako hocemo da je koristomo u procesu proizvodnje ona postaje nasa stalna imovina. Kod dinamicke teorije ciji je cilj tacan obracun periodicnog rezultata smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu I zbog cinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u buducem periodu treba izdatak koji je ucinjen kao trosak rasporediti na 15 .I ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci I takve akcije predstavljaju nasu dugorocnu tj stalnu imovinu. Ako nema ove pozicije znaci da je ceo upisani kapital uplacen. Ovo su nam dva kljucna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna. KADA SE OVA POZICIJA GASI Kada se izvrsi uplata. Jednom izvrsena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. materijalna ulaganja 3. Promena cilja menja klasivikaciju. Ona nam kaze da nije potrazivanje I nije gotovinu (monetarna sredstva). nematerijalna ili imaterijalna ulagannja 2.

Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. mogucnost indetifikacije I na njemu se posebno insistira. Znacemo da ce doneti ali ne I koliko MERENJE VISINE IZDATAKA ILI ODREDJIVANJE VREDNOSTI Imamo dvojaku situaciju Za sva nematerijalna sredstva koja sticemo kupovinom odredjivanje vrednosti je potpuno indenticno kao I kod materijalnih ulaganja. I standard 22 koji se zove poslovne kombinacije.11. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill kao oblik nematerijalnih ulaganja. Kada je rec da utvrdimo koliko nas kosta stvaranje patenta koji ste vi stvorili a ne kupilil. da ce postojati izvesnost da ce po osnovu koriscenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u buducnosti to je opsi uslov koji vazi za svako sredstvo 2. onda je sigurno da je ono izdvojivo I da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je rec. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisani sredstava javlja se veliki problem da itvrdomo sta je cena kostanja tog vase patenta jer je veliki broj patenta razultat zajednickog istrazivanja. Zasto je on u ovom standardu. To je takodje opsti uslov koji vazi za svako sredstvo 3.onda smo mi novi vlasnij patenta I samo ga mi koristimo. znaci visinu izdatka koja je ucinjena za njeno sticanje.2004 INDETIFIKACIJA NEMATERIJALNE IMOVINE Indetifikacija se vrsi da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-will odnosno poslovne vrednosti I iskazati kao poseban oblik imovine. Zato sto nastaje kao posledica kupovine preduzeca. Razlika izmedju patenta I licenece kada ih kupujemo Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo koriscenja njegovog pronalaska mi smo samo jedan od korisnika. 11. Dodat jer je rec nematerijalnim ulaganjima. Nabavna vrednost za one koje smo kupili I cena kostanja za one koje smo generisali. Primer/imamo autobus I prihod ostvarujemo od prodaje karata I lako ih mozemo utvrditi ali ako forimiramo web site ne znamo koliko ce on doneti koristi u buducnosti. Znaci treba aktivirati ove izdatke tj. Ispunjenost sva tri uslova ovde se obezbedjuje teze nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. POD KOJIM USLOVIMA SE NEKO MATERIJALNO DOBRO MOZE PRIZNATI TJ. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrsi uz pomoc sledecih kriterija. On moze prodati kome god hoce. 16 . Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako znamo tacno sta smo platili za licencu ili patent ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja.periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od koriscenja datog sredstva. I zbog toga cesto ne mozemo neki nas pronalazak aktivirati. Ali ako kupujemo patent on na nas prenosi monopol koriscenja tog izuma. prikazati ih kao sredstvo I potom kroz sistematsku I racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troska obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamicke teorije koja je danas dominirajuce. AKTIVIRATI 1. KOJI SU STANDARDI KOJI SU MERODAVNI ZA PRIZNAVANJE NEMATERIJALNIH ULAGANJA Kljucni standard ja 38 koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. Ovde se moze postaviti pitanje sta je to. da je moguce pouzdano proceniti vrednost datog sredstva.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogucnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moze ocekivati priticanje ekonomske koristi u buducnosti. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaci da postoji mogucnost indetifikacije ovih dobara. Sta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno sirok, tako da cemo sresti u mrs samo najznacajnija imaterijalnja dobra tj samo ona koja se najcesce javljaju, ali time spisak nije zakljucen time se ne navode sva imat. dobra ali se navode ona koja se javljaju najcesce. U imaterijalna dobra koja se najcesce javljaju ubrajaju se: • Know-how ili naucno tehnicko znanje • Licence • Patenti • Autorska prava • Liste kupaca • Koncesije • Poslovna vrednost • Uvozne kvote • Dozvole za ribarenje • Trgovacke marke ili znaci • Kompjutersi softver • Pravo na prikazivanje filmova • Na emitovanje muzickih zapisa Primecujemo da najveci deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Na primer:potrazivanja. To je pravo na naplatu odredjene sume novca I iskazuje se kao posebna bilansna pozicije. Sa druge strane kada imao odredjenu trgovacku marku ili kompjuterski softwer , to je esto sto je zapisano na materijanom nosiocu. Kada je taj softwer imaterijano dobro, kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Ali taj nosilac je mnogo manje vazan od onoga sto na njemu pise. Sadrzina onoga sto je tu , to je imaterijalno dobro, a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra, vazno je da to pravo bude zasticeno. Znaci nece svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Zasto? Zato sto ako nista zastitili sopstveni pronalazak, ako nemate monopol na njegovom eksploatacijom , onda vi nemate patent, jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom, a secate se da se sredstvo definise kao resurs nad kojim preduzece ima kontrolu.Ako ne postoji pravna zastita ne postoji kontrola I nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. Posto je spisak imaterijalnih dobara veoma sirok, postoji vise kalasifikacija za njihovo razvrstavanje I postoji vise kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Pa imamo podela prema tome da li su odrziva.Pa cemo reci ova imaterijalna ulaganja su odrziva a ova nisu. To je podela koja je bila moguca pre stupanja na snagu standarda 38. dugo vremene su se imaterijalnim ulaganjima smatrali I troskovi istrazivanja I osnivacki troskovi I onda su iskazivani u bilansu stanja. Mi nikome ne mozemo prodat troskove osnivnja jer niko ne zeli da kupi te troskove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrzivim sredstvima, za razliku od patenta I licence koje mozete kupiti I prodati I koja spadaju u odrziva.MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaja jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da ce sredstvo u buducnosti donositi ekonomske koristi a to je uslov da se nesto smatra sredstvom. Jer niko ne bi kupio nesto sto mu u buducnost nece donositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odrziva sredstva a neodrzivih nema Zatim ima podela koja je I danas aktuelna na sredstva koja su povezana sa preduzecem I ona koja se od preduzeca mogu odvojiti.Sa to znaci da se mogu odvojiti? To znaci da se 17

mogu prodati kao samostalno dobro a da pri tome firma nastavi da postoji. Znaci da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzece poseduje. Moze se prodati patent I licenca.Posto medjutim jedno dobro koje se ne moze odvojiti odvojeno od firme koje ne mozete prodati a da ne prodate firmu. To je good will ili poslovna vrednost firme.Good will predstavlja imaterijalno dobro ali ona se ne moze prodati separatno od preduzeca za razliku od drugih koja se prodaju odvojeno od preduzeca, znaci nezavisno od toga da li ce samo preduzece biti prodato ili ne. Za racunovodstvo je narocito vazna podela imaterijalnih dobara prem nacinu na koja su stecena.: • Ona koja su stecena kupovinom ili derivativna. • Ona koja su rezultat samog preduzeca ( originlna ili izvorna)imaterijalnim dobrima. Ovako isto mozemo podeliti I materijalnu imovinu. Mi mozemo reci ovo smo kupili a ovo smo proizveli sami. Ova poslednja podela je jako vazna za imaterijalna dobra jer se sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su stecena kupovinom a sposobnos aktiviranja sredstava koja su rezultat samog preduzeca mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim I strogim uslovim I potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imovinom. Pravilo od prilike zvuci ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeca tretiraju se kao rashod perioda dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljeni standardom 38. KAKO VREDNUJEMO IMATERIJALNA DOBRA? Ovde vazi pravilo da dobra stecena kupovinom se vrednuju u visini izdataka ucinjenih radi njihovog sticanja sto ce reci po nabavnoj vrednosti. Znaci vrednovanje imaterijalne imovine inicijalno vrsi se po nabavnoj vrednosti koja ukljucuje fakturnu vrednost I zavisne troskove nabavke ( troskovi da bi zastitili patent I sl.) Kada je rec o interno generisanim dobrima tj dobra koja smo proizveli sami, onda I ovde vazi pravilo da u cenu kostanja ovih dobara ulazi direktni troskovi tj oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom I pripadajuci na razumnoj osnovi dodeljeni deo opstih troskova ( direktne troskove rada I materijala I onaj deo opstih troskova koji se moze vezati za dato dobro, za koje se smatra da se stvaranjem tog dobra izazvan) to je pravilo za formiranje cene kostanja I materijalnih ulaganja a ne samo nematerijalnih ulaganja. Osim inicijalnog vrednovanja postoji I naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.Nmaterijalna ulaganja podlezu otpisivanju. Procenjuje se njihov vek I vrsi se otpisivanje. Naknadno vrednovanje vrsi se u visini neotpisne vrednosti. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearno I degresivno. Znaci standard 38 ne pripisuje koju metodu vec samo zahteva da se visina otpisa odrazava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog dobra.a da li cemo otpisivati linearno ili degresivno prepusta nama da odlucimo. I otpisivanje se po pravilu vrsi indirektno znaci vrsi se preko ispravke vrednosti. TROSKOVI OSNIVANJA Obuhvataju: advokata da napravi statut firme, nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija, troskovi stampanja akcija sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija, ali zbog visokog troskova stampe I da bi se olaksao promet akcijama one se ne stampaju. Sada se akcije vode na racunima kod banaka I knjizi se trzisni promet akcijama kao sto se to radi bezgotovinskom placanje. Znaci ako ste vlasnika nekih akcija I odete u banku da otvorite depo racun, to je racun na kojima se vode evidencije o vasim hartijam od vrednosti. Kod iste banke imate vas tekuci racun I mozete reci da proda na vas racun akcije po nekim cenama. Kada se sklopi zakljucnica sa vaseg racuna ce skinuti akcije I preneti na racun kupca a sa njegovog racuna ce taj iznos preneti na vas tekuci racun, sve ce ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. I to je razlog sto se hartije od vrednosti izdaju u 18

nematerijalnom obliku znaci nema one predaje akcija prodavca kupcu vec vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vasem depo racunu za onoliko koliko ste prodali, a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija, ali zato na vasem kreditnom racunu imate povecanje gotovine. Isto tako mozete I kupovati, samo sto ce se povecati vrednost na depo racunu a smanjit na tekucem racunu gotovina. Tu su jos I troskovi registracije firme koje moramo platiti I sve te troskove zajedno moraju da podnesu osnivaci, vlasnici. Nekada je postojala opcija u 4. direktivi da se ti troskovi mogu aktivirat I otpisivati u roku od 5 godina a standard 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova I insistira da oni budu rashodi perioda. Sta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to so je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi ste osnovali firmu I u opste ne znate da li ce ta firma biti uspesna. Sta ako se ta firma zatvori naredne godine sto je cest slucaj kod novoosnovanih firmi. Sta da radimo sa troskovima osnovanja, mi ih ne mozemo prodati oni imaju samo vrednost za vlasnika firme I zato su oni rekli nema aktiviranja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje vi olaksavate osnivanje firme, da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ).tako da odmeravajuci I za I protiv ipak su se odlucili da zabrane aktiviranje nego da to ide na rashode pokusavajuci da to ide ne na firmu vec na osnivace firme. Bilo koje izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja , on ce jednostavno te troskove tretireti kao rashod. TROSKOVI ISTRAZIVANJA To je naredna pozicija u nasem bilansu I jako je zahvalna, jer preduzeca ako nisu znala gde da stave neke rashode oni su ih sve stavjali u ovu poziciju, tako kada bi pogledali nase bilanse zakljucili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaze u razvoje I istrazivanja. Ovi troskovi nemaju sposobnost aktiviranja, zbog toga sto u periodu istrazivanja vi ne znate sta ce biti rezultat istrazivanja. Vi istrazujete mogucnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov nacin, radite na tome godinama imate znacajne izdatke ali vi ne znate da li cete u tome uspeti. Da li ce ti izdaci dovesti do rezultata I kakav ce taj rezultat biti. I upravo zbog toga sto ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istrazivanja zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka I oni se tretiraju rashodom perioda. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troskove istrazivanja I sve te troskove moraju pokrivati na teret tekuceg rezultata, jer bi aktiviranjem dovelo do precenjivanja imovine a time I rezultata. Jer sta ako od ovih istrazivanja ne bude nista, kao sto cesto biva. Od otprilike 10 istrazivackih radova najvise 2 eventualno 3 ce donositi ekonomske koristi, svi ostali se smatraju neuspehom. Neuspehom iz koga se nesto naucilo ali u svakom slucaju ne daje rezultat koji ce nam obezbediti priliv buducih ekonomskih koristi. TROSKOVI RAZVOJA Faza razvoja dolazi nakon faze istrazivanja, znaci kada kod istrazivanja dodjete do toga da postoji mogucnost da rezultat istrazivanja bude doveden komercijalnom koriscenju tada pocinje faza razvoja. Sta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istrazivanja dodjete do nove tehnologije, do novog proizvoda , do novog materijala… u toj fazi istrazivanja vi zelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehnicka izvodljivost dakle vi mozete taj proizvod proizvesti, vi mozete realizovati takav proces proizvodnje npr. koristimo neki novi materijal ili novi nacin proizvodnje. Taj rezultat razvoja mozete koristiti sami a mozete ga I prodati. Znaci rezultat razvoja ima sposobnos primene u samom preduzecu ili sposonost prodaje nekom drugom preduzecu.Uprava firme ima nameru ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda, znaci nece ga drzati po fijokama sto isto tako ponekad biva. Imamo proizvod koji I dalje ima relativno dobru prodju na trzistu I necu da plasiram novi proizvod sada zato sto cu imati visoke pocetne troskove a ovaj proizvod I dalje donosi dobar profit. Odlozicu nov proizvod za neko buduce vreme, znaci nemam nameru ni da ga prodam ni da ga koristim. 19

znaci imamo pronalazak . to nije nova fabrika. znaci da mozete da odgovorite na pitanje koliko nas kosta razvoj kod novog proizvoda . morate imati para znaci morate raspolagati sredstvima koji ce vam omoguciti da taj novi pronalazak iskoristite. ali nema vracanja na staro. Jos je potrebno da imamo raspolozive resurse I finanskijske I tehnicke I kadrovske bilo da zelite da koristite proizvod ili zelite da ga prodate. znaci vi u cenu kostanja mozete uneti samo troskove razvoja. Znaci da budemo sigurni da ce po osnovu tog sredstva u buducnosti priticati ekonomske koristi. Sada cete na dodatnu vrednost novog pronalaska pa cete otpisivati tako visoku vrednost pa cete opet kroz veliku amortizaciju jos jednom smanjiti rezultat I smanjiti time vas poreski teret. Jedno je nesto stvoriti a drugo je stvoriti uslove za komercijalno koriscenje tog proizvoda.) Cak I proizvodnja pilot postrojenja moze se smatrati troskom razvoja. da li je sve na svom mestu ali to postrojenje ne moze se komercijalno koristiti. Pilot postrojenje nam sluzi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. zatim morati ispitati da imate sposobnost da to uradite. I konacno. mozemo li mi sada cenu kostanja tog novog proizvoda utvrditi tako sto cemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. Znaci jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. znaci ne mozemo ponove te troskove iskazati kao nabavnu vrednost(??? NISAM SIGURNA) ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drzava.To sto imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaci da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. dakle on je napravljen samo da bi se testirao novi tehnoloski postupak. Zatim potrebno je da postoji trziste za datim proizvodima I da postoji neko ko ce kupiti to sto ste vi proizveli koriscenjem novog postupka. Sta je smisao svih ovih tipova o kojim je bilo rec? smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzece. Znaci ako imate nov pronalazak nece vam biti lako da ga prodate. kod novog materijala kod novog dizajna… Ovo je jako vazno . To je pilot postrojenje koje sluzi samo da se istestira mogucnosti novog postupka. Dakle ne smete sada reci : “ e pa cekajte ovo istrazivanje je dalo pocetne ideje od koje smo mi dosli do novog proizvoda. imamo para ali ne znamo kako.( drzava kao nosilac javnih prava). nesto zbog cega nikakve koristi u buducnosti biti nece. to je bio rashod I sa tim je zavrseno. novi materijal kao rezultat razvoja( vidite kakav je preokret u industriji koze izazvala proizvodnja vestackih materijala. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. da razdvojite fazu istrazivanja I fazu razvoja I ovde vazi pravilo da ne smete troskove istrazivanja koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istrazivali sada ukljuciti u vrednos pronalaska. Recimo mozemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja ili moze dati konceciju za eksploataciju suma. jer zelimo da izbegnemo da iskazemo kao sredstvo nesto sto zapravo nije. vazno je za priznavanje da mozete tacno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. znamo da zelimo da ga iskoristimo. Prvo to ne moze raditi svako a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je prilicno ogranicen. KONCESIJE PATENTI I SLICNA PRAVA Koncesija je pravo koje drzava prenosi na preduzece omogucavajuci mu ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo ili da se bavi odredjenima poslom. Troskovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troskove razvoja. Sta bi bile aktivnosti razvoja? Mozete dizajnirati novi alat. mozete dizajnirati novi proizvod . Prvo je koncesija za koriscenje neobnovivih prirodnih 20 . neki novi pronalazak? Ne to je jako tezak posao. Jer ste vi tretirajuci kao rashod troskove istrazivanja smanjili rezultat. tj vestsacke koze. Nikad vise koznih jakni nije setalo gradom I to sa malo novca I mozda boljeg kvaliteta jer mozete oprati vestacku kozu a pravu morate nositi na posebno ciscenje… te firme koje su pronasle nove materijale su osvojile veliki deo trzista. znaci samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja.”Standard 38 kaze NE!! ovo sto ste tretirali kao troskove istrazivanja. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troskovi istrazivanja bili opravdani.

A sta ako se izgradi pruga pored tog puta. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazacu ili korisniku. Recimo koncesija za izgradnju auto puta. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. Znaci vi odredjenom preduzecu date pravo da iznajmi auto put da ga koristi odredjeni broj godina I da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drzavi na koriscenje. Najduzi rok na koji vi morate da otpisete vas patent je 15 godina. troskovi rada toliko.a moze biti I kraci ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vasim pronalaskom nece imati traznju. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaci za koliki period moramo iznos koji smo platili preneti na troskove. Ima li onda osnova da preipitate vek trajanja koncesije I da vek trajanja skratite. Ako kazete kupujem licencu za period od 5 godina. Kako se odredjuje njena vrednost? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije dosli(????) ali neka preduzeca dobijaju besplatno koncesije ako su ti poslovi od opsteg znacaja. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. Dakle vi proizvodite neki proizvod I kazete troskovi materijala toliko. A koncesija se moze dati I za obavljanje odredjenog posla. Za razliku od koncesije fransizu prodaju preduzeca. a to je poseban pojedinacan trosak za taj proizvod. Taj jedan euro je posebni pojedinacni trosak pri proizvodnji tog proizvoda. Ako istrazivanja pokazuju da nije izvesno da ce svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Znaci najduzi period je period u kome imate zastitu I kazete vas patent je zasticen u narednih 15 godina. ono sto je vazno je da ce licenca biti tretirana kao sredstvo dakle aktivirana samo pod uslovom da se naknada za koriscenje licenlce placa odjednom. Vasi prihodi od koriscenja puta vise nece biti isti jer ce jedan deo I putnika I tereta biti prevezen zeleznicom. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da cete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci na ime naknade platiti recimo 1 euro. A suma je obnovivo prirodno bogatstvo. Drzava I to tako sto mu zastitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina samo on taj pronalazak moze koristiti. Da li je fransiza imterijalno sredstvo? Ko prodaje fransizu? Mogli bismo reci pravo na biznis. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. sopstvenog ili kupljenog. Ako bi se naknada placala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo vec kao posebni pojedinacni trosak. Koja je najpoznatija firma koja prodaje fransizu? Mc donalds. Predpostavljam da znate sta je to licenca.bogatstava znaci kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne posto koriscenje tog rudnika prestaje. Dakle ne mozete uzeti iskljucivo rok na koji glasi ugovor nego morate uzeti I ove druge faktore koje treba da vam pokazu I da vas uvere ili razuvere da ce ekonomske koristi biti bas toliko velike. On moze glasiti na 25 ili 30 godina. Zavisnosti od vrste koncesije zavisi I vreme trajanja. a vi znate da je koriscenje tog auto puta jako slabo. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti slicnih prava koje je drzava odobrila. Sta 21 . Na primer:dobijete koncesiju za koriscenje auto puta. a ha I troskovi za naknadu licence toliko. za to placam 50000 euro e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje cete iskazati u bilansu I otpisati u periodu od 5 godina. onda cete koncesiju otpisati za 15 godina. Mi kazemo dobili smo koncesiju na 20 godina za koriscenje nekog dobra. narocito tamo gde nije izvesno da ce preduzecu priticati ekonomske koristi po osnovu koriscenja koncesije. Za patente vazi isto pravilo sto se tice otpisivanja. znaci ima pravo monopola nad koriscenjem tog pronalaska. trajanje koncesija. Moze ga koristiti ko hoce jer vi vise nemate monopol. kao I kod koncesija. Patent je ekskluzivno pravo koriscenja odredjenog pronalaska. Racunovodje obicno zagovaraju da taj rok otpisivanja bude sto kraci.

svoje procedure I postupke. Da bi se iznd prosecan profit ostvario te firme moraju imate odredjene karakteristike. Znaci ako je neto imovina te firme 100 a kupac za tu imovinu placa 120 onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. svoje ime. Tih 40000 razlike da li je to good will tj njegova visina. on u stvari kupuje buduce profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka investitor ce biti spreman da plati vise nego sto je neto vrednost te firme. vi ne znate. koja imaju odlicnu poziciju na trzistu. Prosecna stopa u toj grani je15% prinos na sopstveni kapital. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme I zbog toga se aktivira tek onda kada je stecen kupovinom. tolika je neto imovina. Znajuci da se good will lako izgubi nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. jer je jako tesko tvrditi da cete vi u nekom jako dugom roku zahvaljujuci good willu ostvarujete iznad prosecne profite. aktivira se I otpisuje.on prodaje firmama koje kupuju: nacin rada . Na primer:imate dve firme I obe se bave proizvodnjom sladoleda. I on kazemo sklapa ugovor o fransizi . Znaci kada kupite firmu vi platite good will I mozete u bilansu iskazati good will kao posebnu bilansnu poziciju. Dok je bila vazeca 4. ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trejanja good willa. Standard 22 je uveo izmene I dopusta da se otpisivanje good willa vrsi I u duzem vremenskom periodu ali ne duze od 20 godina. Good will se lako gubi. Dva tri pogresna poteza menadzmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite I da se potpuno izgubi vrednost good willa. koja su dobro organizovan. Koje vazno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zastitni znak. To inace se cini I za ostala 22 . Znaci nece ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana visina good willa moze biti 200000 ako kupac procenjuje da ce najmanje 5 godina zaredom ostvariti profit koji je za 40000 veci od prosecnog profita u datoj grani. koja imaju sposoban menadzment. Obe imaju isto imovinu 1000000 eura. Kada je rec o otpisivanju good willa tu nema cvrstog pravila. Znaci obicno je rec o firmama koje imaju zaista odlican ugled medju kreditorima. propisuje standarde za proizvode I usluge I vrsi nadzor da ne bi doslo do gubitka good will-a. Obicno kazemo da good will predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznad prosecan profit. medju dobavljacima. Zato sto je good will jako osetljiva kategorija. jer naravno to se ne dobija za dzabe. druga firma ima za 40000 veci prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. Posto investitor kada kupuje firmu. Prva firme u proseku ostvaruje dobitke koje iznose 150000 a druga ostvaruje dobitke od 190000. I naravno da za onu firmu koja plati. o pravo da posluje po pravilima Mc Donalds-a fransiza predstavlja sredstvo. koja imaju kolektiv koji je kvalifikovan I firmi odan. direktiva iskljucivo I pre standarda 22. Poslovna vrednost preduzeca ili Good-will Godd will je siri pojem od imidza firme I racunovodje imaju preciznu meru visine good willa. Pa se racunovodstveno visina good willa utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac placa za firmu kao celinu I visine neto imovine te firme. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednoscu. smatralo se da period od 5 godina period u kome treba placeni good will otpisati. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnoscu. znaci kad bi vas bilo ko pitao pre nego sto se ponudi kupac da plati koliko vredi vas good will. I znaci kada bude kupovao tu firu on nece ponuditi 1000 000 vec 1200000 I time ce on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. Pa se iz razloga opreznosti insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj 5 godina. znaci da ne bi doslo pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi I usluge manjeg kvaliteta od standarda koje je on utvrdio. Samo placeni good will ima sposobnost aktiviranja. nije jer je to razlika za jednu godinu. znaci pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznad prosecan profit. Znaci cinjenica je da firma ima good will I pre nego sto bude prodata ali posto je to interno generisano dobro I sto nije moguce pouzdano proceniti vrednost tog dobra .

jer je to duze od jedne godine specificnost stalne imovine. kod onih firmi ciji je poslovni ciklus duzi od 12 meseci onda ce se dugorocnom imovinom ce se smatrati imovina ciji je rok duzi od poslovnog ciklusa. sta postrojenja. poslovni inventar • Ulaganja u izgradnju I avanse Sta su to prava izjednacena sa zemljistem? Kada uzmete u zakup zemljiste na 99 godina ne sticete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem. Resenja su razlicita ali najveci broj zemalja se odlucuje da u tom slucaju iskaze zemljiste I gradjevinski objekat zajedno. vi odmah znate o kojoj je firmi rec. na to se misli kada kazemo zemljiste koje se nalazi u svojini I prava koja proizlaze iz tih zemljista. da li cete onda tu zgradu I to zemljiste iskazati kao jednu bilansnu poziciju. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde nizi nego kada je rec o materijalnim ulaganja. iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. zemljista . I zato je zastitini znak vazan I predstavlja deo imaterijalne imovine I zato mozete tuziti nekoga ko koristi neovlasceno vas znak. Vi odmah pitate sta je ovo. Rasclanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rasclanjavanje materijalne imovine lako jer mi znam sta su masine. Znaci mozete napraviti sjajan logo ali ako niste prepoznatljivi po njemu I ako ga niste zastitili kod nadleznih drzavnih organa ta logo vrednost ne moze biti aktivirana. Sta sve obuhvataju materijalna ulaganja? • Zemljista I prva koja su izjednacena sa zemljistem • Gradjevinski objekti • Tehnicka postrojenja I masine • Ostala postrojenja. ipak u nekim slucajevima to nije lako uraditi. Kada je zastitni znak materijalno dobro? Samo kada je zasticen zakonom. Koji problemi se kod rasclanjavanja mogu pojaviti? Kada je u pitanju stalna imovina kako iskazati u bilansu zemljista na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Na primer:napravite firmu I vas logo I kazete e to je moja imovina a niko vas ni ne prepoznaje po tome. To znaci da cete vi u vasim knjigama odvojeno vodit zemljiste odvojeno voditi 23 . Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguca. ciji je vek trajanja duzi od godine dana odnosno od trajanja poslovnog ciklusa. koji proizvod I koji kvalitet proizvoda je rec. sta se podrazumeva pod nepokretnostima: to su materijalna sredstva koja se koriste duze od 1 obracunskog perioda za potrebe proizvodnje. Kako cete u bilansu iskazati odvojeno gradjevinski objekat odvojeno zemljiste ili cete buduci da oni predstavljaju jednu celinu.imaterijalna ulaganja. Ovo sve osim onoga duze od jedne godine vazi za svako sredstvo. alati. Ovo iskazivanje u bilansu ne znaci da se zemljiste I gradjevinski objekat zajedno procenjuju. BILANSIRANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta koji se smatraju kao I imaterijalna ulaganja dugorocno vezanom imovinom odnosno imovinom ciji je vek trajanja duzi od 12 meseci a u standardu cemo naci. Ne mozete ga prodati niti ga iskazati kao imovinu. MRS-16: nepokretnosti masina I oprema. Vi mozete nekome odobriti da koristi vas znak I on ce to platiti ali ako koristi neovlasceno vi ga mozete tuziti. Znaci ako je poslovni ciklus kraci onda ce se uzeti godinu dana a ako je duzi od godinu dana onda ce se uzeti duzina poslovnog ciklusa da bi se odredilo da li je neko dobro dugorocno vezano ili ne. jer ne moze zgrada da stoji u vazduhu. ko je ovo ali kada vidite znak Coca Cola ili Nike vi odmah znate sta je to I ne morate da citate sta je iza toga. isporuke pruzanje usluga . Vi kada pravite poslovnu zgradu vi je pravite na nekom zemljistu.

zgrada ili oprema u toj zgradi. Samo kada iskazujete u bilansu saberete njihove vrednosti I prikazete kao jednu poziciju. da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. Znaci kada nadjete alat u osnovnim sredstvima znaci da je njegov vek trajanja duzi od godine dana ma koliko on bio skup. Postoje I obrnute situacije. Moramo odvojiti vrednost zemljista I moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. to je dobro sa neogranicenim vekom trajanja I nije predmet otpisivanja. Naravno smatra se da instalacije. Ukoliko prekid u izgradnji iz bilo kojih razloga onda takva ulaganja tj ulaganja koja su do tog trenutka izvrsena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u buducnosti. sav alat ciji je vek trajanja kraci od godine dana opet bez obzira na pojedinacnu vrednost bice tretiran kao obrtno sredstvo. Odvajaju se zato sto se zemljiste ne otpisuje. Ali u pojedinim slucajevima to nije do kraja jasno Da li je lift postrojenje? Jeste I nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Dugo su bila koriscena dva kriterijuma: visina vrednosti I vek trajanja. Znaci ako ta investicija nikada nece biti zavrsena to sto ste zapoceli I sve sto ste ulozili do tog trenutka ste izgubili I to onda u bilansu I tako treba iskazati.gradjevinski objekat. znaci cim se pocne koristiti odmah se smatra da je utrosen. Gradjevinski objekti imaju ograniceni vek trajanja I otpisuju se. znaci na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo da li ce ta investicija u toku biti dovedena do kraja?znaci da li postoji ili ne postoji rizik od zavrsetka takvog ulaganja. Dakle po nabavnoj vrednosti odnosno po ceni kostanja Avansi za osnovna sredstva 24 . Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcionise. Ukoliko ce investicija biti dovedena do kraja onda do sada izvrsena ulaganja mozete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. Ako biste to iskazali zajedno I kazete gradjevinski objekat zajedno sa zemljistem vredi milion. vodovod grejanje normalno spada u gradjevinski objekat. procenjeni vek trajanja je 20 godina I svaki godine biste morali da otpisujete 50000. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. U nekim zemljama ima resenje da se alat koji se koristi do godine dana odmah knjizi kao trosak tj rashod. Ta zgrada postoji samo da bi se zastitila oprema. U tom slucaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme I iskazati u okviru opreme. Posto je lift postrojenje koji omogucuje da gradjevinski objekat vrsi svoju funkciju onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta I bice iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Dakle to sto se iskazuju u bilansu ne znaci da se u knjigama ne vode odvojeno. Vrednovanje investicija u toku ce se vrsiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Npr trafo stanice. Dakle imacete racun zemljista a onda cete imati odvojeno racun gradjevinskog objekta. Masina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu kao gradjevinski objekat. Dakle ako se ne moze prodati ili zavrsiti onda je to cist gubitak ili ostali rashodi. Znaci standardi su usvojili pravilo po kome se vrsi podvajanje na stalnu I obrtnu imovinu a to pravilo je vek trajanja I to kao iskljucivo pravilo. Tako resenje moze ako ne vrsite mesecno obracunavanje rezultata odnosno godisnje. To ne bi bilo u redu. Sav alat ciji je vek trajanja duzi od godine dana bez obzira na pojedinacnu vrednost tretira se kao osnovno sredstvo. Ako obracunavate rezultat u kracim periodima to ce dovesti do premetanja rezultata. Dakle kada god budete u dilemi da li nesto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se sta je u tom odnosu vaznije. Sta je vaznije kod trafo stanice. Razgranicenje alata na onaj koji ce biti tretiran kao osnovno sredstvo I onaj koji ce biti tretiran kao obrtno sredstvo Ovde vazi sledece pravilo. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj sitan inventar to znaci da je vek trajanja kraci od godine dana. Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim slucajevima tu nema dileme.

Znači. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. zato što stalna imovina ima duži vek trajanja. To ne znači da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam sta se tu nalazi pa da izvlacim avanse da bi izracunala pravi racio likvidnosti. odnosno po sadasnjoj vrednosti naknadno. Zato se otpisivanje vrši samo na onu imovinu čiji je vek trajanja ograničen. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. vi ste poslali dopis duzniku I napisali po nasoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. posaljete dva primerka I on pogleda I proveri I kaze da . A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost za sredstva stecena kupovinom I cena kostanja za interno generisna sredstva. tacno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu parafira oba primerka . Time ste vi izvrsili popis svojih potrazivanja a on popis svojih obaveza. znaci jeste potrazivanje ali to je potrazivanje koje nece biti pretvoreno u gotovinu. tj. kolika će biti vrednost imovine po proteku određenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa.Prvo moramo znati zasto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja kada su avansi potrazivanja za iznos novca koji je placen unapred pre nego sto je sredstvo isporuceno tj pre nego sto je njegova izgradnja zapoceta odnosno zavrsena. jedan vam posalje a jedan zadrzi. Procenjivanje se vrsi pojedinacno. Razlog zbog cega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruzanje jasne slike o likvidnosti preduzeca. Pošto je vek trajanja dug. Naknadno procenjivanje imovine. Utorak. OTPISIVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. 16. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. što znači da je njen vek trajanja duži od godinu dana. Uslovi za priznavanje su isti kao I kod sredstava . to je nacelo pojedinacnog procenjivanja. dakle ne mozete uneti neko fiktivno potrazivanje kao on meni duguje a on nema pojam o tome. dakle generalno govoreci o sredstvima ovo su uslovi za priznvanje. a ne i obrtna? Odgovor je zbog dužine veka trajanja. To potrazivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju( kada nam da dobavljac masinu mi knjizimo povecanje osnovnih sredstava I gase se potrazivanja po osnovu avansa)I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja nego u okviru potrazivanja. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vazno je da se taj avans odnosi na sredstvo tj da ga mozete povezati sa sredstvom na koji je taj avans dat I naravno da je taj avans pokriven savesnoscu duznika. I vazice I za zalihe. bez obzira na način sticanja). Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. Znaci svako potrazivanje koje iskazete mora biti pokriveno takvom saglasnoscu vaseg duznika da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potrazivanje prema njemu. zbog toga što imovina čiji je vek trajanja neograničen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograničen). Znaci da se to ne bi radilo I da bi zadovoljili princip jasnosti ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. 25 . novembar 2004. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom određenog obračunskog perioda. dakle: • Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeca • Da je rezultat proslih dogadjaja • I da ce doneti ekonomske koristi u buducnosti To je isto vazilo I za nematerijalna ulaganja. VREDNOVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. kako se vrši raščlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. međutim. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. Na kraju godine sta ste uradili. ili duži od trajanja jednog poslovnog ciklusa. koje mi necemo naplatiti nego ce se pretvoriti u osnovno sredstvo.

Na deo koji je potrošen do tog trenutka. ako govorimo o relativnom održanju supstance. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. Ovako definisani cilj otpisivnja. Ako se pođe od tako definisanog cilja. tj. Potpuno drugačiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. od otpisivanja se očekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. Kod dinamičkog shvatanja bilansa. Znamo da. niti utvrđivanju raspodeljivog rezultata. Što znači. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. očito je. dakle. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. šta će biti cilj otpisivanja. i deo koji je nepotoršen. Razlika između te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obračunskog perioda. To zbog toga što želimo da dođemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. Prvi iznos. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. Znači. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrđivanje raspodeljivog periodičnog rezultata. putem otpisivanja. odnosno u kojima to sredstvo dobacuje prihode. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. važno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. moežemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznačajnije spomenuti statičku. odnosno koliko je ta imovina tokom obračunskog perioda izgubila svoje vrednosti. dinamičku i organsku. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na početku obračunskog perioda. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrđivanje stanja imovine. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. Pa saglasno tome. Pažnja je. a drugi deo se zadržava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obračunskih perioda. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. nije namenjen ni utvrđivanj imovine. Ovde je važno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. Koji od ovih ciljeva otpisivanje može da ostvari? 26 . da kada se posmatra jedan obračunski period. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je održavanje supstance. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. iskazuje se kao trošak. jasno je da to ne može biti nabavna.Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. ako se pođe od toga da je primarni cilj bilansa utvrđivanje imovine preduzeća. Na ovaj način želimo da ispoštujemo načelo uzočnosti (načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu). ali nije isto zbog tehničkog progresa koji se u međuvremenu dogodio. Pošto je otpisivanje način na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. Ako želimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. a to je utvrđivanje periodičnog rezultata. Ili drugačije. Dakle. kroz otpisivanje. na kraju njegovog veka trajanja. Može se reći. onda se visina otpisa utvrđuje tako što uporedite vrednost imovine na kraju. već je namenjen obezbeđivanju određenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. koje nastaje usled dejstva različitih faktora. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak raspoređuje na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. nego reprodukciona vrednost sredstvava. rasporedi na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. odnosno rashod. utvrđivanje vrednosti imovine. ako se govori o apsolutnom održanju supstance.

Otuda cilj po statičarima teško da može biti realizovan otpisivanjem. Dakle. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. tj. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike između aktive i obaveza). Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najčešće korišćenih metoda za utvrđivanje vrednosti firme kao celine. Ne može se. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. to zavisi od odnosa između prihoda i rashoda. jednostavno. Znači imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu različite stvari. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku 27 . da je otpisivanje knjigovodstveno-tehnički postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. četvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obračunskom periodu. Kada govorimo o utvrđivanju vrednosti preduzeća. Otpisi postoje. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novčani oblik. koji nije pokriven prihodima datog obračunskog perioda. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. tj. Ali pored nje redovno se utvrđuje tzv. prema ustaljenim pravilima onda će utvrđeni rezultat. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje uzavisnosti od njene namene. Prema tome. Ovaj cilj se može ispuniti. a pošto nisu nadoknađenih znači da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. i zato otpisivanje ne može biti instrument za utvrđivanje vrednosti preduzeća. Da li se otpisivanjem može obezbediti održanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. pa i trajno. i to se otpisivanjem konstatuje. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. Smatra se da otpisivanje može obračun raspodeljivog periodičnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamičkom teorijom. recimo čija je vrednost 1000. od otpisivanja očekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. ne možete utrošene vrednosti nadoknaditi. Znači ne možemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeđujete da rezultat ne bude precenjen. umanjena za pojedniačne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. dakle. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. treba zaključiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Jer. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Zbog toga što statičko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Dakle. određeni iznos sredstava. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. Čak teško da može biti i instrument za utvrđivanje same imovine preduzeća. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se određuje vrednost preduzeća. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. Problem nadoknade je problem između prihoda i rashoda. možete imati otpise sredstava a da. prinosna vrednost preduzeća. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinačnih imovinskih predmeta. Ovaj cilj se može osporavati! Pre svega. Da li možemo obezbediti obračun raspodeljivog periodičnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostižan cilj kada je reč o otpisivanju. ali to znači da otpisa nije bilo. šta se događa kad se neko sredstvo otpiše. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. Sredstvo se troši. već rashod (po definiciji sredstava). onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobađa. Ali. osim što će biti raspodeljiv. u tom otpisivanju. treći naredne 2. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat čija raspodela neće ugroziti održavanje supstance) što i jeste cilj. biti i međusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. zato što kupac želi zapravo da proveri koje on profite može očekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaže.Kada govorimo o cilju otpisivanja po statičkom shvatanju. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. Šta se događa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. od toga koje ciljeve preduzeće želi da korišćenjem te imovine ostvari. privremeno. odnosno problem rentabiliteta poslovanja.

Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. zbir godišnjih otpisa 300. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. Oslobođena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno oslobođena. pa nema ni privremeno ni trajno oslobođenih sredstava) 2. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). Da bi se pojavila trajno oslobođena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Nema zamene u toj godini. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traži ulaganje odmah u narednom periodu. Šta su privremeno oslobođena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. укупно Привр. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. Osim privremeno oslobođenih sredstava mogu postojati i trajno oslobođena sredstva. procenjeni vek trajanja 5 godina. Vrednost mašine je 1200. Zato se tako oslobođena sredstva tretiraju kao privremeno oslobođena sredstva. 6. određeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. Ali kad se sredstvo otpiše.veka trajanja. Po isteku pete godine. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno oslobođena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta.Укупна Год. To naravno uopšte nisu male sume. На Садашња вред. može se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. kažemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. 3 4 5. slobodna. sva sredstva koja su bila oslobođena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. već da ta potreba za zamenom biva u različitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. 1200 1200 300 300 300 300 2. 8. da imaju različiti vek trajanja. PRIMER: Imamo tri mašine čija je nabavna vrednost 1500. 1 2. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. pa je 1500/5=300). u tom slučaju nema trajno solobođenih sredstava) 3. Збир Замена Ослобођена амортизација Крају mашина СВ Отписи Отписа год. godišnji otpis 300. naredne godine druga. treće treća).трајно емено 1. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u različitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. Čak. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Otpis je linearan. 7. možemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobađanje određenog iznosa sredstava. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. Kada se materijal potroši u datom obračunskom periodu. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. prve godine. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. 3. 28 . (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. 900 1200 2100 600 900 1200 2700 300 600 900 1800 300 600 900 1200 300 1500 900 1200 2100 600 900 1200 2700 600 900 900 900 900 900 900 900 1800 2700 3600 3000 2400 1800 1500 1500 1500 900 1800 2700 2100 1500 900 1800 900 1800 1200 600 900 900 900 900 900 900 900 900 Ako imate prvu mašinu.

Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. tačno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. Jer dolazi do stalnih zamena. Najčešće pitanje-šta ovo znači? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. Znači 20% vaše amortizacije je praktilčno u tom sredstvu vezano 15 godina. 5-3/5=66. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. četiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. Treba da postoji monetarna stabilnost. i ona se takođe otpisuje. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na početku. da su sredstva različitog veka trajanja. da je dve godine vezana 20%. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno oslobođeni. Ovo zbog toga. vek trajanja 5. Znači meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. Znači. a vrednost treće 1200. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. akumulirana amortizacija je 1500. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. ne 1500. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). ako je ukupno vreme vezivanja 15. razbijete na ulaganja od po 20%. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. od ovih 1800 ne možemo reći da je sve trajno oslobođeno. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). a 600 privremeno oslobođeno. A s druge strane. Ovih trećih 20% vezano je prvu. biće zamenjene posle 3. U knizi kod prof. da se sredstva nabavljaju u različitim vremenskim periodima. Kako se izračunava prosečno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. što je sada kraj treće godine. Neki raspored starosti tj. Na kraju šeste godine. na kraju šeste zamenu druge. I ovaj efekat trajno oslobođenih sredstava se može tako izgubiti. su prilično rigorozni. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od čega 900 ostaje kao trajno oslobođeno. onda je prosečno vreme vezivanja 3 godine. od toga je 900 stalno. tokom života preduzeća se menja. druge 900. nabavićete i neku mašinu čiji je vek trajanja 3 godine. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izračunali prosečno. Četvrtih 20% vezano je 4 godine.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. i ako se otpisuje linearno. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. Ukupno je oslobođeno 900 (300+600) i to je takođe trajno oslobođeno. One se gubi onda kada sredstva postanu približno jednakog veka trajanja. ili kada broj 29 . ali vi svodite na godišnji otpis . tri godine 20 %.67. Dakle. drugu i treću godinu. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. Oslobođena amortizacija iznosi ukupno 1800. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. Rankovića piše koliko možemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno oslobođenim sredstvima. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno oslobođena sredstva.Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. neće izdržati svih pet godina. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete prosečno vreme i podelite sa prosečnim vremenom. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). Jer će možda doći do kvara. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno oslobođenih otpisa. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. Privremeno oslobođene amortizacije više nema. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Treće godine kupuje se trća mašina. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. To znači da kada početna vrednost opreme. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno oslobođenim. sve ostalo je privremeno oslobođeno. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. šta znači da je prosečno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumačite ovo da je jedna godina vezana 20%. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. Od tog trenutka postoje samo privremeno oslobođena sredstva.

nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. a pre svega finansiranja. Takav propis je ukinut. Znači kada uporedite početnu vrednost sa trajno oslobođenim sredstvima. Ne insistiram na tome da ovakve računice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. za ocenu rentabiliteta posla. SUŠTINA je da znate šta znači i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno oslobođena sredstva. Gubi se efekat trajno oslobođenih sredstava. s obzirom da dolazi do privatizacije. I onog trenutka kada početna vrednost dostigne 66. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog računovodsrva. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. društvena svojina nestaje. a nekih je vezano 1 godinu. i obično se baziraju na dnevnim cenama. Jer rezultat koji se utvrđuje u pogonskom obračunu naziva se ekonomski rezultat. Zašto nam je važno gde sve otpisivanje može da se vrši? Ne naravno zbog toga di bi smo znali mesta. Otpisivanje sredstava može biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. Namenjeni su isključivo internim korisnicima informacija. Dakle. efekat trajnog oslobođenja prestaje da postoji. i onda je visina otpisa obračunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti.67% trajno oslobođene amortizacije. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. za potrebe kalkulacije. imate samo privremeno oslobođena sredstva.mašina dostigne 66. u pogonskom obračunu. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obračuna. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od države. i kada postoji. dok se ne dostigne koeficijent elastičnosti efekta proširenja. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. Da shvatite na koji način likvidnost firme može biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. nego da bi smo znali ciljeve. kalkulacije i poreskog bilansa. Zbog toga. Tu postoje propisane stope otpisa koje država priznaje kao stope po kojima će biti utvrđena amortizacija iskazana u poreskom 30 . da su ta trajno oslobođena sredstva privremenog karaktera. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. Otuda zaključak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. a za potrebe utvrđivanja oporezivog periodičnog rezultata. cela priča je sračunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti može obezbediti priliv privremeno i priliv trajno oslobođenih sredstava. za potrebe poslovnog bilansa.67% vrednosti trajno oslobođene amortizacije. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. da preduzeće posluje rentabilno 2. Da je pojava trajno oslobođenih sredstava više izuzetak nego pravilo. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost može odstupati od tržišnih cena. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrđivanje prodajnih cena. Sa aspekta poreskog bilansa. a kada je reč o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. prihvatanja porudžbina. već problem zamene. Ranije je kod nas postojao propis koji je određivao minimalnu visinu stopa amortizacije. da su sredstva deljiva i da se mogu delimično zamenjivati 4. njihovog odbacivanja i sl. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. da tržište prihvata porast obima proizvodnje 5. Pri utvrđivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. visina otpisa se utvrđuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi održanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na način da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava.

da otpisuju svoju imovinu. sve štete koji nastanu povodom događaja na čiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne možemo uticati. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. su u stvari stope otpisa utvrđene za potrebe oporezivanja. Dakle. najmanje. razorni vetrovi. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je država propisala. rabaćenjem. ovakva odluka države će sredstvo učiniti nepodobnim za dalje korišćenje. Dakle. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne dođe do stopa koje će njemu odgovarati. 31 . protokom vremena. koji se ne mogu predvideti. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. vanrednih događaja kao što su požari. ne mogu da otpisuju koliko hoće. a preduzeća po pravilu nemaju stručnjake koji bi mogli da im kažu po kojoj stopi. rekli: ne isplati mi se da ugrađujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu.) 3. poplave. i čim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. u periodu od godinu dana. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduže na period koncesije. Naravno. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 1. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. Odnosno. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. I država propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 2. treba otpisati u istom periodu. preduzeća su se našla u čudu. klasifikujemo. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. na primer. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. nepodobnost – npr. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. ekonomskim razlozima. Preduzeća vrlo često te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. imate tri otpisa za ista sredstva. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. 2. imate automobil koji troši običan benzin. Znači rezon države je sledeći: možete vi u poslovnom bilansu da obračunate koliku god hoćete amortizaciju. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. druga može biti u poreskom i treća može biti za potrebe kalkulacije. zato što su ciljevi različiti. Iako bi možda period njegove ekspolatacije mogao biti duži. zemljoresi. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše običan benzin plaćati visoku novčanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane državnih organa. Sada mnoge računovođe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. odnosno na vreme otpisa koncesije. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preračunali bi ste se i npr. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. automobili koji troše običan benzin. Znači. ali za potrebe utvrđivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obračunatu po ovim stopama. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. One ''alfa'' tabele o kojima ste možda čuli. koje se koriste u Nemačkoj. radi zaštite životne sredine. koji je određivao minimalne stope otpisa. zbog toga što su se u međuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niže troškove.bilansu. fizičkim trošenjem tj. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. cene padaju. Kada bi ste imali takav jedan automobil. i država reši propiše da. sada možemo da otpisujemo koliko hoćemo. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. Onog trenutka kada se pojavi na tržištu nova genetacija računara. ili iscrpljenjem supstance (kada je reč o prirodnim bogatstvima).

2. ako dođe do obustavljanja neke investicije, sredstva uložena u izgradnju datog objekta ili date mašine, prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala može biti razlog za obustavu gradnje, i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). I I Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše, o tome smo već pričali: 1. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrđuje se konačna visina redovnih otpisa, koji se utvrđuju saglasno MRS i računovodstvenim politikama) 2. u pogonskom obračunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) I I I Postoji još jedna podela, prema tehnici otpisivanja: 1. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) I V Možemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim želimo da konstatujemo smanjenje vrednosti, bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – može biti redovno ili vanredno). Vanredno otpisivanje, za razliku od redovnog, je vezano za sredstva sa ograničenim vekom trajanja, a može biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograničen vek trajanja. Recimo ako dođe do poplava koje unište obradivo zemljište. To se događa, naiđe bujica i odnese plodno tle. Ostane kamen ispod. Vrednost zemljišta pre, i posle polave se dramatično razlikuje. To je povod za vanredni otpis zemljišta. Kod umetničkih predmeta koji se takođe neotpisuju, ali ne zato što nemaju ograničen vek trajanja, jer teško je verovati da bilo koje umetničko delo može trajati beskonačno dugo (možda jako dugo, kao piramide, ali ne beskonačno), kada dođe do značajnog, trajnog oštećenja nekog umetničkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Tu nema sistematskog otpisivanja, ali vanredni otpisi su mogući. 2. dopunsko otpisivanje Na osnovu čega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Naravno, plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje, koje možete predvideti. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja, shvatićete da to uopšte nije tehnički posao. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. Znači da identifikujete: - osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) - koliki je njihov procenjeni vek trajanja - metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). I tek pošto definišete politiku, možete pristupiti izradi plana. Onda je plan čisto tehnički posao. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. Znači, računovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje, a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. Znači ako kažete da ćete vaše građevinske objekte otpisivati linearno, da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom, da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode, vi ste time definisali svoju računovodstvenu politiku. Ako kažete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati, povećavajući znači vrednost imovine, onda je to takođe deo vaše politike. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate, koja su predmet otpisivanja. Znači u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. Naći će se njihova nabavna vrednost, procenjeni vek trajanja, eventualno procenjeni likvidacioni ostatak, navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute, kolika je bila njihova nabavna vrednost, koliki je njihov procenjeni vek trajanja, koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja, čak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Zato što se sredstvo može koristiti u određenom 32

vremenskom periodu. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja, onda ćete sigurno naići na tri različita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. Prvo, vek trajanja je period u kome sredstvo može pružati usluge; u kom je ono tehnički sposobno da pruža usluge. To je tzv. tehnički vek trajanja. (Katin PC 286, koji još uvek fantastično funkcioniše; on je tehnički u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. On je uvek kraći od tehničkog veka trajanja. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). Postoji i korisni vek trajanja, koji je kraći od ekonomskog. To je vek trajanja u kome, po politici zamene sredstava preduzeća, će dato sredstvo biti korišćeno. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse čiji je ekonomski vek trajanja 10 godina, naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina, jer želimo da izbegnemo rast troškova održavanja, i li želimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehničke ispravnosti naših vozila. Dakle, 7 godina koristimo, posle toga prodajemo i kupujemo nova. Ekonomski vek trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. Niko ne može reći da autobus posle 7 godina ne može više da se koristi, politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. Prema standardu 16 koji se bavi ovim pitanjem, u paragrafu 43, savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja, treba uzeti u obzir uobičajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi, očekivano fizičko rabaćenje (koje zavisi od režima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene), tehničko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze, vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili slična ograničenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. Ili na primer, mašina može da se koristi još, ali licenca za proizvodnju tog proizvoda ističe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga važi licenca. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u različitm zemljama različito je definisno. Kod nas važi pravilo: od prvog narednog meseca. Iako se sredstvo troši kontinuirano, otpis se vrši na mesečnom nivou, kod nas. Znači, svakog meseca knjižito otpis, i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis počinje da teče od prvog narednog meseca. Isto tako, za sredstva koja su otuđena u ovom mesecu, otpis prestaje od prvog narednog meseca. To je prosto konvencija, morate preseći negde. U nekim zemljama je to, recimo, na pola godine. U Nemačkoj, sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine, počinju da se otpisuju od prvog jula. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine, naravno, počinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. Takođe, bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpočeti po nabavci, a ne po početku korišćenja, zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. U paragrafu 46, MRS-a 16 se kaže da osnovicu za otpisivanje čini nabavna vrednost ilicena koštanja, koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak, pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka značajna, i da se može pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvožđa, starog građevinskog materijala). Ako navedena dva uslova nisu ispunjena, zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka, i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. Nisu slučajno ova dva uslova utvrđena, zaista je teško u mnogim slučajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. Ako imate mašine koje traju 10 godina, ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvožđa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak, i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno tržište može se ići na procenu i to uzeti u obzir. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16, i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja, a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. Imate pravo da izaberete, ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. Dopušteno je da sa degresivne metode pređete 33

na linearno otpisivanje, ali nije dopušteno obrnuto. Ovo zbog toga, što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu, a to se obično radi onda kada je vek trajanja kratak, pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan, i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. To se ne smatra instrumentom kojim se može uticati na visinu poreskog tereta. Ali ako otpisujete linearno, pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešie da pređete na degresivno otpisivanje, tako povećate otpise i smanjite rezultat – e država to ne dozvoljava. Neću Vam pričati metode otpisivanja, zato što očekujem da ih znate. Sve smo to naučili u prvoj godini. Potsetite se uslova za primenu načina utvrđivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na određene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. Očekujem da znate šta je linearna metoda, šta se otpisuje, koje su pretpostavke od kojih polazi, i koje su njene slabosti. Isto za degresivnu, koje su njene varijante. Znači, SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala, a to je kraj u Power point prezentacijama, pa ajde da dodam... Obračunati otpis predstavlja rashod perioda, osim ako je sadržan u učincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe, jer je u tom slučaju obračunati otpis uračunat u cenu koštanja. U prvom slučaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. U drugom slučaju, otpis če postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva, putem njegovog otpisivanja. Procenjeni korisni vek upotrebe, mora se periodično preispitati. Ako se pokaže da je očekivani korisni vek trajanja, pri tim preispitivanjima, kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. O ovome govori paragraf 49, MRS-a 16. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. U slučaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile, da izabrani metod ne odražava na pravi način gubitak ekonomskih koristi, metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu računovodstvene procene. U takvom slučaju, visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izračunavati po novoj metodi. 18.11.2004 BILANSIRANJE FINANSIJSKIH ULAGANJA Sta se smatra dugorocnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti sa aspekta dospelosti dugorocna I kratkorocna, pa da najpre definisemo sta su to dugorocna finansijska ulaganja. Kazemo da su to ulaganja novcanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi u druga preduzeca, sa namerom da se dugorocno drze, odnosno rok naplate tih potrazivanja je duzi od godine dana. Zasto imamo da se dugorocno drze, pa jos I ovaj dodatak? Zato sto ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi a to znaci da nemaju rok dospeca I to znaci da se na njih odnosi ovo da se dugorocno drze, a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeca a to znaci da je rok naplte duzi od godine dana. Sta znaci ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaci da vi tim ulaganjem sticete svojstvo suvlasnika. Znaci izmedju firme u koju ulazete I vas postoji vlasnicki odnos vi ste suvlasnik date firme. Sta znaci ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme I vas postoji duznicko-poverilacki odnos, dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Zbog cega su ova ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga.Jedan je dugorocnost koju sam vec pomenula a druga je da se posebnim evidentiranjem I iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti odnosno po osnovu prodaje 34

zato sto ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad. Ali ako ste uz to I suvlasnik te firme vasa pozicija ce biti mnogo snaznija nego ako niste. vas glas se nece cuti. ili samo zato sto vrednost te firme na trzistu raste. I zato vi zelite da steknete ucesce u toj firmi. Naravno vi ne mozete pri sticanju ucesca potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma ili kakav je njen rentabilitet . Dakle to su firme cije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti cijom se vi inace bavite. finansijski polozaj… ali to nije vas primarni motiv. Ne. znaci drustva sa ogranicenom odgovornoscu I akcionarska drustva. bilo da su to vasi veliki kupci ili dobavljaci ili firme koje se bave istrazivanjem I razvojem proizvoda cijom se vi proizvodnjom bavite ili firme koje se bave prometom roba cijom se proizvodnjom vi bavite. znaci nacionalnim propisima moze biti dozvoljeno da se ucescem smatra ulaganjem u drugo preduzece recimo koje dostize minimalno 15% ili min 20% ali nikada 35 . Vi to radite zato sto je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vase delatnosti. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kazete da imate ucesce. Zasto vi zelite da ucestvujete na njenu poslovnu I finansijsku politiku? Zato sto kroz taj uticaj zelite da unapredite sopstveno poslovanje. Znaci nece ona nama dati nize cene. Ako mozemo da uticemo na odluke koje ce u toj firmi biti donete kakve ce onda te odluke biti. Primer:imate firmu koja je vas veliki dobavljac. znaci visina dividende koju ona isplacuje nije vas motiv ulaganja. ucesca 2. Da bi se ucesca u opste javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeca. U zemljama clanicama EU po 4. Znaci ja hocu da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti odnosno bolje receno iz osnovne aktivnosti firme. ali cete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. Dakle mi cemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose pozitivno odraze na nase poslovanje. To znaci da kada god se odlucujete da sticete ucesce u nekoj firmi to nikada ne radite napamet. onakve kakve odgovaraju nama. I vasa ucesca se uglavnom odnose na preduzeca za kojima vi vec imate odredjene poslovne odnose. Vi ulazete u jednu firmu sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vas uticaj na poslovnu I finansijsku politiku te firme. dugorocne plasmane UCESCA Ona nama nisu novi pojam. Kako cete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time sto cete imati u nekoj firmi ucesce? Mi ucescem sticemo pravo glasa odnosno sticemo sposobnost da uticemo na donosenje poslovnih odluka u toj firmi. taj broj vam onemogucava vas uticaj na poslovanje te firme. I to je razlog zasto se oni vode odvojeno I prihodi odvojeno prate. imali ste ga I do sada samo ne tako jasno odredjeno. To nikada ne radite samo zato sto firma isplacuje visoke dividende. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao ucesce potrebno je da osim ovog motiva koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. Znaci ucesca se javljaju tek posto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeca. Dakle da biste mogli vrsiti neku uticaj vi morate imati makar 10%. mora da bude ispunjen jos jedan uslov. dugorocne hartije od vrednosti 3. Dakle ako imate 1% akcija koliko kod vi zeleli da na osnovu tih akcija uticete na tu firmu.direktivi osnovano je pravo da ovu granicu od 10% mogu podici ali ne vise od 20% . Vi imate snazan interes da kod te firme imate snaznu poziciju. Redovnos vase proizvodnje. I ne treba . Vi ne mozete. vi nemate ucesce. Sta obuhvataju dugorocna ulaganja? Mozemo ih najgrublje klasifikovati na tri grupe: 1. kvalitet vasih proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaca I od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete kao materijal koristite u daljoj preradi.ucinaka.

znaci vi kazete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme . Ako imate vise od 20% a manje od vecinskog ucesca u pravu glasa tada se kaze da imate znacajno ucesce. I preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi cete prakticno tu firmu voditi. Znac imamo ucesce u obicnim I ucesce u preferencijalnim akcijama. zemlje clanice mogu odrediti I visu granicu ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao ucesce. vi ste ulozili kapital. ja sada necu reci vise od polovine zato sto ne morate imati vise od polovine da biste imali firmu pod kontrolom ali vi morate imati vise glasova od svih drugih. hocu da na to obratite paznju ucesca dele na: 1.direktivi da gornje granica ne moze biti iznad 20%. znaci kada neko ima 30% glasova znaci to je trecina od celine . Vase ukupno ulaganje ce mozda biti 40% kapitala cete imati samo 20% glasova jer je deo vaseg ulaganja reprezentovan upreferencijalnim akcijama. I zato se takve firme oznacavaju kao zavisne firme jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme a firma koja vrsi kontrolu. a to ne bi odrazavalo pravu sustinu vaseg ulaganja. to bi u velikom broju slucajeva znacilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima ali ne mora uvek biti tako. Pa se prema visini ucesca u pravu glasa. Uvek je bilo” koliko para toliko muzike” . Obicna ucesca daju vam osnova za odredjeni uticaj ali vas glas se u skupstini akcionara gde vi upravljate nece narocito glasno cuti. obicna 10%-20% prava glasa 2. sto vise ulozite u datu firmu vi imate snazniji uticaj na njenu poslovnu I finansijsku politiku. ali nemate pravo glasa jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. Znaci mogu imati 30% kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama ja nemam ucesce jer ja nemam mogucnost da uticem na tu firmu. maticnog drustva… BILANSIRANJE UCESCA Ucesca koja su vecinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija pod nazivoj “ ucesca u povezanim preduzecima”.iznad toga. Ako se znacajna I obicna iskazuju u jednoj poziciji onda su u napomenama koja prate tu poziciju prikazane odvojeno kolika su znacajna a kolika su obicna I bice navedeno na koje firme se odnose znacajna ucesca . I zato se kaze u 4. snaga naseg uticaja zavisi od visine ucesca. 36 . Ako imate vecinsko pravo glasa. Kako se ucesca dele? Posto smo rekli da su ucesca osnova za uticaj koji imamo. U nekim bilansnim semama cak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znacajna ucesca a posebna za obicna ali se cesto znacajna I posebna ucesca iskazuju kao jedna pozicija ali se uvek odvajaju vecinska ucesca kao posebna bilansna pozicija. Znaci zato kada govorimo o ucescu uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. Zato sto ne mora da uvek zato mi kada odredjujemo kakvo je ucesce uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi a ne visinu ngazovanog kapital. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje ucesca znaci procenjivanje ucesca u trenutku sticanja vrsi se po njihovoj nabavnoj vrednosti . verovato je da ce donete odluke mozda ne po svakom pitanju ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar namece tj trazi. jer izmedju 10 I 20% to nije ucesce da vam obezbedjuje da vi mozete bitno uticati na odluke koje ce biti donete. jer bi to u tom slucaju odnosno ako kazete da imate ucesce samo ako imate 25% sva vasa ucesca ispod 25% ne mozete iskazati kao ucesca vec morate iskazati kao obicna ulaganja. vecinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital I prava glasa u velikom broju slucajeva stoji znak jednakosti. Zato sto ako imate preferencijalne akcije neke firme. tada se takvo ucesce kvalifikuje kao vecinsko I vi nad tom firmom vrsite kontrolu to znaci da buduci da imate vicinsko pravo glasa vi cete birati ko biti u upravnom I nadzornom odboru. Znacajno u sledecem smislu da vi mozete sada na skupstini akcionara uticati bitno. znacajna 20%-50% prva glasa 3. Znaci minimun je 10. jer ce ona naravno raditi ono sto vi kao vlasnik akcije od njih trazite. tj vi koji posedujete vicinsko pravo glasa dobijate status maticne firme ili vrhovnog drustva.

Ako se opredeljujete za istorijski trosak kao osnovicu procenjivanja tada cete vrednost ucesca testirati na obezvredjenja. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost ucesca. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg ucesca. Vrednost koju smo dali bice vrednost akcije koje smo kroz razmenu dobili Naknadno procenjivanje ucesca. Secate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava stecenih kroz postupak razmene. To je procenjivanje na dan bilansa nakon sto smo to ucesce stekli I svih narednih godina sve dok to ucesce posedujete. ona je za mene zanimljiva zato sto se bavi prodajom ima siroku mrezu I bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj kada ne bi bilo azia. znaci ja mogu da dam moje akcije I da uzmem akcije neke druge firme I da kroz tu razmenu akcija steknem ucesce u kapitalu te druge firme. Akcija moze imati cetiri vrednosti. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoci I reci firma je dobra . ono sto nema sposobnost aktiviranja I sto ne mozete ukljuciti u nabavnu cenu ucesca to su izdaci koje biste imali vezane za donosenje odluke o kupovini ucesca. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa ukoliko se akcije kotiraju na berzi odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa ako se akcije ne kotiraju na berzi. 1. berzansku to je vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja 4. Ona ce biti tretirana kao rashod perioda. Znaci dogodi se nekad narocito oko nove godine. vec da ce u tom peruodu do prodaje ucesca trzisna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili mozda rasti onda nema razloga vrsiti otpis vrednosti vaseg ucesca. rezervi I neraspodeljene dobiti. E taj iznos koji bi ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini ucesca ne mogu biti ukljucena u nabavnu cenu ucesca. jer ne mozete vi kupiti akcije na berzi. oko dana bilansa da iz bilo kojih cak I potpuno neekonomskih razloga. nominalnu tj onu na koju akcija glasi 2. firmu vodi tim.Nabavna vrednost ucesca je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela uvecanoj za zavisne troskove nabavke( troskovi provizije berzanskom posredniku.) sve te troskove mozete dodati na kupovnu cenu akcija I obrazovati nabavnu vrednostu vasih ucesca. emisionu to je iznos za koji se akcija prvi put prodaje 3. ali nisam bas sigurna kakva je firma . zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjizeni kao novi vlasnik tih akcija. Dakle ako vrsite razmenu tada cete kao nabavnu vrednost ucesca uzeti onu vrednost ucesca koju ste u razmenu dali. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera s obzirom na to da vi necete prodavati ucesca ni sutra ni prekosutra ni za mesec dana ni za godinu dana. bilansnu to je vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija I ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. Posto su ucesca dugorocna ulaganja postoji stav da kratkorocan pad vrednosti ucesca ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. njihova poslovna politika je takva. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. Hocu da kupim ucesce u nekoj firmi. kao tekuci trosak jer odluka je mogla da bude I necu da kupim. jer berza je trziste tj sekundarno trziste HOV. U svim drugim slucajevima ako je firma dobra ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. Ukoliko ucesca sticete razmenom akcija sto je takodje moguce. Dakle ne mogu se vezati direktno ovo I spada u tekuce troskove. Dakle ja trazim usluge neke konsultanske kuce. Naprotiv ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti 37 . morate se obratiti ovlascenom berzanskom posredniku koji ce to za vas uraditi ali ce vam napalatiti proviziju koja ce za vas predstavljati ZTN. zatim berza ce vam zaracunati porez na promet. Dakle ukoliko dodje do pada trzisne vrednosti onda se postavlja pitanje sta nam valja ciniti. Dakle testiracete da li morate da primenite princip nize vrednosti ili cete zadrzati nabavnu vrednost ucesca buduci da cu trzisne cene vasih ucesca iznad nabavne vrednosti. Oni ce sve to obaviti izvestiti me a ja cu to morati da pltim.

Da bi se te slabosti otklonile razvijena je equity metoda. I to cu uraditi na kraju godine. mi hocemo da nam se vrednost ucesca menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. B je objavilo svoje rezultate. Vrednost ucesca treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to ucesce odnosi. najpre u SAD a onda je polako prihvatana I vec je prihvacena u Evropi. zadrzavanja neraspodeljene dobiti direktno ce povecati visinu ucesca. dakle njemu pripadajuci kapital raste ili u slucaju gubitaka pada I vi cete otpisivati ali sporije. Znaci dolazi do malog premetanja rezultata zato sto kod firmi koje imaju ucesca u opste ne moraju biti male svote. on ce za iznos isplacenih dividendi pasti. Ova metoda se primenjuje za znacajna ucesca. I dakle vrednost ucesca u vasem bilansu bice podcenjena .vi cete u vrednosti ucesca imati jednu latentnu rezervu(neiskazanu. Ne . I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu ucesca koja posedujemo uticace na nas rezultat tek naredne godine iako je dobitak iz koje ta dividenda potice ostvarena u ovoj poslovnoj godini. a vama ce od toga opet pripadati 30% tj 520. jer ja imam 30% kapitala I povecavam vrednost ucesca za iznos dobiti koja meni pripada. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem . latentne rezerve. Mi zelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koje ucesce poseduje to ucesce iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog ucesca Primer:vi imate 30% kapitala firme B a firma B ima sopstveni kapital 1200. Equity metoda kaze.trajnijeg karaktera znaci dugorocan. dakle nice vise biti 1400. Svako povecanje kapitala nastalo zbog povecanja rezervi. 30% od 1300 je 430. Osnovna ideja ove metode koja se moze koristiti I kod izrade pojedinacnog I kod izrade konsolidovanog bilansa je sledeca. Polazi se od nabavne vrednosti dakle inicijalno ce biti ucesce vrednovano po nabavnoj vrednosti. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti.ja cu na ime dividendi dobiti 30 I tih 30 ce meni biti isplaceno. znaci svoj dobitak I ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. 30% od 200 koliko je povecanje je 60. zato sto je 30% od 1400 je 460. nece se mace dalje. Kada dobijem tih 30 ja vrednost ucesca smanjujem za 30 . Ako je vrednost ucesca u firmi koja se razvija I cija vrednos stalno raste a vi vase vase ucesce drzite na nivou nabavne vrednosti onda ce trzisna vrednost ucesca biti sve veca u odnosu na nabavnu vrednost. Postoji jos jedan nacin vrednovanja ucesca to je tzv EQUITY METODA zove se jos ponegde I metoda udela. ja kazem moje ucesce po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. U narednoj godini skupstina akcionara preduzeca B donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200 I to polovina se zadrzava a polovina se isplacuje kao dividende. Jer nacelo istorijskog troska vam zabranjuje I nacelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujet nacelo istorijskog troska da podignete vrednost ucesca iznad njegove nabavne vrednosti. ali vase ucesce je 400. Razliku cete tretirati kao rashod perioda. On ce sada biti 1300. U ovom slucaju. Znaci ja kao akcionar sa 30% ucesca dobicu od ukupne dividende koja iznosi 100 jer je dobit 200. nama pripada 400 (30%od 1200) ako smo mi to ucesce platili u datom trenutku 400 I ako primenjujemo nabavnu vrednost dok god vi ucesce imate ono ce biti vrednovano sa 400. a kapital ce rasti I to tako sto ce ostvariti dobitak pa ce odluciti da deo dobitka zadrzi u vidu rezervi I vec naredne godine kapital moze biti 1400. skrivenu rezervu) I iskazacete imovinu nizom nego sto ona zapravo jeste. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. Sa druge strane prihodi od ucesca ako procenjujete po nabavnoj vrednosti uticu na rezultat firme koja ucesce poseduje tek u narednoj godini jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. dakle postoji razlika izmedju vrednosti ucesca I njemu pripadajuceg dela kapitala. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znacajni 38 . nije izvesno kada I da li ce se od toga oporaviti onda morate otpisivati vrednosti ucesca na njegovu nizu vrednost. Kada ucesca vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju slucajeva dogadja da se u vrednosti ucesca formiraju tzv prinudne. Znaci kada god sopstveni kapital raste povecavam vrednost ucesca I kada god vrednost sopstvenog kapitala opada vrednost ucesca opada. u narednoj godini ako sopstveni kapital B poraste na 1400.

jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna. Imate novaca ne treba nam u kratkom roku I vi mozete da birate ili da nekome pozajmite ili da kupite necije akcije ili obveznice. Preduzece kupuje HOV iako nema nameru da ih proda u kratkom roku jer je to dugorocna rezerva likvidnosti. Neka te posledice prizna I neka se te posledice odraze na visinu njegovog ucesca. ja sam kao prihod iskazala 60 a nikada necu naplatiti 60. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjizi kao prihod nego se knjizi kao smanjenje vrednosti ucesca. I sve dok ne ispunite onaj uslov da to vase ulaganje bude bulansirano kao ucesce.uticaj na poslovanje firme. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem I procenjivanje finansijskih derivata kao sto su fjucersi I sl.dugorocni plasmani. stecenih obveznica. takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji I to su kratkorocne hartije od vrednosti. Znaci ja jesam iskazala prihod od 60 ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novcani priliv a ostalih 30 su povecali rezerve moje firme u kojoj ja imam ucesce. A ja sam na taj prihod platila porez I imala novcani oblik. obveznice. Standardi koji se bave ucescima MRS-22 I medjunarodni standard finansijskog izvestavanja MSIF-3. Tek kada ja prodam ucesce to ce se pretvoriti u gotovinu a do tada ja platim porez na nesto sto jeste prihod ali neije donelo gotovinu I to je ono sto je lose. A za ostale hartije od vrednosti I dugorocne plasmane merodavni su MRS-32 “ prezentacija finansijskih instrumenata”I MRS-39 “ procenjivanje finansijskih instrumenata” znaci jedan standard se bavi nacinom na koje ih treba bilansirati a drugi nacinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. razlici izmedju nabavne I prodajne vrednosti. To ne znaci da ce se uskoro prodati. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam ucesce 60 . MRS-22 “ poslovne kombinacije ili spajanja” jer ucesca predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija .. Znaci kada sam izracunala deo dobiti koji mi pripada. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena ali postoji I tu nesto sporno Ja sam iskazala 60 prihoda I povecala ucesce. Znaci prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji nece biti praceni u bliskoj buducnosti naplatama u punom iznosu. potrazivanja. a dok se naknadno procenjivanje vrisi u skladu sa nacelom nize vrednosti. Inicijalno procenjivanje se vrsi po nabavnoj vrednosti. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila ucesce za 30 I povecala gotovinu na racunu za 30. E to je mana ovog modela. od tih 60 moj novcani tok je samo 30 a drugih 30 su rezerve u drustvu B. E ovde postoji jedna razlika kada je rec o obveznicama 39 .jel! dakle mi zelimo da formiramo dugorocnu rezervu likvidnosti I da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. bilo u vidu kamate. Dakle ako izaberete da kupite necije akcije I to radite sam da bi zaradili na razlici u kursu . Finansijski instrumenti su vlasnicke I kreditne HOV. A HOV raspolozive za prodaju su HOV koje mogu ako se za tim ukaze potreba prodaju a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme.akcije. I razlici u kursu. nemate nameru da se mesate u poslovanje te firme. znaci ja sada imam deo prihoda koji nece biti pracen novcanim prilivom. da bi prisvojili dividendu koja je znacajna. Ako imate nameru da se mesate u poslovanje neke firme a nemate jos 10% akcija moracete te vase akcija da iskazete kao dugorocne HOV. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje ali ova njena slabost se zna I vodi se racuna o tome. obaveze. stecenih akcija. prihodi su potrazivali ucesca su dogovala. Druga posledica je da vi vidite pripadajuci deo dobitka iskazujemo kao prihod u istoj godini u kojoj je dobitak nastao. To su hartije koje se drze dugorocno dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kracem od godine dana I ne dospevaju za naplatu u roku kracem od godine dana. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspolozive za prodaju.

jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vaseg potrazivanja. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. DUGOROCNI PLASMANI Ovu pricu cemo ponoviti samo sa druge strane kada budemo govorili o dugorocnim kreditima tj o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti I njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. I vi cete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti a tu razliku cete iskazati kao odlozeni rashod. A nase potrazivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. Sto se kamate tice koja se naplacuje ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. odnosno I nominalna I realna bi bile jednake iznosile bi 100. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je visa od nominalne. kolika je vasa realna kamata?40. Vasi prihodi od kamate da ste platili po nominali vasa realna kamata bi bila. Ukoliko zalogu nemate svako pogorsanje boniteta vaseg duznika moze znaciti gubitak dela vaseg potrazivanja sto ce rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj otpisivanjem. Znaci nije vazno koliko ste vi platili vase potrazivanje jednako je nominalnoj vrednosti. znaci zbog toga sto ste platili iznad nominalne vrednosti vasa realna kamata je niza od nominalne kamate. vi cete za 2 god dobiti vasih 1000 I dobicete ukupno na ime kamate 100 a platitli ste 1060. Znaci kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potrazivanja po osnovu naseg dugorocnog plasmana. Zelim da osiguram potpunu naplatu svog potrazivanja. Na osnovu cega se procenjuje visina dugorocnog plasmana inicijalno? U visini iznosa koji smo pozajmili. Dugorocni plasman je dugorocna pozajmica nekom preduzecu sa rokom naplate duzim od godine dana I ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Mada pogorsanje bonitet ne mora uvek da znaci da je vase potrazivanje po osnovu dugorocnih plasmana postalo nenaplativo.Kada kupite obveznicu vase potrazivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. I vi cete na kraju druge godine dobiti 1000 I dobicete 100 na ime kamate. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice cija je nominalna vrednost visa imala suprotno dejstvo na vasu realnu kamatu. Mi sada govorimo sa stanovista onoga ko kupuje obveznice. Ali uobicajno je da se kamata placa I da se plasman naplacuje kao dugorocni kredit putem anuiteta. I time cete svesti ovu visu nominalnu na nizu realnu kamatu. I otpisivacete sveke godine na teret te godine srazmerni deo te placene premije. Vi mozete nekome pozajmiti novac I reci hocu da mi date hipoteku na vasu zgradu. Realna I nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti ako se obavi iznad realna kamata je niza od nominalne. Ako biste uspeli da kupite ispod nominale. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti vi ste onda platili premiju na tu obveznicu.obveznica glasi na 2 godine. vi ste obveznicu platili 1060. vi cete naplatiti 1000 kada istekne 2godine naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti I recimo da je kamata koju cete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 zna 2 god u apsolutnom iznosu. Realna kamata bi tada bila veca. ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. jer biste vi tada na kraju 2 godine dobili vise nego sto bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. Primer:nominalna vrednost obveznice je 1000. Na primer platili ste obveznice 950 .dakle nabavne vrednost je 1600. Dakle duznik placa kredit putem 40 . vi mozete smatrati da cete vase potrazivanje naplatiti. Svake godine vi cete knjiziti 50 na ime kamate I 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. I sta cete uraditi. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duznik ne placa kamatu tokom otplatnog perioda vec da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vaseg potrazivanja uvecavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. Naknadno procenjivanje vrsimo u skladu sa nacelom nize vrednosti u zavisnosti od boniteta duznika ako plasman nije osiguran tj u zavisnosti od vredsnosti zaloge.

potrazivanja ili nesto drugo. misli se na zalihe gotovih proizvoda I zalihe robe. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drze radi trgovine I koje ce biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. Prvo imamo : 1. potrazivanja namenjeni pretvaranju u gotovinu 3. brasno u proizvodnji hleba. HOV. Sva imovina za koju se ocekuje da ce biti realizovana ili se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. dati avansi koji predstavljaju potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe ovde je kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. I konacno u obrtnu imovinu spadaju gotovina I gotovinski ekvivalenti cija upotreba nicim nije ogranicena znaci nicem nije uslovljena. ili se kaze jos u toku jedne godine u zavisnosti od toga sta je duze. U konceptualnom okviru vec smo odredili da obrtna imovina imovina od koje se ocekuje da bude realizovana tj unovcena ili prodata ili potrosena u toku jednog poslovnog ciklusa. osnovni I pomocni materijal 2. I sta je uzeto kao zaloga. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE Zalih pripdaju obrtnoj imovini. Po redosledu kako bi isle. tri. OSNOVNI MATERIJAL Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je rec.anuiteta a mi nas plasman naplacujemo putem anuiteta. Ali sve to zavisi od ugovora. Primer:tkanina pri proizvodnji odece. to se moze videti samo iz napomena koje prate plasmane. dve . znaci ako vi resite da prodate neku masinu necete je vise bilansirati kao stalnu imovinu vec kao obrtnu imovinu. nepokretnost. meso kada pravite pljeskavice. U napomenama ce bit navedeno koji su plasmani osigurani. zalihe nedovrsene proizvodnje I usluga 3. 41 . gotovina I gotovinski ekvivalenti vec su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza Ili kupovinu sredstava Bilansiranje zaliha Time se bavi MRS-2 I u njemu ze zalihe definisu kao sredstva koja se drze radi prodaje u toku perioda bilo da su ona rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji kao I zalihe koje se u obliku osnovnog I pomocnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja ucinaka ili pruzanja usluga. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drze samo radi prodaje. Znaci ugovor moze biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju I kada isteknu godina.. Znaci osnovni I pomocni materijal se prvo trose pa dobijemo nedovrsenu proizvodnju pa dobijete gotove proizvode koje mozete prodati. Obrtna imovina se deli na : 1. zalihe koje su namenjeni ili potrosnji ili prodaji 2. Zato kazemo da je osnovni materijal onaj koji cini supstancu nekog proizvoda. Znaci obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se ocekuje da ce biti realizovana ili koja se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku od godine dana. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. vraca sve odjednom ili vraca putem anuiteta. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. Definicija je data tako da iz nje mozete naslutiti koje vrste zaliha ima. znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvim vec po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. zalihe gotovih proizvoda I robe 4. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. Misli se na potrazivanja kada se kaze da budu realizovana a ona koja se drzi radi potrosnje je materijal a imovina koja se drzi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu.

Gotov proizvod je konacan ucinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. I moguce je prevaljivanjem troskaova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha I visinu rezultata preko visine vrednosti prodatih proizvoda. posto su to sve unikatni predmeti.POMOCNI MATERIJAL Ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne cini njegovu glavnu supstancu. U cenu kostanja takvih proizvoda mozete uracunati direktne troskove(troskovi direktnog materijala I rada). oni su nezamenljivi. Znaci vi kada proizvodite hleb vi utvrdjujete jedinicnu cenu kostanja. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. Znaci u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju odnosno zalihe date u lizing. Vi ste platili isporuku koja jos nije izvrsena. Primer: konac pri sivenju odela. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. Znate da postoje nakiti 42 . ali bukvalno za konkretni proizvod. PROCENJIVANJE ZALIHA Vrsi se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe stecene kupovinom. ali kada pravite umetnicku sliku. znaci to su unikati I znamo tacno o kome je rec. To su oni ugovori cije se izvrsenje proteze na vise obracunskih perioda znaci pod dugorocnim ugovorom podrazumeva se ugovor cije se izvrsenje proteze ili pokriva vise obrazunskih perioda. ili proizvodite odredjeni nakit. Kod zalih se insistira na primeni nacela pojedinacnog procenjivanja kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. soja I zacini kod pljeskavice. Ali utvrdjujete samo one troskove koji se prema nacelu uzrocnosti mogu vezati za taj proizvod. NEDOVRSENA PROIZVODNJA To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. Ovakvo rascljanjavanja zaliha uslovljeno je razlicitim stepenom njihove likvidnosti tj njihove pretvorljivosti u gotovinu. posebne pojedinacne troskove I opste troskove izrade tj proizvodnje. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. Znamo nacelo istorijskog troska I znamo koje su to vrednosti. znaci to je potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moze uticati tako sto cete napraviti izbor zalih koji ce biti predmet prodaju I onih koji su prodati I onih koji ostaju na zalihama. odnosno po ceni kostanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. jer proces proizvodnje na tim zalihama jos nije doveden do kraja. sopstvene aktivnosti. POGONSKI MATERIJAL To je materijal koji ne ulazi u opste u sastav novog proizvoda ali omogucava proizvodnju tog proizvoda Primer:materijal koji se trosi kod odrzavanja masina. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugorocnih dugova. NEDOVRSENE USLUGE Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapocete ali nisu dovedene do kraja. Otuda se metoda specificne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. AVANSI Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha zato sto su oni prelazan oblik prema zalihama. Znaci ne proizvodite hiljadu komada vec jedan. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni METOD SPECIFICNE INDETIFIKACIJE a to znaci da ce biti utvrdjena cena kostanja za konkretan proizvod. vi odredjujete cenu kostanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovrsene proizvodnje I time se bavi standard 11. ili pet komade ali ne masovno. samo za specificnu vrstu proizvoda. a ako masina ne radi proizvodnje nema ali I potrosnja elektricne energije je pogonski materijal. Bilansiracete ih kao nedovrsenu proizvodnju kao usluge u toku. I koji se mogu tacno indetifikovati. so I kvasac I voda kod hleba.

Utorak. koja pretpostavlja korišćenje pojedinačnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. Rekla sam da MRS 2. Mi ćemo je. ipak. na bazi nabavne vrednosti. na moze biti utvrdjena njena cena kostanja kao cena kostanja svih proizvedenih budi od nerca koje su jednke. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrzavate nabavnu vrednost odnosno cenu kostanja. u onim situacijama kada preduzeće posluje u preduzeću koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. I koje cete poslati na razne strane svete I kojih ima 100 komada ali koje su iste. kako se zalihe raščlanjavaju i počeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrđuje pojedinačno. i da se u cenu koštanja u tom slučaju uračunavaju direktni troškovi materijala.koji su jedni jedini na svetu . odnosno cene koštanja. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. Prošlog puta sam počela da vam govorim o bilansiranju zaliha. ako su rezulatat kupovine. definisali smo šta se smatra zalihama. ako su rezultat rada samog preduzeća. učiti. Ž Nemam nameru da vam sada pričam na dugačko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada naučili. ili metodom procečne nabavne cene. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. predviđa za procenjivanje zaliha. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju mozete prodati a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti I varijabilnih troskova prodaje. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodični rezultat. Pored predmeta visoke vrednosti. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se računa primenom cena prvih nabavki na utrošene količine). dragulji i sl. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti vi primenjujete nacelo nize vrednosti.ne mozete primenjivati takav nacin utvrdjivanja cene kostanja. teška oprema i sl. onda je pretpostavka o sastavu zaliha. Znači. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. Za razliku od ove vrste zaliha. 23. onda zalihe potiču iz poslednjih. novembar 2004. (o zalihama koje nisu utrošene) da te zalihe potiču iz poslednjih nabavki. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). ako potrošene zalihe potiču iz prvih nabavki. korišćenje metode specifične identifikacije. Naknadno procenjivanje zaliha. Na dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost odnosno cena kostanja sa neto prodajnom vrednoscu. Dakle sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. Kod ove metode. kao što su automobili. koje nisu zamenjive ( slike. Ako je to pretpostavka o potrošnji. Kod prve bunde koristimo metod specificne indetifikacije za utvrdjivanje cene kostanja a kod drugih koristimo uobicajni postupak utvrdjivanja cene kostanja. . direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. i u onim privredama. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. dakle. koje su niže od tekućih tržišnih cena. primena u inflatornim uslovima može izazvati ozbiljne teškoće. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. ne zato što želim da učite istoriju. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno I nije svejedno kakva je bunda. gde se tačno može identifikovati određeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednoscu podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troskove prodaje. 43 . ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. takvih nema I za njihovu procenu koristite ovu metodu. Ne mozete kazati prosecna vrednost prstena koji se proizvodi u nasim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. Bundu je kreirao kreator I naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina . jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki.

jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode može obezbediti iskazivanje realnog periodičnog rezultata. Nažalost. . što znači da se zalihe ne zadržavaju dugo. Jer ako imate visok koeficijent obrta. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utičemo u tom slučaju. kroz oporezivanje raspodelu takvog rezultata. malo opadaju. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. a to znači povećan obim sredstava iz preduzeća. koja bi se zajedno sa metodom prosečne cene mogla primenjivati.koja imaju visok koeficijent obrta. metoda prosečne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiče iz svih nabavki. Drugim rečima. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. osciliraju.gde se sastav zaliha stalno menja. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala množite sa tako dobijenom cenom). gde su samo razlike u stepenu inflacije. Jer ako imate visok koeficijent obrta. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata može imati. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. ili svakih šest. robe ili gotovih proizvoda. bitno promeni rezultat. praktično upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. zajedno sa metodom prosečne cene. zbog primene ove metode. proglašena osnovnim postupkom. samtra se da je primena FIFO metode poželjna u onim preduzećima: . u uslovima čak i blagog rasta cena. onda će loše posledice primene FIFO metode. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. sračunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima.kod kojih učešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. to znači da se zalihe brzo obnavljaju. Ovo zbog toga. i inflacija koja nije visoka. i ona vam je poznata. od strane komiteta za MRS. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. što se vrednost utrošenih zaliha određuje po cenama prvih nabavki. svaka tri meseca. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih tržišnih cena. znači. Polazeći od takve pretpostavke. negativne posledice FIFO metode biti ublažene. Primena prosečne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. ako vam se sastav zaliha stalno menja. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. Što se tiče metode prosešne cene. tj.a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. Zbog toga. da ostane na zalihama. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru.permanentno (utvrđivanju prosečne nabavne cene prisupa se praktično posle savake nabavke. što onemogućuje precenjivanje rezultata. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi računa o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. Ova metoda je. Svi ovi uslovi. Nama koji živimo u inflatornom okruženju. Ta prosečna nabavna cena može se utvrđivati: .koja imaju širok asortiman materijala. da se ta inflatorna komponenta rezultata obračuna i da se onemogući njena raspodela. u stvari. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodičnog rezultata. i . oko nekog 44 . što ponovo znači da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. . imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. i . nije poželjna. U situacijama kada cene malo rastu. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu prosečnu cenu). odnosno. biti relativno slabe. utvrđuje se množenjem količina sa prosečnom nabavnom cenom. odnosno. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. gde postoji jačanje domaće valute.periodično (recimo prosečna nabaavna cena se utvrđuje svakih mesec dana. naravno deluje čudno da se FIFO metoda uzima kao uobičajeni postupak. i u uslovima rasta cena. u uslovima monetarne stabilnosti.

se troškovi uopše ne knjiže. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. odnosno. Postoji i drugi. u praksi se često koristi prosečna nabavna cena. i to kao: . a sama metoda može biti primenjena u dve varijante. a to može biti samo teorijski. Ukoliko su krajnje zalihe više od početnih. a koja je predstavljala alternativni postupak.periodična (mi je nismo radili u prvoj godini. jednostavno. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. tj. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu 45 . Naravno. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja može da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. što će reći. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niže od početnih zaliha. Međutim. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiče iz poslednjih nabavki. i ukoliko bi se dogodilo. ako su krajnje zalihe različite od početnih. čvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodičnog rezultata. onda postoje dve situacije. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. do formiranja tzv. ili cena poslednje nabavke. i tada ako se primenjuje LIFO metoda upoređuju se zalihe na kraju. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. da su krajnje zalihe u svemu jednake početnim. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obračunata po cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. mnogo jači argument. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnožiti. onda kod primene periodične LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku između počrtnih i krajnih zaliha. odnosno. zabranjena. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. preduzeću ne preti nikakva opasnost. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnožiti sa cenama prvih nabavki. što znači da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obračunskog perioda i potrošenog dela početnih zaliha. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane početne zalihe. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. već se kjiže na kraju. bi ste dodali vrednost razlike između početnih i krajnjih zaliha. dakle. u toku obračunskog perioda. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. Tom argumentu se može odmah suprotstaviti činjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. realno obračunatog periodičnog rezultata i realne vrednosti zaliha. to bi značilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obračunskog perioda bile smatrane potrošnjom. a to je da ako treba birati između realnog bilansa uspeha. činjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. praktično. Na vrednost početnih zaliha. jer iz postojanja latentnih rezervi. U inflatornim uslovima primena ove metode je poželjna. onda bi se u bilansu zadržala početna vrednost zaliha. onda će primena prosečne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. a to je redovno.permanentna (ovde se za obračun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke.). prodatih zaliha utvrđuje se množenjem prodate količine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenaom koštanja. i kao . koje su niže od tekućih tržišnih cena. uz prihvatanje činjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. sa zalihama na početku obračunskog perioda. onda svakako treba izabrati realno obračunat rezultat. To je razlog zbog koga se može braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. a to znači. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom slučaju obračunata po cenama prvih nabavki. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obračunati. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2.proseka. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obračunskog perioda. da su krajnje zalihe ili više ili niže od početnih zaliha. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. da na zalihama ostaje materijal koji potiče iz prvih nabavki. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. Ne postoji.

Ulaganja u zalihe postaju rashod. možda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnožiti sa prosečnom nabavnom cenom. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sličnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. dužni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obračunskih perioda.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na početku obračunskog perioda. između vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće tržišne vrednosti. bez obzira na metodu koja se pri obračunu vrednosti zaliha koristi. odnosno. Izvesno je dakle.(primer sa Katinom decom i kupovinom). zalihama upravlja na načina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. preporučljiva za inflatorne uslove. A kao osnovna prednost ove metode upravo se ističe činjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućemobračunskom periodu. Takođe. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. Kad god ste u situaciji da birate. vi ste to platil. jednake kupovne snage. Kada izaberete metodu. što u ovom slučaju znači. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se početna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obračunata po cenama poslednjih nabavki. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugrožena jer 100 godina stoje na zalihama. Znači. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koje imamo na raspolaganju ne može ispuniti istovremeno oba cilja. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. imate novčani izdatak. Nikada nećete.cene poslednjih nabavki . najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. stvarno. makar približno. kad vi kupite materijal. LIFO metoda je. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode prosečne cene. poseduje. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. Kao posledica toga dobija se realno obračunat periodični rezultat. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodičnog rezultata. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. Ali sve dok ne potrošite.. i LIFO metoda i metoda prosečne nabavne cene označavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. i tako smanjiti tu veliku razliku između knjigovodstvene i tržišne vrednosti zaliha. kao svoju imovinu. Kada se testira dopustljivost metode. Znači. Oni razgraničavaju novčani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. tj. Ili ako je u periodu bilo kolebanja cena. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obračunu vrednosti utrošenih zaliha. Znači. to znači da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih tržišnih cena. kada imate pravo izbora. suprotstavljaju rashodi koji su obračunati po tekućim tržišnim cenama. s jedne strane. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha.. već smo ustanovili. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. ta razlika u vrednosti. u procesu finansijskog izveštavanja. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiču iz ranijih nabavki. da će realno predstaviti prinosni i finansijski položaj preduzeća. i utvrđivanje vrednosti onih zaliha koje su ne potrošene. Na taj se način obezbeđuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. možete da birate. računi zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. Kaže se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. pretpostavlja da se uvek. zato što je platio ceo isplaćeni iznos 46 . da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona četvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu međusobno uporedivi). vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. može se ublažiti makar delimčno tako što će se ova razlika pomnožiti sa cenama poslednjih nabavki. I FIFO metoda. dužni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja.

Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. i to kada je reč o zalihama robe i materijala. Naravno. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. Ali. nije sporno bilansiranje potraživanja ali postoji čitav niz finansijskih instrumenata kod kojih računovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konačne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. saglasno načelu impariteta. kada je reč o zalihama osnovnog. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. Kada unapred platite reklamu. ni u jednom paragrafu. Zato ja od vas neću tražiti da je vi naučite. BILANSIRANJE POTRAŽIVANJA Za razliku od zaliha za čije bilansiranje je merodavan MRS 2. ali MRS 2 takav način vrednovanja zaliha ne poznaje. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju računi zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. bilo da je on osnovni ili pomoćni. Kada je reč o uslugama. Znači ne čeka se na prodaju tih zaliha. Zato se kaže da ulaganja u zalihepostaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. proizvodnog materijala. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. odnosno. Naime. tako da je to razlog da setaj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. i kratkoročne pozajmice su 47 . i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. Isporuke proizvoda i usluga. proda. forvardi. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav način vrednovanja zaliha je korišćen ranije. na nižu neto prodajnu vrednost. To se vrši u skladu da načelom impariteta. evidentiranja rashoda. se iz perioda u period ne menja. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. u MRS 2. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. bilansiranje potraživanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. nigde. Misli se.tretira kao trošak materijala. i zato ja na tome neću insistirati. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne čekajući njihovu realizaciju). samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. nego čima se sazna za postojanje gubitka. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. pre svega. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. znači. Nema tu neke posebne filozofije. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Naravno. varanti i slično. sve dok proizvod radi čije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. Nije to teško. Trošak se evidentira onda kada dođe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. a kada je reč o zalihama materijala obično se svođenje vrši na nižu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrđivanja gubitaka u skladu sa načelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). I taj trošak ostaje aktiva. funkciju razgraničenja preuzimaju računi vremenskih razgraničenja. Treba. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. U udžbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. dužni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na nižu.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. na finansijske derivate kao što su fjučersi. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu određene sume novca. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi čije proizvodnje je materijal utrošen. iskazujete je na računu AVR.

Ova klasifikacija je značajna. o roku dospeća. To je izuzetno važan podatak. na: . jer je izuzetno važno da korisnicima finansijskih izveštaja kažemo kakva su naša potraživanja po ročnosti. Naravno. . znamo da je potraživanje kratkoročno i sada nas zanima da li će se. tj. znači sva potraživanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeđenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa).kratkoročna potraživanja – potraživanja čija se naplata očekuje u periodu do godine dana. i . o roku njegovog dospeća. . gotovih proizvoda. . Ova klasifikacija nam je važna da bi smo procenili stepen naplativosti.. i . da bi oni znali kada se može očekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraživanja. i u prvom pomenutom slučaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraživanje. Jer. važna je i klasifikacija potraživanja prema osnovu njihovog nastanka. usluga. nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga može biti ili nepokretna ili pokretna imovina).potraživanja iz plasmana – potraživanja koja nastaju po osnovu dugoročnog ili kratkoročnog plasiranja slobodnih novčanih sredstava.ostala potraživanja.dugoročna potraživanja – potraživanja čija naplata će uslediti u periodu dužem od godinu dana. govori se o bonitetu potraživanja. koji je poslovni događaj doveo do nastanka potraživanja.dubiozna – ili ugrožena. biti u celini naplaćeno. da bi postojala sigurnost 48 .punovredna – ili potraživanja punog boniteta. I kada se spominje bonitet.) – znači isporuke proizvoda rezultiraju potraživanjem. Polazeći od tog kriterijuma. ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka događaju u istom trenutku potraživanja nema. nego će biti potraživanja i po osnovu finansijskih plasmana. u ovoj poziciji potraživanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraživanja po osnovu isporuka. misli se na to da li će potraživanje. potraživanja po osnovu dividendi. zajedničkom ili pridruženom preduzeću). Prema sigurnosti naplate potraživanja se mogu podeliti na: . i u kom iznosu naplatiti. nego prema učesnicima iako se ovde kaže prema poreklu. tj.obezbeđena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda. Bonitet pokazuje sposobnost potraživanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. ali samo onda kada naplata sledi isporuci. Ovo iz razloga procene likvidnosti. ako se pozajmljuje novac. a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa. da ta klasifikacije može biti definisana polazeći od različitih kriterijuma. a radi njihovog ukamaćenja. Na primer. potraživanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. ne manje važna klasifikacija je ona koja potraživanja klasifikuje po bonitetu. posebno na dugi rok. Kada se govori o potraživanjima. i po tom kriterijumu sva potraživanja delimo na: . ova potraživanja nisu napravljena prema osnovu nastanka. kada je reč o klasifikaciji potraživanja. Bonitet potraživanja je u stvari kvalitet potraživanja (kada se govori o zalihama..osnova svih potraživanja.potraživanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraživanja kod kojih su učesnici matična firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reč o zavisnom preduzeću. i . potraživanja možemo klasifikovati na: .zastarela – ili potraživanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. to znači da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Za finansijsko izveštavanje veoma je važna klasifikacija po roku dospeća. Znači iz čega su ta potraživanja rezultirala. Tako su mene učili kad sam bila u srednjoj školipotraživanja predstavljaju prelazni oblik novca.potraživanja po osnovu isporuka (robe. može se reći: to su zalihe uobičajenog kvaliteta. Zatim. Znate da.

da će potraživanje biti naplaćeno. Jer. potraživanja koja oni ostvaruju izvozom.000eura. tako što u slučaju da naš dužnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge. i možete ih dati kao plasman. ili: pozajmićemo vam 50. banka će uzeti kao zalogu to potraživanje ako želi da osigura naplatu svog plasmana. ili da ste mu dali novac pa da on treba. takvo potraživanje likvidira se isporukom robe ili usluga. na ime izmirenja tog potraživanja. ali nema potraživanja sve dok ugovorena roba ili 49 . jer ne želite da vrednost vaše zaloge. iako imate hipoteku. kod nematerijalnih ulaganja. treba da znamo nekoliko stvari. uzima se veća vrednost imovine. je termin naplate. Suština transakcije je ista – imate potraživanje. na taj način želimo da obezbedimo naplatu. Kada imate potraživanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine. iako će biti izvršena u potpunosti. Što se tiče potraživanja po osnovu isporuke robe i usluga. nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti. Ono što je sporno ovde. nastaje potraživanje po uslovom da naplata isporučene robe sledi isporuci. da neko uzima sa namerom da ne vrati. ali iako su imale te hipoteke one su otišle u stečaj. naročito. nego što. ne znači uvek da vam je potraživanje sigurno. Zato se osigurana potraživanja smatraju potraživanjima čija će naplata biti izvršena u celosti. ili možete dati kao avans za buduće isporuke. . naročito kod dugoročnih pozajmica. na vašu fabriku. Znači. radi čije nabavke je avans dat. bude niža od vrednosti vašeg potraživanja. Na primer. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u stečaj). Kad imate kratkoročne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima. neće biti izvršena o roku dospeća. ali dajte nam vaše HOV. možete da se slikate sa tom hipotekom. kad god se uzima zaloga. i mora se računati sa tim da naplata tih potraživanja. Može postojati sklošljen ugovor. u svetu.neosigurana – potraživanja koja nisu obezbeđena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. kod zaliha. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV. U tom slučaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na tržištu padne. od strane kupca. vi dajete pare. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati. Banke kao zalogu. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kako bi rekao naš narod. ako se dogodi da dužnik ne plati na vreme. ali tražimo hipoteku na vašu kuću. nemate kome da je prodate. U trenutku kada svojina sa prodavca pređe na kupca. a te firme su nastavile da posluju. Ne kao kratkoročna potraživanja finansijske prirode. u nekom trenutku. naravno. Uzimanje zaloge. Njihova je vrednost tržišno poznata. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi dužnici. kao posebnu poziciju imali avanse. Nema potraživanja dok do isporuke ne dođe. Potraživanje vezujemo za prijem robe i fakture. uzimaju i potraživanja. mi ćemo naplatiti potraživanje. Naročito kod izvoznika. okolnosti mogu biti promenjene tako da dužnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. vrlo često. Nema priliva gotovine. davanje pozajmice može se usloviti uzimanjem zaloge. Potraživanja koja su jednostavno data na ime. Prvo. kada nastaje potraživanje. Odvajaju se zbog toga što se na različit način likvidiraju. nije uobičajeno. nego kao deo one imovine. te pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš račun uplatiti određenu sumu novca. videćete. možete reći: u redu. ali ne o roku. vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici. To je rizično ulaganje. na obraz dajemo kredit. To je nešto što. Ako ste dali avans. Zato. Zato što mi nemamo razvijeno tržište nepokretnosti. Zato se potraživanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraživanja. dok prodate zalogu proći će određeno vreme. ako uzimate zalogu za dugoročna potraživanja. to je ovo o čemu smo sada govorili. ova potraživanja se odvajaju. Iako je suština transakcije ista. u odnosu na potraživanje. Nema šanse da naplatite. pozajmićemo vam 3 miliona eura. Ako firma ima neko potraživanje od ino kupca. i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. vama da izvrši određenu uslugu ili isporuči određenu robu. zato što se one mogu lakše unovčiti. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti.

ili po osnovu kratkoročnih ili dugoročnih plasmana). A činjenica da je ono založeno. Visina potraživanja određena je visinom prodajne vrednosti isporučene robe ili usluga. zato što je to finansijski rashod. U ovom slučaju. možete se odreći dela ili celog iznosa potraživanja. moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraživanja. ako sam ja firma A prema firmi B. Neće biti iskazana u bilansu. potraživanje se može pretvoriti u drugo potraživanje. može se reći da je ovo preračunavanje pre izuzetak nego pravilo. samo ako se potraživanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Ali ne može se potraživanje po osnovu plasmana saldirati sa potraživanjem po osnovu isporuke. Tada. kada u želji da pomognete da vaš kupac izađe iz krize. onda je nužno da su i potraživanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka. vi ostajete pravni vlasnik date imovine. ima prema drugim pravnim licima. Na 50 . S obzirom da ima ovako puno uslova. Potraživanja se mogu likvidirati na različite načine. ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraživanjem. Znači ja mogu da imam potraživanje. uzima se u obzir bonitet potraživanja. Četvrto. sa potraživanjem koje firma B ima prema A. ako firma A ima potraživanje prema firmi B. Firma C može imati potraživanje prema firmi B. I još jedan uslov. nego će dospeti za mesec ili dva. takođe bi došlo do pretvaranja jednog potraživanja u drugo. pretvara se u menično potraživanje. može se o potraživanjima izveštavati na neto principu). tiče se situacije kada se neko potraživanje da kao zaloga. ukoliko imate potraživanja prema poslovnim jedinicama. važno je da potraživanja budu približno istog iznosa. sa obavezama (tj. Potraživanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali. izvrši prebijanje. potraživanje od kupaca. Odobreni rabati u trenutku prodaje. Ako firma A. ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reči. uključujući i potraživanja. Nije dopušteno da se. Najveći deo potraživnja likvidira se naplatom o roku dospeća. i potraživanje prema firmi C. znači. zato što firma A ima obaveze prema firmi B. što znači na primer. Treća bitna stvar. biće izložena u napomenama uz finansijske izveštaje. firma C duguje firmi B. takvo potraživanje prestaje da postoji. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. imaće za posledicu smanjenje visine potraživanja. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća. zato što je izvršen dugoročni plasman. ili naknadno. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraživanja da se to potraživanje pretvori u gotovinu. ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Takođe. banka ima potraživanje prema određenoj ekspozituri ili filijali. na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke. To se događa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja. i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A. mogu da imam potraživanje i prema firmi C. ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraživanja nemaju sposobnost bilansiranja. Znači kada bilo koji deo vaše imovine. da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. nego smanjuje iznos novca čija se naplata ostvaruje. ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. Zatim. ima potraživanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B. za ona potraživanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu. date kao zalogu. na koji iznos potraživanje glasi. Potraživanja je dozvoljeno prebiti ili preračunati. moguće je izvršiti preračunavanje potraživanja i obaveza. Visina potraživanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom. Znači. važi pravilo da će zadržati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobičajenim pozicijama. kao i odobrena bonifikacija. potraživanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. Znači ne mogu se prebiti potraživanja stečena po osnovu isporuke. Ako bi ste vaš kratkoročni plasman pretvorili u dugoročni plasman. zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Odnosno. To je uobičajeni način likvidiranja potraživanja.usluga nije isporučena kupcu. Međutim. ali se za prebijanje zahteva da budu približno iste visine. Potraživanje se može likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. U bilansu se iskazuju samo ona potraživanja koja preduzeće. kao pravno lice. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni. Kada na primer. samo ako su potraživanja nastala po istom osnovu. Kasa skonto ne smanjuje naše potraživanje. Ne očekuje se da potraživanje i obaveza budu jednaki u dinar. ne možemo potraživanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela. Drugo. Još jedan važan uslov je da su oba potraživanja dospela za naplatu. primite menicu od kupca. Znači.

To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. odavno. uopšte. potraživanja kod kojih ne očekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Znači. Kod ino potraživanja imate. kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Na računu kratkoročni plasmani biće iskazana kratkoročna finansijska ulaganja čija se naplata ne dovodi u pitanje. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća. 30. Tada morate računati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraživanja. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah. bez obzira na to što vi na to ne možete uticati. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraživanja. onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. doći će do toga da vaše potraživanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. kada je došlo do uvođenja sankcija. ako dolazi do naglog razvoja firme. imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niži. Oni su sva ta potraživanja otpisali. ali to ne znači da neće tražiti njihovu naplatu. odnosno da firme koje su imale potraživanja prema našim preduzećima i banke. jednostavno banka tada ne može svakog komitenta pojedinačno dobro da upozna. Znači. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg dužnika. koji je prisutan. 90 dana. takva potraživanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraživanja. bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate. da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste. Pad konjukture može da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate. Visina takvih potraživanja mora biti redukovana. vi ćete skratiti rokove za naplatu. jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena. Vama će rasti prihodi od prodaje. A kreditni rizik može biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš dužnik. propustite sve rokove za naplatu. Takva potraživanja ne smeju biti iskazana u bilansu. Jer ta su potraživanja. ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niži. više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraživanja. I o tome treba voditi računa. koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraživanja. vaše potraživanje postaje zastarelo. onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata. i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze. zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta. istekne rok u okviru koga to možete učiniti. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika. 51 . Ona se onda bilansiraju u visini očekivane naplate. ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraživanja. 10. pogoršanje likvidnosti. Potraživanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite dužnika da plati svoju obavezu. Razlika do punog iznosa je gubitak. Potraživanja čija se naplata ne očekuje. čim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta. isknjižavaju se sa računa potraživanja. koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. Zastarela potraživanja su potraživanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera dužnika da izmiri svoju obavezu. povećanje iznosa minusa po tekućim računima građana i sl. znači.poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraživanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Znači. pored kreditnog i valutni rizik. Ako imate stalne kupce. kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8. pretvara se u gubitak (to je načelo niže vrednosti). i svoju prodajnu politiku usklađujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog položaja. Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. Ukoliko naplata nekog potraživanja bude sporna. To je drastičan primer kako jedna politička odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraživanja. na iznos visine naplate koja se očekuje. i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. Pratite promenu njihovog finansijskog položaja i rentabiliteta. i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. dakle. i ako vam broj kupaca naglo raste. i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Ako znači. Ako na primer vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraživanja. Odluka Saveta bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu. ili čak plaćanjem unapred. Ali. 15. ne opomenete dužnika. rizik od promene kurseva. odnosno u vrednosti tih potraživanja nalazi se skriveni gubitak. Kod banaka to se isto tako događa. naravno. Koliki je.

ali se obavezuje i da će. zavisi od namene. banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po siteku roka na koji zapis glasi isplati određenu kamatu. koje se tretiraju kao dugoročne HOV. možete je prodati i ranije. kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana. kupuju se da bi se zaradilo. ili razlika na krsu. nego država kaže dobro preplatili ste. umesto da uzmu kratkoročni kredit kod banke. 52 . i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli. potraživanja prema radnicima. Kada banka daje kredite za zimnicu.). . Tada se visina gubitaka neće utvrđivati analizom svakog tog malog kupca pojedinačno.obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je držati do roka dospeća. za razliku od hartija raspoloživih za prodaju. sa namerom da prikupe kratkoročna slobodna novčana sredstva. sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novčana sredstva. nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraživanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. ili za kupovinu ogreva. Zarada koja se može ostvariti je. one se iskazuju u okviru kratkoročnih HOV.Visina otpisa se utvrđuje uvek ili pojedinačno na procenat ili paušalno. i predstavljaju kratkoročnu rezervu likvidnosti.. u smislu potraživanja. Znači. 3 meseca. Ostala potraživanja su potraživanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrže). ali uvek kao posebna bilansna pozicija. . umanjenu za određenu proviziju). ili poništenju. otkupiti sopstveni zapis. potraživanja prema državi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu. ako vi to želite. i u MRS 39 označavaju se kao hartije namenjene prodaji. potraživanja po sonovu kratkoročnih plasmana. . i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu). Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala. a postoje i kratkoročne obveznice koje se emituju na mesec dana. i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). sa kreditima stanovništva. ili kamata. isplatiti uloženi iznos. i njena vrednost raste.sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoročnim HOV. kad kupite blagajnički zapis.blagajnički zapisi (emituju ih poslovne banke.komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta. Što se pravila procenjivanja ostalih potraživanja tiče.. Naravno. Kod banaka se to radi. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Kratkoročnom HOV mogu se smatrati: . HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoročno finansijsko ulaganje ili kao kratkoročno. recimo. pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. potpuno je isto kao potraživanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti. Znači ove su namenjene prodaji. naknadno po principu niže vrednosti. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca. i naravno kamtu do roka otkupa. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana.akcije drugih preduzeća. one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji. jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obično limitiran na 10% od osnovnog kapitala). ako se hartija kotira na berzi. . i očekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan. 6 meseci.

izvršiće se prodaja sa gubitkom. svaki pad tržišne ispod nabavne vrednosti. ali može vam se desiti da vam novac sa računa bude skinut i ranije). Firma kojoj ste dali taj ček može ga odmah pustiti na naplatu. isplate koje ce postati rashod u nekom od buducih obracunskih perioda. ili po nominalnoj vrednosti (menice. ako se te akcije prodaju. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu. zasto ja evo pominjem I trosak. Pošto su ratkoročne HOV namenjene prodaji u kratkom roku. čeka). Čekove procenjujete po nominalnoj vrednosti.menice (koje još nisu dospele). Dakle isplaceni a ne nastali rashodi odnosno troskovi. blagajničkih i komercijalnih zapisa).ili prihodi po osnovu kojih se ocekuje priliv sredstava u buducnosti 2. Ocekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda I troskova I zasto ako trazimo da prihodi I rashodi budu dodeljeni odredjenim obracunskim periodima. dospele menice i čekovi za naplatu. i čekovi (koji takođe nisu još dospeli za naplatu. To je naravno zbog toga sto danasnji troskovi predstavljaju sutrasnje rashode I sto ne 53 . dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati. obveznica. zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Vrednost menica se procenjuje. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. I dakle da bi se prihodi I rashodi dodelili obracunskim periodima u kojima su nastali nezavisno od toga da li je prihod naplacen a rashod placen u racunovodstu se koriste racuni vremenskih razgranicenja. i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. jer ne možete njime plaćati. Na strani aktive. Sećate se računa IV meničnih potraživanja. ili troskom. ona može da ga realizuje odmah. neće učiniti. taj ček nije ekvivalent novca. nastali a nenaplaceni prihodi.2004 BILANSIRANJE AVR Na dnu strane aktive u bilansu stanja nalaze se AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA. dakle. na iznos na koji ček glasi. Ili vrednost meničnog potraživanja biće vaše potraživanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Ona to. ona nema nikakvu obavezu da čeka rok dospeća. Sećate se da smo rekli da kod dugoročnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na tržišu prolaznog karaktera. vrednost meničnog potraživanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. kratkoročne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije. devizna sredstva u blagajni. sadrži vaše potraživanje plus kamatu do roka dospeća menice. mada će vam u banci reći da ako taj ček dođe u banku. zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgođeno. 25.11. Menično potraživanje. Jer. dakle u odvira aktivnih vremenskih razgranicenja predmet iskazivanja su: 1. i dospele dividende takođe se smatraju kratkoročnim HOV. dakle rec je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrzi nacelo uzrocnosti odnosno nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. odnosno. Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu. vodi otpisivanju vrednosti kratkoročnih HOV. - LIKVIDNA SREDSTVA Likvidna sredstva su gotovina. Ako se čekovi napišu na neki datum u budućnosti. Inicijalno. To je strogi princip niže vrednosti. I ovde se primenjuje strogi princip niže vrednosti. On predstavlja kratkoročnu HOV. tj.

1231. I 4. ili rashodima onda se visina takvih troskova I rashoda utvrdjuje jos lakse. U svakom slucaju to je pozicija koja ce u narednom periodu biti ugasena kada naplatimo prihod ili kada utrosimo iznosie koje smo unapred platili koriscenjem usluga na koje su se te isplate odnosile. ciju visinu vi korigujete kada obracunate ovakvu kamatu. Vi imate pravo da racunate tu kamatu I da je iskazete kao prihod tekuce godine u bilansu uspeha odnosno kao povecanje aktive u bilansu stanja. Vi cete naravno tu kamatu obracunati I proknjizicete je kao prihod tekuce godine iako ce naplata te kamate biti izvrsena u narednoj godini. na tom racunu se nalazi ukupna kamata I sa tog racuna skidamo I prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji jos nije nastao. Iz navedene sadrzine ove bilansne pozicije mozete zakljuciti da je rec o potrazivanjima. Jer onaj deo koji se tice unapred placenih troskova iako je potrazivanje nece u buducnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoce. isplatu koja nije trosak vec ce postati trosak u buducnosti. Na primer:platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Ovde imate potrazivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplacene prihode a ovde imate potrazivanje koje nece biti naplaceno vec ce se likvidirati time sto ce vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. Da li cinjenica da cete zakupninu naplatiti u januaru znaci da je to prihod meseca januara. I zbog toga je zgodno da znaci na AVR budu unapred placeni troskovi odnosno rashoda.na potrazivanja koja cete pretvoriti u gotovinu a to znaci nastale a ne naplacene prihode iskazujete u okviru ostalih potrazivanja kratkorocnim. Znaci to sto cete naplatu izvrsiti naredne godine za obracun rezultata. BILANSIRANJE PASIVE 54 . Jer vam je isplaceni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Znaci ugovorom o zakupu definisana je mesecna zakupnina. u tom smislu se vremensko razgranicenje troskova smatra pretpostavkom pravilnog razgranicenja rashoda na obracunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Jer kada rasite analizu likvidnosti vi onda ako to nije razdvojeno kao kod nas uvek morate da se pitate a cekajte koji deo od ove pozicije ce dovesti do priliva gotovine a koji deo nece. Kada je rec o unapred placenim troskovima. A samo potrazivanje zabelezeno je na racunu menicna potrazivanja. a na AVR ostavite samo unapred placene troskove I rashode. Znaci na racunu pa prema tomi I u bilansnoj poziciji bice iskazano vase potrazivanje za dati nastali prihod cija ce naplata uslediti u buducnosti. Ne naplacujete unapred. Funkciju razgranicenja u ovom primeru ima racun ispravka vrednost menicnih potrazivanja.12 a rok dospeca menice je 31.dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. A sta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. I vidite ta razlika u nacinu likvidiranja potrazivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razgranicenja razdvaja na dva dela.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana.mozemo ocekivati da imamo dobro razgranicenje rashoda ako prethodno nismo izvrsili dobro razgranicenje troskova. Isplaceni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vase AVR. Kamata koja nastane 01. Na bazi ugovora o zakupu. a da nastali prihodi cija se naplata ocekuje u buducnosti budu iskazani kao ostala potrazivanja. menica je primljena 01. ta zakupnina za decembar je prihod tekuce godine. I jedno I drugo je potrazivanje. za predstavljanje vasih finansijske pozicije je irelevantno. Naravno da ne.12 predstavlja prihod tekuce godine. Na primer:imate menicu koju ste primili od vaseg kupca. direktiva predvidja takav nacin bilansiranja AVR. Zaduzicete cete racun AVR I odobricete racun prihoda. Kako cete utvrditi visinu tog prihoda. Sta se dogadje kada izdate u zakup neki prostor I naplacujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Nastala je kamata koju cete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekucoj poslovnoj godini. Dakle ako nesto zaradite a ne naplatite vi u sustini imate potrazivanje za obavljeni posao.

ovo pripada mom sinu. Pa zato sto oni upravljaju. E sada kada je o pravnim formama rec onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Za prvu grupu karakterisitcna je neogranicena odgovornost vlasnika. Taj kapital nema rok dospeca. Ovo sto sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika da oblik sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeca.ono mojoj svastici. Zasto vlasnik upravlja firmom.ukoliko firma ne radi. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da ce svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. To su sopstveni I pozajmljeni kapital. on je u firmu ulozen trajno. Dakle pravni oblik preduzeca je taj koji odredjuje u kom obliku ce se pojaviti sopstveni kapital. Ne moze da postoji firma kod koje su gubici veci od sopstvenog kapitala tj da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. sto znaci da vlasnici ne za gubitke vec za obaveze koje proisteku iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom. kakve je rocnosti taj kapital. kako imovinom koja je ulozena u firmu tako I svojom privatnom imovinom. taj kapital predstavlja osnovu za upravljanje. Da ne bi mogla da se izvrsi plenidba imovine I prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. Nigde u svetu osim kod nas ne moze da postoji firma koja nema sopstveni kapital. narocito kada proceni da postoje sanse da dodje do toga da poverioci trazo prodaju njegove imovine. To je razlog zbog cega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeca ili ortakluka brze bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. Da zbog ove ogranicene odgovornosti vlasnika drzava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaci moraju obezbediti da bi 55 . 4. Bilansiranje sopstvenog kapitala Da biste definisali sta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove cetiri odlike: 1. Drustva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograniceno. Kljucna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornosti vlasnika. Zasto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Znaci on potice od vlasnika I time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital ulozio u firmu-ulozili su vlasnici. to je kapital vlasnika. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzecima. Znaci taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje. nece dobiti nista ili ce cak izgubiti ono sto su u firmu ulozili. Znaci kada vlasnika kaze ja odlucujem onda on moze to reci samo zbog toga sto je on taj koji je ulozio novac. pa zato sto kaze pa ja sam dao pare. zeni…a ja nemam nista. kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moze spreciti da tu imovinu na razne nacine otudji . Dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. 2. I onda ako dodje do takvih tuzbi oni kazu pa ja nemam nista. To su dakle te cetiri vazne odlike sopsvenog kapitla I one vaze za sve pravne forme. I konacno kada je rec o isplatama koje sa sobom povlaci koriscenje tog kapitala od strane preduzeca onda zakljucujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Odnosno da isplata ima samo kada preduzece ostvaruje dobitak a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. On moze. To ograniceno znaci da predmet prinudnog izvrsenja radi naplate njihovih obaveza moze biti samo imovina koju su ulozili u preduzece.Znamo da pasiva sadrzi dva velika bloka izvora. 3. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeca I ortacka drustva a na drugoj strani imate drustva kapitala. Znaci kazimo da predmet prinudnog izvrsenja u slucaju prinudne naplate potrazivanja cini ukupna imovina vlasnika. deo dobiti koji ce im pripadati ce biti veci I obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro . oni snose poslovni rizik.

udeo jedan je jedan glas. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti . ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija vec se pripisuje inokosnm kapitalu. znaci ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvrsiti dodatnu uplatu. dakle ne znaci da se nikada ne moze promeniti vec samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. znaci kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. A to znaci da svako povecanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupstine vlasnika. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Znaci ako drustvo odluci da u nekom trenutku poveca svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogucnosti. Tako sto broj upisanih udela pomnozimo sa nominalnom vrednoscu udela. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenljivi kapital ovih drustava. a moze I drugacije pravilo zavisi kako su se dogovorili . E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod drustva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene njegove visine vec da se promena visine mora vrsiti po unpred utvrdjenoj proceduri. Ako su clanovi uplatili vise nego sto je nominalna vrednost onda ce taj visak biti iskazan na posebnom racunu u okviru kapitalnih rezervi. Obicno ¾ vecina se trazi da se donese odluka o povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Snaga utiscaja na drustvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Da emituje nove udele ili da vec postojucim udelima poveca nominalnu vrednost. da bi registar suda bio azuran. ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Ali udeli ce glasiti na nominalnu vrednost. Dakle visina ulozenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moze razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja drustva. Zato kazemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenljivog kapitala. Posto se ta visina moze promeniti. Ako udeli nisu uplaceni u celini javice se pozicija neuplaceni a upisani kapital. To kod nas nema. Ali ne moze raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum trazi.moze biti pravilo. BILANSIRANJE STALNOG ILI NEPROMENLJIVOG KAPITALA Kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Naime kada se drustva osnivaju tada pri registraciji drustva jedan od vaznijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. Kod inokosnih firmi inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrsi dodatna ulaganja. Nikada dok firma postoji ne moze osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju drustva upisuju I uplacuju odjedjeni broj udela. Na primer:ako bi se vrednost udela sa 1000 povecala na 1500 to bi znacilo da svaki clan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti jos po 500.takva preduzeca uopste poslovala. ali u svakom slucaju snaga kojom svako od njih pojedinacno moze uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine ulozenog kapitala. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvrsena po odredjenoj proceduri. Osim sto je potrebno da bude donesena odluka sa ¾ vecinom a ta odluka mora biti nakon sto se realizuje. upisana u registar nadleznog privrednog suda. 56 . vlasnik moze kada god mu padne na pamet povuci deo kapitala koji je vec ulozio u firmu. I samo se izvrsi zamena udela sa nizom za udela sa visim iznosom. To znaci nominalna vrednost. Statutom drustva odredjeno je kolika vecina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Povecanje ovog nepromenljivog kapitala kod drustava sa ogracicenom odgovornoscu moze biti izvrseno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih udela. Naravno da odluku o smanjenju mozete donositi samo ako je kapital vase firme iznad zakonom propisanog minimuma. A naravno ovaj iznos se uplati na racun firme.

(moramo znati: sta su akcija. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji vec posedujem. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. Ali treba znati da tu postoji mogucnost promene relativnog odnosa u broju glasova cim nome udele emitujete. postojucim vlasnicima uopste nije svejedno ko ce im doci kao novi suvlasnik. i ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo cvrsce povezani za vlasnike nego akcije. Oni zele da zadrzi kontrolu nad time ko je vlasnik firme. Obim poslovne aktivnosti preduzeca je pao. Akcije su mnogo prometnije. To su posledice o kojima treba voditi racuna. ali opte po proceduri koja je utvrdjenja. zaduzuje racun ponistenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost.zasto oni zahtevaju na tome? Zato sto zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. koje vrednosti akcije mogu imati. I to je razlog zbog cega se uvek kupovina I kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu I kod akcionarskih drustava prvo nudi postojuvim vlasnicima. To je dopusteno. Jer mi nije svejedno. I oni obicno uslovljavaju onome ko zeli da istupi. On mora po statutu da prvo ponudi postojucim vlasnicima svoje udele. Posto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znacajna. udeli se ne prodaju na trzistu kao akcije. sto ima suprotne posledice u odnosu na povecanje. na primer 57 . I ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje racun udela . Kada je rec o smanjenju. Na primer: znaci ako ja imam 5 udela I mi svi imamo po 5 udela I emitujemo nove udele. Kod akcionarskih drustava osnovni kapital formira se emisijom I prodajom akcija. Drugi nacin je da otkupite I ponistite udele. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od resenje moze biti da firma otkupi njegove udele. sta on moze da uradi. to je moguce. Ako necu da se moja relativna ucesca u pravu glasa smanji ja moram da bi zadrzala pravo glasa. mozes naci novog kupca. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za racunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. Ta nominalna vrednost moze se bitno razlikovati od tekuce trzisne vrednosti. mnogo lakse se unovcavaju nego udeli. odnosno kaze se da postojuci vlasnici imaju pravo prece kupovine. Ukoliko to ne uradim moram racunati da ce moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadasnje stanje. nema organizovanog trzista udela u OK. I to smanjenje moze biti motivisano ili potrebom pokrica gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. nemamo sanse da investirani kapital na zadovoljavajuci nacin uposlimo prema tome izvucicemo deo kapitala koji smo ulozili time sto cemo smanjiti nominalnu vrednost udela I svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. I to se ovde cesce dogadja. To je sada stvar politike firme. u istom odnosu otkupljeni od strane postojucih vlasika. Tada se isplacuju udeli vlasniku koji istupa a otkupljeni udeli se ponistavaju. to je ona vrednost na koju akcija glasi.Emitovanje novih udela je takodje moguce. jer mi ne mozemo da otkupimo ali moras da dobijes nasu saglasnost. osnovni kapital kod DOO mozemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. Dakle mi cemo tebe isplatiti I smanjicem osnovni kapital. Dakle prosto je to razlog zbog cega postojuci vlasnici zele da zadrze nadzor nad tim ko ce kao novi vlasnik doci u firmu.necu novog suvlasnika I ako necu novog suvlasnika onda nove udele otkupljujemo sami ako hocu novog suvlasnika onda ga moram naci. on onda moze u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trecem. Oni dalje mogu prodati nekom drugom I time povecati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti nacin . nasa glasacka prava ce ostati ista ako I u tim novim udelima svi podjednako ucestvuju.u tom slucaju firma nije dobila novog vlasnika ali je njen OK nizi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. ako oni ne zele ili ne mogu da kupe. dakle privatno se traze. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trzistu. Ako neko kupi vise a neko manje doci ce do promene odnosa u glasackom pravu. Ako neki od vlasnika zeli da istupi iz firme.

pa tek onda donosite odluku na skupstini akcionara. I zato se takvo povecanje kapitala zove uslovljenim povecanjem kapitala. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. vi trazite dozvolu za emitovanje 75 000 akcije. Uslovljeno povecanje je iznudjeno odnosno ono se vrsi kada preduzece poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Broj emitovanih ne moze biti veci od broja odobrenih.odobrenje komisije za HOV. Da biste mogli da emitujete akcije. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. kada ce biti emitovanih tih drugih 25 000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital.: Odluka skupstine. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrse konverziju. To moze izazvati znacajne troskove. morate imati odobrenje nadlezne komisije za HOV. 50000 akcija. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupstini I onda se ide u prodaju akcija. a redovno povecanje je povecanje koje ide po proceduri. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupstine. mogli da zadovolje. U tom slucaju se na strani aktive kao I kod DOO pojavljuje pozicija neuplacen upisan kapital. Ovde kada se kaze konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ciji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moze pretvoriti u redovnu akciju. Odobrenje se trazi I od komisije I od skupstine. recimo u tom trenutku. To odobreno povecanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih drustava.nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Zato cete u finansijskim izvestajima.one jos nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. pa onda idete u realizaciju odluke. pa se uplaceni iznos tretira kao nominalni iznos. Ta procedura traje prilicno dugo I prilicno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti vecina akcionara. Drugi nacin povecanja akcijskog kapitala je tzv uslovljeno povecanje akcijskog kapitala ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. U finansijskim izvestajima pozicija akc. ali broj odobrenih moze biti veci od broja emitovanih akcija. pa tek onda prodaje akcija.ili moze biti uplacen delimicno. Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moze se vrsiti redovnim povecnjem. Ne mozete 100 000 jer mozete najvise polovinu od onoga sto ste vec emitovali. gde se u trenutku osnivanja trazi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno veceg broja akcija nego sto ce biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Znaci vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluce da tu opciju iskoriste da pretvore svoju obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju . trzisna vrednost je daleko iznad toga. kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku kada citate bilans nalaze kod spoljnih akcionara. 58 . Nema nikakvog smisla da skupstina donese odluka a komisija kaze ne moze. znaci da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije SMANJENJE KAPITALA Moze se vrsiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija I tu cete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom I ponistenjem sopstvenih akcija. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najveceg broja akcionara na skupstini a onda jos da obezbedite da oni glasaju za odluku. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. Formirani osnovni kapital moze biti uplacen odmah I tada govorimo o jednakosti upisanog I uplacenog kapitala. ponovno trazenje odobrenje od strane komisije.ali vi znate da ce se drustvo razvijati I da ce vam biti potreban dodatni kapital. Znaci emitujete 50 000 a imate odobrenje za jos 25 000. Znaci posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu mozete realizovati. Znaci objektivno vama treba kapital koji cete pribaviti emisijom. Pored ovog redovnog povecanja postoji I tzv odobreno povecanje akcija. ne u bilansu ali u beleskama naci broj autorizovanih akcija I broj emitovanih akcija.

Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. Mi kada kazemo SK mislimo na OK VARIJABILNI DEO SOPSTVENOG KAPITALA Drugi deo sopstvenog kapitala kod drustva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve I neraspodeljenu dobit. Ako takve odredbe nema onda ce vlasnici sami formirati rezerve drustva iz kojih bi mogli biti amortizovani moguci gubici. ostale ili slobodne rezerve. Nije obavezno onda ako u statutu drustva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. jel… niti mozemo sami koristi glasacka prava akcija koje mi imamo. Izmedju zakonskih I slobodnih rezervi sa jedne strane I kapitalnih rezervi sa druge strane postoje razlike koje se ticu nacina formiranja. jer zakonske I ostale rezerve nastaju zadrzavanjem dobiti. u drustvu ne moraju biti formirane rezerve. Ako u statut drustva unesete obavezu da u slucaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokrice. Nema stampanja akcija. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija I kada se racuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Rezerve kok akcionarskih drustava se formiraju obavezno . Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija bice izvrsena zamena tih izdanih potvrda. jer se akcije moraju stampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguce lako falsifikovati. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo siri pojam od osnovnog kapitala. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. da se na taj nacin plasiraju sopstvena novcana sredstva. Dok se kapitalne rezerve 59 . Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzece na berzi samo otkupilo.Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trzisne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. Recimo kada racunate zaradu po akciji kao pokazatelja profitabilnosti vi cete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. To je maksimalan broj akcija koje mozete otkupiti. To je naravno osim omogucavanja klirinskog prometa motivisano I izbegavanjem visokih troskova stampe. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. Ako negde procitate prestampavanje akcija. Ta nepromenljivost kapitala posledica je ogranicene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. Mi znamo tacno sta ce se ocekivati da ce se desiti sa trzisnom vrednoscu nasih akcija I da te akcije drzimo odredjeno vreme I da ih nakon toga prodamo. Da bi se omogucilo klirinski promet HOV vecina HOV pa I akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Sopsveni kapital ( ja mislim da je trebala da kaze osnovni) je nepromenljiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. Kod akcionarskik drustava postoji obaveza formiranja rezervi. to je vazilo ranije kada su se akcije stampale. zakonske rezerve 2. a kod DOO njihovo formiranje je moguce ali nije po pravilu obavezno. znaci formiraju se iz dobitka preduzeca. I nominalne vrednosti. kapitalne rezerve 3. Da bi se preko ove kupovine ne bi uticalo u znacajnoj meri na berzanski kurs akcija. ali nema nikakvog prestampavanja jer vi ne mozete prezigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. Ne mozemo platiti dividendu sami sebi. otkup sopstvenih akcija je ogranicen na 10% od osnovnog kapitala. Otkup sopstvenih akcija vrlo cesto se izjednacava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. Motivi zbog kojih je preduzece samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1.

KAPITALNE REZERVE U ove rezerve spada azio ili emisiona premija. Prvo se trosi neraspodeljena dobit ako je ima.formiraju uplatama vlasnika.uvek se koristi taj visak iznad 10% za pokrice gubitka. Kada je rec o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao I zakonske. Zakon o preduzecima predvidja da akcionarska drustva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Na primer: ako firma ima 1 milion € kapital I 100 000€ mora iznositi zakonska rezerva. pa tek kada potrosite ostale rezerve mozete korisititi za pokrice gubitka zakonske I kapitalne rezerve. Obveznica se moze pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na racun firme. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. cim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva I onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. U kapitalne rezerve ubrajaju se I one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. ZAKONSKE REZERVE Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. Znaci recicemo pokricu gubitak sa tim viskom I deo ostalih 60 . Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. To znaci da ako vi imate preferencijalnu akciju I hocete da je pretvorite u obicnu postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. bice odlozeni u vidu zakonskih rezervi. Zasto kapitalnu? Zato sto je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeca. Ukoliko bi akcionari. pre nego sto potrosite ostale rezerve. Ali ako su vam zakonske I kapitalne rezerve vece od 10% onda to sto je iznad 10% moze biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Nego ce taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. to se desava kod malih akcionarskih drustava. ali ispod 10% ne. Ta vrsta rezervi direktno povecava sopstveni kapital odnosno povecava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. I kada spojite zakonske I kapitalne rezerve I imate vise od 10% u odnosu na osnovni kapital onda visak mozete koristiti za pokrice gubitka pa cak I za neke druge namene. Istu situaciju imamo I kod pretvaranja obveznica u akcije. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala I onemogucava osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala cim nastane neki gubitak. Zasto se ova obaveza propisuje? Zbog toga sto se smatra da drustvo mora imati rezervu koja ce zastititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeca spolja. znci u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. oni mogu izvrsiti uplate bez dobijanja akcija na racuna firme I te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve I ono sto ce biti isplaceno vlasnicima. Znaci nece biti cista zamena nego ce doci jos I do uplate odredjenih sredstava na racun firme I ta uplata ce se smatrati kapitalnom rezervom. Prvi dobici bice akumulirani. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividendi. Ja mogu da kazem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrsi se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati jos toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. ako je nema trose se ostale rezerve. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% mozete izvrsiti isplate dividende. Dakle sto se rezima koriscenja tice kapitalne I zakonske rezerve imaju isti rezim. Znaci tu nema priliva iz okruzenja u preduzece. Kada vrsite naknadna povecanja kapitala uvek morate voditi racuna da morate podici I zakonsku rezervu. znaci kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. znaci namenjene su pokricu gibitaka. Znaci zakonske I kapitalne saberete I to mora biti vise od 10%. iz raznih razloga zeleli da povecaju kapital firme ali ne da povecavaju osnovni kapital. Naravno zakonske rezerve mogu biti vece od 10% ali ne mogu biti nize.

Naravno kada iscrpite sve mogucnosti. zato sto drustva radije zele da rast firme finansiraju iz internih izvora. Ako je kraj godine onda mozemo imate neraspodeljenu dobit tekuce godine kao deo sopstvenog kapitala. jacanja njenog finansijskog polozaja. postavlja se pitanje kako ce ta firma moci na dugi rok da opstane.rezervi a ne da idete logikom da potrosite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrzan radi prosirenja materijalne osnove firme. Revalorizacione rezerve. Vi cete videti u bilansima starijih akcionarskih drustava da je varijabilni deo kapitala veci od osnovnog kapitala. SLOBODNE REZERVE Nemaju unapred utvrdjenu namenu. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. za popravljanje finansijske strukture. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu sta mozete da uradite sa njom. Svaki dinar koji zadrzite popravlja vasu likvidnost. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Sta su te rezerve? One su zadrzana dobit. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. a čije održavanje u inflatornim uslovima može biti dovedeno u pitanje. Ako ne prosirujete materijalnu osnovu firme. utrosite I neraspodeljenu dobit I ostale rezerve onda morate koristiti zakonske I kapitalne iako ce one pasti ispod 10% jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Dakle. odluku o njenoj raspodeli donece skupstina u nekom od buducih obracunskih perioda I bice receno da deo neraspodeljene dobiti iz prosle godine I dobit iz ove godine bice iskorisceno za isplatu dividendi. Znaci skupstina zadrzava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadržavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. oni odlucuju o raspodeli dobitka I koji deo dobitka ce biti zadrzan u rezervama I koje rezerve ce biti formirane. ali obicno se formiraju u godinama kada preduzeca dobro rade da bi se povecala sigurnost I likvidnost preduzeca. Znaci ne mora biti terminisano zasta one konkretno sluze. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupstina vlasnika. Recimo ako su u pitanju preduzeca cija je delatnost takva da moze doci do velikih steta po zivotnu sredinu osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve stete mogu biti formirane rezerve koje ce posluziti ako se dogodidi nesto sto nije moguce predvideti a preduzece je prinudjeno da takvu stetu sanira o svom trosku. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude održan. I za pokrice gubitka I to pre nego zakonske I kapitalne rezerve. Ove rezerve dakle sluze za prosirenje materijalne osnove za finansiranje investicija. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. da sluzi za otkalanjanje takvih steta. NERASPODELJENA DOBIT To je deo dobiti koja odlukom skupstine nije raspodeljena. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila 61 . Prekoredno koriscenje je moguce samo za onaj iznos koji prelazi 10%. ostalo je u koviru rezervi da vam kažem par reči o revalorizacionim rezervama. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruženja u preduzeće. nastaju sa ciljem da se održi kapital koji je u preduzeće investiran. Ukoliko je u statutu drustva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznacavaju kao statutarne rezerve. Ostavljena je kao neraspodeljena dobit. Dakle rezerve su vrlo cesto cak nekoliko puta vece nego sto je osnovni kapital. a drugi deo dobiti cemo zadrzati za rezerve. I da bi povecali sigurnost firme oni formiraju rezerve ali sa tom namenom. znaci iz zadrzane dobiti. Znači. već se samo obezbeđuje njegovo održanje. Mozete da date vlasnicima a kada kazeme da mozete da date vlasnicima to znaci automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeca.

koje sada postoje prema MRS. Pošto tržišne vrednosti mogu da fluktuiraju. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. Znači. biti ponovo uvedena. tretira se kao revalorizaciona rezerva. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odražava promene tržišne vrednosti. i na taj način se ostvaruje obračun realnog rezultata. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. U vezi sa sopstvenim kapitalom. To je tzv. dakle. i da pristupi ili načini na koje se revalorizacija vrši mogu biti različiti. Međutim. ako je vrednost u knjigama niža od tržišne vrednosti onda ne idete na rashode. kada tržišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. da je cilj formiranja održanje kapitala.pitanjima održanja kapitala. možda malo promenjena. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. Razlika između više tržišne. poveća se vrednost imovina na strani aktive. bio najbolji. MRS 15 je bio to izmenio. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. Kako mi onda time obezbeđujemo održanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek tržišna vrednost. tada se iz dobitka isključuje deo koji je potreban za održavanje kapitala. Revalorizacione rezerve. Ostao je. ono što vi treba u ovom trenutku da naučite. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. i niže knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. pa je MRS 15 ukinut. na pomenuti način. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. i unosi se u bilans uspeha. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom održanju. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. može biti stalna imovina i mogu biti zalihe. Revalorizaciona rezerva raste. preko zakonskih rešenja. koji se zvap ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. nećete učiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na tržištu padne(pošto ste vi u knjige uveli imovinu po tržišnoj vrednosti pa onda upoređujete postojeću tržišnu vrednost sa tržišnom vrednsošću prethodne godine) tj. kažem bio jer je u međuvremenu ukinut. tu je bio MRS 15. Znači. postoji višak revalorizacionih rashoda u ondosu na revalorizacione prihode. U MRS 16 predviđena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. 62 . ne bi li se obračunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugrožen. tu je rešenje bilo drugačije. To je rešenje koje je uglavnom sadržano u Nemačkom zakonu. kada je reč o stalnoj imovini. Vi znate da predmet revalorizacije može bit kapital. i pristup koji se nalazi u standardu 29. Mi toliko dugo živimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. Vi time praktično aktuelizujete troškove amortizacije. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. i obezbeđujete realan obračun periodičnog rezultata. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. i čini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. u ostalom. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. U svakom slučaju. kada sredstva čijom su revalorizacijom nastale budu otuđena. i one se u prihode mogu uneti samo onda. i gde se predviđa revalorizacija kao postupak otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. To je. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. Ukoliko pak. i smanjuje se kada dođe do promena u suprotnom smeru. Ovaj alternativni postupak dovodo do toga da vi na kraju obračunskog perioda za neka sredstva imate tržišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji.

tj. To je što se načina predstavljanja tiče. iznos gubitka uplatili na račun preduzeća. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. U svakom slučaju. Pitanje je samo koji je način iskazivanja gubitka jasniji. Ako je gubitak skromne visine. doneti odluku o njegovom pokriću. preduzeće može odlučiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti.. U drugom slučaju to je već učinjeno. bilo poverioci ili država. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. Formalno. može odlučiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. a onda može tek biti izgubljen kapital poverilaca. Ali želim da vam skrenem pažnju na značaj gubitka po opstanak firme. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. Znači. U prvom slučaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. pošujete bruto princip. ali postojanje gubitka tražite na strani pasive. suština gubitka je da on uvek znači smanjenje sredstava preduzeća. sopstveni kapital. jer za inokosna preduzeća i ortačka društva. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obračunskog perioda siromašniji nego što je bio na početku. definišemo ga kao razliku između veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. Iduće godine. vlasnički. prenosi na ortački kapital ili na ulog vlasnika. Sa aspekta bilansa stanja. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće ste nakon toga. I u poslovanju se prvo gubi. u drugom slučaju u pitanju je neto princip. i sada kad smo govorili o rezervama. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. već se rezultat nakon obračuna na računu dobitka i gubitka. čak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. bilo vlasnici. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. i one se uvek. radi pokrića gubitka. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. – PRIMER sa onih 1000 i 1100. u obračunu gubitka kao rezultata. Možemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. čini mi se. podjednako dobri. nije relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. naša finansijska snaga je takva da možemo bez problema taj gubitak da podnesemo. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. iz dobitka.. već da u bilasnu stanja iskaže gubitak. kako sve on može da se definiše. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Sa aspekta vlasnika. Ili. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. ali kad god radite analizu pre nego što počnete. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. Dakle. u vezi sa sopstvenim kapitalom. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. da kažemo par reči o gubicima. Sama visina gubitka može biti različita. Ovaj način predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. Ovaj rezon je naročito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde država dopušta da gubitak iz 63 . Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. preduzeće može doneti odluku da gubitak iskaže u bilansu. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. Preduzeće može. bilo da je dobitak ili gubitak. bez obzira na visinu. Ja očekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. politika preduzeća može biti različita kada je reč o pokriću gubitka. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. rekla sam vam da to može da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije značajan. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. Ako to nije dovoljno. morate aktivu umanjiti za gubitak. najlakše. Kod društvenog kapitala. iskazuje na ovaj način. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. I jedan i drugi način su. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. vi sad kažete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruženja.Gubitak Takođe. Pokriće gubitka iz rezervi označava se kao formalno pokriće gubitka.

Jako je teško proceniti da li preduzeće ima pinosnu snagu i sprovođenjem određenih mera može biti održano na dugi rok. takva firma se više ne može održati. Dakle. preduzeće na taj način želi zapravo da uštedi na porezu. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. cilj države nije da od preduzeća naplati što veći porez. jer kriza rezultira gubitkom. pogotovo visokog gubitka. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili.da taj kapital ima unapred utvrđen rok dospeća. ili da jednostavno ne postoji način da takvo preduzeće na dugi rok bude održano. To je jedna od pretpostavki za pokretanje stečajnog postupka. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niži. Gubitak je samo finale nečega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. treba da znate da postoji čitav niz veličina koje možete pratiti svakodnevno. On se tada neće pojaviti u bilansu stanje. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. Kada dođe do gubitka to znači da već duže u preduzeću nešto nije kako treba. Zato je jako važno da se dobro procene šanse preduzeća da preživi. odnosno likvidaciju. Drugo rešenje može biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. i održi na dugi rok. Prema tome. pad prihoda. što znači da preduzeće tačno zna kada kapital mora biti vraćen 64 . Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. karakteristike pozajmljenog kapitala su: . prema zakonu o preduzećima većine zemalja. Pokreće se stečajni postupak. Ukoliko pak. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednačiti sa crvenom lampicom. Prema tome. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. tada uprava preduzeća. Pošto ćete voditi fimre. Država ima interesa da preduzeće održi iz još mnogo drugih razloga. svakog meseca a čije promene treba da vam pokažu da se događa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. Država. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da održite preduzeće. znači sigurno gašenje preduzeća. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uđu. pre oporezivanja. mogućnosti koje imamo da ga održimo i da onda donesemo pravu odluku. onda jednostavno preduzeću spasa nema. svake nedelje. rast troškova primetiti pre nego što dođe do iskazivanja gubitka.prethodne godine. Ako se odlučie za sanaciju. naravno. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. Tu vlasnici više ne mogu da odlučuju o tome hoće li ili neće održati firmu. kada dopušta takvo rešenje. nego da ta preduzeća što duže rade i što duže plaćaju porez. Nije. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom akpitalu kao drugom segmentu pasive. reč samo o porezu. Iskazivanje visokog gubitka može biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konačni rezultat rada preduzeća. Donošenje te odluke je jako osetljivo. onda će gubici biti takođe veći nego što bi bili da ste uložili dodatni novac i preduzeće na dugi rok održali. Time će plaćeni porez biti niži. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. ili će preduzeće otići u stečaj. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuče iz krize. Sećate se. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital.da taj kapital potiče od poverilaca . Ovo je važan trenutak. I treba ta kretanja. Da li će do sanacije doći.

ne bi bilo ispravno da to ne pokažemo (da kažemo kad budemo platili videćemo). pa onda odlučujete o raspodeli dobiti. tj. Znači. ako se pođe od statičke teorije. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. budu jednaki. poverioci nemaju pravo glasa da taj kapital izaziva isplate čija je dinamika i visina unapred poznata. Tačno iskazivanje periodičnog rezultata. postižemo tako što priznajući obavezu. čiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. a koje označavamo kao kamate. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). Ako obaveze nisu potpune. neto imovina neće biti tačno iskazana. Sa druge strane. Cilj formiranja rezervisanja. obaveze i PVR. jer su one formirane nakon što je dobit obračunata. bio bi utvrđivanje tačne neto imovine. Nažalost. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niži od formiranog rezervisanja. 1. čija visina je unapred utvrđena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. Ajde da napravimo poređenje između rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. Ajde da ih uporedimo.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiče na rezultat. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. rezervisanja. i da rezervisanja i rezerve nikako ne trba tumačiti kao sinonime. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje tačne neto imovine. čija visina zavisi od visine dobitka i odluku o čijoj visini donosi skupština. jer u tom slučaju nema ništa od tačnog prikazivanja neto imovine. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju tačno utvrđenu namenu. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. onda kao cilj formiranja rezervisanja možete označiti tačno iskazivanje periodičnog rezultata. ni kada ćete morati da je platite. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze čija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. ni koliko ćemo tačno platiti. Neto imovina je razlika između aktive i obaveza. koji se označava kao ''rezervisanja. Dugo je postojo problem da se objasni da između rezervisanja i rezervi postoje značajn razlike. Mi obično nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. Naše obaveze neće sadržati sve obaveze. Kada se oporezuje dobit. obaveza za koju je rezervisanje formirano. neto imovina neće biti tačno sikazana. formiranjem rezervisanja. Naime. Do tada računovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. u periodu formiranja. imaćete reshod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je 65 - . Kada gasite rezervisanje. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmežu rezervisanja i rezervi. formiranje rezervisanja utiče na formiranje rezultata. vaš periodični rezultat neće biti tačno obračunat. Rezervisanja su u našu računovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 1989. može biti viša ili niža od formiranog iznosa rezervisanja. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiče na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. i prema tome. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. ali ne znate tačno ni koliko iznosi. Ako je plaćeni iznos viši. Vi procenjujete visinu rezervisanja. smanjuje rezultat. ali može se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. a niko nije prorok da može tačno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. istovremeno priznajete i rashod. za razliku od isplata koje povlači sopstveni kapital. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. i samo za tu namenu može biti iskorišćeno (tačno se zna za koju obavezu se formira). Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja vežete za dinamičku teoriju. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za tačno određenu namenu. može se opet promeniti rezultat. pošto se formiraju pre utvrđivanja rezultata. Utiče tako što. Ako kažemo da znamo da obaveza postoji. Znači kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa.

iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. i predstavljaju pozajmljeni kapital. znate koliko morate platiti za mesec dana-obračunaćete i formiraćete PVR). obračunali ste i iskazali preko PVR. ali mi ne možemo uticati na to da događaj nastane. Sledi zaključak. predstavili bi ste tu obavezu na rečunu obaveze. Da ste primili fakturu. a koji je kod rezervisanja verovatan. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. i to je isto. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. ali je u suštini postojao i ranije. Koriste se tri pozicije. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih događaja. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. Što se tiče razlika između rezervisanja i obaveza (običnih). niti možemo sprečiti njegov nastanak.rezervisanje ukinuto. to je potencijalna obaveza. Da bi se rezervisanje formiralo. Sličnosti između rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. i . u smislu da govorimo o obavezama. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodičnog rezultata. i za razliku od obaveze nemate dokument. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. visina se obračunava na osnovu ugovora. koja je rezultat prošlih događaja. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam pažnju da su ovo uslovi koji inače važe za obaveze. Za razgraničenja tačno znate kada morate platiti. Pošto niste primili fakturu. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. ni koliko ćete tačno platiti. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim događajem. odnsono gubitke. Ako je nešto potencijalna obaveza. Sličnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. I jedno i druho formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. Za obaveze tačno znate kada dospevaju i koliko plaćate. Što se tiče odnosa između rezervisanja i PVR. vi 66 . i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Znači. nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. mi ćemo imati obavezu.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. Kada bankari daju garanciju za kredit. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. koji ovde nije verovatan. . koja kaže nabavite mi garanciju domaće banke. sredstava. Dakle. i na računu rezervisanja i na računu PVR. Takođe. Vi procenjujeta njegov bonitet. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu računovodstvenu praksu međunarodnim računovodstvenim standardima kao takav. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. firma se obrati za kredit stranoj banci. I dajete mu garanciju. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. i vaša procena je takva da je njegov finansijski položaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. Na poziciji obaveza. Ako se u budućnosti. i na računu obaveza. Ukoliko je isplaćeni iznos niži. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa različit.da se može pouzdano proceniti visina obaveze. a visinu obračunavate sami. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. vi postajete dužnik banke. Znači to je razgraničenje između rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). niste primili fakturu. to je slično. za to se ne formira rezervisanje. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . a na računu PVR samo obaveze prema trećima. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. Znači. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. postoji razlika s obzirom na činjenicu da na rezervisanjima možemo iskazati obaveze prema samome sebi. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog čega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. Prvi uslov. i čije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj.

od onih da do plaćanja doći neće. nago da ćete ga dobiti. verovatan odliv sredstava. preniskog. kada žele da povećaju ili smanje rezultat u određenom obračunskom periodu. Kad kupujete taj proizvod. Znači. da vašu obavezu izmirite. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. srednji ili veliki. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. Morate formirati rezervisanje. možete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. . formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti određeni broj. Vi u tom času ne znate tačno. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. Ovde je važno da procena koju učinite. ni kada ćete morati da platite. neko vas je tužio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora može rezultirati. budući da to znaju. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadžmenta koja izaziva opravdano očekivanje trećih da ćete postupiti na određeni način. Drugi uslov. uz garantni list priložite račun. Govorila sam vam o izjavama menadžmenta koje izazivaju očekivanja treće strane da ćete postupiti na određeni način. onda se takve izjave tretiraju takođe kao obaveze. Dakle. a revizori. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. na dan bilansa. u stvari. dovodi do toga da računovođe vrlo često rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. kada jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (tražeći zbog čega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali).. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. imate garancije za velik broj sličnih aparata. Prema standardu 37. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. 67 . Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. bude objektivna. je. smatra se da postoji ako su činjenice da ćete morati da platite. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvođača. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. Na primer. uslov je da uvek uz reklamaciju.obaveze prema trećima – npr. To je malo drugačija podela od one koju imate u vašem udžbeniku. Upravo ova činjenica da se visina rezervisanja procenjuje. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. vodite sudski spor. da je verovatnije da obaveza postoji. Na primer. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. odnosno. Na primer. pored iskustva koriste i određene matematičke metode. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. da sve činjenice kojima raspolažete govore u prilog tome. putem zakona. nego da obaveze nema. pod uslovom da kvar nije izazvan nestručnim rukovanjem kupca. Prošli događaj iz koga obaveza rezultira. da formiranjem rezervisanja ne povredite načelo istinitosti. Garantni list.morate verovati da zaista obaveza postoji. onda ćete rezervisanje formirati. to su tri osnova za koja se prema MRS 37mogu formirati rezervisnja. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. Tu se obično. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. . Važan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. tri godine. 6 meseci otkloniti na svoj teret. obaveze po osnovu garancija. Ako postoji veliki broj sličnih obaveza. naša rezervisanja. i naravno. i zato je garantni list zapravo ugovor. rezervisanja se formiraju za: . To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. vi ste postali druga ugovorna strana.. Odnosno. ni koliko će zahtev iznositi. Ako vas neko može naterati. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. ili da nešto nećee uraditi. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. a koja se tiče visine rezervisanja.gubitke koji potiču iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifičnih izjava menadžmenta. sa druge strane.restrukturiranje.

za koje se mogu formirati rezervisanja. u ovom slučaju.000. a ako ćete se isplatom penzija početi u budućnosti. i reč je o manjem kvaru. da će se u garantnom roku određeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. odnosno jednokratni raskid. za 10 godina isplaćujete prvu penziju.000? Ne.000 ako odustanem. na teret ove poslovne godine. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. Iskustvo nam govori.000 – odustali bi 68 . dovesti do gubitka.15% x 50. tj. Znači. ako formirate rezervisanje za penzije. na primer. koju završavamo sa dobitkom. jer 50. da pri prodaji toliko proizvoda. Izvesno je. na primer. u odnosu na trenutak formiranja. dogovorite da prodate određenu količinu proizvoda. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. Nikada se rezervisanje. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. da danas treba izdvojiti 50. garancija sa različitim vekom trajanja. To nije dozvoljeno. Ne može se uraditi sledeće: pošto očekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. Dakle. Poznato vam je da za jedan proizvod možete dati više garancija. i umesto dobitka imaćete gubitak. Imate čitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. ako je on niži od troškova raskida. dakle. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. Ako bi svi imali značajnu grešku. Gledam šta je za mene povoljnije. al nemaju svi nega njih 15%. U ovakvoj situaciji.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor.000 neizbežni trošak. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. da će ispunjenje tog ugovora. da bude formirano na 15. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Neizbežne troškove. raskinuti ugovor. jer je taj iznos od 80.000. možete ispuniti ugovor. Iznos rezervisanja se računa na sledeći način: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. troškovi bi bili 150. i koliko je otklanjanje koštalo. vaši rashodi zbog toga rastu. i gubim 80. Prihodi su fiksirani.000. čije ispunjenje. možete uraditi dve stvari. i ostvariti gubitak.000 = 15. Evo jednog primera kako se može utvrditi visina rezervisanja za garancije.000 hiljada. a troškovi goriva predstavljaju značajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. ili sam gubitak.000. Ili. Kada je reč o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku.000 zato što znamo da ako bi svi iamli mali kvar. Vi možete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. Ako se.000. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate očekuju u dužem vremenskom periodu u budućnosti.000. a odustanica 80. drugi za limariju. zahteva nastanak viših rashoda. koliko su kvarovi teški. troškovi popravke bi bili 50. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. ne može formirati za gubitak firme u celini.000 na sadašnju vrednost. a da samo u 5% slučajeva proizvodi imaju veliki kvar. Visina takvih rezervisanja se utvrđuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira. Možemo sa zadovoljavajućom tačnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu.000 za 10 godina su dve različite stvari. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca.Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. generalno. cene inputa rastu. Morali bi ste diskontovati 50. U međuvremenu. Ako bi svi aparati imali malu grešku. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora.000.000 + 5% X 150. Znači. su ugovori čije izmirenje. vi rezonujete na sledeći način: plaćam 100. za 10 godina iznosio 50. i ugovorite fiksnu cenu. Rezervisanje treba. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Ako bi gubitak bio 100. ako su oni niži od gubitka. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. iz godine u godinu.000 bi bio iznos koji bi. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. koje je u toku obračunskog perioda prodalo određeni broj aparata. ako peći rade na naftu). sa kamatom. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budući isplata. Da li možete reći. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. troškovi bi bili 50. cena nafte skoči. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. Sadašnja vrednost tih 50. a rezervisanje formirate sada. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora.000 danas i 50. Problematični ili teretni ugovori. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. eventualno. Možete.

budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. ili realokacijaposlovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. i da se u buduće bavi samo trgovinom. Osim čajeva radi i neke druge preparate. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. Znači. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite.pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. Ako odlučite da tej deo firme prodate.000. zatvoriti. ukinete jedan hijerarhijski nivo. Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. to je neizbežni trošak. pa onda imate uprave filijala. jer sam dala garantni rok. Planom o restrukturiranju.. čitate u novinama. kao što je bio Simpo. prvo. Imali ste veliku proizvodnu firmu.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. imate. sa druge strane. Znači. upravu banke. Odlučiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteričnih ulja. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogađa. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odlučuje. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. pa smo evo formirali rezervisanje. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. recimo. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . Ukoliko bi odlučili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. ili da jednostavno prestanete da se bavite time. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. onda imate pravo da formirate rezervisanje. utvrđuje se uključivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovođenjem restrukturiranja.. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. Kada taj plan napravite. da lica koja će restrukturiranjem biti pogođena. izvršili bi restrukturiranje. Ne može preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. moraju biti predviđene takve obaveze preduzeća. izazove opravdano očekivanje u vezi sa njegovim sprovođenjem. Kao i da taj plan. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. to će biti restrukturiranje. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadržati. pa ekspozitura. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. Restrukturiranje je kada rešite na primer. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. Ako vi kažete zatvaramo pogon za proizvodnju eteričnih ulja na Vlasini. Termin koji jako često čujete na televiziji. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. ili im morate ponuditi određeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. kažemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. 69 . Ja znam da postoji obaveza za garancije. već da ih kupujete gotova. odluči da se bavi i proizvodnjom proizvoda čiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan.krupna promena u strukturi menadžmenta (ako uradite reorganizaciju na način da uvedete još jedan nivo upravljanja. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. U okviru nje postoji i destilerija eteričnih ulja. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteričnih ulja.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluči da izvrši restrukturiranje. Dakle. al to će vam kolega Đuričin bolje objasniti od mene) . I to je restrukturiranje. na primer. pa šaltera. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. ne možete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. Ili.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. plaćam vam 80. i želite da ga zatvorite. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja.ste i rekli dobro. dakle. kod pomenutih lica.

Ali ako kažete. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. to sam vam pričala iz računovodstva.000. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. ne možete uračunati u rezervisanja. Kažete.). već za buduće aktivnosti preduzeća.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. Svi ti troškovi.000. ali tamo oni neće rediti isti posao.000. naredne godine vi morat eformirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. Za te proizvode.000 i ukinućete rezervisanje. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. procena je.000.000. i doći ćete do 120. učiniti dostupnim javnosti. rezervisanje za popravke u garantnom roku. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. treba vam rezervisnje od 120. nećete je preseliti. Zanči. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. ne ukidaju se na kraju godine. Na primer. Rezervisanja koje formirate svake godine.000. uključiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. gde bi ste ovih 20. koje će vam dugovati 80.000 već tretirali kao rashod prethodnog obračunskog perioda. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. Tokom godine kvarovi će nastajati. 70 . neke podatke: . povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . Sprovođenje te odluke košta. . ovde imamo neiskorišćenih 20. zaključak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). ostavićete je ili ćete je prodati.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata.000 i doknjižićemo još 100. ali sa gubicima. Na primer.000.000.Ne možete. ali su sračunati na buduću aktivnost.000. znači.000. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu.kratak opis obaveze i očekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. Možete uračunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta.koja ste sve rezervisanja formirali. ill smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. obelodaniti. u iznosu od malopre pomenutih 80. jer ste vi tih 80. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja određenog ugovora. prihodi 80. . obim prodatih proizvoda je veći. . jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. isplatili smo 13. Prema tome. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. Što se tiče rezervisanja. to je u redu.kakav je odnos rezervisanja na početku i na kraju godine (razlika između rezervisanja na početku i na kraju godine. to je jednokratno rezervisanje. . potrebno je objaviti.000.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. tačnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.000. vi možete u visinu rezervisanja uključiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate. Ali isplatili smo 8.000. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. . u visinu rezervisanja. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti uključeni u rezervisanja. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80.000 (troškovi prodatih proizvoda).000 preneli na prihode.

Redosled u stvari treba da bude obrnut. Da li vi tražite od dobavljača nešto specijalno? Ne. U tom smislu postoje: . . jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Prema načinu sticanja. Najvažniji razlozi za korišćenje tuđeg novca su: . obaveze prema državi. po osnovu čijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridž. Obaveze Definišemo ih kao.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljacima. zato što isporuka prethodi plaćanjima. a ne kako će uzeti kredit vratiti. Prema sigurnosti. 2. dokle ima smisla koristiti tuđi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. recimo dugoročni krediti ili kratkoročni krediti. čak i kad nećete. Kada je reč o obaveznosti plaćanja.popravljanje finansijske strukture . Četvrtak.da se visina može pouzdano utvrditi. Glavni problem dužnika je kako da se zaduže. potrebno je: . decembar 2004. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi.razog nevoljnog formiranja obaveza. zbog obaveza koje nastaju automatski.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu.razdvajanje robnog i novčanog toka . ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na čemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj državi su više zaštićeni dužnici od poverilaca. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. preuzeta obaveza mora izvršiti. Razdvajanje robnog i novčanog toka dovodi do formiranja obaveza. onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. 2. obaveze prema zaposlenima. Popravljamo strukturu uzimajući dugoročni kredit. koji označava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrđeno za tu očekivanu buduću nadoknadu. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. 2. kako da dobiju kredit.obaveze po osnovu finansijskih aranžmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoročnog opstanka firme. u odnosu na kratkoročne izvore. 1. Da li kredit mogu vratiti ako se zadužim? – to je način na koji bi trebalo rezonovati. . i . pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. Kažemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuđeg kapitala. Dakle. Da bi se obaveza priznala.želimo da obavimo neki posao. To je uobičajeni način rada koji produkuje nastanak obaveza. a spomenućemo one koji se najčešće koriste. bilo nas kao poverilaca ili kao duznika (obaveznost plaćanja).pribavljanje dodatnog kapitala . Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U slučaju da ti ne platim možeš prodati ovu imovinu. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. imamo premalo učešće dugoročnih izvora. obaveze prema vlasnicima i sl. . preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu. koje su rezultat prošlih događaja. jer nas ne mogu dobavljači finansirati u meri u kojoj je to potrebno. . Kažete platiću u uobičajenom zakonskom roku.- iznos bilo kakvre očekivanje nadoknade.imamo lošu finansijsku strukturu. sadašnje obaveze. tj. i iz iznosa 71 . To su obaveze prema dobavljačima. To uopšte ne treba da bude tako. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: .

troškovi koje povlači prodaja. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . namiriti svoje potraživanje prema meni. ili učešće u dobitku. Međutim. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duže od 12 meseci.obaveze prema državi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost.obaveze prema dobavljačima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. Važno je kada obaveza treba da bude plaćena. Prema poveriocima. Ne može se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. i duže. . na dan bilansa se odlučuje o tome šta se smatra kratkoročnom a šta dugoročnom obavezom. . Ako ste imali dugoročnu obavezu. 72 . Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće.Vreme koje je potrebno za prodaju. Ako kažete imam 1. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je dužina poslovnog ciklusa. MRS 1 traži da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. obeveze se dele tako i tako. zaposlenima itd. Znači. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. 3. I kada budete čitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoročna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. ali u okviru poslovnog ciklusa. onda vam je kriterijum ročnosti 12 meseci. To nikako ne znači da vi ne morate da platite. što predstavlja još jedan kriterijum za raščlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne počinjete podelom. ako se radi o doo. on nema realno obezbeđenje svojih potraživanja. naknada i dodataka na zarade. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoročne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. što ih je moguće lako unovčiti.'' To znači davanje zaloge. Kada se odabira kriterijum. Znači. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za raščlanjavanje. kad uzmete kratkoročni kredit.000 dinara obaveza. Ovaj kriterijum je važan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. Zato se kaže ''na dan bilansa''. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. nego kada je u pitanju HOV. na kratkoročne obaveze. ima pravo da traži prodaju zgrade da bi namirila svoja potraživanja. To znači da su HOV poželjna zaloga. ne znači da vi treba da se izselite iz nje.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. ili ortačkom društvu. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. Znači. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinačnih preduzeća.) imaju se smatrati kratkoročnim. . Ovo zbog toga. ili drugi poverilac. podele prema ročnosti. a to može biti i cela obaveza. Odnosno. . postoji još jendno ''ali''. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. ako je reč o akcionarkom društvu. Dakle. ili dugoročni.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet.dobijenog unovčenjem te imovine. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. i zato se u MRS 1. i dogoročne – kojima je rok dospeća duži od 12 meseci. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. dok ne dođe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. ovo važi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne važi! Znači.obaveze prema kreditnim institucijama. Znači. . ali ako ne platite kredit banka.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. Počinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. Međutim. iako dospevaju u periodu dužem od 12 meseci. ako je poslovni ciklus duži od 12 meseci. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. Sama zaloga.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. na osnovu toga i toga. mora se voditi računa o cilju koji se podelom želi postići. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljačima. prebacićete je sa dugoročnih obaveza.000. .

morate navesti kada je obaveza nastala. a koja kratkoročna. U mnogo slučajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. u nekom trenutku ukupno zaduženje firme pređe 35% banka ima pravo da traži naplatu preostalog dela potraživanja odjedanput!''. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. tražiću naplatu kredita u celini. ili još kažemo nabavnoj vrednosti obaveze. ako vam banka na vaš zahtev odobri produženje roka otplate za još godinu dana. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. tada je nominalna. Inicijalno procenjivanje tj. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća 73 . Ako je u pitanju obaveza prema dobavljačima. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoročnu. odustajete od reklasifikacije. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. Kada god odlučujete o tome koja je obaveza dugoročna. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traži naplatu odjednom ili ne. Iako je dakle. i mora biti utvrđeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi računa. Ovde. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. Međutim. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. Ako je odgovor potvrdan. pre dana bilansa: ''Nema veze. vrši se po nominalnoj. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. Onaj koji traži novac uvek je u podređenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traži. odustajete od reklasifikacije. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. 12. od recimo 5 godina. na primer. Dakle. Znači. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. vaša nova zaduženja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu pređe recimo 35%''. vrši se saglasno načelu više vrednosti. ali ne uvek. Ako ga morate platiti za 11 meseci. od kojih su dve godine istekle.znači nije važan inicijalni period na koji obaveze glasi. Banka ponekad. recimo. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoročne. a dođe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze čije raščlanjavanje vršite. Ako bi se dogodilo.''. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. Znači. Znači. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog dužnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduženjima) može usloviti odobrenje kredita navođenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. banka će sve vreme nadzirati zaduženja firme. nego je važno koliko je ostalo do plaćanja. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. a nakon što je obaveza nastala. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduženi više od 35% biti ispunjen tada i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. Od ovoga možete odustati. Za vas je relevantna činjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoročnu. koristeći načelo više vrednosti što znači da ćete na dan bilansa upoređivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. Zastarelost obeveze može takođe biti razlog njenog smanjenja. On se zadužuje stalno. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. kod naknadnog procenjivanja. i u jednom trenutku neće moći da plati. Do razlika može doći i kada je obaveza u stranoj valuti. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. Jedino ako bi banka rekla. i ako pređete 35% nećemo tražiti isplatu odjednom. Naknadno procenjivanje tj. utemeljenog na ugovoru. zadržaćete tu obavezu kao dugoročnu. Imali ste kredit na tri godine. a koje dugoročne. zbog ovog čvrstog obećanja. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. Mogu se razlikovati. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. zato što je to prekršilo ugovor. ako se kasni sa plaćanjem. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoročnom. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital pređe 35%. Dnevna vrednost može biti i niža od nominalne. neću da mislim. pre dana bilansa. kreditu. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. Na primer. odnosno. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. i zadržavate celu obevezu kao dugoročnu. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduženja ne smeju da pređu 35% sopstvenog kapitala. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze.

Nije bitan broj emitovanih. zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos.     Пример: Продато је 100.kredite koji su poriveni zalogom. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Kada je reč o obveznicama potrebno je da znate koje ročnosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje može biti nekoliko meseci (kratkoročne obveznice) ili nekoliko godina (dugoročne obveznice).000.000.000 Дисконт = 100.kredite koji su odobreni po osnovu boniteta dužnika.Рок отплате 3 године.000. Kada govorimo o procenjivanju. i to na: .000 74      . Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoročne ili kao dugoročne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica. Продаја се евидентира: Готовина 98. tj.000x0.000. .000 – 98. ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraživanja prema vama odreknu. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban. to znači da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice.000. Ako se prodaja vrši uz diskont. i kada je emisija obveznica jedini način da preduzeće dođe do potrebnih sredstava.000 обвезница номиналне вредности од 1000 по цени од 980.broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice.kredite koji su poriveni HOV. pre svega u izmirenju obaveza.000 Обавезе по основу обвезница 100. dok bi smanjenje potraživanja bilo tretirano kao rashod. i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novčanih sredstava.000 Дисконт обезница 2. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica''. Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana. onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoročnih obaveza. Nećemo čekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine.000. odštampanih obveznica. Ovo smanjenje tretira se kao prihod. DUGOROČNE OBAVEZE Dugoročne obaveze prema možemo raščlaniti prema osnovi nastanka. koji će vam svaki pojedinačno pozajmiti novac. tri godine i dugoročnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoročni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca.u poslovanju.000 000 Укупна готовина за плаћање 118. već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost.000. камата 6% годишње. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti. taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza.06x3 18.000 Примљена готовина 98. 1.000 Номинална вредност по доспећу: 100. to znači da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. tj.000.000 Камата која се плаћа 100. a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca. Razlika između obveznice koja se emituje na. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka . kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. i . na primer. u toku narednih 12 meseci. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. određeni iznos obveznica povuče.

 Готовина 109.000 ( ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamisljate sami kuci) Sta ce biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaci naplacujete vise nego sto je nominalna vrednost.000.000 onoliko koliko smo naplatili. realna kamata ce prepoloviti visinu nominalne kamate.000.000.000 неамортизована премија 9.000.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000. A 1/3 od 2.000 6% je 6.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.неамортизовани дисконт 2.znaci na koju ste se obavezali.667.000 I amortizovanu premiju od 3.000 na strani pasive I neamortizovana premija kao korektivna pozicija ali sa znakom + od 9.666. Na strani pasive obaveze od 100.000. каматна стопа 6% годишње. Tri godine je obveznica. kada od 100.000 Укупна камата 20. U bilansu stanja sta bi evidentirali.000 .000.000.337337.000.000.000.000 oduzmete 1.000 Дисконт обвезница 2.000.000.000 ali amortizujete 1/3 premije od 9.000. Kada prodje prvih godinu dana sta cemo knjiziti.000. nece vise biti saldo 2. Posle prve godine kamata ce biti ona koja se mora platiti. obaveze po osnovu kamata ili razgranicenje ako je period obracuna rezultata kraci potrazivace 6.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000 a stvarna obaveza 100.000. I te prve godine 1/3 premije od 9. 9.000 98.000.000.000.000.000.000.000.000. kolika je vasa realna kamata? Prepolovljena je. Znaci na strani aktive 98.000.000.000 predstavlja emisionu premiju odnosno nemortizovanu premiju.000. Рок отплате 3 године. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.+666.        Укупна камата 20.000 na godisnjem nivou. obaveze po osnovu obveznica 100.000. Evo da vidite kako bi bilo evidentirano I u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom.000.000  Неамортизована премија 9.000 bice amortizovana.000 je 6.000 Pogledajte kako ce se racunati kamata.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Koliko ce obaveza biti na kraju prve godine.000.000. Da li ce postojanje neamortizovane premije I premije uopste dovesti do toga da placena kamata bude visa ili niza od nominalne.000 a to je 3.000 na 3. to je godisnji iznos kamate.000.000. ona je 3.000.000. Naplaceni iznos na strani aktive 109.000.000 ce biti 666. Tada se radi o prodaji uz premiju.000. samo toliko I moze biti. obaveze ce biti 100.000.000.000 обвезница по вредности од 1900 динара по обвезници.000 na strani duguje sto daje 98.337.000.000. Sta ce biti u narednoj godini.000.337 dobijete obavezu od 98. to je godisnji iznos.000.000 Vasa obaveza je I dalje nominalna vrednost od 100.000pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000 Камата која се плаћа 18. dugovace 6.000 I neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000.667. Tacno je da cete vi platiti 6. knjizecemo finansijski rashodi. kada isteknu tri godine saldo ovog racuna ce biti 0.000.000 vec 1.000.000.000 000 godisnje kamate tokom svake od 3 godine.000.  Обавезе по основу обвезница 100. 75 .000 neto. sto ce za tri godine dati ukupno 20. Tako da ce rashod biti 6.667 to ce biti skinuto I preneto na finansijske rashode.000. znaci finansijski rashod bice jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta.000. znaci imate kamatu od 6.000. Znace na 100. 6% godisnja kamate znaci 6.000 .000 109. znaci 6% na 100.000.

Morate podneti zahtev sudu.000 odnosno godisnje po 3. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje I na kraju se izjednacava sa nominalnom vrednoscu prodatih obveznica. A kolika je premija ona je 9. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom.000. hipotekom.000.000 u ukupnom iznosu. to je nasa obaveza. Zasto je to vazno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zalozi jos kod nekog drugog poverioca.000.000.000 (100. OBAVEZE PO OSNOVU HIPOTEKARNIH KREDITA Ili lombardnih kredita. KREDITI PO OSNOVU ZAKUPA To nemate u knjizi a hocu da znate. potrazivanjima I sl.000.Kako biste racunali koliko cete ukupno isplatiti kamate.000 18.000 (realna kamata) Tako da je jako pozeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Znaci za te tri godine vasa realna kamata iznosi 9.9.000/3 Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106. da se unese u zemljisne knjige da je ta nepokretnost zalozena.000.000 I na kraju 109.000.000x0. Ukoliko ti troskovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.000. ciji troskovi stavljanja hipoteke mogu biti znacajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti I dopusta se da ti troskovi budu dodati iznosu kredita.000.000.000.000 Premija je 9. Znaci da budu aktivirani I tokom otplate kredita amortizovani.000. Mi znam da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovinom ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare ali mozemo to sredstvo otplacivati tokom perioda na koji smo 76 . bice uobicajeni nacin sticanja osnovnih sredstava imajuci u vidu da nasa preduzeca da nasa preduzeca nemaju para.000 pa posle druge godine 106.000.000. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing.000=9. Znaci posle prvih godine dana kolika ce biti visina obaveze vasa? Bice jednaka dug+ godisnja kamata I time vasa obaveza bi bila 103. znace prve godine vi kazete 109.000.000. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. robom.000-9.000. Koliko cete vi ukupno isplatiti? 100. jer svake godine kamatu od 6. Isplaticete 18. kako se to kaze. Znaci vazno je da postoji u zemljisnoj knjizi zabeleska o tome da je to zemljiste ili ta zgrada opterecena.000 pa puta 3 godine.000.000.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. knjigovodstvena vrednost. Kada je rec o hopotekarnim kreditima treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu bilo da je rec o zemljistima ili zgradama izaziva znacajne troskove. Znaci kada vi kazete koliko me kosta taj kredit? Kosta onoliko ste morali da platite poveriocu I troskovi stavljanja hipoteke pa se dopusta da troskovi hipoteke budu dodati na iznos kredita I budu amortizovani tokom otplate kredita.000 smanjujete za 3.000. Posto to predstavlja proceduru sudstvu.000.000.000. Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000. HOV.000. to je 3%od 100.000 toliko ste para primili. A vi cete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija I na kraju ce premija biti 0.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.06) .

sredstvo uzeli u lizing.годишње током периода закупа од 6 година. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату. Posto na dugi rok koristi sredstva. kao da ste zakupcu dali kredit. ta sredstva ucestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca.358= 1642 представља рату. predvidja se mogucnost da se zakup produzi po uslovima koji ce biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugorocnog zakupa? Vasa placanja zakupnine protezu se na period od recimo 5 godina.000. Znaci ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup.5 godine vi ne mozete otkazati ugovor. ali sam sposobna da svakog meseca otplacujem toliko na ime zakupa. I Troskovi koji nastaju po osnovu dugorocnih zakupa nizi su od onih koji biste imali da biste sredstvo uzimali u kratkorocni zakup. Visina vase obaveze ne moze biti jednaka prostom zbiru iznosa koje cete tokom tih pet godina isplatiti vec morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. Znaci nema jednostranog raskida ugovora. Znaci ako uzimate auto u zakup. Ako takav isti auto hocete da kupite morate tog trenutka imati 18 ili 20 000€. Zatim zakup nosi I poreske pogodnosti jer I kamata I rata se tretiraju kao rashodi cime smanjujete poresku osnovicu I prema tome placate manji porez. Mogu da kupim auto iako u ovom trenutku nemam ustedjeni novac. Znaci vi unosite vrednost opreme uzetih u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzetih u zakup a na strani pasive da ne biste povecali neto imovinu iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugacije. znaci vi cete zakup placati u narednih 5 godin. U ugovoru o takvom zakupu.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.000. znaci da se iskazu u bilancu zakupca kao sredstva firme a da se na strani pasive iskaze obaveza prema zakupodavcu.740. znaci ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine I 6 meseci. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina.при каматној стопи од 16% износи 14.358  Разлика између 4000 – 2. односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа ( ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina prica) 77 . pa 300 € je rata I to bez bilo kakvog ucesca.  У првој години: 14. Prednosti zakupa su naravno cinjenica da gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup je mnogo manja nego gotovinska isplata koju biste morali izvrsiti da biste to sredstvo kupili. Садашња вредност износа од 24. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednacava sa dugorocnim kreditiranjem zakupca. Mozete prestati da ga koristite ali cete zakup ipak platiti. Znaci to je prednost. Sta je dugorocni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne mozete otkazati koriscenje. ⇒ Finansijski ili dugorocni lizing.. tj kao da je zakupac uzeo kredit.16=2.740 X 0. nemam akumuliranu gotovinu. on nas ne zanima zato sto je rec o kratkorocnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeca vec se zakupnina za ta sredstva tretira kao trosak perioda u kome je nastao. A to znaci da cete izvrsiti diskontovanje buducih isplata da biste dosli do sadasnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Postoje dve vrste lizinga ⇒ Operativni .

mora biti sadasnja obaveza koja je rezultat nekog proslog dogadjaja. Iduce godine kamatu racunamo na 14740 minus iznos rate.000.000. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. bez obzira na to sto vam je odobreno 100. Banka ce isplatiti 98 a I obaveza ce vam biti 98 miliona. Zasto odobrenje koje je strasno vazno nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom citavog otplatnog perioda. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplacenom iznosu. to naravno da nece uraditi. ne vise od toga.000 . nego 4000 sada. Vi morate te 4 000 rasclaniti na deo koji predstavlja kamatu a preostali deo do 4 000 predstavlja ratu. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. niza od na koji glasi odobreni kredit. KRATKOROCNE OBAVEZE 78 . tolika ce biti vasa obaveza. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji ce vam banka isplatiti.000. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obecanje banke da ce nam isplatiti na ime kredita isplatiti odredjenu sumu novca. moze pokusati da skrati rok otplate. Vi kreditni rizik pokusavate da smanjite tako sto procenjujete bonitet vaseg duznika.000.000. Znaci moze pokusati da trazi dodatno jemstvo. koji se odobravaju kaze se jos. U tom trenutku kada je kredit odobren. secate se. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica I jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje placate u buducnosti da diskontovanjem iskazete sadasnju vrednost tih iznosa.Imate ugovoreno placanje od 4000. zakup traje 6 godina I treba da izracunate sadasnju vrednost vase obaveze. Ako se pokaze da je vrednost tog sredstva. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. bice isplaceno 98.000. Krediti po osnovu boniteta naravno to su oni neosigurani krediti. Jer premija ili azio uticu samo na odnos realne I nominalne kamate. Znaci bankama je strasno vazno da uoce svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplacen a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. Ali isplaceni iznos moze biti nizi od 100. Ponekad banke bolje znaju finansijski polozaj svojih klijenata nego sto to znaju oni znaju.000. znaci vi godisnje na ime zakupa placate 4000. onda to znaci od nas mozete ocekivati da isplatimo najvise 100. Znaci vasa obaveza nije 24 000 jer vi ne vrsite placanje sada. Dakle obaveze u trenutku isplate I u visini isplacenog iznosa. Ako je stopa 16% na godisnjem nivou sadasnju vrednost od 14 740 pomnozicete sa 16% I dobicete kamatu za prvu godinu koriscenja I ona je 2 358.sta cete uraditi sa ovih 4 000. njegova cena. Sadasnja vrednost iznosa od 24 000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14 740. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. od 4 000 odbicete iznos kamate I dobicete 1642 a to je rata. on sadrzi u sebi ratu I kamatu.000. ni do kakve isplate nije doslo pa ne postoji obaveza. na ime. koristimo II tablice.000. pa ce sa protokom vremena kamata bivati sve niza a rata sve veca.000. nije vazno. Ne mora uvek da isplaceni iznos bude jednak odobrenom. Znaci ako vam kaze odobreno vam je 100. Znaci mozete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. godisnje placanje po osnovu zakupa je anuitet.000 kredita.sredstvo kosta 98 ali evo vam I ovih 2 jer smo rekli da cemo vam dati 100 miliona. uzimate kredit za neko sredstvo. U knjigovodstvu ona moze biti zbog azia ili premije visa ili niza ali na kraju obracunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Obaveza . bilo pravno bilo fizicko taj kredit vratiti. Znaci odobravate kredit verujuci da ce lice kojem ste odobrili kredit. banka vam nece dati onih 2.

mi samo kazemo dobavljaci I znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza. znaci mi sastavljamo menicu I predajemo je dobavljacu. Iznos na koji faktura glasi moze a I ne mora da budu jednak konacnom iznosu nase obaveze. zavisi od promene kursa domace u odnosu na stranu valutu. Ali cu vam pricati kakva sve menicas moze biti: 1. menicne obaveze 3. 79 . odnosno u trenutku izvrsenja usluge. vazno je da je isporucena. ( to sam ja rekla). vucena kakva je razlika izmedju sopstvene I vucene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzece. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. njegov finansijki polozaj je los I on ce insistirati da rok placanja bude sto je moguce kraci. sopstvena 1. obaveze po osnovu isporuka proizvoda I usluga. obaveze prema kreditnim insitucijama 5. OBAVEZE PO OSNOVU MENICA Necu vam pricati sta je to menica. Ako imate dobar bonitet dobavljaci ce biti raspolozeni da vam odobre duze rokove placanja. pa ce vam traziti placanje odmah. a to znaci da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljacu. zavisi kada je rec o dinarskim obaveza od urednosti izmirivanja obaveza a ako je rec o deviznim obavezama. Ako dobavljac naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticace na smanjenje visine obaveze. buduci da dobavljac moze odobriti naknadne komercijalne popuste. materijala a ne u trenutku kada ta roba I materijal dodju u nas magacin. a naredni korak je trazice avansno placanje. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze ce nastati u trenutku preuzimanja robe. Finansijski popusti koje nam dobavljac odobri ne uticu na visinu obaveze. to je kriteriju. dakle o obavezama u stranoj valuti. to znamo. Zajedno sa svojinom prelaze I rizik I troskovi. Ako dodje do pogorsanja vaseg boniteta. od kreditne sposobnosti preduzeca. Koristimo je onda kada zelimo da odlozimo placanje preko zakonskog roka ali najduze na rok od 3 meseca odnosno 90 dana ( opet sam ja ovo rekla). od obima nabavki. Kasa skonto koji je ponudjen I iskoriscen nece smanjiti obavezu nego iznos novce kojim je ta obaveza izmirena. 2.Rekli smo da su to obaveze ciji je rok dospeca do godine dana. Sta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. Znaci iskorisceni kasa skonto kao sto znate predstavlja finansijski prihod. Naravno ne samo vas nego I od vaseg dobavljaca. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljacima vrsi se po principu vise vrednosti. Znaci nije bitno da li je roba primeljna u magacin. ostale obaveze Ovo je rascljanjavanje po poveriocu. To je princip koji vazi za sve obaveze pa prema tome I za obaveze prema dobavljacima. obaveze prema povezanim preduzecima 4. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. Obicno se rasclanjavaju na: 1. to su obaveze prema dobavljacima. prva reakcija vasih dobavljaca bice da vam ukinu odlozeno placanje. Da li ce obaveza prema dobavljacima biti uvecana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. Kolika ce biti rocnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. Znaci koloko dugo cete biti kreditirani od strane dobavljaca zavisi medju ostalog I od boniteta preduzeca.

Vucena menica je menica koju sastavlja dobavljac. nabaviti. Na primer ako imate hotel na Kopaoniku hocete li cekati januar mesec pa da onda dovozite brasno. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati.12. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit.31.000 + polovina kamate od 100. da prenosite teskoce u placanju. To nije mala kolicina I morate platiti. Iznos na koji menica glasi sadrzi nominalni iznos duga I kamatu koja ce biti placena I koja ce nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeca menice. Znaci mozete ako se bavite delatnoscu koja ima sezonski karakter pre pocetka sezone morate formirati znacajne zalihe. Naravno da necete. 7. usluga ili roba. Najpre nastaju odlivi a kasnije ce nastati prilivi. kao sto su isporuke proizvoda. potrazivanja po osnovu dividendi. kratkorocnih pozajmica i sl. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja jos nije nastala. Obaveze prema povezanim preduzecima. secer. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. A sadasnju vrednost menicne obaveze cini dug uvecan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadasnja vrednost menicne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju jos nije nastala I koje ce nastati u buducem obracunskom periodu. Znaci ako vam je menica 10. Zato se kaze da u stvari menicna obaveza da se u bilansu iskazuje u visini sadasnje vrednosti. znaci kada imate raskorak izmedju priliva I odliva. novembar 2004.000. Mi smo njegov duznik.… po onim smetovima. odnosno. Negde do kraja marta.12 vas dug bice jednak 10. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. naknadno po principu vise vrednosti. znaci 10. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje važna podela obaveza na kratkoročne i dugoročne. ako je rok dospeca 60 dana I 6% kamatna stopa. Znaci tu je koriscenje kratkorocnih kredita opravdano. 2. Utorak. Nije vazno da li je kamata placena. Ako je menica izdata 1. Ovde se obuhvataju obaveze nastale po svim osnovama. Ili bice jednaka 1100-50. on sastavi menicu. Znaci gledano na dugi rok vasi prilivi bice dovoljni da pokriju odlive gotovine. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoročnih. vazno je da li je kamata nastala. aprila sve namirnice ce biti potrosene I naplaceno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruzili. minus kamata koja ce nastati tek u januaru mesecu. Na kraju aprila vi mozete ceo kredit bez problema platiti. Kazemo da je on vukao menicu na nase ime.razlog za formiranje ovih obaveza je omogucavanje konsolidovanja obaveza. dugoročnih obaveza. I kaze potpisite ovu menicu inace nista od isporuke. a onda nam je posalje da je potpisemo. KRATKOROCNI KREDITI PREMA FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA Ima smisla da se koriste u dva slucaja: 1. jer je kamate od sto za dva meseca. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli I omogucili vam I vracanje kredita I pokrice tekucih odliva. prenosu dobitka i latentnim rezervama. Iznos ce naravno biti isti. princip uzrocnosti. ulje. Znaci mozete za to uzeti kratkorocni kredit. 3. ali vremenski se ne podudaraju.050. 80 . drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeca koji namece potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. vama ce iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca.

Da će neka usluga biti pružena u budućnosti. vi morate platiti. prema načelu uzročnosti. bude podvojena kod analize. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Drugi deo ove pozicije čine naplate koje nisu prihod. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. Vrlo često. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija.. ili rashod postoji. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. korišćenih nečijih para. dolazi se tako što se obračuna visina troška. Dakle. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to još uvek nisam platio. gotovo svi. Ta činjenica nam je važna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. To znači da ćemo posao za koji smo novac u napred primili. jer u jednom delu ta pozicija sadrži obaveze čije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. o kojima smo govorili. isporuku proizvoda i sl. Jako je važno da razumete sadržinu pozicije. biti obavljen u budućnosti. i beležimo na računu ostala PVR. Zbog toga se koristi račun PVR. ali se PVR razlikuju od obaveza. Jesu i jedno i drugo obaveze. Dakle. Znači. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. nego izvršenje usluge. zakupnina. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rasho da a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. Na ovaj način ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obračunskom periodu u kome su nastali. električne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). tj. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. Ovo razdvajanje vrši se zbog različitog načina likvidiranja ovih obaveza. zna tačno o čemu se radi. Treba samo promeniti znak. znači iskorišćenih usluga. I zato je važno. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. Pošto je trošak nastao. onog načela razgraničenja prema predmetu i vremenu. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduženjem računa rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem računa PVR. pozicija PVR sadrži samo obaveze za unapred naplaćene prihode. Međutim. nestanak tih obaveza. Za razliku od njih. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. po tome što ne postoji dokument (kada je reč o troškovima) koji smo primili od dobavljača. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. PRENOS DOBITKA Kad naučite definicije gubitka. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene količine nečega (npr. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrži. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku između veće pasive na kraju obračunskog perioda i manje aktive. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obračunskih perioda. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. 81 . starani od koje smo novac primili. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. obaveza da se taj trošak dodeli obračunskom periodu u kome je nastao. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. ili samo PVR. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obračun od banke. tačnije ne predstavljaju prihod datog obračunskog perioda. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. da je reč o instrumentu koji računovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi načela uzročnosti.BILANSIRANJE PVR Kada je reč o PVR očekujem da najveći broj vas. uopšte vam neće biti problem da naučite kako se definiše dobitak. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. Zbog toga. Ovako obračunati (utvrđeni) iznos obaveze prema trećima. likvidirate tako što ćete obaviti posao. odnosno.. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena.

jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). a konačno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. kažemo da je dobitak iznos koji vlasnik može potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na početku perioda. održavanje kapitala nije dovoljno. Kada govorimo o računovodstvenom aspektu dobitka. onda se ponovo morate setit da način iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. i vaš je kapital sada povećan za razliku između dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Nema dugoročnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. sećate se. Možete ostvariti gubitak u jednoj godini. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. sa računa lični račun vlasnika. kod društava kapitala. On je istovremeno i cilj i uslov dugoročnog opstanka preduzeća. zato što su prihodi u toku obračunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. kao oblik rezultata. da je ostvareni dohodak 10. Možete i u dve. nema karakter troška. Znači samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da održite kapital koji je u firmu investiran.onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku između veće aktive i niže pasive na kraju obračunskog perioda. dobitak postoji kada je sopstveni kapital na kraju obračunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na početku perioda. Aktiva će biti veća od pasive. Na računu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika.000 je u stvari dobitak. Kod društava sa ograničenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje između vlasnika i preduzeća. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika.. Morate raditi sa dobitkom.. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar održi investirani kapital. nakon utvrđivanja dohodka vlasnika. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potražnu stranu računa inokosni ili ortački kapital. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Dobitak postoji kada je K1 > K0. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. pa je na kraju obračunskog perioda aktiva veća od pasive. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. biće na stranu duguje računa inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. Jer. već samo zarade radnika koje je zaposlio. a koji je iskazan na ličnom računu vlasnika. sa stanovišta firme. Znači. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. uključujući i zarade zaposlenih. Zbog toga je važno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. na primer. Račun dobitka i gubitka u tom slučaju ima potražni saldo. sa računa dobitka i gubitka. Nešto drugačija situacija je sa društvima kapitala. I konačno sa aspekta vlasnika.000 potrošili. Jedini interni izvor finansiranja. ako želite da održite kapital koji je investiran u firmu. Ali ne možete na dugi rok raditi sa gubicima.000 radeći. Zato se. Naziva se dohodak vlasnika. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. 82 . Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita.). već da bi se njegov novac uvećavao. ako taj gubitak nije previsok. Nije vlasnik uložio novac da bi stalno imao isto novca. Može se reći. osim zarada vlasnika. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje između vlasnika i firme. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrži varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (učili ste u prvoj godini). Na dugi rok. da je vlasnik u toku godine potrošio 3.000. Ako vi kažete. zbog neograničene odgovornosti vlasnika. U ovom trenutku imate 7. evidentiraju na posebnom računu – lični račun vlasnika ili lična primanja poslodavca. dobitak predstavlja izuzetno važan cilj svakog preduzeća. On se direktno prenosi na račun kapitala. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. zato što je u njemu sadržana i zarada vlasnika. Odmah potom. vi jeste zaradili 10. ali ste 3. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. Nema šanse. ovih 7.000. da je konačno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. na čijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih ličnih rashoda tokom godine. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje možete videti rezultat. sve isplate koje se vrše za pokriće ličnih potreba vlasnika. Dobitak još možemo definisati i kao razliku između nižih rashoda i viših prihoda. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. Šta više pravna forma određuje i oblik rezultata.000. To je onaj deo s kojim on može u tom trenutku raspolagati.

dobitak koji ste obračunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. Kada je reč o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. Ako znate poresku stopu. sa računa dobitka i gubitka. koja iz tog dobitka traži porez. videćete koliki je dobitak. jer je dobitak već raspodeljen. Dakle. Pa će na računu dobitak. dobijali smo 13-tu platu) i deo može ostati neraspodeljen. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. Po ovom principu račun dobitak. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip.zbog ove razdvojenosti. 83 . i postojao je samoupravni sistem. biće iznos poreza koji će. biće utvrđen na bazi poreskog bilansa.bruto princip. obaveze za porez na dobit. i ako je ona linearna. kod ovih pravnih normi. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. . a iznos dobiti koji prisvaja država. Kad čitate takav bilans stanja. Znači. Konačno.okrnjeni bruto princip. ima jednu slabost. prema poreskom bilansu. na računu obaveze za porez na dobit. ili obaveza. i dobitak koji se izračuna u poreskom bilasnu može bili ili viši ili niži (a obično je niži) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. postoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. Dakle. koncipiran je okrnjeni bruto princip. Pravo na taj dobitak polaže još i država. To je razlog da se u bilansima stanja. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokučiti koliki je bio dobitak za raspodelu. neto princip podrazumeva da su i utvrđivanje i raspodela rezultata. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrđivanje raspodeljivog dobitka. biće praćen računom obaveze za porez na dobit. moguća su tri pristupa. na poslovnoj sednici radničkog saveta donosila odluka (tačka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrđivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. Tada smo imali društvenu svojinu. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. i . i tamo imate neka druga pravila za utvrđivanje rashoda. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. pod uticajem raspodle povećavaju rezerve. U tom trenutku utvrđena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. Prema tome. bilo da je dobitak ili gubitak. ili poštovanje neka tri principa: . mogli biste to izračunati. koji će se vrlo često zvati dobitak za raspodelu. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. Ono što je važno da uočite je da ne postoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokučili visinu ostvarenog rezulata. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. u bilansu stanja biće ova dva računa i korisnici će dobiti tačnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. Prvi. rezultat. Njega ćete sada retko sresti. u tom slučaju imate samo. zbog postojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. ali se iz bilansa to ne vidi. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. njegova zarada ima karakter troška. Iznos poreza na dobit. i tada se na kraju godine. Taj rezultat. takozvani bruto princip podrazumeva da sa računa dobitka i gubitka prenesete obračunati rezultat. Ovakav način iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. o čijoj raspodeli može odlučivati skupština vlasnika.neto princip. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. Cilj poreskog bilansa je utvrđivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. u celini na račun dobitka. biti plaćen na dobitak koji je obračunat. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. I u bilansu stanje se samo. Znači. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. obaveze za dividende. Ta slabost se ogleda u tome što. biće iskazan na računu obaveze za porez na dobit. po osnovu poreza na dobit. seo koji se prenosi na rezerve. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. a koliko pripada državi. ali ne znate koliko pripada državi a koliko ostaje firmi.

ako znate dovoljno o bilansima. To korišćenje nije ničim uslovljeno..Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadržane dobiti preduzeća. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. ali se ne vidi. latentne rezerve. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. i na taj način. Rezerve koje ne možete jasno videti iz bilansa. ako tu imovinu prodate. u izvesnoj meri. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika između otvorenih i latentnih rezervi? . Čak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. postoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. Znači kada dobijete pitanje latentne rezerve. One imaju dobre strane. ali onda kada tu imovinu procenite naniže više nego 84 . dakle. iz ovoga možete zaljučiti. odgovor počinjete definisanjem pojma. Znači. stvaranju (načinu na koji se formiraju). Termin latentni znači nešto što je potajno. trenutku formiranja. Imate otvorenu rezervu. ili bilo koje pitanje. kada pročitate računovodstvenu politiku firme. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. Latentna rezerva formira se na teret rezultata.Kada je reč o korišćenju. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statičke teorije ili sa aspekta dinamičke teorije. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrđene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrđena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. A imate i drugu situaciju.). možete ih koristiti za pokriće gubitka. kažete sad ćemo tu rezervu formirati. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. jer je ona sadržana u nekoj imovini ili nekim obavezama. vi na bazi računovodstvene politike koju ona vodi. možete doći do jasnog saznanja da takve rezerve postoje. . u izvesnoj meri. nešto što nije baš očigledno. Visina otvorenih rezervi se jasno može pročitati iz bilansa. koja je prethodno oporezovana. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. To je slaba strana latentnih rezervi. To je apsolutno pod vašom kontrolom. za povećanje osnovnog kapitala. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. nastaju procenjivanjem imovine naniže. možete je koristiti. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi.. mi koristimo zadržanu dobit na koju nismo platili porez. možda bolje rečeno. Desiće se da se latentna rezerva razloži onda kada vi to nećete.. Ali. Znači. a loša strana je što i njihovo stvaranje. odgovor počinjete time šta su latentne rezerve. tj. sad ćemo je koristiti. Kod otvorenih rezervi.Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. Znači. koristimo deo poreza za finansiranje firme. o pravilima procenjivanja. ali možete naslutiti da takve rezerve postoje. Ako pođemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrđivanje imovine. To nije uvek jednostavno. ali pre nego što je na nju plaćen porez.Latentna rezerva se ne vidi. Možete. u skladu sa načelom jasnosti možemo se opredeliti za ovaj način integrisanja dobitka u bilans stanja. i njihovo razlaganje tj. I latentna rezerva je u stvari zadržana dobit. To je sjajno. što znači pre utvrđivanja dobitka. zapravo. ali ne uvek njihovo razlaganje. Ne možete rezložiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. Može se pretpostaviti da ona postoji. formiranje (ne uvek) i isto tako. za proširenje materijalne osnove. . Znači. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. kao onaj koji pruža najviše informacija korisnicima. ali ne možete je prodati ako vam je potrebna.

000. tržišna cena je pala na 80. znači 20. U godinama u kojima je niži nego što želi da pokaže. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih tržišnih cena. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. ali u velikom broju slučajeva da). verovatno ćemo naplatiti 30. dakle na koji nacin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statičke teorije. To je jedan od ciljeva za koji. vi ga podelite. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniže. želi da iskaže u bilansu približno isti dobitak svake godine. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne pređe 10%. Da bi dividenda bila približno jednaka. nego da je precenimo. Kažete. Ako vi imate kapital od 1. al znate možda će cene još padati. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani različiti ciljevi koje bilansna politika može da ima. Recimo inflacija je 5%. Znaci podcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. preduzeće razlaže ranije formirane latentne rezerve. postoji latentna rezerva (od 5). po dinamičkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. Kažete jeste. Otpisujete potraživanja. Znaci ako se procenjivanje vrsi po istorijskom trosku onda. platilo manji porez i na taj način uspelo da održi kapital. smanjena je vrednost imovine na tržištu. onda mozete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim približno jednaku dividendu.000 smo izgubili (od nekih 50. a iskazani drugo. 1.000 eura sa 3. vaš dobitak će biti precenjen za 50. Bolje da je malo potcenimo. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u održanju kapitala može biti. Idemo mi dalje sa nasim latentnim rezervama .000. Firma.000. Šta presuzeće u tom trenutku može da uradi? Može da formira latentnu rezervu. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. pa pomnožite tih 50. To je još jedan cilj koji može biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica želje da ne izvršimo precenivanje imovine. imate inflatorne uslove. i ako je inflacija samo 5%. Ako ne uradite revalorizaciju. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. međutim. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. a vi kažete ajde da mi bilansiramo po 75). Pa onda otpisujete degresivno. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što želi da pokaže) preduzeće formira latentnu rezervu. već da svake godine bude što veći). recimo. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statičkog ili dinamičkog shvatanja bilansa. 5% od toga je 50. latetntne rezeve u stvari. ograničeno propisima o procenjivanju.000. Zasto ovo ako koristimo istorijski trosak. zapravo. pa neka bude još malo niža. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju.000. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. Posto je kapital razlika 85 . Zato sto cete taj istorijski trosak spustiti nanize. Da li mozete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vrsite po dnevnoj vrednosti? Nema sanse. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. mora biti približno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiče. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znači uvek. Tako se postiže iskazivanje približno ujednačene visine dobitka iz perioda u period. To je dakle. Kako one nastaju? Nastaju tako sto ako aktivu procenite na nize ili obaveze procenite na vise. da bi smanjilo rezultat.000. Pošto dobitak po visini oscilira. održanje realne vrednsoti kapitala. Firme imaju mnogo više. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko.000). Uslovi poslovanja se menjaju. tako smanjujete vaš kapital za 50.000 eura u poslovnom svetu je ništa. a kažu revalorizacije nema. To morate naučiti. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Firma dakle. znaci ako je istorijski trosak merilo vrednosti vase imovine I obaveza.što bi načelo opreznosti objektivno to zahtevalo. kažu nije to ništa. Ali ostvareni dobitak je jedno. Ne da ga poveća.I to onda kada koristite istorijski trosak. Ako je cilj. Ako se taj dobitak oporezuje.000. da li se može reći da je ona za prvih godinu dana izgubila 30% (teško da se u to može poverovati).000. samo da ga održi. Vi ste time potcenili vašu aktivu. ajde da otpišemo 27. Po dinamičkoj teoriji. pa kad na početku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. pošto su tržišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu.

vi ste imovinu podcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. godinu dana nakon toga pored vase parcele prosao je put. kao sto sam malo pre objasnjavala. ali nastaju mimo vase voje I zato su izdvojene.kako cete izvrsiti podcenjivanje zaliha. Ali vi cete I dalje zemljiste bilansirati u skladu sa nacelom istorijskog troska po 100. stalnu imovinu. izmedju nabavne I dnevne vrednosti. to formiranje rezervisanja pripada ovom drugoj grupi. To je posledica. I zalihe iskazati po vrednosti koje su nize cak I od nizih trzisnih cena u odnosu na dnevnu cenu. Tako sto cete vrednovanje izvrsiti po nizoj ceni. jedan termin koji nije bas ugodan. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. Kada otpisujete potrazivanja mozete otpisati vise nego sto je realno ocekivani gubitak po osnovu naplate tog potrazivanja. Kako mozemo izvrsiti podcenjivanje aktive? Moze se izvrsiti na razlicite nacine. secate se kod istorijskog troska. Kada god imate mogucnost izbora vi mozete formirati latentnu rezervu.kanlizaciona mreza. nego tretirate ih kao rashod perioda. Kada formirate zalihe nedovrsene proizvodnje. Prma tome to sto vrednost vase imovine na trzistu raste nece uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izvestaju. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. znaci vi cak I ne zelite da formirate tu latentnu rezervu ali ona u vrednosti zemljista postoji. I predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. Evo ovde sam navela nesto. I ove prinudne nastaju uz pomoc procenjivanja. struji. telefonske linije… da li je vrednost zemljista ista? Ni iz daleka. Primer: imate zemljiste koje ste platili 100. od punih troskova proizvodnje do varijabilnih troskova proizvodnje. I onda cete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih obaveza. Sta to znaci prinudna latentna rezerva? Vec sam nacin upucuje na to da je rec o latentnoj rezervi koja nastaje I onda kada vi to necete.000. prinudne latentne rezerve 2. Tim napred doziranjem. Kada je rec o obrtnoj imovini. Precenjivanje mozete izvrsiti koriscenjem najviseg moguceg kursa kada vrsite utvrdjivanje vrednosti vasih obaveza u stranoj valuti. Znaci ako vi odlucite da neke slojeve troskova ne tretirate kao sastavni deo cene kostanja. A nastaje u slucaju zbog toga sto ste prinudjeni da kad procenjujete po istorijskom trosku postujete dva pravila.izmedju aktive I obaveza znaci pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete nizu neto imovinu nego sto ona stvarno jeste. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili koriscenjem visih kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. zato sto nije do kraja definisano. Znaci deo recimo fiksnih troskova tretirate kao rashod perioda a neuracunavate ih u cenu kostanja. ne srednji kurs nego mozete uzeti najvisi kurs. Znaci podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. Znaci kada god na ime troskova amortizacije. pa samo da prokomentarisem. Kada je rec o rezevrisanjima . pa recimo bude odredjena posto se rezervisanje odredjuje procenom. Ove druge nastaju uz pomoc procenjivanja ali zato sto vi to hocete. vodovodna mreza. Koje su VRSTE LATENTNIH REZERVI? 1. posto na dan bilansa morate izvrsiti preracunavanje obaveza u stranoj valuti na izvestajnu valutu. E sada ako je dnevna cena niza vi mozete procenjivanje vrsiti jos po nizoj ceni. Ili kada formirate rezervisanja. obracunate veci iznos nego sto se ta imovina zaista potrosila. Znaci vi birate nizu cenu. jer vi postujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. grupi latentnih 86 . mozete birati ne najnizi. Sta radimo sa obavezama? Znaci latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo.000. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. To je prinudna latentna rezerva. uvek formirate rezervisanja u visem iznosu nego sto obaveza koja se realno moze ocekivati a za koju ste rezervisanje formirali. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljista znatno porasla. onda kada god su vam otpisi veci od stvarnog trosenja te imovine vi formirate u vrednosti stalne imovine latentnu rezervu. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. Kada otpisujete postrojensku imovinu. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. vase zalihe nedovrsene proizvodnje ce biti podcenjene I u njihovoj vrednosti bice formirana latentna rezerva. Cena kostanja moze imati razlicitu sadrzinu.

Mnogo su znacajnije one rezerve koje nastaju zato sto mi to hocemo I zato sto zelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. znaci pitanje je koju cete od njih izabrati. sve dok ne dodje odlika suda ili dok ne dodje do sklapanj nekog poravnjanja. nema smanjenja iako je izvesno da cete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca nego sto je iznos na koju obaveza glasi.rezervi koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. Cim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. Znaci ako MRS-16 kaze da ja mogu vrsiti degresivno otpisivanje. kod potrazivanja-odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. to jednostavno ne bi moglo proci. To su nacini na koji mozete formirati latentnu rezervu. svaka rezerva je dobro dosla.znaci prinudne I one koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. ja cu koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. goodwill postoji. Ova druga vrsta rezervi…recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. Ali necemo se previse buniti. kako mozete formirati latentnu rezervu. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa nacelima bilansiranja ni sa MRS. Pitanje je samo sta je razumna procena. Znaci mozete koristiti I vek trajanja. kod obaveza-izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. verovatno nece biti naplaceno. I to je takodje jedna latentna rezerva. Kada procenjujete vek trajanja imovine. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima.i one se formiraju zato sto vi to hocete. Da biste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. Vi samo koristite mogucnosti koje vam ta nacela I standardi daju.procenjivanjem veka trajanja. Vi mozete odluciti da posle tri godine sredstvo prodate I kupite novo ili da nastavite da ga koristite. Ali vi mozete umesto 25% otpisati 30% I da se smatra da je vasa procena gubitaka bila oprezna. Ali I kod prodaje doci ce do objektiviranja latentnih rezervi. U tim godinama ce se latentna rezerva objektivirati. To sto ne moze biti bilansiran ne znaci da ne postoji I da nema svoju vrednost ali se bilansirati ne moze. ali to je nesto sto nastaje kao posledica postovanja uobicajnih pravila procenjivanja. ali vi ne mozete vasu obavezu smanjiti. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 87 . formiranjem rezervisanja u iznosu vecem nego sto treba. Ne mozete 50% I to braniti razumnom procenom. znaci rezerve koje nastaju mimo vase volje. izborom sadrzine cene kostnja. Ja cu to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek cu procenjivati gubitak vise nego sto bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. Moze li latentna rezerva biti formirana pri koriscenju linernoe metode uz pomoz veka trajanja. Dakle ne smete treterivati. kod stalne imovine-izbor metoda otpisivanja. To su te tzv prinudne latentne rezerve.kod zalihaizborom dnevnih cena. I imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Znaci ne mozete reci… znate ja cu od ovog potrazivanja naplatiti ½ iako znate da cete izgubiti samo ¼ . znaci to bi se vec smatralo zloupotrebom. u naredne dve godine koriscenja nece ih biti. Uvek birate onu koja je najniza da biste formirali latentnu rezervu. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeca kao celine kada ce kupac platiti vise nego sto je knjigovodstvena vrednost imovine. Sta ce biti? Zbog skracenog veka trajanja vasi otpisi ce biti viskoki. Obaveza ostaje u punom iznosu. ali prinudne rezerve nastaju zato sto vi to necete. Znaci vasi troskovi otpisa ce u prve tri godine biti visoki. Primer:imate obavezu I vi znate da je vasa obaveza zbog toga sto je recimo vas poverilac otisao u stecaj. ne mozete izvrsiti otpis vase obaveze. Znaci to je podela latentnih rezervi prema nacinu formiranja. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude placen. dakla kada vrednujete HOV. da li mozete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi. vi ga formirate. Dnevna vrednost cesto nije data kao jedna jedina. Kako ce uz pomoc procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. Tek tada ce taj goodwill koji ste vi storili moci da bude iskazan u bilansu firme. Znaci imate nekoliko dnevnih vrednosti na trzistu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. ako se u MRS-36 trazi da vrsim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrzani. vi cete sredstvo otpisati za tri godine a sredstvo moze objektivno da se koristi pet godina. sve dok ne bude placen. Ako MRS-2 dopusta primenu prosecne cene I FIFO metodu ja cu izabrati onu metodu koja ce u datim uslovima meni omoguciti formiranje latentnih rezervi .

dugorocne 2. sta mozete uraditi. a zemljiste ne mozete prodati dok ne prodate preduzece kao celinu.000=45. srednjorocne 3. Primer: vrednost zaliha bila je 100. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod nasom kontrolom. Znaci takva vrsta latentnih rezervi je trajna I zasto je ona jos trajna. Znaci mi smo prodajom tu rezervu otkrili. u potrazivanjima. prodju zaliha ili stalne imovine. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljistu na kome je izgradjena fabrika.000 u stvari latentna rezerva. To su dakle rezerve sadrzane u imovini koja ima toliki vek trajanja. Prema rocnosti privremene rezerve mogu biti: 1. a dodje do formiranja ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. ne mozete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljista. To naravno vazi I za rezerve u obavezama. Kratkorocne rezerve su rezerve sadrzane u obrtnoj imovini. Ako prodajemo zalihe cija je vrednost podcenjena. znaci ako je rec o stalnoj imovini otpisuju se. I one koje su privremenog karaktera Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrzana u imovini. zato sto se zemljiste ne otpisuje I ta latentna rezerva nece biti objektivirana kroz otpisivanje.000 I to prodajom odjednom. naravno da necemo. Znaci rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju mogu se objektivirati samo njihovom prodajom.000 da je 25.000 znaci njihova nabavna vrednost je bila 100. Na koji nacin ce rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrzana.000 prodate za 200.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu cija je visina 100. Sta to znaci objektiviraju se? kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloziti rezervu.000 pa smo ih bilansirali po 75. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obracunskog perioda trose. namerno sam pomenula zemljiste.000 a vi ste prodali za 120. namerno.000-75.000 dobitak. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno I vrednosti podcenjene vrednosti zaliha predstavlja objektiviranju latentnu rezervu.000 pa smo rekli dnevna je 80.hocu da razlozim treba mi 2. kratkorocne to zavisi od toga u vrednosti koje imovine se one nalaze. koja se ne moze otudjiti a da preduzece nastavi da radi. ako to sredstvo ne mozete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. Objektiviraju se u periodu do godine dana. Neke rezerve ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. mimo nase volje ili nenamerno. da li cemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. 88 . Kada zelite da razlozite latentnu rezervu koja je sadrzana u zalihama. u stalnoj imovini. a ako se ne trose ako se njihova vrednost ne smanjuje otpisivaja nema.vrednosti ucesca koje imate nameru da dugorocno drzite onda su I rezerve sadrzane u vrednosti te imovine dugorocnog kataktera.000. Znaci mi cemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji ce biti veci no sto bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. Mozete izvrsiti naplatu potrazivanja. 120.sta je od ovoga latentna rezerva a sta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. Znaci ako masinu cija je knjigovodstvena vrednost 100. Srednjorocne rezerve su rezerve koje se otkrivaju u periodu duzem od jedne a kracem od tri eventualno pet godina.000 mi bismo mogli reci da je dobitak 20. to je isto. Znaci nije vazno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vasom voljom vazno je jedino u kojoj se ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. znaci namerno sam rekla da se trose.1.000. Znaci predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. trajne latentne rezerve 2. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeca. jer cim se trose otpisuju se.

vek trajanja 5 godina. Troskova amortizacije nema a prihodi od koriscenja sredstva su tu. tada je trosenje te imovine I visina otpisa nisu u saglasnosti. mi radimo. Zato sto kazu… pa cekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za perduzece. sta banka radi. Ako imate linearno otpisivanje pa ste latentnu rezervu formirali na pocetku time sto ste skratili vek trajanja. iznos otpisa padne. Ako firma koristi latentne rezerve za investiranje. Znaci do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doci ce I onda kada mi to ne zelimo. Na pocetku ste otpisivali vise nego sto se sredstvo trosilo a sada otpisujete prakticno manje nego sto se sredstvo trosi. I sve sto zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja koja se vrse bez testa isplativosti ulaganja mogu dovesti do pogresnih odluka. Kaze…cekajte da proverimo da li ce nameravano ulaganje odbaciti profit koji ce biti dovoljan da platite kamatu I vratite kredit. znaci ako vi imate ovako. Sta ce bit posledica. Drgugi prigovor koji se moze uputiti I koji narocito isticu oni koji se bave makroekonomijom je sledeci. I tu ima takodje istine. O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi cete naici na razlicite stavove. Naravno odmah cete naci I argumente protiv. Sta su ti nepostojuci troskovi. Vas rezultat ce biti vezi za iznos ne obracunatih troskova amortizacije. Znaci postoje visina troskova amortizacije dve godine nula. I mozda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital iz prostog razloga sto to ulaganje ne bi prosao test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. Ako pozajmljujete novac na trzistu cak I na svojinskoj osnovi. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek ce podrzati formiranje latentnih rezervi. Ali ako nam treba vise otkrivenih latentnih rezervi mi mozemo forsirati prodaju I na taj nacin Izvrsiti otkrivanje latentih rezervi u vecem obimu nego sto bi to bilo prodajom nekim uobicajnim tempom. da li cete vi odustati od naplate potrazivanja zato sto ce se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. godisnji trosak amortizacije bi trebao da bude 1.000. onda ta nova ulaganje ne prolaze kriterijum finansijskih trzista. znaci nepostojucih troskova. a sredstvo nije potroseno vi cete nastaviti sa koriscenjem tog sredstva. To je dobit koju smo mi zadrzali a na koju mi nismo platili porez. mi moramo zalihe prodati. akumulira sredstva za buduce investiranje formiranjem latentnih rezervi.667 biti otpisano. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Vrlo je moguci da mozda nameravano ulaganje I nije tako profitabilno kako se cini.000. Dakle kad god trazite kredit od banke.000. kada dodje rok dospeca tih potrazivanja vi cete insistirati na naplati potrazivanja iako ce pri toj naplati doci do objektiviranja latentnih rezervi. nasa firma radi. sta cete vi kalkulisati… recicete pa cekajte dividenda koju moramo da platimo bice ovolika da li ce nam to biti isplativo. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve tezine da bi uprave preduzeca odgovorio od toga da one traze da se latentne rezerve formiraju kada god je to 89 .njene greske koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi cak se ne mogu ni videti. kada sadasnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. a vi kazete NE mi cemo to podeliti na 3 godine I otpisacemo za tri godine I svake godine ce za 1. kada otpisete sredstvo na 0. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li I u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi. Nacete. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom I do racunovodje. sredstvo cija je nabavna vrednost 5.Ali ta prodaja moze se smatrati namernim ali I nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. jer niko nece reci…znate mi necemo da prodamo jer je u vrednosti sadrzana latentna rezerva koja ce se objektivirati. U poslednjim godinama koriscenja sredstva dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na pocetku. Sta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki na pocetku veku trajanja. Reci ce …pa da to je sjajno uprava formira latentne rezerve kada joj treba razlozi ih to niko ni ne vidi. u te dve godine bice objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Posle 3 godine vrednost sredstva ce biti nula a vi cete nastaviti sa koriscenjem sredstva dok ne istekne pet godina. Ovde takva vrsta ispitivanja moze izostati. To je objektivirana latentna rezerva.

nisam ja kriv sto tu postoje latentne rezervee… 09. Kada citate racunovodstvenu politiku. E sada ta granica izmedju postovanja nacela opreznosti I falsifikata nije tako jasna I nije tako ostra I na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek mozete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. Bolje da imate dobar rezultat I platite porez nego da tog rezultata nema. izvestajima o promenama na sopstvenom kapitalu.moguce. ako ste preterali imacete ozbiljan problem. Rec je o finansijskom izvestaju ciji je zadatak da pruzi informacije o prinosnom polozaju preduzeca. mi imamo visok dobitak. izvestaju o novcanom toku I beleskama cini godisnji obracun preduzeca. I racunovodje redovno pri sastavljanju finan. sta cemo sada. Znaci vi ne smete potcenjivanje imovine vrsiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. a racunovodja ce reci…pa naravno da postoji ja postujem nacelo nabavne vrednosti. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. bilans uspeha ima zadatak da pruzi informacije koje odrazavaju prinosni polozaj preduzeca. Dakle uprave su sklone da traze od racunovodje da u meri u kojoj je to moguce formiraju latentne rezerve.izvestaje I kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Porez cete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili jer cete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine bez vase volje objektivirale. Dakle dopusteno je. Dakle ta polemika da li je prvi ili drugi. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve I nece praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. U skladu sa ovim ciljem odredjena je I sadrzina bilansa uspeha imajuci u vidu da elementi prinosnog polozaja su: prihodi I rashodi. Proslog puta smo prakticno zavrsili sa bilansom stanja I latentnim rezervama koje su neposredno vezane za pravilima procenjivanja aktive. nije zabranjeno. Prema tome.2004. ako ste jako dobri u toj godini a jos su vam se objektivirale I latentne rezerve koje ste formirali ranije onda ne mozete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. Ono nasta treba da vas upozorim I kada citate finan.one su se objektivirale. ali bi se odmah naslo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla…kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izvestaj. kao sto sam napisala. Formiracemo nove. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izvestajem. ali zasto na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. visoke iznose otpisa potrazivanja. za razliku od bilansa stanja koji pruza uvid u finansijski polozaj preduzeca. ja sam ga ovde navela 90 . Prihoda kao pozitivne I rashoda kao negativne determinante rezultata. Danas cemo govoriti o BILANSU USPEHA Kao narednom finansijskom izvestaju koji zajedno sa bilansom stanja. Jedne se rezerve tokom obracunskog perioda objektiviraju. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokusavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi…pa cekajete. Ali sada imate problem. Ako niste preterali.12. platicemo veliki porez. Braniti je na nacin da to vase objasnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo I za drgu stranu. cim vidite degresivno otpisivanje I veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. sta da se radi.izvestaja vrse formiranje latentnih rezervi. videli ste cak I onda kada necemo. Vi naravno necete moci da kazete koliko te rezerve iznose ali moci cete da poredite trzisnu vrednost zemljista sa vrednoscu u bilansu pa kazete…pa evo ovde ima latentna rezerva. bilas sadrzi informacije o prihodima I rashodima koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu I naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. to treba da indicira na postojanje latentnih rezervi.

jer on zahteva da priznamo gubitke koji su nastali a koji nisu trzisno verifikovani 91 . Ako su prihodi veci od rashoda. Ova dva finansijska izvestaja. Znaci sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda bez mogucnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Ono govori kome periodu. Ako bude obrnutu. Smanjenje aktive povecavaju rashode u BU. To je odnos. sta je razlika? Razlika je trosak odnosno rashod. I zato necemo danas ponovo govoriti o nacelu uzrocnosti I princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije . I vrednost onoga sto je utroseno sto ce biti prikazano na rashodnoj strani BU. BS je prikaz imovine preduzeca na odredjeni dan. vi ste istovremeno odredili I vrednost onoga sto nije utroseno I sto ce biti prikazano u BS. utrosena osnovna sredstva ili zalihe. ali ako bi se morali opredelili vecina ekonomista I racunovodja bi rekla da je bilans uspeha recimo za pola koraka ispred bilansa stanja. Prihodi povecavanju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. to je sadasnja vrednost. Primenjujemo FIFO metod za obracun disponiranih zaliha. Sta je jos vazno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine I to zato sto smo uceci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno naucili pravila za procenjivanje rashoda. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veca od povecanja aktive po osnovu prihoda aktva ce na kraju biti niza. mi smo automatski odrdjivali kolika je vrednost onoga sto nije utroseno. dakle to su dva nacela koja su merodavna. povecanje aktive zbog prihoda bice vece od smanjenja aktive zbog rashoda I aktva ce na kraju biti uvecana. Postoji jos jedno nacelo cije primena ce dovesti do promene sadrzine BU. Za priznavanje poslovnih prihoda I rashoda. Kakav ce konacan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda I rashoda. Znaci odrdjujuci ovih 60. Znaci odredjivanjem pravila za procenjivanje. znaci prihoda I rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. svako smanjenje aktive bez mogucnosti nadoknade predstavlja rashod. a da na kraju iznose 60. a prihodi ce biti nizi od rashoda. Ili uceci o tome kako se meri visina troska. da je to kriterijum na bazi koga vlasnici donose poslovne odluke da li zadrzati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU a onda se one samo potkrepljuju jos I onim informacijama koje su sadrzanje u BS. To je nacelo impariteta. Kako? Jer ako vi kazete da je vrednost osnovnih sredstva na pocetku godine 100. Ta potrosena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU.kao drugi jer je drugi po redu izucavanja. BU je prikaz prihoda I rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene u vrednosti poslednjih nabavki. a kolika je visina odrdjena je nacinom procenjivanja aktive. relevantni su nacelo realizacije I nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povecanje aktive. Znaci time ste istovremeno rekli …sadasnja vrednost bice jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti I visine troskova otpisa obracunatih degresivnom metodom.000. To davanje prednosti vise je uslovjeno cinjenicom da BU odrazava tekuci uspeh preduzeca. To je takodje posledica veze izmedju BS I BU. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva trosi. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. Znaci vi kazete degresivno procenjujem amortizaciju. I jako je vazno da ta veza vama do kraja bude jasna. BS I BU. ali ako bismo merili po vaznosti onda bi tesko dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. Zasto? To je nacelo uzrocnosti koje odredjuje kome obracunskom periodu treba dodeliti troskove odnosno rashode. su medjusobno cvrsto povezana. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. Ne mnogo ali mozda malcice ispred BS. oba su jednako vazni.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. Nastanak rashoda smanjuje aktivu I belezite povecanje rashoda u BU.000. Znaci koja su nacela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanaj rashda koje nacelo je releventno? Nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. da je taj uspeh iskazanog u BU mera uspeha uprave preduzeca. Prihodi povecaju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu u BU.

Pa tako na primer uopste nije neuobicajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe ili cena kostanja prodatih gotovih proizvoda. rezultat iz redovnih aktivnosti.znaci u zavisnosti od toga koje informacije zelite korisnicima da pruzite. Na koji nacin se prihodi I rashodi mogu integrisati u BU. ono sto je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono sto ce biti odlozeno u BS. Ova forma se nesto redje koristi. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. formu konta. jer se dobija bruto domaci rezultat koji se naziva jos cesto bruto marzom. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. Te gubitke u skladu sa nacelom impariteta morate priznati. ili polazim od toga sta je sve potroseno a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono sto je bilo ili sto je u medjuvremenu nabavljeno. a u okviru redovnih prihode I rashode iz poslovnih aktivnosti I prihodi I rashodi po osnovu finansiranja. rezultat finansiranja 4. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. bruto princip 2. I ako bi se posmatrelo po ucestalosti primene ova forma se primenjuje cesce u odnosu na drugu formu. Naravno mozete imati drugaciju sadrzinu. forma liste 2. Znaci razlika izmedju staticke I dinamicke teorije je samo u tome sta je polazisna osnova. znaci rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda I usluga 2. potom rashod. a to znaci rashodi izazazvanih proizvodnjom I prodajom ucinaka imati I gubitke koji su nastali I priznati u skladu sa nacelom impariteta. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavrsenih poslova. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troskove prodatih proizvoda I dodjete do kontribucione marze pa da onda odbijete fiksne troskove proizvodnog funkcionalnog podrucja.a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. Tako da cete u BU osim redovnih rashodi izazvanih tekucom delatnosti. FORMA RACUNA USPEHA Znaci kako racun uspeha moze izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeca moze rasclaniti najmanje na: 1. sto znaci da mozete utvrdjivati rezultat iduci po pojedinim slojevima rezultata. I kao razliku cete dobiti rezultata. vi cete odrediti kako ce taj rezultat biti prikazan u BU. Pa se onda od te bruto marze pokrivaju troskovi poslovanja I dolazi se do neto poslovnog rezultata. forma konta MRS-1 dozvoljava upotrebu obe forme. Znaci BU moze biti prikazan tako sto cete najpre navesti prihode. visinu izgubljene vrednosti imovine. Dakle na levoj strani ce biti rashodi a na desnoj prihodi. Njoj sam naziv kaze. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeca. Sta to 92 . da li zelim da utvrdim vrednost imovine koju imam pa cu utrosak racunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono sto sam imala. ostalih prihoda I rashoda 3. imate pojavu nenaplativih potrazivanja. onda ostale varijabilne troskove poslovanja I da dodjete do neto rezultata. Naravno po dinamickoj teoriji mi idemo najpre od toga sta smo utrosili a onda sta nam je ostalo. Na koji nacin ih mozete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda mozete postovati: 1. Znaci to su tri nacela koja odredjuju sadrzinu BU. I to na prvi pogled moze nekoga zbuniti. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti kada koristite formu liste onda vrlo cesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. znaci imate pad trzisne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj cene kostanja. Za formu liste je karakteristicno jer dopista segmetirano iskazivanje rezultata. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaze da prihodi obuhvataju prihode I dobitke. Ali uobicajno minimalno rasclanjavanje prihoda I rashoda vrsi se tako sto se izvrsi razdvajanje prihoda I rashoda najmanje na redovne I na vanredne. neto princip ovo vec znate I iz principa jasnosti.

samo je iskazan po neto principu. Dakle standard ne kaze da morate. Sta je onda razlicito? Razlicit je nacin prezentiranja. Dakle vi mozete I tu primenjivati bruto princip ali imajuci u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeca. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda I vanrednih rashoda. ne morate ali mozete koristiti neto princip. To znaci da cete uvek morati da prihode I rashode koji poticu iz vase osnovne delatnosti iskazete odvojeno. Za osnovnu delatnost uvek cete ici po bruto principu. Znaci polaznu osnovu kod ove metode cine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. zalihe materijala. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Znaci MRS-1 insistira da prihodi I rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. Znaci 93 . jer povecava vas rezultat. Zato sto se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda I finansijskih rashoda. on samo kaze da mozete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda I posledica prodaje HOV. Obracunati poslovni rezultat ce biti isti. nacin iskazivanja poslovnih prihoda I poslovnih rashoda. jer taj dobitak od prodaje HOV je vas prihod. Za prihode I rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine ukljucujuci i prodaju finansijskih ulaganja. ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut. Matoda troskova prodatih ucinaka ima jednu drugu polaznu tacku. Nago cete samo reci da dobitci od prodaje iznose toliko. dakle vi obracun rezultata pocinjete pitanjem sta smo u ovom obracunskom periodu utrosili. Znaci izbor metode ne utice na visinu obracunatog rezultata. Pa kada se govori o prihodima kaze se da oni ukljucuju prihode I dobitke. zbog ovog “ ukupno” I metoda je dobila naziv. Zato sto se ostali. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda I ostalih rashoda. Ukupno trosenje ili ukupno ulaganje. da iznosi tih prihoda I rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili.znaci prihode I dobitke? Prihode za one segmente gde se postuje bruto princip kao pravilo za integrisanje prihoda u BU. Sta to znaci? To znaci da u BU mozete iskazati. imovine. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vas dobitak. Primetite da polaznu osnovu ove metode cine ukupna ulaganja. za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. I onda trazite sta ste iz tog trosenja dobili. To je polazna tacka. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV…dakle vi necete korisniku reci kolika je bila prodajna vrednost HOV. metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka 2. Metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obracunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suceljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvrsena u tom obracunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. ali to nije obavezno. Prihode od prodaje gotovih proizvoda I nasuprot tome cena kostanja prodatih gotovih proizvoda . METODE OBRACUNA REZULTATA Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. Znaci nije vazno koju cete metodu koristiti. Tako mozete reci imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. smatra se da je tu dopustena primena neto principa. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 1. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. prvi korak je sta I koliko iznose ukupna ulaganja. za finansijske prihode I rashode dopustena je. ne prihode I rashode nego samo razliku izmedju prihoda I rashoda. Znaci kod ove metode polazna osnova. metoda troskova prodatih ucinaka ili metoda prodatih ucinaka dve metode koje daju isti rezultat. prihodi od prodaje robe I nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. Zasto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. I dobitke odnosno gubitka. Ta razlika uslovljena je razlicitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. Konacna odluka o tome da li I u kojoj meri cete primeniti neto princip zavisi od sastavljaca finansijskog izvestaja. Dakle vi cete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. Metode uticu samo na nacin iskazivanja poslovnih prihoda I rashoda I zato ove metode mozemo oznacavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistice iz osnovne delatnosi preduzeca.

secate se. troskovi zaradi toliki. Dakle na prihodnoj strani bice prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. vec samo troskovi proizvoda koji su prodati. Kakav je odnos izmedju pocetnih I krajnih zaliha u tom slucaju? Iste su. sta je efekat. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. posto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trosenja nastala. tr. sta smo od tih trosenja dobili. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela I do povecanja zaliha. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. Dakle vi cete nabrojati sta ste sve potrosili. sta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povecanje zaliha. na prihodnoj strani.pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. U slucaju kada je prodaja veca od proizvodnje. Ukoliko je proizvodnja veca od prodaje. sta kaze u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. Kod metode troskova prodatih ucinaka. Sta ce biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troskova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. vec je delimicno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. I za iznos tog povecanja vi morate povecati prihode.cena kostanja prodatih. Znaci ovde ste posli od prihoda I trazite njima pripadajuce rashode. jer vi treba da date odgovor. kod proizvodnog preduzeca od odnosa prodaje I proizvodnje. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zasto? Pa zato sto je prodata? Krajnje zalihe jednake su pocetnim zalihama. Znaci ako smo ustanovili sta smo sve utrosili u narednom koraku indetifikujmo efekta tih trosenja. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi trazite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. Na pitanje sta smo mi dobili od ovog trosenja. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potice u celini od ovih ulaganja. Troskove prodaje I uprave predstavljaju rashode perioda I terete samo prodate proizvode. Odgovor ce biti: troskovi materijala su toliki. tr. I otuda ce 94 . Ako zelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. Krajnje zalihe ce biti vece od pocetnih zaliha. gotovih proizvoda. jer cena kostanja neprodatih proizvoda sta sadrzi? Samo troskove proizvodnje. Znaci ovde ce biti rashodi. sta cemo imati? To znaci da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu I da ste prodali deo zaliha sa kojima ste u taj period usli. sta ce biti na rashodnoj strani? Ne svi troskovi koje ste napravili. sta moze biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. troskovi uprave I troskovi prodaje. Dakle rashodnu stranu cinice troskovi po vrstama koji su nastali I to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. znaci svi troskovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi troskova po vrstama. proizvoda I usluga. ne ukupni vec iz osnovne delatnosti. Navescete vrstu vaseg ulagnja u tom mesecu.proizvodni usluga su toliki I nematerijalni troskovi su toliki odnosno troskovi neproizvodnih usluga. posto se kaze da se krece od ukupnih ulaganja. A to znaci da ce u proizvodnom preduzecu rashodna strana sadrzati cenu kostanja prodatih gotovih proizvoda. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrzinu prihodne I razlicitu sadrzinu rashodne strane. I to je kljucno. znaci koliko smo potrosili. A metoda troskova prodatih ucinaka. Drugi korak kod metode ukupnih troskova je sta su efekti. a kod metode ukupnih troskova ste posli od ukupnih troskova I trazite njima pripadajuce efekte. Znaci na rashodnoj strani ce se nalaziti samo troskovi koji su nastali u datom obracunskom periodu a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. A tu cenu kostanja cine: troskovi proizvodnje. efekat ce biti prihod od prodaje za onaj deo prodaje koji je realizovan I povecanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. Dakle ukupni troskove. Dakle potpuno su razliciti. Na pitanje sta smo potrosili u ovom mesecu.amortizacije toliki. Kod metode ukupnih troskova na rashodnoj strani BU naci ce se. Pa dakle rashodnu stranu cine troskovi po vrstama. Dakle u tom slucaju ova vasa ulaganja nisu. Ako su proizvodnja I prodaje jednake to znaci da smo sve sto smo proizveli I prodali.

Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. Umesto njega imamo standard finansijskog izvestavanja broj 3. u kome je tretman goodwill-a promenjen. Znaci za finansijske izvestaje koji se odnose na 2005 godinu bice primenjen taj standard 3 I goodwill se nece otpisivati. Sta bi bilo u jednoj menjacnici? Nema zaliha. to je osnovni poslvoni prihod. Sadrzina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzece bavi. Znaci jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrzinu tog dela BU. on se bavi obezvredjenjem. ako je rec o trgovini I troskovi trgovine. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad prosecne profite. nema amortizacije goodwill-a uopste. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. Dakle vratimo se sada nasim metodama bilansiranja uspeha. Zasto? Zato sto roba nije ucinak trgovine. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. Trgovina ne proizvodi robu. Nas zvanicni BU je sastavljen na ovaj nacin. a u trgovini ce BU izgledati drugacije. Imacete na strani rashoda osim troskova po vrstama jos I nabavnu vrednost prodate robe. Taj standard pocinje da se primenjuje od 2005 godine. to je dakle pitanje sastavljaca izvestaja ali vazno je da se tretman goodwill-a promenio. vec se vrsi testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Goodwill se ne otpisuje. Sta ce biti poslovni prihodi odnosno poslovni rashodi odredjuje delatnost firme. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita pocela da pada ja bi imala razloga da vrsim otpisivanje goodwill-a. Sta ce biti kod banaka? Na strani prihoda naci ce se prihodi od kamata I prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi.efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci: ⇒ goddwill predstavlja iznos koji investitor placa iznad vrednosti neto imovine preduzeca ako ona ostvaruje iznad prosecne profite. vec je nabavlja radi njene prodaje. Kada imate metod troskova prodatih ucinaka na rashodnoj strani bice nabavna vrednost trgovinske robe a umesto troskova po vrstama bice troskovi trgovine ili troskovi prodaje. Troskovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vrsenja usluge prodaje I dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje ali ne I na vrednost nabavljene robe. To je sustina metoda ukupnih troskova. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doslo do obezvredjenja ili to obezvredjenje tretirati postepeno. tako da bi opet imali troskove poslvoanja po vrstama a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Zato imate nabavnu vrednosti nabavljene robe + troskovi po vrstama koji pokazuju sta je sve trgovina utrosila da bi robu prodala. 95 . Ja nemam cvrstih dokaza za to. Sadrzina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi I rashodi uslovljena je delatnoscu. To je sada nestosto je prepusteno proceni sastavljaca finasijskog izvestaja. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. ako I kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duzni ste da izvrsite smanjenje njegove vrednosti. Promenjen je standard 22 koji se odnosio na poslovne kombinacije I u kome je definisan postupak sa goodwill-om. rashodi po osnovu naknada I troskovi poslovanja. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrzava goodwill koji sam platila. Kod metode troskova prodatih ucinaka na strani prihoda uvek ce se naci prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena kostanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. dakle novi standard. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeca do sada. MRS 36 odnosi se I na goodwill pa prema tome. a na strani prihoda imacete samo prihode od prodaje robe I nece biti korekcije vrednosti zaliha. znaci operativni rashodi. dozvolilo se da placeni goodwill drzite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad prosecan profit. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kazem hvala vidimo se iduceg puta.

Znaci uvek se troskovi po vrstama registruju za preduzece kao celinu. Imate ukupna ulaganja . Kako vi racunate nacionani dohodak? Ukupan prihod. kako se krece ucesce troskova zarada. Zasto je pogodan? Zato sto pruza informacije o ukupnim trosenjima. GDP mozete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troskova. zakljucak je obrnut. mogu pratiti da li se ta struktura troskova menja. Znaci to vam omogucava ovako sastavljen BU. Nasa prodaja je bila veca od nase proizvodnje. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogucava utvrdjivanje rezultata samo za preduzece kao celinu. sve sto vam je potrebno. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinanih preduzeca. ona mozda ne trazi razvijen obracun troskova kao metoda prodatih ucinaka ali ne mozete obracunati rezultat primenom metode ukupnih troskova ako nemate razvijen pogonski obracun. cim vidim povecanje zaliha sta zakljucujem.Sta se podrazumeva pod statistickim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. koji deo od ukupnih troskova cine troskovi zarada. vi cete moci da sastavite BU. I dobra strana ove metode je dakle sto omogucava uvid u ukupnu aktivnost preduzeca. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. I ta tvrdnja da ova metoda ne trazi razvijen obracun troskova . da li su oni sada veci ili manji nego sto su bili ranije. Menjace se apsolutni iznosi troskova. Dakle vi morate I za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obracun koji ce vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih 96 . kako je to uticalo na ukupne troskove zarada. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeca. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. koji predstavljaju tehnicko-tehnoloski zaokruzene celine I koje imaju svoje proizvode. koliko otpada na troskove materijala ili koliko prihoda koristim za pokrice troskova zarade. sto se samo teorijski moze dogoditi. jer uprava firme ima potrebu da osim sto treba da zna koliki je rezultat preduzeca kao celine ostvaren. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. Ako imam smanjenje zaliha. to mogu da uradim. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinacnih preduzeca. Cak I ako nista ne prodate. imate prihode. Republicki zavod za statistiku obradjuje pojedinacne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. Kako cete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu kostanja nedovrsene proizvodnje odnosno cenu kostanja gotovih proizvoda. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje I prodaje omogucava mi da dokucim u kakvom su odnosu proizvodnja I prodaja bile.sva trosenja osim troskova zarada koji predstavljaju. ali mene zanima da li ucesce troskova materijala u ukupnim troskovima raste. zajedno sa viskom vrednosti.PREDNOSTI I SLABOSTI I JEDNE I DRUGE METODE Metoda ukupnih troskova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeca I za utvrdjivanje tzv statistickih agregata. Znaci privredu cine preduzeca koja u njoj postoje. pada ili stagnira. imate promenu vrednosti zaliha. To se sve moze videti iz ovako sastavljenog BU tj sastavljenog po metodi ukupnih troskova. Da je proizvodnja bila veca od prodaje. deo nacionalnog dohodka.kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako I onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. Zasto? Pa zato sto vam pogonski obracun mora reci cenu kostanja. Ako imam utvrdjenju strukturu troskova u nizu sukcesivnih vremenskim periodima. drustveni bruto proizvod. Rezultat ce biti 0. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. ali vi cete imati povecanje vrednosti zaliha na strani prihoda a nasuprot njima ce stajati ukupni troskovi. odnosno jedna vrsta troska. A to je nedostatak koji nije mali. Prema tome bilansi pojedinacnih firmi sluze kao osnova za utvrdjivanje I nacionalnog dohodka I drustvenog bruto proizvoda. Sta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaci mozete utvrditi koliko je ucesce troskova u ukupnim troskovima. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troskova. Zasto? Zato sto troskove po vrstama uvek pratite na nivou firme. znaci metoda je tako napravljena da ne omogucava da utvrdite rezultat za delove preduzeca. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li ce to rezultirati smanjenjem troskova materijala u ukupnim troskovima materijala ili nece. znaci broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta.

Kada je rec o BU standard zahteva da iskazete prihode I naravno rashode koji je rezultat poslovne aktivnosti. I one mane koje su prednosi metode ukupnih troskova. sto naravno metoda ukupnih troskova ne moze. Jednostavno cete u onu klasu 9 u onaj pogonski obracun iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode I imacete sve podatke potrebne za obracun rezultata po metodi troskova prodatih ucinaka. I toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obracun u proizvodnom preduzecu da je ovo…ne treba nam bas za bilansiranje uspeha toliko detaljno…razlog koji moze biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obracuna. On mozda moze biti manje detaljan ali pogonski obracun ima toliko drugih zadataka. Zatim koje su vanredne stavke. Metoda troskova prodatih ucinaka. I zato ta metoda ne omogucava obracun drustvenih agregata. Kako treba izvrsiti rasclanjavanje prihoda I rashoda? Znaci koji su to minimalni zahtevi za rasclanjavenje koji su postavljenii standardom 1. Ne vidite ukupna ulaganja. znaci BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada vecinskim vlasnicima. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. I zatim manjinski interes. secate se da MRS-1 se odnosi ne prezentaciju finansijskih izvestaja. U Evropi je odnos jedne I druge u zastupljenosti relativno jednak. Zato sto redovna aktivnost obuhvata prihode I rashode po osnovu finansiranja. U tom smislu ja ne bi mogla da prihvatim trvdju…znate prednost ove metode je to sto ne mora da ima razvijen pogonski obracun…nije moramo imati pogonski obracun. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. koliko u dobitku ucestvuju povezana preduzeca. jer su vam rashodi iskazani u formi cene kostanja proizvoda. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda( u BU). Znaci onda imate jedan potrebu za pruzanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena kostanja dace vam rezultat koji taj proizvod donosi. Znaci ovo nije redosled informacija ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruzi. 97 . Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti I rezultat redovne aktivnosti. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. I deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. mi ne vidimo sta se dogadja sa proizvodjom u preduzecu. Posto I jedna I druga metoda daju isti rezultat. a za upravu preduzeca po metodi troskova prodatih ucinaka. sto je redovna ali nije poslovna aktivnost. Tada se kao vlasnik pored maticne firme datog zavisnog preduzeca javljaju manjinski akcionari.zaliha. znaci to su vanredni prihodi I vanredni rashodi. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statisticki agregati utvrdili. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utice na BU sastavljen po ovoj metodi. ja uvek sugerise da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. znaci maticnoj firmi. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. A manjinski akcionari postoje kada maticno preduzece ima vecinsko ali ne I 100% ucesce u zavisnim preduzecima. Prema tome ona cak omogucava da za svaki pojedinacni proizvod obracunate doprinose prezultatu. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka I taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. jer se odnos izmedju proizvodnje I prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. dok se u zemljama kontinentalne Evrope cesce srece metoda ukupnih troskova. troskove finansiranja. Metoda troskova prodatih ucinaka ima tu mogucnost da vam obezbedi obracun rezultata po uzim organizacionim delovima. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. Koja od metoda se vise u svetu koristi? Pa tesko je reci. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeca na podrucju prodaje. istina je da zemlje sa anglosaksonskog govornog podrucja radije koriste metodu troskova prodatih ucinaka. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troskova. To su minimalne informacije. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom racunu uspeha. Vi ne mozete sastaviti BU po metodi troskova prodatih ucinaka ako prodaje nije bilo. Vi cete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troskova.

pa mora se ovako. politiku prodaje. I onda ce biti navedeni I ostali poslovni prihodi. druga ako primenjujete princip naplacene realizacije. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih područja. promena vrednosti zaliha. politiku proizvodnje. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. politiku finansiranja. U kakvom međusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća?Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja želim preko finansijskih izveštaja koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. od obima izvrsene prodaje I od pravila priznavanja. Kakav je odnos između poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podređene poslovnoj politici preduzeća. to su ukupni poslovni rashodi. To je predlog izgleda po MRS-1. pa onda troskovi uprave I troskovi prodaje.12. Može se dogoditi da je neka parcijalna politika podređena drugoj parcijalnoj politici. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. Znaci ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode I rashode. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? BIlansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobličavanja godišnjeg obračuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (željena) slika o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća. troskovi prodatih proizvoda. Možemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podređena politici finansiranja. utorak Bilansna politika Bilansna politika je važna jer ćete vi u svom poslu učestovati u sprovođenju bilansne politike. Preduzeće da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Ponekad cete u jednom istom BU imati I princip naplacene I princip fakturisane realizacije. sve do sada ste nam vi pričali o nekim pravilima. One mogu biti i u drugom odnosu. Ako imate metodu troskova prodatih ucinaka onda se obicno navode prihodi od prodaje. Ako imate metodu ukupnih troskova imacete prihode od prodaje. A visina prihoda? Od prodajnih cena. Tako razlikujemo politiku nabavke. Od cega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. I navedeni ce biti troskovi po vrstama. bruto dobit. a sada kažete da postoji politika koja vrši svesno uobličavanje 98 . Sad će te vi naravno reći. one moraju biti ravnopravne. Dalje slede ostali prihodi I rashodi. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. U stvari poslovna politika izražava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podređene bilansne politike. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. a treca ako primenjujete princip proizvedenih ucinaka. Zacisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. znaci ja ne mogu da vam kazem da sema mora da izgleda ovako. razlika izmedju prihoda I ovako indetifikovanih rashoda bice dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. 14.A kako izgledaju bilansne seme? MRS-1 ne propisuje bilansne seme. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. Ja mogu da kažem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. politiku zapošljavanja. Jedna visina ce biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. I imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. Ona je podređena polkitici finansiranja i politici objavljivanja. formuliše svoju poslovnu politiku. mora se onako. pa standardima.

Pođite od toga. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. kakav treba da bude finansijski i prinosni položaj preduzeća? Finansijski položaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuče investitore. da bi se on popravio nemojte tražiti visoke dividende. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikuplanjem ponuda. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuče što je moguće više dodatnog kapitala. već je njen cilj podređen cilju preduzeća. odnosno pravilima. Dva cilja ako se realizuju na dva različita načina. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. svesno uobličavanje ne može preći okvire postavljene standardima. Ako vi pokažete da imate visok dobitak. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljačima itd). teško je napraviti čvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. izvodi se iz cilja preduzeća. Primera radi. da kažem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski položaj nije sjajan. zahtevaće dve različite bilansne slike i zato kažemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlači iz ciljeva preduzeća kao celine. da bi dobila argumente. I pošto nema svoje ciljeve. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi želimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako želimo da nas drugi vide. Dakle. a sad samo na sadržinu. Politika bilansa nema svoje ciljeva. Dakle računovođa ne može da definiše ciljeve. mada je to uvek i jedno i drugo.godišnjih obračuna. da je to neophodno? Jedino ako pokažete da je finansijski položaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. Zar to nije kontradiktorno? Nije. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke . Ako želim da dodatni kapital pribavim zadržavanjem dobiti. šta moram da uradim? Moram da finansijski položaj predstavim slabijim da bi ubedila. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. prema tome jasno je da je područje na kome deluje bilansna politika područje eksternog finansijskog izveštavanja. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. jer se to uobličavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. vi morate definisati ciljeve . Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Možemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. dopustite da najveći deo dobitka zadržimo u firmi. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. ako želite da zadržite deo dobiti. to oni koji predaju menadžment znaju bolje od mene. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva područja na kome deluje bilansna politika. onda se može govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni položaj. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva područja: eksternom i internom. pred kim mi želimo da se predstavimo drugačiji nego što stvarno jesmo. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri 99 . I pošto ciljeve firme definiše menadžment odnosno uprava. računovođa može samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. do odgovora nije teško doći. A da je područje internog izveštavanja uprava perduzeća. kako ćemo ga pribaviti? Ako želimo iz eksternih izvora. Bilansna politika se označava vrlo cesto kao kvazi politika. Pod eksternim područjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono područje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. odnosno pravila bilansiranja. a prinosni položaj treba da bude dovoljno dobar ali ne previše. kako ćete ubediti akcionare. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i količinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niže.

određujemo i sadržinu i obrnuto. Ali ako bismo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiče na formu ili na sadržinu finansijskih izveštaja, onda bismo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ali tu kažem nije granica oštra, nemožete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu, čim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadržinu. Ako smo odredili područje, onda smo u velikoj meri odredili i predmet bilansne politike. Rekli smo da je područje na koje deluje bilansna politika, područje eksternog finansijskog izveštavanja. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. Svi ti izveštaji, svi ti delovi godišnjeg obračuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. Redovan godišnji obračun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinačnu firmu ili na neko drugo preduzeće, nezavisno od toga da li govorimo o ojedinačnom ili o konsolidovanom godišnjem obračunu, postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom određenih događaja u životu preduzeća, nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koji ima redovan godišnji obračun, ali su namenjeni eksternim korisnicima, kao i što je to slučaj sa redovnim godišnjim obračunom. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima može dovesti do toga da budu predmet bilansne politike, ali ne svi. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta, pa čak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. Sastavljate stečajni bilans, ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji, vi nemate nikakvih ciljeva, nema šta sad nekom trećem da pričate ovako je, onako je, morate predstaviti tačno kako ste sproveli, kakva je situacija pre stečaja, koje su promene tokom stečaja i kako je taj stečajni postupak doveden do kraja. Isto važi i sa likvidacionim bilansom. Nešto drugačija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom događaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem, recimo sa bilansom fuzija. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari određujete vrednost, sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. Od vrednosti koje unesete u pojedinačne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim sažimanjem. A od te vrednost zavise budući rashodi firme, jer sećate se da određivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda, pa prema tome i budući rezultat. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su učesnici u fuziji ima za posledicu različitu visinu rezultata u budućnosti. Ja kao sastavljač bilansa fuzije to znam, a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši, ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze, podići ću vrednost imovine i preko toga podići rashode i dovesti do iskazivaja nižeg rezultata. U koliko to ne želim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Neću otkrivati latentne rezerve, ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niži a rezultat viši. Tu postoji mogućnost da sastavljač finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede određenu bilansnu politiku. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiče na bilansnu sliku u budućnosti. I čim takva mogućnost postoji, a postoji i interes, onda kažemo da takav bilans može biti predmet bilansne politike. Slično će biti kod bilansa razdvajanja, kod bilansa promene pravne forme. Znači to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovođenja bilansne politike. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut državi, odnosno poreskoj upravi. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u području eksternog finansijskog izveštavanja. 100

Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je činjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa, da su za sastavljanje tog bilansa relevantni popisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugačije nego što poreski zakon kaže. To međutim i nije baš tako do kraja. Nije prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Dakle ne vodite vi knjige čijim se zaključkom dobija poreski bilans. Vi sastavite poslovni bilans uspeha, a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha, tako što procenjivanje prilagođavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu, a otpisivanje ste vršili primenom 2.5 linearne stope, poreski propisi kažu dopuštena je primena degresivne metode, ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne, čak ste i istu metodu primenili, jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obračunata najviše po 2 linearne stope, znači morate izračunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope, izračunati razliku amortizacije obračunate po 2.5 i ove obračunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. Ako ste negde obrnuto uradili, pa ste nešto tretirali kao rashod a poreski propisi kažu da to možete aktivirati, onda bi ste trebali da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju ne promenjene u poreski bilans, da li onda možemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili načelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odrešenih preskih olakšica primenom određenih pravila ili načina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim određenu poresku olakšicu ili ne. Ako mi posledice takvog bilansiranja, kakve ja moram uvažiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju, imam neke druge ciljeve, ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to želim. Ako mi takve olakšice na smetaju i želim da ih koristim, ja ću to uraditi. Čim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu, hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti određeni način bilansiranja, onda opet možemo govoriti o bilansnoj politici. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovodje kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konačnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno- političkih ciljeva, da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljačima a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da učestvuje i računovođa. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten isključivo menadžmentu. Iz prostog razloga što uprava vrlo često ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Računovođa ne učestvuje u donošenju odluke. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve čija realizacija je moguća. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv a koji ne možemo da ostvarimo. Jeste, to je dopustivo ali nema načina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Uloga računovođe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. A šta uprava može sve tražiti od računovođe, šta ona može postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom području su ciljevi locirani, mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja i ciljeve u području politike objavljivanja politike ili publiciteta. Kada je reč o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja, onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku, veoma važnu i bilansna politika je podređena politici finansiranja, a u okviru nje politici raspodele. Šta definiše politika 101

raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. Prvo kakav će biti odnos između iskazanog i ostvarenog rezultata i drugo kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obračunskom periodu. Ona uvek nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niži od ostvarenog ili malo viši. U vođenju politike raspodele preduzeće se može opredeliti za dva koncepta. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi, a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa prilično visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda, visinu priliva gotovine i na taj način lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Preduzeća takođe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi, jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi, visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti, visinu poreza koji će platiti državi koji se obračunava na prilično ujednačenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti, to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlače veći broj investitora, jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Veći broj nas ide sledećim rezonima, bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulažem u preduzeće koje kontinuirano raste, nego da ulažem u firmu koja jedne godine iskaže visok dobitak a iduće godine je taj dobitak znatno niži, ne znam šta me čeka treće godine, dakle nisam spremna na tu vrstu iznenađenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koj će se opredeliti da ulažu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende, naravno tu sada imate opet dve mogućnosti, da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. U većini slučajeva preduzeća se opredeljuju ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima, a pridržavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi, onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen a ako održavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. Politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku- već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i dobitka već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrđivana. Nećemo u napred ništa utvrditi, ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom, porezima, kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća, pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Ako poreske stope budu niže, možemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom slučaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Podignu li poreske stope iskazaćemo niži dobitak, da bismo smanjili poreski teret. Ako želimo da idemo u razvoj firme, ne možemo privući dodatni kapital, akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli, moramo formirati latentne rezerve, pa će iskazani dobitk biti niži od ostvarenog dobitka. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke, isplaćuje visoke dividende, onda ćemo im se prilagoditi, ne možemo biti lošiji od njih. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije, od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrđuje.

102

Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. Kada je reč o poreskoj politici. ne da bi prevarili državu nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niži teret. kada imate niži razlažete ranije i na taj način uspevate da iz perioda u period iskažete prilično ujednačenu visinu dobiti. Ko od njih troje snosi kursnu razliku? 103 . Da biste to mogli morali biste imati mnogo informacija. Bilansna politika može doprineti tome da se poreski teret odloži na buduće obračunske periode. da li će ona zadržati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. Koristićete sva dopuštena bilansno politička sredstva da to ostvarite. To je potpuno isto kao kod komisione prodaje. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. Knjiženje je kažem nešto drugačije zbog činjenice da je komitent u inostranstvu. Prodajnu vrednost robe. Zanimanje je vrlo cenjeno. ne na način da to predstavlja prekršaj nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno smanjite. Prva promena knjiži se tako što račun Obračun konsignacione prodaje robe duguje. Prvi događaj je prijem robe u konsignacionu prodaju. Područje poreza će sve više biti na značaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. da bi plaćali porez što je moguće niži. ali da bismo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bismo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda označava kao vrlo poželjan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. Prijem robe Mi sada ovaj događaj gledamo sa stanovišta naše domaće firme. a kada određujem visinu rezervisanja u skladu sa načelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Pošto je cena iskazana u stranoj valuti onda se postavlja pitanje kursiranja. pominjala sam latentne rezerve. izabraće okolnosti. Kako možemo izvršiti odlaganje poreza na budućne obračunske periode?Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. a potražuje račun Principala (to je u stvari komitent). To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. iskoristiću tu mogućnost. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. izabraćemo metodu prosečne cene. da li će možda zadržati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. znači da li pretvaramo u dinare. Moramo da pretvorimo u dinare. Mi to ne zanmo. ako nam nude fifo metodu i metodu prosečne cene. konsignator ili kupac. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. dakle preduzeća će sve više pažnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju ali da nika da ne plate više nego što moraju. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike države. obračun i isplata. Drugo područje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. Zašto je to poželjan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. znači iznos koji dobijete kada pomnožite primljene kojičine sa ovim prodajnim cenama po kojima ste dužni da obavite prodaju. zadržani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obračunske periode. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu načina na koje treba da vode svoje poslove.Kada sam pominjala utvrđivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. ili će možda podići poresku stopu. time što ćemo iskazati rezultat nižim nego što on zapravo jeste. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji računovođe koriste dabi realizovali ovu politiku. Poreska plitika firme takođe dobija na značaju. Drugi mnogo dostupniji a ne manje važan cilj je odlaganje poreza na budućnost. zatim prodaja robe. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niži. ali pitanje bi bilo za vas na čiji teret će ovde pasti kursna razlika ako se javi? Ko će snositi kursnu razliku? Šta mislite? Moguće su tri osobe-principal. Ušteda znači da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. Šta će država raditi. bilansna politika tu može dobiti dva zaduženja.

Zato nemam veliki broj diplomskih. Šta da se radi. pa fali neka rečenica ) Israživanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednačen iz perioda u period. odnosno kakvu bilansnu sliku želimo da bismo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bismo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. onda ćete morati iskazati na samo taj visoki ostvareni dobitak. to je nešto što je dostupno svakome. Pošto je prodao robu stekao je pravo na proviziju. ako nemate velike oscilacije dobiti. znači knjižimo vrednost robe u stranoj valuti koju naplaćujemo od kupca. to je samo odrađeno ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada naučite. Jednostavno nemate načina da dobit iskažete nižom nego što je ostvarena i tada se može dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. dugovaće Devizni račun. ali kupac je taj koji ima dinare. ali tim novim latentnim rezervama možda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razložen i moraćete da iskažete visoku dobit. Mogu da vam kažem. nema šanse. Neće on posle svake prodaje da obračuna proviziju. Neka druga firma možda može. Ali osim te devizne cene ili prema ceni islkazanoj u stranoj valuti kupac plaća još i carinu i porez na promet. I zato je jako važo da kod sprovođena bilansne plolitike da se on u napred planira. Pošto carina i porez na promet predstavljaju prihode države. nego ćete još morati da iskažete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razložile. ne možete ni bilans da dobijete. što god pitate poslovna tajna. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. Gotovo. Neću da mi direktor dođe danas i kaže: e znate ja hoću da naš finasijski položaj bude ovakav. Znači Obračun konsignacione robe potražuje. I onda mi dođe student i kaže rekli su mi da je to poslovna tajna. To nije diplomski rad. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednačenu dobit.a koju smo robu prodali-tuđu. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. sada ne možemo ništa. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priča. Ovde kod komisione prodaje smo knjižili isto samo nije bio Devizni račun nego je bio Tekući račun. znači nema prihoda nego smanjujemo vrednost robe primljene u konsignaciju. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. a Devizni račun duguje. jer konsignator ne snosi a ni konsignant. Kada je počeo proces uvođenja tržišnih kriterijuma u područje finansiranja i nadam se 104 . već će proviziju obračunavati u pravilnim vremenskim razmacima. naša firma ne može i zato je važno da u napred znate šta se očekuje.Kupac. Vi možete formirati nove latentne rezerve. sve je stroga tajna. da imate u naped definisane ciljeve. Strašno je to što je to i danas. Ako dođe do promene kursa on je taj koji snosi teret negativnih ili ostvaruje pozitivne kursne razlike. Za sve prodaje obavljene u proteklom mesecu on će obračunati proviziju od jedan puta ( promena strane. čudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jače izražen. jednostavno mogućnosti firme. Ovaj prima robu određene vrednosti u stranoj valuti i prodaje za stranu valutu i plaća u stranoj valuti. sad ću vam reći pošaljem studente obično ako se neko odluči da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. da vidite kako to izgleda. Znači ako firma ostvaruje visoke dobitke. Znači Tekući račun će dugovati a potraživaće Obaveze za carinu i Obaveze za porez na promet. koji kupuje stranu valutu da bi platio tu robu. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj može biti ostvaren. ne može biti javna tajna. Ciljevi moraju biti u napred postavljeni da biste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadani cilj a neki put neki cilj ne možete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. a mi ih naplaćujemo. Pošto se naplaćuje u stranoj valuti. to ste morali da mi kažete u junu. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. šta predstavljaju za nasobavezu. Svakih 15 ili najčešće svakih mesec dana. I to plaća na naš tekući račun. Druga promena-prodaja robe knjiži se tako što prvo knjižimo valutni deo cene. I danas kod nekih firmi. da imate jedan program. U području objavljivanja kakvi mogu biti ciljevi bilansne politike? U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju.

Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoročno održanje preduzeća. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoročne interese. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. jer je rizik ulaganja veliki. Ili će na njih gledati kao na osobe čiji su interesi naručito u kratkom roku. Da im ne uskraćujete informacije. I ako imate nameru da dugoročno vodite firmu. da dugoročno radi. specijalnim kreditorima. neka mi da krediti iako nisam baš naručito dobar. poverioce zanima firma koja vraća dugove. šta njega briga za moju firmu. Dakle ona ima potrebe da pruži eksternim korisnicima informacije o sebi. Koji deo godišnjeg obračuna služi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. kome će davati pare. I onda možete očekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. zaposlenima. važno je da ja kredit dobijem. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. Kada se neka informacija uskrati. pogledajte naše banke imaju veliki problem. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustiva i sa formalne i sa materijalne strane firma treba da odluči o obimu informacija koje će biti prezentirane. I ovde postoje neka dva koncepta. Kada radite dobro reši ćete sve o svojoj firmmi ali reći ćete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiđu. on će lako da proda svoje akcije. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. U koliko imate drugačiji pristup. Svaka firma poljedinačno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koje kažem na dugi rok su identični interesima firme. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u očima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. nema prećutkivanja. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za se objavljivalje zahteva na kraju svakog standarda. njegov problem. Investitore zanima firma čija vrednost stalno raste. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i država investitori. Šta ako ugase sve firme. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reč o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentični sa interesima firme. pa ako i ne platim. prema inormaciljam koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalni investitoraima. ništa više od toga. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiđu teškoće. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. Dakle interes svih je da privredu čine prave firme koje imaju budućnost. Ako dugoročno održanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. a to je moguće. imaju relativno nizak stepen raščlanjavanja. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pružite što je moguće više inforamacija o firmi.da će taj proces biti nastavljen. 105 . Ako to radite onda možete očekivati od vlasnika firme. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traži kosa vam se digne na glavi. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. Ovaj prvi koncept. nemaju kome da odobre velike kredite. zaposlene zanima firma koja im obezbeđuje sigurna radna mesta. pa da će otuda izvući zaključak da postoji potreba da se zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. suprotni intreresima firme. Dakle ako imate takav pristup. sastavljač mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni važe korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pružite samo onoliko informacija koliko morate. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. ovo nije pristup koji bi vam preporučila. odnosno beležaka da bismo te dodatne informacije objavili i učinili ih dostupnim eksternim korisnicima. pristojne zarade.

onda ćete malo saćekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kažete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici čitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. rast vrednosti naših akcija a ne dividenda kao prihod. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. iskažite što je moguće veću dobit . Iskažite ceo ostvareni rezultat i platite porez. što je moguće nižu dobit. i daju različiti značaj pojedinim informacijama. i većina firmi to danas radi. da mi hoćemo dividende. pogledajte šta rade ovi u Aranđelovcu. Uprava će možda reći želimo da investiramo. kao da ga oblikujem a da interesi večine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. Uprava treba da vodi računa koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje.opravdanje da informacija ne bude objavljena. stavljanjem na svoj sajt. Kada je reč o drugom konceptu. nas interesuje rast firme. Mali akcionari će reći. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. Možete ih objaviti. nas dividende ne interesuju. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski položaj. Postavlja se pitanje kada objaviti finansijske izveštaje? Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. mi hoćemo visoke dividende. Taj problem različitosti interesa je tu. Postoji nekoliko načina na koji možete taj konflikt interesa razrešitit. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. da li možete sve teško. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da žrtvujem neke druge ciljeve. Ali one nisu ni relevantne za to. i imate problem. Vlasnici će možda reći. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su važne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. Što je važno za mene kao upravu. kupite naše akcije. da storimo priliku za nove zarade. da bude onakva kakva ja želim da me oni vide. nije važno za nekog akcionara ili za neku banku. a vi želite da zadovoljite interese nekih od grupa. radi razvoja . nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobličavate rezultat. Pa da kažemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. Kako da napravim finansijski izveštaj. Pogledajte koliko različitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. Poverioci će reći nemojte da investirate. MRS 1 ne određuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. A ako su rezultati loši. Krajnji rok određuje MRS 1 koji kaže da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. a mi smo to prihvatili. Trenutak objavljjivanja birate sami. to predstavlja značajan prihod. Ali ono što im je važno moram reći. morate imati meru. ali da je to prolazna pojava u poslovnom životu. pa da ja sada nemam bonus na koji inače imam pravo. ne dolazi u obzir. dobrim ćemo predstaviti položaj rentabiliteta ili plitvitke. mi od toga živimo. Niži nivo menadžmenta i srednji će reći iskažite vi rezultat koji smo mi ostvarili. i i na taj način ih učiniti dostupnim. država kao fiskalni organ će reći. Čak ni među vlasnicima neće biti saglasnosti. Uprava će gledati da iskaže manji rezultat da bi platila manji porez. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odlični i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. ako vi vaše pare uložite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Konfikt ciljeva –dva različita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on može biti u velikoj meri uslovljen činjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju različite informacione potrebe. formiranja latentnih rezervi. ali u ovom trenutku meni je važno da 106 . naravno da je to predugo. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. on samo kaže da izveštaji moraju da budu objavljeni. Veliki akcionari će reči. Uprava može da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza.

Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji učestvuju u kreiranju BP. Ako iskažem visok profit. Četvrtak. Kada banka odlučuje da li će odobriti kredti ili ne. da sprovode bilansnu politiku. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. to nije odluka koja samo njega pogađa. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom slučaju. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje ciljeve BP (na primer. Interni menažeri. ona je značajna zbog toga sto biraju najadekvatnije instrumente za 107 . akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. računovođe ne definišu strategiju. decembar 2004. dobar finansijski položaj. Znači iz tih razloga ne može biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. menadžment može da kaže mi želimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-političkih ciljeva). Ja moram da napravim finansijski položaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. Dakle kada neki investitor odlučuje da li će uložiti ili neće uložiti u neku firmu. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. ja pravim kompromis. ima posledice i po firmu koja je kredit tražila. to je odluka koja pogađa firmu o kojoj je reč. koje sadrže finansijski izveštaji. niži menažeri imaju pravoizvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. Dražava je rekla možete vi tamo da računate šta god hoćete ali kada je reč o porezu to ćete uraditi onako kao ja kažem i napravićete poseban poreski bilans. hoću da vi iskažete tačno profit koji je ostvaren. 16. morate napraviti kompromis ciljeva. ne možete ih zanemariti. Želim da privučem dodatni kapital eksternih korisnika i želim da zadržim dobar deo dobitka. Iako je uloga računovodje podredjena menadžmentu. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. tj. Važno bi bilo da znate koje mogućnosti menadžmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobličavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno političkim ciljevima. Znači. su po preduzeće ozbiljne. Prošli puta sam počela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri ali ja želim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. Dramatičnih uobličavanja u principu ne može biti mnogo. U koliko imate dva cilja. Ako iskažem loš. šta će vam. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskažem finansijski položaj. možda čak i tri koji su vam jednako važni. ali pružene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. A sukob između države i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. drugi za interne korisnike. A u kreiranju bilansne politike učestvuje menadžment preduzeća i računovođe. a ja sam ostvarila veći profit.investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikažete niži rezultat i da onda kažete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne želim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. da bi se ta slika prilagodila poslovno političkim ciljevima. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. i taj deo je važan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. Ta rasprava može biti završena tako što će biti rečeno. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje rizično. gledaj kao sjajno izgledamo. kakve dodatne rezerve. a za potrebe nagrađivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Dakle. Jedan za eksterne. šta me briga za vašu bilansnu politiku.

O. uvek moramo reći za koju pravnu formu to važi. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. Skupština akcionara odlučuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. Jer tu nema pravila. koliki je neraspodeljeni dobitak) i može vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. sprovode zadate ciljeve. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. imate situaciju da većina ortaka. u preduzeću. Time se postižu uštede kako u vremenu tako i u naporu. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obračun menja. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. jer dobar računovođa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uložili svoj kapital. koliko ide u rezerve. Računovođe. dakle. Generalno.D. jer vlasnici obično ne upravljaju neposredno (menadžment firme – upravljačka i vlasnička funkcija su razdvojene). Znači on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obračun ili ne. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog računovođu. b) kod A. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljucaka i podnosi ih nadzornom odboru. Kada je reč o ortačkom društvu. organ vlasnika. Nadzorni odbor je. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. ili da jedan od njih predloži a ostali usvoje predloženu BP. da kada čitaju finansijske izveštaje uoče uticaj mera bilansne politike. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. slušaj. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. u datom trenutku naviše odgovara. ali šta je uprava to se razlikuje. Znači on je taj koji kreira BP. vlasnik je nosilac BP. Potvrđivanje godišnjeg obračuna prepušteno je skupštini vlasnika. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. naravno. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. To ih zanima. Znači. Kod društava kapitala.o. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. ali upravljanje preduzećem. Imamo jedan jedini. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. pošto u ortačkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obračuna. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obračuna. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. Ta uprava firme će definisati ciljeve. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. i koji će svom računovođi reći. uprava i nadzorni organ. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. moguće izgleda tako i tako. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. skupština vlasnika je ta koja potvrđuje godišnji obračun. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. to je uprava. jer ima mogućnost da traži izmenu sadržaja godišnjeg obračuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obračun. onda je važno da je računovođa dobar. donošenjem nekih strateških odluka.sprovodjenje ciljeva. povereno je menadžmentu. Oni utiču na poslovanje preduzeća. a) kod D. godišnji obračun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. kod d. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuže i da traže nadoknadu) Dopustivost bilansne politike 108 . – nosioci su skupština akcionara. Ali kada imate mogućnost da između više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. ili svi rade u firmi. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. Kod inokosnog preduzeća.O. Niko vam ne može reći. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. to onda može svako.o. Znači. znači. Kada se.

linearnu metodu – jeste ona dopuštena. nego da primenite rešenja koja su sadržana u MRS 21. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. Ako ne postoji poseban standard za događaje koje bilansirate. I to je prostor koji bilansista može da koristi. zbog toga što preduzeća posluju pod različitim uslovima. kada se u samom standardu za bilansiranje određenog događaja nude opcije (možete uraditi ovo ili ovo). ali ne možete menjati).Koja su to ograničenja koja se pri sprovođenju bilansne politike javljaju? Znači. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. Jer ako postoji veliki borj prava izbora. Dakle. i ni jedno pravilo. Prekršite li pravilo ili standard. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaže MRS 21. Dakle. Ako nam se ovako postave stvari. bez obzira na to što načelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. vi ste načinili bilansni delikt. mora kretati u tom prostoru koji je određen standardima i načelima. ja ne očekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u bidićnosti biti širi ili uži? Ja procenjujem da će doći do sužavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude vođena. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša želja da vi u toj godini iskažete veću dobit nego što je ostvarena. preioda u kome su nastale. smatra se da će nižim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se držite. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju određenih prava izbora. postoji MRS 21 koji se naziva ‘’efekti promena stranih valuta’’ i vi ste dužni. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. budu međusobno uporedivi. logično je pitanje gde je bilansna politika? Šta možemo uraditi? Prostor za sprovođenje bilansne politike postoji u onim slučajevima. Da bi ste promenili. ma gde ona bila. Na tim pravilima izrađeni su standardi. Ako na primer. vi ćete pri bilansiranju koristiti načine bilansiranja koji su definisani tim standardom. imate kursne razlike. dakle. izmenjeno je 13 MRS. kada ste jednom izabrali određeno pravilo za procenjivanje. već tada kažete ovaj cilj se može realizovati dopustivim sredstvima. a nije naplaćena. degresivnu metodu. To ne treba da nas čudi. o čemu moramo voditi računa kada moramo da utičemo i na izgled i na sadržinu finanijskih izveštaja? Postoje značajna ograničenja u vođenju bilansne poltike. Već u 2004. Zato je jako važno da kada se utvrđuju ciljevi. Znači. Zato će u MRS ostati samo one opcije čije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. onda se ne može pružati previše prava izbora. Znači. ovaj ne može pa stoga ne može ni biti cilj bilansne politike. Dakle poštovanje načela stalnosti je drugi ograničavajući faktor u vođenju bilansne politike. Drugo ograničenje koje bilansista ima nalazi se u okviru načela kontinuiteta (prvo je vezano za činjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen računovođama određena zakonom i MRS). na primer. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuđenih opcija izabrali. smatrate da će vam pomoći da odložite porez na buduće obračunske periode. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obračun. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. kada standard ostavlja pravo izbora. Znači. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto načelo realizacije. onda ćete poći od pravila sadržanih u konceptualnom okviru. Ako MRS 21 kaže da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. več u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi računa o ograničenjima koja bilansna politika ima. ona vam ove godine jako odgovara. ako za bilansiranje nekog događaja postoji poseban standard. Ne možete iduće godine doneti drugo rešenje. onda se stepen harmonizacije smanjuje. To načelo traži da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane načine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obračunsih perioda. odnosno rashod. Ta ograničenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. i doneto 5 potpuno novih. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će doprineti realizaciji ciljeva finansijskog 109 . ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. Bilansna politika se.

pa su novi standardi iz 2004. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. Ako vi. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. i bilans stanja i bilans uspeha. Dakle. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. 2. onda to nije dobro. (znači koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta želite da postignete). instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. ali visina obaveze zavisi od tržišne vrednosti akcija. Jer u tom slučaju nije reč o bilansnoj politici. onda se taj instrument smatra determinisanim. a to znači iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. jer možda ne bi smo hteli da 110 . Postoji nekoliko klasifikacija: 1. A samo zato što nije moguće da vas naučimo svim događajima. vrši računovođa. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. na primer. Jedan instrument označavamo kao bilansnotaktički. onda moramo prihvatiti činjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski položaj. U tom dodatku se objašnjava način na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadržani. morate radi njihovog lakšeg izučavanja ozvršiti određene klasifikacije. Postoje. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. Dakle. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktičkim. pri vođenju bilansne politike. Ja zato insistiram na pravilima. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo događaja o kojima niste čuli. ali istovremeno i na finansijski položaj. Nikada vam nisam pričala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. Ona bira ciljeve. Utoliko nam je izbor teži. MRS su jako komplikovano štivo. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima želimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. kažete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. Ja tu ništa ne mogu. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. A taktiku bilansiranja. To su tri ključna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. ne plaća se akcijama. Ove instrumente mi najčešće koristimo kada želimo da menjamo rezultat. ali ni iz daleka to nisu svi događaji sa kojima ćete se vi sresti. to je onda nešto sasvim drugo.izveštavanja. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa čuli. kada određujem visinu obaveze prema dobavljačima u broju mojih akcija). kjučna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoračiti granice koje bilansna politika ima. morate se naoružati sa jako puno znanja. i uvek kada je tako. dakle. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. Znači kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. To su shvatili i u komitetu. Ako se polazi od raspoloživosti. biramo između makar dva. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar jos jedan instrument. Zato ne očekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. Pričala sam vam o bilansiranju događaja koji se događaju u najvećem broju preduzeća. izbor instrumenata. mnogo je važno da naučite pravila. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. govorimo o determinisanim instrumentima.

menjamo finansijski položaj, već samo rezultat, ali to ne može. Ako hoćemo da menjamo rezultat, moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski položaj. 3. Prema vremenu korišćenja, tačnije prema tome kada te instrumente primenjujete, sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe - na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31.12.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje, to znači da će sa protokom vremena na značaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znači, pošto se sve manje može bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom događaja koji su nastali, jedini način da se utiče na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu događaji koji će bilansnu sliku promeniti u željenom pravcu). I što je god uži prostor za sprovođenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa'', jer tu ograničenja nema. Naime, ja mogu da prodam robu brže ili sporije, da žurim sa naplatom ili ne, to nije kažnjivo. Ovo znači da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP, da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Zato se sa pravom ističe, da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Jer, kada je dan bilansa prošao, vaše mogućnosti da bitno utičete na iskazani finansijski položaj i rentabilitet su jako skromni. Ako hoćete značajne intervencije, to mora biti poznato pre dana bilansa. 4. Prema tome kako utiču na godišnji obračun, na koji aspekt finansijskih izveštaja utiču, možemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo sadržinu bilansa. Ova podela je prilično uslovna, jer kada vi određujete formu, vi istovremeno određujete i sadržinu. Dakle ako kažem bilans će izgledati ovako, biće u formi liste, i sadržaće ove bilansne pozicije, ja ne mogu da kažem da sam time odredila samo formu. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadržino tog finansijskog izveštaja. Suština ove podele je da ukaže samo na to da neki instrumenti deluju pretežno na formu, a drugi pretežno na sadržinu (pretežno ali ne isključivo!).

Instrumenti pre dana bilansa
Za njima se poseže u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviđeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni položaj, u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas očekuje. Tada možete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni događaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiče na bilansnu sliku. Znači, ja nešto radim, ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva, nego zato što hoću da posledice tog događaja promene moj finansijski položaj, ili moj rentabilitetni položaj onako kako to odgovara mojim poslovnopolitičkim ciljevima. Hoću da kažem da nisu to nikakvi posebni događaji, to su poslovi koje vi radite uobičajeno (na primer, ja uobičajeno tražim da mi se uradi konverzija kratkoročnog u dugoročni kredit, kad god sam iz kratkoročnog kredita finansirala potrebu koja je dugoročna). Ali ako se na to dolučim zato što hoću da prikažem bolji finansijski položaj, znači ako je to moj motiv, onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala, ima karakter bilansne mere. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikažem povoljniji rezultat. Dakle, reč je o događajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni položaj. Samo taj motiv daje tim događajima karakter mera bilansne politike. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraživanja, na primer, zato što vam trebaju pare, (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika; ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobičajeni događaj u poslovanju. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost, žalim da imamo što više gotovine na računu na kraju godine, i zbog toga jurite naplatu, onda je to mera bilansne politike. Ono sto je važno znati je da se merama pre dana bilansa može uticati samo na finansijski položaj, ili i na finansijski i na prinosni položaj. Za razliku od njih, mere nakon 111

dana bilansa uvek utiču i na prinosni i na finansijski položaj. Dakle, ukoliko se se želi menjati samo finansijski položaj, to se može postići samo merama pre dana bilansa. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja, zavisi od toga šta je cilj, u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski položaj. Jasno je zašto neko želi da poboljša svoj finansijski položaj, ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer, ako želite da ubedite akcionare da ne traže dividende, možete malo pokvariti finansijski položaj, tražiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. Ukoliko želite da privučete dodatni kapital iz eksternih izvora, trudićete se da predstavite solidan finansijski položaj, da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlažu prevelikom riziku ako ulažu sredstva u vašu firmu. 1. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja, mogu se na primer: a) smanjiti nabavke, što povlači i smanjenje zaliha, a to povlači i smanjenje obaveza prema dobavljačima, i time će neto obrtni fond, pri istim dugoročnim izvorima biti veći. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog položaja, odnosno solventnosti. b) ili se može intenzivirati naplata potraživanja, dobija se više gotovine, samim tim je i brža isplata kratkoročnih obaveza, a posledica toga je smanjenje kratkoročnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, tj. povećava se učešće dugoročnih izvora u ukupnim izvorima. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog položaja koliko je od ukupnih izvora dugoročnog karaktera, što ukazuje na sigurnost firma. Firma se smatra sigurnijom ako je učešće dugoročnih izvora veće. c) ako se se uradi konverzija kratkoročnih u dugoročne obaveze, postižemo isti cilj. Jer, kako se može povećati učešće dugoročnih izvora? Ili konverzijom krakoročnih u dugoročne ili likvidiracijom kratkoročnih obaveza, d) može se uraditi konverzija dugoročnih kredita u kapital. Naravno, ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Ovako popravljamo finansijski položaj jer povećavamo učešće sopstvenog kapitala u ukupnom. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog položaja upravo odnos između pozajmljenog i sopstvenog kapitala). Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital, povećavate sopstveni kapital, i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. e) možete emitovati i novo kolo akcija.tako ćete dobiti likvidna sredstva, sa jedne strane, i povećaćete sopostveni kapital, sa druge. Moći ćete onda možda da isplatite neke dugoročne obaveze koje imate, i da na taj način opet poravite finansijsku strukturu. Pošto svaka od ovih mera traži vreme, moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. 2. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza, dakle na kupovinu, ne vrši se isplata obaveza, čak ni onih koje je moguće isplatiti. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaže (do posle dana bilansa; možete imati sve pripremljeno, ali sačekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski položaj). Ako je cilj uticanje na visinu razultata, razlikuju se mere pre dana bilansa, koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niži. Naravno treba imati u vidu da se time utiče i na finansijski položaj. a) Ako vam je na primer, cilj da imate 1.000.000 din profita na kraju godine, a vi na 6 meseci imate 300.000. Ako bude još 300.000 u drugoj polovini, nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400.000 profita. To jednostavno nije moguće. Prema tome, mislite li da imate profit od 1.000.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. Znači morate, prvo, raditi ubrzano na prodaji. Da na različite načine povećate obim prodaje (unapređivanjem kanala prodaje, reklamnom kampanjom, spuštanjem čak cena ako su previsoke...''al o tome neka misle komercijalisti, to je njihov posao. Nećemo mi kao računovođe i finansijeri o tome da mislimo''). Naravno, sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda, odnosno, ako svaka ta prodaja donosi dobitak. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. I kako nabavka materijala po višim cenama može da utiče na rezultat ove godine. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni, i imate sniženje. U međuvremenu je došlo do rasta cena na tržištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate, reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama, 112

to je u stvari prosečna cena iz ranijeg perioda. Ako ja hoću da pokvarim svoj položaj, šta mogu da uradim. Tržišne cene su već iznad, i verovatno će takve i ostati. Mogu da uđem u nove nabavke. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka, ali trebaće mi posle dana bilansa, ali ja ću sad da kupim. Sada će se, zbog toga što su tržišne cene iznad planskih, javiti prekoračenje. To prekoračenje će anulirati ono prethodno sniženje. Kada trošite materijal u decembru, troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. Vi ste, dakle, nabavkom uticali na to da vam prosečna cena po kojoj obračunavate trošak materijala bude viša. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka, a mi hoćemo da iskažemo niži rezultat, onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. Ili nećemo da je rashodujemo, jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ostavićemo je za narednu godinu, ako želimo viši rezultat. Tada vam niko ne može reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. d) Ako želite da popravite rezultat, odložićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno,jer se želi izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. Želite li da smanjite rezultat, još pre decembra, negde u oktobru, najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i počećete sa degresivnim otpisivanjem. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i smanjenje rezultat, a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS, a utiče se na rezultat. To je prednost ovih mera.

Instrumenti nakon dana bilansa
Kada prođe 31. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni događaji, već ostaje samo mogućnost da se odlučuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskažu posledice onih događaja koji su nastali do 31. decembra. Te mogućnosti su, naravno, dosta skromnije. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadržine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadržinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski položaj ili i finansijski i prinosni položaj; instrumentima kojima utičem na sadržinu nakon dana bilansa, uvek se menja i finansijski i prinosni položaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski položaj – htela bi da promenim finansijski položaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. To ne može!). Na formu se može uticati na nekoliko načina. Bilans se može iskazivati u formi konta ili formi liste. Može se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Sastavljači finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utičete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrži minimum i maksimum raščlanjavanja istovremeno. Naš zakon kaže: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Bilansista nema pravo da vrši dublje raščlanjavanje određene pozicije ili da sažima određene pozicije. Ono što imate u bilansu, iskazaćete na način na koji je to predviđeno datom bilansnom šemom. Jedini deo godišnjeg obračuna gde bilansista ima mogućnosti da utiče na formu, je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija, ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaže politika iskrenosti preduzeća. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) ili politika diskrecije. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pružiti, realizujete zadatak koji vam je dat. Dajete samo ono što morate, ili dajete više od onoga što se decidirano traži u standardima, odnosno zakonskim propisim. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obračun, predstavljaju takođe jedan od načina da se utiče na formu bilasnsa, slično kao i kod prethodno navedenog načina, pružanjem (putem njega) više ili manje informacija. I to je takođe predmet bilansne politike. Sve informacije u tom izveštaju 113

tu politiku čak moramo i objaviti. ali su mere BP koje su poznate unapred. dakle mi već na početku godine moramo znati koja se metoda koristi. ako ja hoću da iskažem veći rezultat. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (tačnije. da li mi o tome odlučujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. u željenom pravcu utiče) i finansijski položaj i finansijski rezultat. u pravu ste i vi. A kakav će biti položaj ako iskažemo veću imovinu? Pri istim obavezama. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. kada se ustanovi stvarno stanje. recimo način otpisivanja stalne imovine. jer je finansijski položaj loš. važe i za izveštaj uprave. potpunosti čak i uporedivosti (jer to može biti jako korisno). Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. I vidite kolizije: hoću da prikažem manji rezultat da bih platila manji porez. finansijski položaj kvarim. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. recimo. metode obračuna troškova disponiranih zaliha. ili ću uzeti tržišnu cenu koja je malo viša. ali neću isplatiti dividende. Formiranjem rezervisanja. tj. Otpisujem malo više. u skladu sa načelom impariteta. A da bih smanjila rashode. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Sva ona načela koja važe za godišnji obračun. Jer. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. koje takođe vršim na kraju godine.Sve ove mere utiču i na finansijski i na prinosni položaj preduzeća. i istovremeno iskazujem niži rezultat. a zbog toga će naš finansijski položaj biti slabiji (čim se povećavaju obaveze. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. Jer to su dva oprečna zahteva. Možemo reći:''u toku godine vi samo knjižite količinski troškove materijala. Znači kada se uradi inventar imovine. odnosno čija primena teče tokom čitave godine-znači na kraju godine ja radim samo konačan obračun amortizacije. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskažem da je potrošeno manje. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan način uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. moram ostaviti veću vrednost imovine. ali mesečne otpise knjižim tokom čitave godine. Znači ako vam neko kaže hoću i visok rezultat i hoću da finansijski položaj bude loš-to ne može! Meni bi jako odgovaralo da iskažem dobar rezultat. ja moram da smanjim rashode. sprovodim i bilansnu politiku. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. ili malo manje. i kada se izdvoji ili označi imovina kod koje je stvarna vrednost niža od tekuće tržišne vrednosti. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo.podležu principima jasnosti i istinitosti. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat.. mi tada formulišemo našu računovodstvenu politiku. finasijski položaj će biti bolji. a istovremeno kvarim svoj finansijski položaj. a imovina sve manja). Ako uzmem najnižu moguću tržišnu cenu. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. ali nije netačna činjenica da se o tome odlučuje na kraju godine. ili tačno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatit (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. finansijski položaj firme se kvari). E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. nažalost. U svari. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo držati u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. ostaje mi u bilansu stanja više).. 114 . Da taj izbor nismo napravili. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. I ono načelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. izvršiću formiranje latentnih rezervi. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izračunali visinu troškova. Ako iskažem veće rashode. kažete mi smo to znali i ranije. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. Znači ako imamo obezvređene zalihe materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvređenje. i povećavamo naše obaveze. smanjujemo rezultat. Znači. Znači postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. To isto važi i za zalihe.'' Ali mi kada napravimo izbor. da li ću uzeti najnižu moguću tržišnu prodajnu cenu za bilansiranje. Kod otpisa potraživanja. onda na kraju godine vršim otpisivanje.

Ovaj izvestaj zamenio je izvestaj koji se ranije zvao izvestaj o zadrzanoj dobiti ili. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. otvarati. kako se kod nas zvao. Vrlo često se koristi množina. primenjujem funkcionalnu metodu za transportna sredstva. Znači. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. o RP kod potraživanja. da utičete na visinu rezultata i na finansijski položaj. Tako da je BP. o RP kod HOV i slično.2004 IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treci izvestaj koje sastavljaju drustva kapitala. i nakon dana bilansa možete uticati i na sadržinu i na formu godišnjeg obračuna. potraživanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. odnosno SK ce biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrzali u vidu rezervi. linearnu metodu za građevinske objekte. izvestaj o raspodeli dobitka. Znači vaše RP određujuće utiču to kako će izgledati vaš bilans. ili malo naviše. U pitanju jesu dve čvrsto povezane politike. delimo u dve grupe: 1. Pa se govori o RP stalne imovine. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadržani u RP. I koji je namenjen vlasnicima. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju računovodstvenu politiku. u stvari on ce vam dati objasnjenje zbog cega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. ali procenite da vam finansijski položaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine.12. Smanjenja OK nastaju otkupom I ponistenjem 115 . tih mera u RP uopšte nema. ali ne piše tačan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. svaka firma ima svoju računovodstvenu politiku. Zasto? Zato sto su dividende deo dobitka a dobitak je deo SK. vi poštujete vašu RP. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla označiti kao deo BP. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlacenja kapitala. ili pak usled odliva kapitala u okruzenje u preduzece. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. pored BS I BU. Znaci o cemu taj izvestaj treba da izvestava. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. U RP piše. Dakle kada isplatite dividende to ce imati za posledicu smanjenje SK. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. kojima vi pre dana bilansa.Odnos između računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. Ovaj izvestaj za razliku od ostalih izvestaja koji cine godisnji obracun namenjen je vlasnicima. ili jedno od drugog širi pojam? Računovodstvena politika predstavlja skup mera. 18. Kažete. konvencija. pravila. niti će ih ikada biti. koje promene treba da cine taj izvestaj? Promene koje se desavaju na SK. o RP koja se primenjuje kod zaliha. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika. Čak će biti rečeno koristiće se ta i ta metoda. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. i kaže računovodstvene politike. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. to su promene usled kojih se kapital uvecava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruzenja u preduzece. na primer. a one jesu mere BP. tamo čak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. Ali vaš bilans (godišnji obračun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. voditi. ali pri čemu je RP u funkciji BP. ali vama je opet ostao određeni prostor u kom vi možete odmeravanjem rezervisanja malo naniže. ali vi na dan bilansa određujete koji je to iznos moguće naplate. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za određenu BP. Znači.

2. opremom I postrojenjima. znaci kada poredite vrednost u knjigama. 2. jedno su kursne razlike. I sada ovde imamo nesto sto do sada nismo radili Postoje promene koje prema MRS ne idu u BU vec prihodi se odmah pripisuju kapitalu. to ucesce ce u nasoj firmi biti iskazano u euro-ima. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vase stalne imovine. Primera radi: ako neko nase preduzece ima recimo znacajno ucesce od 40% u nekoj stranoj firmi. tada kursna razlika koja se na to ucesce odnosi. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. sada radite ponovo kursiranje I kurs je iznad onoga koji je bio u junu. I naravno tu imamo povecanje SK koje nastaju kada preduzece ostvari dobitak. da utice na dobit pa da kroz dobit utice na SK.odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. promene koje nastaju iz poslovanja . znaci to nije vise nabavna vrednost. nece biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda vec ce biti tretirana kao promena visine SK. znaci ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod I povecate rezultat. ako je equity metoda. MRS-16 koji se bavi nepokretnostima. Jer je prema standardu 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. Znaci toliko smo morali da ulozimo hiljada ili miliona eura da bismo to ucesce ostvarili.to je revalorizovana vrednost iz prosle godine umanjena za amortizaciju. vec ce povecati ucesce I povecati SK. To su tacno odredjeni prihodi I rashode. Ako bi se dogodilo da je trzisna vrednost iznad preduzece bi imalo tzv prihode od revalorizacije I ti prihodi bi bili iskazani kao povecanje kapitala. To ucesce koje je iskazano u euro-ima mora na dan bilansa da se kursira.nego se tacno zna kada I koji prihod moze umesto kroz BU.12 prosle godine. znaci da se dovede na dnevnu vrednost. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu ucesca koje imate u stranoj firmi I koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. Ako se preduzece opredeli za koriscenje ovog alternativnog postupka onda ce na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju I trzisne vrednosti te imovine na dan bilansa. ali kada kazemo kursne razlike nemojte tu stati. To znaci da ce do smanjenja doci usled pokrica gubitka. Imacete pozitivnu kursnu razliku. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izvestaja. To ce biti iskazano kao nabavna vrednost ako je vecinsko ucesce. Znaci to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeca. kazemo iz internih izvora. ako je ta firma u EU. a rashoci ga smanjuju. Posto je ucesce deo vaseg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS-21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod ovog perioda. jer ste I u junu radili kursiranje. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija I uz to se vrsi smanjenje nominalne vrednosti. Znaci bila pi povecana vrednost imovine na dnevnu vrednost I bio bi podignut kapital. vrednost ucesca bi bila smanjena I smanjen SK. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine I po osnovu revalorizacije imovine. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. moze da to preskoci I direktno utice na SK I povecavaSK ako je prihod odnosno da smanji SK ako je rashod. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda I rashoda: 1. vi ste proslo kursiranje radili kao 31. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. ako nju uporedite sa tekucom trzisnom vrednoscu I ako trzisna vrednost bude niza tada smanjujete vrednost imovine 116 . ili metodi udela ako je znacajno. iskazuju u svojim fer vrednostima. Secate se svaki dobitak povecava SK.nego da iskazete tu kursnu razliku kao povecanje SK. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. Znaci ona uopste nece ici kroz BU kao prihod. jer je ucesce dugorocna kategorija. ili sazimanje akcija. Znaci ne bilo koji.sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija.

to ce imati uticaja na visinu troskova zaliha I na vrednost zaliha. koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izvestaja ne napravimo gresku to ne znaci da se greska nikada ne napravi. Dakle za efekat greske bice promenjen neto dobitak prethodne godine. MRS-8 trazi da se takva greska ispravi. висину нето добитка или губитка текућег периода. znaci one koje sam malo pre objasnjavala. Problem koji se javlja kod ovog postupka je sto je jako tesko utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzece raspolaze I sto postoji opasnost od uvodjenja prilicne doze subjektivizma u finansijske izvestaje. to moze dovesti do subjektivnih procena. KOJE INFORMACIJE IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU TREBA DA PRUZI • • • • 1. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике.politike I da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu.politiku I predjete recimo sa fifo metode na prosecnu cenu kod obracuna troskova zaliha. Ako promenite rac. I onda ce se svake godine povecavati odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene I fer vrednosti vase stalne imovine. ako nema trzisne vrednosti.politiku rezultat bi bio ovoliki. ali uz znacajne mere. Na taj nacin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. KAKO IZVESTAJ IZGLEDA • • 117 . znaci vi cete promeniti rezultat prethodne godine da biste mogli da izvrsite uporedjenje. Ta greska je otkrivena ove godine u junu a napravljena je prosle godine. 3. MRS-1 u takvim situacijama zahteva da izracunate efekte promene ove rac. износ исплаћених дивиденди и 6. I sve dok ne potrosite tu revalorizaciju. recimo tretirali ste kao rashod nesto sto ste trebali tretirati kao sredstvo. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала. Postoji poseban standard koji se bavi nacinom na koji se fundementalne greske ispravljaju. Kada se takva greska otkrije. Znaci u BS u okviru SK imacete prihode od revalorizacije koje ce postojati sve dok je trzisna vrednost veca od vrednosti u knjigama.na nizu fer vrednost I smanjujete onu revalorizaciju koju ste prosle godine prikazali.dakle razlike izmedju ovih prihoda I rashoda 4. A ako bi se dogodilo da trzisne vrednosti. pa slicno sredstvo…znaci cim nema tog cvrstog uporista. Zasto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuce poslovne godine. vi cete gubitke. pri cemu se pod fundementalnom greskom podrazumeva greska koja je dovela do netacnog iskazivanja . 5. rezultata I neto imovine odredjenog obracunskog perioda. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала. 2. To je dovelo. do smanjenog rezultata I svojstveno tome iskazivanju nice imovine. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vrsite obracun po ovoj metnodi. za taj period. imajuci u vidu da sastavljac finansijskih izvestaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. I naravno u okviru SK. Znaci vi cete reci: da smo I prosle godine primenili ovu rac. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака. da pad bude takav da potrosite sve ranija povecanje onda bi se za iznos razlike smanjili SK. A posto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda ce ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK.

po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. Znaci mozete za svaki element vrsiti uporedjenje. on kaze moguce je da izvestaj ovako izgleda. pokazuje sve promene kapitala u 2002. manjak revalorizacije.2002. nego I visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti.2003.год. a mi sada sastavljamo izvestaj za 2003. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrze. manjak revalorizacije. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Акцијски капитал Фо Secate se da svaki izvestaj mora da ima uporedne podatke. znaci izvestaj sadrzi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. Опис Салдо 31. emisiju I pokazuje saldo na dan 31. kursne razlike. Znaci mi u u2003 godini startujemo sa SK koji je postojao 31.12. dividende.politikama. Znaci vi ovde mozete videti kolike su dividende bile 2002 a kolike su 2003. neto dobit perioda. neto dobit period. kolika je emisija I da li je bilo u 2003. Znaci I ovaj izvestaj ponudice podatke za prethodnu godinu I indenticne podatke za tekucu poslovnu godinu da bi onaj koji cita done ispravne odluke.12. Znaci pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u rac. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода 118 . ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaceni BU. sta je saldo na dan 31. kolika je emisija bila u 2002 I da li je bilo. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. Емисија Салдо на дан 31.12. Znaci on ne nalaze da izvestaji moraju izgledati ovako ili onako. Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. Pa pogledajte prvi deo.2002 godine.12. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj a kakav u tekucoj godini.2002? to je pocetno stanje za 2003 godinu. visak revalorizacije. 02. a drugoj su promene u tekucoj godini da bi se ne samo visina kapitala. I ovo su sada potpune iste kolone: visak revalorizacije .12. 12.MRS-1 nudi 2 forme izvestaja o promenama na SK.2002. znaci pocinje od pocetka 2002 I dolazi do kraja 2002. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.

A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izvestaj sadrzi? One se daju u napomenama uz finansijske izvestaje. Дивиденде за 2003.godine. Forma 2 je kraca. Пренос са/на Стање 31. 2002. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve.Фо МРС Позиција Салдо 31.12. znaci tamo gde u SK kaze revalorizacija.12. znaci revalorizaciona rezerva. kolike su bile ove godine. напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. ni kursnih razlika. isto se polazi od salda 31. nego one koje nastaju po osnovu dobitka I emisije akcija. Znaci pogledajte ovde. onda stoji napomena I u toj napomeni stoji kolike su bile prosle godine. Sta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. Znaci sopstvene beleske su vezane za SK. Zatim imamo dividendu. Стање 31. dividenda uvek ide sa godinu dana zakasnjenja imajuci u vidu da se vrsi najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrsi u narednoj godini.2002. a sta znaci ovo prenos sa odnosno prenos na? to moze da vas na trenutak zbuni. onda je opet u beleskama objasnjeno koliko je ta promena za tekuci period. 119 .12. I bice sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuce godine prenet na pozicije rezerve. Нова емисија Нето добит текуће год. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti ucesca. godini jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplacujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. Ovaj izvestaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. nova emisija. 2003.12.2002. dobit tekuce godine I imate stanje 31.12. godinu I dividenda u 2002. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih gresaka. Нова емисија PRIMER С1/86а Нето добит текуће год. 2002. ni prihoda od revalorizacije. imate znaci sada iste podatke za 2003. znaci u sopstvenim beleskama se daju.

900 I to tako sto je 5. U praksi se koriste oba pristupa.12. Dakle nemamo nazalost mogucnost da imamo i jedno i drugo. Стање 1. nego hocu napomena pa najpre dam rac. je bio 405.900-SK I naravno bilo je pocetno stanje za 2003. Znaci akcijski kapital 31.Извештај о пром п МРС Позиција Салдо 31. politike mozete objaviti kao poseban izvestaj ili rac.900 preneto u rezerve I isplacena je dividenda koja je iznosila 20.2002. rezerve 80. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite sta se kod bilansiranja svake pozicije radi.12. politiku pa dam napomenu tj te detaljnije podatke. necu odvojeno. politike trebe objaviti. Znaci morate koristiti dva izvora.12. Znaci ovaj izvestaj objasnjava pocetno stanje I promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi I isplate dividendi I promene usled emisije novih akcija. I imali smo novu emisiju akcija od 75. znaci dobit od 25. politici koja je rac. Znaci ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve.000 dinara . politike mozete objaviti kao deo napomena uz finansijske izvestaje. Kada je rec o objavljivanju racunovodstvenih politika onda treba istaci da standard ne daje cvrsto pravilo. RACUNOVODSTVENE POLITIKE Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzece koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izvestaja. politika firme nemate vise na jednom mestu vec morate da je lovite po pojedinim napomenama.000 dividende.900 rezerve I 20. neto dobit tekuce godine je iznosila 25. One promene ispravljanja fundamentalnih gresaka. iskazuju se u napomenama a ne u ovom izvestaju ako se opredelite za formu 2. С1/86а Стање 31. 2003.prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala. politika primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Uslov je da su postupci dopusteni standardima I naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirima. godinu. vec kaze rac. U 2003.700 dinara.000 dinara. znati to je nesto sto sigurno mora. politike objavite na jedom mestu.000. 120 .12. Ako se opredelite za prvi pristup. je bio 300. To je prednost.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.000 I neto dobit tekuce godine je 32. menja samo njegovu strukturu. godini izvrsena je raspodela ove dobiti koja je bila 25. zadrzane dobiti nije bilo I ukupni je SK bio 380. 2002.2003. Нова емисија Нето добит текуће год. a za sastavljace i firmu je laksa prva metoda. Drugi pristup.12. Sta moramo da objavimo u racunovodstvenim politikama? напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. Ali kaze I sledece rac. Ali sada ako vas zanima rac. Дивиденде за 2002. Нова емисија Нето добит текуће год. I smanjenje SK zbog isplate dividendi. I 31.000.900.ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da trazite u rac. Пренос са/на Стање 31. 2002. prihodi I rashodi koji idu direktno u BU(?).1 . i oba imaju svoje prednosi i mane.900 podeljenja je na 25. One firme koje hoce da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. znaci da sve vase rac.

E to mora biti napisano u rac.. u trenutku isporuke.дефинисање географских и пословних сегмената . . ali moramo reci kada smo koju od njih koristili. znaci ne da nam kaze…znate mi smo izvrsili otpisivanje osnovnih sredstava…ne.дефинисање готовине и готовинских еквивалената. Znaci izvestaji bez belezaka su tesko citljivi izvestaji. hocu da mi kaze koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. укљујући зависна предузећа и придружене фирме.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова. Ako vam neko ponudi izvestaje bez belezaka znajte da nesto krije. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru.порезе. . trzisna vrednost. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne rac.инфлаторно рачуноводство.утврђивање амортизације.пословне комбинације.улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања. . Prema tome iako koristite istorijski trosak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi cet koristiti neke druge vrednosti. . . koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. трошкови истраживања и развоја. Znaci hocu da mi kaze koju su od tih vrednosti koristili da bi odrdili vrednost pozicija u svojim finan. politike treba da nam pruzi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izvestajima.лизинг. Osnove vrednovanja Kada kazemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. u trenutku isporuke.владина помоћ и донације • • • • • • • • • • • • • • • • BELESKE Beleske predstavljaju neophodan deo finansijskih izvestaja.принципи консолидовања. Koje sve racunovodstvene politike moramo objaviti? • • То су рачуноводствене политике које су примењене на: . imamo razlicite mogucnosti. i sadasnja vrednost. . Sada je 121 . укључујући одложене пореске обавезе. Moramo reci koju smo politiku od tih koristili.утврђивање прихода.резервисања. potrazivanja cete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. polititci. Nasi bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. . rezervisanja za date garencije prema sadasnjoj vrednosti.Rac.конверзију иностраних трансакција. kako tretirate te troskove . izvestajima. politike primenjivali da bismo mogli razumeti finansijske izvestaje. mozemo ih priznavati u trenutku naplate. . tada sam vam govorila da se u finansijskom izvestaju kao osnova za vrednovanje moze koristiti istorijski trosak.koja formirate .трошкови који се односе на запослене. morate reci koje ste metode konsolidovanja koritili. Mozda smo koristili sve tri . Znaci svaka specificna rac. strana 6) .kako ste tretirali goodwill ( objasnjenje imate u predavanju 09. politika mora da bude navedena.залихе. . vrednost ponovne nabavke. Uobicajeno je da se za najveci broj pozicija koristi istorijski trosak ali neke od pozicija ce i pri koriscenju istorijskog troska kao osnove procenjivanja. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imacete isplate koje ce se protezati na rok od pet godina. . biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. Vrednovacete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti ako je ona niza od cene kostanja odnosno nabavne vrednosti. kako ste grupu. dakle sta aktivirate. . vi cete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajuci u obzir vremensku vrednost novca.12.

izvestaja date u napomenama. politike i beleske daju zajedno sta ce onda beleske sadrzati. Zato se beleske naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Taj konflikt razresen je tako da su finan. naci belesku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa.znaci prva 122 . Znaci beleske imaju zadatak: 1. i preglednost i pruzanje dovoljno informacija. Znaci to je situacija kada napomene daju podatak koji uopste u finan. izvestaja vazne da bi oni mogli doneti odluke. politike i na kraju izvestaj o novcanom toku. Da biste sve te informacione potrebe pokrili morate pruziti jako veliki broj tih informacija. izvestaja a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. tri meseca.BS na jednoj strani. iza toga idu rac. Posto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finan. znaci mozete objaviti i vise od toga ali morate najmanje toliko. i u okviru ovih u stranoj valuti imacete podelu po vrstama valuta. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. ne mozete to reci u bilansu. e onda cete to razloziti plasmani sa rokom dospeca do mesec dana. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. A onda jos ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. 2. imaju one slican sadrzaj ali nikada potpuno isti. I ako ne citate beleske ili nemate beleske izvestaj necete razumeti. izvestajima a koje su neophodne za informisanje. pruzanje dovoljno informacija pogledajte ta dva zahteva. preglednost 2. Znaci napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. Na beleske se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. koliki su kratkorocni plasmani bili na pocetku godine. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica belezaka. Znaci na kraju svakog standarda pise…zahteva se obelodanjivanje…. Znaci beleske kao izvestaji moraju biti jasni. Sve to mora onaj koji cita izvestaj da zna. izvestaji napravljeni pregledno. Prvo morate objasniti u beleskama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Jer kratkorocni plasman je svaki plasman do godine dana. I kada se prave beleske odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. da daju neke informacije koje se u izvestajima uopste ne nalaze ali su neophodne za donosenje poslovnih odluka. Znaci vi u bilansu necete videti da je vasa nepokretnost data u zakup. Npr. Znaci beleske se razlikuju od firme do firme. koliko je povecanje kratkorocnih plasmana u toku godine. razbice te ih na one u dinarima i one u stranoj valuti. Mozete vi u cilju poboljsanja da promenite nesto da neki podatak dodate. dakle sa manjim brojem pozicija. I onda cete uz sve to na kraju dati podatke i po rocnosti. kolike su bile naplate kratk. plasmana. Niko drugi ne moze za neku firmu napraviti beleske osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. takodje se daje izvestaj o promenama na sopstvenom kapitalu. sest meseci…znaci o toj jednoj poziciji sve ove informacije dace u okviru napomena. Znaci pravilo je da te beleske budu standardizovane za svaku firmu. Znaci kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prosle i kraja ove godine duzni ste da date uporedni podatak. Vi morate da napravite izvestaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finan. Znaci niko drugi vam ne moze napraviti beleske. Ako se rac. sastavljacete izvestaj o kratkorocnim plasmanima. Taj minimun. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleskama dajete podatak za prethodnu i tekucu godinu. ali cete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vasa nepokretnost nalazi. ali opet cete morati da objasnite da taj podatak prosle godine niste unosili.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. Znaci kada pravite belesku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moze da je razume. izvestaju nema. BU na drugoj strani. nalaze u medjusobnom konfliktu. koliko je stanje na kraju godine. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razlicite informacione potrebe.

kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. године предзеће послује као акционарско друштво. izvestaja postovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. politike i beleske. Kada ovo kazem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. kolika je vrednost nabavke koje su izvrsene u toku godine takodje po grupama. ti izvestaji su potpuni.uporedivi. од августа 2001.beleska sadrzi podatak o tome kada je osnovana firma.( na slajdovima ima jos) Evo na primer kao bi izgledala sadrzina napomene koja bi isla uz nepokretnosti. onda to znaci da ste se opredelili za nominalno odrzanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na pocetku moze biti smatrana dobitkom. onda to u svetu znaci sledece. Znaci sve te informacije moraju biti date u napomenama. razumljivi. • Пример: • Предузеће је основано 1959. Da bi napomena 123 . Kada je rec o procenjivanju znaci tada cete navesti da li ste se opredelili za istorijski trosak? Zasto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato sto izabrana osnova opredeljuje kako ce biti odrzan kapital i sta ce biti smatrano dobitkom. standardima. Evo ovde imate jedan takav primer beleski. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. Primer za ovo je • Пример: • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. Znaci na koja pitanja a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. To znaci da ja necu koristiti MRS-17 koji se odnosi na lizing zato sto jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. Nakon toga slede rac. znaci ne mozete napisati…mi smo primenjivali najvaznije standarde. Ovde bi jos bilo i cime se firma sve moze baviti. Продајом државног дела акција у 2002. koliki su otpisi bili na pocetku a koliko u tekucoj godini i kolika je sadasnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. Znaci ako vi kazete istorijski trosak. To je poruka korisniku…mozete se osloniti na informacije koje ovi izvestaji sadrze. Ako ste makar od jednog standarda odstupili . ali cu koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato sto prihode od prodaje imam. као друштвено предузеће. Druga beleska koju morate navesti je vasa izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. izvestaje u skladu sa rac. Cim niste postovali jedan standard smatra se da niste postovali ni jedan. znaci navescete datum i resenje po kome je firma upisana u sudski registar i navescete spisak delatnosti za koje je firma ovlascena znaci kojima se bavi. године. I upravo zbog toga sto je ta informacija tako vazna ne mozete napisati da su izvestaji sastavljeni u skaldu sa racunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izvestaja. nezavisno od promena kupovne snage novca. odnosno da ce dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. Znaci imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. Mi necemo prolaziti sve napomene vec samo neke od njih. to nista ne znaci. koristicu MRS-23 zato sto imam kamate…dakle vazno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vasim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. tacni. ako je u toku godine bilo zavrsenih investicija koje su zapocete ranije. kolika je njihova vrednost. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. Zasto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vazni? Zato sto kada vi kazete da ste sastavljali finan. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vase firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi.opremu i postrojenja.

300. koliko je do sada ulozeno. Znaci dajete nabavnu vrednost. Znaci gore imate osnovne grupe vasih osnovnih sredstava a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti .072 10.681. prodaja nije bilo. zasto je izvrseno i koji je to diskontni faktor koriscen.115 0 - 176. kako je finansirana .186. ne mora biti obavezno u vidu tabele. Износ уложених средстава је око 13. posto je knjigovodstvena vrednost 1. nabavke u toku godine.Децембра 2002. Нове набавке у току године Продаја 16. • На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1.151 4. Otpisi na pocetku godine + otpis tekuce godine + obezvredjenje . Амортизација 16. Znaci mi smo diskontovali buduce prilive od koriscenja tog sredstva.336. znaci iz cega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi.12. 129.315 1.000 дин. pocinjete od nabavne vrednosti 1. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1.000. 11. To je jedan od primera kako bi beleska trebala da izgleda.185 Исправка вредности: 8.300. obezvredjenja nije bilo. i sadasnja vrednost izgleda ovako.607. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju mozete dati i u ovakvoj formi. Овај објекат финансира “К”. Znaci ako je bilo izvrseno otpisivanje.757 8. Опрем Набавна/ процењена вредност 1.864 је резултат извршене ревалоризације. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. 31.• Разлика од 56. Znaci to je objasnjenje zasto ta linija na kraju ima vrednost nizu za 56. а разлика од 5. • Вредност основних средстава у припреми од 18.356.336.000. a onda otpisi.6 0 OSNOVNA SREDSTVA U PRIPREMI Mozete dati beleske i opisno.kod nacela impariteta.356. Импаритетни губитак 31. tolika je bila nabavna vrednost ukupno.394. Обј.000 sta cemo sa razlikom od 56. Вред. znaci vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadasnju vrednst odnosno sadasnju vrednst sredstava na kraju godine.737. 31.000.Децембра 2002.186. 2001.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.1. Nabavna vrednost se moze povecati zbog dodatnih nabavki. - 4. 31. Јануар 2001.2001. Sta znaci obezvredjenje tj MRS-36? Secate se onog racuna ostatka. izgdaju otpisi sa prodajama ovako.amortizacije u tekucoj godini. promenu nabavne vrednosti. 1.000 је унета у биланс успеха као расход.000. Нето књигов.414..1.000? ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost nasta se ona odnosi.12. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na pocetku godine.572 260.941.000.. 124 .odgovorila na ova pitanja ona otprilike moze izgledati ovako Грађ.072 10. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја. zavrsetka investicije.

i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veci od odliva po osnovu vracanja depozita. Zasto je vazno da preduzece ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrzanja preduzeca na dugi rok. Novcani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1.nema noramlne privrede. Bez likvidnosti ucesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa.Primer za lizing А) Рачуноводствена политика Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. Znaci zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viskove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novcanim sredstvima. eksterni ili iregularan tok gotovine. Zasto likvidnost? Zato sto bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzece odlazi pod stecaj. to je jos jedan dokaz da finan. Dovode do povecanja ili do smanjenja neto gotovine. Znaci smisao i kod preduzeca i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvucemo vise gotovine nego sto u taj poslovni proces ulozili. zaduzenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzece. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. a isplata poverilaca. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obracunskom periodu. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. jer depoziti jesu obaveze banke. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti . interni ili regularni tok gotovine. duze ili krace u zavisnosti od brzine obrta. • • IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrzi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. Kada posmatrate poslovanje preduzeca to poslovanje preduzeca nije nista drugo nego konvertovanje novcanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. E sada naravno da biste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17. ta vasa ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzece na dugi rok opstalo? To je likvidnost i rentabilnost preduzeca. vracanje kapitala vlasnicima. ucesca itd kroz poslovanje vremenom. izvestaji nisu namenjeni laicima. koji nastaje unutar preduzeca i to je ovaj tok koji sam vam pricala 2. zalihe. znaci izmirenje duga. kupite osnovna sredstva. ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzece. Sta je eksterni tok? Kako to pare s’polja mogu doci u firmu? Uplate vlasnika. Zasto je to vazno? Zato sto samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrzanje kapitala koje je u preduzece investirano i njegov rast. Kod banaka je po jos ocitije. Kao i u BU tako se i kod ovog izvestaja odnosi na obracunski period. Znaci ovde banka od svojih obaveza. znaci mimo njegovog redovnog poslovanja. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. ili dovodi do odliva gotovine usled ceka se interni tok suzava. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. Nijedan vlasnik nece drzati pare u firmi koja ne uvecava kapital koji je on u tu firmu ulozio. Drzava brine o tome da se odrzi finansijska disciplina u privredi. Zakonom o stecaju 45 dana mozete da 125 . isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeca. dolazi do potrazivanja. I zato je jako vazno da svaki ucesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. Znaci preduzece da bi opstalo na dugi rok mora biti profitabilno. i time siri ovaj interni tok. Znaci vi imate ulaganje na pocetku.

mi govorimo o izvestaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godisnje zakljucka. Znaci vas tekuci racun kod banke predstavlja vas depozit koji vi mozete slobodno raspolagati bez ikakvog ogranicenja. I sada se pomera teziste poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje ce banke imati. zato sto postoji rizik od naplate. da li ce platiti polovinu odmah. Znaci sta je za nas cilj ovog izvestaja.kasnite sa placanjem obaveza ili da vam je racun blokiran 30 dana i vi odlazite u stecaj. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prosle godine po raznim osnovama. Znaci taj uslov nije ispunjen. da placa svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrzi izvestaj o tokovima gotovine. postojucim i potencijalnim poveriocima. Znaci sve sto treba da znate o izvestaju o novcanim tokovima naci cete u MRS-7. Sta su gotovinski ekvivalenti? MRS-7 bavi se izvestajim o novcanim tokovima. rentabilno poslovanje. dakle iz prodaje imovine. Jer je kod banaka previsok rizik. da isplacuje dividende. I zato su to dve vazne pretpostavke. da placa kamate. Sta uprava preduzeca moze da vidi iz izvestaja o novcanim tokovima? Znaci nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzece uopste stiglo tokom prosle godine. Kome je namenjen ovaj izvestaj? Namenjen je upravi. na bazi toga mi cemo proceniti da li je preduzece sposobno da vraca svoje kredite. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruzenja. zatim koji su to namene za koje preduzece tu gotovinu trosi. zato sto kod njih postoji rizik od gubitka vrednosti. Finan. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. i sve promene koje se u standardima vrse motivisani su zeljom da se zastite interesi investitora. depozite ne racunu koji nije orocen. ili nece platiti nikada. po tom standardu novcanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku mogu pretvorili u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Imam gotovinu na racunu. Ispunjenosti prve. to nije gotovina. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. i to hocu da mi bude diferencirano. Ili depozite koji se isplacuju na zahtev. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. Znaci to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. sa kojim ciljem. Znaci polazeci od tih proslih novcanih tokova mi procenjujemo buduce novcane tokove. Ne kazem da se time ne stite interesi poverilaca. drzavne obveznice koje imaju rok dospeca do tri meseca. Sta sve obuhvata gotovina? Znaci raspolozivu gotovinu. ja sam pozajmila na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li ce da mi vrati ceo iznos ili nece. Naravno zanima me i zasta se te pare trose. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. to je promena u okviru gotovine.dakle operativne delatnosti. Jer sve vise preduzeca pribavljaju dodajni kapital na trzistu kapitala. Znaci zasto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prosloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost placanja preduzeca u buducnosti. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije slucajno. Koliko 126 . Znaci takva sredstva recimo cek smatra se ekvivalentom gotovine. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. i zbog toga nam je taj izvestaj vazan. Sta je cilj sastavljanja izvestaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izvestaja je da korisnici dobiju izvor iz kojih ce moci da dokuce informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeca u proslosti. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekuci racun. postojucim i potencijalnim investitorima. Taj izvestaj ce nam pokazati koliko je preduzece sposobno da stvori gotovine. Tokovi gotovine se obicno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. dakle to je vas tekuci racun. a sve redje ce se obracati bankama za kredite. i naravno drzavi. imam gotovinu u blagajni pa sada to sto sam ja prenela pare sa blagajne na racun ili obrnuto to nije to. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. izvestavanje u celini sve vise se okrece investitorima.

I ta procena potreba za gotovinom bice izvrsena opet na bazi neto novcanog toka. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novcana sredstva. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novcanog toka. Bilansna politika ne moze da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrzavanjem likvidnosti. koliko sam novaca ulozila u neku nemonetarnu imovinu. Da biste mogli da prognozirate buduce novcane tokove morate da znate novcane tokove iz proslosti. uvek se kao osnova koriste buduci novcani tokovi. Kada se radi procena vrednosti preduzeca za potrebe bilo prodaje preduzeca ili fuzije preduzeca. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da cete pocevsi od maja pa zakljucno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novcana sredstva.000 i ima neto gotovinu od 80. To je jako vazno za buduce odluke. da biste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viskove gotovine. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je jos jedna razlika izmedju banaka i preduzeca. Na bazi ovih informacija o cemu uprava odlucuje? Uprava svoju politiku finansiranja kreira prema ocekivanog neto novcanog toka. pa ce tacno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Oni ce tacno videti da li uprava vodi racuna o uskladjivanju priliva i odliva iz 127 . Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta moze zakljuciti? Odakle joj potice gotovina. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugacija situacija. Ili da je neto novcani tok u ovoj godini u najvecoj meri bio pod uticajem nasih ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. I zato je vazno da se na bazi proslih priliva napravi plan priliva i odliva koji ce biti za naredni obracunski period. ciji je dobitak kvalitetniji? Znaci kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplacenosti. zatim uprava moze dokuciti da li su prilivi ili odlivi iz finan. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novcanog toka. Investitori na bazi izvestaja o novcanom toku procenjuju kako uprava preduzeca kontrolise tokove gotovine. to znaci da smo se mnogo zaduzivali ili da smo pribavljali znacajan dodajni kapital.000 . a ne kada pocne maj mesec…sta pa nemamo para. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i nacine plasiranja slobodnih novcanih sredstava. znaci koji je to najveci izvor gotovine u prosloj godini bio.000. necu valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. jer cu unapred poceti da trazim koje su najpovoljniji nacini da tu gotovinu plasiram. Znaci vi samo mozete da prikazete odakle ta gotovina dolazi i zasta ste gotovinu trosili. dakle vrsili smo investiranje. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. na racunu se drzi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze.000. I ako to vi vec znate u martu onda vi mozete da napravite strategiju kako cete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazici. Npr. Ona zeli da uoci koji su to periodi u toku godine kada obicno ostvaruje viskove gotovine. I to je jedan od vaznih pokazatelja kvliteta rada firme.000. koliko nam jos para treba. i koliko sam novaca ulozila na razduzenja ili eventualno vretila vlasnicima.000. izvestaja. a drugo preduzece ima takodje rezultat 100. Kaze se da izvestaj o novcanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nesto je naplaceno ili nije a nesto je placeno ili nije. Znaci ako ja znam da cu imati prilive gotovine. mi sada pravimo novcani tok za godinu dana. i ima neto gotovinski tok od 30. Zasto? Zato sto smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. a stepen naplacenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. Jedna je jos prednost koja se istice kao prednosti izvestaja o novcanom toku u odnosu na ostale finan. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeca na bazi vremenskog rasporeda novcanog toka. prema vi nemate mogucnost da kreirate neto novcani tok. Svi viskovi gotovine se mogu plasirati. Nikada se pare ne drze na racunu. Uprava ce za svoje potrebe da taj godisnji novcani tok podeli po mesecima. Znaci to je ono sto uprava hoce da zna. Ako jedno preduzece ima dobitak od 100. aktivnosti mozda bili najjaci. Imamo lep neto novcani tok ali mi nemamo nameru da investiramo.sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuce aktivnosti firme.

aktivnosti ili imajuci u vidu da te kamate uticu na visinu rezultata . I kada gleda neto novcani tok u privredi kao celini moze proceniti. 128 . Da bi se povezao neto rezultat i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. zatim sposobnost preduzeca da stvara gotovinu koja je njima jako vazna zbog moguce naplate dividendi. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. neto rezultata iz poslovanja. gde je onda teziste firme u tom trenutku. Poverioci koriste izvestaje da bi procenili sposobnost firme da placa glavnicu i kamatu. zato sto je to firma ciji su oni suvlasnici. 2. vise nego operativna. da na bazi ovako klasifikovanih novcanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najvise utice na finansijski polozaj preduzeca. Sta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeca da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. Postoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj poslovnu aktivnost. vazno ima je da se ta firma na dugi rok odrzi. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekuci finan. Znaci mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. aktivnosti finansiranja. Postavlja se pitanje zasto bas ovakva klasifikacija. i za ona ulaganja koja moramo izvrsiti a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. vi znate da se dugorocni krediti otplacuju putem anuiteta. kaze se jos i iz operativne aktivnosti 2. Drzava normalno procenjuje sposobnost preduzeca da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novcanog toka. za isplatu dividendi . Sta je razlog? Kada knjizite kamatu kao trosak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. prema dobavljacima i radnicima. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih cu plasirati svoj novac.izvestaja o novcanom toku. znaci kamate na kredite. A onda ako ima visak gotovine. njima ce trebati pare. placene kamate. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. zasto je bas ovako delimo? Postoje dva razloga: 1. Posto mi zelimo da povezemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost a ne u aktvnost finansiranja. Dakle ako se stepen zaduzenosti firme povecava onda se smanjuje mogucnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Jedan je da bi procenili da li ce se firma jos zaduzivati. ne na tekucim aktivnostima nego na ulaganjima. znaci ako veliki broj firmi ima negativan neto novcani tok onda tu nesto nije dobro. I naravno iz toga ce oni proceniti da li ce uprava ici na dodatna ulaganja. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduzenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. kada racunate neto dobitak taj rashod utice na visinu neto dobiti. aktivnosti. zbog isplate poreza. I ovde se dilema postavlja sledeca. Ako ce se firma ciji ste vi poverilac jos zaduzuje vi procenjujete da ce ona imati teskoca sa vracanjem dugova. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. KLASIFIKACIJA NOVCANIH TOKOVA Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. Dakle postoji uvek vise razloga zbog kojih se interesujete za novcani tok. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. Znaci ako meni najvise novca odnosi investiciona aktivnost. Dakle izvestaj o novcanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. Na ulaganjima. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. iz poslovne aktivnosti. ako je firma dobra. Oni procenjuju i buduce potrebe za gotovinom iz dva razloga. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. investiciona ili finansijska aktivnost. dakle da li operativna. nije prezaduzena . zbog odrzanja likvidnosti. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. Kada je rec o otplati rate. aktivnosti investiranja 3. rashod. Dugorocno zaduzivanje i dugorocno razduzivanje je aktivnost finansiranja.

odliv imate kada se razdustie i tada imate smanjenje pasive. Dakle rec je o prilivu sredstava iz okruzenja u preduzece bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduzenja ili vracanja dela ulozenog kapitala vlasnicima. znaci ne svojih. Znaci vidite kada mi dajemo to je investiranje a kada se zaduzujemo to je finansiranje. Kod proizvodnih preduzec prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. tako postoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности 129 . Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. nesto od aktive pretvorite u gotovinu. Kao sto postoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. To nam je vazno jer cemo na osnovu te veze doci do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. to je suprotno ulaganju. ili kada ulozite sto dovodi do povecanja aktive. dugorocne HOV i davanje kredita. dividenda i tantijema. novcanog toka i gotovine. izdavanja obveznica ili zapisa. KAKO IZGLEDA IZVESTAJ O NOVCANOM TOKU? Imamo gotovinske A. Znaci kada investirate vi trosite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. I naplata dugorocnih plasmana. Znaci kada prodateHOV. lizing kao dugorocni kredit. i imamo isplate rashoda. poreze. HOV u operativnoj aktvnosti. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja masina i opreme. Ako bismo izvrsili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaci odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja ce naravno kreirati u buducnosti ekonomske koristi. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. kratkorocnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Sta su odlivi? Sta sve placamo? Placamo dobavljace za kupljenu robu i izvrsene usluge. otplata kratkorocnih kredita. Ali je vazno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Dakle to su sve odlivi gotovine. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasnickih instrumenata. tu je jer je finan. lizinga. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. Odlivi: otplate glavnice duga. odnosno u trgovini od prodaje robe. kamate. kupovina kratk. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novcani oblik i time imate priliv. Rekla sam vec da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izvestaju o novcanim tokovima.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Bice u finansiranju. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava.Sta su prilivi? Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnoscu firme. znaci nemonetarno. Приливи готовине из пословне активности 2. prilivi od prodaje kratkorocnih berzanskih HOV . zato sto je rec o sredstvima koja u preduzece priticu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. Sta je investiciona aktivnost? Sta znaci investirati? Investirati znaci uloziti.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. zastitnog znaka…. Znaci to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. prodaja vlasnickih i duznickih HOV drugih preduzeca. Znaci trosim sada da bih imao prilive u buducnosti. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. uzimanje dugorocnih kredita. isplate obaveze po osnovu finan. i uzimanje kratkorocnih kredita. zaduzimo se. Kao sto su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnoscu firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. zatim od naplate kamata. Racuni bez aktive ali bez gotovine. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. isplata dividendi. placamo radnike. ili kada se poveca pasiva.

Znaci pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. E slicno je i ovde. Izvori podataka za utrvrdjivanje izvestaja o novcanom toku nalaze se: u BU.• Б. Sta je osnova za izradu izvestaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuckom racuna glavne knjige. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izracunali neto novcani tok. Samo se na razlicit nacin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Kako cemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Sta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. U cemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je rec o tokovima iz poslovne aktivnosti. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovcane transakcije. Metoda utice samo na nacin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povecanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Znaci za ono sto nije izazvalo isplatu. Znaci nacelo kaze da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. znaci mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. utvrdjuju se uvek na isti nacin. taj podatak se nalazi u BU. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novcani tok. u BU a dodatne izvestaje nalazimo obicno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na racunima glavne knjige. a kako se zove to nacelo u konceptualnom okviru? To je nacelo nastanka poslovnog dogadjaja. znaci nece biti samo sabiranja nego ce biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. izvestaj o novcanom toku ne mozete dobiti zakljuckom racuna. neto povecanje + gotovina na pocetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. Kako cemo do tog podatka doci? Tako sto cete 130 . KOJE METODE SASTAVLJANJA IZVESTAJA POSTOJE? MRS-7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Znaci ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. Zasto? Zato sto se racunovodstvo zasniva na obracunskoj osnovi. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. Direktna metoda koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrsi transformaciju ili preracunavanje tokova rentabiliteta u novcani tok. secate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moze biti metoda ukupnih troskova ili metoda troskova prodatih ucinaka. direktnu 2. utice samo na nacin utvrdjivanja poslovnog rezultata a da se rezultat iz finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. indirektnu metodu obe ove metode dace isti iznos neto gotovine. Znaci u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izvestaju o novcanom toku mora biti jednak. Imate gotovinu na pocetku perioda. Sto se tice priliva i odliva ili izracunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. E posto se racunovodsto zasniva na obracunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doci posrednim putem. Znaci prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. jer u nekim od ovih podrucja mozete imati i negativan gotovinski tok.

morate uzeti u obzir i promene visine vase obaveze prema dobavljacima. Naplata moze biti veca od prihoda pod uslovom da smo imali potrazivanja i da smo ta potrazivanja naplatili. To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povecanje odliva. Da li ce onda odliv biti veci ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve sto smo nabavili odliv ce biti manji. Tada ce mi prihod biti jednak naplati. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. Naplata moze biti manja od prihoda i tada se potrazivanje povecava. ako ste u jednom obracunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe nece biti. Kada imate ulaganje u cenu kostanja ili u poslovanje uopste vasi rashodi. Znaci prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada st potrazivanje prema kupcima ne menja. Ali sta ako niste platili. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljacima. ja nikakvo potrazivanje imati necu. Jer pazite. Znaci tada cete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. znaci troskovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. ako prihod naplatim odmah. jeste je prodali ali niste je platili dobavljacima. sve sto ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni kostanja prodatih gotovih proizvoda. Ako su se vase zalihe povecale to znci da ste nabavili robe vise nego sto je prodate i da je prema tome vas odliv veci nego sto je nabavna vrednost prodate robe. da biste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. nabavili ste nesto a niste platili i zato su obaveze porasle. tada ce potrazivanja biti niza. kakav je to uticaj na odliv? Odliv ce biti manji. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. sta to znaci? Da ste platili vise nego sto je nabavna vrednosti prodate robe. + повећање + повећање • Трошкови продатих залиха обавеза • Гот. Znaci i zato kazemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako sto ga povecavamo ako imamo smanjenje potrazivanja od kupaca u odnosu na pocetni iznos. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. jer ne mora znaciti da ste v svu robu koju ste nabavili platili. nego nabavite a ne platite ili platite nesto sto ste nabavili ranije. Ali posto to nikada nije tako. Ako su se zalihe smanjile to znaci da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je vec bila na lageru.prihod od prodaje korigovati iznosom potrazivanja prema kupcima. вред.смањење . продате . odnosno smanjujemo ako imamo povecanje potrazivanja. Ako su vam obaveze na kraju nize nego sto su bile na pocetku to znaci da ste platili sve sto ste nabavili u tom mesecu i jos da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period usli. ali iz BS uzimate pocetno i krajnje stanje potrazivanja od kupaca. Производа или или или • Наб. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako sto ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. da biste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. Sta ce onda biti? Doci ce do povecanja obaveza prema dobavljacima. Znaci ako ste nabavili vise nego sto ste prodali robe. I otuda vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. sta ce biti sa potrazivanjema od kupaca? Ona ce biti veca jer to ce znaciti da deo prihoda je sadrzan jos uvek u potrazivanjima. Kada je rec o odlivima iz poslovne aktivnosti najveci deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljacima. To isto vazi i za proizvodnju. Ako su obaveze prema dobavljacima na kraju obracunskog perioda veci nego sto su bile na pocetku. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali placali. Zalihe na kraju bice jednake zalihama na pocetku. Ako ste placali samo robu koju ste nabavili onda je vas odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha.смањење • Робе залиха обавеза Ovde nesto treba obrnuto!!!! Znakovi + ili – 131 . odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Ako u toku obracunskog perioda naplatim manje nego sto sam prodala. da nije pretvoren u gotovinu. ako prihod naplatim u celini.

Troskovi amortizacije. odliv. kako bi se reklo. A to znaci da je odliv veci nego sto su troskovi zarada. To znaci da ce vam isplate biti nize od nastalih troskova. kako ce to uticati na odnos troskova i isplata. ako dodje do povecanja AVR jer znaci da ste vi nesto unapred platili sto jos niste potrosili. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. • + повећање + смањење • обрачунаунапред • тих расхода плаћених Амортиза• расхода . To je isto kao povecanje obaveza. Kako cete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. Korigovacete promenom visine obaveza po osnovu zarada. Ako su obaveze vece odliv je manji od troska kamata. nema odliva. Ako su obaveze vece zakljucujete da niste isplatili sve troskove zarada u tom obracunskom periodu. negotovinske troskove. Da li je bilo placanja u tom periodu. Ako imate AVR i PVR. vi kazete…a cekajte amortizaciju nismo platili. ne placate u ovom periodu. Znaci vi cete pogledati da li su obaveze na kraju vece ili manje nego sto su bile na pocetku. ako su obaveze nize odliv je visi. i ako dodje do smanjenja AVR. Znaci ako rastu AVR odliv se povecava. Isplate po osnovu kamata. PVR nastaju kada nesto potrosite a ne platite. zarada. i bice veci od troskova . Ako su obaveze na kraju jednake pocetnim zakljucujemo da su u celini isplaceni troskovi kamata za ovu godinu.смањење . Znaci odlivi ce biti manji od troskova za iznos povecanja PVR jer ste nesto potrosili a jos niste platili. Setite se onih trouglova(vidite na slajdovima) povecanje aktive znaci povecanje odliva ali povecanje pasive znaci smanjenje odliva. trosak po osnovu formiranja rezervisanja. odnosno da su vase isplate manje nego sto je trosak. Vi povecavate troskove i formirate rezervisanja. Nije . Znaci amortizacija spada u tzv. Te obaveze se nalaze u BS. Znaci svako smanjenje unapred placenih troskova smanjuje odlive. Potpuno ista logika je i za kamate. troskovi po osnovugarancija. platili ste nekada ranije kada ste kupili masinu.Sta je ovde vazno i zasto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vazno je da razumete logiku izvestaja. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Znaci to je takodje negotovinski trosak. jer je placanje izvrseno u nekom od ranijih obracunskih perioda. Znaci to je logika koju morate usvojiti. poreza…kako cete doci do odliva po tom osnovu. Zasto? Zato sto ste vi imali unapred placene troskove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troskove a nije bilo placanja. Ako imate rast obracunatih troskova u okviru PVR. znaci odlivi ce biti manji u odnosu na troskove za iznos smanjenja AVR. u BS imate obaveze po osnovu kamata. znaci da je odliv jednak trosku znaci rashodu. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego sto su bila na pocetku zakljucak je da ste platili sve obaveze iz tekuce godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu usli. kako ce se to odraziti na odlive. troskove koji ne izazivju odlive. Znaci rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Znaci iznos odliva bice manji za iznos amortizacija. a ovo su sada ostali rashodi ili troskovi poslovanja. Sta jos nismo platili? Troskove za koje smo formirali rezervisanja. placanja ce biti u buducnosti.повећање • расхода: расходи обрачунаунапред • тих расхода плаћених • Расходa 132 . jer je deo koji je neisplacen doveo do povecanja obaveza.ција • Готовинска • Плаћања = Оперативни . znaci logiku koja je drugacija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Imate u BU troskove zarada. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. Znaci kada vi racunate koliko ste platili troskove. Znaci ovde nije rec o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. zasto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda ali ne izazivaju odlive. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. Kako mi njih prevodimo u odlive.

131. 9.Ovde opet ide obrunuto znakovi Da bismo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred placenih troskova i povecati za povecanje unapred placenih troskova.000 -20. Позција Приходи од продаје Пословни расходи. 3. Ukoliko imate smanjenje obracunatih troskova to znaci da ste u ovom periodu platili troskove ovog perioda i platili ste troskove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. Prvo cemo racunati prilive gotovine od prodaje. u 000 dinara: Рб 1. Primer: imate BU preduzeca “avala” koji izgleda ovako. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju pocetnodg i krejnjeg stanja. 5. Odlivi ce biti manji za iznos povecanja obracunatih troskova i bice veci za iznos smanjenja obracunatih troskva.000 22. da biste dosli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potrazivanja od kupaca. 2. i da biste te rashode preveli na odlive reci cete …izdvajamo ono sto ne placamo.000. 8. 7.000 12.000 Камате -2000 Капитални губици -4000 Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак Исплате дивиденде Задржана добит 308. i to za period od 1. 133 . 4.000 54. 10. jer ste vi kao rashod knjizili nesto sto ste platili unapred.000 34. Sta treba da racunamo. 11. E sada hocu da na osnovu toga napravim izvestaj o novcanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga sto smo uradili. sto ne dovodi do odliva gotovine. prihodi od prodaje su 308. 6. Ako se unapred placeni troskovi povecaju onda je odliv veci za povecanje unapred placenih troskova.000 50. Znaci ako imate povecanje obracunatih troskova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nesto potrosili a niste platili.12.000 258. Jer kada se smanjuju obracunati troskovi.000 4. Kada vi platite. укључујући амортизацију од 16. Za iznos amortizacije rashode cete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. Znaci da ponovimo jos jednom. Polazite od prihoda. Znaci prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje.000 Пословни добитак Остали приходи 10. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene.000 Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS. nemate odliv samo trosite unapred placeni trosak. Znaci vi imate u rashodima i amortizaciju.2002. Ako se unapred placeni troskovi smanje to znaci da vam je odliv manji od rashoda. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU.

u 000 din.000 – 16.000=6. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20.000 82. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000 Потраживања од купаца 54.000.000 – 6. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljacima. 8.000 Ovo je bilans stanja preduzeca “avala” na dan 31.000 + smanjenje od 6.000 – 250.000 опреме Исправка вредности објеката и -52. 5.000 =54.000.000.000.000 – 14. zalihe ( pronadjite zalihe) su bile 14.000 опреме Садашња вредност објеката и 80.000 14. Koliki je odliv? Odliv je veci za smanjenje obaveza.000 Краткорочне ХОВ 10.1.000 i smanjicemo rashode i za iznos amortizacije.2002. 258. sto znaci da imate povecanje potrazivanja od kupaca.000 Обртна имовина Залихе 8.000 150.000.000 a sada su 26.000 – 4.000 74. 4. Sta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16.000 еквиваленти Укупна обртна имовина 78.000.000. tako da imamo 258.000 a sada 8. Nadjite u BS obaveze za poreze. a na kraju 28. Znaci odlivi placene kamate i kapitalni gubitak 2.000.000 40.000+4.000 16.000 Sada cemo izracunati odlive. neto novcani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000 Готовина и готовински 6. Sta cete sa tim povecanjem da uradite? Smanjujemo prihode. Na pocetku imate 40. Sta imamo? Pogledajte. promenom AVR i PVR.000. Znaci povecanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000.000.000.000.000 223. Sta je sa dobavljacima? Na pocetku su 24. Znaci 258. smanjicemo rashode.toliki su sada prihodi.000.000 a sada iznose 14. isplaceni. Znaci pogledajte kakav je odnos izmedju pocetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci. Sta cemo sa tih 4.000 i to ce biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304.000 -4. 2.000 – 4. 6. a to morate proveriti na bazi racuna glavne knjige odnosno iz napomena.000 – 6.znaci da smo potrosili nesto sto je ranije placeno. Znaci ove obaveze od 20. Znaci ako su naplaceni svi ostali prihodi. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. Стална имовина 2002.00014.000 104. sada imamo rezervisanja koja su bila 12. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda.000 – 16.000 Укупна стална средства 156. znaci da su vece za 4.000.000 АКТИВА 234.000 = 26. 7.000. U rashodima imamo jos i placene poreze.000. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaceni. Znaci prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. posto je to ono sto smo platili .000. Znaci isplatili smo po osnovu rashoda 218. Znaci neto novcani tok je pozitivan. Znaci 308. 2001 Набавна вредност објеката и 132.000 -36. formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak. Sta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljucujuci i amortizaciju? 258. Sta cemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode.000 a na kraju 54. znaci koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250.000=294. I sada izracunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. bile su 20.000 4. Znaci obaveze su nize na kraju.000 = 218. tako da imamo 258. 134 .000 68.000 – 6.000.000.000.000-6.000.12. rashodi iznose 258. Sada nadjite poziciju dobavljaca.000 опреме Дугорочни пласмани у ХОВ 76. 3.

000 a odliv od ulaganja 28.000 tretirmo kao priliv.000. direktna ili indirekta? Hocu da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povecan za 6. Готовина од осталих прихода 10. Pa smo smanjenje tj.000 a na kraju 132. ili ste kupili otpisano.повећање потраживања • од купаца . kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti.. zasto 6. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. Ja vas pitam na ispitu.повећање обавеза према добављачима .000 .000 • .000. Sta smo jos imali? Imali smo dividede i dugorocne kredite koji su se smanjili. taj gubitak koji ste . Priliv od prodaje 2.000= 58. Posto je sredstvo novo. Znaci emsija akcija je 26.000. Priliv je 2. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih….000.000 218. sta su prilivi? U sta smo ulagali.000.000. pa kazem koja metoda.000 Готовина је једнака висини прихода. znaci ukupan neto tok gotovine u ovom preduzecu je negativan i iznosi 4. kolika je gotovina na kraju? 20.000. koji je nastao pri prodaji. znaci da ste kupili za 28. koliki je priliv.14.000. Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na pocetku perioda? 20.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 4. znaci kako izgledaju novcani tokovi za investicionu aktivnost.000= -4. kolike je neto novcani tok? On je -36.000 135 . tako da ne mozete da na bazi razlike sadasnje vrednosti utvrdite visinu promene. Koliki smo onda naplatili. i ako ih nema znaci da smo ih isplatili. Znaci kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti.повећање резервисања . Indirektnu metodu cemo iduceg puta. negativan je i iznosi -22. Tamo pise da smo prodali dugorocne plasmane za 6.000 . Mi smo ga vec jednom tretirali kao odliv( kod poslovne aktivnosti).000.000. Na pocetku je bila 104.000. znaci neto promena gotovine je 4. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. Na to treba da dodamo gotovinu na pocetku perioda. na sta smo trosili pare? Doslo je do povecanja stalne imovine. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000 . zato sto je to vezano za poslovanje. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.000-54.000.000 .000 nego 6. Znaci imamo odliv po osnovu otplate kredita50.000. I imamo isplatu dividendi 12.000=16. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. Приходи од продаје 308.000 a priliv 6.0004.4.смањење залиха .000. Koliki je bio priliv.000 • Прилив готовине 294.16. vi ste vrsili otpisivanje postojuce imovine.000 i imamo negativan neto novcani tok 22. Vezano u smislu.000.безготовински расходи/аморт. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. pogledajte sada kapitalni gubitak. • 1.000 • 2. za koliko je povecana emisiona premija.000 • 2. Da li je 6. pa 58.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo.14./ . Tako da nece biti 2.000.000.000. Da li smo imali prodaju nekih dugorocnih plasmana.000.000. nema ih. imate povecanje stalne imovine.Sta imamo od investicione aktivnosti? Sta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. 28. nasa odluka je bila da izvrsimo prodaju imovine.objasnite ili kako utvrdjujete neto novcani tok iz poslovne aktivnosti. Za aktivnosti finansiranja.000.6.000 zato sto smo za toliko prodali. da li je toliko u BS? Jeste.000 i razlika je 28.000+36. 54. priliv je bio 26. Znaci to je odliv.

22. 304..000) = 26.000 Приливи из осталих 10.тако да је стварни прилив 2.000.000 активности Одливи на име осталих 6.000 50.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.000.000 250.000 Обрачун одлива 1.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1. Куповина сталне имовине = 28.000 9. позиције претколона Токови готовине из пословне активности Приливи од продаје производа294. 1. 8. 6.000.000 Izvestaj o tokovima gotovine Рб. 7.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1. 3.000 12.000 пословних активности Одливи на име пореза 26. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.000 имовине Нето готовински ток из инвестирања Токови готовине из финансирања Емисија нових акција 26.• 3.000 улагања Одлив за куповину сталне -28.000 54. 136 . Исплата дивиденди 12. 6.000 Укупни одливи из пословне активности Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања Прилив по основу продаје дуг. 10. 13. . 11. 4. 2.000 + (-6. 5. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.000 Отплата дугорочног кредита -50. Емисија нових акција 28.000 Главна кол. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. при продаји је остварен капитални губитак од 4.000 активности Укупни приливи из пословне активности Одливи из пословне 218.

2004. резервисања 26. su ukljuceni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeca ili da li ce uopste izazvati odliv gotovine u datom obracunskom periodu kao na primer: 1.000 106.000 6.000 ПАСИВА 234.000 Укупно трајни капитал 166. Нето готовински ток из финансирања 16. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. Задржана добит 102. Njena je sustina da se izvrsi konvertovanje tokova rentabiliteta u gotovinske tokove. saglasno Nacelu nastanka poslovnog dogadjaja. Indirektna metoda polazi od neto dobitka.36.000 20.000 18. 3. Готовина на почетку периода 18.000 Обавезе 4. Емисиона премија 40.000 21.12. Troskovi rezervisanja koji kada ih formiramo povecavamo rashode. MRS 7 koji se bavi Izvestajem o novcanim tokovima dopusta primenu i jedne i druge metode.36. Primer za izradu izvestaja o novcanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. Amortizacija 2. Нето ток готовине (8+11+15) 17.000 12.000 3. a ona prva je aktiva…. Da li se za iznos 137 . u neto dobitak. ali o gotovinskim tokovima pruza mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 .000 20. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga cesce koristi. a isplate po osnovu njih ce nastati u nekom narednom obracunskom periodu.000 24.000 Ü Укупно обавезе 68.000 20. Текуће обавезе према 28. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potrazivanja. Исплата дивиденди -12.000 15. Kod nas se koristi direktna metoda.000 5. Обавезе за порез 14.14.000 80. Дугорочне обавезе 50. a direktna metoda od prihoda od prodaje. Ako se podje od neto dobitka da bi se doslo do neto gotovine moraju se izvrsiti odredjene korekcije koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv gotovine.000 16. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. ali se u njemu navodi da je pozeljna primena direktna metoda.000 акције 2.000 I ima jos jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva . Акцијски капитал – редовне 24. Jer su u rezultat.000 118.000 добављачима 7. Готовина на крају периода .000 224.

god. Imamo sada negotovinsku A. je bila 22000. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. a naplate ce uslediti kasnije. tako da je emisinona premija je povecana za 20000. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak 138 . Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasnickih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Kada se one povecavaju doslo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. a povecanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu placeni i odlivi su manji. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. I obrnuto svako smanjenje A je priliv a svako smanjenje P odliv. Znaci promene na dugorocnim i kratkorocnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. jer svaki rast aktive znaci odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. a nominalna vrednost za 6000. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odrazava se preko promene visine obaveza ili potrazivanja. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povecati iznos gotovine. Imamo i obaveze za dugorocni kredit. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. znaci odliva. Dugoracne HOV. Kada se knjizi kursna razlika ako je negativna povecavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi.. Korigovati znaci ili povecati ili smanjiti. Kod banaka je isto. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj nacin. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. a isplate ce biti u narednim obracunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. a tu nabavku cemo tretirati kao odliv. Oba priliva pripadaju prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. Kursna razlika se iskljucivo vezuje za potrazivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje.kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Korigovanje se vrsi tako sto neto dobitak povecamo za sva povecanja pasive. jer su povecanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. investicione ili finansijske aktivnosti. Znaci iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. znaci podatke za dve uporedne godine. Kod dobavljaca je doslo do povecanja obaveza za 4000 i to je povecalo prilive gotovine jer su isplate nize od rashoda koji nije u celini placen. Ako raste pasiva ili imamo povecanje priliva ili rast obaveza npr. Zatim smanjujemo za povecanje pozicija Aktive. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog naseg BS i posli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. Kupili smo masinu za 28000 doslo je do povecanja A. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljacima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povecanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti.

jer je se povecala A.5 . Imali smo povecanje potrazivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. koji se dobija kao odnos Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima.U imeniocu se mogu naci neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeca posle oporezivanja.Treci pokazatelj koji mozemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /prosecna ukupna sredstva Prosecna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na pocetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. iz poslovne aktivnosti.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti.58 din. Izvestaj o novcanim tokovima dobija na znacaju i sve vise ce se odluke donositi na bazi njega. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo sto je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Izvestaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. a smanjuje za povecanje pozicija A i smanjenja pozicija P. dobiti preduzece generise 1. vec se on mora i naplatiti. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeca. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. sto znaci da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17.Imali smo smanjenje zaliha sto znaci da su rashodi veci nego sto je bilo placanje. 2. U nasem primeru je ovaj pokazatalj 17.. Na svaki dinar ulozenih sredstava se ostvaruje 23. neto dobitak je 34 000. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. sto znaci da na 1 din. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. koji se sve cesce koristi. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. 1.Kada smo izracunali iznos neto novcanog toka mozemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspesnosti preduzeca. 3. Drugi pokazatelj koji se moze koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenoscu tog dobitka neto gotovinom. Pored ovih pokazatelja postoji jos jedan. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogucava da se bar priblizno prate i vide oscilacije obima sredstava. U nasem primeru je ovaj pokazatelj 1. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji mozemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. potrosili smo nesto sto je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Neto dobitak se povecava za sva povecanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moze se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti. 139 . odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplacen. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje mozemo li mi to platiti.

privredom i drzavom. u najboljem mogucem svetlu preko finansijskih izvestaja. Nekada je drzava odredjivala preko koje ce se banke raditi. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski polozaj preduzeca. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. a korisnici tih izvestaja pokusavaju na bazi u njima sadrzanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. Kako smo trosili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuceno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izvestaja banaka.koje vlasnici 140 . Te potrebe za informacijama su drugacije nego kada se radi o koriscenju fin. kako treba da bude izvrseno rasclanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. ali i pojedinacne korisnike. Tesko je ocekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. Odluke koje svaki pojedinacni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. poveriocima. izvestavanja banaka uslovljene su specificnoscu operacija ili poslova kojima se banke bave. Ne uciti rezerve uslovljene koriscenjem poreskih olaksica. odredjuju pravila koja se odnose na sve. Sto se tice specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. To su sve informacije koje zeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeca. otplatili smo dugorocni kredit od 50 000. Pojedinacni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. Privreda svoja placanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. Znaci on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izvestaje banaka. sada Odbor za standarde finansijskog izvestavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. sposobnost banke da se odrzi na dugi rok. a danas svako preduzece bira banku ciji ce komitent biti. izvestaja preduzeca. izvestaja. jer banke posluju sa stanovnistvom. Oni zele da ocene sigurnost svog uloga u banku. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za racunovodstvene standarde. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede.Neto gotovina koju preduzece ima se moze koristiti ili za nova ulaganja ili za razduzenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. Finansijsko izvestavanje banaka Vrsi se po pravilima koja vaze za izvestavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. Specificnosti fin. tacno je da banke pruzaju usluge privrede. jer ih nas zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. koja ce im uz najnize troskove pruziti usluge koje su im potrebne. vec time kako treba da izgladaju fin. Banke nisu servis privrede. a zadatak banke je da privuce sto je moguce veci broj dobrih komitenata. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. izvestaji banaka. ali ovde zbog specificnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka . vlasnicima. Privreda i banke imaju zajednicke interese i kroz realizaciju tih zajednickih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeca i banaka. posebno osiguravajucih kompanija doneo poseban standard. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvecaju sredstva koje su njihovi vlasnici ulozili u njih kao i kod preduzeca. jer MRS 1 i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. a na kraju negativan NNT od 4 000. Izvestaji banaka imaju veoma sirok krug korisnika. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. koji je smanjio nasa pocetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe sto se tice finansijskih izvestaja. Svako preduzece i svako od nas pojedinacno odredjene poslove obavlja preko banaka. visinu dividendi koje ce dobiti. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je rec o bankama.

izvestajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. znaci citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopste imale dozvolu za rad od strane Centralne banke.. ali je poslovni rizik preduzeca manji i broj rizika je manji. Ti izvestaji mogu biti: dnevni. jer Centralna banka zeli da proceni kada je izlozenost poslovnih banaka rizicima takva da nece moci da podnese. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viskove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Iako je odrzanje likvidnosti uslov odzanja preduzeca. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. Sada cemo govoriti o onim fin. tromesecno. ali ono sto se moze uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izlozena.ocekuju. Jedan od vaznih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. na 8 dana. mesecno. I preduzeca su izlozena rizicima. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je racun banke blokiran ) banka ne postoji ako je njen racun blokiran. Ako firma otvori racun kod neke banke i drzi novac na tom racunu. Osnovni smisao upravljanja bankom je drzanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izlozena. Banka koja ne moze da vrati novac ne treba da postoji. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. kod nas Narodna banka Srbije.. odnosno onemoguciti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. moraju odrzavati odredjeni iznos novcanog kapitala.da u svom poslovanju ne pravi troskove koje ne moze pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). Banka radi tudjim novcem. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moze omoguciti povlacenje njihovih depozita (ako nisu oroceni).da vodi racuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. 3. Veoma je znacajan uticaj poslovnih banaka na odrzanje stabilnosti fin. izvestava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Jako je malo ucesce sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. ona ocekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog racuna prebaci novac na 141 . Banka radi sa tudjim novcem. izvestajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. nema odrzanja preduzeca na dugi rok ako nisu likvidna. ali kod banaka ne moze se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. utvrditi stepen te izlozenosti i pronaci instrumente kojima ce se ti rizici otkloniti. Ona vrsi tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Napred je pomenuto da u fin. vracanje svojih obaveza o roku i placanje kamate. vec i obaveze prema deponentima. a deponenti banke su pojedinci i preduzeca. Svakom je vazno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izlozenosti banaka rizicima. Zato je vazno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Ti rizici se ne mogu otkloniti. sistema zemlje. Pri cemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. 2.da plasira sredstva tako da moze uvek da ih naplati. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Rizici kojima su banke izlozene Rizik likvidnosti je rizik da banka nece biti u mogucnosti da izmiri svoje obaveze. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susrecu. jer propast jedne velike ili vise manjih banaka moze ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. Prvo nas zanima da li banka moze da vrati depozite koje je prikupila kad god to traze deponenti i moze li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Propast banke ugrozava egzistenciju pojedinaca ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite.

Sredstva stanovnistva su se usmerila prema tim bankama. Volks itd. Kamatni rizik bi npr. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Da je depozit preduzecu uvek dostupan. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. Trzisni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trzistu. informaciona osnova. Banka nastoji da njena devizna A bude veca od devizne P. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izlozena valutnom riziku. inflacijom. ali je vazno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im jos nije vratio.. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude sto veca. likvidnost. Banka se mora ponasati tako da nijedna nova banka ne moze ugroziti njenu poziciju. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domace koristi i stranu valutu. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. U slucaju da deponent zeli da povuce svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaze da nema novac. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Ti iznosi pokazuju koliko je od potrazivanja nenaplativo. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. institucija placa kamatu (pasivna kamata). 142 . Ne postoji banka koja uvek naplati sve. Pojava novih je izlozila stare banke trzinom riziku.racun nekog drugog banka to moze izvrsiti.jer je to njena zarada. Ona naplacuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata).. pa bi se u krajnjem slucaju moglo desiti da na izvore placa vecu kamatu nego sto naplacuje na svoje plasmane. Cak i kada bi bio miran kurs. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. One su pokusale da privuku sredstva stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domacim bankama usled problema sa starom deviznom stednjom. solventnost. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. Banka ima potrazivanja i obaveze u dolarima. Ako se pojavi nova banka. jer je ona pozajmila tudji novac. Znaci likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlacenja depozita i u pogledu placanja obaveza poveriocima. kao kod nas nove banke Raiffeisen. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Ako joj njeni duznici ne vracaju pare kako ce ona biti u mogucnosti da vrati svoje obaveze i da omoguci povlacenje depozita svojim komitentima. nije svejedno ko su joj poverioci i kaje su rocnosti krediti koje je uzela. To zavisi od nacina njenog rada odnos sa klijentima. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi doslo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. odnosno kreditni rizik kome je banka izlozena. HVB. potrosacki krediti). Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. vec njome finansiraju potrosnju stanovnistva (kes. kog roka dospeca su da bi procenila da li postoji rizik neplacanja. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potrazivanja postojace valutni rizik. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnotezenu deviznu poziciju. jer banci nije svejedno ko su joj deponenti. Ovome jos treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trzisnog rizika. postojao bi valutni rizik. Postoje kratka i duga devizna pozicija. jer se menja kurs ostalih valuta. Izlozenost kreditnom riziku se moze videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potrazivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplacena potrazivanja. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugrozavaju rentabilnost i likvidnost banke. Potreba za bankarskim uslugama postoji. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da ce joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeca u punom iznosu. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. evrima. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trzisni rizik. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrzanja likvidnosti. Banka na orocene depozite i kredite od drugih fin.

Sto se tice prezentacije izvestaja relevantan je MRS 30. promene u broju komitenata. za banke MRS 16 je primenljiv ali ima mnogo manje znacaja nego za preduzeca. Vaze svi standardi kao i za preduzeca samo se neki vise primenjuju od drugih. Banka da garanciju i naplacuje je. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima. MRS 23 koji se bavi kamatama (troskovima pozajmljivanja). Videce se gub. odnos izmedju prosecne A i P kamatne stope. Ona moze istupati na berzi uz posebno ovlascenje. ali zbog dalekog roka dospeca treba formirati rezervu iz dobitka za svaki slucaj. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. koliki je neto prihod od kamate. Ako Centralna banka kaze da su nasi plasmani dobri. Banka moze . ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u racunovodstvenim politikama banke. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da ce biti naplacena. U vezi sa racunovodstvenim politikama mora se jos objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). onda ne postoji rezervisanje.. promene u visini depozita. Racunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da ce nastati. Mora postojati racunovodstvena politika koja je primenljivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. ali to je rezerva a ne rezervisanje..a ne mora trgovati HOV. ali to nije neophodno. Ta rezervase tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu masine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da ce ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Zato uprava preduzeca mora da objasni mehanizme kojima drzi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izlozena.Finansijski izvestaji banaka treba da pruze osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinacno. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav nacin da ispunjavaju zahteve sadrzane u MRS i to kada je rec o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeca vaze i za banke. zbog nenaplativih potrazivanja. Jeste MRS 1 opsti. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. vec i da uprava banke obrazlozi na koji nacin upravlja i kontrolise te rizike.-. isto vazi i za rashode. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. I MRS 18 Prihodi vazi za banke. U ovom slucaju dok se ne dogodi nesto zbog cega komitent nece biti u mogucnosti da izmiruje svoje obaveze. Ali iz fin... izvestaja. Potencijalna obaveza je ona ciji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u buducnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. ako se trgovalo HOV morace se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Tada ce banka morati da plati umesto svoga komitenta. izvestaja se nece moci saznati sta uprava banke radi na kontroli tih rizika. a Centralna banka ipak trazi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opste rezerve. Prosli puta sam bar probala da vam objasnim zbog cega je vazno da finansijsko izvestavanje banaka bude uredjeno na nacin koji odgovara specificnim aktivnostima koje banka sprovodi I posebnom znacaju koje banke kao 143 .. Ovo je jako vazno. na koji nacin je izvrseno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Za razumevanje izlozenosti banke bilo kom riziku nece biti dovoljno samo posedovanje fin. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da cine vise od 20% njene ukupne A.. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. Obaveze su posebno vezne npr.. Ako se to dogodi tada ce potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. kako su procenjivani plasmani u HOV. Ako postoji opsti finansijski rizik... Na osnovu izvestaja banke svaki korisnik treba da bude u mogucnosti da proceni bilo koji rizik. . instrumentima. Sve dok komitent uredno izvrsava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. ali posto imamo poseban standard za banke uvek ce se dati prednost resenju datom u MRS 30. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvrsene procene gubitaka da ne bi doslo do manipulisanja rezultatom banke.-. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike.Znaci stigli smo do bilansa uspeha.

znaci ako je visa vi imate dobitak a ako je niza imate gubitak. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8.Kako izgleda nas bilans uspeha?Znaci to je minimum koji mora biti objavljen.znaci koja je razlika iz ova dva. ovo su realizovani dobici I gubici.pogledajte prihodi od kamata. drugim poslovnim prihodima 9.a ovi dobici I gubici su oni koji nastaju po osnovu drzanja HoV.mi cemo posle videti kako je ovaj zahtev uvazio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi.zatim dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz plasmana u HoV.Sta su gubici po zajmovima I avansima?To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita I plasmana.U nasem bilansu uspeha uvazavajuci malopre navedene zahteve u standardu 30 .Danas cemo govoriti o tome kako ti izvestaji izgledaju i ja cu pokusati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izvestaja. Prihodima od naknada i provizija 5.znaci zahteva se apsolutno objavljivanje toga.gubici po zajmovima I avansima. kroz njihov redosled pokusava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specificnih aktivnosti. na dan bilansa ona je jos u vasoj svojini ali je njena trzisna vrednost ili niza ili visa od one po kojoj vi tu hartije vodite u vasim knjigama.tj.iza toga ide pozicija koja govori(znaci ovo nije bilansna shema.kroz sadrzinu pozicija.dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz trgovine HoV.znaci primenjuje se neto princip.rashodi od kamata.znaci vi drzite HoV .zatim imamo prihode od naknada. primetite da ovde imate bruto princip.Ja cu prvo pricati o bilansu uspeha a potom o bilansu stanja. Prihodima od kamata i sličnim prihodima 2. kako bilans uspeha nasih banaka izgleda.zatim opsti administrativni.I secate da se u finanasijskim izvestajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja(posledice po imovinu) koje su izvrsene u toku nekog obracunskog perioda. Rashodima od naknada i provizija 6.finansijske institucije imaju po finansijski a time I ukupni privredni sistem zemlje. Rashodima od kamata i sličnim rashodima 3.razlika izmedju tih dobitaka I gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. opsti operativni troskovi. opštim administrativnim rashodima i 11.znaci vi ste trgovali I ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom.potom rashodi od naknada I provizija.zatim drugi poslovni prihodi.dobitak po osnovu kamata moze se zvati jos I neto prihod od kamata(mada je po meni dobitak sasvim odgovarajuci naziv).I dobitak po osnovu nakanada I 144 . Prihodima od dividendi 4. gubicima po zajmovima i avansima 10.jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti a ne po istorijskom trosku.Kako su sada ove informacije cije se objavljivanje trazi upakovane u nas bilans uspeha. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrzi: Informacije o prihodima. Bilans uspeha Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: 1.Uvek je finansijski izvestaj odraz onoga sto firma radi.iza toga idu rashodi od kamata.rashode od naknada. posebno prihodi od naknada I provizija. Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 7. I sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata I slicni prihodi.pa odmah potom rashodi od kamata I slicni rashodi.vec samo spisak informacija koje bu mora da sadrzi.a ovde kaze dobici umanjeni za gubitke.

Koja kamata je prihod banke ? aktivna.a tamo gde vrsite procenu idete na rezervisanja. Ovo je sadrzina bilansa uspeha koji se sastavlja u nasim bankama. vrlo cesto cete sresti taj termin kod nas ). iza toga imate samo vanredne prihode I vanredne rashode. ako vam pare stoje na racunu.ostale poslovne prihode I nakon toga idu rashodi. operativni rashodi. Sta je ovo neto vanredni prihod I neto vanredni rashod?( bilo bi bolje da se kaze neto vanredni dobitak. Porez na dobit 2. kada sam vam govorila o rizicima.znaci neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. nakon toga ide izracunati porez na dobit I nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. jel se secate toga da dobitask moze biti integrisan u bilans stanja. iz cega zakljucujemo da se kod integrisanja dobitka.zatim imamo prihode od dividendi I ucesca. okrnjenog bruto principa I neto principa. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope I od obima sredstavakoja su plasirana. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuce godine kroz dve pozicije: 1. vi mozete imati puno para kao banka. od cega zavisi ?ne zavisi samo od visine kamatne stope. bez prebijanja ( primena bruto principa ). pa ako su pozitivne vece imate neto prihod od kursnih razlika.jer se u ove naknade ukljucuju I provizije. kod nas.banka mora ostvariti prihod iz koga ce moci da pokrije te svoje rashode. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke I ocenjujete njenu sposobnost da 145 . naknada I provizija kao I dividendi budu objavljeni posebno. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz postovanje bruto principa. primenjuje okrnjeni bruto princip. odnosno neto vanredni gubitak). gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja I oopsti administrativni rashodi (opsti troskovi poslovanja . jer poslovanje banke izaziva rashode . odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. sta cete reci. to je onaj segment redovnog rezultata.znaci tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti.a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa I plasmana. visina poreske obaveze.a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potrazivanja a cija se visina utvrdjuje procenom.A zasto se do ovde postuje bruto princip? Zato sto su ovo osnovni prihodi I rashodi banke I zbog toga se insistira da bude objavljen podatak I o visini prihoda I o visini rashoda.znaci pozitivne I negativne kursne razlike se saldiraju. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata.provizija. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. rekla da je jedan od rizika kome je izlosena banka kamatni rizik.dakle za ove prihode I rashode nije dopustena primena neto principa. do ovde se postuje bruto princip. gubici koje je imala na prodaji HOV . A sta su glavni rashodi ? to su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka placa na depozite I na uzete kredite ).a ako su negativne kursne razlike vece imacete neto rashod od kursnih razlika.zatim imate I prihode od promene vrednosti imovine I obaveza I rashode od promene vrednosti imovine I obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imacete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine I ovo ce biti iskazano u okviru ovih pozicija) I imate dobitak iz redovnog poslovanja. sabiranjem poslovnog rezultata I neto vanrednih prihoda. I rezervisanja. Dobit posle oporezivanja ( dobit za raspodelu ) Sada cemo malo da o ovim pozicijama popricamo.Ako su veci vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. ako je ovaj dobitak visok. a ako su veci vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit ( dobit pre oporezivanja ) . to je kamata koja se zaracunava na plasmane I kredite koje banka daje. ona uspeva da njene aaktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa I ne samo to! visina prihoda od kamata. I dobit nakon oporezivanja.ostali poslovni rashodi. ako nisu plasirane . Zasto je vazna visina neto kamate? Secate se da sam vam. Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika I neto rashodi zavisno od toga sta je vece. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi I provizije . kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontrolise kamatni rizik. Kako cete proceniti.to su pojedinacni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potrazivanja. Sta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. nema prihoda od kamate.

naravno. rashodi postoje. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. ona ce onda privuci komitente I broj pruzenih usluga ce rasti. sada tu postoji podrucje za politiku banke. banka moze snizenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveca. jer znaci sta vas zanima? Zasto se ovde dopusta neto osnova? Pa mene zanima da li smo HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. da pruzi veci broj usluga I da ukupan prihod od kamata bude visi. koliko usluga njima pruzi I koliko prihoda po osnovu toga ostvari. zato je taj pokaxatelj vazan I to je razlog zbog cega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda I rashoda po osnovu kamata. uzeti krediti ) . osim toga. znaci kamate koja se placa na ostale depozite. ne! zanima me uspeh! a on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je placala na depozite drzave I zato je vazno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. Prodaja HOV moze dovesti do ostvarenja dobitaka I gubitaka I o njima se izvestava na neto osnovi. I ako su nize cene usluga. zato sto onog trenutka kad neko u vladi odluci da povuce depozite banka moze biti dovedena u ozbiljnu situaciju ito u pogledu likvidnosti I u pogledu rentabiliteta. smatralo se da u banke kod kojih drzava drzi svoje depozite (budzetska sredstva. prodajemo je. znaci koliko je usluga banka pruzila. da se izracuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga nizi.Znaci prosto se uprava banke zeli naterati . Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drzave. a kada se sastavlja bilans uspeha da 146 .kontrolise kamatni rizik. Znaci. Znaci. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo cesto kao instrument konkurencije. kupujemo odredjenu valutu. kao instrument svog ponasanja na trzistu . naravno ona I koristi naknade drugih banaka. koliki su rashodi po tom osnovu I koliki dobitak ostvaruje. obim zaposlenosti banke. Naravno. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vazno I na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaze (a to cete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoc drzave. ako spusti malo naknade za usluge.po osnovu tih usluga ona naplacuje naknade. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. trzisne kamate. Banke se smatraju jako dobrim. drzanje depozita drzave vezano je sa znacajnim rizicima. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veci od rashoda po osnovu naknada da ona cak moze makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda I rashoda po osnovu naknada. iskazujete u bilansu uspeha samo. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje cete pokriti pasivnu kamatu I jos ce vam ostati dobitak kao vasa zarada. ili njenih agencija na koje se placa kamata koja je niza od tekuce. ukupan prihod od naknada moze biti veliki. koliko banka ima klijenata. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veca. vi znate da su pre formiranja trezora a I sada jos uvek depoziti drzave bili locirani kod vrlo odredjenog I vrlo malog broja banaka. sta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim sto plasira sredstva? Ona pruza citav niz usluga svojim klijentima . Ako imate depozite vi morate placati kamatu (oroceni depoziti. trgujemo I stranim valutama. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to nasi prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podrucju. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drzavne pare. ali prihodi od naknada. objavite koliko para drzite od drzave I nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveci deo vase dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujuci tome sto placate na depozite manje kamate nego sto placaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drzavu kao deponenta. trzisne kamate. I zato visina ovog priihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke.To je velika stvar. jer je rec o velikim sredstvimza na koja je banka po pravilu placala kamatu koja je bila niza od tekuce. I vi je morate platiti. sredstva fondova) u povlascenom polozaju . koja se ogleda u tome da vam drzava da odredjene depozite da drzite. Sta govore naknade. to se vidi preko visine prihoda od naknada. radimo menjacke poslove I po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. vama tece pasivna kamata. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vazna.

gde banka drzi gotovinu? Na racunima kod centralne banke.koje mozemo izjednaciti kao da imamo gotovinu. ali svi viskovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor.jer to su kratkorocna potrazivanja.gotovina.osim toga prosli puta sam vam pricala o vaznosti likvidnosti I solventnosti banke.depoziti kod narodne banke. plasmani u HOV. Zatim. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaci kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka.HOV namenjene prodaji.to je ono sto predstavlja imovinu sa kojom banka radi. znaci ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju I smatraju se ekvivalentima gotovine.mi zelimo da iz ovog bilansaodmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze I zato na prvom mestu unosimo gotovinu I gotovinske ekvivalente.zatim tek idu potrazivanja za kamate I naknade.depozite kod narodne banke. znaci ovo nisu sve pozicije koje sadrzi bilans stanja ali su pozicije koje moraju u bilansu stanje biti odvojeno objavljene . ima naravno nesto gotovine I u svojim blagajnama. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeca klasifikovana je po stepenu opadajuce likvidnosti. promisorne note I druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. Bilans stanja Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno sta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja.gotovinski ekvivalenti. zatim ucesca u kapitalu I ostale HOV 147 .plasmani klijentima. ali su date odredjenim redom. Naravno. koliko iznose blagajnicki zapisi I druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke.pa plasmani bankama. Znaci. krediti I avansi dati drugim bankama. zajmovi I avansi dati komitentima . Sta prvo mozete primetiti? Pogledajte aktivu.koliki su drugi depoziti na novcanom trzistu.kratkorocne HOV . odnosno u trezoru centralne banke. ovde prvo ide gotovina I gotovinski ekvivalenti I to je sasvim normalno imajuci u vidu da govorimo o bilansu banke. po standardu 7 sredstvo koje se moze pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku I kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. ovo su ustvari ekvivalenti gotovine. Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka Aktiva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NB Potraživanja za kamate i naknade Plasmani bankama Plasmani klijentima HOV i drugi plasmani kojima se trguje Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Ostala sredstva i AVR Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrzane u nasem bilansu stanja. zatim drzavne I druge HOV koje se drze radi prodaje . sertifikati o depozitu.se objavi kolike su ustede zbog toga sto se oplacaju nize kamate na ove depozite nego sto je to uobicajeno. mi smo kod preduzeca imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novcanom trzistu.HOV I drugi plasmani kojima se trguje. plasmani . koji su iznosi koji se duguju deponentima. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. menicne HOV) I druga pozajmljena sredstva. Banka radi novcima.

Nematerijalna ulaganja kod banaka Sta mislite sta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videcete da se tu najcesce kao nematerijalno ulaganje navodi softver. to su jedine masine. Ovo je pozicija koja je nova . AVR koja imaju potpuno istu sadrzinu kao I ta pozicija kod preduzeca. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. putem odobrenih kredita. ipak se insistira da plasmani koje drzimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata(klijenata).osnovna sredstva. Osnovna sredstva. banka nema dugorocni interes da poseduje ucesce u preduzecima. budu dobro opremljene. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugorocne imovine ko finansijsii plasman I prestavljaju dugorocnu rezervu likvidnosti. karticarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. ali inicijalno. pogotovo ako je rec o dobrim bankama na koje mi zelimo da ostvarimo uticaj da bismo unapredili sopstveno poslovanje.pa onda idu nematerijalna ulaganja. A kada je rec o ucescima u preduzecima to su po pravilu samo ucesca koja banka privremeno poseduje i cije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time sto je banka morala neka svoja potrazivanja koja nije mogla da naplati od preduzeca da konvertuje u ucesca I da sticanjem ucesca I prava uticaja (odnosno mogucnosti uticaja ) pokusa da ta preduzeca uvede u zonu rentabiliteta. Sta imamo od masina?masinu za brojanje gotovine. Zasto se razdvajaju ove HOV? . da ih delimo na HOV kojima se trguje.namenjene prodaji u roku od 12 meseci I na HOV koje su raspolozive za prodaju. Ti softveri nisu jeftini I predstavljaju nematerijalno ulaganje kod vecine banaka.stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija. da budu sigurne. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se uklope. znaci da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose vise od 20%.jos jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rasclanjavanje vrsi prema roku dospeca. Standard 12 bavi se 148 . ali zato imamo automobile.raspolozive za prodaju. ucesce u kapitalu banaka moze se smatrati pozeljnim. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaci da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. dakle u kojoj meri je ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drzi kod drugih banaka ali I iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka I to je razlog zbog cega se insistira na podvojenom iskazivanju I plasmana I depozita koji se odnose na druge banke. Banka je osnovana zato da radi sa parama a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti ucesca koje ona ima u nekom preduzecu. ali to je prosto bio verovatno jedini nacin da ona izvuce sredstva koja je u takvo preduzece vec ulozila. koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tice se primene standarda 12. tu je potpuno isto kao kod preduzeca.to su kratkorocne HOV. O ucescima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. naravno zgrade ovde uvek nose znacajna sredstva. koji banke koriste za pruzanje usluga klijentima.Plasmani bankama na strani aktive I videcete depoziti banaka na strani pasive treba da pokazu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka.elektronsko bankarstvo. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci.ostala sredstva I AVR I odlozena poreska sredstva. da potom kada vrednost akcija tih preduzeca poraste izvrsi njihovo otudjenje I da na taj nacin izvuce sredstva koja je u takva preduzeca ulozila. Ostala sredstva I AVR Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija.Ucesce osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano I to nije slucajno ! dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. mogu imati i ucesca u kapitalu nekih drugih banaka.vrlo cesto imaju istu rocnost. Dakle. nase banke imaju ucesca u kapitalu nekih preduzeca. jedino nemamo masine. naravno. dakle mogu biti prodate. ali su raspolozive za prodaju. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao masine.svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. I jedno I drugosu plasmani. Sada imamo jednu novu poziciju.mislim da bi mozda trebalo objasniti zasto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentim. odlozeno poresko sredstvo. Hajde sada malo da neke…sadrzina vecine pozicija trebalo bi da vam bude jasna.

Posto su ciljevi razliciti. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa.a u poreskom bilansu raspored radite na drugi nacin javice se privremena razlika.Sta ce biti?U pocetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu bice veci I dobit ce biti niza nego sto ce biti rashod u poreskom bilansu I prema tome dobit koju cete iskazati u poreskom bilansu ce biti veca od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu.a vi se opredelite(saglasno standardu38)da vasa nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. oni su jednaki. a u drugom ne. Druga vrsta razlika koja ce se naci ovde zove se privremena razlika .finansijskim izvestavanjem o porezu na dobit. 149 . kojice u svojoj ukupnosti biti jednaki I u poslovnom I u poreskom bilansu. I to ce tako biti u prvim godinama. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS I izabranim racunovodstvenim politikama sa namerom da iskazemo dobit koja moze biti predmet raspodele. Znaci poreske razlike koje postoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu I visine poreza koji bi bio obracunat ako bismo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. I to je stalna razlika. znaci sada ce otpis u poreskom biti veci nego sto je u poslovnom bilansu. Sta ce biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu pocinju da padaju. Poreski bilans se sastavlja premna poreskim propisima I ima zadatakda pokaze visinu dobiti na koju moramo da platimo porez.ako poreski propisi kazu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno. znaci standard 12 zahteva da se u finansijskim izvestajima iskazu razlike koje postoje izmedjuvisine poreza koji se utvrdi tako sto poresku stopu(kod nas 10% ) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu I poreza koji biste izracunali ako biste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. naravno da ce onda dobit biti niza I da ce obracunati porez biti nizi. odnosno banke. one su razlicite jer su razlicita pravila po kojima se ovi finansijski izvestaji sastavljaju. Znaci kada kupite osnovno sredstvo I morate ga otpisati. vi cete nabavnu vrednost morati I kroz jedan I kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Kada prodje pet godina I kada pogledate ukupno koliki je rashod. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Ponovicu. ako je vek trajanja pet godina.Primera radi. odnosno jer su razliciti ciljevi koje ovi finansijski izvestaji imaju. Znaci kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu cete iskazati prihode od dividendi I to ce podici visinu vase dobiti. a ovi u poreskom ostaju isti. posto ste platili porez koji je veci. Da li znate zasto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaci vi kada sastavljate poreski bilans. posto je ovde rezultat bio nizi(vi ste uporedjujuci porez po poslovnom I po poreskom bilansu platili vise nego sto biste platili da je bio poslovni bilans)to je vase odlozeno poresko sredstvo. Ova razlika koja je na pocetku bila. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit I poreza na oporezivu dobit bice stalne prirode. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake.ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vrsite na jedan nacin. koji je iznos koji ce biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost . znaci uvek ce vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veci porez po poslovnom u odnosu na porez po oporezivom bilansu. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode I mogu biti privremene. linearni. Znaci do pojave stalne razlike doci ce ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa.Ne bi bilo problema ako biste na isti nacin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trosak I u poreskom I u poslovnom bilansu. I to znaci da bi ste vi kada primenite 10% izracunali porez koji ce biti veci nego sto bi bio kada biste obracunali po poreskom bilansu . Znaci posmatrano za pet godina. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obicno. Kad obracunate porez platicete vise nego sto biste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. jer u poreskom bilansu kaze se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi Ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. razlicita su pravila I razlicita je visina dobiti. u njemu nema prihoda od dividende. Prema tom standardu u finansijskim izvestajima I preduzeca I banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu I visine poreza koje bi preduzece platilo ako bi osnovicu za oporezivanje cinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeca. ali ce biti na razlicit nacin rasporedjeni na pojedine obracunske periode. Znaci trgovacki poreski propisi kazu otpisuje se nabavna vrednost sredstva.

Znači aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine I idete prema osnovnim sredstvima. odložene poreske obaveze. okretanja tih razlika. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu I vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina I gotovinski ekvivalenti. a ako platim manje nego sto bi trebalo po poslovnom bilansu. odlozena poreska sredstva.Platili smo vise nego da je osnovica poreski bilans. A onda ce se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu .) Pasiva Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital Imamo prvo obaveze prema bankama. znači to je pozicija koja odgovara poziciji odložena poreska sredstva. onda ja imam odlozenu poresku obavezu koja ce se pojaviti na strani pasive. Dakle. I ova pozicija. dolazi do anuliranja. bilo da emituje obveznice znači to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti. obaveze prema klijentima.znaci pokazuje razlike koje postoje zbog toga sto je placeni porez prema poreskom bilansu veci od poreza koji biste platili da je osnovica bio poslovni bilans(poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Znaci odlozena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu placen vise nego sto bi bio porez placen prema poslovnom bilansu. jer cete placati manje nego sto biste platili da je osnovica poslovni bilans. znači prema opadajućem stepenu likvidnosti. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. onda ja znam da cu u nekom trenutku to morati da platim. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti čiji je emitent banka. Znači bilo da emituje blagajničke zapise. obaveze za kamate I naknade. platio bih manje. obaveze po osnovu hartija od vrednosti. znači to je ono što bismo mi rekli dobavljači kod preduzeća. Posto sam platio vise to je kao da sam drzavi nesto unapred dao I to je moje odlozeno poresko sredstvo. Drugi čas Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se nažalost ne vidi. budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odlozenu poresku obavezu. potom 150 . obaveze iz dobiti. to bi bilo otprilike pandam toj poziciji. Vas zanima. obaveze iz poslovanja. koliko bi ja platio da je ovo osnovica? Znaci. ukupan iznos obaveza I nakon toga ide kapital banke. potom rezervisanja.

Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva. Videli ste na strani aktive imate plasmane I depozite banke kod Centalne banke. to piše. da razmotrimo pitanje procsnjivanja. Znači. akcijski kapital. odnosno plasmana niže. odnosno depoziti. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na. koji kriterijumi važili za klasifikaciju. I onda na dnu imate sopstveni kapital. plasmani kod drugih banaka. Važno nam je rok dospeća. zatim obaveze za kamate I naknade I na kraju imate rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza.potraživanje I da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteže I uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom. dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive I pasive. depoziti od banaka uzeti od drugih banaka. ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje I ulaganja u hartije od 151 . Plasmani kod drugih banaka. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama. U vezi sa ovako strukturiranom ili raščlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se. u kom roku dospevaju naše obaveze. Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip. depoziti od drugih banaka odražavaju kao što Sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama I što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Zašto se odvojeno iskazuju: salda sa Centralnom bankom plasmani kod drugih banaka drugi plasmani na novčanom tržištu depoziti drugih banaka drugi depoziti na novčanom tržištu i ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. rezerve I akumuliranu dobit. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. znači to su zaduženja banke kod Centralne banke. ili imovine. stalnu I obrtnu ovde irelevantna. Ako je ovo bio izgled bilansa banke. Znači u kom roku dospevaju plasmani. Te dve pozicije odražavaju odnos između poslovne banke I Centralne banke. depoziti uzeti od ostalih klijenata I krediti koji su uzeti od banaka I klijenata. znači stepen likvidnosti I priroda pozicije. potraživanja po osnovu plasmana. depoziti drugih banaka itd. Znači veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita I datih kredita. To je ovo što Sam vam sad rekla. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. znači u koja se ubrajaju dati krediti. a ovde imate u stvari salda. Da se pozicije aktive I pasive iskazuju u svom punom iznosu. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odražavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke. da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine I obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti.

učešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po ekviti metodi ako je reč o značajnom učešću. a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoložive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. to je obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. ako će naplaćeni iznos biti niži od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. I izloženost banke I riziku likvidnosti I valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu I dospećem obaveza. za koje ne postoji aktivno tržište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obično možemo naplatiti manje. Šta to znači to fer vrednost? Već jedanput Sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja između obaveštenih I voljnih strana. Znači gde banka nema mogućnost da odredi rok dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta dužniku onda kada je dužnik u mogućnosti da obavezu izvrši. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine. za taj plasman naplatili. Nešto na šta želim još da vam ukažem pažnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva I pasiva. A potencijalna obaveza. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako važno da kad čitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja pažljivo proučite potencijalne obaveze. Dospelost imovine i obaveza banke Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine I obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Čim su rokovi otplate duži izloženost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. prema vrednosti na dan bilansa. Znači to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. a šta znači dospeće imovine. Znači ako se dogodi neko događaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Šta je potencijalna obaveza. jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje održavanje likvidnosti solventnosti banke I zato je jako važno da se procenjuje visina tih obaveze I da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da održi sopstvenu likvidnost. ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet. onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po nižoj vrednosti. Pričala Sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze.vrednosti koje su namenjeni prodaji vrednuju po fer vrednosti. Znači kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. Znači ako posedujete učešće. To je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu. Šta to znači po dnevnim vrednostima. To nije slučaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bismo u tom trenutku. a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to učili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje dužnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Međutim hartije od vrednosti uobičajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Znači te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi.a da sama transakcija mora biti nezavisna. Znači kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa 152 . U stvari fer vrednost treba izjednačiti sa tržišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema tržišnoj vrednosti. ako posedujete akcije dužni ste da vrednovanje izvršite po. I onaj ko čita bilans banke ko radi analizu finansijskog položaja banke mora posebnu pažnju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Ili možete reći ovako. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. Dospeće za mesec dana. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada imate pravo da obračunate kamatu. Banke vrše različitu klasifikaciju ali obično se obaveze I sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto I sredstva I obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. a obaveza samo od godinu dana. od 3 do 5 I iznad 5 godina. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. Znači ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. To je preostali period do dana otplate do dana kada će taj kredit biti otplaćen. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec tri meseca onda I obaveze moraju biti klasifikovane. To je period koji tretirate kao rok dospeća. šta ćete zaključiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. pa onda od 1 do 3 meseca. Kako taj rok dospeća može biti iskazan? Rok dospeća može biti iskazan kao: • • • preostali rok do dana otplate. Ovde je od 1 do 5. od 3 meseca do godine dana. znači uspešnosti I efikasnosti banke. To su dva ključna pokazatelja koja trebaju da vam pokažu uspešnost uprave. jer preveliki je raspon između 1 i 5 godina. a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke. uzmete kredit na tri godine. od 1 do 5 godina I periodu dužem od 5 godina. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. Znači koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraživanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Dospeće o orginalnom periodu otplate. Onda će otplatni perid biti kraći od ugovorenog. 3 meseca i godinu dana. onda od 1 do 3 godine. u roku do godine dana. I šta se još može dokučiti? Šta znači ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi možemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti.rokovima dospeća obaveza banke I da na taj način zapravo procenjujemo I odnose između kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana s jedne strane I kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znači deponovana kod banke s druge strane. Znači vi možete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite I kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaračunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duže od 30 dana. Da li banka preferira kratkoročne kredite ili dugoročne kredite? Da li plasira sredstva dugoročno ili kratkoročno? Koliko dugoročno koliko kratkoročno? I kakva je usklađenost između dugoročnih izvora I 153 . Znači klasifikujete sredstva ali odmah I obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. orginalni period do dana otplate preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata. dospeće za 3 meseca. u roku od tri meseca. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduženjem kod drugih banaka. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduženja. Znači na taj kredit vi morate prestati sa obračunavanjem kamate. Znači ta uslađenost rokova je nužna. Znači preostali orginalni period će biti dve godine. Znači mi ne možemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u održavanju likvidnosti. Ako je obrnuto.

Znači da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. I jedno I drugo predstavlja propust uprave banke. Primera radi naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva I obaveze. da li se komitent. Isto tako I za dugoročne plasmane. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. Može biti zanimljivo za nekoga da pročita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. To može predstavljati opasnost po banku. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. Znači banka mora imati dovoljno para da može da izvrši naloge za povlačenje depozita I da može da izmiri svoje obaveze. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoročnih ali jedan deo kratkoročno prikupljenih depozita plasirate dugoročno. a ne pod kontrolom banke. Ali postoji ograničenje dokle možete ići. ali banka vrši I povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Sad kad je reč o komitentima. jer će oni koji imaju kratkoročne depozite tražiti njihov povraćaj. Znači depoziti komitenata koji su avista su pod potpunom kontrolom komitenata. Ali to se objavljuje u okviru napomena. ali u slučaju naglog povlačenja depozita banka može imati problem. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. Znači u slučaju bilo kakve situacije koja može nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlačenju svojih depozita. koji rizik?. To možete videti samo ako se izvrši ovakvo raščlanjavanje depozita I plasmana po pojedinim delatnostima ili po područjima. Dakle po delatnostima možete grupisati I vaše deponente I vaše klijente. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana I datih avansa? Zbog toga što se time meri. Znači isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlači svoj depozit u celini nego povlači jedan deo depozita danas. Znači imate napomenu kratkoročni plasmani I imate poziciju kratkoročnih plasmana koja vam to pokazuje. Znači ne možete. Onda će odmah onaj koji to čita reći pa čekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiče najveći broj njenih deponenata. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlače njeni komitenti. Što je iznos ovih gubitaka veći utoliko je stepen naplativosti niži utoliko banka lošije radi svoj posao. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. I sad to može biti zanimljivo. Kad pročitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. šta ćete zaključiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije možete odmah zaključiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Znači ispada da plasmani stanovništvu. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traži da sredstva obaveze I vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima znači po geografskim područjima. a vi vršite plasiranje trgovini.dugoročnih plasmana I kratkoročnih izvora I kratkoročnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoročno nego štu su vam dugoročni izvori. Znači kada odobrite kredit 154 . Zato što banka uvek ima na raspolaganju određeni iznos depozita kratkoročni. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. kreditni rizik. znači krediti odobreni stanovništvu. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugačiji način koji bi pokazao rizik kojem banka izložena u svom poslovanju. Znači ove gubitke iskazujete da biste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. prema grupama komitenata. Znači šta ne možete videti iz bilansa. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiče iz prehrambrene industrije. Dospeće do datuma koje može doći do promene kamatnih stopa znači pokazuje izloženost banke kamatnom riziku. Nema šanse da kratkoročne plasmane…( neko iz mase se buni). prvo – zato što su kratkoročni drugo – zato što su obezbeđeni obično menicama imaju visok procenat naplate. Primera radi. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. Dakle to ne možete videti ako imate ukupne depozite I ukupne plasmane. I taj stalni iznos kratkoročnih depozita koji je prisutan može biti plasiran kratkoročno ali treba voditi računa o tome da u slučaju povlačenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama.

da li je rec o novcanom toku banke ili preduzeca. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. Sta obuhvata gotovine prema standardu 7? Ona obuhvata: 1. A izvestaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje jer jednostavno to je izvestaj koji sadrzi promene koje su nastale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeca ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeca. da je onaj segment BU koji sadrzi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razlicite delatnosti drugaciji nego kada je u pitanju preduzece. Cim se razlikuju poziciju u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene odnosno beleske koje se uz te pozicije daju. Tek onda ste u poslu sa tom firmom.2004. aktiva i pasiva razlicita od BS preduzeca. da ta beleska mora da se odnosi na tu poziciju i da ce njena sadrzina biti razlicita od sadrzine koja prati recimo belesku zalihe gotovih proizvoda. to je uvek izvestaj koji pruza informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obracunskom periodu. vidi oni su prestali da plaćaju. depozite na racunima koji nisu oroceni 3. Zastupnički poslovi Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. Sta je izvestaj o novcanom toku? Nema razlike. depoziti koji se isplacuju na zahtev 4. da je sadrzina BS tj. Beleske se takodje razlikuju i vi cete naci na sajtu beleske uz finan. imate takodje i beleske uz finan. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta I rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit.koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. gotovinski ekvivalenti 155 . izvestaje preduzeca i onda cete primetiti znacajne razlike. Opšti bnankarski rizici Od banke se može zahtevati ili joj se Može dozvoliti da izdvoji sredstva za pčotencijalne obaveze. Oba sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. izvestaje banaka. vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. da pratite njene rezultate. UTORAK IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utice na sadrzinu BS i BU.12. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. Transakcije sa povezanim stranama Objavljuju se transakcije 28. ***** Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke i rezervisanja koja se formiraju za preteće gubitke formiraju se na teret dobiti. ne treba da objasnjavam da ako vam je pozicija depozit. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. promene finansijskog položaja. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. izvestaje banaka gde se nalaze najveci broj napomena koje prate finan. Sredstva data kao obezbedjenje Banka je dužna da objavi vrstu. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. raspolozivu gotovinu 2. Kada je rec o izvestaju o novcanom toku on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izvestaja o novcanom toku preduzeca i zbog toga cemo govoriti danas o tome.

jer mi govorimo o onim izvestajima koji se sastavljaju krajem godine. Zasto banka ima potrebu da vrsi kontrolu nad novcanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeca da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. ODNOS IZMEDJU RENTABILNOSTI I NETO PRILIVA GOTOVINE? Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeca iskazuje se u BU. Odgovor je ne. Da li je isto i za banku? Primeticete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrzanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. godinu vi cete na bazi tog izvestaja ceniti realnost vasih procena o visini vasih priliva i odliva gotovine koje ste napravili na pocetku godine. Zato je vazno da kotrolise novcane tokove. njihvu realnosti ocenjujete izradom izvestaja po isteku planskog perioda. KARAKTERISIKE INTERNOG I EKSTERNOG TOKA Regularan je i vezan za obavljanje delatnosti banke. Na isti nacin se emisija akcija odrazava na novcani tok i kod preduzeca i kod banaka. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Nece biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Zasto to radimo? Da bismo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji ce biti veci od odliva koje smo ucinili prilikom plasiranja. moze biti interni i eksterni. Ta vrsta analize je neophodna da biste napravili realan plan za buducnost. Dakle vi na pocetku sada 2005. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Nego gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. a proslog puta sam vam objasnila da je to uslov odrzanja banke. Ako banka ima novac koji stoji na racunima. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u buducnosti. a ja vas pitam da li bas svi prilivi i odlivi zavise od delatnosi. odnosi se podjednako na izvestaja svih poslovnih subjekata nezavisno od toga kojom delatnoscu se bave. Posledice su prosirenje ili suzenje internog toka. Da li se izvestaj sastavlja prema nekom drugom standardu osim onog koji vazi za preduzeca? Naravno da ne. Sta je poslovna aktivnost banke? U najkracem. Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kazete da. Na isti nacin ulaganja u HOV ce biti iskazana u izvestaju o novcanom toku i kod preduzeca i kod banaka. Prema tome svaki visak gotovine koji banka ima. Banka ne prikuplja pare da bi stajale kod nje na racunima. o prilivima i odlivima gotovine. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. kako to utice na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost ce biti visoka a rentabilnost niska. Korisnici finan. MRS-7 izvestaj o novcanim tokovima. sta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vasih ocekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. secate se da sam vam tada rekla. Sa druge strane uvid u visinu neto gotovine treba da omoguci banci da sagleda viskova gotovine. Hocu da to lepo naucite. koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. izvestaja banke. Znaci planovi koje pravite na kraju jedne godine. da je cilj da se kroz sastavljanje izvestaja o novcanom toku stvori mogucnost za procenu sposobnosti preduzeca da generise gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeca za gotovinom. prikupljamo pare da bismo ih plasirali. koji je prikupila ona zeli da plasira i da kroz kamatu koju ce naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. Iako taj izvestaj sadrzi informacije o proslosti. kao sto vec znate. sta zele da saznaju iz izvestaja o gotovinskom toku? Tacno je da se gotovinski tok banke i izvestaj o tom toku odnose na proslost. ali sta nece biti isto. Kada na kraju naredne godine budete sastavljali ovaj izvestaj potrebno je da taj vas plan priliva i odliva i izvestaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate : koliko ste realno planirali vase prilive i odlive. Gotovinski tok. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji nastaju iz okruzenja u banku ili iz banke u okruzenje.jos jednom sta su gotovinski ekvivalenti? Predstavljaju kratkorocna visoko likvidna ulaganja koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. Podsecam 156 . dakle koliko ima slobodnih novcanih sredstava da bi ta slobodna novcana sredstva plasirala. Osim toga kada uradite izvestaj o novcanom toku za 2004.

Ona placa kamatu na sredstva koje je prikupila. Ili da smanji prikupljanje depozita ili da poveca plasmane. Tesko. Da prilivi po osnovu dugorocnih depozita budu veci od priliva po osnovu kratkorocnih.ovaj zahtev cemo malo modifikovati. vasi depoziti poticu primera radi iz trgovine. ili da u buduce menja strukturu rocnosti plasiranih sredstava. Moramo i to pogledati. kako ce se to odraziti na visinu predlozene dividende? Ona ce biti niza. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. znaci ako primetite da imate debalans izmedju dugorocnih depozita i oliva po osnovu plasmana. Kada biste vi donosili odluku o visini dividendi koje biste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. sta bi trebalo da bude njen cilj u buducnosti? Na kom podrucju ona treba da reaguje. Sta znaci politika dividendi. a to cemo videti iz BU. Hocemo li imati novaca da isplatimo dividende. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novcanog toka? Od cega zavisi visina dividendi. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme ce proceniti sta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. Pokazace vam koliko od dobitka je vec konvertovano u gotovinu. Kod politike investiranja da li mozemo donositi odluke o tome koliko cemo investirati u buducnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novcana sredstva. Prvo cemo reci…bilo bi jako dobro da obnovimo nas informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo 157 . a da se vasi plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. polozaj u BS? Naravno da hocete.posto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. polozaja. onda ce osnovni cilj banke biti da popravi rocnost depozita u narednom periodu. Ako pogledate rocnost vasih priliva i odliva. zatim da li cemo gledati neso u BS…da li biste pogledali finan. Ako u izvestaju o novcanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. Znaci da nismo uposlili novac koji smo primili. i njen rezultat zbog toga trpi. jer to odrzanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredstava kosta. Koji segment ili koje biste vi informacije iz izvestaja o novcanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Sta biste vi mogli iz tog izvestaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. koja su dva kljucna faktora koja odredjuju visinu divideni. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Sta biste vi trebali da zakljucite? Imacete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti ali taj tok da li mozete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu rasta vasih depozite i odliva po osnovu rasta vasih plasmana. plasmani dati poljoprivredi. zbog toga sto ce vam pokrivenost dobitka novcanim tokom pokazati kvalitet dobitka. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. onda ce stepen rizika biti razlicit. Sta bi banka trebalo da zakljuci. Dakle mnogo toga uprava moze videti kada je rec o poslovnoj politici iz izvestaja o novcanom toku. Ako nismo zadovoljni nasim finan. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Sa jedne strane ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i sa druge strane njena aktivnost se odrazava na promene visine depozita i plasmana.vas jos jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkorocnom obracunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka ce biti razlicita od visine neto gotovinskog toka. A onda nasa politika dividendi kakva ce biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odresenih ruku. vasi deponenti. znaci da vasi deponenti poticu iz odredjenih delatnosit. Za sta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada cita izvestaj o novcanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrzane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Videcete da je kod banaka to malo drugacije. polozajem. Znaci da smanje prilive po osnovu dugorocnih i da poveca prilive po osnovu kratkorocnih plasmana. Pitanje je da li te dve velicine treba dovoditi u vezu? Da. a to gledamo iz izvestaja o novcanom toku. Ako imate izvestaj koji je pripremljen jos po segmentima. a vasi prilivi. pa vam se kaze da su vam najveci prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razlicito.

Sta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Posto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. KAKO SE KLASIFIKUJU TOKOVI GOTOVINE? Isto kao i kod preduzeca: 1. Da bismo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reci sta se smatra poslovnom aktivnoscu: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. isto je i sa poveriocima. to je isto. Kada smo govorili o preduzecu sta smo govorili ko su korisnici: investitori.koliko to kosta i hocemo li imati slobodnih novcanih sredstava…i opet se vracamo na izvestaj o novcanom toku. Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. sta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potrazivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. placa reklamu. a sta ce biti ako nasi deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv. deponenti-to su poverioci 3. E sada smo dosli do razlika. druge banke vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li ce biti dividendi. prvi priliv je: 1. troskove materijala.приливи по основу продаје основних средстава • . znaci rast depozita/ i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada Sta bi bili odlivi?znaci na sta banka trosi svoju gotovinu? 1. druga preduzeca. samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugacije vrste ali dejstvo je potpuno isto. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. na plasirana sredstva naplacuje kamatu. jer ih placa 2. banka koristi uslugu.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити • . tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. 4. investitori 2. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. do smanjenja kredita koji su ranije dali. i ako deponenti povecaju svoje depozite. Znaci prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3.приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Znaci povecanje plasmana je odliv…toga nema kod preduzeca. Приливи готовине из активности инвестирања • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане • . odlivi po osnovu kamata i naknada. kako ce to uticati na nasu gotovinu? Cim mi damo kredit. Zasto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. pare idu od nas prema komitentima.приливи по основу продаје учешћа у капиталу • . da li ce banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeca. poverioci. Ali mi ovde imamo nesto sto kod preduzeca nemamo. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. ako mi povecamo kredite koje dajemo nasim komitentima. 2. a osvde su to: 1. osiguranje. priliv po osnovu naplacenih kamata i naknada-sta je bilo tu kod preduzeca. Iako vam se ovo cini da je bitno razlicito nego kod preduzeca.по основу набавке основних средстава 158 . isplacuje zaposlene. 3. Znaci to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. znaci one se smatraju poslovnim aktivnostima. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je rec o preduzecu ili banci. Znaci odlivi nastaju po osnovu povecanja plasmana ili smanjenja depozita.

Racuni aktive-osim gotovine Racuni pasive • • Tokovi novcanih sredstava izdavanja primanja Pogledajte. i jos neki dodatni podaci METODE SASTAVLJANJA Potpuno iste: 1. kada nastaje priliv. dakle ako se smanjuju nasta potrazivanja po osnovu kamata i nakanada. imate objasnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. a njome cemo se baviti. jer rastu nase obaveze u odnosu na prilive. Ako se povecavaju depoziti. To smo isto imali i kod preduzece. U onom dokumentu izvestaj o novcu. to je za nas priliv.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ • . OSNOVA ZA IZRADU IZVESTAJA Osnova je ista: 1.. direktne 2. znaci imamo rashode koje nismo platili. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive oslim gotovine. to je takodje priliv. samo radi prilive i odlice iz poslovne aktivosti. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. polazi od prihoda i rashoda iz BU a indirektna metoda polazi od neto dobiti.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања • Приливи: • . A kada imamo odlive? Ako se povlace depoziti.по основу исплата дивиденди • .по основу улагања у учешћа у капиталу . To bi trebalo sve da znate. ako se izmiruju obaveze. BU 3. Poslat je sa ovim predavanjem  159 . ako se smanjuju plasmani i dati krediti. znaci direktna metoda. to ima karakter priliva.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskocila.по основу емисије акција • .по основу узетих кредита • Одливи готовине из активности финансирања • . BS 2. to je odliv i ako se povecavaju plasmano. ako rastu nase obaveze po osnovu kamata.отплате узетих кредита • . koji se zove tako.

i neto gotovina iz te aktivnosti. promene depozita su u velikoj meri pod uticajem nasih deponenata. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzece? Nema. a kod depozita i plasmana ide se na neto princip? Objasnjenje je sledece: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. Kada saberete neto povecanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocetku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. Токови готовине из пословних активности 1. vec cete samo reci kolika je promena. Sta to znaci? To znaci da cete iskazati ne pocetno stanje + povecanje – naplate=krajnje stanje. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. jer kada vi imate racun kod neke banke. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja.prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. Шта значи нето принцип? • Стање на почетку године 380 • +Нови пласнани у току године 780 • . Готовина на почетку периода Ф. 2. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokazete kako se krecu depoziti i plasmani. Znaci dovoljno je da pruzite informacije upotrebom neto principa.da li je doslo do povecanja ili do smanjenja. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. E sada kod banaka je sledeca situacija. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. 2. Znaci sto se forme tice nema razlike.наплата у току године 500 160 . koliko cete danas uplatiti ili sa vaseg racuna isplatiti. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Нето повећање/смањење готовине Е. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. pa neto gotovina iz poslovne aktivnosit. Приливи готовине из пословних активности Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1.А. Znaci potpuno izgleda isto kao kod preduzeca: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. 2. 2. Токови готовине из активности финансирања 1. Pitanje je zasto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. obratite paznju na kraj. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Токови готивине из активности инвестирања 1. nije ona ta koja kontrolise koliko cete vi para drzati na njenom racunu. I MRS-7 to dopusta. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б.

937 57. Da biste to izracunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.262 45.756 1.948 na pocetku godine a sada duguje 45.556 117.335 185.938 5.021 379 560 2.942 184. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 2003 16.595 23.• • • Нето промена пласмана 280 samo ovo cete iskazati u neto novcnom toku.575 2002 28.383 2002 19.745 6 155 47 30.276 7.845 26.407 8.805 40 158.895 1. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.828 2003 6.048 1.383 PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива Prva pozicija za koju trebe da izracunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.264 137 8. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama. Znaci ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.233 2.779 4.850 3.998 3.758 4. .000 1. to bi bilo tacno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.000 1.175 884 237.517 4.383 366 380 5.526 222 409 2.708 60 237.833 2.552 2003 4.365 989 80 227 5.337 3. sta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego sto smo imali na pocetku.163 4 103 31 20.575 2003 10.942 na kraju godine.212 90 5.552 2002 7.367 9 51 104 45.828 2002 10. BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.504 922 244 253 3. Bili su 57.676 5.037 78.432 3. ja imam priliv u visini te razlike.818 135 8. Znaci ako vam je neko dugovao 57.948 na pocetku godine odnosno 45.343 1.558 2.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaci vas zanima krajnje i pocetno stanje.632 94.997 5.169 6.768 40.841 30.983 73 192.628 122.730 15.000 1.578 6 34 69 30.000 2.853 440 4.555 1.189 191 288.789 333 614 3.783 589 158.626 1.484 120 341 7.291 38.117 3.137 6.459 127 192.396 206 13.223 123.942 vi biste rekli…pa znaci da mi je vratio tu razliku.032 569 840 3.648 5. to znaci da smo naplatili dobar deo plasmana.948 142.902 293 2.475 110 288.417 1. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaci sta treba da uradite? Da 161 .

за камате .406 3.за камате .за учешћа у капиталу повезаних правних лица . to je priliv.282 4.034 9.306.154 2.1.948-2. Zasto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine nize nego stoje bilo na pocetku.за кредите .749 150 225 45 60 75 30 173 1.500 2.551 13. .604 2.за друга средства .за ХОВ и др.за накнаде .756 2.005 2. Пласмане намењене продаји .за кредите .700-45.за накнаде .umanjite razliku za iznos otpisa.439 1.31.650 101 700 461 634 2.учешћа у капиталу других правних лица . Znaci 57.697 83 300 6.050 692 951 3.188 3. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.12.за друга средства Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 18.394 450 509 375 15 3 18 17 8 476 155 321 12.942= 9.499 100 150 30 40 50 20 115 929 300 339 250 10 2 12 11 5 317 103 214 162 .003 1.за резервисања Отпис ненаплативих портаживања .475 152 1. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др.за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за учешћа у капиталу повезаних правних лица .250 3.504 1.за дугорочне ХОВ .за ХОВ и др. дажбине Аморизација Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .465 55 200 4. Пласмане намењене продаји .658 2.731 3.

Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15. Druga sredstva.kako cemo ga izracunati? 3.282. znaci priliv je 182. imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose3. Odliv. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. I sta jos imamo.475-525-(2. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako cemo izracunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata? Da li je taj prihod jednak prilivu? Moze biti ali i ne mora.257. to jos imamo na strani aktive. Sada imamo potrazivanje po osnovu kamata. Sta predstavlja sada ova razlika. sta cete sa njima? To je isto kao kod preduzeca. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. AVR. imamo i to 30 i 8 sto znaci ukupno 38.833. Zasto odliv? Zato sto se iznos nasih kredita datih komitentima povecao. bila su 3. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji.337.137.Znaci smnjili smo za iznos povecanja potrazivanja. jer smo nesto unapred platili i to je 107. na pocetku su bila 6. potrazivanja za kamate.789)= 1. Sta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaci da smo ulozili i imamo odliv. Gde se nalazi to? U BS. Pocetno stanji i krajnje stanje. da vidimo koliki je odliv. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. aktive. sta bismo zakljucili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obracunskom periodu i naplatili. E sada nesto za sta morate koristiti znanje iz izvestaja o novcanom toku preduzeca. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu.032 a na kreju 6. prihod od kamata koji cete naci u BU i on iznosi 18. na pocetku godine su bili 142. ovo je bilo sve na neto osnovi. Dakle trebaju nam dva podatka. sta nam jos treba? Treba nam promena potrazivanja po osnovu kamata. Ako imamo povecanje potrazivanja za razliku treba prihode smanjiti. I to iznosi na kraju 3. Posto smo povecali ulaganja sta cete uraditi sa prihodima? Da li cete ih povecati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povecanje aktive. tu nema razlike.648.169 a na kraju su 184.853-3.337-569)= 182. a to znaci da je priliv nizi od prihoda i naravno necemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bismo dosli do priliva. Znaci morate se nauciti da prepznate.968 predstavlja odliv. znaci ti podaci nam trebaju: pocetno stanje potrazivanja. znaci ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. to je to. a ako se povecao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaci da je doslo do odliva gotovine. sta to znaci da su AVR veca na kraju nego na pocetku? Odliv. a sta imamo na pasivi. Znaci posto je doslo do povecanja plasmana. rec je o odlivu. Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaci sta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475. posto su na kraju veca.337-569. 163 . imamo li potrazivanja za naknade. uporedite visinu AVR na pocetku 333 i na kraju 440. Znaci ako bi potrazivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potrazivanjima koje smo imali na pocetku.224.789 a sada su 5. Znaci smanjujemo prihode za razliku 2. Znaci potrazivanje je na kraju vece tako da cemo za razliku cemo prihode smanjiti i to za 801. krajnje stanje potrazivanja. jer cim nam je potrazivanje vece znaci da nismo naplatili ceo prihod. Znaci razlika od 41. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potrazivanja po osnovu kamata.749 i 509. za iznos izvrsenih otpisa sta cemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na pocetku su bile 840 a na kraju je 3. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. imamo i na pocetku su bile 569 a sada su 2. znaci da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise. opet imamo povecanje potrazivanja. Taj odliv da bismo ga tacno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa. Sta cete sa tim podacima uraditi da biste dosli do priliva. znaci otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240.648-840-240=2048.00538-(5.Ajde da vidimo sta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. pa zato otpise morate uzeti u obzir. i sta nam jos treba? Otpisi. i smanjicete za otpis od 38.797. takodje cemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. Dakle mi moramo naznaciti da to krajnje stanje nije smanjeno. koliko smo znaci ostvarili prihoda 2. Otpisa bilo nije.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.

335. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. Povecanje depozita nasih komitenata znaci da su oni ulozili novac u nasu banku i doslo je do priliva koji iznosi 67. 1/3 od ukupnih rashoda. a sada iznose 6. Znaci smanjenje depozita za 22. Obaveze za zarade.451 odliv.556 Na pocetku . pa je odliv veci nego sto je rashod.224 182 3. Znaci platili smo sve nase rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period usli. Sta cete sa razlikom.556 117. znaci za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi dosli do odliva.12.484.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako sto gledate kolike su obaveze po osnovu zarada. Jer oni predstavljaju obracnate a ne placenen troskve.942 184. Znaci 2. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata. Obaveze za poreze i doprinose. PVR. Bili su 28.221 67. Cime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.948 142.03 45. Da je rashod 3.475 3.048. Mi cemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju vece. obaveze su povecane. Znaci 83+3=86. Kako cete korigovati rashode po osnovu kamata da biste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povecanja obaveza. Sta je ta razlika? Priliv.484-1.Ako su sada obaveze manje za tu razliku cete povecati rashode da bi dosli do odliva. Ne mozemo otpisivati nase obaveze. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu.853 440 Разлика 9.12. Znaci iznos 3698-(7745-5367)=1320. sta ta razlika predstavlja. bile su 9 a sada su 6. Znaci racunamo odlive.03 6.756 sada iznose 185.698 a mi smo platili samo 1320. Da li su rashode po osnovu kamate u celini placeni? Kako cemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.445 Ostale obaveze. Secate se kako ste pretvarali troksove zarada u odlive.137 6. Dakle na pocetku su depoziti komitenata bili 117. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692.337 3. Da ali mozemo otpisivati nase plasmane. i posto su niza to znaci da je to odliv.221.12. Korigujemo za razliku izmedju pocetnih i krajnih obaveza za porez na dobit.032 569 840 3. Obaveze za porez na dobit.046+(380-341)=2.700 4. sto znaci da je odliv veci od troska za tu razliku. Bila su 104 a sada su 47.048 Разлика 22.221 znaci 28.789 333 Обрачунати приходи ИВ и отписи 2.551.048 1. Zasto ovde nema otpisa? Nema ih zbog nacela vise vrednosti. 3. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile a sada su 120.833 2. na pocetku 51 a na kraju 155. Znaci idete u BU i nadjete troskove zarada koji su 2.383)=4.306 41.968 13. i taj odliv iznosi 938.551-(1. obaveze na kraju su vece.02 28.335=22. Obaveze su se povecale pa prema tome odliv je manji od rashoda. Zatim imamo depozite komitenata. One su bile 380 i 341 na kraju.797 107 18. Obaveze za naknade.02 57.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Opet su obaveze na kraju manje nego sto su bile na pocetku.556-6.12. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31.383 a sada iznose 1.282 2.292.292 164 .257 525 240 38 31.648 5.Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 31.169 6. znaci 155-(155-51)=51 to je isplata. Cime cemo ih korigovati? Korigovacemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. Imamo ostale troskove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.335 185. Smanjenje jer su banke povukle svoje depozite.005 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Smanjicete. Sta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.756 Обрачунати расходи 31. Znaci 4.

325 165 .224 182 1.Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР 1.745 6 155 47 4. Прих.698 83 155 1.707 51 10.445 1.404 5. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација Одливи по основу куповине акција банака и предузећа Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине 13.138 -8.551 692 2.406 3.451 937 4.445 86 1.306 41.483 120 341 7.292 10.048 22.221 67.383 366 380 5. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.347 9.367 9 51 104 4.656 152 3.969 3. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.735 17.322 50 3.656 1.050 903 4.777 5. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.320 86 51 57 Izvestaj o novcanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.451 938 2. Одливи по основу других трошк посл.684 1.484 1.609 2.132 15.000 1.

da je on bliza svojim komitentima i da ce na taj nacin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji nacin. Morate se uvek pitati a cime se ona bavi.937 16.Готовина на почетку године Готовина на крају године 10. Znaci organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Jer to je ono sto banka generise.12. Sta je to sto jednu banku cini dobrom bankom? Po cemu se jedna banka moze razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljime. Kada biste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju biste neto gotovinu biste uzeli. i njenu organizacionu strukturu. sve filijale. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita.262 Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak mozda i bolje objasnjeno u attachment-u. sve ekspoziture. Sto je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. Kvalitativni zbog toga sto su opisni. Znaci da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. veliki broj filijala. recimo. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita a drugi deo posle te stavke. jos uvek ne znaci da ona radi lose. trece rad sa jednim i drugim. Ne treba meni ekspozitura u Nisu. ekspozitura i saltera moci da vidite kako je banka pokrila podrucje na kome radi. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza nece vam trebati veliki broj saltera jer vi radite sa pravnim licima i bicete locirani tamo gde imate najveci broj preduzeca koji se tim poslovima bave. i saltere. cija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. odnosno ono cime se banka pretezno bavi odredjivace broj…znaci kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moze otvarati svoje filijale i ekspoziture. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kucama. Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. Vi cete mi onda reci…pa cekajte zar sve banke ne rade isto? Rade slicne poslove. Znaci gledali biste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povecanja depozita i plasmana. CETVRATK ELEMENTI BONITETA BANKE Sta je bonitet? Bonitet znaci u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Znaci koliko ce biti filijala i ekspozitura i gde ce one biti locirane. 30. Znaci kada budete gledali godisnji izvestaj bilo koje banke. Zasto kazemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovnistvom. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. Vi cete po toj mrezi filijala. recimo i nasih banaka. Znaci ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. onda cete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. i drugi deo koji se tice promene plasmana. koliki ce broj saltera biti zavisi od toga sta predstavlja posebnu ili preteznu aktvnost banke. Znaci delatnost. ekspozitura i saltera ce vam trebati. Jer treba da pokrijete veliki prostor. ako tamo 166 . pa ste videli da imamo Agro banku. kvantitativne pokazatelje.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosit se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. salteri gde se oni nalazi. odredjuje velicinu banke. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2.

a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Ali ne samo banku. taj bre dete svoje nije znao da sacuva a hoce da sacuva moje pare. Znaci mladi ljudi koji imaju motiva. gde su oni ranije radili. Vazno je da banku. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donosenju odluka kome ce plasirati svoja sredstva i pri tome one vode racuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potrazivanja. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi mozda elementa menadzmenta banke bio na samom vrhu. Znaci to je covek koji je odgovaran. neko ko ima potrebu i zelju da se dokaze i neko ko ima snagu da to ostvari. Znaci pitanja idu: sta su ovi zavrsili.imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Vrlo cesto se tu uplitala i politika. I zato je vazno da u timu bude mladog sveta. vodi mladi svet. Naredna vazna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. koliki je broj njenih komitenata. Znaci banke koje imaju dobar trzisni polozaj. Znaci znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Znaci koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. vec i poznavanje jezika. koji broj usluga ta banka pruza i na koji nacin ona uspeva da odrzi ili popravi svoj trzisni polozaj u odnosu na neki prethodni period. U trzistu koje je relativno ograniceno javlja se veliki broj banaka. Mi smo imali trziste roba i usluga ali smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u raspodeli novca. Mi sada pored domacih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trzisnom polozaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trzistu. On predstavlja banku. Ne mozete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da ocekujete da on pocinje da uci nesto sto je zna njega potpuno novo. Jako dugo su banke odobravale kredite uvazavajuci neke druge kriterijume ili dajuci prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. pa nema sanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Znaci koliki deo trzista ta banka pokriva. Osim toga da li je on u stanju da prihvati nova znanja. Jako je vazno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuce kvalifikacije. Znaci neko ko prvo ima znanja koja su nova. treba da upravljaju firmom. Zato sto je vazno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. nego uopste. na bonitet banke utice menadzment. Zato je direktor banke osoba koja je jako vazna. Dakle svima nam je strasno vazno da verujemo onome kome poveravamo nasu imovinu. znjanja.000 ljudi koji ce izaci na ulicu. Trziste i trzisni kriterijumi prisutni su u svakom podrucju poslovanja. Treci kvalitativni element boniteta banke je menadzment banke. I zato uopste nije svejedno kako ce izgledati menadzment banke. Znaci osim znanja vazni su i rezultati u prethodnom radu. ali ce banka imati nekoga ko ce vuci napred. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. Sta je trzisni polozaj banke. Osim znanja. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. I uopste nije bilo vazno sto se vec tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. Dakle zato kazem da smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u finansijskom podrucju. kada je rec o starosnoj strukturi. Dakle da vasa znanja budu takva da ulivaju poverenje da cete sa uspehom voditi banku. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira sto se konkurencija pojacava. oni pitaju ko vodi tu banku. taj svoj polozaj odrze. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. Njihova saradnja je vazna. Morate znati barem jedan svetski jezik. i na taj nacin ce spreciti neke krupne greske. Znaci delatnost je ta koja ce odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka zeli da se bavi. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. oprezni. Zasto je to vazno? Zato sto vasi klijenti to gledaju ovako…sta on ima sina koji je problematican. Kada se gradjani odlucuju preko koje ce banke raditi. Vise nego kod preduzeca. zbog toga. Ali ona mora da da kredit jer zaposljva 5. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno nece. Zato sto je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. manje su spremni za rizik. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzista. koji 167 . jer onaj koji ima iskustva malo ce kociti one koje trce. a radi posao gde su ta znanja neophodna.

koji odgovara vasim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umrezene. I zato je vazna starosna struktura. Jako je vazna starosna struktura kada odlucujete o tome koliko cete investirati u svoje zaposlene. Znaci delegirate ovlascenja a onda samo vrsite nadzor kako se izvrsavaju ta ovlascenja. Znaci morate da ucite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. znaci mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. Dakle najgore moguce resenje je …jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odlucujem i svi moraju da pitaju mene pre nego sto bilo sta odluce…takav nacin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. ali ono sto je sasvim sigurno je da kao menadzeri morate voditi racuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Ni jedna banka nece uloziti u obrazovanje nekog ko ce tu raditi jos pet godina. I konacno stil rukovodjenja. rukovodjenja i izvrsavanja. koje mehanizme uprava koristi da bi izvrsila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrzite jer ce te time brze ostvariti svoje ciljeve. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. Zasto je ovde vazna starosna struktura zaposlenih. zatim koja posebna znanja i vestine ti radnici treba da poseduju. znaci koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obicnog znanja rada na racunaru mora imati znanja za rad na posebnim masinama koje u banci imate. I sta cete zakljuciti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. INFORMACIONA OPREMLJENOSTI BANKE Zasto je vazna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveci broj naloga komitenata izvrsava upravo pomocu informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvrsenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenoscu banke. U sektoru u kojem imate najveci broj zaposlenih trebalo bi da se odvija pretezna aktivnosti banke. Naravno da razliciti ljudi imaju razliciti nacin na koji rade. I zato je to vazno. kada procenjujete nekoga. Iz tih razloga kada se ocenjuje bonitet banke vazna je informaciona opremljenos banke. koliko je pouzdan itd. kako su delegirane odgovornosti za izvrsenje pojedinih poslova. znaci da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka 168 . Znaci raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaze na to koje su to delatnosti kojima se banka pretezno bavi. Jako je vazno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. Vec saljete mlade ljude koji ce biti tu jos 20 godina. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite racuna da ne povredite tu osobu. Sada narocito kada krene elektronsko bankarstvo to ce doci do izrazaja. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. nego sto cete stalno kritikovati. Vazna je da biste mogli da planirate kadrove. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. koliko nivoa menadzmenta u banci postoji. KADROVSKA OPREMLJENOST BANKE Meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Zasto je vazan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. INTEGRISANOST OSNOVNIH FUNKCIJA BANKE Predstavlja takodje jednu od odlika banke. Da procenite dakle koliko ta firma vodi racuna o svojim zaposlenima i videcete kada budete usli u firmu da se tacno moze osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je mlad i neko ko nije.svoje obaveze ispunjava i koji ce se tako ponasati i u svom poslu. I zato je vazno da kada nekoga kritikujete. Izvedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. Sta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuciti. morate im verovati i morate im poveravati. Kod nas nema kulturu da starijima pokazemo postovanje. Vazno je koji softver koristi.

Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. a kada je rec o prinosnom polozaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Interna kontrola upravo radi to. Kada god radite analizu. Npr. testirate zakljucak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. Znaci analizom mi zelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji ce nam omoguciti procenu finansijskog i prinosnog polozaja. koji su delovi benke u kojima se procedure ne postuju. kako to treba uraditi. Znaci kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je…imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. Posto se delatnost banke odrazava kroz njene finansijske izvestaje jasno je onda da ce i analiza tih finan. prekrsio je proceduru. I zato je ovaj deo vazan. da biste mogli da donesete zakljucak o bonitetu ili preduzeca ili banke. Znaci nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. izvestaje i pre nego sto dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego sto ce to znati eksterni revizor. Pored kvalitativnih elemenata koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke ne moze se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. KVANTITATIVNI POKAZATELJI BONITETA BANKE Tu spadaju: 1. Ako je odgovor potvrdan onda zaista mozete imati poverenja da je rec o banci koja vodi racuna o odrzanju na dugi rok. na sta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. cilj da se taj finansijski i prinosni polozaj ucini jasnijim u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izvestaja. na eventualno nepostovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Znaci centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po slicnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. uvek vrsite povezivanje veceg broja pokazatelja.postuje sve procedure i uprava banke koristeci internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrsi nadzor nad poslovanjem banke. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. on je taj koji treba da skrene upravi paznju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. izvestaja biti pod uticajem specificnih aktivnosti koje banka ima. Znaci da nista nije prepusteno slucaju. Kada kazem procedure. bilo preduzeca ili banke. Znaci zna se tacno sta stranke mora doneti da bi bio otvoren tekuci racun. procedura za otvaranje tekuceg racuna. Dakle da ce se kod analize finan. I on je saradnik uprave preduzeca. Vrsi stalnu proveru postovanja procedur u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. na koji nacin se ne postuju i sta uprava banke preduzima da bi to sprecila. u finan. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. Kada je rec o elementima koji determinisu finansijski polozaj. mora postovati proceduru. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Ali tada se zna da je procedura prekrsena jer znate kako ta procedura glasi. Inace centralna banka slicne elemente ima kada vrsi interno rangiranje banaka. Znaci nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer ce preko uvida u zapisnik zakljuciti u kojoj meri se postuju procedure. Znaci banka mora imati sluzbu koja ce stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom salteru. Ne mozete dobiti vise cekova nego sto je prosecan priliv gotovine na vas tekuci racun…to je takodje procedura. znaci onaj ko otvara tekuce racune. Znaci interni revizor je taj koji ce kontrolu poslovanja vrsiti tako sto ce raditi uvid u knjigovodstvene podatke. Zatim. naucili smo to da su aktiva i pasiva. zapamtite pravilo da nikada zakljucak ne donosite na bazi jednog pokazatelja. finansijski polozaj banke 2. izvestaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopste ne javljaju 169 . prinosni polozaj banke vi znate kada se govori o analizi finansijskih izvestaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog polozaja preduzeca ili banke. procedura za izdavanje cekova glasi…cek ne moze dobiti lice koje ima recimo minusni saldo na tekucem racunu… ako neko da cekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo.

• најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику 170 . • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su racuni nasih komitenata. valutnom i trzisnom riziku. U kojoj meri postoji izlozenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. • Пласмани банкама na koje naplacujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. Ova aktiva je opterecena rizikom likvidnosti. Smatra se da ne sme biti vise od 50% depozita od stanovnistva u ukupnim depozitima. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима –nastli su tako sto smo depozite koje smo prikupili plasirali nasim komitentima i na taj nacin smo pretvorili nase depozite u nase plasmane. Jer prosto je odrzavanje likvidnosti uslov opstanka banke. Znaci ovi depoziti stanovnistva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeca i zato se ogranicava ucesca depozita stanovnistva u ukupnim depozitima. Znaci svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. Ostali rizici kao sto su valutni. onda ako biste pokusali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti mozemo staviti na prvo mesto. trzisni i kamatni rizik. Sta je osnovni cilj analize finan. kamatni i trzisni rizik dovesce najpre do pada rentabiliteta a tek onda do ugrozavanja likvidnosti banke. valutnom . Kada imate rizik solventnosti. Zasto kazemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama ce biti u teskocama ili vec jeste u teskocama.predstavljaju najstabilniji izvot sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruzenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. ali naravno postojace pokazatelji koje koristite i kod preduzeca i kod banke isto. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкам formiraju se onda kada imamo probleme sa odrzavanjem likvidnosti. kamatnom i trzisnom riziku. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata.solventnost je likvidnost na dugi rok. Dakle kroz analizu zelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izlozena riziku solventnosti. Sta se sve nalazi na strani aktive. stanje na racunima nasih komitenata. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. Znaci da drzi pod kontrolom ove rizike. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. valutni.jer nae donosi nikakav profit. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. rizikom da mozda necemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • ( рочно трансформисана приосна катива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. (премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва. izvestaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izlozenosti banke riziku solventnosti. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlacenje depozita. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Svi koji to procitaju a imaju pare u toj banci trazice da podignu novac. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici sve ostalo gubi na znacaju. jer ta sredstva ne mozemo koristiti za izmirenje nasih obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode.kod preduzeca.

to je vasa rezerva likvidnosti. To zaduzenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. Sa druge strane ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduzim. Posledica bi bila da banka ne moze da vrati svoje obaveze. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da biste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. Ne moze nikada nikada potpuno izbeci valutni rizik. koja je to mera izlozenosti banke rizicima. jer ona nema toliko gotovine…jer je ona te depozite plasirala. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. Njene obaveze prema drugim bankama ce se povecati. Znaci ja znam da ce 171 . znaci na depozitima. Povecanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Znaci prvi scenario je naglo povlacenja depozita dovodi do koriscenja rezervi likvidnosti. gubim prihode po osnovu kamata. Sa jedne strane to moze biti pad izvora a sa druge strane to moze biti pojava nekvalitetnih plasmana. po kom scenariju se moze desiti da banka dodje do nelikvidnosti. imam rast rashoda po osnovu kamata zato sto sam se zaduzila sa trece strane. a sa druge strane izgubice mogucnost da sopstvene viskove plasira i izvuce prihode po osnovu kamate. Moram da se zaduzim i onda povecavam svoje zaduzenje kod drugih banaka. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. I da nije dovoljno da vodite racuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi racuna i da imate kvalitativne plasmane. Smatra se da postoje dva tipicna modela po kojima se moze realizovati rizik od nelikvidnosti. FINANSIJSKO IZVESTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izlozena. Pogledajte sta ce se desiti ako dodje do naglog povlacenja depozita. Znaci vi prvo sve sto ste imali kod drugih banaka povucete. To dovodi do pada rentabiliteta. I obicno se banka suocava sa rizikom koji proisticu i iz depozita i iz plasmana. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovnistvo naglo povuce svoje depozite. Znaci imate sa jedne strane one koje povlace depozite a sa druge strane one koji ne placaju i tada imate ozbiljan problem. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi stete koje on ne moze podneti. znaci nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. Posto imam gubitke zbog nenaplate potrazivanja sa jedne strane i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. Posledica toga bice pojava gubitka. Retko kada se u zivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Sa jedne strane doci ce do rasta troskova kamata koje ce platiti na sredstva koje je pozajmila. Znaci posto ne mogu da naplatim plasmane meni se smanjuju svoja slobodna novcana sredstva. Banka nikada ne moze da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. kamatni ili trzisni rizik. Ako bi banka dosla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moze da naplati. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. ovamo gubim prihode a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. I onda je odvijanje tog scenarija brze. Sta bi bila da naplati. sta je naredni korak. Znaci to je prvi scenario po kojem banka moze doci u zonu nelikvidnosti. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. I obrnuto. tada ce banka morati da se obrati drugim bankama za pomoc. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti.• • • • и нагло повлачење депозита) Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo ucesce sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem (у банкама релативно мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaci kako banka moze doci. Pad rentabiliteta ce svakako nastati.

U beleskama cete takodje naci gografski raspored kredita. znaci kredita za naplatu. koliki je iznos dospelih kredita. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. i isto tako cete naci podatatak o posebnim i opstim rezervisanjima. Znaci oni koji zele da rade sa bankama cenice bonitet banke i u okviru boniteta banke sami ce uraditi analizu bilansa banke. jer su bilansne seme skracene. zatim na koji nacin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrzan u kreditnom portfoliu. Ona ulazi u aranzmane racunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. izvestaje. ne podatak iz napomene nego citavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. da li su krediti dati privredi. i prinosnog polozaja banke? To su onih pet izvestaja koji cine godisnji obracun. za finansijski. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. Zasto je vazan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duzniku. A onda mozete traziti podatke npr.BU. Jako je vazno da uocite na koji nacin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. Vrlo cesto cete citavu napomenu. Vi morate vaseg duznika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Zatim vodi se racuna.D i E. Znaci analizu nije moguce uraditi bez napomena uz finan. i u beleskama cete naci podatak o tome. izvestaj banke nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog polozaja i da prezentira upravi preduzeca. Ima banak koji znaju svoje komitente bolje nego sto oni sami sebe znaju.C. jer znaju da ta banka odlicno zna komitente sa kojima radi. izracunacu ih sama. Manje cete koristiti izvestaji o promenama kapitala ali bez napomena ne mozete da uradite analizu. zato sto se u slucaju propasti tog duznika on povlaci za sobom banku. zatim koji su iznosi kredita ukupni i rizicni dospeli po kategorijama duznika.od svih mojih plasmana jedan deo ostati nenaplacen. Ovde je vazno da utvrdite na koji nacin se utvrdjuje visina rezervisanja. zatim koliko iznose rizicni krediti. Sta cini osnovu za analizu finan. banka trazi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaci za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. Sta to znaci? Kada duznik prestane da placa kredit banka ima obavezu da prestane sa obracunom kamata. Sta je to sto cete iz napomena uzeti? Napomene ce nam dati informacije o racunovodstvenim politikama. kako ocenjujete bonitet vasih duznika prilikom koriscenja kredita. Banka mora da objavi BS. Ko sve vrsi analizu finansijskih izvestaja? Kada je rec o banci analizu bilansa banke radice racunovodje. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. u kom sektoru se duznici nalaze. Najveci deo podataka naci cete u BS i BU. Videcete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako cete koji plasman klasifikovati.znaci ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. Znaci postoje ogranicenja koliko iznose najveci moguci kredit i banka ta ogranicenja mora postovati. ako dajete kredite privredi. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. izvestaje. znam koje pokazatelje. kada radite analizu bilo cega. da radite krajnje savesno. analize moci ce da utvrdi osnovne pokazatelje finan. To sto vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je pocetak zajednickog posla.koliko iznose krediti u kojima je prestao obracun kamate. Vrlo cesto kada neka firma zeli da sklopi ugovor sa tom firmom trazice podatke o toj firmi kod banke cija je ona komitet. makar tri. Nema te banke koja naplacuje svaki svoj plasman 100%. sadrze mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguca bez podataka sadrzanim u napomenama. zatim koncentracija rizika kakva je. To ne znaci da ce banka prestati obracunavati 172 . Znaci beleske ce vam reci koliki su krediti a zatim i koliki su po pojedinim duznicima. i prinosnog polozaja banke. znaci ja to znam da izracunam sama. Sta je kreditni portfolio? Njega cine svi krediti koje je banka odobrila.napomene uz finan. Racunovodja banke bice zaduzen ne samo da sastavi finan.E. Znaci kako upravljate.D. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moze podneti. u izvestajima o promenama gotovine. prinosni polozaj za likvidnost. banke da formiraju rezervisanja. ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeca. stanovnistvu ili javnom sektoru. Ako su objavljenje uz napomene onda cete citati prvo racunovodstvenu politiku pa onda napomenu. B.C. Jedino sto je vazno je da vodite racuna. Secate se da sam vam rekla da racunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene.

Sta cete od podataka koristiti. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neciju obavezu. I umesto banke postati poverilac firme u stecaju i na taj nacin uticati kako ce i po kojoj ceni ta firma biti prodata. tako se zove beleska. Zatim tu su i znosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Banke mogu da prodaju svoja potrazivanja. kupiti jedan takav kredit. Imate jako veliki broj belezaka. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. A onda to mozete razvijati dalje. koje cete beleske koristiti. ali mozete prodati kredit. Da li cete uzeti beleske u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. Onaj ko hoce da kupi firmu pod stecajem rado ce od banke. ali logika banke je…bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. kako po dugorocnim. Znaci imali ste kredit koji je bio kratkorocni ili dugorocni pa je klijent imao teskoce sa placanjem i vi ste mu omogucili produzenje kredita. Znaci kada vam kaze koliko iznose krediti na koje je prestao obracun kamata. Banke mogu svoja potrazivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleske pruzaju podatak za ocenu tog rizika. Da li je to ucesce gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. Sta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. Ako zelite da merite valutni rizik. taj kreditni rizik. pa cete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka ocekuje da uopste nece naplatiti. koji su klasifikovani u kategoriju E. znaci morate biti sposobni da prepoznate koji podatak ce vam pokazati recimo izlozenost kreditnom riziku. Trebalo bi da jeste. Koje biste iz prethodno navedenih koristili? Sta bi vas zanimalo? Na bazi cega vi mozete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. To se dogadja kada imate firme koje su u stecaju.kamatu uopste nego samo znaci da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaze kao prihod. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bilo po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. Uzecete mapu valutne strukture. nego da cekam da prodje stecajni postupak a ko zna kada ce to biti. za koliko je produzen rok placanja ili dat neki kredit( ne znam kako se zove). vi morate pronaci beleske koje vama trebaju. kako po pojedinim sektorima. Gde se tacno vidi da li cete imati priliv koji ce biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. Znaci sada u beleskama mora biti. Znaci ona ce nastaviti da racuna kamatu i nastojace da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite cija naplata je prestala. 173 . Znaci on se pojavljuje kao stecajni poverilac umesto banke i ucestvuje u procesu stecaja. naravno uz veliki diskont. vi odmah kazete…znaci to su oni krediti koje je klijent prestao da vraca i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopste ne budu naplaceni. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. Kada god analizirate uvek trazite podatke koje su u funkciji analize koju radite. Kako to izgleda po kratkorocnim.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful