Međunarodni računovodstveni standard jedan-MRS 1

On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadržina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja, standard jedan daje odgovor na pitanje na koji način treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. kako oni treba da izgledaju ne određujući striktno formu već određujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja, dakle ja ću se sada zadržati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiču uređenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu, znači u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme, i između preduzeća da u jednom trenutku na 31.12 bilansi različitih firmi budu međusobno uporedivi. Sta se smatra pod izvestajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reč o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifičnim informacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traži od preduzeća da mu da tačno utvrđene informacije već mora da se zadovoli onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima i zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. U ove izveštaje uključuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obračuna kao što su : izveštaj o poslovanju ili prospekt. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagačima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poželjna, potrebna i isplativa. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze, po pravilima koje ona odredi ( kod nas to određuje Zakon o HOV) izvrsila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. Kada zelimo da emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki položaj firme. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje, što će reći na izveštaje pojedinačnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća, tj na konsolidovane finansijske izveštaje. Kada je reč o delatnostima, da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća određenih delatnosti? Ne, kažemo da su to standardi za javni sektor. Sva preduzeća, banke, finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. Zbog specifičnosti banaka i posebnog značaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan, poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. To je standard broj 30 koji se zove Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija. Za banke važi i standard 1 i standard 30 koji je napravljen uzimajući u obzir specifičnost banaka i značaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. O tome šta je cilj izveštavanja, ko je odgovoran za finansijske izveštaje, koje su komponente, da li treba sastavljati dodatne izveštaje (možemo ali i ne moramo), šta je fer prikazivanje, govorili smo ranije. Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da, zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi, da sadrže sve važne informacije, da su pouzdani i da su uporedivi,tj. da poseduju one četiri kvalitativne odlike. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati?

1

Samo izuzetno. Retko kada će neko preduzeće dozoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Ako bi se tako nešto dogodilo, onda po MRS-1 možemo odustati od primene tog standarda, ali moramo do detalja objasniti zbog čega odustajemo, pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili, a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. Moramo potpuno jasnim učiniti zbog čega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primene određenog standarda. O računovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno, a sada ih pominjemo samo da bismo naučili njihovu definiciju. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifičnih načela, principa, konvencija, pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Zašto su to specifična načela, konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i načela. To je način na koji vi koristite prava izbora koja su sadržana u pojedinim načelima. Ako vam neko načelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. tri moguća pravila priznavanja prihoda -po naplaćenoj realizaciji, po fakturisanoj realizaciji, po principu proizvedenih učinaka to pedstavlja vašu računovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ko čita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. Ako se u nekom satndaru nudi, kao u MRS-16, mogućnost da otpisujete linearno, degresivno i funkcionalno, opet računovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifične politike za vaše preduzeće. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj način, ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno važećim načelima i standardima. Nego su to pravila koja su u načelima sadržana, ali su ponuđena kao mogućnost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. Kada čita izveštaje, i dođe recimo do opreme, on zaključuje da mi vršimo degresivan otpis. To je za njega važna informacija. Kod going koncept principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci, kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncept principa. Onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviđa njegov prestanak. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke.Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš, može doći do ne likvidnosti, a usled ne likvidnosti do stečaja u kratkom roku ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti firma gubi poslove i gasi se. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. Ako firma posluje sa dobitkom, ako ima dobar finansijski položaj, ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije, nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka tačna. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. Firma radi sa gubitkom, a vi kažete firma će nastaviti sa radom, morate objasniti na temelju čega vi takav zaključak donosite. Šta može biti razlog? Možete reći, u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke, ali je uradila sanacioni program firme, vlasnici su odlučili da daju dodatni kapital, poverioci učestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraživanja ili odricanjem od dela svojih potraživanja. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. Aktuarska (obračunska) osnova računovodstva znači da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda, odnosno isplata rashoda. Znači, kada nastane prihod, vi priznajete prihod, i automacki priznajete ili povećenje aktive, ili smanjenje obaveze. Kad priznajete rashod, vi priznajete ili smanjenje aktive, ili povećanje 2

obaveza. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski položaj firme, a ne samo prinosni. Šta znači konzistentnost prikazivanja? Standard jedan kaže morate kontinuirano primenjivati isti način prikazivanja određenih informacija u finansijsim izveštajima. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu ne promenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja- pružanja stvarne slike imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. U koliko to nije slučaj, takve promene se ne mogu pravdati. Ne možete iz čistog hira prikazivati promene svake godine drugačije. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadržinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvođenje novog standarda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao, i ako on na drugačiji način određuje bilansiranje određenih događaja u odnosu na dosadašnju praksu, naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Ali taj razlog se smatra dopustivim, prihvatljivim, jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom odpočeti. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Sta znace materijalnost i agregacija? U finansijskim izveštajima treba iskazati sve važne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. Bez značajne stavke možete sabirati, možete iskazivati zajedno po grupama, vodeći računa kada ih grupišete o njihovoj prirodi. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. Ovo je važno jer kada sabirate bez značajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste važna. Možda pojedinačno gledano dobici na prodaji imovine nisu značajni. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50, dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokažem svako za sebe, to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Ali kada sve to zajedno saberem i kažem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, ta informacija onda ima svoju težinu. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod, a ne moram ići pojedinačno po stavkama. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrđivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi, da li ići na bruto ili neto princip, je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje, to možete uraditi. Samo ako se u standardu kaže da je kompenziranje dopušteno, možete koristiti neto princip. U svim drugim slučajevima koristi ćete bruto princip. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije i kada nisu značajni. Kada vi kažete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko, daj dobitak je razlika između prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti, koje prestavljaju rashod. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadičnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća, i pošto ovi prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije, onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti, rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kažete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako se smatra da time nećete uskratiti važnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. Tu ste vršili saldiranje. Kada dati uporedne informacija? Uporedne informacije dajete uvek. To je važno pravilo. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu, ide podatak za tekuću godinu, a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Kada gledate samo jedan bilans vi možete upoređivati tekuću sa prethodnom godinom. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu, i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uočiti razvoj visine date pozicije. Zahtev za 3

I uvek mora stajati u kom periodu. Period je relevantan za bilans uspeha. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. Standard 1 kaže da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu.pružanjem uporedivosti podataka ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. Bilans stanja je trenutna slika. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. pretvarali smo bilanse u marke. standard jedan neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matično preduzeće.12 do 31. Možate vi dati formu kakvu hoćete. odnosno naziv subjekta o čijem je bilansu reč.rezultat ostvaren u periodu od 1. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. možete vi ići u dublje raščlanjavanje ako hoćete.12. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. to je stvar vašeg izbora. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. Kod konsolidovanih bilansa( kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja ustvari centar grupe. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. Finansijski izveštaj mora sadržati dan bilansa ili period. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji označava se izvestajna valuta. Morali smo prevesti u neku čvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. Prvo da bi se uradila indentifikacija izveštaja. Znači naj kasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. prvo će stajati gotovina. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. kao fotografija napravljena u određenom trenutku. za izveštaj o novčanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. nego se odnosi i na napomene uz finansijske izveštaje. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. kao uzveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obično u inflatornim uslovima. Zatim mora stajati dan bilansa. Objavljivanje finansijskih izveštaja za veika preduzeća je obaveza. Kao što vam fotografija bez datuma ne znači mnogo. a na dnu osnovna (stalna) imovina. Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. Kod banke je na prvom mestu gotovina i 4 . odnos između dobitka i kapitala). kad god smo hteli da radimo neku analizu. sta mora da stoji? Prvo mora da stoji čiji je to bilans. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. Bilans bez dana je ne važeći bilans. u dolarima). Kada je bila hiperinflacija 93 ovde. tj. Bilans je kao slika. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu podvojene. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. tako vam i bilans bez datuma ne znači mnogo. kao što je to kod nas. Sta još mora stajati? Mora stajati izveštajna valuta. Ali u standardu 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrži. bilansu uspeha( odnos između prihoda i rashoda. Takav bilans imaju banke. a evro nije crnogorska valuta. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u određenom vremenskom periodu. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. u napomenama. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. u dinarima. tj. bilans vama ništa ne znači. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. Dopušteno je međutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi država za njega. Zatim mora stojati naznaka da li je reč o bilansu koji je sastavljen za pojedinačno preduzeće ili je reč o bilansu grupe. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o čijem je izveštaju reč.

potraživanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 Reč je o standardu koji niko ne primenjuje. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazujeučešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. rezervisanja 4. Ovaj standard se bavi odgođenim poreskim obavezama. pa onda stalna sredstva. a ako smo platili manje imamo odloženu poresku obavezu. a na kraju sopstveni kapital. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoročnim plasmanima 3. zalihe Obrtnu imovinu čine: 4. I kada izveštavamo dužni smo da u bilansu grupe iskažemo koliko kapitala grupe pripada matičnoj firmi A. manjiski interesi On se ne pojavljuje kod pojedinačnih preduzeća. Najmanje mora ovo.5. 3. dobavljači 2. upisani kapital i rezerve 5 . manjinskog interesa nema.7. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema. U pasivi: 1. Dato je u pasivi jer može biti ili potraživanje ili obaveza. postojenju i opremi Pod nekretninama se misli na zemljište. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju čine firma A i firma B. To je jedan dosta plitak stepen raščlanjavanja stalne i obrtne imovine. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. krediti. odnosno poreskim sredstvima. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu različiti. podatke o učešćima u kapitalu drugih lica po NB Ovi podaci: 1.gotovinski ekvivalenti. 2. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: U aktivi: 1. potraživanja od kupaca i ostala potraživanja 5.2. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. U pasivi su dospele obaveze. Ako smo platili više imamo odloženo poresko sredstvo. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. podaci o nekretninama. Spoljni akcionari označavaju se kao manjinski akcionari.6. ali nije potpuni vlasnik. uzeti krediti 5. pa dospeli krediti.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko raščlanjena. 4. ali se to predstavlja minimum. a koliko pripada akcionarima. ostale finansijske delove imovine 7. tada firma A ima kontrolu i većinsko učešće u fimi B. 6. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. pa plasmani. On se bavi odnosom između poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrđivanje trgovinski poslovni bilans. Kod preduzeća je obično obrnuto. Manjinske akcionare imamo kada matična firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne sto postotno učešće. različita je i visina poreza.

Dugoročne obaveze 4. Slično pitanje je i kod kupovine zemljišta. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraživanja Gotovina AVR 1. Prvo pitanje koje se može postaviti kada je reč o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uračunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. Ima veze sa izmirenjem obaveza. 5. 7. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. istovara. U koliko pri utvrđivanju kupovne cene nismo očekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. da bi sredstvo bilo uskladišteno. 8. niti sa nabavkom neposredno. onda ti troškovi ne treba da budu uračunati u cenu.MRS-38 Nematerijalna ulaganja Bilans stanja Aktiva 1. Kratkoročne obaveze 5. carine-kažemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. onda ih 6 . 4. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preče kupovine i traži poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. 3. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljača (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. dok se sopstveni učinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi ) procenjuju u visini cene koštanja. Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine stečene kupovinom i obaveza. Zašto ne i kasas konto kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljačima. Imovina stečena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Zavisni troškovi nastaju i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. Rezervisanja 3. A to znači ako je reč o materijalu. 6. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaču za kupljeno sredstvo. PVR Pasiva Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa načelom istorijskog troška. vrednost bilansnih pozicija se može utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. napravljen je ugovor o kupoprodaji. onda takve troškove treba uračunati u nabavnu cenu. montaže. Kupujemo zemljište. Sopstveni kapital 2. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. a ako je reč o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. osiguranja. 2. da li troškove rušenja građevinskog objekta koji se na njemu nalaze uračunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima računalo u trenutku nabavke. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi a koji će neminovno nastati biti uračunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni činjenice da je spor moguć i da će možda takvi troškovi nastati. prevoza. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke.

Posto te vrednosti nisu jednake. U koliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. Država ima interes da zadrži stanovništvo u pograničnim područjima. Vrlo često one podržavaju preduzeća u određenim namerama.67%. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. mi ćemo tražiti doplatu od 10. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo.nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Često se desava da se prodaje čitava proizvodna linija koju čine tri međusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo često države u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Ako se vrednost sredstva stiče razmenom. da se ono ne iseljva. 30 000/180 000 je 16. to je fer vrednost datog sredstva. onda u zavisne troškove uračunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). Tada za svaku mašinu koju nabavljate. polovinu plaća država. Zatim ćemo izračunati koliko je procentualno učešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. onda ne. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. U koliko postoji isplata ili doplata. onda se njegova vrednost određuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 000 košta 50 000. a C 60 000. a sa 7 . B 30 000. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinačnih mašina iz ove linije.B 20 000. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinačnu mašinu koja čini deo te proizvodne linije. Procentualno 60 000/180 000 je 33. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. dobijamo sredstvo čija je vrednost 90. 38 i 2. a 50 000/180 000 je 50%. nego onog koje smo mi dali. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinačno. Država će često dati za svako investiranje u pograničnim područjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Ne onog koje smo primili. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. ali u koliko smo naknadno odlučili da rušimo. U koliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niža od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. pa kao zavisni trošak računamo samo onu razliku koja nije pokrivena. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. Mada obavljanje aktivnosti u područjima koja nisu nešto naručiti dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove.33%. Onda je mašina A 40 000. Onda kod takvih kupovina utvrđujemo koliko na tržištu vredi takva linija. Dajemo sredstvo čija je vrednost 100. Mi na tržištu možemo saznati vrednost svake mašine pojedinačno.računamo. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo određeni prihod. U koliko nema doplate. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Država želi da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim područjima. C 90 000. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane imaćete niže troškove i viši rezultat. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i želimo da je uvedemo u naše knige. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16.

druge strane angažovani kapital će biti manji. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niža neo sto bi bila. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. zavisni troškovi nabavke koji su zajednički za sva sredstva iz te nabavke. Ako ste dobili dobili 50 000 dotacije. iako su oni 20 000. On se zove državne pomoći. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se količina ili težina sredstava. Šta je naredna mogućnost. jer carina nikad ne carini sve mašine. a ne ka povećanje kapitala. Ne možemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. a druga 5t. 09. To nije dobro rešenje. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traži da se dotacija tretira kao odloženi prihod. Oni će često u fakturi osiguravajućeg društva i naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti čak podeljeni na pojedinačna sedstva. onda će.2004. On traži da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobičajeni način. vek trajanja mašine 5 godina. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i iako ako se ide na stvarna troškove. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od čega će zavisiti visina troškova? Od težine. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. kao kod materijala. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. ali prihode povećavamo za 10 000. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke.11. jer će se u tom slučaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. inicijalno vrednovanje imovine. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. vrednost mašine 100 000. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Kakav će to uticaj imati na vas račun uspeha? Konačno dejstvo na naš račun uspeha imaće 10 000 troškova amortizacije. U praksi se najčešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. a ne da nam ga je dala država da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom području. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloženi prihod u pasivi i svake godine kada obračunamo pun iznos amortizacije. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv naknadno procenjivanje imovine o kojem cemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija a sada zelim da vam pokzem jos jedan problem koji moze da se javi pri procenjivanju a to je: 8 . Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji način odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. nego carini mašinu po mašinu. Prosli put sam pocela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeca. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS-20. I rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10 000. obračunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. kako izvršiti njihovu podelu nasredstva koja su pribavljena u toj nabavci?Ako se jedna nabavka odnosi na više različitih sredstava. To je neto rezultat prihoda i troškova. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niži (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. Objasnila sam vam sta je to nabavna vrednost I zavisni troskovi nabavke I kada pojedini zavisni troskovi tj izdaci za sticanje mogu biti ukljuceni u nabavnu vrednost. Za troškove utovara. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. dele se na racionalnoj osnovi. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage.

zarade izrade. nabavnu cenu a onda te zalihe posaljete na obradu I doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. rashod datog obracunskog perioda. Sta smo radili sa troskovima obrade I dorade?Mi smo povecavali vrednost materijala. troskovi materijala za izradu tj direktan meterijal 2.da povecaju kvalitet proizvoda koji se koriscenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Sta biva kada mi kupimo zalihe. znaci ako ce iz tog izdatka u buducnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati.Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva.Ali ako su izdaci sracunati na to da izvrse znacajno produzenje veka trajanja sredstva. posebni pojedinacni troskovi. Dobijete porudzbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koza. Cena kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina odnosno sadrzina cene kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina. to je trosak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom I koji se za njega moze direktno vezati a nije uobicajan za neke druge proizvode. Odgovor na ovo pitanje se formulise na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. Da li ove izdatke treba tretirati kao trosak odnosno rashod perioda u kome su nastali ili mozda za visinu tih izdataka treba povecati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili.PROBLEM TRETMANA NAKNADNIH IZDATAKA Znaci kada ste stekli neko sredstvo vec ga koristite a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci I onda se uvek kod sastavljaca finansijskih izvestaja javlja pitanje sta raditi sa ovim izdacima. Kada ce postati ti izdaci trosak? Oni ce biti rasporedjeni kao trosak na preostali vek trajanja sredstva ako je rec o osnovnom sredstvu tj. Pod cenom kostanja podrazumevaju se troskovi proizvodnje nekog ucinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda ili to je zbir troskova proizvodnje uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. da dovedu do smanjenja troskova koje to sredstvo izaziva . Znaci sadasnja vrednost sredstva cete povecati za vrednost izvrsenih izdataka. Primer: proizvodite namestaj I uobicajnja garnitura koju radite je presvucena meblom. To je potpuno isto pravilo koje vazi I za vrednost osnovnih sredstava . sredstvu ciji je vek trajanja duzi od godinu dana. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji 3. Ne samo koza kao materijal.Znaci kada je rec o izdacima za tekuce odrzavanje sredstava kada je rec o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja znaci oni ce uvek nesporno biti tretirani kao trosak odnosno rashod perioda. Drugo merilo vrednosti imovine je CENA KOSTANJA.Znaci za visinu takvih izdataka izvrsice se povecanje vrednosti sredstva. Znaci kazemo da su to troskovi koji imaju sposobnost aktiviranja. U shvatanju ekonomije preduzeca sposobnost aktiviranja imaju: 1. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi cete za vrednost izdataka povecati vrednost sredstva. formifamo njihovu nabavnu vrednost . Kada utvrdjujete cenu kostanja onda provo treba da indetifikujete troskove koji mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. Ili zahteva neke 9 .to je poseban pojedinacni trosak. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Secate li se materijala na obradi I doradi koji smo radili u prvoj godini. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trosak tj. koza ce biti materijal direktne izrade ali razlika u ostalim troskovima je posle presvuci meblom I kozom nije bas isto. secate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom I doradom povecava vrednost materijala. Zasto? Zbog toga sto je evidentno da ce takvi izdaci u buducnosti doneti preduzecu ekonomske koristi a to znaci da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj biste u potpunosti promenili namenu onda takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogucnosti za ostvarenje nekih buducih ekonomskih koristi.

znaci kredite kojima cete vi kupiti materijal. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. Koji se troskovi ne mogu ukljuciti? Ne moze se ukljucit van standardna potrosnja. posebni pojedinacni troskovi I opsti troskovi proizvodnje se cesto nazivaju troskovi konverzije. Znaci koliko mene kosta prerada tog materijala u gotov proizvod.Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moze biti ukljucena u cenu kostanja. Naravno troskovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda jer se ne mogu direktno vezati za ucinak. Zato sto se ti troskovi mogu direkto vezati za objekat odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troskove.To nije nesto sto ste vi morali da potrosite da bi napravili palacinke. To prosuto mleko je vanstandardna potrosnja . U MRS-1 troskovi direktnog materijala I troskovi konverzije ( troskovi direktnog rada. troskovi odrzavanja masina jesu troskovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opste troskove. U te troskovi koji mogu biti ali ne moraju ubrajaju se recimo troskovi finansiranja. samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda I 10 . Kada je rec o troskovima skladistenja mogu biti ukljuceni u cenu kostanja samo ako se odnose na skladistenje medjufaznih proizvoda. Da li se jos neki troskovi mogu ukljuciti u cenu kostanja? U nekim standardima dopusta se da se u cenu kostanja ukljuce I drugi troskovi uz uslov da su on izazvani neposredno datim proizvodom. Primer: pravite palacinke I prospete mleko.time se bavi standard 23 koji se zove troskovi pozajmljivanja I koji dopusta ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza I odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. troskovi grejanja. Postoi mogucnost I da se neki troskovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora a ne kao obaveza. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. 4.posebne nacine izrade. Imate faznu proizvodnju I napravite poluproizvod u on se dalje skladisti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu I sve tako…Troskovi skladistenja ovih poliproizvoda u fazama izrade proizvoda mogu biti ukljuceni u cenu kostanja zato sto su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. To su troskovi prerade. To znaci da vi cenu kostanja utvrdjujete u visini troskova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo sve ono sto potrosite preko toga ne mozete ukljuciti u cenu kostanja.Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli opste za poslovanje ne to je kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda otuda kamata postaje direktan trosak proizvodnje I moze biti ukljucen u cenu kosanja. Mi znamo da se masina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. To su troskovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. Proizvodnju nije moguce organizovati ako nema skladistenja poliproizvoda izmedju pojedinih faza. I zato oni imaju sposobnost aktiviranja. Ostali troskovi skladistenja kao sto su skladista materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. proizvesti proizvod I onda taj proizvod izvesti ali kao zalog dacete vasa inopotrazivanja ili cete nam ustupiti deo vaseg deviznog priliva.Kao sto su amortizacija koja se vremenski obracunava. to ne mozete uracunati u cenu kostanja to ima tretman rashoda. Troskovi finansiranje. sve preko toga nece biti uracunato u cenu kosanja. posebni pojedinacni troskovi. opsti troskovi proizvodnje.u gradjevinarstvu gradjevinska firma ce uvek u cenu kostanja nekog objekta uracunati I tosak projektovanja I trosak nadzora tog objekta. zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji ali rade u proizvodnje kao sto je zarada poslovodje. Samo ono troskovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja I ukljucuju se u cenu kostanja. Sta to znaci. Osim troskova materijala. opsti pojedinacni troskovi) cine cenu kostanja. to su troskovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. Oni ce reci standardna cena je ta ali ako hocete jos to onda ce cena biti ta I ta jer to je pojedinacni trosak koji se moze vezati za pojedinacni proizvod. osvetljenja. troskovi zarade. troskovi projektovanja I nadzora. Sta znaci troskovi konverzije.

Sistem obracuna ce nam reci koliko iznose troskovi po nosiocima troskova a kalkulacija po jedinici ucinka. Raspored fiksnih troskova proizvodnje na jedinicu ucinka moze biti tesko pronaci kljuc koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troskove na proizvode. Znaci nece biti ukljuceni opsti fiksni troskovi proizvodnje. Zasto se bira kalkulacija po varijabilnim troskovima? Kada imamo problema sa alokacijom opstih fiksnih troskova. troskovi skladistenja. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troskove perioda svodite na troskove prodatih proizovoda. grejanja na jedinicu proizvoda. troskovi uprave 4. koje grupe troskova I odredjuje da li ce u cenu kostanja uci stvarni ili planski trosak. Da li ce biti ukljuceni posebni pojedinacni troskovi?Hoce jer su I oni varijabilni trosak. Za troskove uprave vazi kao pravilo ali samo kao izuzetak mozemo ukljuciti u cenu kostanja. Ako od ukupnih troskova oduzmete troskove sadrzani u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troskove prodatih proizvoda I oni su 80. To je veza jer od odabranog sistema zavisi sadrzina kalkulacije. to je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Troskovi prodatih proizvoda izose 120. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troskove I oni iznose 100 I ako kazete da imate povecanje vrednosti zaliha od 20 to znaci da su nam zalihe gotovih proizvoda I nedovrsene proizvodnje vece na kraju nego na pocetku za 20. razlicite vrste u razlicitim kolicinama. postoje sistemi obracuna po stvarnim I sistemi obracuna po planskim troskovima. Jako je tesko da nadjemo kljuc da rasporedimo troskove amortizacije. Imamo korekciju vrednosti zaliha a nju utvrdjujemo prema ceni kostanja. Sistem obracuna troskova odredjuje koje cemo troskove ukljuciti u cenu kostanja. A sta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. Kalkulacija izabrane troskove po sistemu rasporedjuje na jedinicu ucinka. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati I fiksne troskove proizvodnje tretirati kao rashod perioda nego pogresnom alokacijom transformisati cenu kostanja ucinaka proizvodne. uvek SISTEM OBRACUNA TROSKOVA Odnos izmedju sistema obracuna troskova I kalkulacije.za 120 to cemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. Sta je razlika izmedju njih. Ako se opredelimo za sistem obracuna po punim troskovima proizvodnje onda ce kalkulacija ce izgledati: troskovi direktnog materijala + troskovi konverzije.troska uprave mogli biste izvrsili ukljucenje I troskovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. vanstandardnu potrosnju 2. ako cenu kostanja utvrdimo u visini varijabilnih troskova nego na bazi pogresnog kljuca utvrdimo alokaciju fiksnih troskova I utvrdimo pogresne cene kostanja Sta se sve vrednuje u visini cene kostanja? • Zalihe nedovrsene proizvodnje • gotove proizvode • rashode izazvane prodajmo gotovih proizvoda ako imamo metodu troskova prodatih ucinaka ( metoda obracuna rezultata) Sta mislite da li tacnosta kalkulacije cene kostanja ne utice tacnosta rezultata ako obracun vrsimo metodom ukupnih troskova. Smatra se da je manja steta ako ne utvrdimo alokaciju uopste . Jer tamo nemamo cenu kostanja prodatih proizvoda. Primer:proizodimo veliki broj proizvoda. troskovi direktnor rada I samo opste varijabilne troskove. troskovi prodaje. osim ako je medjufazno skladistenje 3. Znaci visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene kosanja. 11 . Znaci sta ne mozemo ukljuciti u cenu kostanja: 1. Ako se opredelite za sistem obracuna po varijabilnim troskovima sadrzina kalkulacija ce biti: troskovi direktnog materijala.

tada svi neiskorisceni fiksni troskovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. ne po visini . jer tu postoji pravo izbora mi mozemo vrednovati ili po punojceni kostanja ili po varijabilnoj ili teorijski po pojedinacnoj Smatra se da je puna cena kostanja gornja granica cene kostanja Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troskovima. DONJA I GORNJA GRANICA CENE KOSTANJA Kada biramo cenu kostanja. troskove direktnog materijala 3. KALKULACIJA PO POSEBNIM POJEDINACNIMA TROSKOVIMA Ona obuhvata: 1. Posebne pojedinacne troskove 4. SISTEMI OBRACUNA TROSKOVA Ako imamo obracun po stvarnim troskovima onda u cenu kostanja uracunavamo stvarno nastale troskove. Uvek ce rezultat biti isti. Ako imamo obracun po planskim troskovima u cenu kostanja bice uracunati samo planski troskovi a to znaci da ce sva prekorecenja troskova biti tretirana kao rashod perioda kao I troskovi neiskoriscenog kapaciteta.Ove dve metode razlikuju se samo po nacinu prezentiranja rashoda. PUNA KALKULACIJA: 1. Troskove direktnog rada 3.Zato sto se smatra da bi tako utvrdjenja cena kosanja bila preoprezno odmerena. Troskove direktnog materijala 2.To je u skladu sa nacelom uzrocnosti jer proizveden proizvodi nisu izazvali te troskove. Opste troskove proizvodnje koji se sastoje iz opstih fiksnih troskova I opstih varijabilnih troskova. Troskove direktnog materijala 2. uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta I onda kazemo da je to nas standardni kapacitet. To je jedina razlika. posebne pojedincne troskove Znaci potpuno iskljucuje opste troskove proizvodnje. troskove direktnog rada 2. Posebne pojedinacne troskove 4. KALKULACIJA PO VARIJABILNIM TROSKOVIMA: 1. samo izuzetno je to moguce. 12 . Znaci to nije nas najveci moguci kapacitet nego kapacitet koji preduzece koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda I koji je uvek redukovan u odnosu na tehnicki za gubitke koji nastaju kod izvrsenja remonta. Smatra se da cene na trzistu nikada nece pasti ispod varijabilnih troskova. I zbog toga sto korekciju prikazujete preko cene kostanja vi prkticno I ovde preko tacnosti cene kostanja odredjujete tacnost periodicnog rezultata. STANDARDNI KAPACITET Kada radimo planiranje nikada ne uzimamo tehnicki kapacitet vec se polazi od ocekivane proizvodnje u narednom periodu. Kalkulacija po posebnim pojedinacnim troskovima po opstoj oceni ne treba da bude koriscenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izvestavanju. Troskove direktnog rada 3. Opste varijbilne troskove Ne sadrzi opste fiksne troskove proizvodnje I niza je od pune za njihov iznos. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troskove minus troskove u neprodatim zalihama ili plus troskovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljucivo kao trosak prodatih proizvoda I nemate podatak o ukupnim troskovima.

Ova pozicija ima dvojak karakter: 1.ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. Odgovornost je vazna zato sto od stepena odgovornosti zavisi nacina formiranja kapitala preduzeca. Kod ovih preduzeca ce kapital biti iskazan u visini upisanog kapitala a da li ce upisani kapital biti jednak uplacenom to zavisi od nacina osnivanja drustva kapitala: 1.trece kolo akcija nema neuplacenog a upisanog kapitala. to vazi samo za prvo kolo akcija. Dakla. 13 . Neogranicenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeca I ortackih drustava dog ogranicena odgovornost se odnosi na vlasnike drustava kapitala tj. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali a jos nisu uplatili bice iskazano preko pozicije neuplacen a upisn kapital Zakljucak: Ova pozicija se moze javit samo kod drustava kapitala I samo onda kada se drustva osnivaju sukcesivno. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzece jer ono ima svojtvo pravnog lica ali u sustini odgovornost je na vlasnicima. kada drzava zeli da olaksa osnivanje novih firmi. Znaci vlasnik odgovara ne samo imovinom ulozenu u preduzece nego celokupnom svojom imovinom pa je otuda sa stanovista poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeca ili kao privatna imovin vlasnika. simultano upisani kapital je jednak uplacenom 2.rec je o drustvu kapitala 2. Interesi poverioca koje drzava treba da stiti zasticeni su tome sto svaki poverilac ima pravo da za naplatu svog potrazivanja zahteva prodajom celokupnom imovinom vlasnika. Ako izdajemo drugo. Stalnosti u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu. A poverioci mogu u naplatu svojih potrazivanja traziti samo u visini imovine kojom raspolaze preduzece. Sto znaci da se u knjigama takvih preduzeca kapital vrednuje u visini uplacene vrednosti odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trecim licima koji nastaju iz poslovanja odgovaraju samo onom imovinom koja je ulozeno u preduzece. I posto je neto imovina garantna supstanca a ne ukupna imovina vlasnika drzava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala I insistir na stalnosti tog kapitala. Jedna od kljucnih karakteristika je odgovornost vlasnikaOna moze biti neogranicena I ogranicena. Kada uzmemo bilans firme I na vrhu aktive vidimo ovu poziciju najmanje dve stvari mozemo zakljuciti: 1. Iduci tom logikom drzava ne propisuje visinu ulozenog kapitala niti zahteva ne njegovoj stalnosti..BILNSIRANJE STALNE IMOVINE Neuplaceni a upisani kapital Nalazi se na prvoj mestu na strani aktive. sukcesivno upisani I uplaceni kapital nece biti jednaki jer ce vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje?Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeca. Znaci mozemo imati drustvo kapitala a da nemamo ovu poziciju ako je drustvo osnovano simultano. drustava sa ogranicenom odgovornoscu I akcijskih drustava. Kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu sopstveni kapital preduzeca niti je propisan niti je stalan jer se smatra da je neogranicena odgovornosr vlasnika dovoljna garancija poverioca. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu placati na rate.rec je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja.

Mi kazemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala zato sto nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital svodi na uplaceni iznos a to je 70. Tada se testira kolika je verovatnoca da ce svi akcionari uplatiti upisane akcije. a na strani aktive neuplaceni upisani kapital 30. unutar te dve godine prema odluci o emitovanju akcije ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvrsiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzecu. To je iznos koji ce biti pretvoren u gotovinu.One se u bilansu nalaze jedna naspram druge I uvek zajedno citate te dve pozicije. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako cemo bilansirati ovu poziciju? Posto je rec o neuplacenim upisanim akcijama I udelima . Mogucnost isplate na rete odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija a ne I na azio. Ova pozicija se moze razdvojiti protekom vremena na dve. I to sto se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. A ako akcionar ne moze da uplati u opste mozemo njegove akcije prodati nekom drugom a njemu cete vratiti uplaceni iznos umanjen troskove koje smo imali zato sto smo trazili novog akcionara.Zato kazemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Na taj nacin mi korisnicima finansijskih izvestaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplacenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15 a 15 ce biti uplaceno za narednih godinu dana. Posto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme . 14 . a akcije I udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednosti onda ce se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. To je vazno kod analize likvidnosti. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija imamo azio I ona se mora evidentirati u celini. Taj uplaceni iznos je polovina od 100 ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj 50% od upisani akcija. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bice iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija . Ovde ne moze ako smo npr upisali 100 akcija I uplatili 50 da dobijemo 50 akcija. I koliko je upisano jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom ce ta firma u nekom trenutku raspolagati a uplaceni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. 2. Ako je taj podatak ne pokazemo posto je rec o dvogodisnjem periodu u kome ce se taj iznos pretvoriti u gotovinu mi uskracujemo analiticara o tome kada se ocekuje naplata I to je razlog sto se ova pozicija deli na dva dela. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. karakter potrazivanja. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih a neuplacenih akcija ili udela. Taj iznos koji se zahteva moze se iskazati kao podpozicija neuplaceni upisani kapital ili u okviru pozicije ostla potrazivanje sto se cesce radi. To je potrazivanje firme prema vlasnicima. jer vidi sta ce u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duzni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. Ovde ne mozemo izvrsiti otpisivanje potrazivanja ali mozemo za kasnjenje u placanju zaracunati kamatu kao kod svakog drugog potrazivanja. Na tzv zahtevane uplate ili uplate koje su trazene od onih uplata koje jos nisu dospele za placanje. Primer:Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari moraju uplatiti polovinu od neuplacenog a upisanog kapitala I ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izvestaja onda neposredno nakon dana bilansa smatralo u skadu sa principom jasnosti da dospelo potrazivanje bude iskazano posebno . Za korisnika finansijskog izvestaja bitna su oba podatka.I to je razlog zasto se nalazi na strani aktive. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. Pokazuje potrazivanje koje drustvo ima prema onim akcionarima koji su upisali a jos nisu uplatili punu vrednost akcija.To znaci. Da se ova pozicija rastavi na dva dela.

finansijska ulaganja To je prema obliku u kojim se stalna imovina javlja NEMATERIJALNA ULAGANJA To su nemonetarna sredsva koja nemaju fizicku supstancu tj ona se neopipljiva.ona moraju imati karakteristike da bi mi rekli ovo je patent ili licenca. Promene cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. Ili ako imamo ucesce u nekoj firmi to je nas stalna imovina I samom odlukom da hocemo da je prodamo ona je pretvara u obrtnu. STALNA SREDSTVA U standardu 1 stalna sredstva se definisu kao ona sredstva ciji je predvidjeni vek trejanja duzi od 12 meseci odnosno sredstvo cije se otudjenje ne planira u narednih 12 meseci I otuda zakljucak da je rec o sredstvima koja se koriste visegodisnje. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moze biti klasifikovana I kao stalna I kao obrtna. Ona nam kaze da nije potrazivanje I nije gotovinu (monetarna sredstva). ona moraju imati sposobnost prepoznavanja I da imaju sposobnost da budu koriscena ili u proizvodnji ili za snabdevanje robama ili uslugama ili da budu predmet iznajmljivanja ili da se koriste za administrativne svrhe. to su sredstva koja su neopipljiva I koja nemaju svoju vrednost I da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati kao rashod perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. Ako nema ove pozicije znaci da je ceo upisani kapital uplacen. Primer: proizvodimo masine I one predstavljaju nase zalihe odnosno obrtnu imovinu ali ako hocemo da je koristomo u procesu proizvodnje ona postaje nasa stalna imovina. Primep: kupimo akcije neke firme.Za klasifikaciju imovine na stalnu I obrtnu relevantan je cilj tj sta ko zeli sa nekom imovinom. KADA SE OVA POZICIJA GASI Kada se izvrsi uplata. Njegovim koriscenjem prduzece moze ostvariti neke ekonomske koristi u buducnosti. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugorocno vezana I tada je stalna imovina ili hocemo da je prodamo u roku kracem od godine dana ili je koeficijent obrta veci od 1 onda je to obrtna imovina. materijalna ulaganja 3. KAKO SE RASCLANJUJE STALNA IMOVINA 1.I ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci I takve akcije predstavljaju nasu dugorocnu tj stalnu imovinu. Promena cilja menja klasivikaciju.standard 38 Ova definicija opisuje karakteristike I namene nematerijalnih ulaganja. Ako podjemo od statickog cilja a to je iskazivanje tacne imovine preduzeca onda cemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati . Ako kupimo akcije da bismo ih prodali u narednih mesec dana jer smatramo da ce kurs na berzi porasti to je kratkorocna hartija od vrednosti. Kod dinamicke teorije ciji je cilj tacan obracun periodicnog rezultata smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu I zbog cinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u buducem periodu treba izdatak koji je ucinjen kao trosak rasporediti na 15 . Ovo su nam dva kljucna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna.Ne mozemo otpisivati jer bi to znacilo smanjenje osnovnog kapitala I to je jos jedna specificnost ovog potrazivanja koja jeste potrazivanje ali se ne moze otpisivati kao svako drugo potrazivanje. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganja (I da li ih treba prikazati u finansijskim izvestajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izvestaji. nematerijalna ili imaterijalna ulagannja 2. Jednom izvrsena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek.

On moze prodati kome god hoce. Ali ako kupujemo patent on na nas prenosi monopol koriscenja tog izuma. To je takodje opsti uslov koji vazi za svako sredstvo 3. onda je sigurno da je ono izdvojivo I da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je rec. Znacemo da ce doneti ali ne I koliko MERENJE VISINE IZDATAKA ILI ODREDJIVANJE VREDNOSTI Imamo dvojaku situaciju Za sva nematerijalna sredstva koja sticemo kupovinom odredjivanje vrednosti je potpuno indenticno kao I kod materijalnih ulaganja. Primer/imamo autobus I prihod ostvarujemo od prodaje karata I lako ih mozemo utvrditi ali ako forimiramo web site ne znamo koliko ce on doneti koristi u buducnosti. AKTIVIRATI 1. 16 . Dodat jer je rec nematerijalnim ulaganjima. Razlika izmedju patenta I licenece kada ih kupujemo Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo koriscenja njegovog pronalaska mi smo samo jedan od korisnika. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisani sredstava javlja se veliki problem da itvrdomo sta je cena kostanja tog vase patenta jer je veliki broj patenta razultat zajednickog istrazivanja.11. I standard 22 koji se zove poslovne kombinacije. da ce postojati izvesnost da ce po osnovu koriscenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u buducnosti to je opsi uslov koji vazi za svako sredstvo 2.2004 INDETIFIKACIJA NEMATERIJALNE IMOVINE Indetifikacija se vrsi da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-will odnosno poslovne vrednosti I iskazati kao poseban oblik imovine. prikazati ih kao sredstvo I potom kroz sistematsku I racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troska obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamicke teorije koja je danas dominirajuce. mogucnost indetifikacije I na njemu se posebno insistira. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrsi uz pomoc sledecih kriterija. POD KOJIM USLOVIMA SE NEKO MATERIJALNO DOBRO MOZE PRIZNATI TJ.periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od koriscenja datog sredstva. 11. Kada je rec da utvrdimo koliko nas kosta stvaranje patenta koji ste vi stvorili a ne kupilil. I zbog toga cesto ne mozemo neki nas pronalazak aktivirati. Ispunjenost sva tri uslova ovde se obezbedjuje teze nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. da je moguce pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. znaci visinu izdatka koja je ucinjena za njeno sticanje. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako znamo tacno sta smo platili za licencu ili patent ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. Znaci treba aktivirati ove izdatke tj.onda smo mi novi vlasnij patenta I samo ga mi koristimo. Zasto je on u ovom standardu. Nabavna vrednost za one koje smo kupili I cena kostanja za one koje smo generisali. Zato sto nastaje kao posledica kupovine preduzeca. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill kao oblik nematerijalnih ulaganja. Ovde se moze postaviti pitanje sta je to. KOJI SU STANDARDI KOJI SU MERODAVNI ZA PRIZNAVANJE NEMATERIJALNIH ULAGANJA Kljucni standard ja 38 koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogucnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moze ocekivati priticanje ekonomske koristi u buducnosti. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaci da postoji mogucnost indetifikacije ovih dobara. Sta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno sirok, tako da cemo sresti u mrs samo najznacajnija imaterijalnja dobra tj samo ona koja se najcesce javljaju, ali time spisak nije zakljucen time se ne navode sva imat. dobra ali se navode ona koja se javljaju najcesce. U imaterijalna dobra koja se najcesce javljaju ubrajaju se: • Know-how ili naucno tehnicko znanje • Licence • Patenti • Autorska prava • Liste kupaca • Koncesije • Poslovna vrednost • Uvozne kvote • Dozvole za ribarenje • Trgovacke marke ili znaci • Kompjutersi softver • Pravo na prikazivanje filmova • Na emitovanje muzickih zapisa Primecujemo da najveci deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Na primer:potrazivanja. To je pravo na naplatu odredjene sume novca I iskazuje se kao posebna bilansna pozicije. Sa druge strane kada imao odredjenu trgovacku marku ili kompjuterski softwer , to je esto sto je zapisano na materijanom nosiocu. Kada je taj softwer imaterijano dobro, kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Ali taj nosilac je mnogo manje vazan od onoga sto na njemu pise. Sadrzina onoga sto je tu , to je imaterijalno dobro, a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra, vazno je da to pravo bude zasticeno. Znaci nece svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Zasto? Zato sto ako nista zastitili sopstveni pronalazak, ako nemate monopol na njegovom eksploatacijom , onda vi nemate patent, jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom, a secate se da se sredstvo definise kao resurs nad kojim preduzece ima kontrolu.Ako ne postoji pravna zastita ne postoji kontrola I nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. Posto je spisak imaterijalnih dobara veoma sirok, postoji vise kalasifikacija za njihovo razvrstavanje I postoji vise kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Pa imamo podela prema tome da li su odrziva.Pa cemo reci ova imaterijalna ulaganja su odrziva a ova nisu. To je podela koja je bila moguca pre stupanja na snagu standarda 38. dugo vremene su se imaterijalnim ulaganjima smatrali I troskovi istrazivanja I osnivacki troskovi I onda su iskazivani u bilansu stanja. Mi nikome ne mozemo prodat troskove osnivnja jer niko ne zeli da kupi te troskove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrzivim sredstvima, za razliku od patenta I licence koje mozete kupiti I prodati I koja spadaju u odrziva.MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaja jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da ce sredstvo u buducnosti donositi ekonomske koristi a to je uslov da se nesto smatra sredstvom. Jer niko ne bi kupio nesto sto mu u buducnost nece donositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odrziva sredstva a neodrzivih nema Zatim ima podela koja je I danas aktuelna na sredstva koja su povezana sa preduzecem I ona koja se od preduzeca mogu odvojiti.Sa to znaci da se mogu odvojiti? To znaci da se 17

mogu prodati kao samostalno dobro a da pri tome firma nastavi da postoji. Znaci da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzece poseduje. Moze se prodati patent I licenca.Posto medjutim jedno dobro koje se ne moze odvojiti odvojeno od firme koje ne mozete prodati a da ne prodate firmu. To je good will ili poslovna vrednost firme.Good will predstavlja imaterijalno dobro ali ona se ne moze prodati separatno od preduzeca za razliku od drugih koja se prodaju odvojeno od preduzeca, znaci nezavisno od toga da li ce samo preduzece biti prodato ili ne. Za racunovodstvo je narocito vazna podela imaterijalnih dobara prem nacinu na koja su stecena.: • Ona koja su stecena kupovinom ili derivativna. • Ona koja su rezultat samog preduzeca ( originlna ili izvorna)imaterijalnim dobrima. Ovako isto mozemo podeliti I materijalnu imovinu. Mi mozemo reci ovo smo kupili a ovo smo proizveli sami. Ova poslednja podela je jako vazna za imaterijalna dobra jer se sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su stecena kupovinom a sposobnos aktiviranja sredstava koja su rezultat samog preduzeca mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim I strogim uslovim I potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imovinom. Pravilo od prilike zvuci ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeca tretiraju se kao rashod perioda dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljeni standardom 38. KAKO VREDNUJEMO IMATERIJALNA DOBRA? Ovde vazi pravilo da dobra stecena kupovinom se vrednuju u visini izdataka ucinjenih radi njihovog sticanja sto ce reci po nabavnoj vrednosti. Znaci vrednovanje imaterijalne imovine inicijalno vrsi se po nabavnoj vrednosti koja ukljucuje fakturnu vrednost I zavisne troskove nabavke ( troskovi da bi zastitili patent I sl.) Kada je rec o interno generisanim dobrima tj dobra koja smo proizveli sami, onda I ovde vazi pravilo da u cenu kostanja ovih dobara ulazi direktni troskovi tj oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom I pripadajuci na razumnoj osnovi dodeljeni deo opstih troskova ( direktne troskove rada I materijala I onaj deo opstih troskova koji se moze vezati za dato dobro, za koje se smatra da se stvaranjem tog dobra izazvan) to je pravilo za formiranje cene kostanja I materijalnih ulaganja a ne samo nematerijalnih ulaganja. Osim inicijalnog vrednovanja postoji I naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.Nmaterijalna ulaganja podlezu otpisivanju. Procenjuje se njihov vek I vrsi se otpisivanje. Naknadno vrednovanje vrsi se u visini neotpisne vrednosti. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearno I degresivno. Znaci standard 38 ne pripisuje koju metodu vec samo zahteva da se visina otpisa odrazava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog dobra.a da li cemo otpisivati linearno ili degresivno prepusta nama da odlucimo. I otpisivanje se po pravilu vrsi indirektno znaci vrsi se preko ispravke vrednosti. TROSKOVI OSNIVANJA Obuhvataju: advokata da napravi statut firme, nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija, troskovi stampanja akcija sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija, ali zbog visokog troskova stampe I da bi se olaksao promet akcijama one se ne stampaju. Sada se akcije vode na racunima kod banaka I knjizi se trzisni promet akcijama kao sto se to radi bezgotovinskom placanje. Znaci ako ste vlasnika nekih akcija I odete u banku da otvorite depo racun, to je racun na kojima se vode evidencije o vasim hartijam od vrednosti. Kod iste banke imate vas tekuci racun I mozete reci da proda na vas racun akcije po nekim cenama. Kada se sklopi zakljucnica sa vaseg racuna ce skinuti akcije I preneti na racun kupca a sa njegovog racuna ce taj iznos preneti na vas tekuci racun, sve ce ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. I to je razlog sto se hartije od vrednosti izdaju u 18

nematerijalnom obliku znaci nema one predaje akcija prodavca kupcu vec vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vasem depo racunu za onoliko koliko ste prodali, a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija, ali zato na vasem kreditnom racunu imate povecanje gotovine. Isto tako mozete I kupovati, samo sto ce se povecati vrednost na depo racunu a smanjit na tekucem racunu gotovina. Tu su jos I troskovi registracije firme koje moramo platiti I sve te troskove zajedno moraju da podnesu osnivaci, vlasnici. Nekada je postojala opcija u 4. direktivi da se ti troskovi mogu aktivirat I otpisivati u roku od 5 godina a standard 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova I insistira da oni budu rashodi perioda. Sta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to so je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi ste osnovali firmu I u opste ne znate da li ce ta firma biti uspesna. Sta ako se ta firma zatvori naredne godine sto je cest slucaj kod novoosnovanih firmi. Sta da radimo sa troskovima osnovanja, mi ih ne mozemo prodati oni imaju samo vrednost za vlasnika firme I zato su oni rekli nema aktiviranja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje vi olaksavate osnivanje firme, da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ).tako da odmeravajuci I za I protiv ipak su se odlucili da zabrane aktiviranje nego da to ide na rashode pokusavajuci da to ide ne na firmu vec na osnivace firme. Bilo koje izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja , on ce jednostavno te troskove tretireti kao rashod. TROSKOVI ISTRAZIVANJA To je naredna pozicija u nasem bilansu I jako je zahvalna, jer preduzeca ako nisu znala gde da stave neke rashode oni su ih sve stavjali u ovu poziciju, tako kada bi pogledali nase bilanse zakljucili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaze u razvoje I istrazivanja. Ovi troskovi nemaju sposobnost aktiviranja, zbog toga sto u periodu istrazivanja vi ne znate sta ce biti rezultat istrazivanja. Vi istrazujete mogucnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov nacin, radite na tome godinama imate znacajne izdatke ali vi ne znate da li cete u tome uspeti. Da li ce ti izdaci dovesti do rezultata I kakav ce taj rezultat biti. I upravo zbog toga sto ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istrazivanja zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka I oni se tretiraju rashodom perioda. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troskove istrazivanja I sve te troskove moraju pokrivati na teret tekuceg rezultata, jer bi aktiviranjem dovelo do precenjivanja imovine a time I rezultata. Jer sta ako od ovih istrazivanja ne bude nista, kao sto cesto biva. Od otprilike 10 istrazivackih radova najvise 2 eventualno 3 ce donositi ekonomske koristi, svi ostali se smatraju neuspehom. Neuspehom iz koga se nesto naucilo ali u svakom slucaju ne daje rezultat koji ce nam obezbediti priliv buducih ekonomskih koristi. TROSKOVI RAZVOJA Faza razvoja dolazi nakon faze istrazivanja, znaci kada kod istrazivanja dodjete do toga da postoji mogucnost da rezultat istrazivanja bude doveden komercijalnom koriscenju tada pocinje faza razvoja. Sta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istrazivanja dodjete do nove tehnologije, do novog proizvoda , do novog materijala… u toj fazi istrazivanja vi zelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehnicka izvodljivost dakle vi mozete taj proizvod proizvesti, vi mozete realizovati takav proces proizvodnje npr. koristimo neki novi materijal ili novi nacin proizvodnje. Taj rezultat razvoja mozete koristiti sami a mozete ga I prodati. Znaci rezultat razvoja ima sposobnos primene u samom preduzecu ili sposonost prodaje nekom drugom preduzecu.Uprava firme ima nameru ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda, znaci nece ga drzati po fijokama sto isto tako ponekad biva. Imamo proizvod koji I dalje ima relativno dobru prodju na trzistu I necu da plasiram novi proizvod sada zato sto cu imati visoke pocetne troskove a ovaj proizvod I dalje donosi dobar profit. Odlozicu nov proizvod za neko buduce vreme, znaci nemam nameru ni da ga prodam ni da ga koristim. 19

iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troskovi istrazivanja bili opravdani. znamo da zelimo da ga iskoristimo. da razdvojite fazu istrazivanja I fazu razvoja I ovde vazi pravilo da ne smete troskove istrazivanja koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istrazivali sada ukljuciti u vrednos pronalaska. neki novi pronalazak? Ne to je jako tezak posao.To sto imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaci da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. nesto zbog cega nikakve koristi u buducnosti biti nece.( drzava kao nosilac javnih prava).”Standard 38 kaze NE!! ovo sto ste tretirali kao troskove istrazivanja. Dakle ne smete sada reci : “ e pa cekajte ovo istrazivanje je dalo pocetne ideje od koje smo mi dosli do novog proizvoda. morate imati para znaci morate raspolagati sredstvima koji ce vam omoguciti da taj novi pronalazak iskoristite. Jer ste vi tretirajuci kao rashod troskove istrazivanja smanjili rezultat. Znaci ako imate nov pronalazak nece vam biti lako da ga prodate.) Cak I proizvodnja pilot postrojenja moze se smatrati troskom razvoja. Nikad vise koznih jakni nije setalo gradom I to sa malo novca I mozda boljeg kvaliteta jer mozete oprati vestacku kozu a pravu morate nositi na posebno ciscenje… te firme koje su pronasle nove materijale su osvojile veliki deo trzista. zatim morati ispitati da imate sposobnost da to uradite. tj vestsacke koze. Zatim potrebno je da postoji trziste za datim proizvodima I da postoji neko ko ce kupiti to sto ste vi proizveli koriscenjem novog postupka. mozemo li mi sada cenu kostanja tog novog proizvoda utvrditi tako sto cemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. vazno je za priznavanje da mozete tacno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. Prvo je koncesija za koriscenje neobnovivih prirodnih 20 . ali nema vracanja na staro. novi materijal kao rezultat razvoja( vidite kakav je preokret u industriji koze izazvala proizvodnja vestackih materijala. znaci ne mozemo ponove te troskove iskazati kao nabavnu vrednost(??? NISAM SIGURNA) ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drzava. Prvo to ne moze raditi svako a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je prilicno ogranicen. znaci imamo pronalazak . Jos je potrebno da imamo raspolozive resurse I finanskijske I tehnicke I kadrovske bilo da zelite da koristite proizvod ili zelite da ga prodate. Pilot postrojenje nam sluzi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. Sta bi bile aktivnosti razvoja? Mozete dizajnirati novi alat. jer zelimo da izbegnemo da iskazemo kao sredstvo nesto sto zapravo nije. imamo para ali ne znamo kako. to nije nova fabrika. znaci vi u cenu kostanja mozete uneti samo troskove razvoja. Sta je smisao svih ovih tipova o kojim je bilo rec? smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzece. Jedno je nesto stvoriti a drugo je stvoriti uslove za komercijalno koriscenje tog proizvoda. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. To je pilot postrojenje koje sluzi samo da se istestira mogucnosti novog postupka. da li je sve na svom mestu ali to postrojenje ne moze se komercijalno koristiti. I konacno. Sada cete na dodatnu vrednost novog pronalaska pa cete otpisivati tako visoku vrednost pa cete opet kroz veliku amortizaciju jos jednom smanjiti rezultat I smanjiti time vas poreski teret. to je bio rashod I sa tim je zavrseno. dakle on je napravljen samo da bi se testirao novi tehnoloski postupak. KONCESIJE PATENTI I SLICNA PRAVA Koncesija je pravo koje drzava prenosi na preduzece omogucavajuci mu ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo ili da se bavi odredjenima poslom. Recimo mozemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja ili moze dati konceciju za eksploataciju suma. znaci samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. mozete dizajnirati novi proizvod . Znaci jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. kod novog materijala kod novog dizajna… Ovo je jako vazno . Znaci da budemo sigurni da ce po osnovu tog sredstva u buducnosti priticati ekonomske koristi. Troskovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troskove razvoja. znaci da mozete da odgovorite na pitanje koliko nas kosta razvoj kod novog proizvoda .

Kako se odredjuje njena vrednost? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije dosli(????) ali neka preduzeca dobijaju besplatno koncesije ako su ti poslovi od opsteg znacaja. A suma je obnovivo prirodno bogatstvo. a vi znate da je koriscenje tog auto puta jako slabo. A sta ako se izgradi pruga pored tog puta. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. Ako istrazivanja pokazuju da nije izvesno da ce svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazacu ili korisniku. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da cete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci na ime naknade platiti recimo 1 euro. Predpostavljam da znate sta je to licenca. Moze ga koristiti ko hoce jer vi vise nemate monopol. trajanje koncesija. Ako bi se naknada placala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo vec kao posebni pojedinacni trosak. Dakle vi proizvodite neki proizvod I kazete troskovi materijala toliko. ono sto je vazno je da ce licenca biti tretirana kao sredstvo dakle aktivirana samo pod uslovom da se naknada za koriscenje licenlce placa odjednom. Drzava I to tako sto mu zastitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina samo on taj pronalazak moze koristiti. On moze glasiti na 25 ili 30 godina. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaci za koliki period moramo iznos koji smo platili preneti na troskove. Na primer:dobijete koncesiju za koriscenje auto puta. Vasi prihodi od koriscenja puta vise nece biti isti jer ce jedan deo I putnika I tereta biti prevezen zeleznicom. znaci ima pravo monopola nad koriscenjem tog pronalaska.bogatstava znaci kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne posto koriscenje tog rudnika prestaje. Znaci najduzi period je period u kome imate zastitu I kazete vas patent je zasticen u narednih 15 godina. A koncesija se moze dati I za obavljanje odredjenog posla. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. za to placam 50000 euro e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje cete iskazati u bilansu I otpisati u periodu od 5 godina.a moze biti I kraci ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vasim pronalaskom nece imati traznju. Najduzi rok na koji vi morate da otpisete vas patent je 15 godina. Dakle ne mozete uzeti iskljucivo rok na koji glasi ugovor nego morate uzeti I ove druge faktore koje treba da vam pokazu I da vas uvere ili razuvere da ce ekonomske koristi biti bas toliko velike. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. sopstvenog ili kupljenog. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti slicnih prava koje je drzava odobrila. Koja je najpoznatija firma koja prodaje fransizu? Mc donalds. Zavisnosti od vrste koncesije zavisi I vreme trajanja. Znaci vi odredjenom preduzecu date pravo da iznajmi auto put da ga koristi odredjeni broj godina I da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drzavi na koriscenje. Ako kazete kupujem licencu za period od 5 godina. a to je poseban pojedinacan trosak za taj proizvod. Mi kazemo dobili smo koncesiju na 20 godina za koriscenje nekog dobra. a ha I troskovi za naknadu licence toliko. Za razliku od koncesije fransizu prodaju preduzeca. troskovi rada toliko. kao I kod koncesija. Patent je ekskluzivno pravo koriscenja odredjenog pronalaska. Racunovodje obicno zagovaraju da taj rok otpisivanja bude sto kraci. Recimo koncesija za izgradnju auto puta. Ima li onda osnova da preipitate vek trajanja koncesije I da vek trajanja skratite. Sta 21 . Taj jedan euro je posebni pojedinacni trosak pri proizvodnji tog proizvoda. narocito tamo gde nije izvesno da ce preduzecu priticati ekonomske koristi po osnovu koriscenja koncesije. Za patente vazi isto pravilo sto se tice otpisivanja. onda cete koncesiju otpisati za 15 godina. Da li je fransiza imterijalno sredstvo? Ko prodaje fransizu? Mogli bismo reci pravo na biznis.

Znaci ako je neto imovina te firme 100 a kupac za tu imovinu placa 120 onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. tolika je neto imovina. propisuje standarde za proizvode I usluge I vrsi nadzor da ne bi doslo do gubitka good will-a. znaci da ne bi doslo pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi I usluge manjeg kvaliteta od standarda koje je on utvrdio. koja imaju odlicnu poziciju na trzistu. svoje procedure I postupke. Da bi se iznd prosecan profit ostvario te firme moraju imate odredjene karakteristike. Dok je bila vazeca 4. Good will se lako gubi. I znaci kada bude kupovao tu firu on nece ponuditi 1000 000 vec 1200000 I time ce on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. Zato sto je good will jako osetljiva kategorija. direktiva iskljucivo I pre standarda 22. jer je jako tesko tvrditi da cete vi u nekom jako dugom roku zahvaljujuci good willu ostvarujete iznad prosecne profite. vi ne znate. Znaci cinjenica je da firma ima good will I pre nego sto bude prodata ali posto je to interno generisano dobro I sto nije moguce pouzdano proceniti vrednost tog dobra . Standard 22 je uveo izmene I dopusta da se otpisivanje good willa vrsi I u duzem vremenskom periodu ali ne duze od 20 godina. Znaci kada kupite firmu vi platite good will I mozete u bilansu iskazati good will kao posebnu bilansnu poziciju. druga firma ima za 40000 veci prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. aktivira se I otpisuje. on u stvari kupuje buduce profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka investitor ce biti spreman da plati vise nego sto je neto vrednost te firme. koja su dobro organizovan. Obe imaju isto imovinu 1000000 eura. koja imaju sposoban menadzment. Znaci nece ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana visina good willa moze biti 200000 ako kupac procenjuje da ce najmanje 5 godina zaredom ostvariti profit koji je za 40000 veci od prosecnog profita u datoj grani. Obicno kazemo da good will predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznad prosecan profit. Na primer:imate dve firme I obe se bave proizvodnjom sladoleda. Dva tri pogresna poteza menadzmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite I da se potpuno izgubi vrednost good willa. Znaci obicno je rec o firmama koje imaju zaista odlican ugled medju kreditorima. koja imaju kolektiv koji je kvalifikovan I firmi odan. Kada je rec o otpisivanju good willa tu nema cvrstog pravila. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme I zbog toga se aktivira tek onda kada je stecen kupovinom. znaci pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznad prosecan profit. o pravo da posluje po pravilima Mc Donalds-a fransiza predstavlja sredstvo. ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trejanja good willa. Posto investitor kada kupuje firmu. jer naravno to se ne dobija za dzabe. Samo placeni good will ima sposobnost aktiviranja. medju dobavljacima. Pa se iz razloga opreznosti insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj 5 godina. To inace se cini I za ostala 22 . Prva firme u proseku ostvaruje dobitke koje iznose 150000 a druga ostvaruje dobitke od 190000. znaci kad bi vas bilo ko pitao pre nego sto se ponudi kupac da plati koliko vredi vas good will. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnoscu. Tih 40000 razlike da li je to good will tj njegova visina. I naravno da za onu firmu koja plati.on prodaje firmama koje kupuju: nacin rada . Znajuci da se good will lako izgubi nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. I on kazemo sklapa ugovor o fransizi . nije jer je to razlika za jednu godinu. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednoscu. Poslovna vrednost preduzeca ili Good-will Godd will je siri pojem od imidza firme I racunovodje imaju preciznu meru visine good willa. svoje ime. Koje vazno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zastitni znak. Prosecna stopa u toj grani je15% prinos na sopstveni kapital. Pa se racunovodstveno visina good willa utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac placa za firmu kao celinu I visine neto imovine te firme. smatralo se da period od 5 godina period u kome treba placeni good will otpisati.

ipak u nekim slucajevima to nije lako uraditi. To znaci da cete vi u vasim knjigama odvojeno vodit zemljiste odvojeno voditi 23 . koji proizvod I koji kvalitet proizvoda je rec. alati. kod onih firmi ciji je poslovni ciklus duzi od 12 meseci onda ce se dugorocnom imovinom ce se smatrati imovina ciji je rok duzi od poslovnog ciklusa. Ovo iskazivanje u bilansu ne znaci da se zemljiste I gradjevinski objekat zajedno procenjuju. Koji problemi se kod rasclanjavanja mogu pojaviti? Kada je u pitanju stalna imovina kako iskazati u bilansu zemljista na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. poslovni inventar • Ulaganja u izgradnju I avanse Sta su to prava izjednacena sa zemljistem? Kada uzmete u zakup zemljiste na 99 godina ne sticete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem. Vi kada pravite poslovnu zgradu vi je pravite na nekom zemljistu. Resenja su razlicita ali najveci broj zemalja se odlucuje da u tom slucaju iskaze zemljiste I gradjevinski objekat zajedno. iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Vi mozete nekome odobriti da koristi vas znak I on ce to platiti ali ako koristi neovlasceno vi ga mozete tuziti. Znaci mozete napraviti sjajan logo ali ako niste prepoznatljivi po njemu I ako ga niste zastitili kod nadleznih drzavnih organa ta logo vrednost ne moze biti aktivirana. Ovo sve osim onoga duze od jedne godine vazi za svako sredstvo. isporuke pruzanje usluga .imaterijalna ulaganja. da li cete onda tu zgradu I to zemljiste iskazati kao jednu bilansnu poziciju. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde nizi nego kada je rec o materijalnim ulaganja. na to se misli kada kazemo zemljiste koje se nalazi u svojini I prava koja proizlaze iz tih zemljista. Znaci ako je poslovni ciklus kraci onda ce se uzeti godinu dana a ako je duzi od godinu dana onda ce se uzeti duzina poslovnog ciklusa da bi se odredilo da li je neko dobro dugorocno vezano ili ne. MRS-16: nepokretnosti masina I oprema. zemljista . I zato je zastitini znak vazan I predstavlja deo imaterijalne imovine I zato mozete tuziti nekoga ko koristi neovlasceno vas znak. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguca. ciji je vek trajanja duzi od godine dana odnosno od trajanja poslovnog ciklusa. sta postrojenja. BILANSIRANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta koji se smatraju kao I imaterijalna ulaganja dugorocno vezanom imovinom odnosno imovinom ciji je vek trajanja duzi od 12 meseci a u standardu cemo naci. ko je ovo ali kada vidite znak Coca Cola ili Nike vi odmah znate sta je to I ne morate da citate sta je iza toga. Vi odmah pitate sta je ovo. vi odmah znate o kojoj je firmi rec. Kada je zastitni znak materijalno dobro? Samo kada je zasticen zakonom. Ne mozete ga prodati niti ga iskazati kao imovinu. Sta sve obuhvataju materijalna ulaganja? • Zemljista I prva koja su izjednacena sa zemljistem • Gradjevinski objekti • Tehnicka postrojenja I masine • Ostala postrojenja. Kako cete u bilansu iskazati odvojeno gradjevinski objekat odvojeno zemljiste ili cete buduci da oni predstavljaju jednu celinu. jer je to duze od jedne godine specificnost stalne imovine. sta se podrazumeva pod nepokretnostima: to su materijalna sredstva koja se koriste duze od 1 obracunskog perioda za potrebe proizvodnje. Na primer:napravite firmu I vas logo I kazete e to je moja imovina a niko vas ni ne prepoznaje po tome. jer ne moze zgrada da stoji u vazduhu. Rasclanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rasclanjavanje materijalne imovine lako jer mi znam sta su masine.

zgrada ili oprema u toj zgradi. Dakle ako se ne moze prodati ili zavrsiti onda je to cist gubitak ili ostali rashodi. Gradjevinski objekti imaju ograniceni vek trajanja I otpisuju se. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcionise. Postoje I obrnute situacije. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. vodovod grejanje normalno spada u gradjevinski objekat. Znaci ako ta investicija nikada nece biti zavrsena to sto ste zapoceli I sve sto ste ulozili do tog trenutka ste izgubili I to onda u bilansu I tako treba iskazati. Ukoliko ce investicija biti dovedena do kraja onda do sada izvrsena ulaganja mozete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. Dakle po nabavnoj vrednosti odnosno po ceni kostanja Avansi za osnovna sredstva 24 . Ako obracunavate rezultat u kracim periodima to ce dovesti do premetanja rezultata. Ta zgrada postoji samo da bi se zastitila oprema. Samo kada iskazujete u bilansu saberete njihove vrednosti I prikazete kao jednu poziciju. Ako biste to iskazali zajedno I kazete gradjevinski objekat zajedno sa zemljistem vredi milion. Odvajaju se zato sto se zemljiste ne otpisuje. Posto je lift postrojenje koji omogucuje da gradjevinski objekat vrsi svoju funkciju onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta I bice iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Dakle kada god budete u dilemi da li nesto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se sta je u tom odnosu vaznije. Ali u pojedinim slucajevima to nije do kraja jasno Da li je lift postrojenje? Jeste I nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. znaci cim se pocne koristiti odmah se smatra da je utrosen. procenjeni vek trajanja je 20 godina I svaki godine biste morali da otpisujete 50000. znaci na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo da li ce ta investicija u toku biti dovedena do kraja?znaci da li postoji ili ne postoji rizik od zavrsetka takvog ulaganja. Tako resenje moze ako ne vrsite mesecno obracunavanje rezultata odnosno godisnje. to je dobro sa neogranicenim vekom trajanja I nije predmet otpisivanja. Vrednovanje investicija u toku ce se vrsiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Znaci kada nadjete alat u osnovnim sredstvima znaci da je njegov vek trajanja duzi od godine dana ma koliko on bio skup. Razgranicenje alata na onaj koji ce biti tretiran kao osnovno sredstvo I onaj koji ce biti tretiran kao obrtno sredstvo Ovde vazi sledece pravilo. Znaci standardi su usvojili pravilo po kome se vrsi podvajanje na stalnu I obrtnu imovinu a to pravilo je vek trajanja I to kao iskljucivo pravilo. Dakle to sto se iskazuju u bilansu ne znaci da se u knjigama ne vode odvojeno. Sta je vaznije kod trafo stanice. Masina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu kao gradjevinski objekat. U tom slucaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme I iskazati u okviru opreme. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj sitan inventar to znaci da je vek trajanja kraci od godine dana. To ne bi bilo u redu. U nekim zemljama ima resenje da se alat koji se koristi do godine dana odmah knjizi kao trosak tj rashod. Sav alat ciji je vek trajanja duzi od godine dana bez obzira na pojedinacnu vrednost tretira se kao osnovno sredstvo. Npr trafo stanice. Dakle imacete racun zemljista a onda cete imati odvojeno racun gradjevinskog objekta. sav alat ciji je vek trajanja kraci od godine dana opet bez obzira na pojedinacnu vrednost bice tretiran kao obrtno sredstvo. Naravno smatra se da instalacije. Dugo su bila koriscena dva kriterijuma: visina vrednosti I vek trajanja. Moramo odvojiti vrednost zemljista I moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. Ukoliko prekid u izgradnji iz bilo kojih razloga onda takva ulaganja tj ulaganja koja su do tog trenutka izvrsena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u buducnosti. Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim slucajevima tu nema dileme. Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku.gradjevinski objekat. da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta.

OTPISIVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. Uslovi za priznavanje su isti kao I kod sredstava . znaci jeste potrazivanje ali to je potrazivanje koje nece biti pretvoreno u gotovinu. dakle: • Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeca • Da je rezultat proslih dogadjaja • I da ce doneti ekonomske koristi u buducnosti To je isto vazilo I za nematerijalna ulaganja. 25 . Znaci svako potrazivanje koje iskazete mora biti pokriveno takvom saglasnoscu vaseg duznika da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potrazivanje prema njemu. 16. što znači da je njen vek trajanja duži od godinu dana. posaljete dva primerka I on pogleda I proveri I kaze da . To potrazivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju( kada nam da dobavljac masinu mi knjizimo povecanje osnovnih sredstava I gase se potrazivanja po osnovu avansa)I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja nego u okviru potrazivanja. zbog toga što imovina čiji je vek trajanja neograničen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograničen). jedan vam posalje a jedan zadrzi. Pošto je vek trajanja dug. dakle generalno govoreci o sredstvima ovo su uslovi za priznvanje.Prvo moramo znati zasto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja kada su avansi potrazivanja za iznos novca koji je placen unapred pre nego sto je sredstvo isporuceno tj pre nego sto je njegova izgradnja zapoceta odnosno zavrsena. vi ste poslali dopis duzniku I napisali po nasoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. I vazice I za zalihe. to je nacelo pojedinacnog procenjivanja. međutim. a ne i obrtna? Odgovor je zbog dužine veka trajanja. Procenjivanje se vrsi pojedinacno. kolika će biti vrednost imovine po proteku određenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. Znaci da se to ne bi radilo I da bi zadovoljili princip jasnosti ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. Razlog zbog cega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruzanje jasne slike o likvidnosti preduzeca. To ne znači da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. Zato se otpisivanje vrši samo na onu imovinu čiji je vek trajanja ograničen. koje mi necemo naplatiti nego ce se pretvoriti u osnovno sredstvo. kako se vrši raščlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. Znači. Time ste vi izvrsili popis svojih potrazivanja a on popis svojih obaveza. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. VREDNOVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. ili duži od trajanja jednog poslovnog ciklusa. novembar 2004. zato što stalna imovina ima duži vek trajanja. tj. tacno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu parafira oba primerka . ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. odnosno po sadasnjoj vrednosti naknadno. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam sta se tu nalazi pa da izvlacim avanse da bi izracunala pravi racio likvidnosti. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom određenog obračunskog perioda. dakle ne mozete uneti neko fiktivno potrazivanje kao on meni duguje a on nema pojam o tome. Naknadno procenjivanje imovine. Na kraju godine sta ste uradili. Utorak. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. bez obzira na način sticanja). A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost za sredstva stecena kupovinom I cena kostanja za interno generisna sredstva. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vazno je da se taj avans odnosi na sredstvo tj da ga mozete povezati sa sredstvom na koji je taj avans dat I naravno da je taj avans pokriven savesnoscu duznika.

Na ovaj način želimo da ispoštujemo načelo uzočnosti (načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu). rasporedi na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. Ako se pođe od tako definisanog cilja. ako se govori o apsolutnom održanju supstance. Prvi iznos. da kada se posmatra jedan obračunski period. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. utvrđivanje vrednosti imovine. Razlika između te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obračunskog perioda. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. Znači. tj. onda se visina otpisa utvrđuje tako što uporedite vrednost imovine na kraju. očito je. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je održavanje supstance. dinamičku i organsku. važno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. Ovako definisani cilj otpisivnja. Ovde je važno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. na kraju njegovog veka trajanja. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. odnosno koliko je ta imovina tokom obračunskog perioda izgubila svoje vrednosti. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. putem otpisivanja. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak raspoređuje na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. i deo koji je nepotoršen. dakle. Ili drugačije. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. moežemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznačajnije spomenuti statičku.Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. iskazuje se kao trošak. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. To zbog toga što želimo da dođemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrđivanje raspodeljivog periodičnog rezultata. a drugi deo se zadržava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obračunskih perioda. odnosno rashod. niti utvrđivanju raspodeljivog rezultata. šta će biti cilj otpisivanja. odnosno u kojima to sredstvo dobacuje prihode. Znamo da. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrđivanje stanja imovine. jasno je da to ne može biti nabavna. Pošto je otpisivanje način na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. već je namenjen obezbeđivanju određenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na početku obračunskog perioda. koje nastaje usled dejstva različitih faktora. Potpuno drugačiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. a to je utvrđivanje periodičnog rezultata. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. Ako želimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. Pažnja je. nego reprodukciona vrednost sredstvava. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. Što znači. od otpisivanja se očekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. Može se reći. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. ako govorimo o relativnom održanju supstance. Pa saglasno tome. ako se pođe od toga da je primarni cilj bilansa utvrđivanje imovine preduzeća. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. kroz otpisivanje. ali nije isto zbog tehničkog progresa koji se u međuvremenu dogodio. Kod dinamičkog shvatanja bilansa. Koji od ovih ciljeva otpisivanje može da ostvari? 26 . nije namenjen ni utvrđivanj imovine. Dakle. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To.

a pošto nisu nadoknađenih znači da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. Ne može se. šta se događa kad se neko sredstvo otpiše. tj. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat čija raspodela neće ugroziti održavanje supstance) što i jeste cilj. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinačnih imovinskih predmeta. treći naredne 2. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najčešće korišćenih metoda za utvrđivanje vrednosti firme kao celine. Ali pored nje redovno se utvrđuje tzv. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. i to se otpisivanjem konstatuje. Problem nadoknade je problem između prihoda i rashoda. Otuda cilj po statičarima teško da može biti realizovan otpisivanjem. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. Dakle. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obračunskom periodu. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. u tom otpisivanju. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Ovaj cilj se može ispuniti. Dakle. recimo čija je vrednost 1000. određeni iznos sredstava. već rashod (po definiciji sredstava). četvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. koji nije pokriven prihodima datog obračunskog perioda. biti i međusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Znači imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu različite stvari. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. Otpisi postoje. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. Da li se otpisivanjem može obezbediti održanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. osim što će biti raspodeljiv. to zavisi od odnosa između prihoda i rashoda. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeđujete da rezultat ne bude precenjen. ne možete utrošene vrednosti nadoknaditi. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike između aktive i obaveza). Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. Kada govorimo o utvrđivanju vrednosti preduzeća. Ovaj cilj se može osporavati! Pre svega. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobađa. umanjena za pojedniačne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. Zbog toga što statičko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. Sredstvo se troši. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehnički postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. tj. Ali. ali to znači da otpisa nije bilo. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku 27 . Da li možemo obezbediti obračun raspodeljivog periodičnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostižan cilj kada je reč o otpisivanju. i zato otpisivanje ne može biti instrument za utvrđivanje vrednosti preduzeća. treba zaključiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Znači ne možemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. dakle. od toga koje ciljeve preduzeće želi da korišćenjem te imovine ostvari. privremeno. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje uzavisnosti od njene namene. jednostavno. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. možete imati otpise sredstava a da. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. od otpisivanja očekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. Prema tome. zato što kupac želi zapravo da proveri koje on profite može očekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaže. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se određuje vrednost preduzeća. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. Čak teško da može biti i instrument za utvrđivanje same imovine preduzeća. prema ustaljenim pravilima onda će utvrđeni rezultat. Jer.Kada govorimo o cilju otpisivanja po statičkom shvatanju. pa i trajno. Smatra se da otpisivanje može obračun raspodeljivog periodičnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamičkom teorijom. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novčani oblik. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. prinosna vrednost preduzeća. Šta se događa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200.

treće treća). naredne godine druga. Da bi se pojavila trajno oslobođena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. možemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobađanje određenog iznosa sredstava. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. može se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u različitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. određeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. pa nema ni privremeno ni trajno oslobođenih sredstava) 2. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno oslobođena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. 3. zbir godišnjih otpisa 300. Zato se tako oslobođena sredstva tretiraju kao privremeno oslobođena sredstva. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traži ulaganje odmah u narednom periodu. Otpis je linearan.veka trajanja. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. 1 2. već da ta potreba za zamenom biva u različitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. sva sredstva koja su bila oslobođena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. Čak. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Šta su privremeno oslobođena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. To naravno uopšte nisu male sume. prve godine. 8. На Садашња вред. da imaju različiti vek trajanja. pa je 1500/5=300). 1200 1200 300 300 300 300 2. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. u tom slučaju nema trajno solobođenih sredstava) 3. Збир Замена Ослобођена амортизација Крају mашина СВ Отписи Отписа год. slobodna. Nema zamene u toj godini. 900 1200 2100 600 900 1200 2700 300 600 900 1800 300 600 900 1200 300 1500 900 1200 2100 600 900 1200 2700 600 900 900 900 900 900 900 900 1800 2700 3600 3000 2400 1800 1500 1500 1500 900 1800 2700 2100 1500 900 1800 900 1800 1200 600 900 900 900 900 900 900 900 900 Ako imate prvu mašinu. 6. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. 7. Po isteku pete godine. укупно Привр.Укупна Год. Vrednost mašine je 1200. Kada se materijal potroši u datom obračunskom periodu. PRIMER: Imamo tri mašine čija je nabavna vrednost 1500. godišnji otpis 300. Ali kad se sredstvo otpiše.трајно емено 1. procenjeni vek trajanja 5 godina. Osim privremeno oslobođenih sredstava mogu postojati i trajno oslobođena sredstva. Oslobođena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno oslobođena. 3 4 5. kažemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. 28 .

Privremeno oslobođene amortizacije više nema. da se sredstva nabavljaju u različitim vremenskim periodima. Jer dolazi do stalnih zamena. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. što je sada kraj treće godine. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno oslobođena sredstva. od toga je 900 stalno. Neki raspored starosti tj. Oslobođena amortizacija iznosi ukupno 1800. drugu i treću godinu. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na početku. One se gubi onda kada sredstva postanu približno jednakog veka trajanja. tačno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. ako je ukupno vreme vezivanja 15. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od čega 900 ostaje kao trajno oslobođeno. onda je prosečno vreme vezivanja 3 godine. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. druge 900. a 600 privremeno oslobođeno. tri godine 20 %. razbijete na ulaganja od po 20%. četiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. Znači meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. Od tog trenutka postoje samo privremeno oslobođena sredstva. Dakle. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. tokom života preduzeća se menja. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. neće izdržati svih pet godina. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. Na kraju šeste godine. Ukupno je oslobođeno 900 (300+600) i to je takođe trajno oslobođeno. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. Znači 20% vaše amortizacije je praktilčno u tom sredstvu vezano 15 godina. iako je njegov vek trajanja 5 godina. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). sve ostalo je privremeno oslobođeno. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). a vrednost treće 1200. da su sredstva različitog veka trajanja. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). Četvrtih 20% vezano je 4 godine. i ako se otpisuje linearno. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. šta znači da je prosečno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumačite ovo da je jedna godina vezana 20%. na kraju šeste zamenu druge. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. da je dve godine vezana 20%. I ovaj efekat trajno oslobođenih sredstava se može tako izgubiti. Najčešće pitanje-šta ovo znači? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. Ovo zbog toga. su prilično rigorozni. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. ali vi svodite na godišnji otpis . vek trajanja 5. Znači. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. biće zamenjene posle 3. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. akumulirana amortizacija je 1500. ili kada broj 29 . i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno oslobođeni. Kako se izračunava prosečno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. Jer će možda doći do kvara. od ovih 1800 ne možemo reći da je sve trajno oslobođeno. To znači da kada početna vrednost opreme. Treće godine kupuje se trća mašina. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno oslobođenih otpisa. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. Ovih trećih 20% vezano je prvu. Treba da postoji monetarna stabilnost. U knizi kod prof. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). Rankovića piše koliko možemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno oslobođenim sredstvima. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina.67. A s druge strane.Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. 5-3/5=66. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete prosečno vreme i podelite sa prosečnim vremenom. ne 1500. nabavićete i neku mašinu čiji je vek trajanja 3 godine. i ona se takođe otpisuje. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izračunali prosečno. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno oslobođenim. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300).

SUŠTINA je da znate šta znači i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno oslobođena sredstva. a pre svega finansiranja. imate samo privremeno oslobođena sredstva. njihovog odbacivanja i sl. već problem zamene. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. Ne insistiram na tome da ovakve računice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog računovodsrva. Namenjeni su isključivo internim korisnicima informacija. Znači kada uporedite početnu vrednost sa trajno oslobođenim sredstvima. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. a nekih je vezano 1 godinu. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. u pogonskom obračunu. dok se ne dostigne koeficijent elastičnosti efekta proširenja. Otuda zaključak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. za potrebe poslovnog bilansa. da preduzeće posluje rentabilno 2. i obično se baziraju na dnevnim cenama.mašina dostigne 66. a za potrebe utvrđivanja oporezivog periodičnog rezultata. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. da su ta trajno oslobođena sredstva privremenog karaktera. efekat trajnog oslobođenja prestaje da postoji. Pri utvrđivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. Tu postoje propisane stope otpisa koje država priznaje kao stope po kojima će biti utvrđena amortizacija iskazana u poreskom 30 . i kada postoji. I onog trenutka kada početna vrednost dostigne 66. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obračuna. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. za potrebe kalkulacije. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. Ranije je kod nas postojao propis koji je određivao minimalnu visinu stopa amortizacije. Zašto nam je važno gde sve otpisivanje može da se vrši? Ne naravno zbog toga di bi smo znali mesta. da tržište prihvata porast obima proizvodnje 5. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost može odstupati od tržišnih cena. Takav propis je ukinut. nego da bi smo znali ciljeve. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. društvena svojina nestaje. da su sredstva deljiva i da se mogu delimično zamenjivati 4. a kada je reč o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. Da je pojava trajno oslobođenih sredstava više izuzetak nego pravilo. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od države. Jer rezultat koji se utvrđuje u pogonskom obračunu naziva se ekonomski rezultat.67% vrednosti trajno oslobođene amortizacije. visina otpisa se utvrđuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi održanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na način da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. cela priča je sračunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti može obezbediti priliv privremeno i priliv trajno oslobođenih sredstava. prihvatanja porudžbina.67% trajno oslobođene amortizacije. Gubi se efekat trajno oslobođenih sredstava. kalkulacije i poreskog bilansa. Zbog toga. Otpisivanje sredstava može biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. Dakle. Da shvatite na koji način likvidnost firme može biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. s obzirom da dolazi do privatizacije. Sa aspekta poreskog bilansa. za ocenu rentabiliteta posla. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrđivanje prodajnih cena. i onda je visina otpisa obračunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti.

druga može biti u poreskom i treća može biti za potrebe kalkulacije. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je država propisala. automobili koji troše običan benzin. Odnosno. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane državnih organa. ovakva odluka države će sredstvo učiniti nepodobnim za dalje korišćenje. Naravno. ili iscrpljenjem supstance (kada je reč o prirodnim bogatstvima). nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše običan benzin plaćati visoku novčanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. razorni vetrovi. a preduzeća po pravilu nemaju stručnjake koji bi mogli da im kažu po kojoj stopi. preduzeća su se našla u čudu. imate automobil koji troši običan benzin.bilansu. zemljoresi. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. 2. vanrednih događaja kao što su požari. I država propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 2. One ''alfa'' tabele o kojima ste možda čuli. su u stvari stope otpisa utvrđene za potrebe oporezivanja. rabaćenjem. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. i država reši propiše da. Znači rezon države je sledeći: možete vi u poslovnom bilansu da obračunate koliku god hoćete amortizaciju. zato što su ciljevi različiti. fizičkim trošenjem tj. poplave. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 1. 31 . Sada mnoge računovođe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. u periodu od godinu dana. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preračunali bi ste se i npr. ne mogu da otpisuju koliko hoće. sada možemo da otpisujemo koliko hoćemo. da otpisuju svoju imovinu. treba otpisati u istom periodu. na primer. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. koji se ne mogu predvideti. koji je određivao minimalne stope otpisa. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduže na period koncesije. klasifikujemo. imate tri otpisa za ista sredstva. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. protokom vremena. Kada bi ste imali takav jedan automobil. sve štete koji nastanu povodom događaja na čiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne možemo uticati. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. radi zaštite životne sredine. i čim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine.) 3. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. cene padaju. koje se koriste u Nemačkoj. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. odnosno na vreme otpisa koncesije. nepodobnost – npr. najmanje. ekonomskim razlozima. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne dođe do stopa koje će njemu odgovarati. Dakle. Preduzeća vrlo često te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. rekli: ne isplati mi se da ugrađujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. Znači. Iako bi možda period njegove ekspolatacije mogao biti duži. Dakle. ali za potrebe utvrđivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obračunatu po ovim stopama. zbog toga što su se u međuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niže troškove. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. Onog trenutka kada se pojavi na tržištu nova genetacija računara. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji.

2. ako dođe do obustavljanja neke investicije, sredstva uložena u izgradnju datog objekta ili date mašine, prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala može biti razlog za obustavu gradnje, i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). I I Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše, o tome smo već pričali: 1. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrđuje se konačna visina redovnih otpisa, koji se utvrđuju saglasno MRS i računovodstvenim politikama) 2. u pogonskom obračunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) I I I Postoji još jedna podela, prema tehnici otpisivanja: 1. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) I V Možemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim želimo da konstatujemo smanjenje vrednosti, bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – može biti redovno ili vanredno). Vanredno otpisivanje, za razliku od redovnog, je vezano za sredstva sa ograničenim vekom trajanja, a može biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograničen vek trajanja. Recimo ako dođe do poplava koje unište obradivo zemljište. To se događa, naiđe bujica i odnese plodno tle. Ostane kamen ispod. Vrednost zemljišta pre, i posle polave se dramatično razlikuje. To je povod za vanredni otpis zemljišta. Kod umetničkih predmeta koji se takođe neotpisuju, ali ne zato što nemaju ograničen vek trajanja, jer teško je verovati da bilo koje umetničko delo može trajati beskonačno dugo (možda jako dugo, kao piramide, ali ne beskonačno), kada dođe do značajnog, trajnog oštećenja nekog umetničkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Tu nema sistematskog otpisivanja, ali vanredni otpisi su mogući. 2. dopunsko otpisivanje Na osnovu čega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Naravno, plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje, koje možete predvideti. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja, shvatićete da to uopšte nije tehnički posao. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. Znači da identifikujete: - osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) - koliki je njihov procenjeni vek trajanja - metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). I tek pošto definišete politiku, možete pristupiti izradi plana. Onda je plan čisto tehnički posao. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. Znači, računovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje, a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. Znači ako kažete da ćete vaše građevinske objekte otpisivati linearno, da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom, da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode, vi ste time definisali svoju računovodstvenu politiku. Ako kažete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati, povećavajući znači vrednost imovine, onda je to takođe deo vaše politike. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate, koja su predmet otpisivanja. Znači u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. Naći će se njihova nabavna vrednost, procenjeni vek trajanja, eventualno procenjeni likvidacioni ostatak, navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute, kolika je bila njihova nabavna vrednost, koliki je njihov procenjeni vek trajanja, koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja, čak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Zato što se sredstvo može koristiti u određenom 32

vremenskom periodu. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja, onda ćete sigurno naići na tri različita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. Prvo, vek trajanja je period u kome sredstvo može pružati usluge; u kom je ono tehnički sposobno da pruža usluge. To je tzv. tehnički vek trajanja. (Katin PC 286, koji još uvek fantastično funkcioniše; on je tehnički u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. On je uvek kraći od tehničkog veka trajanja. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). Postoji i korisni vek trajanja, koji je kraći od ekonomskog. To je vek trajanja u kome, po politici zamene sredstava preduzeća, će dato sredstvo biti korišćeno. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse čiji je ekonomski vek trajanja 10 godina, naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina, jer želimo da izbegnemo rast troškova održavanja, i li želimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehničke ispravnosti naših vozila. Dakle, 7 godina koristimo, posle toga prodajemo i kupujemo nova. Ekonomski vek trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. Niko ne može reći da autobus posle 7 godina ne može više da se koristi, politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. Prema standardu 16 koji se bavi ovim pitanjem, u paragrafu 43, savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja, treba uzeti u obzir uobičajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi, očekivano fizičko rabaćenje (koje zavisi od režima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene), tehničko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze, vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili slična ograničenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. Ili na primer, mašina može da se koristi još, ali licenca za proizvodnju tog proizvoda ističe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga važi licenca. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u različitm zemljama različito je definisno. Kod nas važi pravilo: od prvog narednog meseca. Iako se sredstvo troši kontinuirano, otpis se vrši na mesečnom nivou, kod nas. Znači, svakog meseca knjižito otpis, i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis počinje da teče od prvog narednog meseca. Isto tako, za sredstva koja su otuđena u ovom mesecu, otpis prestaje od prvog narednog meseca. To je prosto konvencija, morate preseći negde. U nekim zemljama je to, recimo, na pola godine. U Nemačkoj, sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine, počinju da se otpisuju od prvog jula. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine, naravno, počinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. Takođe, bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpočeti po nabavci, a ne po početku korišćenja, zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. U paragrafu 46, MRS-a 16 se kaže da osnovicu za otpisivanje čini nabavna vrednost ilicena koštanja, koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak, pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka značajna, i da se može pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvožđa, starog građevinskog materijala). Ako navedena dva uslova nisu ispunjena, zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka, i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. Nisu slučajno ova dva uslova utvrđena, zaista je teško u mnogim slučajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. Ako imate mašine koje traju 10 godina, ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvožđa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak, i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno tržište može se ići na procenu i to uzeti u obzir. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16, i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja, a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. Imate pravo da izaberete, ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. Dopušteno je da sa degresivne metode pređete 33

na linearno otpisivanje, ali nije dopušteno obrnuto. Ovo zbog toga, što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu, a to se obično radi onda kada je vek trajanja kratak, pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan, i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. To se ne smatra instrumentom kojim se može uticati na visinu poreskog tereta. Ali ako otpisujete linearno, pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešie da pređete na degresivno otpisivanje, tako povećate otpise i smanjite rezultat – e država to ne dozvoljava. Neću Vam pričati metode otpisivanja, zato što očekujem da ih znate. Sve smo to naučili u prvoj godini. Potsetite se uslova za primenu načina utvrđivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na određene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. Očekujem da znate šta je linearna metoda, šta se otpisuje, koje su pretpostavke od kojih polazi, i koje su njene slabosti. Isto za degresivnu, koje su njene varijante. Znači, SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala, a to je kraj u Power point prezentacijama, pa ajde da dodam... Obračunati otpis predstavlja rashod perioda, osim ako je sadržan u učincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe, jer je u tom slučaju obračunati otpis uračunat u cenu koštanja. U prvom slučaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. U drugom slučaju, otpis če postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva, putem njegovog otpisivanja. Procenjeni korisni vek upotrebe, mora se periodično preispitati. Ako se pokaže da je očekivani korisni vek trajanja, pri tim preispitivanjima, kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. O ovome govori paragraf 49, MRS-a 16. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. U slučaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile, da izabrani metod ne odražava na pravi način gubitak ekonomskih koristi, metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu računovodstvene procene. U takvom slučaju, visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izračunavati po novoj metodi. 18.11.2004 BILANSIRANJE FINANSIJSKIH ULAGANJA Sta se smatra dugorocnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti sa aspekta dospelosti dugorocna I kratkorocna, pa da najpre definisemo sta su to dugorocna finansijska ulaganja. Kazemo da su to ulaganja novcanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi u druga preduzeca, sa namerom da se dugorocno drze, odnosno rok naplate tih potrazivanja je duzi od godine dana. Zasto imamo da se dugorocno drze, pa jos I ovaj dodatak? Zato sto ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi a to znaci da nemaju rok dospeca I to znaci da se na njih odnosi ovo da se dugorocno drze, a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeca a to znaci da je rok naplte duzi od godine dana. Sta znaci ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaci da vi tim ulaganjem sticete svojstvo suvlasnika. Znaci izmedju firme u koju ulazete I vas postoji vlasnicki odnos vi ste suvlasnik date firme. Sta znaci ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme I vas postoji duznicko-poverilacki odnos, dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Zbog cega su ova ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga.Jedan je dugorocnost koju sam vec pomenula a druga je da se posebnim evidentiranjem I iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti odnosno po osnovu prodaje 34

Vi ne mozete. vi nemate ucesce. Primer:imate firmu koja je vas veliki dobavljac. mora da bude ispunjen jos jedan uslov. Kako cete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time sto cete imati u nekoj firmi ucesce? Mi ucescem sticemo pravo glasa odnosno sticemo sposobnost da uticemo na donosenje poslovnih odluka u toj firmi. Dakle to su firme cije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti cijom se vi inace bavite. znaci drustva sa ogranicenom odgovornoscu I akcionarska drustva. Znaci ja hocu da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti odnosno bolje receno iz osnovne aktivnosti firme. Znaci nece ona nama dati nize cene. Vi ulazete u jednu firmu sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vas uticaj na poslovnu I finansijsku politiku te firme. znaci nacionalnim propisima moze biti dozvoljeno da se ucescem smatra ulaganjem u drugo preduzece recimo koje dostize minimalno 15% ili min 20% ali nikada 35 . finansijski polozaj… ali to nije vas primarni motiv. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao ucesce potrebno je da osim ovog motiva koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja.ucinaka. bilo da su to vasi veliki kupci ili dobavljaci ili firme koje se bave istrazivanjem I razvojem proizvoda cijom se vi proizvodnjom bavite ili firme koje se bave prometom roba cijom se proizvodnjom vi bavite. imali ste ga I do sada samo ne tako jasno odredjeno. Vi imate snazan interes da kod te firme imate snaznu poziciju. onakve kakve odgovaraju nama. ucesca 2. To nikada ne radite samo zato sto firma isplacuje visoke dividende. Ako mozemo da uticemo na odluke koje ce u toj firmi biti donete kakve ce onda te odluke biti. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kazete da imate ucesce. Zasto vi zelite da ucestvujete na njenu poslovnu I finansijsku politiku? Zato sto kroz taj uticaj zelite da unapredite sopstveno poslovanje. I to je razlog zasto se oni vode odvojeno I prihodi odvojeno prate. Sta obuhvataju dugorocna ulaganja? Mozemo ih najgrublje klasifikovati na tri grupe: 1. I ne treba . Ne. znaci visina dividende koju ona isplacuje nije vas motiv ulaganja. Vi to radite zato sto je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vase delatnosti. Redovnos vase proizvodnje. vas glas se nece cuti. Dakle mi cemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose pozitivno odraze na nase poslovanje. Dakle da biste mogli vrsiti neku uticaj vi morate imati makar 10%. ali cete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. taj broj vam onemogucava vas uticaj na poslovanje te firme. dugorocne plasmane UCESCA Ona nama nisu novi pojam. dugorocne hartije od vrednosti 3. Dakle ako imate 1% akcija koliko kod vi zeleli da na osnovu tih akcija uticete na tu firmu.direktivi osnovano je pravo da ovu granicu od 10% mogu podici ali ne vise od 20% . kvalitet vasih proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaca I od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete kao materijal koristite u daljoj preradi. I zato vi zelite da steknete ucesce u toj firmi. U zemljama clanicama EU po 4. Ali ako ste uz to I suvlasnik te firme vasa pozicija ce biti mnogo snaznija nego ako niste.zato sto ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad. Da bi se ucesca u opste javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeca. Naravno vi ne mozete pri sticanju ucesca potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma ili kakav je njen rentabilitet . To znaci da kada god se odlucujete da sticete ucesce u nekoj firmi to nikada ne radite napamet. ili samo zato sto vrednost te firme na trzistu raste. I vasa ucesca se uglavnom odnose na preduzeca za kojima vi vec imate odredjene poslovne odnose. Znaci ucesca se javljaju tek posto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeca.

I zato se takve firme oznacavaju kao zavisne firme jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme a firma koja vrsi kontrolu. ali nemate pravo glasa jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. 36 . I preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi cete prakticno tu firmu voditi. zemlje clanice mogu odrediti I visu granicu ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao ucesce. Obicna ucesca daju vam osnova za odredjeni uticaj ali vas glas se u skupstini akcionara gde vi upravljate nece narocito glasno cuti.iznad toga. Ako se znacajna I obicna iskazuju u jednoj poziciji onda su u napomenama koja prate tu poziciju prikazane odvojeno kolika su znacajna a kolika su obicna I bice navedeno na koje firme se odnose znacajna ucesca . tj vi koji posedujete vicinsko pravo glasa dobijate status maticne firme ili vrhovnog drustva. Pa se prema visini ucesca u pravu glasa. I zato se kaze u 4. verovato je da ce donete odluke mozda ne po svakom pitanju ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar namece tj trazi. jer bi to u tom slucaju odnosno ako kazete da imate ucesce samo ako imate 25% sva vasa ucesca ispod 25% ne mozete iskazati kao ucesca vec morate iskazati kao obicna ulaganja. Ako imate vecinsko pravo glasa. a to ne bi odrazavalo pravu sustinu vaseg ulaganja. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje ucesca znaci procenjivanje ucesca u trenutku sticanja vrsi se po njihovoj nabavnoj vrednosti . Zato sto ne mora da uvek zato mi kada odredjujemo kakvo je ucesce uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi a ne visinu ngazovanog kapital. vi ste ulozili kapital. Znaci minimun je 10. znaci kada neko ima 30% glasova znaci to je trecina od celine . znacajna 20%-50% prva glasa 3. sto vise ulozite u datu firmu vi imate snazniji uticaj na njenu poslovnu I finansijsku politiku. Znaci zato kada govorimo o ucescu uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. Znaci mogu imati 30% kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama ja nemam ucesce jer ja nemam mogucnost da uticem na tu firmu. znaci vi kazete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme . Uvek je bilo” koliko para toliko muzike” . Kako se ucesca dele? Posto smo rekli da su ucesca osnova za uticaj koji imamo. jer ce ona naravno raditi ono sto vi kao vlasnik akcije od njih trazite. jer izmedju 10 I 20% to nije ucesce da vam obezbedjuje da vi mozete bitno uticati na odluke koje ce biti donete. tada se takvo ucesce kvalifikuje kao vecinsko I vi nad tom firmom vrsite kontrolu to znaci da buduci da imate vicinsko pravo glasa vi cete birati ko biti u upravnom I nadzornom odboru. snaga naseg uticaja zavisi od visine ucesca. Zato sto ako imate preferencijalne akcije neke firme. Ako imate vise od 20% a manje od vecinskog ucesca u pravu glasa tada se kaze da imate znacajno ucesce. maticnog drustva… BILANSIRANJE UCESCA Ucesca koja su vecinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija pod nazivoj “ ucesca u povezanim preduzecima”. vecinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital I prava glasa u velikom broju slucajeva stoji znak jednakosti. hocu da na to obratite paznju ucesca dele na: 1. ja sada necu reci vise od polovine zato sto ne morate imati vise od polovine da biste imali firmu pod kontrolom ali vi morate imati vise glasova od svih drugih. U nekim bilansnim semama cak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znacajna ucesca a posebna za obicna ali se cesto znacajna I posebna ucesca iskazuju kao jedna pozicija ali se uvek odvajaju vecinska ucesca kao posebna bilansna pozicija.direktivi da gornje granica ne moze biti iznad 20%. Znac imamo ucesce u obicnim I ucesce u preferencijalnim akcijama. obicna 10%-20% prava glasa 2. Znacajno u sledecem smislu da vi mozete sada na skupstini akcionara uticati bitno. Vase ukupno ulaganje ce mozda biti 40% kapitala cete imati samo 20% glasova jer je deo vaseg ulaganja reprezentovan upreferencijalnim akcijama. to bi u velikom broju slucajeva znacilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima ali ne mora uvek biti tako.

bilansnu to je vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija I ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju.) sve te troskove mozete dodati na kupovnu cenu akcija I obrazovati nabavnu vrednostu vasih ucesca. ona je za mene zanimljiva zato sto se bavi prodajom ima siroku mrezu I bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. emisionu to je iznos za koji se akcija prvi put prodaje 3. jer ne mozete vi kupiti akcije na berzi.Nabavna vrednost ucesca je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela uvecanoj za zavisne troskove nabavke( troskovi provizije berzanskom posredniku. Ukoliko ucesca sticete razmenom akcija sto je takodje moguce. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera s obzirom na to da vi necete prodavati ucesca ni sutra ni prekosutra ni za mesec dana ni za godinu dana. E taj iznos koji bi ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini ucesca ne mogu biti ukljucena u nabavnu cenu ucesca. Dakle testiracete da li morate da primenite princip nize vrednosti ili cete zadrzati nabavnu vrednost ucesca buduci da cu trzisne cene vasih ucesca iznad nabavne vrednosti. jer berza je trziste tj sekundarno trziste HOV. Secate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava stecenih kroz postupak razmene. oko dana bilansa da iz bilo kojih cak I potpuno neekonomskih razloga. Akcija moze imati cetiri vrednosti. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoci I reci firma je dobra . Ona ce biti tretirana kao rashod perioda. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. vec da ce u tom peruodu do prodaje ucesca trzisna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili mozda rasti onda nema razloga vrsiti otpis vrednosti vaseg ucesca. Dakle ako vrsite razmenu tada cete kao nabavnu vrednost ucesca uzeti onu vrednost ucesca koju ste u razmenu dali. Vrednost koju smo dali bice vrednost akcije koje smo kroz razmenu dobili Naknadno procenjivanje ucesca. To je procenjivanje na dan bilansa nakon sto smo to ucesce stekli I svih narednih godina sve dok to ucesce posedujete. berzansku to je vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja 4. Hocu da kupim ucesce u nekoj firmi. U svim drugim slucajevima ako je firma dobra ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. 1. zatim berza ce vam zaracunati porez na promet. Posto su ucesca dugorocna ulaganja postoji stav da kratkorocan pad vrednosti ucesca ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj kada ne bi bilo azia. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjizeni kao novi vlasnik tih akcija. Dakle ukoliko dodje do pada trzisne vrednosti onda se postavlja pitanje sta nam valja ciniti. firmu vodi tim. morate se obratiti ovlascenom berzanskom posredniku koji ce to za vas uraditi ali ce vam napalatiti proviziju koja ce za vas predstavljati ZTN. rezervi I neraspodeljene dobiti. ono sto nema sposobnost aktiviranja I sto ne mozete ukljuciti u nabavnu cenu ucesca to su izdaci koje biste imali vezane za donosenje odluke o kupovini ucesca. Znaci dogodi se nekad narocito oko nove godine. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg ucesca. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa ukoliko se akcije kotiraju na berzi odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa ako se akcije ne kotiraju na berzi. Ako se opredeljujete za istorijski trosak kao osnovicu procenjivanja tada cete vrednost ucesca testirati na obezvredjenja. njihova poslovna politika je takva. Dakle ne mogu se vezati direktno ovo I spada u tekuce troskove. ali nisam bas sigurna kakva je firma . Dakle ja trazim usluge neke konsultanske kuce. kao tekuci trosak jer odluka je mogla da bude I necu da kupim. Naprotiv ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti 37 . znaci ja mogu da dam moje akcije I da uzmem akcije neke druge firme I da kroz tu razmenu akcija steknem ucesce u kapitalu te druge firme. nominalnu tj onu na koju akcija glasi 2. Oni ce sve to obaviti izvestiti me a ja cu to morati da pltim. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost ucesca.

30% od 1300 je 430.trajnijeg karaktera znaci dugorocan. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je equity metoda. 30% od 200 koliko je povecanje je 60. Ako je vrednost ucesca u firmi koja se razvija I cija vrednos stalno raste a vi vase vase ucesce drzite na nivou nabavne vrednosti onda ce trzisna vrednost ucesca biti sve veca u odnosu na nabavnu vrednost. U narednoj godini skupstina akcionara preduzeca B donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200 I to polovina se zadrzava a polovina se isplacuje kao dividende. on ce za iznos isplacenih dividendi pasti. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znacajni 38 . Kada ucesca vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju slucajeva dogadja da se u vrednosti ucesca formiraju tzv prinudne. nije izvesno kada I da li ce se od toga oporaviti onda morate otpisivati vrednosti ucesca na njegovu nizu vrednost. najpre u SAD a onda je polako prihvatana I vec je prihvacena u Evropi. Polazi se od nabavne vrednosti dakle inicijalno ce biti ucesce vrednovano po nabavnoj vrednosti. ja kazem moje ucesce po equity metodi treba povecati sa 400 na 460.ja cu na ime dividendi dobiti 30 I tih 30 ce meni biti isplaceno. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem . Znaci dolazi do malog premetanja rezultata zato sto kod firmi koje imaju ucesca u opste ne moraju biti male svote. Sa druge strane prihodi od ucesca ako procenjujete po nabavnoj vrednosti uticu na rezultat firme koja ucesce poseduje tek u narednoj godini jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. U ovom slucaju. nece se mace dalje. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. Kada dobijem tih 30 ja vrednost ucesca smanjujem za 30 . zato sto je 30% od 1400 je 460. Postoji jos jedan nacin vrednovanja ucesca to je tzv EQUITY METODA zove se jos ponegde I metoda udela. Znaci ja kao akcionar sa 30% ucesca dobicu od ukupne dividende koja iznosi 100 jer je dobit 200. latentne rezerve. mi hocemo da nam se vrednost ucesca menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. Mi zelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koje ucesce poseduje to ucesce iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog ucesca Primer:vi imate 30% kapitala firme B a firma B ima sopstveni kapital 1200. dakle nice vise biti 1400. nama pripada 400 (30%od 1200) ako smo mi to ucesce platili u datom trenutku 400 I ako primenjujemo nabavnu vrednost dok god vi ucesce imate ono ce biti vrednovano sa 400. ali vase ucesce je 400. Equity metoda kaze. zadrzavanja neraspodeljene dobiti direktno ce povecati visinu ucesca. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu ucesca koja posedujemo uticace na nas rezultat tek naredne godine iako je dobitak iz koje ta dividenda potice ostvarena u ovoj poslovnoj godini. Razliku cete tretirati kao rashod perioda. Ne . Znaci kada god sopstveni kapital raste povecavam vrednost ucesca I kada god vrednost sopstvenog kapitala opada vrednost ucesca opada. Vrednost ucesca treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to ucesce odnosi. Osnovna ideja ove metode koja se moze koristiti I kod izrade pojedinacnog I kod izrade konsolidovanog bilansa je sledeca. B je objavilo svoje rezultate. znaci svoj dobitak I ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. a vama ce od toga opet pripadati 30% tj 520. dakle njemu pripadajuci kapital raste ili u slucaju gubitaka pada I vi cete otpisivati ali sporije. skrivenu rezervu) I iskazacete imovinu nizom nego sto ona zapravo jeste. I to cu uraditi na kraju godine. Jer nacelo istorijskog troska vam zabranjuje I nacelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujet nacelo istorijskog troska da podignete vrednost ucesca iznad njegove nabavne vrednosti. dakle postoji razlika izmedju vrednosti ucesca I njemu pripadajuceg dela kapitala. kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. On ce sada biti 1300. jer ja imam 30% kapitala I povecavam vrednost ucesca za iznos dobiti koja meni pripada. a kapital ce rasti I to tako sto ce ostvariti dobitak pa ce odluciti da deo dobitka zadrzi u vidu rezervi I vec naredne godine kapital moze biti 1400. Ova metoda se primenjuje za znacajna ucesca.vi cete u vrednosti ucesca imati jednu latentnu rezervu(neiskazanu. u narednoj godini ako sopstveni kapital B poraste na 1400. I dakle vrednost ucesca u vasem bilansu bice podcenjena . Svako povecanje kapitala nastalo zbog povecanja rezervi.

A HOV raspolozive za prodaju su HOV koje mogu ako se za tim ukaze potreba prodaju a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjizi kao prihod nego se knjizi kao smanjenje vrednosti ucesca. Standardi koji se bave ucescima MRS-22 I medjunarodni standard finansijskog izvestavanja MSIF-3.uticaj na poslovanje firme. razlici izmedju nabavne I prodajne vrednosti. To su hartije koje se drze dugorocno dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kracem od godine dana I ne dospevaju za naplatu u roku kracem od godine dana. obaveze. E ovde postoji jedna razlika kada je rec o obveznicama 39 . rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam ucesce 60 .. Znaci ja jesam iskazala prihod od 60 ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novcani priliv a ostalih 30 su povecali rezerve moje firme u kojoj ja imam ucesce. Inicijalno procenjivanje se vrsi po nabavnoj vrednosti. MRS-22 “ poslovne kombinacije ili spajanja” jer ucesca predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija . Druga posledica je da vi vidite pripadajuci deo dobitka iskazujemo kao prihod u istoj godini u kojoj je dobitak nastao. potrazivanja. Imate novaca ne treba nam u kratkom roku I vi mozete da birate ili da nekome pozajmite ili da kupite necije akcije ili obveznice. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena ali postoji I tu nesto sporno Ja sam iskazala 60 prihoda I povecala ucesce. obveznice. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje ali ova njena slabost se zna I vodi se racuna o tome. OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspolozive za prodaju. od tih 60 moj novcani tok je samo 30 a drugih 30 su rezerve u drustvu B. Dakle ako izaberete da kupite necije akcije I to radite sam da bi zaradili na razlici u kursu . Finansijski instrumenti su vlasnicke I kreditne HOV. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem I procenjivanje finansijskih derivata kao sto su fjucersi I sl. jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna. Znaci kada sam izracunala deo dobiti koji mi pripada. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. A za ostale hartije od vrednosti I dugorocne plasmane merodavni su MRS-32 “ prezentacija finansijskih instrumenata”I MRS-39 “ procenjivanje finansijskih instrumenata” znaci jedan standard se bavi nacinom na koje ih treba bilansirati a drugi nacinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. I sve dok ne ispunite onaj uslov da to vase ulaganje bude bulansirano kao ucesce. Tek kada ja prodam ucesce to ce se pretvoriti u gotovinu a do tada ja platim porez na nesto sto jeste prihod ali neije donelo gotovinu I to je ono sto je lose. Ako imate nameru da se mesate u poslovanje neke firme a nemate jos 10% akcija moracete te vase akcija da iskazete kao dugorocne HOV. nemate nameru da se mesate u poslovanje te firme. a dok se naknadno procenjivanje vrisi u skladu sa nacelom nize vrednosti. Preduzece kupuje HOV iako nema nameru da ih proda u kratkom roku jer je to dugorocna rezerva likvidnosti. Znaci prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji nece biti praceni u bliskoj buducnosti naplatama u punom iznosu.dugorocni plasmani. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila ucesce za 30 I povecala gotovinu na racunu za 30.jel! dakle mi zelimo da formiramo dugorocnu rezervu likvidnosti I da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. da bi prisvojili dividendu koja je znacajna. ja sam kao prihod iskazala 60 a nikada necu naplatiti 60. To ne znaci da ce se uskoro prodati. A ja sam na taj prihod platila porez I imala novcani oblik. E to je mana ovog modela. I razlici u kursu. stecenih obveznica. znaci ja sada imam deo prihoda koji nece biti pracen novcanim prilivom. takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji I to su kratkorocne hartije od vrednosti. stecenih akcija. prihodi su potrazivali ucesca su dogovala.akcije. bilo u vidu kamate. Neka te posledice prizna I neka se te posledice odraze na visinu njegovog ucesca.

Ako biste uspeli da kupite ispod nominale. I time cete svesti ovu visu nominalnu na nizu realnu kamatu. vi ste obveznicu platili 1060. vi cete za 2 god dobiti vasih 1000 I dobicete ukupno na ime kamate 100 a platitli ste 1060. I vi cete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti a tu razliku cete iskazati kao odlozeni rashod. Znaci nije vazno koliko ste vi platili vase potrazivanje jednako je nominalnoj vrednosti. Mi sada govorimo sa stanovista onoga ko kupuje obveznice. Realna I nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti ako se obavi iznad realna kamata je niza od nominalne. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duznik ne placa kamatu tokom otplatnog perioda vec da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vaseg potrazivanja uvecavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. I vi cete na kraju druge godine dobiti 1000 I dobicete 100 na ime kamate. Primer:nominalna vrednost obveznice je 1000. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. Na osnovu cega se procenjuje visina dugorocnog plasmana inicijalno? U visini iznosa koji smo pozajmili. vi mozete smatrati da cete vase potrazivanje naplatiti. odnosno I nominalna I realna bi bile jednake iznosile bi 100. Svake godine vi cete knjiziti 50 na ime kamate I 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. DUGOROCNI PLASMANI Ovu pricu cemo ponoviti samo sa druge strane kada budemo govorili o dugorocnim kreditima tj o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti I njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Dakle duznik placa kredit putem 40 .Kada kupite obveznicu vase potrazivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Na primer platili ste obveznice 950 . Mada pogorsanje bonitet ne mora uvek da znaci da je vase potrazivanje po osnovu dugorocnih plasmana postalo nenaplativo. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potrazivanja po osnovu naseg dugorocnog plasmana. Zelim da osiguram potpunu naplatu svog potrazivanja.obveznica glasi na 2 godine. I otpisivacete sveke godine na teret te godine srazmerni deo te placene premije. Sto se kamate tice koja se naplacuje ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. A nase potrazivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost. znaci zbog toga sto ste platili iznad nominalne vrednosti vasa realna kamata je niza od nominalne kamate.dakle nabavne vrednost je 1600. Vi mozete nekome pozajmiti novac I reci hocu da mi date hipoteku na vasu zgradu. vi cete naplatiti 1000 kada istekne 2godine naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti I recimo da je kamata koju cete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 zna 2 god u apsolutnom iznosu. Ali uobicajno je da se kamata placa I da se plasman naplacuje kao dugorocni kredit putem anuiteta. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice cija je nominalna vrednost visa imala suprotno dejstvo na vasu realnu kamatu. Ukoliko zalogu nemate svako pogorsanje boniteta vaseg duznika moze znaciti gubitak dela vaseg potrazivanja sto ce rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj otpisivanjem. Vasi prihodi od kamate da ste platili po nominali vasa realna kamata bi bila. ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. I sta cete uraditi. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je visa od nominalne. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vaseg potrazivanja. jer biste vi tada na kraju 2 godine dobili vise nego sto bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. kolika je vasa realna kamata?40. Dugorocni plasman je dugorocna pozajmica nekom preduzecu sa rokom naplate duzim od godine dana I ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Realna kamata bi tada bila veca. Naknadno procenjivanje vrsimo u skladu sa nacelom nize vrednosti u zavisnosti od boniteta duznika ako plasman nije osiguran tj u zavisnosti od vredsnosti zaloge. Znaci kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate.

Primer:tkanina pri proizvodnji odece. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. U napomenama ce bit navedeno koji su plasmani osigurani. Znaci obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se ocekuje da ce biti realizovana ili koja se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku od godine dana.anuiteta a mi nas plasman naplacujemo putem anuiteta. dati avansi koji predstavljaju potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe ovde je kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. ili se kaze jos u toku jedne godine u zavisnosti od toga sta je duze. tri. Znaci ugovor moze biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju I kada isteknu godina. brasno u proizvodnji hleba. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drze samo radi prodaje. I sta je uzeto kao zaloga. Po redosledu kako bi isle. Obrtna imovina se deli na : 1. znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvim vec po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. dve . Znaci osnovni I pomocni materijal se prvo trose pa dobijemo nedovrsenu proizvodnju pa dobijete gotove proizvode koje mozete prodati. znaci ako vi resite da prodate neku masinu necete je vise bilansirati kao stalnu imovinu vec kao obrtnu imovinu. vraca sve odjednom ili vraca putem anuiteta. nepokretnost. Zato kazemo da je osnovni materijal onaj koji cini supstancu nekog proizvoda. HOV. 41 . zalihe gotovih proizvoda I robe 4. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drze radi trgovine I koje ce biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. Definicija je data tako da iz nje mozete naslutiti koje vrste zaliha ima. gotovina I gotovinski ekvivalenti vec su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza Ili kupovinu sredstava Bilansiranje zaliha Time se bavi MRS-2 I u njemu ze zalihe definisu kao sredstva koja se drze radi prodaje u toku perioda bilo da su ona rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji kao I zalihe koje se u obliku osnovnog I pomocnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja ucinaka ili pruzanja usluga. zalihe nedovrsene proizvodnje I usluga 3. OSNOVNI MATERIJAL Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je rec. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE Zalih pripdaju obrtnoj imovini.. U konceptualnom okviru vec smo odredili da obrtna imovina imovina od koje se ocekuje da bude realizovana tj unovcena ili prodata ili potrosena u toku jednog poslovnog ciklusa. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. Misli se na potrazivanja kada se kaze da budu realizovana a ona koja se drzi radi potrosnje je materijal a imovina koja se drzi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Ali sve to zavisi od ugovora. misli se na zalihe gotovih proizvoda I zalihe robe. Prvo imamo : 1. zalihe koje su namenjeni ili potrosnji ili prodaji 2. potrazivanja namenjeni pretvaranju u gotovinu 3. to se moze videti samo iz napomena koje prate plasmane. osnovni I pomocni materijal 2. I konacno u obrtnu imovinu spadaju gotovina I gotovinski ekvivalenti cija upotreba nicim nije ogranicena znaci nicem nije uslovljena. Sva imovina za koju se ocekuje da ce biti realizovana ili se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. potrazivanja ili nesto drugo. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. meso kada pravite pljeskavice.

ali kada pravite umetnicku sliku. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni METOD SPECIFICNE INDETIFIKACIJE a to znaci da ce biti utvrdjena cena kostanja za konkretan proizvod. Otuda se metoda specificne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. I moguce je prevaljivanjem troskaova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha I visinu rezultata preko visine vrednosti prodatih proizvoda. Bilansiracete ih kao nedovrsenu proizvodnju kao usluge u toku. Znaci u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju odnosno zalihe date u lizing. Primer: konac pri sivenju odela. U cenu kostanja takvih proizvoda mozete uracunati direktne troskove(troskovi direktnog materijala I rada). sopstvene aktivnosti. Ovakvo rascljanjavanja zaliha uslovljeno je razlicitim stepenom njihove likvidnosti tj njihove pretvorljivosti u gotovinu. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugorocnih dugova. Znaci ne proizvodite hiljadu komada vec jedan. samo za specificnu vrstu proizvoda. Znamo nacelo istorijskog troska I znamo koje su to vrednosti. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. posebne pojedinacne troskove I opste troskove izrade tj proizvodnje. znaci to je potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe. odnosno po ceni kostanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. jer proces proizvodnje na tim zalihama jos nije doveden do kraja. POGONSKI MATERIJAL To je materijal koji ne ulazi u opste u sastav novog proizvoda ali omogucava proizvodnju tog proizvoda Primer:materijal koji se trosi kod odrzavanja masina. NEDOVRSENA PROIZVODNJA To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. so I kvasac I voda kod hleba. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. posto su to sve unikatni predmeti. ali bukvalno za konkretni proizvod. I koji se mogu tacno indetifikovati. Vi ste platili isporuku koja jos nije izvrsena. Znaci vi kada proizvodite hleb vi utvrdjujete jedinicnu cenu kostanja. Gotov proizvod je konacan ucinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. oni su nezamenljivi. znaci to su unikati I znamo tacno o kome je rec. ili proizvodite odredjeni nakit. Znate da postoje nakiti 42 . Kod zalih se insistira na primeni nacela pojedinacnog procenjivanja kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. To su oni ugovori cije se izvrsenje proteze na vise obracunskih perioda znaci pod dugorocnim ugovorom podrazumeva se ugovor cije se izvrsenje proteze ili pokriva vise obrazunskih perioda. Ali utvrdjujete samo one troskove koji se prema nacelu uzrocnosti mogu vezati za taj proizvod. vi odredjujete cenu kostanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. NEDOVRSENE USLUGE Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapocete ali nisu dovedene do kraja. PROCENJIVANJE ZALIHA Vrsi se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe stecene kupovinom. soja I zacini kod pljeskavice. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovrsene proizvodnje I time se bavi standard 11. a ako masina ne radi proizvodnje nema ali I potrosnja elektricne energije je pogonski materijal. AVANSI Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha zato sto su oni prelazan oblik prema zalihama.POMOCNI MATERIJAL Ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne cini njegovu glavnu supstancu. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moze uticati tako sto cete napraviti izbor zalih koji ce biti predmet prodaju I onih koji su prodati I onih koji ostaju na zalihama. ili pet komade ali ne masovno. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati.

To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. i da se u cenu koštanja u tom slučaju uračunavaju direktni troškovi materijala. odnosno cene koštanja. . Kod prve bunde koristimo metod specificne indetifikacije za utvrdjivanje cene kostanja a kod drugih koristimo uobicajni postupak utvrdjivanja cene kostanja. Za razliku od ove vrste zaliha. Dakle sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. Kod ove metode. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrzavate nabavnu vrednost odnosno cenu kostanja. 23. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. ne zato što želim da učite istoriju. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. na moze biti utvrdjena njena cena kostanja kao cena kostanja svih proizvedenih budi od nerca koje su jednke. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednoscu podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troskove prodaje. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. učiti. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. Prošlog puta sam počela da vam govorim o bilansiranju zaliha. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno I nije svejedno kakva je bunda. Bundu je kreirao kreator I naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina . definisali smo šta se smatra zalihama. i u onim privredama. ipak. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodični rezultat. takvih nema I za njihovu procenu koristite ovu metodu. koja pretpostavlja korišćenje pojedinačnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. na bazi nabavne vrednosti. (o zalihama koje nisu utrošene) da te zalihe potiču iz poslednjih nabavki.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrđuje pojedinačno. koje su niže od tekućih tržišnih cena. kako se zalihe raščlanjavaju i počeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti vi primenjujete nacelo nize vrednosti. Rekla sam da MRS 2. ili metodom procečne nabavne cene. predviđa za procenjivanje zaliha. dragulji i sl. Naknadno procenjivanje zaliha. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. kao što su automobili. ako potrošene zalihe potiču iz prvih nabavki. Znači. gde se tačno može identifikovati određeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). u onim situacijama kada preduzeće posluje u preduzeću koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću.ne mozete primenjivati takav nacin utvrdjivanja cene kostanja. teška oprema i sl. dakle. Mi ćemo je. Utorak. onda je pretpostavka o sastavu zaliha. ako su rezulatat kupovine. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju mozete prodati a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti I varijabilnih troskova prodaje. Na dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost odnosno cena kostanja sa neto prodajnom vrednoscu. Ako je to pretpostavka o potrošnji.koji su jedni jedini na svetu . korišćenje metode specifične identifikacije. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. Pored predmeta visoke vrednosti. koje nisu zamenjive ( slike. I koje cete poslati na razne strane svete I kojih ima 100 komada ali koje su iste. Ne mozete kazati prosecna vrednost prstena koji se proizvodi u nasim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. onda zalihe potiču iz poslednjih. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se računa primenom cena prvih nabavki na utrošene količine). novembar 2004. ako su rezultat rada samog preduzeća. primena u inflatornim uslovima može izazvati ozbiljne teškoće. Ž Nemam nameru da vam sada pričam na dugačko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada naučili. 43 .

koja imaju širok asortiman materijala. i . Nama koji živimo u inflatornom okruženju. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode može obezbediti iskazivanje realnog periodičnog rezultata. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. tj. Što se tiče metode prosešne cene. Nažalost. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. U situacijama kada cene malo rastu. metoda prosečne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiče iz svih nabavki. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi računa o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. Polazeći od takve pretpostavke. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu prosečnu cenu). Zbog toga. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utičemo u tom slučaju. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. Drugim rečima. i u uslovima rasta cena.koja imaju visok koeficijent obrta. gde postoji jačanje domaće valute. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. odnosno. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. Svi ovi uslovi. Jer ako imate visok koeficijent obrta. koja bi se zajedno sa metodom prosečne cene mogla primenjivati. samtra se da je primena FIFO metode poželjna u onim preduzećima: . proglašena osnovnim postupkom. zajedno sa metodom prosečne cene.gde se sastav zaliha stalno menja. da ostane na zalihama. odnosno. da se ta inflatorna komponenta rezultata obračuna i da se onemogući njena raspodela. oko nekog 44 . Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. nije poželjna.kod kojih učešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. naravno deluje čudno da se FIFO metoda uzima kao uobičajeni postupak. Ovo zbog toga. osciliraju. kroz oporezivanje raspodelu takvog rezultata. onda će loše posledice primene FIFO metode. ako vam se sastav zaliha stalno menja. negativne posledice FIFO metode biti ublažene. zbog primene ove metode. i inflacija koja nije visoka. bitno promeni rezultat. Ova metoda je. u stvari. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. robe ili gotovih proizvoda. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. u uslovima monetarne stabilnosti. a to znači povećan obim sredstava iz preduzeća. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodičnog rezultata. u uslovima čak i blagog rasta cena. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala množite sa tako dobijenom cenom). pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih tržišnih cena. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata može imati. . svaka tri meseca. što ponovo znači da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. biti relativno slabe. što znači da se zalihe ne zadržavaju dugo. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. Primena prosečne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. znači. ili svakih šest. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. gde su samo razlike u stepenu inflacije. sračunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije.a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. utvrđuje se množenjem količina sa prosečnom nabavnom cenom.permanentno (utvrđivanju prosečne nabavne cene prisupa se praktično posle savake nabavke. što se vrednost utrošenih zaliha određuje po cenama prvih nabavki. što onemogućuje precenjivanje rezultata. i . od strane komiteta za MRS. Ta prosečna nabavna cena može se utvrđivati: . praktično upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. . Jer ako imate visok koeficijent obrta. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. to znači da se zalihe brzo obnavljaju.periodično (recimo prosečna nabaavna cena se utvrđuje svakih mesec dana. malo opadaju. i ona vam je poznata.

odnosno. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiče iz poslednjih nabavki. a to znači. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obračunskog perioda. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane početne zalihe. Naravno. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. U inflatornim uslovima primena ove metode je poželjna.proseka. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. jer iz postojanja latentnih rezervi. koje su niže od tekućih tržišnih cena. u praksi se često koristi prosečna nabavna cena. Međutim. čvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. što znači da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obračunskog perioda i potrošenog dela početnih zaliha. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obračunata po cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. onda će primena prosečne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. da su krajnje zalihe ili više ili niže od početnih zaliha. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. onda postoje dve situacije. bi ste dodali vrednost razlike između početnih i krajnjih zaliha. i tada ako se primenjuje LIFO metoda upoređuju se zalihe na kraju. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom slučaju obračunata po cenama prvih nabavki. ili cena poslednje nabavke. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu 45 . Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja može da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. Tom argumentu se može odmah suprotstaviti činjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. onda svakako treba izabrati realno obračunat rezultat. Ukoliko su krajnje zalihe više od početnih. realno obračunatog periodičnog rezultata i realne vrednosti zaliha. i kao . što će reći. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodičnog rezultata. a sama metoda može biti primenjena u dve varijante. onda bi se u bilansu zadržala početna vrednost zaliha.permanentna (ovde se za obračun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. do formiranja tzv. da su krajnje zalihe u svemu jednake početnim. a to je da ako treba birati između realnog bilansa uspeha. odnosno. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obračunati. Ne postoji. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnožiti. i ukoliko bi se dogodilo. i to kao: .). dakle. već se kjiže na kraju. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. ako su krajnje zalihe različite od početnih. a to može biti samo teorijski. Postoji i drugi. a to je redovno. uz prihvatanje činjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. zabranjena. prodatih zaliha utvrđuje se množenjem prodate količine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenaom koštanja. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. a koja je predstavljala alternativni postupak. to bi značilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obračunskog perioda bile smatrane potrošnjom. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niže od početnih zaliha. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. mnogo jači argument. činjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnožiti sa cenama prvih nabavki. Na vrednost početnih zaliha. praktično.periodična (mi je nismo radili u prvoj godini. sa zalihama na početku obračunskog perioda. da na zalihama ostaje materijal koji potiče iz prvih nabavki. tj. u toku obračunskog perioda. To je razlog zbog koga se može braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. jednostavno. onda kod primene periodične LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku između počrtnih i krajnih zaliha. preduzeću ne preti nikakva opasnost. se troškovi uopše ne knjiže.

trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sličnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Ali sve dok ne potrošite. možete da birate. kada imate pravo izbora. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koje imamo na raspolaganju ne može ispuniti istovremeno oba cilja. Kada izaberete metodu. vi ste to platil. Ulaganja u zalihe postaju rashod. Nikada nećete. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona četvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu međusobno uporedivi). to znači da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih tržišnih cena. preporučljiva za inflatorne uslove. tj. ta razlika u vrednosti.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na početku obračunskog perioda. Znači. i LIFO metoda i metoda prosečne nabavne cene označavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. poseduje. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. već smo ustanovili. pretpostavlja da se uvek. makar približno. i tako smanjiti tu veliku razliku između knjigovodstvene i tržišne vrednosti zaliha. A kao osnovna prednost ove metode upravo se ističe činjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućemobračunskom periodu.. što u ovom slučaju znači. odnosno.(primer sa Katinom decom i kupovinom). ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiču iz ranijih nabavki. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugrožena jer 100 godina stoje na zalihama. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obračunu vrednosti utrošenih zaliha. i utvrđivanje vrednosti onih zaliha koje su ne potrošene. Takođe. imate novčani izdatak. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili.cene poslednjih nabavki . s jedne strane. suprotstavljaju rashodi koji su obračunati po tekućim tržišnim cenama. dužni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. jednake kupovne snage. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. stvarno. Kao posledica toga dobija se realno obračunat periodični rezultat. može se ublažiti makar delimčno tako što će se ova razlika pomnožiti sa cenama poslednjih nabavki. zato što je platio ceo isplaćeni iznos 46 . računi zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. Oni razgraničavaju novčani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. Kada se testira dopustljivost metode. Na taj se način obezbeđuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. zalihama upravlja na načina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. kao svoju imovinu. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodičnog rezultata. Izvesno je dakle. Kaže se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. možda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnožiti sa prosečnom nabavnom cenom. između vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće tržišne vrednosti. Znači. I FIFO metoda. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode prosečne cene. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. da će realno predstaviti prinosni i finansijski položaj preduzeća. bez obzira na metodu koja se pri obračunu vrednosti zaliha koristi.. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. u procesu finansijskog izveštavanja. kad vi kupite materijal. LIFO metoda je. Ili ako je u periodu bilo kolebanja cena. Znači. Kad god ste u situaciji da birate. dužni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se početna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obračunata po cenama poslednjih nabavki.

Nema tu neke posebne filozofije. funkciju razgraničenja preuzimaju računi vremenskih razgraničenja. Treba. kada je reč o zalihama osnovnog. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. proda. proizvodnog materijala. na finansijske derivate kao što su fjučersi. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. To se vrši u skladu da načelom impariteta. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. i to kada je reč o zalihama robe i materijala. pre svega. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav način vrednovanja zaliha je korišćen ranije. Isporuke proizvoda i usluga. forvardi. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi čije proizvodnje je materijal utrošen. I taj trošak ostaje aktiva. dužni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na nižu. na nižu neto prodajnu vrednost.tretira kao trošak materijala. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Zato se kaže da ulaganja u zalihepostaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. i kratkoročne pozajmice su 47 . se iz perioda u period ne menja. varanti i slično. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. ni u jednom paragrafu. odnosno. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. iskazujete je na računu AVR. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju računi zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. Trošak se evidentira onda kada dođe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. U udžbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. a kada je reč o zalihama materijala obično se svođenje vrši na nižu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrđivanja gubitaka u skladu sa načelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). finansijskim instrumentima se bave dva standarda. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. tako da je to razlog da setaj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. Naravno. Kada je reč o uslugama. bilo da je on osnovni ili pomoćni. Ali. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . nije sporno bilansiranje potraživanja ali postoji čitav niz finansijskih instrumenata kod kojih računovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konačne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. Zato ja od vas neću tražiti da je vi naučite. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu određene sume novca. i zato ja na tome neću insistirati. Naravno. Znači ne čeka se na prodaju tih zaliha. BILANSIRANJE POTRAŽIVANJA Za razliku od zaliha za čije bilansiranje je merodavan MRS 2. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. u MRS 2. ali MRS 2 takav način vrednovanja zaliha ne poznaje. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. sve dok proizvod radi čije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. nigde. saglasno načelu impariteta. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne čekajući njihovu realizaciju).''prezentiranje finansijskih instrumenata''. Kada unapred platite reklamu. bilansiranje potraživanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. evidentiranja rashoda. Naime. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. Nije to teško. znači. Misli se. nego čima se sazna za postojanje gubitka.

o roku njegovog dospeća. Prema sigurnosti naplate potraživanja se mogu podeliti na: . tj.obezbeđena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda. i po tom kriterijumu sva potraživanja delimo na: . posebno na dugi rok. Za finansijsko izveštavanje veoma je važna klasifikacija po roku dospeća. o roku dospeća. tj. Naravno. ne manje važna klasifikacija je ona koja potraživanja klasifikuje po bonitetu. da bi oni znali kada se može očekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraživanja.dugoročna potraživanja – potraživanja čija naplata će uslediti u periodu dužem od godinu dana. jer je izuzetno važno da korisnicima finansijskih izveštaja kažemo kakva su naša potraživanja po ročnosti.punovredna – ili potraživanja punog boniteta. kada je reč o klasifikaciji potraživanja. Tako su mene učili kad sam bila u srednjoj školipotraživanja predstavljaju prelazni oblik novca.. nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga može biti ili nepokretna ili pokretna imovina).potraživanja po osnovu isporuka (robe. ako se pozajmljuje novac. Polazeći od tog kriterijuma.osnova svih potraživanja.kratkoročna potraživanja – potraživanja čija se naplata očekuje u periodu do godine dana. Bonitet potraživanja je u stvari kvalitet potraživanja (kada se govori o zalihama. i u prvom pomenutom slučaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraživanje. ali samo onda kada naplata sledi isporuci. potraživanja po osnovu dividendi. ova potraživanja nisu napravljena prema osnovu nastanka. u ovoj poziciji potraživanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraživanja po osnovu isporuka. Znate da. može se reći: to su zalihe uobičajenog kvaliteta. Na primer.potraživanja iz plasmana – potraživanja koja nastaju po osnovu dugoročnog ili kratkoročnog plasiranja slobodnih novčanih sredstava. to znači da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). nego prema učesnicima iako se ovde kaže prema poreklu. I kada se spominje bonitet. na: .) – znači isporuke proizvoda rezultiraju potraživanjem. i . Ovo iz razloga procene likvidnosti. da ta klasifikacije može biti definisana polazeći od različitih kriterijuma. i . zajedničkom ili pridruženom preduzeću). Bonitet pokazuje sposobnost potraživanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. potraživanja možemo klasifikovati na: .. Znači iz čega su ta potraživanja rezultirala. . Ova klasifikacija je značajna. znači sva potraživanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeđenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa). a radi njihovog ukamaćenja. i u kom iznosu naplatiti. Jer. To je izuzetno važan podatak. Kada se govori o potraživanjima. koji je poslovni događaj doveo do nastanka potraživanja. misli se na to da li će potraživanje. Ova klasifikacija nam je važna da bi smo procenili stepen naplativosti. gotovih proizvoda. . ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka događaju u istom trenutku potraživanja nema. da bi postojala sigurnost 48 . govori se o bonitetu potraživanja. potraživanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca.potraživanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraživanja kod kojih su učesnici matična firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reč o zavisnom preduzeću. znamo da je potraživanje kratkoročno i sada nas zanima da li će se. važna je i klasifikacija potraživanja prema osnovu njihovog nastanka.ostala potraživanja. usluga.dubiozna – ili ugrožena. biti u celini naplaćeno. Zatim. . a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa.zastarela – ili potraživanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. nego će biti potraživanja i po osnovu finansijskih plasmana. i .

iako imate hipoteku. davanje pozajmice može se usloviti uzimanjem zaloge. Banke kao zalogu. vama da izvrši određenu uslugu ili isporuči određenu robu. treba da znamo nekoliko stvari. mi ćemo naplatiti potraživanje. takvo potraživanje likvidira se isporukom robe ili usluga. ako uzimate zalogu za dugoročna potraživanja.neosigurana – potraživanja koja nisu obezbeđena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Kad imate kratkoročne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima. ako se dogodi da dužnik ne plati na vreme. To je nešto što. od strane kupca. nastaje potraživanje po uslovom da naplata isporučene robe sledi isporuci. dok prodate zalogu proći će određeno vreme. neće biti izvršena o roku dospeća. ali iako su imale te hipoteke one su otišle u stečaj. Naročito kod izvoznika. iako će biti izvršena u potpunosti. pozajmićemo vam 3 miliona eura.da će potraživanje biti naplaćeno. na ime izmirenja tog potraživanja. Jer. nije uobičajeno. Zato se osigurana potraživanja smatraju potraživanjima čija će naplata biti izvršena u celosti. Ono što je sporno ovde. nemate kome da je prodate. u odnosu na potraživanje. U tom slučaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na tržištu padne. uzimaju i potraživanja. nego kao deo one imovine. . ali tražimo hipoteku na vašu kuću. možete reći: u redu. ali ne o roku. Nema priliva gotovine. ili: pozajmićemo vam 50. naravno. u svetu. vrlo često. kao posebnu poziciju imali avanse. ali dajte nam vaše HOV. u nekom trenutku. te pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš račun uplatiti određenu sumu novca. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi dužnici. radi čije nabavke je avans dat. Potraživanje vezujemo za prijem robe i fakture. naročito kod dugoročnih pozajmica. na obraz dajemo kredit. ili da ste mu dali novac pa da on treba. Nema potraživanja dok do isporuke ne dođe. potraživanja koja oni ostvaruju izvozom.000eura. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. zato što se one mogu lakše unovčiti. ova potraživanja se odvajaju. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti. jer ne želite da vrednost vaše zaloge. Ako ste dali avans. Zato što mi nemamo razvijeno tržište nepokretnosti. ne znači uvek da vam je potraživanje sigurno. uzima se veća vrednost imovine. vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici. ili možete dati kao avans za buduće isporuke. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u stečaj). i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. To je rizično ulaganje. je termin naplate. bude niža od vrednosti vašeg potraživanja. Nema šanse da naplatite. nego što. Ako firma ima neko potraživanje od ino kupca. kada nastaje potraživanje. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja. Iako je suština transakcije ista. možete da se slikate sa tom hipotekom. Zato. Odvajaju se zbog toga što se na različit način likvidiraju. Zato se potraživanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraživanja. Suština transakcije je ista – imate potraživanje. naročito. vi dajete pare. Uzimanje zaloge. Kako bi rekao naš narod. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati. Potraživanja koja su jednostavno data na ime. okolnosti mogu biti promenjene tako da dužnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. Kada imate potraživanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine. a te firme su nastavile da posluju. to je ovo o čemu smo sada govorili. Ne kao kratkoročna potraživanja finansijske prirode. Njihova je vrednost tržišno poznata. na taj način želimo da obezbedimo naplatu. nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti. i mora se računati sa tim da naplata tih potraživanja. ali nema potraživanja sve dok ugovorena roba ili 49 . i možete ih dati kao plasman. da neko uzima sa namerom da ne vrati. banka će uzeti kao zalogu to potraživanje ako želi da osigura naplatu svog plasmana. Znači. Na primer. Što se tiče potraživanja po osnovu isporuke robe i usluga. U trenutku kada svojina sa prodavca pređe na kupca. Prvo. na vašu fabriku. kad god se uzima zaloga. kod zaliha. videćete. tako što u slučaju da naš dužnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge. Može postojati sklošljen ugovor. kod nematerijalnih ulaganja.

Potraživanja se mogu likvidirati na različite načine.usluga nije isporučena kupcu. pretvara se u menično potraživanje. može se o potraživanjima izveštavati na neto principu). A činjenica da je ono založeno. Na 50 . Firma C može imati potraživanje prema firmi B. izvrši prebijanje. može se reći da je ovo preračunavanje pre izuzetak nego pravilo. Znači ja mogu da imam potraživanje. U ovom slučaju. ukoliko imate potraživanja prema poslovnim jedinicama. potraživanje se može pretvoriti u drugo potraživanje. takvo potraživanje prestaje da postoji. uzima se u obzir bonitet potraživanja. Znači kada bilo koji deo vaše imovine. mogu da imam potraživanje i prema firmi C. važi pravilo da će zadržati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobičajenim pozicijama. ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Nije dopušteno da se. uključujući i potraživanja. ili naknadno. tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraživanjem. nego smanjuje iznos novca čija se naplata ostvaruje. važno je da potraživanja budu približno istog iznosa. za ona potraživanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu. sa obavezama (tj. samo ako se potraživanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. kao i odobrena bonifikacija. zato što firma A ima obaveze prema firmi B. ako sam ja firma A prema firmi B. Ne očekuje se da potraživanje i obaveza budu jednaki u dinar. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraživanja da se to potraživanje pretvori u gotovinu. kao pravno lice. i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A. Tada. takođe bi došlo do pretvaranja jednog potraživanja u drugo. Odobreni rabati u trenutku prodaje. Zatim. potraživanje od kupaca. primite menicu od kupca. ima potraživanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B. S obzirom da ima ovako puno uslova. Visina potraživanja određena je visinom prodajne vrednosti isporučene robe ili usluga. nego će dospeti za mesec ili dva. moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraživanja. Drugo. To je uobičajeni način likvidiranja potraživanja. Potraživanje se može likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. Treća bitna stvar. Još jedan važan uslov je da su oba potraživanja dospela za naplatu. samo ako su potraživanja nastala po istom osnovu. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Kasa skonto ne smanjuje naše potraživanje. kada u želji da pomognete da vaš kupac izađe iz krize. zato što je izvršen dugoročni plasman. i potraživanje prema firmi C. da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. Odnosno. Takođe. Ako firma A. Ako bi ste vaš kratkoročni plasman pretvorili u dugoročni plasman. zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Znači. ne možemo potraživanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela. Neće biti iskazana u bilansu. Kada na primer. Potraživanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali. ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. Ali ne može se potraživanje po osnovu plasmana saldirati sa potraživanjem po osnovu isporuke. što znači na primer. onda je nužno da su i potraživanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka. možete se odreći dela ili celog iznosa potraživanja. Potraživanja je dozvoljeno prebiti ili preračunati. ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraživanja nemaju sposobnost bilansiranja. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni. Četvrto. ali se za prebijanje zahteva da budu približno iste visine. sa potraživanjem koje firma B ima prema A. Međutim. Najveći deo potraživnja likvidira se naplatom o roku dospeća. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća. znači. ako firma A ima potraživanje prema firmi B. date kao zalogu. Visina potraživanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom. moguće je izvršiti preračunavanje potraživanja i obaveza. na koji iznos potraživanje glasi. ili po osnovu kratkoročnih ili dugoročnih plasmana). imaće za posledicu smanjenje visine potraživanja. ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reči. vi ostajete pravni vlasnik date imovine. Znači ne mogu se prebiti potraživanja stečena po osnovu isporuke. firma C duguje firmi B. banka ima potraživanje prema određenoj ekspozituri ili filijali. ima prema drugim pravnim licima. To se događa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja. zato što je to finansijski rashod. U bilansu se iskazuju samo ona potraživanja koja preduzeće. I još jedan uslov. potraživanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke. tiče se situacije kada se neko potraživanje da kao zaloga. Znači. biće izložena u napomenama uz finansijske izveštaje.

koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraživanja. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. dakle. čim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta. koji je prisutan. 15. i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze. na iznos visine naplate koja se očekuje. onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata. takva potraživanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. pretvara se u gubitak (to je načelo niže vrednosti). Ako na primer vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraživanja. kada je došlo do uvođenja sankcija. vaše potraživanje postaje zastarelo. ako dolazi do naglog razvoja firme. vi ćete skratiti rokove za naplatu. odnosno da firme koje su imale potraživanja prema našim preduzećima i banke. zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta. Pratite promenu njihovog finansijskog položaja i rentabiliteta. Kod ino potraživanja imate. i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Jer ta su potraživanja. Zastarela potraživanja su potraživanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera dužnika da izmiri svoju obavezu. Na računu kratkoročni plasmani biće iskazana kratkoročna finansijska ulaganja čija se naplata ne dovodi u pitanje. bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate. istekne rok u okviru koga to možete učiniti. kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8. koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Koliki je. Ali. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah. propustite sve rokove za naplatu. odavno. znači. Odluka Saveta bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu. Znači. onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Potraživanja čija se naplata ne očekuje. I o tome treba voditi računa. Takva potraživanja ne smeju biti iskazana u bilansu. Znači. bez obzira na to što vi na to ne možete uticati. 10. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg dužnika. uopšte. 51 . isknjižavaju se sa računa potraživanja. i svoju prodajnu politiku usklađujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog položaja. Kod banaka to se isto tako događa. 90 dana. Ona se onda bilansiraju u visini očekivane naplate. odnosno u vrednosti tih potraživanja nalazi se skriveni gubitak. Pad konjukture može da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća. doći će do toga da vaše potraživanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. ne opomenete dužnika. rizik od promene kurseva. Potraživanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite dužnika da plati svoju obavezu. i ako vam broj kupaca naglo raste. i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. ili čak plaćanjem unapred. ali to ne znači da neće tražiti njihovu naplatu. da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste. jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena. i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. Oni su sva ta potraživanja otpisali. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niži. više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraživanja. A kreditni rizik može biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš dužnik. Razlika do punog iznosa je gubitak. Tada morate računati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraživanja. Visina takvih potraživanja mora biti redukovana. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraživanja. jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niži. Znači. povećanje iznosa minusa po tekućim računima građana i sl. Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. pogoršanje likvidnosti. Ako znači.poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraživanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. pored kreditnog i valutni rizik. Ukoliko naplata nekog potraživanja bude sporna. naravno. 30. jednostavno banka tada ne može svakog komitenta pojedinačno dobro da upozna. ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraživanja. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraživanja. Ako imate stalne kupce. Vama će rasti prihodi od prodaje. potraživanja kod kojih ne očekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika. To je drastičan primer kako jedna politička odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraživanja.

naknadno po principu niže vrednosti. sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novčana sredstva.. i u MRS 39 označavaju se kao hartije namenjene prodaji. ili razlika na krsu. one se iskazuju u okviru kratkoročnih HOV. kupuju se da bi se zaradilo.Visina otpisa se utvrđuje uvek ili pojedinačno na procenat ili paušalno. ali uvek kao posebna bilansna pozicija. kad kupite blagajnički zapis. otkupiti sopstveni zapis. nego država kaže dobro preplatili ste. jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obično limitiran na 10% od osnovnog kapitala). ako se hartija kotira na berzi. a postoje i kratkoročne obveznice koje se emituju na mesec dana. Kod banaka se to radi. isplatiti uloženi iznos. ako vi to želite.). potraživanja prema radnicima. ili kamata. kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana. potraživanja prema državi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu. možete je prodati i ranije. sa namerom da prikupe kratkoročna slobodna novčana sredstva. ili za kupovinu ogreva. ili poništenju. Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca. . recimo. koje se tretiraju kao dugoročne HOV. potraživanja po sonovu kratkoročnih plasmana. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana.akcije drugih preduzeća. Što se pravila procenjivanja ostalih potraživanja tiče.komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta. Naravno.blagajnički zapisi (emituju ih poslovne banke. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala. one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji.. zavisi od namene. Kratkoročnom HOV mogu se smatrati: . . i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu). potpuno je isto kao potraživanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti. sa kreditima stanovništva.sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoročnim HOV. nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraživanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. Zarada koja se može ostvariti je. pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli.obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je držati do roka dospeća. HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoročno finansijsko ulaganje ili kao kratkoročno. i očekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan. i predstavljaju kratkoročnu rezervu likvidnosti. 6 meseci. Kada banka daje kredite za zimnicu. banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po siteku roka na koji zapis glasi isplati određenu kamatu. Tada se visina gubitaka neće utvrđivati analizom svakog tog malog kupca pojedinačno. 52 . Znači ove su namenjene prodaji. Znači. kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana. umanjenu za određenu proviziju). i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. . i njena vrednost raste. za razliku od hartija raspoloživih za prodaju. . 3 meseca. u smislu potraživanja. Ostala potraživanja su potraživanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrže). i naravno kamtu do roka otkupa. umesto da uzmu kratkoročni kredit kod banke. ali se obavezuje i da će.

Ako se čekovi napišu na neki datum u budućnosti. Na strani aktive. ona nema nikakvu obavezu da čeka rok dospeća. blagajničkih i komercijalnih zapisa). dakle u odvira aktivnih vremenskih razgranicenja predmet iskazivanja su: 1. On predstavlja kratkoročnu HOV. i dospele dividende takođe se smatraju kratkoročnim HOV. svaki pad tržišne ispod nabavne vrednosti. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. - LIKVIDNA SREDSTVA Likvidna sredstva su gotovina. Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu. i čekovi (koji takođe nisu još dospeli za naplatu.11. čeka). To je naravno zbog toga sto danasnji troskovi predstavljaju sutrasnje rashode I sto ne 53 . ili po nominalnoj vrednosti (menice. ili troskom. Jer. Sećate se da smo rekli da kod dugoročnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na tržišu prolaznog karaktera. Ona to. Pošto su ratkoročne HOV namenjene prodaji u kratkom roku. Dakle isplaceni a ne nastali rashodi odnosno troskovi. Menično potraživanje. taj ček nije ekvivalent novca. dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati. ali može vam se desiti da vam novac sa računa bude skinut i ranije). Inicijalno. zasto ja evo pominjem I trosak. Čekove procenjujete po nominalnoj vrednosti. Firma kojoj ste dali taj ček može ga odmah pustiti na naplatu. isplate koje ce postati rashod u nekom od buducih obracunskih perioda. vodi otpisivanju vrednosti kratkoročnih HOV. jer ne možete njime plaćati. dakle. To je strogi princip niže vrednosti. Ocekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda I troskova I zasto ako trazimo da prihodi I rashodi budu dodeljeni odredjenim obracunskim periodima. ona može da ga realizuje odmah. devizna sredstva u blagajni. 25. Ili vrednost meničnog potraživanja biće vaše potraživanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. tj. dakle rec je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrzi nacelo uzrocnosti odnosno nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. nastali a nenaplaceni prihodi. zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgođeno. I ovde se primenjuje strogi princip niže vrednosti. mada će vam u banci reći da ako taj ček dođe u banku. vrednost meničnog potraživanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. sadrži vaše potraživanje plus kamatu do roka dospeća menice. Sećate se računa IV meničnih potraživanja. Vrednost menica se procenjuje. na iznos na koji ček glasi. neće učiniti. kratkoročne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije.2004 BILANSIRANJE AVR Na dnu strane aktive u bilansu stanja nalaze se AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA.menice (koje još nisu dospele). i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. dospele menice i čekovi za naplatu. zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. I dakle da bi se prihodi I rashodi dodelili obracunskim periodima u kojima su nastali nezavisno od toga da li je prihod naplacen a rashod placen u racunovodstu se koriste racuni vremenskih razgranicenja. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu. ako se te akcije prodaju. odnosno.ili prihodi po osnovu kojih se ocekuje priliv sredstava u buducnosti 2. izvršiće se prodaja sa gubitkom. obveznica.

12 a rok dospeca menice je 31. Znaci ugovorom o zakupu definisana je mesecna zakupnina. Zaduzicete cete racun AVR I odobricete racun prihoda. Znaci na racunu pa prema tomi I u bilansnoj poziciji bice iskazano vase potrazivanje za dati nastali prihod cija ce naplata uslediti u buducnosti.mozemo ocekivati da imamo dobro razgranicenje rashoda ako prethodno nismo izvrsili dobro razgranicenje troskova. Naravno da ne.na potrazivanja koja cete pretvoriti u gotovinu a to znaci nastale a ne naplacene prihode iskazujete u okviru ostalih potrazivanja kratkorocnim. a da nastali prihodi cija se naplata ocekuje u buducnosti budu iskazani kao ostala potrazivanja. I jedno I drugo je potrazivanje. I 4. Funkciju razgranicenja u ovom primeru ima racun ispravka vrednost menicnih potrazivanja.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Jer onaj deo koji se tice unapred placenih troskova iako je potrazivanje nece u buducnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoce. Isplaceni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vase AVR. Znaci to sto cete naplatu izvrsiti naredne godine za obracun rezultata.1231.12 predstavlja prihod tekuce godine. Jer kada rasite analizu likvidnosti vi onda ako to nije razdvojeno kao kod nas uvek morate da se pitate a cekajte koji deo od ove pozicije ce dovesti do priliva gotovine a koji deo nece. Dakle ako nesto zaradite a ne naplatite vi u sustini imate potrazivanje za obavljeni posao. I zbog toga je zgodno da znaci na AVR budu unapred placeni troskovi odnosno rashoda.dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. a na AVR ostavite samo unapred placene troskove I rashode. Kako cete utvrditi visinu tog prihoda. Nastala je kamata koju cete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekucoj poslovnoj godini. Na primer:imate menicu koju ste primili od vaseg kupca. Ne naplacujete unapred. direktiva predvidja takav nacin bilansiranja AVR. A samo potrazivanje zabelezeno je na racunu menicna potrazivanja. Na primer:platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. za predstavljanje vasih finansijske pozicije je irelevantno. u tom smislu se vremensko razgranicenje troskova smatra pretpostavkom pravilnog razgranicenja rashoda na obracunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Ovde imate potrazivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplacene prihode a ovde imate potrazivanje koje nece biti naplaceno vec ce se likvidirati time sto ce vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. U svakom slucaju to je pozicija koja ce u narednom periodu biti ugasena kada naplatimo prihod ili kada utrosimo iznosie koje smo unapred platili koriscenjem usluga na koje su se te isplate odnosile. Iz navedene sadrzine ove bilansne pozicije mozete zakljuciti da je rec o potrazivanjima. Sta se dogadje kada izdate u zakup neki prostor I naplacujete zakupninu od jednog meseca do drugog. I vidite ta razlika u nacinu likvidiranja potrazivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razgranicenja razdvaja na dva dela. ciju visinu vi korigujete kada obracunate ovakvu kamatu. na tom racunu se nalazi ukupna kamata I sa tog racuna skidamo I prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji jos nije nastao. menica je primljena 01. Na bazi ugovora o zakupu. Jer vam je isplaceni iznos merilo vrednosti ove pozicije. A sta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. Vi cete naravno tu kamatu obracunati I proknjizicete je kao prihod tekuce godine iako ce naplata te kamate biti izvrsena u narednoj godini. ta zakupnina za decembar je prihod tekuce godine. isplatu koja nije trosak vec ce postati trosak u buducnosti. Kamata koja nastane 01. Da li cinjenica da cete zakupninu naplatiti u januaru znaci da je to prihod meseca januara. Kada je rec o unapred placenim troskovima. ili rashodima onda se visina takvih troskova I rashoda utvrdjuje jos lakse. Vi imate pravo da racunate tu kamatu I da je iskazete kao prihod tekuce godine u bilansu uspeha odnosno kao povecanje aktive u bilansu stanja. BILANSIRANJE PASIVE 54 .

ukoliko firma ne radi. taj kapital predstavlja osnovu za upravljanje. Za prvu grupu karakterisitcna je neogranicena odgovornost vlasnika.ono mojoj svastici. To je razlog zbog cega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeca ili ortakluka brze bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da ce svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. nece dobiti nista ili ce cak izgubiti ono sto su u firmu ulozili. Znaci kazimo da predmet prinudnog izvrsenja u slucaju prinudne naplate potrazivanja cini ukupna imovina vlasnika. zeni…a ja nemam nista.Znamo da pasiva sadrzi dva velika bloka izvora. Nigde u svetu osim kod nas ne moze da postoji firma koja nema sopstveni kapital. pa zato sto kaze pa ja sam dao pare. Drustva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograniceno. oni snose poslovni rizik. Bilansiranje sopstvenog kapitala Da biste definisali sta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove cetiri odlike: 1. 2. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeca I ortacka drustva a na drugoj strani imate drustva kapitala. Zasto vlasnik upravlja firmom. 3. Da ne bi mogla da se izvrsi plenidba imovine I prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. deo dobiti koji ce im pripadati ce biti veci I obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro . Znaci on potice od vlasnika I time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital ulozio u firmu-ulozili su vlasnici. to je kapital vlasnika. kako imovinom koja je ulozena u firmu tako I svojom privatnom imovinom. E sada kada je o pravnim formama rec onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Ne moze da postoji firma kod koje su gubici veci od sopstvenog kapitala tj da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. On moze. Odnosno da isplata ima samo kada preduzece ostvaruje dobitak a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. I konacno kada je rec o isplatama koje sa sobom povlaci koriscenje tog kapitala od strane preduzeca onda zakljucujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. Da zbog ove ogranicene odgovornosti vlasnika drzava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaci moraju obezbediti da bi 55 . Pa zato sto oni upravljaju. I onda ako dodje do takvih tuzbi oni kazu pa ja nemam nista. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje. To ograniceno znaci da predmet prinudnog izvrsenja radi naplate njihovih obaveza moze biti samo imovina koju su ulozili u preduzece. ovo pripada mom sinu. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzecima. Ovo sto sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika da oblik sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeca. Kljucna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornosti vlasnika. 4. on je u firmu ulozen trajno. Zasto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Znaci taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znaci kada vlasnika kaze ja odlucujem onda on moze to reci samo zbog toga sto je on taj koji je ulozio novac. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. sto znaci da vlasnici ne za gubitke vec za obaveze koje proisteku iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Taj kapital nema rok dospeca. kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moze spreciti da tu imovinu na razne nacine otudji . kakve je rocnosti taj kapital. narocito kada proceni da postoje sanse da dodje do toga da poverioci trazo prodaju njegove imovine. To su dakle te cetiri vazne odlike sopsvenog kapitla I one vaze za sve pravne forme. Dakle pravni oblik preduzeca je taj koji odredjuje u kom obliku ce se pojaviti sopstveni kapital. To su sopstveni I pozajmljeni kapital.

Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. Ako udeli nisu uplaceni u celini javice se pozicija neuplaceni a upisani kapital. Zato kazemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenljivog kapitala. BILANSIRANJE STALNOG ILI NEPROMENLJIVOG KAPITALA Kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Dakle visina ulozenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moze razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja drustva. vlasnik moze kada god mu padne na pamet povuci deo kapitala koji je vec ulozio u firmu. Da emituje nove udele ili da vec postojucim udelima poveca nominalnu vrednost. Snaga utiscaja na drustvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvrsiti dodatnu uplatu. Ako su clanovi uplatili vise nego sto je nominalna vrednost onda ce taj visak biti iskazan na posebnom racunu u okviru kapitalnih rezervi. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvrsena po odredjenoj proceduri. Naravno da odluku o smanjenju mozete donositi samo ako je kapital vase firme iznad zakonom propisanog minimuma. Povecanje ovog nepromenljivog kapitala kod drustava sa ogracicenom odgovornoscu moze biti izvrseno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih udela. Na primer:ako bi se vrednost udela sa 1000 povecala na 1500 to bi znacilo da svaki clan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti jos po 500. Kod inokosnih firmi inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrsi dodatna ulaganja.takva preduzeca uopste poslovala. Ali udeli ce glasiti na nominalnu vrednost. Nikada dok firma postoji ne moze osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenljivi kapital ovih drustava. znaci ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. Ali ne moze raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum trazi. Naime kada se drustva osnivaju tada pri registraciji drustva jedan od vaznijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. Osim sto je potrebno da bude donesena odluka sa ¾ vecinom a ta odluka mora biti nakon sto se realizuje. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju drustva upisuju I uplacuju odjedjeni broj udela. Tako sto broj upisanih udela pomnozimo sa nominalnom vrednoscu udela. dakle ne znaci da se nikada ne moze promeniti vec samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje.moze biti pravilo. Posto se ta visina moze promeniti. da bi registar suda bio azuran. upisana u registar nadleznog privrednog suda. A to znaci da svako povecanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupstine vlasnika. Statutom drustva odredjeno je kolika vecina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. ali u svakom slucaju snaga kojom svako od njih pojedinacno moze uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine ulozenog kapitala. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti . Obicno ¾ vecina se trazi da se donese odluka o povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod drustva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene njegove visine vec da se promena visine mora vrsiti po unpred utvrdjenoj proceduri. I samo se izvrsi zamena udela sa nizom za udela sa visim iznosom. A naravno ovaj iznos se uplati na racun firme. Znaci ako drustvo odluci da u nekom trenutku poveca svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogucnosti. ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija vec se pripisuje inokosnm kapitalu. znaci kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. a moze I drugacije pravilo zavisi kako su se dogovorili . 56 . To kod nas nema. To znaci nominalna vrednost. udeo jedan je jedan glas.

nema organizovanog trzista udela u OK. I to je razlog zbog cega se uvek kupovina I kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu I kod akcionarskih drustava prvo nudi postojuvim vlasnicima.u tom slucaju firma nije dobila novog vlasnika ali je njen OK nizi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. To je sada stvar politike firme. udeli se ne prodaju na trzistu kao akcije. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. Na primer: znaci ako ja imam 5 udela I mi svi imamo po 5 udela I emitujemo nove udele. Kada je rec o smanjenju. Obim poslovne aktivnosti preduzeca je pao. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trzistu. Ako neko kupi vise a neko manje doci ce do promene odnosa u glasackom pravu. na primer 57 . u istom odnosu otkupljeni od strane postojucih vlasika. Posto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znacajna. Oni zele da zadrzi kontrolu nad time ko je vlasnik firme. Ta nominalna vrednost moze se bitno razlikovati od tekuce trzisne vrednosti. zaduzuje racun ponistenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost.necu novog suvlasnika I ako necu novog suvlasnika onda nove udele otkupljujemo sami ako hocu novog suvlasnika onda ga moram naci. Dakle prosto je to razlog zbog cega postojuci vlasnici zele da zadrze nadzor nad tim ko ce kao novi vlasnik doci u firmu. On mora po statutu da prvo ponudi postojucim vlasnicima svoje udele. nemamo sanse da investirani kapital na zadovoljavajuci nacin uposlimo prema tome izvucicemo deo kapitala koji smo ulozili time sto cemo smanjiti nominalnu vrednost udela I svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. sta on moze da uradi. Ako necu da se moja relativna ucesca u pravu glasa smanji ja moram da bi zadrzala pravo glasa. Drugi nacin je da otkupite I ponistite udele. I oni obicno uslovljavaju onome ko zeli da istupi. on onda moze u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trecem. jer mi ne mozemo da otkupimo ali moras da dobijes nasu saglasnost. Ukoliko to ne uradim moram racunati da ce moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadasnje stanje. osnovni kapital kod DOO mozemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. nasa glasacka prava ce ostati ista ako I u tim novim udelima svi podjednako ucestvuju. Oni dalje mogu prodati nekom drugom I time povecati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. To su posledice o kojima treba voditi racuna.Emitovanje novih udela je takodje moguce. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od resenje moze biti da firma otkupi njegove udele. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti nacin . I ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. (moramo znati: sta su akcija. I to smanjenje moze biti motivisano ili potrebom pokrica gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. Tada se isplacuju udeli vlasniku koji istupa a otkupljeni udeli se ponistavaju. koje vrednosti akcije mogu imati. odnosno kaze se da postojuci vlasnici imaju pravo prece kupovine. Ako neki od vlasnika zeli da istupi iz firme.zasto oni zahtevaju na tome? Zato sto zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. Kod akcionarskih drustava osnovni kapital formira se emisijom I prodajom akcija. Jer mi nije svejedno. Ali treba znati da tu postoji mogucnost promene relativnog odnosa u broju glasova cim nome udele emitujete. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za racunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. I to se ovde cesce dogadja. mnogo lakse se unovcavaju nego udeli. sto ima suprotne posledice u odnosu na povecanje. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji vec posedujem. ako oni ne zele ili ne mogu da kupe. To je dopusteno. mozes naci novog kupca. ali opte po proceduri koja je utvrdjenja. Dakle mi cemo tebe isplatiti I smanjicem osnovni kapital. to je moguce. to je ona vrednost na koju akcija glasi. i ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo cvrsce povezani za vlasnike nego akcije. Akcije su mnogo prometnije. dakle privatno se traze. postojucim vlasnicima uopste nije svejedno ko ce im doci kao novi suvlasnik. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje racun udela .

50000 akcija. Znaci emitujete 50 000 a imate odobrenje za jos 25 000. Znaci objektivno vama treba kapital koji cete pribaviti emisijom. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. Uslovljeno povecanje je iznudjeno odnosno ono se vrsi kada preduzece poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. kada ce biti emitovanih tih drugih 25 000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. U finansijskim izvestajima pozicija akc. mogli da zadovolje.ali vi znate da ce se drustvo razvijati I da ce vam biti potreban dodatni kapital. pa onda idete u realizaciju odluke. pa se uplaceni iznos tretira kao nominalni iznos. I zato se takvo povecanje kapitala zove uslovljenim povecanjem kapitala. Pored ovog redovnog povecanja postoji I tzv odobreno povecanje akcija. Ne mozete 100 000 jer mozete najvise polovinu od onoga sto ste vec emitovali. Znaci posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu mozete realizovati. Ovde kada se kaze konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ciji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moze pretvoriti u redovnu akciju. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. Nema nikakvog smisla da skupstina donese odluka a komisija kaze ne moze. vi trazite dozvolu za emitovanje 75 000 akcije. Drugi nacin povecanja akcijskog kapitala je tzv uslovljeno povecanje akcijskog kapitala ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. pa tek onda donosite odluku na skupstini akcionara. ne u bilansu ali u beleskama naci broj autorizovanih akcija I broj emitovanih akcija. Da biste mogli da emitujete akcije.nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku kada citate bilans nalaze kod spoljnih akcionara. ponovno trazenje odobrenje od strane komisije. a redovno povecanje je povecanje koje ide po proceduri. morate imati odobrenje nadlezne komisije za HOV. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najveceg broja akcionara na skupstini a onda jos da obezbedite da oni glasaju za odluku. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. U tom slucaju se na strani aktive kao I kod DOO pojavljuje pozicija neuplacen upisan kapital. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. trzisna vrednost je daleko iznad toga. Formirani osnovni kapital moze biti uplacen odmah I tada govorimo o jednakosti upisanog I uplacenog kapitala. To odobreno povecanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih drustava. Znaci vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluce da tu opciju iskoriste da pretvore svoju obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju .: Odluka skupstine. gde se u trenutku osnivanja trazi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno veceg broja akcija nego sto ce biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. To moze izazvati znacajne troskove. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrse konverziju. ali broj odobrenih moze biti veci od broja emitovanih akcija.one jos nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. Broj emitovanih ne moze biti veci od broja odobrenih. Ta procedura traje prilicno dugo I prilicno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti vecina akcionara. Odobrenje se trazi I od komisije I od skupstine.odobrenje komisije za HOV. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. znaci da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije SMANJENJE KAPITALA Moze se vrsiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija I tu cete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom I ponistenjem sopstvenih akcija. Zato cete u finansijskim izvestajima. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupstine. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupstini I onda se ide u prodaju akcija. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. recimo u tom trenutku. Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moze se vrsiti redovnim povecnjem. 58 .ili moze biti uplacen delimicno. pa tek onda prodaje akcija.

zakonske rezerve 2. otkup sopstvenih akcija je ogranicen na 10% od osnovnog kapitala. I nominalne vrednosti. Ako takve odredbe nema onda ce vlasnici sami formirati rezerve drustva iz kojih bi mogli biti amortizovani moguci gubici. Ta nepromenljivost kapitala posledica je ogranicene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. jer se akcije moraju stampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguce lako falsifikovati. Kod akcionarskik drustava postoji obaveza formiranja rezervi. Sopsveni kapital ( ja mislim da je trebala da kaze osnovni) je nepromenljiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. To je maksimalan broj akcija koje mozete otkupiti. Otkup sopstvenih akcija vrlo cesto se izjednacava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. Ako u statut drustva unesete obavezu da u slucaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokrice. kapitalne rezerve 3. Mi kada kazemo SK mislimo na OK VARIJABILNI DEO SOPSTVENOG KAPITALA Drugi deo sopstvenog kapitala kod drustva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve I neraspodeljenu dobit. Ako negde procitate prestampavanje akcija. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1.Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trzisne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. To je naravno osim omogucavanja klirinskog prometa motivisano I izbegavanjem visokih troskova stampe. Izmedju zakonskih I slobodnih rezervi sa jedne strane I kapitalnih rezervi sa druge strane postoje razlike koje se ticu nacina formiranja. jel… niti mozemo sami koristi glasacka prava akcija koje mi imamo. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. ostale ili slobodne rezerve. Rezerve kok akcionarskih drustava se formiraju obavezno . Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija bice izvrsena zamena tih izdanih potvrda. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. a kod DOO njihovo formiranje je moguce ali nije po pravilu obavezno. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo siri pojam od osnovnog kapitala. Da bi se preko ove kupovine ne bi uticalo u znacajnoj meri na berzanski kurs akcija. Mi znamo tacno sta ce se ocekivati da ce se desiti sa trzisnom vrednoscu nasih akcija I da te akcije drzimo odredjeno vreme I da ih nakon toga prodamo. Nije obavezno onda ako u statutu drustva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Da bi se omogucilo klirinski promet HOV vecina HOV pa I akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija I kada se racuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Nema stampanja akcija. Motivi zbog kojih je preduzece samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. da se na taj nacin plasiraju sopstvena novcana sredstva. ali nema nikakvog prestampavanja jer vi ne mozete prezigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. Ne mozemo platiti dividendu sami sebi. znaci formiraju se iz dobitka preduzeca. u drustvu ne moraju biti formirane rezerve. to je vazilo ranije kada su se akcije stampale. Dok se kapitalne rezerve 59 . Recimo kada racunate zaradu po akciji kao pokazatelja profitabilnosti vi cete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. jer zakonske I ostale rezerve nastaju zadrzavanjem dobiti. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzece na berzi samo otkupilo.

Znaci zakonske I kapitalne saberete I to mora biti vise od 10%. Ja mogu da kazem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrsi se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati jos toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. cim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva I onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. to se desava kod malih akcionarskih drustava. Prvi dobici bice akumulirani. To znaci da ako vi imate preferencijalnu akciju I hocete da je pretvorite u obicnu postoji pravo opcije vezano za tu akciju. ako je nema trose se ostale rezerve. Ta vrsta rezervi direktno povecava sopstveni kapital odnosno povecava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. U kapitalne rezerve ubrajaju se I one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. Naravno zakonske rezerve mogu biti vece od 10% ali ne mogu biti nize. ZAKONSKE REZERVE Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. bice odlozeni u vidu zakonskih rezervi. KAPITALNE REZERVE U ove rezerve spada azio ili emisiona premija. pre nego sto potrosite ostale rezerve. I kada spojite zakonske I kapitalne rezerve I imate vise od 10% u odnosu na osnovni kapital onda visak mozete koristiti za pokrice gubitka pa cak I za neke druge namene. znci u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. Dakle sto se rezima koriscenja tice kapitalne I zakonske rezerve imaju isti rezim. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividendi. Znaci tu nema priliva iz okruzenja u preduzece. Kada je rec o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao I zakonske. oni mogu izvrsiti uplate bez dobijanja akcija na racuna firme I te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Kada vrsite naknadna povecanja kapitala uvek morate voditi racuna da morate podici I zakonsku rezervu. Znaci recicemo pokricu gubitak sa tim viskom I deo ostalih 60 . Nego ce taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. Prvo se trosi neraspodeljena dobit ako je ima. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. Zakon o preduzecima predvidja da akcionarska drustva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Na primer: ako firma ima 1 milion € kapital I 100 000€ mora iznositi zakonska rezerva. Ali ako su vam zakonske I kapitalne rezerve vece od 10% onda to sto je iznad 10% moze biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Znaci nece biti cista zamena nego ce doci jos I do uplate odredjenih sredstava na racun firme I ta uplata ce se smatrati kapitalnom rezervom. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%.uvek se koristi taj visak iznad 10% za pokrice gubitka. ali ispod 10% ne. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve I ono sto ce biti isplaceno vlasnicima. pa tek kada potrosite ostale rezerve mozete korisititi za pokrice gubitka zakonske I kapitalne rezerve. Obveznica se moze pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na racun firme. Zasto se ova obaveza propisuje? Zbog toga sto se smatra da drustvo mora imati rezervu koja ce zastititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Istu situaciju imamo I kod pretvaranja obveznica u akcije. Ukoliko bi akcionari. Zasto kapitalnu? Zato sto je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeca. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. iz raznih razloga zeleli da povecaju kapital firme ali ne da povecavaju osnovni kapital. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala I onemogucava osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala cim nastane neki gubitak.formiraju uplatama vlasnika. znaci kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. znaci namenjene su pokricu gibitaka. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% mozete izvrsiti isplate dividende. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeca spolja.

nastaju sa ciljem da se održi kapital koji je u preduzeće investiran. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. Ukoliko je u statutu drustva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznacavaju kao statutarne rezerve. znaci iz zadrzane dobiti. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu sta mozete da uradite sa njom. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Naravno kada iscrpite sve mogucnosti. utrosite I neraspodeljenu dobit I ostale rezerve onda morate koristiti zakonske I kapitalne iako ce one pasti ispod 10% jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Prekoredno koriscenje je moguce samo za onaj iznos koji prelazi 10%. NERASPODELJENA DOBIT To je deo dobiti koja odlukom skupstine nije raspodeljena. ali obicno se formiraju u godinama kada preduzeca dobro rade da bi se povecala sigurnost I likvidnost preduzeca. odluku o njenoj raspodeli donece skupstina u nekom od buducih obracunskih perioda I bice receno da deo neraspodeljene dobiti iz prosle godine I dobit iz ove godine bice iskorisceno za isplatu dividendi. Vi cete videti u bilansima starijih akcionarskih drustava da je varijabilni deo kapitala veci od osnovnog kapitala. a drugi deo dobiti cemo zadrzati za rezerve. I da bi povecali sigurnost firme oni formiraju rezerve ali sa tom namenom. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude održan. oni odlucuju o raspodeli dobitka I koji deo dobitka ce biti zadrzan u rezervama I koje rezerve ce biti formirane. jacanja njenog finansijskog polozaja. Znači. a čije održavanje u inflatornim uslovima može biti dovedeno u pitanje. Sta su te rezerve? One su zadrzana dobit. Dakle rezerve su vrlo cesto cak nekoliko puta vece nego sto je osnovni kapital. Znaci skupstina zadrzava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruženja u preduzeće. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. da sluzi za otkalanjanje takvih steta. postavlja se pitanje kako ce ta firma moci na dugi rok da opstane. Znaci ne mora biti terminisano zasta one konkretno sluze. SLOBODNE REZERVE Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrzan radi prosirenja materijalne osnove firme. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. već se samo obezbeđuje njegovo održanje. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupstina vlasnika. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadržavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. Ostavljena je kao neraspodeljena dobit. Ako ne prosirujete materijalnu osnovu firme. za popravljanje finansijske strukture. Svaki dinar koji zadrzite popravlja vasu likvidnost. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila 61 . Revalorizacione rezerve.rezervi a ne da idete logikom da potrosite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. ostalo je u koviru rezervi da vam kažem par reči o revalorizacionim rezervama. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. I za pokrice gubitka I to pre nego zakonske I kapitalne rezerve. zato sto drustva radije zele da rast firme finansiraju iz internih izvora. Ove rezerve dakle sluze za prosirenje materijalne osnove za finansiranje investicija. Ako je kraj godine onda mozemo imate neraspodeljenu dobit tekuce godine kao deo sopstvenog kapitala. Recimo ako su u pitanju preduzeca cija je delatnost takva da moze doci do velikih steta po zivotnu sredinu osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve stete mogu biti formirane rezerve koje ce posluziti ako se dogodidi nesto sto nije moguce predvideti a preduzece je prinudjeno da takvu stetu sanira o svom trosku. Mozete da date vlasnicima a kada kazeme da mozete da date vlasnicima to znaci automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeca. Dakle.

ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. i čini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. da je cilj formiranja održanje kapitala. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. 62 . bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. i one se u prihode mogu uneti samo onda. To je. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. Vi time praktično aktuelizujete troškove amortizacije. Razlika između više tržišne. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. ne bi li se obračunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugrožen. preko zakonskih rešenja. koji se zvap ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. To je rešenje koje je uglavnom sadržano u Nemačkom zakonu. dakle. nećete učiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. i niže knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. kada sredstva čijom su revalorizacijom nastale budu otuđena. može biti stalna imovina i mogu biti zalihe. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odražava promene tržišne vrednosti. Ovaj alternativni postupak dovodo do toga da vi na kraju obračunskog perioda za neka sredstva imate tržišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. pa je MRS 15 ukinut. ako je vrednost u knjigama niža od tržišne vrednosti onda ne idete na rashode. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. i obezbeđujete realan obračun periodičnog rezultata. Međutim. Vi znate da predmet revalorizacije može bit kapital. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. tretira se kao revalorizaciona rezerva. tu je bio MRS 15. Ukoliko pak. tada se iz dobitka isključuje deo koji je potreban za održavanje kapitala. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. Pošto tržišne vrednosti mogu da fluktuiraju. i da pristupi ili načini na koje se revalorizacija vrši mogu biti različiti. tu je rešenje bilo drugačije. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. koje sada postoje prema MRS. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na tržištu padne(pošto ste vi u knjige uveli imovinu po tržišnoj vrednosti pa onda upoređujete postojeću tržišnu vrednost sa tržišnom vrednsošću prethodne godine) tj. u ostalom. MRS 15 je bio to izmenio. Znači. kažem bio jer je u međuvremenu ukinut. i unosi se u bilans uspeha. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. U MRS 16 predviđena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. kada tržišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. i gde se predviđa revalorizacija kao postupak otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja.pitanjima održanja kapitala. To je tzv. ono što vi treba u ovom trenutku da naučite. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. Revalorizaciona rezerva raste. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. kada je reč o stalnoj imovini. Ostao je. bio najbolji. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom održanju. Revalorizacione rezerve. i pristup koji se nalazi u standardu 29. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. U vezi sa sopstvenim kapitalom. možda malo promenjena. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. poveća se vrednost imovina na strani aktive. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. postoji višak revalorizacionih rashoda u ondosu na revalorizacione prihode. biti ponovo uvedena. Mi toliko dugo živimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. na pomenuti način. Znači. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. i smanjuje se kada dođe do promena u suprotnom smeru. U svakom slučaju. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. Kako mi onda time obezbeđujemo održanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek tržišna vrednost. i na taj način se ostvaruje obračun realnog rezultata.

bilo poverioci ili država. Pokriće gubitka iz rezervi označava se kao formalno pokriće gubitka. vlasnički. bilo da je dobitak ili gubitak. bilo vlasnici. I jedan i drugi način su. Ako to nije dovoljno. – PRIMER sa onih 1000 i 1100. Ja očekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. Ili. sopstveni kapital. čini mi se. već da u bilasnu stanja iskaže gubitak. Sa aspekta vlasnika. To je što se načina predstavljanja tiče. suština gubitka je da on uvek znači smanjenje sredstava preduzeća. radi pokrića gubitka. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. čak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. Formalno. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. u vezi sa sopstvenim kapitalom. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. kako sve on može da se definiše. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. a onda može tek biti izgubljen kapital poverilaca. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. bez obzira na visinu. Ali želim da vam skrenem pažnju na značaj gubitka po opstanak firme. Iduće godine. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. U svakom slučaju. Sama visina gubitka može biti različita. može odlučiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. u drugom slučaju u pitanju je neto princip. iz dobitka. i one se uvek. najlakše. preduzeće može doneti odluku da gubitak iskaže u bilansu. da kažemo par reči o gubicima. preduzeće može odlučiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. iskazuje na ovaj način. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. iznos gubitka uplatili na račun preduzeća. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. Znači. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. već se rezultat nakon obračuna na računu dobitka i gubitka. podjednako dobri. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. doneti odluku o njegovom pokriću. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije značajan. Kod društvenog kapitala. politika preduzeća može biti različita kada je reč o pokriću gubitka. Možemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. naša finansijska snaga je takva da možemo bez problema taj gubitak da podnesemo. jer za inokosna preduzeća i ortačka društva. tj. Ovaj rezon je naročito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde država dopušta da gubitak iz 63 . nije relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. I u poslovanju se prvo gubi. vi sad kažete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruženja.Gubitak Takođe. definišemo ga kao razliku između veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. ili na strani pasive kao odbitna pozicija. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala.. rekla sam vam da to može da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. Kada se gubitak unosi na stranu aktive.. u obračunu gubitka kao rezultata. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. U drugom slučaju to je već učinjeno. Preduzeće može. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. pošujete bruto princip. Pitanje je samo koji je način iskazivanja gubitka jasniji. ali postojanje gubitka tražite na strani pasive. prenosi na ortački kapital ili na ulog vlasnika. ali kad god radite analizu pre nego što počnete. morate aktivu umanjiti za gubitak. U prvom slučaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. Dakle. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće ste nakon toga. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obračunskog perioda siromašniji nego što je bio na početku. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. Ako je gubitak skromne visine. i sada kad smo govorili o rezervama. Sa aspekta bilansa stanja. Ovaj način predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala.

a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da održite preduzeće. tada uprava preduzeća. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. Zato je jako važno da se dobro procene šanse preduzeća da preživi. Kada dođe do gubitka to znači da već duže u preduzeću nešto nije kako treba. Država ima interesa da preduzeće održi iz još mnogo drugih razloga. preduzeće na taj način želi zapravo da uštedi na porezu. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima pinosnu snagu i sprovođenjem određenih mera može biti održano na dugi rok. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. svake nedelje. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. Drugo rešenje može biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. Tu vlasnici više ne mogu da odlučuju o tome hoće li ili neće održati firmu. karakteristike pozajmljenog kapitala su: . BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom akpitalu kao drugom segmentu pasive. Pošto ćete voditi fimre. To je jedna od pretpostavki za pokretanje stečajnog postupka. Donošenje te odluke je jako osetljivo. On se tada neće pojaviti u bilansu stanje. svakog meseca a čije promene treba da vam pokažu da se događa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. Država. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. ili će preduzeće otići u stečaj. jer kriza rezultira gubitkom. Pokreće se stečajni postupak. znači sigurno gašenje preduzeća. Ukoliko pak. pogotovo visokog gubitka. naravno. Time će plaćeni porez biti niži. mogućnosti koje imamo da ga održimo i da onda donesemo pravu odluku. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. Ovo je važan trenutak. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. Gubitak je samo finale nečega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. rast troškova primetiti pre nego što dođe do iskazivanja gubitka. pad prihoda. nego da ta preduzeća što duže rade i što duže plaćaju porez. i održi na dugi rok. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uđu. Prema tome. Ako se odlučie za sanaciju. kada dopušta takvo rešenje. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. Sećate se. reč samo o porezu. cilj države nije da od preduzeća naplati što veći porez. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednačiti sa crvenom lampicom. onda jednostavno preduzeću spasa nema. ako preduzeće ima prolaznih teškoća.da taj kapital ima unapred utvrđen rok dospeća. Da li će do sanacije doći.da taj kapital potiče od poverilaca .prethodne godine. Prema tome. odnosno likvidaciju. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niži. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. Nije. onda će gubici biti takođe veći nego što bi bili da ste uložili dodatni novac i preduzeće na dugi rok održali. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. I treba ta kretanja. pre oporezivanja. takva firma se više ne može održati. Iskazivanje visokog gubitka može biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konačni rezultat rada preduzeća. što znači da preduzeće tačno zna kada kapital mora biti vraćen 64 . Dakle. treba da znate da postoji čitav niz veličina koje možete pratiti svakodnevno. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuče iz krize. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. ili da jednostavno ne postoji način da takvo preduzeće na dugi rok bude održano. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu.

Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. čiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. Ako je plaćeni iznos viši. može se opet promeniti rezultat. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. Naime. koji se označava kao ''rezervisanja. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. čija visina je unapred utvrđena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. Vi procenjujete visinu rezervisanja. i da rezervisanja i rezerve nikako ne trba tumačiti kao sinonime. formiranje rezervisanja utiče na formiranje rezultata. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje tačne neto imovine. Znači kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. tj. čija visina zavisi od visine dobitka i odluku o čijoj visini donosi skupština. rezervisanja. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiče na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niži od formiranog rezervisanja. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. u periodu formiranja. Ajde da ih uporedimo. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja vežete za dinamičku teoriju. ni koliko ćemo tačno platiti. Sa druge strane. Ako obaveze nisu potpune. 1. Tačno iskazivanje periodičnog rezultata. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. Utiče tako što. jer su one formirane nakon što je dobit obračunata. obaveze i PVR. neto imovina neće biti tačno iskazana. formiranjem rezervisanja. imaćete reshod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je 65 - . jer u tom slučaju nema ništa od tačnog prikazivanja neto imovine. ako se pođe od statičke teorije. neto imovina neće biti tačno sikazana. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmežu rezervisanja i rezervi. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. Ajde da napravimo poređenje između rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. Cilj formiranja rezervisanja. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze čija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. postižemo tako što priznajući obavezu. Neto imovina je razlika između aktive i obaveza. vaš periodični rezultat neće biti tačno obračunat. može biti viša ili niža od formiranog iznosa rezervisanja. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiče na rezultat. bio bi utvrđivanje tačne neto imovine. Do tada računovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. Dugo je postojo problem da se objasni da između rezervisanja i rezervi postoje značajn razlike. Rezervisanja su u našu računovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 1989. Znači. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. obaveza za koju je rezervisanje formirano. ne bi bilo ispravno da to ne pokažemo (da kažemo kad budemo platili videćemo). i prema tome. Naše obaveze neće sadržati sve obaveze. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. za razliku od isplata koje povlači sopstveni kapital. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju tačno utvrđenu namenu. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). a niko nije prorok da može tačno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. Mi obično nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. pošto se formiraju pre utvrđivanja rezultata. smanjuje rezultat. i samo za tu namenu može biti iskorišćeno (tačno se zna za koju obavezu se formira). istovremeno priznajete i rashod. Nažalost. onda kao cilj formiranja rezervisanja možete označiti tačno iskazivanje periodičnog rezultata.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za tačno određenu namenu. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. Ako kažemo da znamo da obaveza postoji. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. ali može se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. ali ne znate tačno ni koliko iznosi. Kada gasite rezervisanje. poverioci nemaju pravo glasa da taj kapital izaziva isplate čija je dinamika i visina unapred poznata. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. Kada se oporezuje dobit. budu jednaki. ni kada ćete morati da je platite. a koje označavamo kao kamate. pa onda odlučujete o raspodeli dobiti.

ali mi ne možemo uticati na to da događaj nastane. za to se ne formira rezervisanje. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. ali je u suštini postojao i ranije. Znači. Sličnosti između rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. to je potencijalna obaveza. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. predstavili bi ste tu obavezu na rečunu obaveze. visina se obračunava na osnovu ugovora. mi ćemo imati obavezu. sredstava. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . i . Vi procenjujeta njegov bonitet. koja je rezultat prošlih događaja. Znači. i čije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. postoji razlika s obzirom na činjenicu da na rezervisanjima možemo iskazati obaveze prema samome sebi. Što se tiče odnosa između rezervisanja i PVR. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). ako se nešto dogodi ili ne dogodi. I dajete mu garanciju. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. i vaša procena je takva da je njegov finansijski položaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. odnsono gubitke. Znači to je razgraničenje između rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam pažnju da su ovo uslovi koji inače važe za obaveze. a na računu PVR samo obaveze prema trećima. Ukoliko je isplaćeni iznos niži. i to je isto. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. Što se tiče razlika između rezervisanja i obaveza (običnih). . sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa različit. Sledi zaključak. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. niti možemo sprečiti njegov nastanak. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog čega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. u smislu da govorimo o obavezama. Ako se u budućnosti. Da ste primili fakturu. obračunali ste i iskazali preko PVR. i za razliku od obaveze nemate dokument. Sličnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. Za razgraničenja tačno znate kada morate platiti.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava.da se može pouzdano proceniti visina obaveze. znate koliko morate platiti za mesec dana-obračunaćete i formiraćete PVR). nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. Da bi se rezervisanje formiralo. koji ovde nije verovatan. Koriste se tri pozicije. a koji je kod rezervisanja verovatan. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Takođe. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. i predstavljaju pozajmljeni kapital. Dakle. ni koliko ćete tačno platiti. a visinu obračunavate sami. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. i na računu rezervisanja i na računu PVR. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. I jedno i druho formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. Prvi uslov. Ako je nešto potencijalna obaveza. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim događajem. vi 66 . Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. firma se obrati za kredit stranoj banci. to je slično. Pošto niste primili fakturu. koja kaže nabavite mi garanciju domaće banke. niste primili fakturu. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu računovodstvenu praksu međunarodnim računovodstvenim standardima kao takav. Za obaveze tačno znate kada dospevaju i koliko plaćate.rezervisanje ukinuto. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodičnog rezultata. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih događaja. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. Na poziciji obaveza. i na računu obaveza. vi postajete dužnik banke. Kada bankari daju garanciju za kredit.

putem zakona. ili da nešto nećee uraditi. To je malo drugačija podela od one koju imate u vašem udžbeniku. Na primer. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvođača. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. Upravo ova činjenica da se visina rezervisanja procenjuje. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. i naravno. možete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. Važan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. da je verovatnije da obaveza postoji. da vašu obavezu izmirite. Prošli događaj iz koga obaveza rezultira. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. smatra se da postoji ako su činjenice da ćete morati da platite. budući da to znaju. neko vas je tužio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora može rezultirati. Dakle. Drugi uslov. u stvari. Tu se obično. verovatan odliv sredstava. onda se takve izjave tretiraju takođe kao obaveze. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. preniskog. da formiranjem rezervisanja ne povredite načelo istinitosti. uslov je da uvek uz reklamaciju. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. kada žele da povećaju ili smanje rezultat u određenom obračunskom periodu. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. bude objektivna.gubitke koji potiču iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. i zato je garantni list zapravo ugovor. Znači. Morate formirati rezervisanje. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku.. Ako vas neko može naterati. od onih da do plaćanja doći neće. dovodi do toga da računovođe vrlo često rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. nego da obaveze nema. odnosno. nago da ćete ga dobiti. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. Odnosno. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadžmenta koja izaziva opravdano očekivanje trećih da ćete postupiti na određeni način.restrukturiranje. pod uslovom da kvar nije izazvan nestručnim rukovanjem kupca. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. Na primer. Garantni list. uz garantni list priložite račun. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. obaveze po osnovu garancija. Prema standardu 37. da sve činjenice kojima raspolažete govore u prilog tome. je. pored iskustva koriste i određene matematičke metode. sa druge strane. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. vi ste postali druga ugovorna strana. srednji ili veliki. Kad kupujete taj proizvod. vodite sudski spor. naša rezervisanja. . tri godine. Vi u tom času ne znate tačno. Na primer. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. . Ovde je važno da procena koju učinite. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. kada jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (tražeći zbog čega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). ili ako ste obavezu preuzeli putem specifičnih izjava menadžmenta. Ako postoji veliki broj sličnih obaveza. na dan bilansa. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. rezervisanja se formiraju za: . ni kada ćete morati da platite.obaveze prema trećima – npr. Govorila sam vam o izjavama menadžmenta koje izazivaju očekivanja treće strane da ćete postupiti na određeni način..morate verovati da zaista obaveza postoji. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. imate garancije za velik broj sličnih aparata. onda ćete rezervisanje formirati. 67 . Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti određeni broj. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. 6 meseci otkloniti na svoj teret. a revizori. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. ni koliko će zahtev iznositi. to su tri osnova za koja se prema MRS 37mogu formirati rezervisnja. a koja se tiče visine rezervisanja.

troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko.000 neizbežni trošak. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. U međuvremenu. da će ispunjenje tog ugovora. na primer. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. i reč je o manjem kvaru. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak.000 bi bio iznos koji bi. Ne može se uraditi sledeće: pošto očekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. i ugovorite fiksnu cenu. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budući isplata. Iznos rezervisanja se računa na sledeći način: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50.000. su ugovori čije izmirenje. ako peći rade na naftu). a troškovi goriva predstavljaju značajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. Rezervisanje treba. a rezervisanje formirate sada. u ovom slučaju. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. tj. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate očekuju u dužem vremenskom periodu u budućnosti. možete uraditi dve stvari. za 10 godina iznosio 50. iz godine u godinu.000.000 zato što znamo da ako bi svi iamli mali kvar. a odustanica 80. Imate čitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. na primer. Prihodi su fiksirani. odnosno jednokratni raskid.000. koju završavamo sa dobitkom. vi rezonujete na sledeći način: plaćam 100. ne može formirati za gubitak firme u celini. jer je taj iznos od 80. i koliko je otklanjanje koštalo. Ako bi svi imali značajnu grešku. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. na teret ove poslovne godine. vaši rashodi zbog toga rastu. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. Znači.000 – odustali bi 68 . nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. zahteva nastanak viših rashoda. Evo jednog primera kako se može utvrditi visina rezervisanja za garancije.000 hiljada. Znači. cene inputa rastu. Možemo sa zadovoljavajućom tačnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. dogovorite da prodate određenu količinu proizvoda.000 ako odustanem. Poznato vam je da za jedan proizvod možete dati više garancija. troškovi bi bili 150. Ako bi gubitak bio 100. troškovi bi bili 50.000. Vi možete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. koje je u toku obračunskog perioda prodalo određeni broj aparata. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Iskustvo nam govori. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora. Visina takvih rezervisanja se utvrđuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira.000. Izvesno je. Morali bi ste diskontovati 50. a ako ćete se isplatom penzija početi u budućnosti. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. Kada je reč o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku.15% x 50. ako formirate rezervisanje za penzije. generalno. Dakle. Neizbežne troškove. za koje se mogu formirati rezervisanja. Nikada se rezervisanje.000. ako su oni niži od gubitka. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. ili sam gubitak. drugi za limariju. Gledam šta je za mene povoljnije. U ovakvoj situaciji.000 = 15.Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. Da li možete reći.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. i ostvariti gubitak. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. i umesto dobitka imaćete gubitak. sa kamatom. i gubim 80. cena nafte skoči. dakle. raskinuti ugovor.000? Ne. možete ispuniti ugovor. u odnosu na trenutak formiranja.000 za 10 godina su dve različite stvari. al nemaju svi nega njih 15%.000 na sadašnju vrednost. ako je on niži od troškova raskida. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. da bude formirano na 15. jer 50. Ili. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. Možete.000 danas i 50. čije ispunjenje. eventualno. Ako bi svi aparati imali malu grešku. Sadašnja vrednost tih 50. da pri prodaji toliko proizvoda.000 + 5% X 150. Problematični ili teretni ugovori. a da samo u 5% slučajeva proizvodi imaju veliki kvar. Ako se. To nije dozvoljeno. garancija sa različitim vekom trajanja. da će se u garantnom roku određeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. da danas treba izdvojiti 50. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. troškovi popravke bi bili 50. koliko su kvarovi teški. dovesti do gubitka.000.

i da se u buduće bavi samo trgovinom. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odlučuje. prvo.000. Termin koji jako često čujete na televiziji. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. Ili. pa smo evo formirali rezervisanje.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. izazove opravdano očekivanje u vezi sa njegovim sprovođenjem. Znači. recimo. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . to je neizbežni trošak. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteričnih ulja. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluči da izvrši restrukturiranje. kod pomenutih lica. imate. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. zatvoriti. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. plaćam vam 80.ste i rekli dobro. Ako odlučite da tej deo firme prodate. pa šaltera. na primer. Znači. već da ih kupujete gotova. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . kažemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. Ja znam da postoji obaveza za garancije. I to je restrukturiranje.. Dakle. ili realokacijaposlovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. ukinete jedan hijerarhijski nivo.pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. upravu banke. Planom o restrukturiranju. Visinu rezervisanja za restrukturiranje.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . Restrukturiranje je kada rešite na primer. ili im morate ponuditi određeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. sa druge strane. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. Ako vi kažete zatvaramo pogon za proizvodnju eteričnih ulja na Vlasini. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. Ne može preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine.krupna promena u strukturi menadžmenta (ako uradite reorganizaciju na način da uvedete još jedan nivo upravljanja.. Ukoliko bi odlučili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. Imali ste veliku proizvodnu firmu. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. utvrđuje se uključivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovođenjem restrukturiranja. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. Osim čajeva radi i neke druge preparate. 69 . ili da jednostavno prestanete da se bavite time. U okviru nje postoji i destilerija eteričnih ulja. onda imate pravo da formirate rezervisanje. izvršili bi restrukturiranje. odluči da se bavi i proizvodnjom proizvoda čiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. pa onda imate uprave filijala. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. ne možete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. Kada taj plan napravite. al to će vam kolega Đuričin bolje objasniti od mene) . to će biti restrukturiranje. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. da lica koja će restrukturiranjem biti pogođena. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogađa. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. moraju biti predviđene takve obaveze preduzeća. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. Odlučiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteričnih ulja. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. čitate u novinama. kao što je bio Simpo. jer sam dala garantni rok. Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. dakle. i želite da ga zatvorite. Kao i da taj plan. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadržati. pa ekspozitura.

koje će vam dugovati 80.000 već tretirali kao rashod prethodnog obračunskog perioda. vi možete u visinu rezervisanja uključiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate.000. nećete je preseliti. već za buduće aktivnosti preduzeća. ali su sračunati na buduću aktivnost. znači.000. procena je. . koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti uključeni u rezervisanja. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. rezervisanje za popravke u garantnom roku.000. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. Na primer. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. Možete uračunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. isplatili smo 13.000 i doknjižićemo još 100. 70 .000 (troškovi prodatih proizvoda). to je u redu. tačnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.kakav je odnos rezervisanja na početku i na kraju godine (razlika između rezervisanja na početku i na kraju godine. zaključak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. jer ste vi tih 80. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100.000. ostavićete je ili ćete je prodati.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata.kratak opis obaveze i očekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje.000. učiniti dostupnim javnosti. Ali ako kažete. Za te proizvode. Kažete. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. . treba vam rezervisnje od 120. neke podatke: .000 preneli na prihode. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. Što se tiče rezervisanja. gde bi ste ovih 20.000. . naredne godine vi morat eformirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. potrebno je objaviti. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. Prema tome. to sam vam pričala iz računovodstva.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje.000. . Rezervisanja koje formirate svake godine.000. u visinu rezervisanja. ill smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. Na primer.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. . formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. Ali isplatili smo 8.000. Svi ti troškovi. obim prodatih proizvoda je veći. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160.). ne možete uračunati u rezervisanja.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja određenog ugovora. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. u iznosu od malopre pomenutih 80.Ne možete. i doći ćete do 120. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope.000. ovde imamo neiskorišćenih 20. ali tamo oni neće rediti isti posao. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli.000. ali sa gubicima. to je jednokratno rezervisanje. prihodi 80.000.000 i ukinućete rezervisanje. ne ukidaju se na kraju godine. Tokom godine kvarovi će nastajati. Sprovođenje te odluke košta.000. Zanči. uključiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem.koja ste sve rezervisanja formirali. obelodaniti. Planirali smo da ćemo isplatiti 15.

Prema načinu sticanja. 2. Najvažniji razlozi za korišćenje tuđeg novca su: . recimo dugoročni krediti ili kratkoročni krediti. ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. U tom smislu postoje: .popravljanje finansijske strukture . pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . nemamo dovoljno sopstvenog kapitala.- iznos bilo kakvre očekivanje nadoknade. jer nas ne mogu dobavljači finansirati u meri u kojoj je to potrebno. Da li kredit mogu vratiti ako se zadužim? – to je način na koji bi trebalo rezonovati. sadašnje obaveze. bilo nas kao poverilaca ili kao duznika (obaveznost plaćanja).imamo lošu finansijsku strukturu. Kažemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuđeg kapitala. Kažete platiću u uobičajenom zakonskom roku. . To su obaveze prema dobavljačima. preuzeta obaveza mora izvršiti. Redosled u stvari treba da bude obrnut.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridž. obaveze prema državi. koji označava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrđeno za tu očekivanu buduću nadoknadu. Obaveze Definišemo ih kao. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na čemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj državi su više zaštićeni dužnici od poverilaca. To uopšte ne treba da bude tako. a ne kako će uzeti kredit vratiti. Prema sigurnosti. zbog obaveza koje nastaju automatski. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma.razog nevoljnog formiranja obaveza. decembar 2004. a spomenućemo one koji se najčešće koriste. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoročnog opstanka firme. Kada je reč o obaveznosti plaćanja. koje su rezultat prošlih događaja. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U slučaju da ti ne platim možeš prodati ovu imovinu. i . Razdvajanje robnog i novčanog toka dovodi do formiranja obaveza. obaveze prema vlasnicima i sl. 2. kako da dobiju kredit. 2.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. tj.obaveze po osnovu finansijskih aranžmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. čak i kad nećete. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. Dakle.razdvajanje robnog i novčanog toka . onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. po osnovu čijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. 1. zato što isporuka prethodi plaćanjima. . pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze.želimo da obavimo neki posao. dokle ima smisla koristiti tuđi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Da li vi tražite od dobavljača nešto specijalno? Ne. Glavni problem dužnika je kako da se zaduže. . u odnosu na kratkoročne izvore.da se visina može pouzdano utvrditi.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljacima. imamo premalo učešće dugoročnih izvora. Popravljamo strukturu uzimajući dugoročni kredit. . i iz iznosa 71 . potrebno je: . preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu. Četvrtak. To je uobičajeni način rada koji produkuje nastanak obaveza. Da bi se obaveza priznala.pribavljanje dodatnog kapitala . obaveze prema zaposlenima.

Zato se kaže ''na dan bilansa''. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. Odnosno. Znači. obeveze se dele tako i tako. 3. . Važno je kada obaveza treba da bude plaćena. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. i duže. nego kada je u pitanju HOV. troškovi koje povlači prodaja. namiriti svoje potraživanje prema meni. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. Međutim. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinačnih preduzeća.obaveze prema dobavljačima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. ali ako ne platite kredit banka. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za raščlanjavanje. Sama zaloga.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. postoji još jendno ''ali''.000 dinara obaveza. MRS 1 traži da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama. naknada i dodataka na zarade.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. Znači. Ovo zbog toga. zaposlenima itd. ako je poslovni ciklus duži od 12 meseci.obaveze prema kreditnim institucijama.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne počinjete podelom. ili drugi poverilac. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. što predstavlja još jedan kriterijum za raščlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima.000. Ako kažete imam 1. I kada budete čitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoročna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci.'' To znači davanje zaloge. . dok ne dođe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. Znači. prebacićete je sa dugoročnih obaveza. i dogoročne – kojima je rok dospeća duži od 12 meseci. Međutim. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duže od 12 meseci. ali u okviru poslovnog ciklusa. podele prema ročnosti. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoročne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. Ovaj kriterijum je važan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. onda vam je kriterijum ročnosti 12 meseci. on nema realno obezbeđenje svojih potraživanja. . To nikako ne znači da vi ne morate da platite. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. ili dugoročni. Ako ste imali dugoročnu obavezu. Znači. Kada se odabira kriterijum. Ne može se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. ne znači da vi treba da se izselite iz nje. a to može biti i cela obaveza. Prema poveriocima.dobijenog unovčenjem te imovine. na kratkoročne obaveze. mora se voditi računa o cilju koji se podelom želi postići. kad uzmete kratkoročni kredit. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. ako je reč o akcionarkom društvu. ima pravo da traži prodaju zgrade da bi namirila svoja potraživanja. Dakle. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. . biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je dužina poslovnog ciklusa.obaveze prema državi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. iako dospevaju u periodu dužem od 12 meseci. To znači da su HOV poželjna zaloga. Počinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. ako se radi o doo. što ih je moguće lako unovčiti. na osnovu toga i toga. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: . ili učešće u dobitku. i zato se u MRS 1. na dan bilansa se odlučuje o tome šta se smatra kratkoročnom a šta dugoročnom obavezom. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljačima. .Vreme koje je potrebno za prodaju. ovo važi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne važi! Znači. ili ortačkom društvu.) imaju se smatrati kratkoročnim. . Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. 72 .

Ako ga morate platiti za 11 meseci. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. Do razlika može doći i kada je obaveza u stranoj valuti. koristeći načelo više vrednosti što znači da ćete na dan bilansa upoređivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. ili još kažemo nabavnoj vrednosti obaveze. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze čije raščlanjavanje vršite. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoročne. recimo. U mnogo slučajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. banka će sve vreme nadzirati zaduženja firme. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljačima. nego je važno koliko je ostalo do plaćanja. Dnevna vrednost može biti i niža od nominalne. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. On se zadužuje stalno. pre dana bilansa: ''Nema veze. neću da mislim. a dođe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. od recimo 5 godina. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. i ako pređete 35% nećemo tražiti isplatu odjednom. u nekom trenutku ukupno zaduženje firme pređe 35% banka ima pravo da traži naplatu preostalog dela potraživanja odjedanput!''. Jedino ako bi banka rekla. ako vam banka na vaš zahtev odobri produženje roka otplate za još godinu dana. utemeljenog na ugovoru. odnosno. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. Naknadno procenjivanje tj. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog dužnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduženjima) može usloviti odobrenje kredita navođenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. kod naknadnog procenjivanja. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduženja ne smeju da pređu 35% sopstvenog kapitala. ali ne uvek. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. pre dana bilansa. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi računa. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. a nakon što je obaveza nastala. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. a koje dugoročne. Međutim. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. Ako je odgovor potvrdan. i zadržavate celu obevezu kao dugoročnu. Zastarelost obeveze može takođe biti razlog njenog smanjenja. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. Onaj koji traži novac uvek je u podređenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traži. Ovde. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoročnom. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. vrši se saglasno načelu više vrednosti. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća 73 . Mogu se razlikovati. Znači. morate navesti kada je obaveza nastala. Dakle. Ako bi se dogodilo. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital pređe 35%. zadržaćete tu obavezu kao dugoročnu. Kada god odlučujete o tome koja je obaveza dugoročna. Znači. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. a koja kratkoročna. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traži naplatu odjednom ili ne. kreditu. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduženi više od 35% biti ispunjen tada i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. zbog ovog čvrstog obećanja. Banka ponekad. Na primer. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. Za vas je relevantna činjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoročnu. Inicijalno procenjivanje tj. vrši se po nominalnoj. vaša nova zaduženja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu pređe recimo 35%''. 12. na primer.znači nije važan inicijalni period na koji obaveze glasi. tada je nominalna. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. Imali ste kredit na tri godine. odustajete od reklasifikacije. i mora biti utvrđeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Od ovoga možete odustati. Znači. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoročnu.''. od kojih su dve godine istekle. odustajete od reklasifikacije. i u jednom trenutku neće moći da plati. tražiću naplatu kredita u celini. Iako je dakle. zato što je to prekršilo ugovor. ako se kasni sa plaćanjem.

000 Номинална вредност по доспећу: 100.u poslovanju.000. koji će vam svaki pojedinačno pozajmiti novac. Razlika između obveznice koja se emituje na.000 000 Укупна готовина за плаћање 118. tj. Продаја се евидентира: Готовина 98. već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Kada govorimo o procenjivanju.000 Дисконт обезница 2. i . to znači da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. to znači da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice.000 Камата која се плаћа 100.kredite koji su odobreni po osnovu boniteta dužnika.000 Дисконт = 100.06x3 18. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica''.000 – 98.kredite koji su poriveni zalogom.000 обвезница номиналне вредности од 1000 по цени од 980. DUGOROČNE OBAVEZE Dugoročne obaveze prema možemo raščlaniti prema osnovi nastanka.broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice.000. u toku narednih 12 meseci. kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica.000. određeni iznos obveznica povuče. i kada je emisija obveznica jedini način da preduzeće dođe do potrebnih sredstava. Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoročne ili kao dugoročne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana. ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraživanja prema vama odreknu.000 74      . Kada je reč o obveznicama potrebno je da znate koje ročnosti mogu biti.Рок отплате 3 године. zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos.kredite koji su poriveni HOV. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.000. onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoročnih obaveza.000. pre svega u izmirenju obaveza. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka . a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca. Rok na koji se obveznica emituje može biti nekoliko meseci (kratkoročne obveznice) ili nekoliko godina (dugoročne obveznice).000. Ako se prodaja vrši uz diskont. na primer. dok bi smanjenje potraživanja bilo tretirano kao rashod. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. . 1.000. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. tj. Nećemo čekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine.000 Примљена готовина 98. Nije bitan broj emitovanih. i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novčanih sredstava. Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). tri godine i dugoročnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoročni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital.000x0. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban.000 Обавезе по основу обвезница 100. taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti.     Пример: Продато је 100. i to na: . камата 6% годишње. Ovo smanjenje tretira se kao prihod. odštampanih obveznica.000.

6% godisnja kamate znaci 6.000 predstavlja emisionu premiju odnosno nemortizovanu premiju.000. U bilansu stanja sta bi evidentirali.000.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000.000. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате. znaci 6% na 100.000.000.337337.+666.znaci na koju ste se obavezali.000. obaveze ce biti 100.000 98.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване.667 to ce biti skinuto I preneto na finansijske rashode. A 1/3 od 2.000.000.000.000.000.000.000 je 6.000. kada od 100. Kada prodje prvih godinu dana sta cemo knjiziti.000 Камата која се плаћа 18.000 na 3.000 Дисконт обвезница 2.000 na strani pasive I neamortizovana premija kao korektivna pozicija ali sa znakom + od 9.000. I te prve godine 1/3 premije od 9. znaci finansijski rashod bice jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta.000 vec 1. Naplaceni iznos na strani aktive 109. to je godisnji iznos kamate.000.000. каматна стопа 6% годишње.000 neto.        Укупна камата 20.000 na strani duguje sto daje 98. obaveze po osnovu obveznica 100.000 bice amortizovana.000 Pogledajte kako ce se racunati kamata.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.337 dobijete obavezu od 98.000.000.000 000 godisnje kamate tokom svake od 3 godine.000 .000 Укупна камата 20.000.000.000.667.000 ali amortizujete 1/3 premije od 9.667.000. kolika je vasa realna kamata? Prepolovljena je. kada isteknu tri godine saldo ovog racuna ce biti 0.000.000. dugovace 6.000.337. 75 . znaci imate kamatu od 6.000 ce biti 666.000.000 . to je godisnji iznos. Tacno je da cete vi platiti 6.000. Рок отплате 3 године. Koliko ce obaveza biti na kraju prve godine.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000. ona je 3. Tako da ce rashod biti 6.000 обвезница по вредности од 1900 динара по обвезници.000.000. sto ce za tri godine dati ukupno 20. Znace na 100. Evo da vidite kako bi bilo evidentirano I u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom. 9.  Обавезе по основу обвезница 100.000. knjizecemo finansijski rashodi.000.000 a to je 3.000.000.  Готовина 109.неамортизовани дисконт 2. Da li ce postojanje neamortizovane premije I premije uopste dovesti do toga da placena kamata bude visa ili niza od nominalne.000 ( ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamisljate sami kuci) Sta ce biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaci naplacujete vise nego sto je nominalna vrednost.000 na godisnjem nivou.000.000 6% je 6.000  Неамортизована премија 9.000 Vasa obaveza je I dalje nominalna vrednost od 100.000. Znaci na strani aktive 98.000.000.000.000. samo toliko I moze biti.000.000.000. Posle prve godine kamata ce biti ona koja se mora platiti.000.000.000 onoliko koliko smo naplatili.000.000. Tri godine je obveznica. Sta ce biti u narednoj godini.000 I amortizovanu premiju od 3. Tada se radi o prodaji uz premiju.000 I neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.000.000.000. Na strani pasive obaveze od 100.000. obaveze po osnovu kamata ili razgranicenje ako je period obracuna rezultata kraci potrazivace 6. realna kamata ce prepoloviti visinu nominalne kamate. nece vise biti saldo 2.000 неамортизована премија 9.000 a stvarna obaveza 100.000.000.000 oduzmete 1.666.000 109.

KREDITI PO OSNOVU ZAKUPA To nemate u knjizi a hocu da znate. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing.000.000.000. hipotekom. potrazivanjima I sl. Zasto je to vazno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zalozi jos kod nekog drugog poverioca. Morate podneti zahtev sudu. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje I na kraju se izjednacava sa nominalnom vrednoscu prodatih obveznica.000.000 pa posle druge godine 106.Kako biste racunali koliko cete ukupno isplatiti kamate. Znaci da budu aktivirani I tokom otplate kredita amortizovani.000.000. Isplaticete 18.000. Znaci posle prvih godine dana kolika ce biti visina obaveze vasa? Bice jednaka dug+ godisnja kamata I time vasa obaveza bi bila 103.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. to je nasa obaveza. jer svake godine kamatu od 6. da se unese u zemljisne knjige da je ta nepokretnost zalozena. knjigovodstvena vrednost. A kolika je premija ona je 9.000.000 pa puta 3 godine.06) . Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom.000.000 I na kraju 109. robom. Ukoliko ti troskovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.000 Premija je 9.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000. kako se to kaze. Koliko cete vi ukupno isplatiti? 100.000.000. bice uobicajeni nacin sticanja osnovnih sredstava imajuci u vidu da nasa preduzeca da nasa preduzeca nemaju para.000.000/3 Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106. Znaci vazno je da postoji u zemljisnoj knjizi zabeleska o tome da je to zemljiste ili ta zgrada opterecena. ciji troskovi stavljanja hipoteke mogu biti znacajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti I dopusta se da ti troskovi budu dodati iznosu kredita. Znaci kada vi kazete koliko me kosta taj kredit? Kosta onoliko ste morali da platite poveriocu I troskovi stavljanja hipoteke pa se dopusta da troskovi hipoteke budu dodati na iznos kredita I budu amortizovani tokom otplate kredita.000. to je 3%od 100.000. OBAVEZE PO OSNOVU HIPOTEKARNIH KREDITA Ili lombardnih kredita.000.000.000 (100.000=9.000.000 odnosno godisnje po 3. Mi znam da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovinom ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare ali mozemo to sredstvo otplacivati tokom perioda na koji smo 76 .000x0.000 u ukupnom iznosu.000.000 toliko ste para primili. HOV. Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000-9. Znaci za te tri godine vasa realna kamata iznosi 9. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima.000 (realna kamata) Tako da je jako pozeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti.000.000. Posto to predstavlja proceduru sudstvu. A vi cete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija I na kraju ce premija biti 0.000.000.000 smanjujete za 3.000.9.000 18. znace prve godine vi kazete 109. Kada je rec o hopotekarnim kreditima treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu bilo da je rec o zemljistima ili zgradama izaziva znacajne troskove.

ta sredstva ucestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca.5 godine vi ne mozete otkazati ugovor. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Znaci ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4. Mozete prestati da ga koristite ali cete zakup ipak platiti.740 X 0.при каматној стопи од 16% износи 14. on nas ne zanima zato sto je rec o kratkorocnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeca vec se zakupnina za ta sredstva tretira kao trosak perioda u kome je nastao. ali sam sposobna da svakog meseca otplacujem toliko na ime zakupa. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugorocnog zakupa? Vasa placanja zakupnine protezu se na period od recimo 5 godina. Mogu da kupim auto iako u ovom trenutku nemam ustedjeni novac. znaci vi cete zakup placati u narednih 5 godin. Садашња вредност износа од 24. Znaci to je prednost. nemam akumuliranu gotovinu. Znaci nema jednostranog raskida ugovora. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina.358  Разлика између 4000 – 2. znaci ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine I 6 meseci.  У првој години: 14. tj kao da je zakupac uzeo kredit. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne mozete otkazati koriscenje..sredstvo uzeli u lizing. kao da ste zakupcu dali kredit. pa 300 € je rata I to bez bilo kakvog ucesca. Znaci vi unosite vrednost opreme uzetih u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzetih u zakup a na strani pasive da ne biste povecali neto imovinu iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugacije. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Postoje dve vrste lizinga ⇒ Operativni . односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа ( ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina prica) 77 . Prednosti zakupa su naravno cinjenica da gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup je mnogo manja nego gotovinska isplata koju biste morali izvrsiti da biste to sredstvo kupili. Zatim zakup nosi I poreske pogodnosti jer I kamata I rata se tretiraju kao rashodi cime smanjujete poresku osnovicu I prema tome placate manji porez. znaci da se iskazu u bilancu zakupca kao sredstva firme a da se na strani pasive iskaze obaveza prema zakupodavcu.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4. predvidja se mogucnost da se zakup produzi po uslovima koji ce biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. U ugovoru o takvom zakupu.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.358= 1642 представља рату. Ako takav isti auto hocete da kupite morate tog trenutka imati 18 ili 20 000€.годишње током периода закупа од 6 година.000. Posto na dugi rok koristi sredstva. Visina vase obaveze ne moze biti jednaka prostom zbiru iznosa koje cete tokom tih pet godina isplatiti vec morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednacava sa dugorocnim kreditiranjem zakupca. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату. A to znaci da cete izvrsiti diskontovanje buducih isplata da biste dosli do sadasnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa. Znaci ako uzimate auto u zakup.740.000.16=2. ⇒ Finansijski ili dugorocni lizing. Sta je dugorocni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. I Troskovi koji nastaju po osnovu dugorocnih zakupa nizi su od onih koji biste imali da biste sredstvo uzimali u kratkorocni zakup.

a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze.000.000. koji se odobravaju kaze se jos. Sadasnja vrednost iznosa od 24 000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14 740. Znaci bankama je strasno vazno da uoce svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. bilo pravno bilo fizicko taj kredit vratiti. Iduce godine kamatu racunamo na 14740 minus iznos rate. nego 4000 sada. Krediti po osnovu boniteta naravno to su oni neosigurani krediti. onda to znaci od nas mozete ocekivati da isplatimo najvise 100. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica I jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica.000. Dakle obaveze u trenutku isplate I u visini isplacenog iznosa. to naravno da nece uraditi. Ponekad banke bolje znaju finansijski polozaj svojih klijenata nego sto to znaju oni znaju. koristimo II tablice. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji ce vam banka isplatiti. Obaveza . bice isplaceno 98. zakup traje 6 godina I treba da izracunate sadasnju vrednost vase obaveze. ne vise od toga. bez obzira na to sto vam je odobreno 100. Ako se pokaze da je vrednost tog sredstva. uzimate kredit za neko sredstvo. Znaci mozete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. Zasto odobrenje koje je strasno vazno nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza.sta cete uraditi sa ovih 4 000. niza od na koji glasi odobreni kredit. Znaci odobravate kredit verujuci da ce lice kojem ste odobrili kredit. Vi kreditni rizik pokusavate da smanjite tako sto procenjujete bonitet vaseg duznika. od 4 000 odbicete iznos kamate I dobicete 1642 a to je rata. Znaci ako vam kaze odobreno vam je 100. nije vazno. Jer premija ili azio uticu samo na odnos realne I nominalne kamate. Banka ce isplatiti 98 a I obaveza ce vam biti 98 miliona.000 kredita.000 .000. 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje placate u buducnosti da diskontovanjem iskazete sadasnju vrednost tih iznosa. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. Znaci vasa obaveza nije 24 000 jer vi ne vrsite placanje sada. Ne mora uvek da isplaceni iznos bude jednak odobrenom.000. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplacen a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. pa ce sa protokom vremena kamata bivati sve niza a rata sve veca.Imate ugovoreno placanje od 4000. Ali isplaceni iznos moze biti nizi od 100. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplacenom iznosu. on sadrzi u sebi ratu I kamatu. Vi morate te 4 000 rasclaniti na deo koji predstavlja kamatu a preostali deo do 4 000 predstavlja ratu. U tom trenutku kada je kredit odobren.000. ni do kakve isplate nije doslo pa ne postoji obaveza. godisnje placanje po osnovu zakupa je anuitet.000. njegova cena. mora biti sadasnja obaveza koja je rezultat nekog proslog dogadjaja. banka vam nece dati onih 2. na ime. tolika ce biti vasa obaveza.sredstvo kosta 98 ali evo vam I ovih 2 jer smo rekli da cemo vam dati 100 miliona. Znaci moze pokusati da trazi dodatno jemstvo. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom citavog otplatnog perioda. znaci vi godisnje na ime zakupa placate 4000. Ako je stopa 16% na godisnjem nivou sadasnju vrednost od 14 740 pomnozicete sa 16% I dobicete kamatu za prvu godinu koriscenja I ona je 2 358. KRATKOROCNE OBAVEZE 78 .000. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. U knjigovodstvu ona moze biti zbog azia ili premije visa ili niza ali na kraju obracunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obecanje banke da ce nam isplatiti na ime kredita isplatiti odredjenu sumu novca.000. moze pokusati da skrati rok otplate. secate se.000.

Kasa skonto koji je ponudjen I iskoriscen nece smanjiti obavezu nego iznos novce kojim je ta obaveza izmirena. odnosno u trenutku izvrsenja usluge. Kolika ce biti rocnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Naravno ne samo vas nego I od vaseg dobavljaca. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. vucena kakva je razlika izmedju sopstvene I vucene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzece. to je kriteriju. Ako dodje do pogorsanja vaseg boniteta. vazno je da je isporucena. ostale obaveze Ovo je rascljanjavanje po poveriocu. materijala a ne u trenutku kada ta roba I materijal dodju u nas magacin. 2. obaveze prema povezanim preduzecima 4. Ali cu vam pricati kakva sve menicas moze biti: 1. Sta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. Obicno se rasclanjavaju na: 1. buduci da dobavljac moze odobriti naknadne komercijalne popuste. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljacima vrsi se po principu vise vrednosti. Da li ce obaveza prema dobavljacima biti uvecana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. a naredni korak je trazice avansno placanje. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze ce nastati u trenutku preuzimanja robe. to su obaveze prema dobavljacima. od kreditne sposobnosti preduzeca. Finansijski popusti koje nam dobavljac odobri ne uticu na visinu obaveze. zavisi od promene kursa domace u odnosu na stranu valutu. prva reakcija vasih dobavljaca bice da vam ukinu odlozeno placanje. Ako imate dobar bonitet dobavljaci ce biti raspolozeni da vam odobre duze rokove placanja. OBAVEZE PO OSNOVU MENICA Necu vam pricati sta je to menica. To je princip koji vazi za sve obaveze pa prema tome I za obaveze prema dobavljacima. obaveze po osnovu isporuka proizvoda I usluga. ( to sam ja rekla). zavisi kada je rec o dinarskim obaveza od urednosti izmirivanja obaveza a ako je rec o deviznim obavezama. pa ce vam traziti placanje odmah. Iznos na koji faktura glasi moze a I ne mora da budu jednak konacnom iznosu nase obaveze. 79 . od obima nabavki. dakle o obavezama u stranoj valuti. njegov finansijki polozaj je los I on ce insistirati da rok placanja bude sto je moguce kraci. Znaci iskorisceni kasa skonto kao sto znate predstavlja finansijski prihod. Znaci nije bitno da li je roba primeljna u magacin. menicne obaveze 3. Znaci koloko dugo cete biti kreditirani od strane dobavljaca zavisi medju ostalog I od boniteta preduzeca. Ako dobavljac naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticace na smanjenje visine obaveze.Rekli smo da su to obaveze ciji je rok dospeca do godine dana. sopstvena 1. mi samo kazemo dobavljaci I znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Koristimo je onda kada zelimo da odlozimo placanje preko zakonskog roka ali najduze na rok od 3 meseca odnosno 90 dana ( opet sam ja ovo rekla). a to znaci da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljacu. to znamo. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. obaveze prema kreditnim insitucijama 5. Zajedno sa svojinom prelaze I rizik I troskovi. znaci mi sastavljamo menicu I predajemo je dobavljacu.

da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli I omogucili vam I vracanje kredita I pokrice tekucih odliva. da prenosite teskoce u placanju. Ili bice jednaka 1100-50. Utorak. Znaci gledano na dugi rok vasi prilivi bice dovoljni da pokriju odlive gotovine. Mi smo njegov duznik. usluga ili roba. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. Ovde se obuhvataju obaveze nastale po svim osnovama. ali vremenski se ne podudaraju. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. kratkorocnih pozajmica i sl. Znaci tu je koriscenje kratkorocnih kredita opravdano. a onda nam je posalje da je potpisemo. Na primer ako imate hotel na Kopaoniku hocete li cekati januar mesec pa da onda dovozite brasno. Znaci mozete za to uzeti kratkorocni kredit. Znaci mozete ako se bavite delatnoscu koja ima sezonski karakter pre pocetka sezone morate formirati znacajne zalihe. odnosno.12. minus kamata koja ce nastati tek u januaru mesecu. kao sto su isporuke proizvoda. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja jos nije nastala. Zato se kaze da u stvari menicna obaveza da se u bilansu iskazuje u visini sadasnje vrednosti. potrazivanja po osnovu dividendi. 7.000. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoročnih. Negde do kraja marta. vama ce iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. aprila sve namirnice ce biti potrosene I naplaceno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruzili. dugoročnih obaveza. I kaze potpisite ovu menicu inace nista od isporuke. Iznos na koji menica glasi sadrzi nominalni iznos duga I kamatu koja ce biti placena I koja ce nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeca menice.… po onim smetovima. Iznos ce naravno biti isti. Obaveze prema povezanim preduzecima.12 vas dug bice jednak 10. prenosu dobitka i latentnim rezervama. A sadasnju vrednost menicne obaveze cini dug uvecan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadasnja vrednost menicne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju jos nije nastala I koje ce nastati u buducem obracunskom periodu.000 + polovina kamate od 100. 3. ako je rok dospeca 60 dana I 6% kamatna stopa. jer je kamate od sto za dva meseca. Kazemo da je on vukao menicu na nase ime. znaci kada imate raskorak izmedju priliva I odliva.050. Najpre nastaju odlivi a kasnije ce nastati prilivi. vazno je da li je kamata nastala. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. naknadno po principu vise vrednosti.Vucena menica je menica koju sastavlja dobavljac. 80 . ulje.31. znaci 10. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. Nije vazno da li je kamata placena.razlog za formiranje ovih obaveza je omogucavanje konsolidovanja obaveza. KRATKOROCNI KREDITI PREMA FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA Ima smisla da se koriste u dva slucaja: 1. secer. Naravno da necete. novembar 2004. Na kraju aprila vi mozete ceo kredit bez problema platiti. To nije mala kolicina I morate platiti. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeca koji namece potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje važna podela obaveza na kratkoročne i dugoročne. 2. Znaci ako vam je menica 10. nabaviti. on sastavi menicu. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. princip uzrocnosti. Ako je menica izdata 1.

PRENOS DOBITKA Kad naučite definicije gubitka. po tome što ne postoji dokument (kada je reč o troškovima) koji smo primili od dobavljača. znači iskorišćenih usluga. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene količine nečega (npr. o kojima smo govorili. bude podvojena kod analize.. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. jer u jednom delu ta pozicija sadrži obaveze čije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. tj. ili rashod postoji. Za razliku od njih. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. Zbog toga. i beležimo na računu ostala PVR. obaveza da se taj trošak dodeli obračunskom periodu u kome je nastao. Da će neka usluga biti pružena u budućnosti. tačnije ne predstavljaju prihod datog obračunskog perioda. nego izvršenje usluge. zakupnina. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. zna tačno o čemu se radi. električne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rasho da a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. gotovo svi. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduženjem računa rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem računa PVR. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrži. To znači da ćemo posao za koji smo novac u napred primili. nestanak tih obaveza. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to još uvek nisam platio. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obračunskih perioda. isporuku proizvoda i sl. Znači. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. uopšte vam neće biti problem da naučite kako se definiše dobitak. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. Drugi deo ove pozicije čine naplate koje nisu prihod. biti obavljen u budućnosti. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. I zato je važno. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Dakle. Vrlo često. Pošto je trošak nastao.. likvidirate tako što ćete obaviti posao. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obračun od banke. da je reč o instrumentu koji računovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi načela uzročnosti. Treba samo promeniti znak. Ta činjenica nam je važna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. Dakle. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. Ovako obračunati (utvrđeni) iznos obaveze prema trećima. odnosno. Međutim.BILANSIRANJE PVR Kada je reč o PVR očekujem da najveći broj vas. Jesu i jedno i drugo obaveze. ali se PVR razlikuju od obaveza. Ovo razdvajanje vrši se zbog različitog načina likvidiranja ovih obaveza. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. ili samo PVR. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. starani od koje smo novac primili. onog načela razgraničenja prema predmetu i vremenu. prema načelu uzročnosti. dolazi se tako što se obračuna visina troška. vi morate platiti. 81 . Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku između veće pasive na kraju obračunskog perioda i manje aktive. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. pozicija PVR sadrži samo obaveze za unapred naplaćene prihode. Jako je važno da razumete sadržinu pozicije. Zbog toga se koristi račun PVR. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. korišćenih nečijih para. Na ovaj način ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obračunskom periodu u kome su nastali.

dobitak predstavlja izuzetno važan cilj svakog preduzeća. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika.. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. a konačno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. održavanje kapitala nije dovoljno. ali ste 3. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. Nema dugoročnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom. Ako vi kažete. vi jeste zaradili 10. i vaš je kapital sada povećan za razliku između dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. kao oblik rezultata. Na dugi rok. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. već da bi se njegov novac uvećavao. uključujući i zarade zaposlenih. nema karakter troška. ako taj gubitak nije previsok. već samo zarade radnika koje je zaposlio. evidentiraju na posebnom računu – lični račun vlasnika ili lična primanja poslodavca. Nešto drugačija situacija je sa društvima kapitala. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. To je onaj deo s kojim on može u tom trenutku raspolagati. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar održi investirani kapital. biće na stranu duguje računa inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. U ovom trenutku imate 7. Zbog toga je važno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. ako želite da održite kapital koji je investiran u firmu.. zato što su prihodi u toku obračunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima.000. ovih 7. pa je na kraju obračunskog perioda aktiva veća od pasive. Naziva se dohodak vlasnika. Jer. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje između vlasnika i firme. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. kažemo da je dobitak iznos koji vlasnik može potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na početku perioda.000 potrošili. Nije vlasnik uložio novac da bi stalno imao isto novca.onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku između veće aktive i niže pasive na kraju obračunskog perioda. sve isplate koje se vrše za pokriće ličnih potreba vlasnika. kod društava kapitala. Ali ne možete na dugi rok raditi sa gubicima. Znači. dobitak postoji kada je sopstveni kapital na kraju obračunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na početku perioda. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrži varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (učili ste u prvoj godini). sa računa dobitka i gubitka. Može se reći. da je vlasnik u toku godine potrošio 3.). sećate se. Zato se. sa računa lični račun vlasnika. osim zarada vlasnika. On se direktno prenosi na račun kapitala. Šta više pravna forma određuje i oblik rezultata. Nema šanse. da je konačno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. Na računu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. Odmah potom. Dobitak postoji kada je K1 > K0. zbog neograničene odgovornosti vlasnika. Dobitak još možemo definisati i kao razliku između nižih rashoda i viših prihoda. Možete i u dve. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. Kada govorimo o računovodstvenom aspektu dobitka. Aktiva će biti veća od pasive. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje).000 je u stvari dobitak. Morate raditi sa dobitkom. Kod društava sa ograničenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje između vlasnika i preduzeća. da je ostvareni dohodak 10. Možete ostvariti gubitak u jednoj godini. On je istovremeno i cilj i uslov dugoročnog opstanka preduzeća. onda se ponovo morate setit da način iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme.000 radeći. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. zato što je u njemu sadržana i zarada vlasnika. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. 82 . Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. na primer. na čijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih ličnih rashoda tokom godine. Račun dobitka i gubitka u tom slučaju ima potražni saldo. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potražnu stranu računa inokosni ili ortački kapital. a koji je iskazan na ličnom računu vlasnika. Znači samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da održite kapital koji je u firmu investiran.000. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje možete videti rezultat. I konačno sa aspekta vlasnika. nakon utvrđivanja dohodka vlasnika.000. Jedini interni izvor finansiranja. sa stanovišta firme.

neto princip. biće iskazan na računu obaveze za porez na dobit. dobijali smo 13-tu platu) i deo može ostati neraspodeljen. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. u bilansu stanja biće ova dva računa i korisnici će dobiti tačnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. Dakle. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. dobitak koji ste obračunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. neto princip podrazumeva da su i utvrđivanje i raspodela rezultata. Cilj poreskog bilansa je utvrđivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. i .zbog ove razdvojenosti. po osnovu poreza na dobit. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. ima jednu slabost. postoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. ili poštovanje neka tri principa: .okrnjeni bruto princip. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. zbog postojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. 83 . a koliko pripada državi. i ako je ona linearna. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. koji će se vrlo često zvati dobitak za raspodelu. Ako znate poresku stopu. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala.bruto princip. biće utvrđen na bazi poreskog bilansa. sa računa dobitka i gubitka. Dakle. U tom trenutku utvrđena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. i postojao je samoupravni sistem. rezultat. i tada se na kraju godine. moguća su tri pristupa. Taj rezultat. ali se iz bilansa to ne vidi. o čijoj raspodeli može odlučivati skupština vlasnika. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. . Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. i tamo imate neka druga pravila za utvrđivanje rashoda. Njega ćete sada retko sresti. ili obaveza. Pravo na taj dobitak polaže još i država. Po ovom principu račun dobitak. Kada je reč o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. videćete koliki je dobitak. i dobitak koji se izračuna u poreskom bilasnu može bili ili viši ili niži (a obično je niži) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. Prema tome. a iznos dobiti koji prisvaja država. Kad čitate takav bilans stanja. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. prema poreskom bilansu. biće iznos poreza koji će. takozvani bruto princip podrazumeva da sa računa dobitka i gubitka prenesete obračunati rezultat. obaveze za dividende. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokučiti koliki je bio dobitak za raspodelu. Ta slabost se ogleda u tome što. Tada smo imali društvenu svojinu. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrđivanje raspodeljivog dobitka. u tom slučaju imate samo. Ovakav način iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. Iznos poreza na dobit. bilo da je dobitak ili gubitak. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. u celini na račun dobitka. na računu obaveze za porez na dobit. njegova zarada ima karakter troška. biće praćen računom obaveze za porez na dobit. seo koji se prenosi na rezerve. koncipiran je okrnjeni bruto princip. Prvi. To je razlog da se u bilansima stanja. Znači. mogli biste to izračunati. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. obaveze za porez na dobit. kod ovih pravnih normi. Znači. pod uticajem raspodle povećavaju rezerve. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. jer je dobitak već raspodeljen. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. Konačno. biti plaćen na dobitak koji je obračunat. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. I u bilansu stanje se samo. Ono što je važno da uočite je da ne postoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokučili visinu ostvarenog rezulata. ali ne znate koliko pripada državi a koliko ostaje firmi. koja iz tog dobitka traži porez. na poslovnoj sednici radničkog saveta donosila odluka (tačka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrđivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. Pa će na računu dobitak.

A imate i drugu situaciju. možete doći do jasnog saznanja da takve rezerve postoje.Kada je reč o korišćenju. To je slaba strana latentnih rezervi. trenutku formiranja.). ali ne možete je prodati ako vam je potrebna. Kod otvorenih rezervi. Termin latentni znači nešto što je potajno. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statičke teorije ili sa aspekta dinamičke teorije. Može se pretpostaviti da ona postoji. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. možete ih koristiti za pokriće gubitka. ali se ne vidi. za povećanje osnovnog kapitala. Znači. Znači. mi koristimo zadržanu dobit na koju nismo platili porez. Imate otvorenu rezervu. Ali. u skladu sa načelom jasnosti možemo se opredeliti za ovaj način integrisanja dobitka u bilans stanja. ali onda kada tu imovinu procenite naniže više nego 84 . Desiće se da se latentna rezerva razloži onda kada vi to nećete. o pravilima procenjivanja. kažete sad ćemo tu rezervu formirati. iz ovoga možete zaljučiti. tj. . latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. Čak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. sad ćemo je koristiti. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. One imaju dobre strane. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. odgovor počinjete time šta su latentne rezerve. latentne rezerve.Latentna rezerva se ne vidi. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. . koristimo deo poreza za finansiranje firme. Znači. ako znate dovoljno o bilansima. Znači kada dobijete pitanje latentne rezerve. za proširenje materijalne osnove. a loša strana je što i njihovo stvaranje. To je sjajno. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre.Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip.. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrđene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrđena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. kada pročitate računovodstvenu politiku firme. To nije uvek jednostavno. u izvesnoj meri. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. Možete. koja je prethodno oporezovana. nastaju procenjivanjem imovine naniže. postoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. ako tu imovinu prodate. zapravo. dakle. vi na bazi računovodstvene politike koju ona vodi. i njihovo razlaganje tj. ali pre nego što je na nju plaćen porez. ali možete naslutiti da takve rezerve postoje. Visina otvorenih rezervi se jasno može pročitati iz bilansa. Znači. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. stvaranju (načinu na koji se formiraju).. kao onaj koji pruža najviše informacija korisnicima.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadržane dobiti preduzeća. u izvesnoj meri. nešto što nije baš očigledno. Rezerve koje ne možete jasno videti iz bilansa. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. i na taj način. To korišćenje nije ničim uslovljeno. formiranje (ne uvek) i isto tako.. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika između otvorenih i latentnih rezervi? . morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. To je apsolutno pod vašom kontrolom. Ako pođemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrđivanje imovine. I latentna rezerva je u stvari zadržana dobit. možda bolje rečeno. Ne možete rezložiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. jer je ona sadržana u nekoj imovini ili nekim obavezama. ali ne uvek njihovo razlaganje. odgovor počinjete definisanjem pojma. možete je koristiti. što znači pre utvrđivanja dobitka. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. ili bilo koje pitanje.

000. međutim. Uslovi poslovanja se menjaju. već da svake godine bude što veći). kažu nije to ništa.000. zapravo. dakle na koji nacin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. pa pomnožite tih 50. Ako vi imate kapital od 1. Potcenili ste je iz razloga opreznosti.000. vaš dobitak će biti precenjen za 50. Bolje da je malo potcenimo. 5% od toga je 50. da bi smanjilo rezultat. po dinamičkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. održanje realne vrednsoti kapitala. Idemo mi dalje sa nasim latentnim rezervama . To je još jedan cilj koji može biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi.000. da li se može reći da je ona za prvih godinu dana izgubila 30% (teško da se u to može poverovati). pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih tržišnih cena. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statičke teorije.000.000. Ali ostvareni dobitak je jedno. znaci ako je istorijski trosak merilo vrednosti vase imovine I obaveza. platilo manji porez i na taj način uspelo da održi kapital. a kažu revalorizacije nema. Pa onda otpisujete degresivno.000 eura sa 3. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne pređe 10%. a vi kažete ajde da mi bilansiramo po 75). 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u održanju kapitala može biti. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što želi da pokaže) preduzeće formira latentnu rezervu. pošto su tržišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniže. Firma. Ako se taj dobitak oporezuje. ali u velikom broju slučajeva da). To je dakle. pa kad na početku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. Ako je cilj. Zasto ovo ako koristimo istorijski trosak. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znači uvek. U godinama u kojima je niži nego što želi da pokaže. Vi ste time potcenili vašu aktivu. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statičkog ili dinamičkog shvatanja bilansa. Tako se postiže iskazivanje približno ujednačene visine dobitka iz perioda u period. onda mozete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. 1. Kažete. Firma dakle. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. smanjena je vrednost imovine na tržištu.000. Kažete jeste.što bi načelo opreznosti objektivno to zahtevalo. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. nego da je precenimo. pa neka bude još malo niža. ajde da otpišemo 27. preduzeće razlaže ranije formirane latentne rezerve. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica želje da ne izvršimo precenivanje imovine. Firme imaju mnogo više. Zato sto cete taj istorijski trosak spustiti nanize.000 smo izgubili (od nekih 50. ograničeno propisima o procenjivanju. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani različiti ciljevi koje bilansna politika može da ima. Pošto dobitak po visini oscilira. To morate naučiti.000 eura u poslovnom svetu je ništa. Da li mozete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vrsite po dnevnoj vrednosti? Nema sanse. Ako ne uradite revalorizaciju. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim približno jednaku dividendu. tako smanjujete vaš kapital za 50. mora biti približno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiče. Posto je kapital razlika 85 . Znaci ako se procenjivanje vrsi po istorijskom trosku onda. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. samo da ga održi. verovatno ćemo naplatiti 30. Da bi dividenda bila približno jednaka. i ako je inflacija samo 5%. al znate možda će cene još padati. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. Recimo inflacija je 5%. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. Po dinamičkoj teoriji.I to onda kada koristite istorijski trosak. Kako one nastaju? Nastaju tako sto ako aktivu procenite na nize ili obaveze procenite na vise. vi ga podelite. Šta presuzeće u tom trenutku može da uradi? Može da formira latentnu rezervu. recimo. postoji latentna rezerva (od 5).000. imate inflatorne uslove. Otpisujete potraživanja. želi da iskaže u bilansu približno isti dobitak svake godine. Ne da ga poveća.000). To je jedan od ciljeva za koji. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. latetntne rezeve u stvari. a iskazani drugo. tržišna cena je pala na 80. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. znači 20. Znaci podcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. je instrument za formiranje latentnih rezervi.

Sta to znaci prinudna latentna rezerva? Vec sam nacin upucuje na to da je rec o latentnoj rezervi koja nastaje I onda kada vi to necete. Tim napred doziranjem. Kada je rec o rezevrisanjima . ali nastaju mimo vase voje I zato su izdvojene. To je prinudna latentna rezerva. nego tretirate ih kao rashod perioda. znaci vi cak I ne zelite da formirate tu latentnu rezervu ali ona u vrednosti zemljista postoji. Precenjivanje mozete izvrsiti koriscenjem najviseg moguceg kursa kada vrsite utvrdjivanje vrednosti vasih obaveza u stranoj valuti. Primer: imate zemljiste koje ste platili 100. grupi latentnih 86 . izmedju nabavne I dnevne vrednosti. vi ste imovinu podcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. Cena kostanja moze imati razlicitu sadrzinu. Koje su VRSTE LATENTNIH REZERVI? 1. E sada ako je dnevna cena niza vi mozete procenjivanje vrsiti jos po nizoj ceni. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. uvek formirate rezervisanja u visem iznosu nego sto obaveza koja se realno moze ocekivati a za koju ste rezervisanje formirali. pa samo da prokomentarisem. pa recimo bude odredjena posto se rezervisanje odredjuje procenom. kao sto sam malo pre objasnjavala. I onda cete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih obaveza. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. Ove druge nastaju uz pomoc procenjivanja ali zato sto vi to hocete. od punih troskova proizvodnje do varijabilnih troskova proizvodnje. Znaci vi birate nizu cenu. Ali vi cete I dalje zemljiste bilansirati u skladu sa nacelom istorijskog troska po 100. to formiranje rezervisanja pripada ovom drugoj grupi. A nastaje u slucaju zbog toga sto ste prinudjeni da kad procenjujete po istorijskom trosku postujete dva pravila. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. I zalihe iskazati po vrednosti koje su nize cak I od nizih trzisnih cena u odnosu na dnevnu cenu. obracunate veci iznos nego sto se ta imovina zaista potrosila. Prma tome to sto vrednost vase imovine na trzistu raste nece uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izvestaju. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. Kada formirate zalihe nedovrsene proizvodnje. Znaci ako vi odlucite da neke slojeve troskova ne tretirate kao sastavni deo cene kostanja. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljista znatno porasla. Znaci deo recimo fiksnih troskova tretirate kao rashod perioda a neuracunavate ih u cenu kostanja. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu.kanlizaciona mreza. onda kada god su vam otpisi veci od stvarnog trosenja te imovine vi formirate u vrednosti stalne imovine latentnu rezervu. Kada god imate mogucnost izbora vi mozete formirati latentnu rezervu. Znaci podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. I predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. struji. secate se kod istorijskog troska.kako cete izvrsiti podcenjivanje zaliha. zato sto nije do kraja definisano. Kada otpisujete postrojensku imovinu. To je posledica. jedan termin koji nije bas ugodan.000. Kada otpisujete potrazivanja mozete otpisati vise nego sto je realno ocekivani gubitak po osnovu naplate tog potrazivanja. prinudne latentne rezerve 2. Ili kada formirate rezervisanja. Evo ovde sam navela nesto. godinu dana nakon toga pored vase parcele prosao je put. I ove prinudne nastaju uz pomoc procenjivanja.000. posto na dan bilansa morate izvrsiti preracunavanje obaveza u stranoj valuti na izvestajnu valutu. vase zalihe nedovrsene proizvodnje ce biti podcenjene I u njihovoj vrednosti bice formirana latentna rezerva. jer vi postujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. mozete birati ne najnizi. Znaci kada god na ime troskova amortizacije. Kada je rec o obrtnoj imovini. vodovodna mreza. Tako sto cete vrednovanje izvrsiti po nizoj ceni. stalnu imovinu.izmedju aktive I obaveza znaci pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete nizu neto imovinu nego sto ona stvarno jeste. Kako mozemo izvrsiti podcenjivanje aktive? Moze se izvrsiti na razlicite nacine. Sta radimo sa obavezama? Znaci latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. ne srednji kurs nego mozete uzeti najvisi kurs. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili koriscenjem visih kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. telefonske linije… da li je vrednost zemljista ista? Ni iz daleka.

Znaci mozete koristiti I vek trajanja. ne mozete izvrsiti otpis vase obaveze. ako se u MRS-36 trazi da vrsim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrzani.kod zalihaizborom dnevnih cena. Obaveza ostaje u punom iznosu. To su te tzv prinudne latentne rezerve. Ali I kod prodaje doci ce do objektiviranja latentnih rezervi. znaci rezerve koje nastaju mimo vase volje. ali to je nesto sto nastaje kao posledica postovanja uobicajnih pravila procenjivanja.znaci prinudne I one koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. vi cete sredstvo otpisati za tri godine a sredstvo moze objektivno da se koristi pet godina. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeca kao celine kada ce kupac platiti vise nego sto je knjigovodstvena vrednost imovine. Ja cu to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek cu procenjivati gubitak vise nego sto bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. goodwill postoji. To sto ne moze biti bilansiran ne znaci da ne postoji I da nema svoju vrednost ali se bilansirati ne moze. Kako ce uz pomoc procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. Znaci vasi troskovi otpisa ce u prve tri godine biti visoki. Sta ce biti? Zbog skracenog veka trajanja vasi otpisi ce biti viskoki. izborom sadrzine cene kostnja. kako mozete formirati latentnu rezervu. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa nacelima bilansiranja ni sa MRS. Znaci ne mozete reci… znate ja cu od ovog potrazivanja naplatiti ½ iako znate da cete izgubiti samo ¼ . Ova druga vrsta rezervi…recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. nema smanjenja iako je izvesno da cete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca nego sto je iznos na koju obaveza glasi. Ako MRS-2 dopusta primenu prosecne cene I FIFO metodu ja cu izabrati onu metodu koja ce u datim uslovima meni omoguciti formiranje latentnih rezervi . Ali vi mozete umesto 25% otpisati 30% I da se smatra da je vasa procena gubitaka bila oprezna. znaci to bi se vec smatralo zloupotrebom. ja cu koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. Primer:imate obavezu I vi znate da je vasa obaveza zbog toga sto je recimo vas poverilac otisao u stecaj. znaci pitanje je koju cete od njih izabrati. vi ga formirate. Vi mozete odluciti da posle tri godine sredstvo prodate I kupite novo ili da nastavite da ga koristite. ali prinudne rezerve nastaju zato sto vi to necete.procenjivanjem veka trajanja. to jednostavno ne bi moglo proci. U tim godinama ce se latentna rezerva objektivirati. Znaci imate nekoliko dnevnih vrednosti na trzistu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. Dakle ne smete treterivati. formiranjem rezervisanja u iznosu vecem nego sto treba. da li mozete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi.rezervi koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. sve dok ne bude placen. Uvek birate onu koja je najniza da biste formirali latentnu rezervu. kod stalne imovine-izbor metoda otpisivanja. Tek tada ce taj goodwill koji ste vi storili moci da bude iskazan u bilansu firme. I imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Ne mozete 50% I to braniti razumnom procenom. Pitanje je samo sta je razumna procena. Mnogo su znacajnije one rezerve koje nastaju zato sto mi to hocemo I zato sto zelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. Vi samo koristite mogucnosti koje vam ta nacela I standardi daju. I to je takodje jedna latentna rezerva. verovatno nece biti naplaceno. Moze li latentna rezerva biti formirana pri koriscenju linernoe metode uz pomoz veka trajanja.i one se formiraju zato sto vi to hocete. kod potrazivanja-odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. sve dok ne dodje odlika suda ili dok ne dodje do sklapanj nekog poravnjanja. Dnevna vrednost cesto nije data kao jedna jedina. svaka rezerva je dobro dosla. ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. To su nacini na koji mozete formirati latentnu rezervu. Kada procenjujete vek trajanja imovine. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 87 . kod obaveza-izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. Znaci to je podela latentnih rezervi prema nacinu formiranja. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude placen. u naredne dve godine koriscenja nece ih biti. dakla kada vrednujete HOV. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. Znaci ako MRS-16 kaze da ja mogu vrsiti degresivno otpisivanje. Da biste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. Ali necemo se previse buniti. ali vi ne mozete vasu obavezu smanjiti. Cim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu.

Na koji nacin ce rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrzana. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine.000 pa smo rekli dnevna je 80. to je isto. a dodje do formiranja ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. kratkorocne to zavisi od toga u vrednosti koje imovine se one nalaze.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu cija je visina 100. Objektiviraju se u periodu do godine dana. trajne latentne rezerve 2.000 pa smo ih bilansirali po 75.000-75.000. Znaci takva vrsta latentnih rezervi je trajna I zasto je ona jos trajna. Znaci ako masinu cija je knjigovodstvena vrednost 100.000 a vi ste prodali za 120.000 u stvari latentna rezerva. Neke rezerve ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. znaci namerno sam rekla da se trose.000. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod nasom kontrolom.1. dugorocne 2. Ako prodajemo zalihe cija je vrednost podcenjena. Sta to znaci objektiviraju se? kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloziti rezervu. srednjorocne 3.sta je od ovoga latentna rezerva a sta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. znaci ako je rec o stalnoj imovini otpisuju se. namerno sam pomenula zemljiste. sta mozete uraditi.vrednosti ucesca koje imate nameru da dugorocno drzite onda su I rezerve sadrzane u vrednosti te imovine dugorocnog kataktera.000 mi bismo mogli reci da je dobitak 20. 120. zato sto se zemljiste ne otpisuje I ta latentna rezerva nece biti objektivirana kroz otpisivanje. mimo nase volje ili nenamerno. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno I vrednosti podcenjene vrednosti zaliha predstavlja objektiviranju latentnu rezervu. 88 .000 prodate za 200. Kratkorocne rezerve su rezerve sadrzane u obrtnoj imovini. Znaci rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. Mozete izvrsiti naplatu potrazivanja. ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120.hocu da razlozim treba mi 2. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljistu na kome je izgradjena fabrika. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeca. a zemljiste ne mozete prodati dok ne prodate preduzece kao celinu.000 znaci njihova nabavna vrednost je bila 100.000 da je 25. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obracunskog perioda trose.000=45.000 dobitak. ako to sredstvo ne mozete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. To naravno vazi I za rezerve u obavezama. To su dakle rezerve sadrzane u imovini koja ima toliki vek trajanja. namerno.000 I to prodajom odjednom. Prema rocnosti privremene rezerve mogu biti: 1. u potrazivanjima. u stalnoj imovini. Primer: vrednost zaliha bila je 100. Srednjorocne rezerve su rezerve koje se otkrivaju u periodu duzem od jedne a kracem od tri eventualno pet godina. Znaci predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera. prodju zaliha ili stalne imovine. Znaci mi cemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji ce biti veci no sto bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. naravno da necemo. jer cim se trose otpisuju se. koja se ne moze otudjiti a da preduzece nastavi da radi. Znaci nije vazno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vasom voljom vazno je jedino u kojoj se ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. ne mozete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljista. a ako se ne trose ako se njihova vrednost ne smanjuje otpisivaja nema. I one koje su privremenog karaktera Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrzana u imovini. Kada zelite da razlozite latentnu rezervu koja je sadrzana u zalihama. Znaci mi smo prodajom tu rezervu otkrili. da li cemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha.

mi moramo zalihe prodati. Ako firma koristi latentne rezerve za investiranje. znaci nepostojucih troskova.000. I tu ima takodje istine. kada sadasnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. znaci ako vi imate ovako. Vrlo je moguci da mozda nameravano ulaganje I nije tako profitabilno kako se cini. sredstvo cija je nabavna vrednost 5.000. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Nacete. To je objektivirana latentna rezerva. da li cete vi odustati od naplate potrazivanja zato sto ce se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. I sve sto zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. godisnji trosak amortizacije bi trebao da bude 1. Na pocetku ste otpisivali vise nego sto se sredstvo trosilo a sada otpisujete prakticno manje nego sto se sredstvo trosi. Ako imate linearno otpisivanje pa ste latentnu rezervu formirali na pocetku time sto ste skratili vek trajanja. Dakle kad god trazite kredit od banke. tada je trosenje te imovine I visina otpisa nisu u saglasnosti. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. Vas rezultat ce biti vezi za iznos ne obracunatih troskova amortizacije. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja koja se vrse bez testa isplativosti ulaganja mogu dovesti do pogresnih odluka. Sta ce bit posledica. a vi kazete NE mi cemo to podeliti na 3 godine I otpisacemo za tri godine I svake godine ce za 1. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li I u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi. Kaze…cekajte da proverimo da li ce nameravano ulaganje odbaciti profit koji ce biti dovoljan da platite kamatu I vratite kredit.000. Zato sto kazu… pa cekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za perduzece. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek ce podrzati formiranje latentnih rezervi.667 biti otpisano. U poslednjim godinama koriscenja sredstva dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na pocetku. Znaci postoje visina troskova amortizacije dve godine nula. Naravno odmah cete naci I argumente protiv. iznos otpisa padne. onda ta nova ulaganje ne prolaze kriterijum finansijskih trzista. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom I do racunovodje. Reci ce …pa da to je sjajno uprava formira latentne rezerve kada joj treba razlozi ih to niko ni ne vidi. sta cete vi kalkulisati… recicete pa cekajte dividenda koju moramo da platimo bice ovolika da li ce nam to biti isplativo.Ali ta prodaja moze se smatrati namernim ali I nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. Znaci do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doci ce I onda kada mi to ne zelimo. Ali ako nam treba vise otkrivenih latentnih rezervi mi mozemo forsirati prodaju I na taj nacin Izvrsiti otkrivanje latentih rezervi u vecem obimu nego sto bi to bilo prodajom nekim uobicajnim tempom. O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi cete naici na razlicite stavove. u te dve godine bice objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. sta banka radi. Ako pozajmljujete novac na trzistu cak I na svojinskoj osnovi. Sta su ti nepostojuci troskovi. a sredstvo nije potroseno vi cete nastaviti sa koriscenjem tog sredstva. Ovde takva vrsta ispitivanja moze izostati. Sta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki na pocetku veku trajanja. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve tezine da bi uprave preduzeca odgovorio od toga da one traze da se latentne rezerve formiraju kada god je to 89 . kada dodje rok dospeca tih potrazivanja vi cete insistirati na naplati potrazivanja iako ce pri toj naplati doci do objektiviranja latentnih rezervi. mi radimo. I mozda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital iz prostog razloga sto to ulaganje ne bi prosao test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. nasa firma radi.njene greske koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi cak se ne mogu ni videti. Drgugi prigovor koji se moze uputiti I koji narocito isticu oni koji se bave makroekonomijom je sledeci. To je dobit koju smo mi zadrzali a na koju mi nismo platili porez. kada otpisete sredstvo na 0. Posle 3 godine vrednost sredstva ce biti nula a vi cete nastaviti sa koriscenjem sredstva dok ne istekne pet godina. vek trajanja 5 godina. Troskova amortizacije nema a prihodi od koriscenja sredstva su tu. akumulira sredstva za buduce investiranje formiranjem latentnih rezervi. jer niko nece reci…znate mi necemo da prodamo jer je u vrednosti sadrzana latentna rezerva koja ce se objektivirati.

Formiracemo nove. Bolje da imate dobar rezultat I platite porez nego da tog rezultata nema. Dakle ta polemika da li je prvi ili drugi. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izvestajem. Prihoda kao pozitivne I rashoda kao negativne determinante rezultata. Rec je o finansijskom izvestaju ciji je zadatak da pruzi informacije o prinosnom polozaju preduzeca. Jedne se rezerve tokom obracunskog perioda objektiviraju. bilas sadrzi informacije o prihodima I rashodima koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu I naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa.izvestaja vrse formiranje latentnih rezervi.moguce. visoke iznose otpisa potrazivanja. videli ste cak I onda kada necemo. Porez cete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili jer cete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine bez vase volje objektivirale. sta da se radi. Danas cemo govoriti o BILANSU USPEHA Kao narednom finansijskom izvestaju koji zajedno sa bilansom stanja. kao sto sam napisala. E sada ta granica izmedju postovanja nacela opreznosti I falsifikata nije tako jasna I nije tako ostra I na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek mozete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. ali bi se odmah naslo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla…kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izvestaj. ali zasto na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. izvestaju o novcanom toku I beleskama cini godisnji obracun preduzeca. za razliku od bilansa stanja koji pruza uvid u finansijski polozaj preduzeca. Proslog puta smo prakticno zavrsili sa bilansom stanja I latentnim rezervama koje su neposredno vezane za pravilima procenjivanja aktive. ako ste jako dobri u toj godini a jos su vam se objektivirale I latentne rezerve koje ste formirali ranije onda ne mozete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. Ono nasta treba da vas upozorim I kada citate finan. Dakle uprave su sklone da traze od racunovodje da u meri u kojoj je to moguce formiraju latentne rezerve. nije zabranjeno. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokusavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi…pa cekajete. ako ste preterali imacete ozbiljan problem. bilans uspeha ima zadatak da pruzi informacije koje odrazavaju prinosni polozaj preduzeca. Vi naravno necete moci da kazete koliko te rezerve iznose ali moci cete da poredite trzisnu vrednost zemljista sa vrednoscu u bilansu pa kazete…pa evo ovde ima latentna rezerva. to treba da indicira na postojanje latentnih rezervi. I racunovodje redovno pri sastavljanju finan. Kada citate racunovodstvenu politiku. Znaci vi ne smete potcenjivanje imovine vrsiti do te mere da napravite falsifikovani bilans.izvestaje I kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve I nece praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. mi imamo visok dobitak.2004. cim vidite degresivno otpisivanje I veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. izvestajima o promenama na sopstvenom kapitalu.one su se objektivirale. Braniti je na nacin da to vase objasnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo I za drgu stranu. Ali to je rizik koji nosi dobar posao.12. Ali sada imate problem. sta cemo sada. U skladu sa ovim ciljem odredjena je I sadrzina bilansa uspeha imajuci u vidu da elementi prinosnog polozaja su: prihodi I rashodi. nisam ja kriv sto tu postoje latentne rezervee… 09. Ako niste preterali. ja sam ga ovde navela 90 . Prema tome. Dakle dopusteno je. platicemo veliki porez. a racunovodja ce reci…pa naravno da postoji ja postujem nacelo nabavne vrednosti.

relevantni su nacelo realizacije I nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. to je sadasnja vrednost.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. Nastanak rashoda smanjuje aktivu I belezite povecanje rashoda u BU. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. Prihodi povecaju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. To davanje prednosti vise je uslovjeno cinjenicom da BU odrazava tekuci uspeh preduzeca. a da na kraju iznose 60. Ne mnogo ali mozda malcice ispred BS. Zasto? To je nacelo uzrocnosti koje odredjuje kome obracunskom periodu treba dodeliti troskove odnosno rashode. Ono govori kome periodu. I zato necemo danas ponovo govoriti o nacelu uzrocnosti I princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije .kao drugi jer je drugi po redu izucavanja. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. Za priznavanje poslovnih prihoda I rashoda. mi smo automatski odrdjivali kolika je vrednost onoga sto nije utroseno. povecanje aktive zbog prihoda bice vece od smanjenja aktive zbog rashoda I aktva ce na kraju biti uvecana. To je takodje posledica veze izmedju BS I BU.000. dakle to su dva nacela koja su merodavna. a kolika je visina odrdjena je nacinom procenjivanja aktive. Kako? Jer ako vi kazete da je vrednost osnovnih sredstva na pocetku godine 100. Ta potrosena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. BU je prikaz prihoda I rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. Znaci sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda bez mogucnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. BS I BU. ali ako bi se morali opredelili vecina ekonomista I racunovodja bi rekla da je bilans uspeha recimo za pola koraka ispred bilansa stanja. Ako su prihodi veci od rashoda. utrosena osnovna sredstva ili zalihe. To je nacelo impariteta. Znaci odredjivanjem pravila za procenjivanje. sta je razlika? Razlika je trosak odnosno rashod. su medjusobno cvrsto povezana. To je odnos. oba su jednako vazni. Ako bude obrnutu. ali ako bismo merili po vaznosti onda bi tesko dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. Znaci vi kazete degresivno procenjujem amortizaciju. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povecanje aktive. Znaci odrdjujuci ovih 60. da je to kriterijum na bazi koga vlasnici donose poslovne odluke da li zadrzati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU a onda se one samo potkrepljuju jos I onim informacijama koje su sadrzanje u BS. I vrednost onoga sto je utroseno sto ce biti prikazano na rashodnoj strani BU. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene u vrednosti poslednjih nabavki. Znaci koja su nacela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanaj rashda koje nacelo je releventno? Nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. vi ste istovremeno odredili I vrednost onoga sto nije utroseno I sto ce biti prikazano u BS.000. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. a prihodi ce biti nizi od rashoda. Smanjenje aktive povecavaju rashode u BU. da je taj uspeh iskazanog u BU mera uspeha uprave preduzeca. Prihodi povecavanju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. Ova dva finansijska izvestaja. Kakav ce konacan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda I rashoda. Postoji jos jedno nacelo cije primena ce dovesti do promene sadrzine BU. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva trosi. Primenjujemo FIFO metod za obracun disponiranih zaliha. jer on zahteva da priznamo gubitke koji su nastali a koji nisu trzisno verifikovani 91 . svako smanjenje aktive bez mogucnosti nadoknade predstavlja rashod. Ili uceci o tome kako se meri visina troska. Sta je jos vazno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine I to zato sto smo uceci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno naucili pravila za procenjivanje rashoda. BS je prikaz imovine preduzeca na odredjeni dan. Znaci time ste istovremeno rekli …sadasnja vrednost bice jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti I visine troskova otpisa obracunatih degresivnom metodom. I jako je vazno da ta veza vama do kraja bude jasna. znaci prihoda I rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veca od povecanja aktive po osnovu prihoda aktva ce na kraju biti niza.

Znaci razlika izmedju staticke I dinamicke teorije je samo u tome sta je polazisna osnova.znaci u zavisnosti od toga koje informacije zelite korisnicima da pruzite. Ova forma se nesto redje koristi. sto znaci da mozete utvrdjivati rezultat iduci po pojedinim slojevima rezultata. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troskove prodatih proizvoda I dodjete do kontribucione marze pa da onda odbijete fiksne troskove proizvodnog funkcionalnog podrucja. FORMA RACUNA USPEHA Znaci kako racun uspeha moze izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. Dakle na levoj strani ce biti rashodi a na desnoj prihodi. znaci rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda I usluga 2. Pa se onda od te bruto marze pokrivaju troskovi poslovanja I dolazi se do neto poslovnog rezultata. ili polazim od toga sta je sve potroseno a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono sto je bilo ili sto je u medjuvremenu nabavljeno. ono sto je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono sto ce biti odlozeno u BS. onda ostale varijabilne troskove poslovanja I da dodjete do neto rezultata. jer se dobija bruto domaci rezultat koji se naziva jos cesto bruto marzom. Sta to 92 . Znaci BU moze biti prikazan tako sto cete najpre navesti prihode. rezultat finansiranja 4. imate pojavu nenaplativih potrazivanja. Te gubitke u skladu sa nacelom impariteta morate priznati. ostalih prihoda I rashoda 3. Za formu liste je karakteristicno jer dopista segmetirano iskazivanje rezultata. Na koji nacin ih mozete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda mozete postovati: 1. a u okviru redovnih prihode I rashode iz poslovnih aktivnosti I prihodi I rashodi po osnovu finansiranja. Njoj sam naziv kaze. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeca moze rasclaniti najmanje na: 1. I to na prvi pogled moze nekoga zbuniti. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. znaci imate pad trzisne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj cene kostanja. da li zelim da utvrdim vrednost imovine koju imam pa cu utrosak racunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono sto sam imala. I kao razliku cete dobiti rezultata. forma konta MRS-1 dozvoljava upotrebu obe forme. Na koji nacin se prihodi I rashodi mogu integrisati u BU. visinu izgubljene vrednosti imovine. bruto princip 2. rezultat iz redovnih aktivnosti. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeca. Tako da cete u BU osim redovnih rashodi izazvanih tekucom delatnosti. Znaci to su tri nacela koja odredjuju sadrzinu BU. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. Pa tako na primer uopste nije neuobicajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe ili cena kostanja prodatih gotovih proizvoda. I ako bi se posmatrelo po ucestalosti primene ova forma se primenjuje cesce u odnosu na drugu formu. potom rashod. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaze da prihodi obuhvataju prihode I dobitke. a to znaci rashodi izazazvanih proizvodnjom I prodajom ucinaka imati I gubitke koji su nastali I priznati u skladu sa nacelom impariteta. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti kada koristite formu liste onda vrlo cesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. Naravno po dinamickoj teoriji mi idemo najpre od toga sta smo utrosili a onda sta nam je ostalo. neto princip ovo vec znate I iz principa jasnosti. Naravno mozete imati drugaciju sadrzinu. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavrsenih poslova.a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. forma liste 2. vi cete odrediti kako ce taj rezultat biti prikazan u BU. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. Ali uobicajno minimalno rasclanjavanje prihoda I rashoda vrsi se tako sto se izvrsi razdvajanje prihoda I rashoda najmanje na redovne I na vanredne. formu konta.

znaci prihode I dobitke? Prihode za one segmente gde se postuje bruto princip kao pravilo za integrisanje prihoda u BU. Za osnovnu delatnost uvek cete ici po bruto principu. To je polazna tacka. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda I ostalih rashoda. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vas dobitak. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. Znaci 93 . a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. ali to nije obavezno. Nago cete samo reci da dobitci od prodaje iznose toliko. ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut. Primetite da polaznu osnovu ove metode cine ukupna ulaganja. metoda troskova prodatih ucinaka ili metoda prodatih ucinaka dve metode koje daju isti rezultat. jer taj dobitak od prodaje HOV je vas prihod. Znaci polaznu osnovu kod ove metode cine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka 2. samo je iskazan po neto principu. Znaci MRS-1 insistira da prihodi I rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. imovine. Metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obracunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suceljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvrsena u tom obracunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Zasto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. ne morate ali mozete koristiti neto princip. Tako mozete reci imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. dakle vi obracun rezultata pocinjete pitanjem sta smo u ovom obracunskom periodu utrosili. Sta to znaci? To znaci da u BU mozete iskazati. Ukupno trosenje ili ukupno ulaganje. prihodi od prodaje robe I nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. smatra se da je tu dopustena primena neto principa. Obracunati poslovni rezultat ce biti isti. jer povecava vas rezultat. nacin iskazivanja poslovnih prihoda I poslovnih rashoda. zalihe materijala. za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Sta je onda razlicito? Razlicit je nacin prezentiranja. on samo kaze da mozete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda I posledica prodaje HOV. Dakle vi mozete I tu primenjivati bruto princip ali imajuci u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeca. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda I vanrednih rashoda. Zato sto se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda I finansijskih rashoda. ne prihode I rashode nego samo razliku izmedju prihoda I rashoda. Pa kada se govori o prihodima kaze se da oni ukljucuju prihode I dobitke. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 1. da iznosi tih prihoda I rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Znaci izbor metode ne utice na visinu obracunatog rezultata. Znaci kod ove metode polazna osnova. prvi korak je sta I koliko iznose ukupna ulaganja. I onda trazite sta ste iz tog trosenja dobili. Konacna odluka o tome da li I u kojoj meri cete primeniti neto princip zavisi od sastavljaca finansijskog izvestaja. Dakle standard ne kaze da morate. Znaci nije vazno koju cete metodu koristiti. I dobitke odnosno gubitka. Dakle vi cete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. METODE OBRACUNA REZULTATA Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV…dakle vi necete korisniku reci kolika je bila prodajna vrednost HOV. Metode uticu samo na nacin iskazivanja poslovnih prihoda I rashoda I zato ove metode mozemo oznacavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistice iz osnovne delatnosi preduzeca. Matoda troskova prodatih ucinaka ima jednu drugu polaznu tacku. Prihode od prodaje gotovih proizvoda I nasuprot tome cena kostanja prodatih gotovih proizvoda . Zato sto se ostali. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Za prihode I rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine ukljucujuci i prodaju finansijskih ulaganja. To znaci da cete uvek morati da prihode I rashode koji poticu iz vase osnovne delatnosti iskazete odvojeno. zbog ovog “ ukupno” I metoda je dobila naziv. Ta razlika uslovljena je razlicitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. za finansijske prihode I rashode dopustena je.

ne ukupni vec iz osnovne delatnosti. jer cena kostanja neprodatih proizvoda sta sadrzi? Samo troskove proizvodnje. Dakle na prihodnoj strani bice prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. sta moze biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. znaci svi troskovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi troskova po vrstama. I otuda ce 94 . secate se.pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. vec samo troskovi proizvoda koji su prodati. tr. Sta ce biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troskova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. proizvoda I usluga. tr. U slucaju kada je prodaja veca od proizvodnje. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potice u celini od ovih ulaganja. troskovi uprave I troskovi prodaje. Kod metode ukupnih troskova na rashodnoj strani BU naci ce se. Troskove prodaje I uprave predstavljaju rashode perioda I terete samo prodate proizvode. A to znaci da ce u proizvodnom preduzecu rashodna strana sadrzati cenu kostanja prodatih gotovih proizvoda. posto se kaze da se krece od ukupnih ulaganja. Znaci ovde ste posli od prihoda I trazite njima pripadajuce rashode. Drugi korak kod metode ukupnih troskova je sta su efekti. vec je delimicno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Ako su proizvodnja I prodaje jednake to znaci da smo sve sto smo proizveli I prodali. Znaci ako smo ustanovili sta smo sve utrosili u narednom koraku indetifikujmo efekta tih trosenja. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela I do povecanja zaliha. na prihodnoj strani. sta cemo imati? To znaci da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu I da ste prodali deo zaliha sa kojima ste u taj period usli. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrzinu prihodne I razlicitu sadrzinu rashodne strane. Navescete vrstu vaseg ulagnja u tom mesecu. Dakle potpuno su razliciti. sta smo od tih trosenja dobili. I za iznos tog povecanja vi morate povecati prihode. troskovi zaradi toliki. a kod metode ukupnih troskova ste posli od ukupnih troskova I trazite njima pripadajuce efekte. Pa dakle rashodnu stranu cine troskovi po vrstama. Ukoliko je proizvodnja veca od prodaje. A metoda troskova prodatih ucinaka. sta je efekat.cena kostanja prodatih. Ako zelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. kod proizvodnog preduzeca od odnosa prodaje I proizvodnje. A tu cenu kostanja cine: troskovi proizvodnje. I to je kljucno. Dakle ukupni troskove. Dakle rashodnu stranu cinice troskovi po vrstama koji su nastali I to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. Znaci na rashodnoj strani ce se nalaziti samo troskovi koji su nastali u datom obracunskom periodu a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. Odgovor ce biti: troskovi materijala su toliki. Na pitanje sta smo mi dobili od ovog trosenja. Dakle vi cete nabrojati sta ste sve potrosili. sta ce biti na rashodnoj strani? Ne svi troskovi koje ste napravili. znaci koliko smo potrosili. Znaci ovde ce biti rashodi. posto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trosenja nastala.proizvodni usluga su toliki I nematerijalni troskovi su toliki odnosno troskovi neproizvodnih usluga. Kod metode troskova prodatih ucinaka. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. Dakle u tom slucaju ova vasa ulaganja nisu. efekat ce biti prihod od prodaje za onaj deo prodaje koji je realizovan I povecanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zasto? Pa zato sto je prodata? Krajnje zalihe jednake su pocetnim zalihama. sta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povecanje zaliha. Na pitanje sta smo potrosili u ovom mesecu. sta kaze u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. Krajnje zalihe ce biti vece od pocetnih zaliha. gotovih proizvoda. Kakav je odnos izmedju pocetnih I krajnih zaliha u tom slucaju? Iste su. jer vi treba da date odgovor.amortizacije toliki. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi trazite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren.

on se bavi obezvredjenjem. dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. Dakle vratimo se sada nasim metodama bilansiranja uspeha. Umesto njega imamo standard finansijskog izvestavanja broj 3. ako I kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duzni ste da izvrsite smanjenje njegove vrednosti. Nas zvanicni BU je sastavljen na ovaj nacin. Znaci jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrzinu tog dela BU. Taj standard pocinje da se primenjuje od 2005 godine. MRS 36 odnosi se I na goodwill pa prema tome.efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. Goodwill se ne otpisuje. a na strani prihoda imacete samo prihode od prodaje robe I nece biti korekcije vrednosti zaliha. Trgovina ne proizvodi robu. Sta bi bilo u jednoj menjacnici? Nema zaliha. u kome je tretman goodwill-a promenjen. Kada imate metod troskova prodatih ucinaka na rashodnoj strani bice nabavna vrednost trgovinske robe a umesto troskova po vrstama bice troskovi trgovine ili troskovi prodaje. Zasto? Zato sto roba nije ucinak trgovine. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeca do sada. Sta ce biti kod banaka? Na strani prihoda naci ce se prihodi od kamata I prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. vec je nabavlja radi njene prodaje. znaci operativni rashodi. Ja nemam cvrstih dokaza za to. to je dakle pitanje sastavljaca izvestaja ali vazno je da se tretman goodwill-a promenio. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kazem hvala vidimo se iduceg puta. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. To je sada nestosto je prepusteno proceni sastavljaca finasijskog izvestaja. dakle novi standard. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. a u trgovini ce BU izgledati drugacije. vec se vrsi testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doslo do obezvredjenja ili to obezvredjenje tretirati postepeno. Sta ce biti poslovni prihodi odnosno poslovni rashodi odredjuje delatnost firme. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrzava goodwill koji sam platila. To je sustina metoda ukupnih troskova. Zato imate nabavnu vrednosti nabavljene robe + troskovi po vrstama koji pokazuju sta je sve trgovina utrosila da bi robu prodala. dozvolilo se da placeni goodwill drzite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad prosecan profit. tako da bi opet imali troskove poslvoanja po vrstama a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Znaci za finansijske izvestaje koji se odnose na 2005 godinu bice primenjen taj standard 3 I goodwill se nece otpisivati. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci: ⇒ goddwill predstavlja iznos koji investitor placa iznad vrednosti neto imovine preduzeca ako ona ostvaruje iznad prosecne profite. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad prosecne profite. Sadrzina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzece bavi. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. Kod metode troskova prodatih ucinaka na strani prihoda uvek ce se naci prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena kostanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. Promenjen je standard 22 koji se odnosio na poslovne kombinacije I u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Imacete na strani rashoda osim troskova po vrstama jos I nabavnu vrednost prodate robe. Troskovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vrsenja usluge prodaje I dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje ali ne I na vrednost nabavljene robe. nema amortizacije goodwill-a uopste. Sadrzina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi I rashodi uslovljena je delatnoscu. 95 . ako je rec o trgovini I troskovi trgovine. to je osnovni poslvoni prihod. rashodi po osnovu naknada I troskovi poslovanja. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita pocela da pada ja bi imala razloga da vrsim otpisivanje goodwill-a.

Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li ce to rezultirati smanjenjem troskova materijala u ukupnim troskovima materijala ili nece. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinanih preduzeca. ona mozda ne trazi razvijen obracun troskova kao metoda prodatih ucinaka ali ne mozete obracunati rezultat primenom metode ukupnih troskova ako nemate razvijen pogonski obracun. sto se samo teorijski moze dogoditi. to mogu da uradim. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. Zasto? Pa zato sto vam pogonski obracun mora reci cenu kostanja. deo nacionalnog dohodka. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. Kako cete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu kostanja nedovrsene proizvodnje odnosno cenu kostanja gotovih proizvoda. To se sve moze videti iz ovako sastavljenog BU tj sastavljenog po metodi ukupnih troskova. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troskova. cim vidim povecanje zaliha sta zakljucujem. Znaci privredu cine preduzeca koja u njoj postoje. Ako imam utvrdjenju strukturu troskova u nizu sukcesivnih vremenskim periodima. znaci metoda je tako napravljena da ne omogucava da utvrdite rezultat za delove preduzeca. Prema tome bilansi pojedinacnih firmi sluze kao osnova za utvrdjivanje I nacionalnog dohodka I drustvenog bruto proizvoda. Ako imam smanjenje zaliha. kako je to uticalo na ukupne troskove zarada.kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako I onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. vi cete moci da sastavite BU. koji deo od ukupnih troskova cine troskovi zarada. zajedno sa viskom vrednosti. ali mene zanima da li ucesce troskova materijala u ukupnim troskovima raste. mogu pratiti da li se ta struktura troskova menja. Zasto? Zato sto troskove po vrstama uvek pratite na nivou firme. da li su oni sada veci ili manji nego sto su bili ranije. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. Kako vi racunate nacionani dohodak? Ukupan prihod. I dobra strana ove metode je dakle sto omogucava uvid u ukupnu aktivnost preduzeca. ali vi cete imati povecanje vrednosti zaliha na strani prihoda a nasuprot njima ce stajati ukupni troskovi. sve sto vam je potrebno. znaci broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. imate promenu vrednosti zaliha. Zasto je pogodan? Zato sto pruza informacije o ukupnim trosenjima. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje I prodaje omogucava mi da dokucim u kakvom su odnosu proizvodnja I prodaja bile. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. Da je proizvodnja bila veca od prodaje. Cak I ako nista ne prodate. kako se krece ucesce troskova zarada.Sta se podrazumeva pod statistickim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. odnosno jedna vrsta troska. imate prihode. pada ili stagnira. jer uprava firme ima potrebu da osim sto treba da zna koliki je rezultat preduzeca kao celine ostvaren. Dakle vi morate I za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obracun koji ce vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih 96 . treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeca. Imate ukupna ulaganja . Menjace se apsolutni iznosi troskova.sva trosenja osim troskova zarada koji predstavljaju. Znaci uvek se troskovi po vrstama registruju za preduzece kao celinu.PREDNOSTI I SLABOSTI I JEDNE I DRUGE METODE Metoda ukupnih troskova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeca I za utvrdjivanje tzv statistickih agregata. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogucava utvrdjivanje rezultata samo za preduzece kao celinu. Republicki zavod za statistiku obradjuje pojedinacne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. Sta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaci mozete utvrditi koliko je ucesce troskova u ukupnim troskovima. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinacnih preduzeca. Rezultat ce biti 0. A to je nedostatak koji nije mali. I ta tvrdnja da ova metoda ne trazi razvijen obracun troskova . Znaci to vam omogucava ovako sastavljen BU. GDP mozete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troskova. Nasa prodaja je bila veca od nase proizvodnje. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. koliko otpada na troskove materijala ili koliko prihoda koristim za pokrice troskova zarade. koji predstavljaju tehnicko-tehnoloski zaokruzene celine I koje imaju svoje proizvode. drustveni bruto proizvod. zakljucak je obrnut.

I toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obracun u proizvodnom preduzecu da je ovo…ne treba nam bas za bilansiranje uspeha toliko detaljno…razlog koji moze biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obracuna. I zato ta metoda ne omogucava obracun drustvenih agregata. znaci to su vanredni prihodi I vanredni rashodi. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statisticki agregati utvrdili. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena kostanja dace vam rezultat koji taj proizvod donosi. Zato sto redovna aktivnost obuhvata prihode I rashode po osnovu finansiranja. Kada je rec o BU standard zahteva da iskazete prihode I naravno rashode koji je rezultat poslovne aktivnosti. Ne vidite ukupna ulaganja. jer su vam rashodi iskazani u formi cene kostanja proizvoda. Tada se kao vlasnik pored maticne firme datog zavisnog preduzeca javljaju manjinski akcionari. Koja od metoda se vise u svetu koristi? Pa tesko je reci. troskove finansiranja. sto naravno metoda ukupnih troskova ne moze. secate se da MRS-1 se odnosi ne prezentaciju finansijskih izvestaja. Zatim koje su vanredne stavke. Posto I jedna I druga metoda daju isti rezultat. Vi cete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troskova. znaci maticnoj firmi. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. Jednostavno cete u onu klasu 9 u onaj pogonski obracun iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode I imacete sve podatke potrebne za obracun rezultata po metodi troskova prodatih ucinaka. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. Metoda troskova prodatih ucinaka. On mozda moze biti manje detaljan ali pogonski obracun ima toliko drugih zadataka. znaci BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada vecinskim vlasnicima. sto je redovna ali nije poslovna aktivnost. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeca na podrucju prodaje. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utice na BU sastavljen po ovoj metodi. I zatim manjinski interes. Kako treba izvrsiti rasclanjavanje prihoda I rashoda? Znaci koji su to minimalni zahtevi za rasclanjavenje koji su postavljenii standardom 1. Vi ne mozete sastaviti BU po metodi troskova prodatih ucinaka ako prodaje nije bilo. Prema tome ona cak omogucava da za svaki pojedinacni proizvod obracunate doprinose prezultatu. 97 . Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti I rezultat redovne aktivnosti. Metoda troskova prodatih ucinaka ima tu mogucnost da vam obezbedi obracun rezultata po uzim organizacionim delovima. a za upravu preduzeca po metodi troskova prodatih ucinaka. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troskova. koliko u dobitku ucestvuju povezana preduzeca. jer se odnos izmedju proizvodnje I prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. U tom smislu ja ne bi mogla da prihvatim trvdju…znate prednost ove metode je to sto ne mora da ima razvijen pogonski obracun…nije moramo imati pogonski obracun.zaliha. I deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. Znaci ovo nije redosled informacija ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruzi. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. A manjinski akcionari postoje kada maticno preduzece ima vecinsko ali ne I 100% ucesce u zavisnim preduzecima. mi ne vidimo sta se dogadja sa proizvodjom u preduzecu. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka I taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. To su minimalne informacije. dok se u zemljama kontinentalne Evrope cesce srece metoda ukupnih troskova. ja uvek sugerise da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. istina je da zemlje sa anglosaksonskog govornog podrucja radije koriste metodu troskova prodatih ucinaka. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom racunu uspeha. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda( u BU). U Evropi je odnos jedne I druge u zastupljenosti relativno jednak. I one mane koje su prednosi metode ukupnih troskova. Znaci onda imate jedan potrebu za pruzanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila.

To je predlog izgleda po MRS-1. Možemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podređena politici finansiranja. mora se onako. Sad će te vi naravno reći. Znaci ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode I rashode. a sada kažete da postoji politika koja vrši svesno uobličavanje 98 . Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. one moraju biti ravnopravne. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. I onda ce biti navedeni I ostali poslovni prihodi.12. politiku zapošljavanja. troskovi prodatih proizvoda. U kakvom međusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća?Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. I navedeni ce biti troskovi po vrstama. Od cega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. Ona je podređena polkitici finansiranja i politici objavljivanja. znaci ja ne mogu da vam kazem da sema mora da izgleda ovako. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? BIlansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobličavanja godišnjeg obračuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (željena) slika o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća. Tako razlikujemo politiku nabavke. od obima izvrsene prodaje I od pravila priznavanja. Ako imate metodu ukupnih troskova imacete prihode od prodaje. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća.A kako izgledaju bilansne seme? MRS-1 ne propisuje bilansne seme. Ako imate metodu troskova prodatih ucinaka onda se obicno navode prihodi od prodaje. 14. politiku proizvodnje. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja želim preko finansijskih izveštaja koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude. Može se dogoditi da je neka parcijalna politika podređena drugoj parcijalnoj politici. politiku prodaje. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. formuliše svoju poslovnu politiku. promena vrednosti zaliha. druga ako primenjujete princip naplacene realizacije. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. U stvari poslovna politika izražava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Ponekad cete u jednom istom BU imati I princip naplacene I princip fakturisane realizacije. I imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. Ja mogu da kažem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. to su ukupni poslovni rashodi. utorak Bilansna politika Bilansna politika je važna jer ćete vi u svom poslu učestovati u sprovođenju bilansne politike. Dalje slede ostali prihodi I rashodi. Preduzeće da bi realizovalo ciljeve koje postavi. bruto dobit. razlika izmedju prihoda I ovako indetifikovanih rashoda bice dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. Zacisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. a treca ako primenjujete princip proizvedenih ucinaka. Jedna visina ce biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih područja. pa onda troskovi uprave I troskovi prodaje. sve do sada ste nam vi pričali o nekim pravilima. One mogu biti i u drugom odnosu. politiku finansiranja. pa standardima. pa mora se ovako. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podređene bilansne politike. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Kakav je odnos između poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podređene poslovnoj politici preduzeća. A visina prihoda? Od prodajnih cena. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu.

kako ćete ubediti akcionare. Politika bilansa nema svoje ciljeva. a sad samo na sadržinu. već je njen cilj podređen cilju preduzeća. A da je područje internog izveštavanja uprava perduzeća. odnosno pravila bilansiranja. Pođite od toga. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi želimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako želimo da nas drugi vide. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljačima itd). Ako želim da dodatni kapital pribavim zadržavanjem dobiti. pred kim mi želimo da se predstavimo drugačiji nego što stvarno jesmo. svesno uobličavanje ne može preći okvire postavljene standardima. prema tome jasno je da je područje na kome deluje bilansna politika područje eksternog finansijskog izveštavanja. zahtevaće dve različite bilansne slike i zato kažemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlači iz ciljeva preduzeća kao celine. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Možemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. Dakle. dopustite da najveći deo dobitka zadržimo u firmi. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. izvodi se iz cilja preduzeća. mada je to uvek i jedno i drugo. računovođa može samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikuplanjem ponuda. teško je napraviti čvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. onda se može govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni položaj. kakav treba da bude finansijski i prinosni položaj preduzeća? Finansijski položaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuče investitore. odnosno pravilima. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i količinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niže. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. Dva cilja ako se realizuju na dva različita načina. Zar to nije kontradiktorno? Nije. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. to oni koji predaju menadžment znaju bolje od mene. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. Pod eksternim područjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono područje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća.godišnjih obračuna. Bilansna politika se označava vrlo cesto kao kvazi politika. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. I pošto nema svoje ciljeve. vi morate definisati ciljeve . Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. Primera radi. ako želite da zadržite deo dobiti. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri 99 . već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. I pošto ciljeve firme definiše menadžment odnosno uprava. da kažem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski položaj nije sjajan. do odgovora nije teško doći. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. kako ćemo ga pribaviti? Ako želimo iz eksternih izvora. a prinosni položaj treba da bude dovoljno dobar ali ne previše. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. da je to neophodno? Jedino ako pokažete da je finansijski položaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. Ako vi pokažete da imate visok dobitak. jer se to uobličavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva područja: eksternom i internom. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. da bi dobila argumente. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuče što je moguće više dodatnog kapitala. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva područja na kome deluje bilansna politika. šta moram da uradim? Moram da finansijski položaj predstavim slabijim da bi ubedila. da bi se on popravio nemojte tražiti visoke dividende. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke . Dakle računovođa ne može da definiše ciljeve.

određujemo i sadržinu i obrnuto. Ali ako bismo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiče na formu ili na sadržinu finansijskih izveštaja, onda bismo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ali tu kažem nije granica oštra, nemožete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu, čim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadržinu. Ako smo odredili područje, onda smo u velikoj meri odredili i predmet bilansne politike. Rekli smo da je područje na koje deluje bilansna politika, područje eksternog finansijskog izveštavanja. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. Svi ti izveštaji, svi ti delovi godišnjeg obračuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. Redovan godišnji obračun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinačnu firmu ili na neko drugo preduzeće, nezavisno od toga da li govorimo o ojedinačnom ili o konsolidovanom godišnjem obračunu, postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom određenih događaja u životu preduzeća, nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koji ima redovan godišnji obračun, ali su namenjeni eksternim korisnicima, kao i što je to slučaj sa redovnim godišnjim obračunom. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima može dovesti do toga da budu predmet bilansne politike, ali ne svi. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta, pa čak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. Sastavljate stečajni bilans, ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji, vi nemate nikakvih ciljeva, nema šta sad nekom trećem da pričate ovako je, onako je, morate predstaviti tačno kako ste sproveli, kakva je situacija pre stečaja, koje su promene tokom stečaja i kako je taj stečajni postupak doveden do kraja. Isto važi i sa likvidacionim bilansom. Nešto drugačija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom događaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem, recimo sa bilansom fuzija. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari određujete vrednost, sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. Od vrednosti koje unesete u pojedinačne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim sažimanjem. A od te vrednost zavise budući rashodi firme, jer sećate se da određivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda, pa prema tome i budući rezultat. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su učesnici u fuziji ima za posledicu različitu visinu rezultata u budućnosti. Ja kao sastavljač bilansa fuzije to znam, a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši, ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze, podići ću vrednost imovine i preko toga podići rashode i dovesti do iskazivaja nižeg rezultata. U koliko to ne želim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Neću otkrivati latentne rezerve, ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niži a rezultat viši. Tu postoji mogućnost da sastavljač finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede određenu bilansnu politiku. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiče na bilansnu sliku u budućnosti. I čim takva mogućnost postoji, a postoji i interes, onda kažemo da takav bilans može biti predmet bilansne politike. Slično će biti kod bilansa razdvajanja, kod bilansa promene pravne forme. Znači to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovođenja bilansne politike. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut državi, odnosno poreskoj upravi. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u području eksternog finansijskog izveštavanja. 100

Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je činjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa, da su za sastavljanje tog bilansa relevantni popisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugačije nego što poreski zakon kaže. To međutim i nije baš tako do kraja. Nije prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Dakle ne vodite vi knjige čijim se zaključkom dobija poreski bilans. Vi sastavite poslovni bilans uspeha, a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha, tako što procenjivanje prilagođavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu, a otpisivanje ste vršili primenom 2.5 linearne stope, poreski propisi kažu dopuštena je primena degresivne metode, ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne, čak ste i istu metodu primenili, jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obračunata najviše po 2 linearne stope, znači morate izračunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope, izračunati razliku amortizacije obračunate po 2.5 i ove obračunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. Ako ste negde obrnuto uradili, pa ste nešto tretirali kao rashod a poreski propisi kažu da to možete aktivirati, onda bi ste trebali da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju ne promenjene u poreski bilans, da li onda možemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili načelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odrešenih preskih olakšica primenom određenih pravila ili načina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim određenu poresku olakšicu ili ne. Ako mi posledice takvog bilansiranja, kakve ja moram uvažiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju, imam neke druge ciljeve, ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to želim. Ako mi takve olakšice na smetaju i želim da ih koristim, ja ću to uraditi. Čim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu, hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti određeni način bilansiranja, onda opet možemo govoriti o bilansnoj politici. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovodje kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konačnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno- političkih ciljeva, da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljačima a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da učestvuje i računovođa. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten isključivo menadžmentu. Iz prostog razloga što uprava vrlo često ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Računovođa ne učestvuje u donošenju odluke. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve čija realizacija je moguća. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv a koji ne možemo da ostvarimo. Jeste, to je dopustivo ali nema načina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Uloga računovođe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. A šta uprava može sve tražiti od računovođe, šta ona može postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom području su ciljevi locirani, mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja i ciljeve u području politike objavljivanja politike ili publiciteta. Kada je reč o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja, onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku, veoma važnu i bilansna politika je podređena politici finansiranja, a u okviru nje politici raspodele. Šta definiše politika 101

raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. Prvo kakav će biti odnos između iskazanog i ostvarenog rezultata i drugo kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obračunskom periodu. Ona uvek nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niži od ostvarenog ili malo viši. U vođenju politike raspodele preduzeće se može opredeliti za dva koncepta. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi, a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa prilično visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda, visinu priliva gotovine i na taj način lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Preduzeća takođe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi, jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi, visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti, visinu poreza koji će platiti državi koji se obračunava na prilično ujednačenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti, to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlače veći broj investitora, jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Veći broj nas ide sledećim rezonima, bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulažem u preduzeće koje kontinuirano raste, nego da ulažem u firmu koja jedne godine iskaže visok dobitak a iduće godine je taj dobitak znatno niži, ne znam šta me čeka treće godine, dakle nisam spremna na tu vrstu iznenađenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koj će se opredeliti da ulažu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende, naravno tu sada imate opet dve mogućnosti, da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. U većini slučajeva preduzeća se opredeljuju ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima, a pridržavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi, onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen a ako održavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. Politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku- već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i dobitka već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrđivana. Nećemo u napred ništa utvrditi, ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom, porezima, kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća, pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Ako poreske stope budu niže, možemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom slučaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Podignu li poreske stope iskazaćemo niži dobitak, da bismo smanjili poreski teret. Ako želimo da idemo u razvoj firme, ne možemo privući dodatni kapital, akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli, moramo formirati latentne rezerve, pa će iskazani dobitk biti niži od ostvarenog dobitka. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke, isplaćuje visoke dividende, onda ćemo im se prilagoditi, ne možemo biti lošiji od njih. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije, od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrđuje.

102

kada imate niži razlažete ranije i na taj način uspevate da iz perioda u period iskažete prilično ujednačenu visinu dobiti. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. Područje poreza će sve više biti na značaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. Knjiženje je kažem nešto drugačije zbog činjenice da je komitent u inostranstvu. Prijem robe Mi sada ovaj događaj gledamo sa stanovišta naše domaće firme. Prvi događaj je prijem robe u konsignacionu prodaju. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. pominjala sam latentne rezerve. Kada je reč o poreskoj politici. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. Da biste to mogli morali biste imati mnogo informacija. Zanimanje je vrlo cenjeno. ali da bismo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bismo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda označava kao vrlo poželjan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji računovođe koriste dabi realizovali ovu politiku. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niži. Poreska plitika firme takođe dobija na značaju. obračun i isplata.Kada sam pominjala utvrđivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. ili će možda podići poresku stopu. Ko od njih troje snosi kursnu razliku? 103 . Pošto je cena iskazana u stranoj valuti onda se postavlja pitanje kursiranja. izabraće okolnosti. ali pitanje bi bilo za vas na čiji teret će ovde pasti kursna razlika ako se javi? Ko će snositi kursnu razliku? Šta mislite? Moguće su tri osobe-principal. Prva promena knjiži se tako što račun Obračun konsignacione prodaje robe duguje. time što ćemo iskazati rezultat nižim nego što on zapravo jeste. zatim prodaja robe. ne na način da to predstavlja prekršaj nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno smanjite. zadržani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike države. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu načina na koje treba da vode svoje poslove. ako nam nude fifo metodu i metodu prosečne cene. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. To je potpuno isto kao kod komisione prodaje. ne da bi prevarili državu nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niži teret. Prodajnu vrednost robe. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. Ušteda znači da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obračunske periode. konsignator ili kupac. znači iznos koji dobijete kada pomnožite primljene kojičine sa ovim prodajnim cenama po kojima ste dužni da obavite prodaju. znači da li pretvaramo u dinare. a potražuje račun Principala (to je u stvari komitent). Zašto je to poželjan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. da li će možda zadržati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. da bi plaćali porez što je moguće niži. da li će ona zadržati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. Mi to ne zanmo. Drugi mnogo dostupniji a ne manje važan cilj je odlaganje poreza na budućnost. iskoristiću tu mogućnost. Drugo područje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. Koristićete sva dopuštena bilansno politička sredstva da to ostvarite. izabraćemo metodu prosečne cene. Šta će država raditi. a kada određujem visinu rezervisanja u skladu sa načelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Kako možemo izvršiti odlaganje poreza na budućne obračunske periode?Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. dakle preduzeća će sve više pažnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju ali da nika da ne plate više nego što moraju. Bilansna politika može doprineti tome da se poreski teret odloži na buduće obračunske periode. Moramo da pretvorimo u dinare. bilansna politika tu može dobiti dva zaduženja.

Zato nemam veliki broj diplomskih. sve je stroga tajna. naša firma ne može i zato je važno da u napred znate šta se očekuje. Strašno je to što je to i danas. pa fali neka rečenica ) Israživanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednačen iz perioda u period. ali kupac je taj koji ima dinare. Ovde kod komisione prodaje smo knjižili isto samo nije bio Devizni račun nego je bio Tekući račun. Pošto je prodao robu stekao je pravo na proviziju. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. Ovaj prima robu određene vrednosti u stranoj valuti i prodaje za stranu valutu i plaća u stranoj valuti. Ali osim te devizne cene ili prema ceni islkazanoj u stranoj valuti kupac plaća još i carinu i porez na promet. I danas kod nekih firmi. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj može biti ostvaren. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednačenu dobit. to je samo odrađeno ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada naučite. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priča. Druga promena-prodaja robe knjiži se tako što prvo knjižimo valutni deo cene. I zato je jako važo da kod sprovođena bilansne plolitike da se on u napred planira. nema šanse. To nije diplomski rad. već će proviziju obračunavati u pravilnim vremenskim razmacima. Pošto se naplaćuje u stranoj valuti. što god pitate poslovna tajna. to ste morali da mi kažete u junu. Neću da mi direktor dođe danas i kaže: e znate ja hoću da naš finasijski položaj bude ovakav. jednostavno mogućnosti firme. koji kupuje stranu valutu da bi platio tu robu. Znači Tekući račun će dugovati a potraživaće Obaveze za carinu i Obaveze za porez na promet. sad ću vam reći pošaljem studente obično ako se neko odluči da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. Vi možete formirati nove latentne rezerve. čudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jače izražen.Kupac. I onda mi dođe student i kaže rekli su mi da je to poslovna tajna. ne možete ni bilans da dobijete. jer konsignator ne snosi a ni konsignant. znači knjižimo vrednost robe u stranoj valuti koju naplaćujemo od kupca. U području objavljivanja kakvi mogu biti ciljevi bilansne politike? U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. znači nema prihoda nego smanjujemo vrednost robe primljene u konsignaciju. Ciljevi moraju biti u napred postavljeni da biste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadani cilj a neki put neki cilj ne možete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. Neka druga firma možda može. Gotovo. Ako dođe do promene kursa on je taj koji snosi teret negativnih ili ostvaruje pozitivne kursne razlike. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. da vidite kako to izgleda. šta predstavljaju za nasobavezu. a Devizni račun duguje. Kada je počeo proces uvođenja tržišnih kriterijuma u područje finansiranja i nadam se 104 . Pošto carina i porez na promet predstavljaju prihode države. a mi ih naplaćujemo. Jednostavno nemate načina da dobit iskažete nižom nego što je ostvarena i tada se može dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. ne može biti javna tajna. nego ćete još morati da iskažete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razložile. Neće on posle svake prodaje da obračuna proviziju. odnosno kakvu bilansnu sliku želimo da bismo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bismo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. sada ne možemo ništa. Mogu da vam kažem. Za sve prodaje obavljene u proteklom mesecu on će obračunati proviziju od jedan puta ( promena strane. dugovaće Devizni račun. ako nemate velike oscilacije dobiti. da imate jedan program. to je nešto što je dostupno svakome. Svakih 15 ili najčešće svakih mesec dana. I to plaća na naš tekući račun. da imate u naped definisane ciljeve.a koju smo robu prodali-tuđu. onda ćete morati iskazati na samo taj visoki ostvareni dobitak. Znači ako firma ostvaruje visoke dobitke. Šta da se radi. ali tim novim latentnim rezervama možda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razložen i moraćete da iskažete visoku dobit. Znači Obračun konsignacione robe potražuje. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan.

Svaka firma poljedinačno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koje kažem na dugi rok su identični interesima firme. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za se objavljivalje zahteva na kraju svakog standarda. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traži kosa vam se digne na glavi. poverioce zanima firma koja vraća dugove. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pružite samo onoliko informacija koliko morate. Dakle ako imate takav pristup. da dugoročno radi. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoročno održanje preduzeća. odnosno beležaka da bismo te dodatne informacije objavili i učinili ih dostupnim eksternim korisnicima. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. specijalnim kreditorima. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. Investitore zanima firma čija vrednost stalno raste. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. 105 . Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u očima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pružite što je moguće više inforamacija o firmi. nemaju kome da odobre velike kredite. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. neka mi da krediti iako nisam baš naručito dobar. I onda možete očekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoročne interese. Dakle interes svih je da privredu čine prave firme koje imaju budućnost. sastavljač mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni važe korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiđu teškoće. nema prećutkivanja. pa da će otuda izvući zaključak da postoji potreba da se zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. Kada se neka informacija uskrati. I ovde postoje neka dva koncepta. Kada radite dobro reši ćete sve o svojoj firmmi ali reći ćete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiđu. zaposlenima.da će taj proces biti nastavljen. I ako imate nameru da dugoročno vodite firmu. pogledajte naše banke imaju veliki problem. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati. U koliko imate drugačiji pristup. jer je rizik ulaganja veliki. pristojne zarade. ovo nije pristup koji bi vam preporučila. Dakle ona ima potrebe da pruži eksternim korisnicima informacije o sebi. Da im ne uskraćujete informacije. pa ako i ne platim. ništa više od toga. a to je moguće. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reč o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentični sa interesima firme. Šta ako ugase sve firme. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i država investitori. njegov problem. prema inormaciljam koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalni investitoraima. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. imaju relativno nizak stepen raščlanjavanja. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustiva i sa formalne i sa materijalne strane firma treba da odluči o obimu informacija koje će biti prezentirane. on će lako da proda svoje akcije. zaposlene zanima firma koja im obezbeđuje sigurna radna mesta. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. šta njega briga za moju firmu. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. važno je da ja kredit dobijem. Ako dugoročno održanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. Koji deo godišnjeg obračuna služi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. Ako to radite onda možete očekivati od vlasnika firme. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. Ili će na njih gledati kao na osobe čiji su interesi naručito u kratkom roku. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. suprotni intreresima firme. Ovaj prvi koncept. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. kome će davati pare.

to predstavlja značajan prihod. da storimo priliku za nove zarade. mi od toga živimo. Ali one nisu ni relevantne za to. on samo kaže da izveštaji moraju da budu objavljeni. Uprava će možda reći želimo da investiramo. Iskažite ceo ostvareni rezultat i platite porez. pogledajte šta rade ovi u Aranđelovcu. Pa da kažemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. Pogledajte koliko različitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. radi razvoja . a mi smo to prihvatili. Poverioci će reći nemojte da investirate. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici čitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. i daju različiti značaj pojedinim informacijama. Mali akcionari će reći. Postavlja se pitanje kada objaviti finansijske izveštaje? Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. nas dividende ne interesuju. rast vrednosti naših akcija a ne dividenda kao prihod. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. onda ćete malo saćekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kažete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. Uprava će gledati da iskaže manji rezultat da bi platila manji porez. Kada je reč o drugom konceptu. i i na taj način ih učiniti dostupnim. naravno da je to predugo. da mi hoćemo dividende. Čak ni među vlasnicima neće biti saglasnosti. ne dolazi u obzir. Možete ih objaviti. da bude onakva kakva ja želim da me oni vide. Uprava treba da vodi računa koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. Trenutak objavljjivanja birate sami. iskažite što je moguće veću dobit . Krajnji rok određuje MRS 1 koji kaže da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. nas interesuje rast firme. stavljanjem na svoj sajt. pa da ja sada nemam bonus na koji inače imam pravo. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. Konfikt ciljeva –dva različita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on može biti u velikoj meri uslovljen činjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju različite informacione potrebe. što je moguće nižu dobit. kao da ga oblikujem a da interesi večine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. Kako da napravim finansijski izveštaj. ako vi vaše pare uložite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Postoji nekoliko načina na koji možete taj konflikt interesa razrešitit. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. Taj problem različitosti interesa je tu. A ako su rezultati loši. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. ali u ovom trenutku meni je važno da 106 .opravdanje da informacija ne bude objavljena. kupite naše akcije. da li možete sve teško. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski položaj. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. država kao fiskalni organ će reći. Niži nivo menadžmenta i srednji će reći iskažite vi rezultat koji smo mi ostvarili. Vlasnici će možda reći. ali da je to prolazna pojava u poslovnom životu. mi hoćemo visoke dividende. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. nije važno za nekog akcionara ili za neku banku. Veliki akcionari će reči. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su važne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. Uprava može da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. Ali ono što im je važno moram reći. a vi želite da zadovoljite interese nekih od grupa. i većina firmi to danas radi. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. dobrim ćemo predstaviti položaj rentabiliteta ili plitvitke. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da žrtvujem neke druge ciljeve. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odlični i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. formiranja latentnih rezervi. Što je važno za mene kao upravu. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobličavate rezultat. i imate problem. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. morate imati meru. MRS 1 ne određuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje.

Dakle kada neki investitor odlučuje da li će uložiti ili neće uložiti u neku firmu. Četvrtak. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. kakve dodatne rezerve. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje ciljeve BP (na primer. a ja sam ostvarila veći profit. ali pružene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. menadžment može da kaže mi želimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-političkih ciljeva). 16. da bi se ta slika prilagodila poslovno političkim ciljevima. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikažete niži rezultat i da onda kažete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. šta me briga za vašu bilansnu politiku. Prošli puta sam počela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Ako iskažem loš. Ja moram da napravim finansijski položaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. Dramatičnih uobličavanja u principu ne može biti mnogo. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. tj. Kada banka odlučuje da li će odobriti kredti ili ne. morate napraviti kompromis ciljeva. računovođe ne definišu strategiju. A sukob između države i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa.investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. to nije odluka koja samo njega pogađa. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje rizično. i taj deo je važan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. drugi za interne korisnike. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne želim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. ona je značajna zbog toga sto biraju najadekvatnije instrumente za 107 . ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri ali ja želim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. ne možete ih zanemariti. gledaj kao sjajno izgledamo. a za potrebe nagrađivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Želim da privučem dodatni kapital eksternih korisnika i želim da zadržim dobar deo dobitka. ima posledice i po firmu koja je kredit tražila. niži menažeri imaju pravoizvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. Jedan za eksterne. Znači. možda čak i tri koji su vam jednako važni. Važno bi bilo da znate koje mogućnosti menadžmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobličavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno političkim ciljevima. Ako iskažem visok profit. A u kreiranju bilansne politike učestvuje menadžment preduzeća i računovođe. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji učestvuju u kreiranju BP. Dakle. to je odluka koja pogađa firmu o kojoj je reč. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. decembar 2004. šta će vam. koje sadrže finansijski izveštaji. Interni menažeri. dobar finansijski položaj. Znači iz tih razloga ne može biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. Ta rasprava može biti završena tako što će biti rečeno. Dražava je rekla možete vi tamo da računate šta god hoćete ali kada je reč o porezu to ćete uraditi onako kao ja kažem i napravićete poseban poreski bilans. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom slučaju. ja pravim kompromis. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskažem finansijski položaj. da sprovode bilansnu politiku. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. hoću da vi iskažete tačno profit koji je ostvaren. U koliko imate dva cilja. su po preduzeće ozbiljne. Iako je uloga računovodje podredjena menadžmentu.

Imamo jedan jedini. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuže i da traže nadoknadu) Dopustivost bilansne politike 108 . On ima zadatak da štiti interese vlasnika. uprava i nadzorni organ. kod d. jer dobar računovođa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog računovođu. to onda može svako. jer ima mogućnost da traži izmenu sadržaja godišnjeg obračuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obračun. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obračuna. moguće izgleda tako i tako. Niko vam ne može reći. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. sprovode zadate ciljeve. znači. koliko ide u rezerve. naravno. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. koliki je neraspodeljeni dobitak) i može vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. Kod društava kapitala. Generalno. i koji će svom računovođi reći. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. Skupština akcionara odlučuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. ili svi rade u firmi. Znači on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obračun ili ne. u preduzeću.o. Znači. imate situaciju da većina ortaka. donošenjem nekih strateških odluka. Time se postižu uštede kako u vremenu tako i u naporu. ali šta je uprava to se razlikuje. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. godišnji obračun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. Kod inokosnog preduzeća. organ vlasnika. pošto u ortačkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. slušaj. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obračun menja. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obračuna. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. da kada čitaju finansijske izveštaje uoče uticaj mera bilansne politike.o. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. dakle. Jer tu nema pravila. – nosioci su skupština akcionara. povereno je menadžmentu. Ta uprava firme će definisati ciljeve. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. ali upravljanje preduzećem.O. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. Znači.sprovodjenje ciljeva. u datom trenutku naviše odgovara. Potvrđivanje godišnjeg obračuna prepušteno je skupštini vlasnika. vlasnik je nosilac BP. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. Oni utiču na poslovanje preduzeća. Nadzorni odbor je. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. To ih zanima. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji.O. a) kod D. Znači on je taj koji kreira BP. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. Ali kada imate mogućnost da između više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. skupština vlasnika je ta koja potvrđuje godišnji obračun. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. b) kod A. Kada je reč o ortačkom društvu. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. Kada se. Računovođe. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. ili da jedan od njih predloži a ostali usvoje predloženu BP. to je uprava. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uložili svoj kapital. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljucaka i podnosi ih nadzornom odboru. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. onda je važno da je računovođa dobar. jer vlasnici obično ne upravljaju neposredno (menadžment firme – upravljačka i vlasnička funkcija su razdvojene).D. uvek moramo reći za koju pravnu formu to važi.

Znači. onda se ne može pružati previše prava izbora. ali ne možete menjati). vi ste načinili bilansni delikt. kada se u samom standardu za bilansiranje određenog događaja nude opcije (možete uraditi ovo ili ovo). budu međusobno uporedivi. Ta ograničenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. ja ne očekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. smatra se da će nižim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se držite. na primer. ma gde ona bila.Koja su to ograničenja koja se pri sprovođenju bilansne politike javljaju? Znači. Ne možete iduće godine doneti drugo rešenje. onda ćete poći od pravila sadržanih u konceptualnom okviru. Zato je jako važno da kada se utvrđuju ciljevi. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. degresivnu metodu. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaže MRS 21. Prekršite li pravilo ili standard. Dakle. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. vi ćete pri bilansiranju koristiti načine bilansiranja koji su definisani tim standardom. To ne treba da nas čudi. kada ste jednom izabrali određeno pravilo za procenjivanje. Ako MRS 21 kaže da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. preioda u kome su nastale. imate kursne razlike. nego da primenite rešenja koja su sadržana u MRS 21. Ako nam se ovako postave stvari. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša želja da vi u toj godini iskažete veću dobit nego što je ostvarena. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. I to je prostor koji bilansista može da koristi. Dakle poštovanje načela stalnosti je drugi ograničavajući faktor u vođenju bilansne politike. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. već tada kažete ovaj cilj se može realizovati dopustivim sredstvima. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će doprineti realizaciji ciljeva finansijskog 109 . smatrate da će vam pomoći da odložite porez na buduće obračunske periode. onda se stepen harmonizacije smanjuje. Bilansna politika se. Dakle. o čemu moramo voditi računa kada moramo da utičemo i na izgled i na sadržinu finanijskih izveštaja? Postoje značajna ograničenja u vođenju bilansne poltike. odnosno rashod. ako za bilansiranje nekog događaja postoji poseban standard. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. Jer ako postoji veliki borj prava izbora. ona vam ove godine jako odgovara. postoji MRS 21 koji se naziva ‘’efekti promena stranih valuta’’ i vi ste dužni. več u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi računa o ograničenjima koja bilansna politika ima. ovaj ne može pa stoga ne može ni biti cilj bilansne politike. a nije naplaćena. Na tim pravilima izrađeni su standardi. Zato će u MRS ostati samo one opcije čije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto načelo realizacije. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. Da bi ste promenili. Ako na primer. mora kretati u tom prostoru koji je određen standardima i načelima. zbog toga što preduzeća posluju pod različitim uslovima. i ni jedno pravilo. dakle. logično je pitanje gde je bilansna politika? Šta možemo uraditi? Prostor za sprovođenje bilansne politike postoji u onim slučajevima. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u bidićnosti biti širi ili uži? Ja procenjujem da će doći do sužavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude vođena. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju određenih prava izbora. bez obzira na to što načelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. Već u 2004. Znači. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuđenih opcija izabrali. To načelo traži da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane načine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obračunsih perioda. linearnu metodu – jeste ona dopuštena. Ako ne postoji poseban standard za događaje koje bilansirate. i doneto 5 potpuno novih. Drugo ograničenje koje bilansista ima nalazi se u okviru načela kontinuiteta (prvo je vezano za činjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen računovođama određena zakonom i MRS). kada standard ostavlja pravo izbora. izmenjeno je 13 MRS. Znači. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obračun.

instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. Nikada vam nisam pričala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. onda moramo prihvatiti činjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski položaj. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. kada određujem visinu obaveze prema dobavljačima u broju mojih akcija). Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. Pričala sam vam o bilansiranju događaja koji se događaju u najvećem broju preduzeća. A samo zato što nije moguće da vas naučimo svim događajima. vrši računovođa. ali istovremeno i na finansijski položaj. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. Zato ne očekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. govorimo o determinisanim instrumentima. dakle. kažete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. Znači kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar jos jedan instrument. Utoliko nam je izbor teži. MRS su jako komplikovano štivo. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo događaja o kojima niste čuli. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. a to znači iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. to je onda nešto sasvim drugo. A taktiku bilansiranja. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa čuli. U tom dodatku se objašnjava način na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadržani. pa su novi standardi iz 2004. (znači koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta želite da postignete). i uvek kada je tako. jer možda ne bi smo hteli da 110 . onda to nije dobro. Jer u tom slučaju nije reč o bilansnoj politici. Ja tu ništa ne mogu. pri vođenju bilansne politike. ne plaća se akcijama. morate se naoružati sa jako puno znanja. Ja zato insistiram na pravilima. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. mnogo je važno da naučite pravila. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima želimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. Ako se polazi od raspoloživosti. Postoje. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktičkim. 2. ali visina obaveze zavisi od tržišne vrednosti akcija. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. Jedan instrument označavamo kao bilansnotaktički. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. onda se taj instrument smatra determinisanim. Ove instrumente mi najčešće koristimo kada želimo da menjamo rezultat. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. izbor instrumenata. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. morate radi njihovog lakšeg izučavanja ozvršiti određene klasifikacije. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. biramo između makar dva. na primer. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. To su shvatili i u komitetu. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Postoji nekoliko klasifikacija: 1. Ako vi. To su tri ključna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. Dakle.izveštavanja. Ona bira ciljeve. i bilans stanja i bilans uspeha. kjučna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoračiti granice koje bilansna politika ima. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. ali ni iz daleka to nisu svi događaji sa kojima ćete se vi sresti. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. Dakle.

menjamo finansijski položaj, već samo rezultat, ali to ne može. Ako hoćemo da menjamo rezultat, moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski položaj. 3. Prema vremenu korišćenja, tačnije prema tome kada te instrumente primenjujete, sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe - na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31.12.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje, to znači da će sa protokom vremena na značaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znači, pošto se sve manje može bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom događaja koji su nastali, jedini način da se utiče na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu događaji koji će bilansnu sliku promeniti u željenom pravcu). I što je god uži prostor za sprovođenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa'', jer tu ograničenja nema. Naime, ja mogu da prodam robu brže ili sporije, da žurim sa naplatom ili ne, to nije kažnjivo. Ovo znači da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP, da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Zato se sa pravom ističe, da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Jer, kada je dan bilansa prošao, vaše mogućnosti da bitno utičete na iskazani finansijski položaj i rentabilitet su jako skromni. Ako hoćete značajne intervencije, to mora biti poznato pre dana bilansa. 4. Prema tome kako utiču na godišnji obračun, na koji aspekt finansijskih izveštaja utiču, možemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo sadržinu bilansa. Ova podela je prilično uslovna, jer kada vi određujete formu, vi istovremeno određujete i sadržinu. Dakle ako kažem bilans će izgledati ovako, biće u formi liste, i sadržaće ove bilansne pozicije, ja ne mogu da kažem da sam time odredila samo formu. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadržino tog finansijskog izveštaja. Suština ove podele je da ukaže samo na to da neki instrumenti deluju pretežno na formu, a drugi pretežno na sadržinu (pretežno ali ne isključivo!).

Instrumenti pre dana bilansa
Za njima se poseže u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviđeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni položaj, u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas očekuje. Tada možete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni događaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiče na bilansnu sliku. Znači, ja nešto radim, ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva, nego zato što hoću da posledice tog događaja promene moj finansijski položaj, ili moj rentabilitetni položaj onako kako to odgovara mojim poslovnopolitičkim ciljevima. Hoću da kažem da nisu to nikakvi posebni događaji, to su poslovi koje vi radite uobičajeno (na primer, ja uobičajeno tražim da mi se uradi konverzija kratkoročnog u dugoročni kredit, kad god sam iz kratkoročnog kredita finansirala potrebu koja je dugoročna). Ali ako se na to dolučim zato što hoću da prikažem bolji finansijski položaj, znači ako je to moj motiv, onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala, ima karakter bilansne mere. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikažem povoljniji rezultat. Dakle, reč je o događajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni položaj. Samo taj motiv daje tim događajima karakter mera bilansne politike. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraživanja, na primer, zato što vam trebaju pare, (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika; ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobičajeni događaj u poslovanju. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost, žalim da imamo što više gotovine na računu na kraju godine, i zbog toga jurite naplatu, onda je to mera bilansne politike. Ono sto je važno znati je da se merama pre dana bilansa može uticati samo na finansijski položaj, ili i na finansijski i na prinosni položaj. Za razliku od njih, mere nakon 111

dana bilansa uvek utiču i na prinosni i na finansijski položaj. Dakle, ukoliko se se želi menjati samo finansijski položaj, to se može postići samo merama pre dana bilansa. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja, zavisi od toga šta je cilj, u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski položaj. Jasno je zašto neko želi da poboljša svoj finansijski položaj, ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer, ako želite da ubedite akcionare da ne traže dividende, možete malo pokvariti finansijski položaj, tražiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. Ukoliko želite da privučete dodatni kapital iz eksternih izvora, trudićete se da predstavite solidan finansijski položaj, da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlažu prevelikom riziku ako ulažu sredstva u vašu firmu. 1. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja, mogu se na primer: a) smanjiti nabavke, što povlači i smanjenje zaliha, a to povlači i smanjenje obaveza prema dobavljačima, i time će neto obrtni fond, pri istim dugoročnim izvorima biti veći. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog položaja, odnosno solventnosti. b) ili se može intenzivirati naplata potraživanja, dobija se više gotovine, samim tim je i brža isplata kratkoročnih obaveza, a posledica toga je smanjenje kratkoročnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, tj. povećava se učešće dugoročnih izvora u ukupnim izvorima. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog položaja koliko je od ukupnih izvora dugoročnog karaktera, što ukazuje na sigurnost firma. Firma se smatra sigurnijom ako je učešće dugoročnih izvora veće. c) ako se se uradi konverzija kratkoročnih u dugoročne obaveze, postižemo isti cilj. Jer, kako se može povećati učešće dugoročnih izvora? Ili konverzijom krakoročnih u dugoročne ili likvidiracijom kratkoročnih obaveza, d) može se uraditi konverzija dugoročnih kredita u kapital. Naravno, ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Ovako popravljamo finansijski položaj jer povećavamo učešće sopstvenog kapitala u ukupnom. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog položaja upravo odnos između pozajmljenog i sopstvenog kapitala). Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital, povećavate sopstveni kapital, i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. e) možete emitovati i novo kolo akcija.tako ćete dobiti likvidna sredstva, sa jedne strane, i povećaćete sopostveni kapital, sa druge. Moći ćete onda možda da isplatite neke dugoročne obaveze koje imate, i da na taj način opet poravite finansijsku strukturu. Pošto svaka od ovih mera traži vreme, moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. 2. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza, dakle na kupovinu, ne vrši se isplata obaveza, čak ni onih koje je moguće isplatiti. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaže (do posle dana bilansa; možete imati sve pripremljeno, ali sačekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski položaj). Ako je cilj uticanje na visinu razultata, razlikuju se mere pre dana bilansa, koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niži. Naravno treba imati u vidu da se time utiče i na finansijski položaj. a) Ako vam je na primer, cilj da imate 1.000.000 din profita na kraju godine, a vi na 6 meseci imate 300.000. Ako bude još 300.000 u drugoj polovini, nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400.000 profita. To jednostavno nije moguće. Prema tome, mislite li da imate profit od 1.000.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. Znači morate, prvo, raditi ubrzano na prodaji. Da na različite načine povećate obim prodaje (unapređivanjem kanala prodaje, reklamnom kampanjom, spuštanjem čak cena ako su previsoke...''al o tome neka misle komercijalisti, to je njihov posao. Nećemo mi kao računovođe i finansijeri o tome da mislimo''). Naravno, sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda, odnosno, ako svaka ta prodaja donosi dobitak. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. I kako nabavka materijala po višim cenama može da utiče na rezultat ove godine. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni, i imate sniženje. U međuvremenu je došlo do rasta cena na tržištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate, reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama, 112

to je u stvari prosečna cena iz ranijeg perioda. Ako ja hoću da pokvarim svoj položaj, šta mogu da uradim. Tržišne cene su već iznad, i verovatno će takve i ostati. Mogu da uđem u nove nabavke. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka, ali trebaće mi posle dana bilansa, ali ja ću sad da kupim. Sada će se, zbog toga što su tržišne cene iznad planskih, javiti prekoračenje. To prekoračenje će anulirati ono prethodno sniženje. Kada trošite materijal u decembru, troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. Vi ste, dakle, nabavkom uticali na to da vam prosečna cena po kojoj obračunavate trošak materijala bude viša. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka, a mi hoćemo da iskažemo niži rezultat, onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. Ili nećemo da je rashodujemo, jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ostavićemo je za narednu godinu, ako želimo viši rezultat. Tada vam niko ne može reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. d) Ako želite da popravite rezultat, odložićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno,jer se želi izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. Želite li da smanjite rezultat, još pre decembra, negde u oktobru, najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i počećete sa degresivnim otpisivanjem. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i smanjenje rezultat, a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS, a utiče se na rezultat. To je prednost ovih mera.

Instrumenti nakon dana bilansa
Kada prođe 31. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni događaji, već ostaje samo mogućnost da se odlučuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskažu posledice onih događaja koji su nastali do 31. decembra. Te mogućnosti su, naravno, dosta skromnije. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadržine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadržinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski položaj ili i finansijski i prinosni položaj; instrumentima kojima utičem na sadržinu nakon dana bilansa, uvek se menja i finansijski i prinosni položaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski položaj – htela bi da promenim finansijski položaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. To ne može!). Na formu se može uticati na nekoliko načina. Bilans se može iskazivati u formi konta ili formi liste. Može se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Sastavljači finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utičete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrži minimum i maksimum raščlanjavanja istovremeno. Naš zakon kaže: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Bilansista nema pravo da vrši dublje raščlanjavanje određene pozicije ili da sažima određene pozicije. Ono što imate u bilansu, iskazaćete na način na koji je to predviđeno datom bilansnom šemom. Jedini deo godišnjeg obračuna gde bilansista ima mogućnosti da utiče na formu, je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija, ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaže politika iskrenosti preduzeća. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) ili politika diskrecije. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pružiti, realizujete zadatak koji vam je dat. Dajete samo ono što morate, ili dajete više od onoga što se decidirano traži u standardima, odnosno zakonskim propisim. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obračun, predstavljaju takođe jedan od načina da se utiče na formu bilasnsa, slično kao i kod prethodno navedenog načina, pružanjem (putem njega) više ili manje informacija. I to je takođe predmet bilansne politike. Sve informacije u tom izveštaju 113

tu politiku čak moramo i objaviti. Formiranjem rezervisanja. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. nažalost. izvršiću formiranje latentnih rezervi. Kod otpisa potraživanja. Možemo reći:''u toku godine vi samo knjižite količinski troškove materijala. u skladu sa načelom impariteta. kažete mi smo to znali i ranije. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. finansijski položaj kvarim. Znači kada se uradi inventar imovine. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskažem da je potrošeno manje. jer je finansijski položaj loš. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (tačnije.Sve ove mere utiču i na finansijski i na prinosni položaj preduzeća. ili ću uzeti tržišnu cenu koja je malo viša. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. ali nije netačna činjenica da se o tome odlučuje na kraju godine. To isto važi i za zalihe. potpunosti čak i uporedivosti (jer to može biti jako korisno). a istovremeno kvarim svoj finansijski položaj. mi tada formulišemo našu računovodstvenu politiku. recimo. a zbog toga će naš finansijski položaj biti slabiji (čim se povećavaju obaveze. dakle mi već na početku godine moramo znati koja se metoda koristi. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izračunali visinu troškova. ali neću isplatiti dividende. a imovina sve manja). I ono načelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. moram ostaviti veću vrednost imovine. ako ja hoću da iskažem veći rezultat. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. ili tačno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatit (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. recimo način otpisivanja stalne imovine. finansijski položaj firme se kvari). Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. I vidite kolizije: hoću da prikažem manji rezultat da bih platila manji porez. Jer to su dva oprečna zahteva.. finasijski položaj će biti bolji. da li mi o tome odlučujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. onda na kraju godine vršim otpisivanje. Otpisujem malo više. Znači ako vam neko kaže hoću i visok rezultat i hoću da finansijski položaj bude loš-to ne može! Meni bi jako odgovaralo da iskažem dobar rezultat. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. sprovodim i bilansnu politiku. smanjujemo rezultat. da li ću uzeti najnižu moguću tržišnu prodajnu cenu za bilansiranje. ali mesečne otpise knjižim tokom čitave godine. koje takođe vršim na kraju godine. ostaje mi u bilansu stanja više). Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. važe i za izveštaj uprave. kada se ustanovi stvarno stanje. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo držati u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. ili malo manje. i istovremeno iskazujem niži rezultat. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. Sva ona načela koja važe za godišnji obračun. Da taj izbor nismo napravili. Znači.podležu principima jasnosti i istinitosti. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. i povećavamo naše obaveze. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan način uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa .. u željenom pravcu utiče) i finansijski položaj i finansijski rezultat. A kakav će biti položaj ako iskažemo veću imovinu? Pri istim obavezama. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. odnosno čija primena teče tokom čitave godine-znači na kraju godine ja radim samo konačan obračun amortizacije. U svari. tj. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. u pravu ste i vi. Ako iskažem veće rashode. A da bih smanjila rashode. Ako uzmem najnižu moguću tržišnu cenu. ali su mere BP koje su poznate unapred. 114 . Znači postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. ja moram da smanjim rashode. i kada se izdvoji ili označi imovina kod koje je stvarna vrednost niža od tekuće tržišne vrednosti. Jer. metode obračuna troškova disponiranih zaliha. Znači ako imamo obezvređene zalihe materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvređenje. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim.'' Ali mi kada napravimo izbor.

Čak će biti rečeno koristiće se ta i ta metoda. o RP kod HOV i slično. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. kako se kod nas zvao. i kaže računovodstvene politike. voditi. Tako da je BP.Odnos između računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. Dakle kada isplatite dividende to ce imati za posledicu smanjenje SK. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadržani u RP. ali ne piše tačan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. na primer. koje promene treba da cine taj izvestaj? Promene koje se desavaju na SK. U RP piše. ali pri čemu je RP u funkciji BP. Pa se govori o RP stalne imovine. I koji je namenjen vlasnicima. konvencija. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. ali vama je opet ostao određeni prostor u kom vi možete odmeravanjem rezervisanja malo naniže. ali vi na dan bilansa određujete koji je to iznos moguće naplate. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. Znaci o cemu taj izvestaj treba da izvestava. vi poštujete vašu RP. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. tamo čak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. U pitanju jesu dve čvrsto povezane politike. a one jesu mere BP.12. Zasto? Zato sto su dividende deo dobitka a dobitak je deo SK. to su promene usled kojih se kapital uvecava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruzenja u preduzece. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. o RP koja se primenjuje kod zaliha. pored BS I BU. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Smanjenja OK nastaju otkupom I ponistenjem 115 . delimo u dve grupe: 1. niti će ih ikada biti. Ali vaš bilans (godišnji obračun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlacenja kapitala. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. Ovaj izvestaj za razliku od ostalih izvestaja koji cine godisnji obracun namenjen je vlasnicima. kojima vi pre dana bilansa. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla označiti kao deo BP. Ovaj izvestaj zamenio je izvestaj koji se ranije zvao izvestaj o zadrzanoj dobiti ili. primenjujem funkcionalnu metodu za transportna sredstva. otvarati. izvestaj o raspodeli dobitka. pravila. Vrlo često se koristi množina. Znači. linearnu metodu za građevinske objekte. u stvari on ce vam dati objasnjenje zbog cega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. odnosno SK ce biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrzali u vidu rezervi. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za određenu BP. Znači vaše RP određujuće utiču to kako će izgledati vaš bilans. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju računovodstvenu politiku.2004 IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treci izvestaj koje sastavljaju drustva kapitala. da utičete na visinu rezultata i na finansijski položaj. i nakon dana bilansa možete uticati i na sadržinu i na formu godišnjeg obračuna. tih mera u RP uopšte nema. potraživanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika. o RP kod potraživanja. ili malo naviše. Kažete. ili pak usled odliva kapitala u okruzenje u preduzece. svaka firma ima svoju računovodstvenu politiku. 18. ili jedno od drugog širi pojam? Računovodstvena politika predstavlja skup mera. ali procenite da vam finansijski položaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. Znači.

ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izvestaja. znaci da se dovede na dnevnu vrednost. da utice na dobit pa da kroz dobit utice na SK.nego da iskazete tu kursnu razliku kao povecanje SK. Posto je ucesce deo vaseg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS-21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod ovog perioda. promene koje nastaju iz poslovanja . I sada ovde imamo nesto sto do sada nismo radili Postoje promene koje prema MRS ne idu u BU vec prihodi se odmah pripisuju kapitalu. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. 2. Znaci to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeca. vec ce povecati ucesce I povecati SK. ili metodi udela ako je znacajno. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu ucesca koje imate u stranoj firmi I koje je prema tome iskazana u stranoj valuti.sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. I naravno tu imamo povecanje SK koje nastaju kada preduzece ostvari dobitak. znaci kada poredite vrednost u knjigama. opremom I postrojenjima. To ce biti iskazano kao nabavna vrednost ako je vecinsko ucesce. Primera radi: ako neko nase preduzece ima recimo znacajno ucesce od 40% u nekoj stranoj firmi. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. Znaci bila pi povecana vrednost imovine na dnevnu vrednost I bio bi podignut kapital. ili sazimanje akcija. kazemo iz internih izvora. Imacete pozitivnu kursnu razliku. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine I po osnovu revalorizacije imovine. Znaci ona uopste nece ici kroz BU kao prihod. to ucesce ce u nasoj firmi biti iskazano u euro-ima. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vase stalne imovine. ako je equity metoda. Secate se svaki dobitak povecava SK. ako nju uporedite sa tekucom trzisnom vrednoscu I ako trzisna vrednost bude niza tada smanjujete vrednost imovine 116 . tada kursna razlika koja se na to ucesce odnosi. jedno su kursne razlike. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. To znaci da ce do smanjenja doci usled pokrica gubitka.12 prosle godine. nece biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda vec ce biti tretirana kao promena visine SK. jer ste I u junu radili kursiranje. ali kada kazemo kursne razlike nemojte tu stati. Jer je prema standardu 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali.to je revalorizovana vrednost iz prosle godine umanjena za amortizaciju. znaci to nije vise nabavna vrednost. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda I rashoda: 1. a rashoci ga smanjuju. Ako bi se dogodilo da je trzisna vrednost iznad preduzece bi imalo tzv prihode od revalorizacije I ti prihodi bi bili iskazani kao povecanje kapitala. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Ako se preduzece opredeli za koriscenje ovog alternativnog postupka onda ce na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju I trzisne vrednosti te imovine na dan bilansa. ako je ta firma u EU. Znaci ne bilo koji. To su tacno odredjeni prihodi I rashode. vrednost ucesca bi bila smanjena I smanjen SK. MRS-16 koji se bavi nepokretnostima. To ucesce koje je iskazano u euro-ima mora na dan bilansa da se kursira. vi ste proslo kursiranje radili kao 31. Znaci toliko smo morali da ulozimo hiljada ili miliona eura da bismo to ucesce ostvarili.nego se tacno zna kada I koji prihod moze umesto kroz BU. znaci ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod I povecate rezultat. moze da to preskoci I direktno utice na SK I povecavaSK ako je prihod odnosno da smanji SK ako je rashod. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija I uz to se vrsi smanjenje nominalne vrednosti.odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. jer je ucesce dugorocna kategorija. 2. iskazuju u svojim fer vrednostima. sada radite ponovo kursiranje I kurs je iznad onoga koji je bio u junu.

znaci vi cete promeniti rezultat prethodne godine da biste mogli da izvrsite uporedjenje. висину нето добитка или губитка текућег периода.politiku rezultat bi bio ovoliki. ali uz znacajne mere.na nizu fer vrednost I smanjujete onu revalorizaciju koju ste prosle godine prikazali. vi cete gubitke. to moze dovesti do subjektivnih procena. rezultata I neto imovine odredjenog obracunskog perioda. Postoji poseban standard koji se bavi nacinom na koji se fundementalne greske ispravljaju. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vrsite obracun po ovoj metnodi. znaci one koje sam malo pre objasnjavala. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала. Ako promenite rac. ako nema trzisne vrednosti. koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izvestaja ne napravimo gresku to ne znaci da se greska nikada ne napravi. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике. Na taj nacin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. Kada se takva greska otkrije. Dakle za efekat greske bice promenjen neto dobitak prethodne godine. 5. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала. To je dovelo. imajuci u vidu da sastavljac finansijskih izvestaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. do smanjenog rezultata I svojstveno tome iskazivanju nice imovine. pri cemu se pod fundementalnom greskom podrazumeva greska koja je dovela do netacnog iskazivanja . Ta greska je otkrivena ove godine u junu a napravljena je prosle godine. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima.politike I da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. A ako bi se dogodilo da trzisne vrednosti. KAKO IZVESTAJ IZGLEDA • • 117 . 2. I onda ce se svake godine povecavati odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene I fer vrednosti vase stalne imovine. Problem koji se javlja kod ovog postupka je sto je jako tesko utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzece raspolaze I sto postoji opasnost od uvodjenja prilicne doze subjektivizma u finansijske izvestaje. 3. Znaci u BS u okviru SK imacete prihode od revalorizacije koje ce postojati sve dok je trzisna vrednost veca od vrednosti u knjigama. MRS-1 u takvim situacijama zahteva da izracunate efekte promene ove rac. Zasto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuce poslovne godine. pa slicno sredstvo…znaci cim nema tog cvrstog uporista. KOJE INFORMACIJE IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU TREBA DA PRUZI • • • • 1. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. za taj period. recimo tretirali ste kao rashod nesto sto ste trebali tretirati kao sredstvo. Znaci vi cete reci: da smo I prosle godine primenili ovu rac. MRS-8 trazi da se takva greska ispravi. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака.dakle razlike izmedju ovih prihoda I rashoda 4. I sve dok ne potrosite tu revalorizaciju.politiku I predjete recimo sa fifo metode na prosecnu cenu kod obracuna troskova zaliha. to ce imati uticaja na visinu troskova zaliha I na vrednost zaliha. da pad bude takav da potrosite sve ranija povecanje onda bi se za iznos razlike smanjili SK. A posto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda ce ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. I naravno u okviru SK. износ исплаћених дивиденди и 6.

Емисија Салдо на дан 31. dividende. on kaze moguce je da izvestaj ovako izgleda.2003. znaci pocinje od pocetka 2002 I dolazi do kraja 2002. kursne razlike. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj a kakav u tekucoj godini.politikama. kolika je emisija I da li je bilo u 2003. emisiju I pokazuje saldo na dan 31. nego I visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31.2002. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaceni BU. Znaci pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u rac. Znaci mi u u2003 godini startujemo sa SK koji je postojao 31. Опис Салдо 31. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода 118 . a mi sada sastavljamo izvestaj za 2003.12. Znaci mozete za svaki element vrsiti uporedjenje.12. Znaci vi ovde mozete videti kolike su dividende bile 2002 a kolike su 2003. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. a drugoj su promene u tekucoj godini da bi se ne samo visina kapitala. I ovo su sada potpune iste kolone: visak revalorizacije . 02. pokazuje sve promene kapitala u 2002. manjak revalorizacije. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.MRS-1 nudi 2 forme izvestaja o promenama na SK.2002. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrze. kolika je emisija bila u 2002 I da li je bilo. znaci izvestaj sadrzi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. neto dobit perioda.год.2002? to je pocetno stanje za 2003 godinu. Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. manjak revalorizacije. neto dobit period.12. 12. Znaci I ovaj izvestaj ponudice podatke za prethodnu godinu I indenticne podatke za tekucu poslovnu godinu da bi onaj koji cita done ispravne odluke. sta je saldo na dan 31. Znaci on ne nalaze da izvestaji moraju izgledati ovako ili onako. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Акцијски капитал Фо Secate se da svaki izvestaj mora da ima uporedne podatke.12. Pa pogledajte prvi deo. visak revalorizacije.2002 godine.12.

Tamo gde je dat iznos promena vrednosti ucesca. 2002. kolike su bile ove godine.12. onda je opet u beleskama objasnjeno koliko je ta promena za tekuci period. ni kursnih razlika. dobit tekuce godine I imate stanje 31. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. nego one koje nastaju po osnovu dobitka I emisije akcija. dividenda uvek ide sa godinu dana zakasnjenja imajuci u vidu da se vrsi najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrsi u narednoj godini. Дивиденде за 2003. Стање 31. Ovaj izvestaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. isto se polazi od salda 31. znaci tamo gde u SK kaze revalorizacija. godini jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplacujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. Forma 2 je kraca. Sta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. Пренос са/на Стање 31. 2002. onda stoji napomena I u toj napomeni stoji kolike su bile prosle godine.12. ni prihoda od revalorizacije. 119 .2002. 2003.2002. напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002.12.12. a sta znaci ovo prenos sa odnosno prenos na? to moze da vas na trenutak zbuni. I bice sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuce godine prenet na pozicije rezerve. nova emisija. znaci revalorizaciona rezerva. Zatim imamo dividendu. godinu I dividenda u 2002.godine. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izvestaj sadrzi? One se daju u napomenama uz finansijske izvestaje.12.Фо МРС Позиција Салдо 31. imate znaci sada iste podatke za 2003. znaci u sopstvenim beleskama se daju. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih gresaka. Znaci sopstvene beleske su vezane za SK. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. Нова емисија PRIMER С1/86а Нето добит текуће год. Znaci pogledajte ovde. Нова емисија Нето добит текуће год.

politike mozete objaviti kao deo napomena uz finansijske izvestaje.12. Znaci ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. I imali smo novu emisiju akcija od 75. godini izvrsena je raspodela ove dobiti koja je bila 25. U 2003. Dakle nemamo nazalost mogucnost da imamo i jedno i drugo. politike mozete objaviti kao poseban izvestaj ili rac.12. nego hocu napomena pa najpre dam rac. 2003. 120 .000 I neto dobit tekuce godine je 32. rezerve 80. Ali sada ako vas zanima rac.900. godinu. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite sta se kod bilansiranja svake pozicije radi.prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala. politike trebe objaviti. politike objavite na jedom mestu. zadrzane dobiti nije bilo I ukupni je SK bio 380. znati to je nesto sto sigurno mora. Нова емисија Нето добит текуће год.000.2003. prihodi I rashodi koji idu direktno u BU(?). One firme koje hoce da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu.2002.000 dinara .000.000 dinara.ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da trazite u rac.1 . Нова емисија Нето добит текуће год. iskazuju se u napomenama a ne u ovom izvestaju ako se opredelite za formu 2. I 31. С1/86а Стање 31. 2002.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493. To je prednost.000 dividende. politici koja je rac. Drugi pristup. One promene ispravljanja fundamentalnih gresaka. je bio 300. vec kaze rac. Sta moramo da objavimo u racunovodstvenim politikama? напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. RACUNOVODSTVENE POLITIKE Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzece koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izvestaja. Дивиденде за 2002.12.Извештај о пром п МРС Позиција Салдо 31. znaci dobit od 25. politika primenjena za tu poziciju koja vas zanima. necu odvojeno. Стање 1. Znaci ovaj izvestaj objasnjava pocetno stanje I promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi I isplate dividendi I promene usled emisije novih akcija. neto dobit tekuce godine je iznosila 25. je bio 405. a za sastavljace i firmu je laksa prva metoda. menja samo njegovu strukturu. Ako se opredelite za prvi pristup. znaci da sve vase rac. i oba imaju svoje prednosi i mane.12. U praksi se koriste oba pristupa. Kada je rec o objavljivanju racunovodstvenih politika onda treba istaci da standard ne daje cvrsto pravilo. politiku pa dam napomenu tj te detaljnije podatke. I smanjenje SK zbog isplate dividendi. Znaci akcijski kapital 31. Ali kaze I sledece rac.900 rezerve I 20. 2002.700 dinara. Пренос са/на Стање 31. Uslov je da su postupci dopusteni standardima I naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirima.900 podeljenja je na 25.12. politika firme nemate vise na jednom mestu vec morate da je lovite po pojedinim napomenama.900-SK I naravno bilo je pocetno stanje za 2003. Znaci morate koristiti dva izvora.900 preneto u rezerve I isplacena je dividenda koja je iznosila 20.900 I to tako sto je 5.

kako ste grupu. Znaci izvestaji bez belezaka su tesko citljivi izvestaji. dakle sta aktivirate. Mozda smo koristili sve tri . . Moramo reci koju smo politiku od tih koristili. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. E to mora biti napisano u rac.kako ste tretirali goodwill ( objasnjenje imate u predavanju 09.. kako tretirate te troskove . politike treba da nam pruzi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izvestajima. .лизинг. .koja formirate . zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne rac. tada sam vam govorila da se u finansijskom izvestaju kao osnova za vrednovanje moze koristiti istorijski trosak. .пословне комбинације.залихе.инфлаторно рачуноводство.порезе.утврђивање прихода.12. vi cete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajuci u obzir vremensku vrednost novca. strana 6) . ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imacete isplate koje ce se protezati na rok od pet godina. i sadasnja vrednost. polititci. . Ako vam neko ponudi izvestaje bez belezaka znajte da nesto krije. трошкови истраживања и развоја. Nasi bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. Koje sve racunovodstvene politike moramo objaviti? • • То су рачуноводствене политике које су примењене на: .дефинисање географских и пословних сегмената . izvestajima. Znaci svaka specificna rac. u trenutku isporuke. Uobicajeno je da se za najveci broj pozicija koristi istorijski trosak ali neke od pozicija ce i pri koriscenju istorijskog troska kao osnove procenjivanja.дефинисање готовине и готовинских еквивалената.владина помоћ и донације • • • • • • • • • • • • • • • • BELESKE Beleske predstavljaju neophodan deo finansijskih izvestaja. imamo razlicite mogucnosti.трошкови који се односе на запослене. . rezervisanja za date garencije prema sadasnjoj vrednosti. politike primenjivali da bismo mogli razumeti finansijske izvestaje. . potrazivanja cete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. trzisna vrednost.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова.принципи консолидовања. ali moramo reci kada smo koju od njih koristili. hocu da mi kaze koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. Vrednovacete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti ako je ona niza od cene kostanja odnosno nabavne vrednosti. . Sada je 121 . znaci ne da nam kaze…znate mi smo izvrsili otpisivanje osnovnih sredstava…ne. Osnove vrednovanja Kada kazemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. Znaci hocu da mi kaze koju su od tih vrednosti koristili da bi odrdili vrednost pozicija u svojim finan.улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања. u trenutku isporuke.Rac.конверзију иностраних трансакција. .резервисања. Prema tome iako koristite istorijski trosak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi cet koristiti neke druge vrednosti. mozemo ih priznavati u trenutku naplate. politika mora da bude navedena.утврђивање амортизације. укљујући зависна предузећа и придружене фирме. укључујући одложене пореске обавезе. morate reci koje ste metode konsolidovanja koritili. . . vrednost ponovne nabavke.

znaci mozete objaviti i vise od toga ali morate najmanje toliko. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razlicite informacione potrebe. politike i na kraju izvestaj o novcanom toku. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. ali opet cete morati da objasnite da taj podatak prosle godine niste unosili.znaci prva 122 . Znaci vi u bilansu necete videti da je vasa nepokretnost data u zakup. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. I ako ne citate beleske ili nemate beleske izvestaj necete razumeti. Mozete vi u cilju poboljsanja da promenite nesto da neki podatak dodate. razbice te ih na one u dinarima i one u stranoj valuti. kolike su bile naplate kratk. izvestaja a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. Znaci beleske imaju zadatak: 1. i u okviru ovih u stranoj valuti imacete podelu po vrstama valuta. I kada se prave beleske odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Znaci napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. Znaci beleske kao izvestaji moraju biti jasni. izvestajima a koje su neophodne za informisanje. koliki su kratkorocni plasmani bili na pocetku godine. i preglednost i pruzanje dovoljno informacija. prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. sastavljacete izvestaj o kratkorocnim plasmanima. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleskama dajete podatak za prethodnu i tekucu godinu. da daju neke informacije koje se u izvestajima uopste ne nalaze ali su neophodne za donosenje poslovnih odluka. takodje se daje izvestaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Npr. ne mozete to reci u bilansu. Zato se beleske naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Ako se rac. BU na drugoj strani. Taj minimun. dakle sa manjim brojem pozicija. I onda cete uz sve to na kraju dati podatke i po rocnosti. tri meseca. Niko drugi ne moze za neku firmu napraviti beleske osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. Znaci na kraju svakog standarda pise…zahteva se obelodanjivanje…. Posto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finan. koliko je povecanje kratkorocnih plasmana u toku godine. koliko je stanje na kraju godine. iza toga idu rac. izvestaju nema. Jer kratkorocni plasman je svaki plasman do godine dana. e onda cete to razloziti plasmani sa rokom dospeca do mesec dana.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. Znaci pravilo je da te beleske budu standardizovane za svaku firmu. izvestaja date u napomenama. ali cete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vasa nepokretnost nalazi. Znaci kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prosle i kraja ove godine duzni ste da date uporedni podatak. nalaze u medjusobnom konfliktu. politike i beleske daju zajedno sta ce onda beleske sadrzati. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. naci belesku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Da biste sve te informacione potrebe pokrili morate pruziti jako veliki broj tih informacija. A onda jos ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. plasmana. Znaci kada pravite belesku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moze da je razume. 2. Taj konflikt razresen je tako da su finan. izvestaji napravljeni pregledno. izvestaja vazne da bi oni mogli doneti odluke. Prvo morate objasniti u beleskama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Sve to mora onaj koji cita izvestaj da zna. Znaci to je situacija kada napomene daju podatak koji uopste u finan. Vi morate da napravite izvestaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finan.BS na jednoj strani. sest meseci…znaci o toj jednoj poziciji sve ove informacije dace u okviru napomena. Znaci niko drugi vam ne moze napraviti beleske. Znaci beleske se razlikuju od firme do firme. preglednost 2. pruzanje dovoljno informacija pogledajte ta dva zahteva. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica belezaka. Na beleske se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. imaju one slican sadrzaj ali nikada potpuno isti.

Primer za ovo je • Пример: • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. To znaci da ja necu koristiti MRS-17 koji se odnosi na lizing zato sto jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. koristicu MRS-23 zato sto imam kamate…dakle vazno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vasim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. Zasto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vazni? Zato sto kada vi kazete da ste sastavljali finan. Ako ste makar od jednog standarda odstupili . • Пример: • Предузеће је основано 1959. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. године. Znaci imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. razumljivi. onda to znaci da ste se opredelili za nominalno odrzanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na pocetku moze biti smatrana dobitkom. ti izvestaji su potpuni. To je poruka korisniku…mozete se osloniti na informacije koje ovi izvestaji sadrze.opremu i postrojenja. Продајом државног дела акција у 2002. politike i beleske. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. Evo ovde imate jedan takav primer beleski. Ovde bi jos bilo i cime se firma sve moze baviti. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. izvestaje u skladu sa rac. onda to u svetu znaci sledece. Znaci sve te informacije moraju biti date u napomenama. odnosno da ce dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. I upravo zbog toga sto je ta informacija tako vazna ne mozete napisati da su izvestaji sastavljeni u skaldu sa racunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izvestaja. izvestaja postovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili.beleska sadrzi podatak o tome kada je osnovana firma. znaci ne mozete napisati…mi smo primenjivali najvaznije standarde. to nista ne znaci. Druga beleska koju morate navesti je vasa izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vase firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi.uporedivi. Da bi napomena 123 . nezavisno od promena kupovne snage novca. standardima. Znaci ako vi kazete istorijski trosak. као друштвено предузеће. tacni. Znaci na koja pitanja a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. ali cu koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato sto prihode od prodaje imam.( na slajdovima ima jos) Evo na primer kao bi izgledala sadrzina napomene koja bi isla uz nepokretnosti. године предзеће послује као акционарско друштво. ako je u toku godine bilo zavrsenih investicija koje su zapocete ranije. Kada je rec o procenjivanju znaci tada cete navesti da li ste se opredelili za istorijski trosak? Zasto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato sto izabrana osnova opredeljuje kako ce biti odrzan kapital i sta ce biti smatrano dobitkom. kolika je njihova vrednost. од августа 2001. kolika je vrednost nabavke koje su izvrsene u toku godine takodje po grupama. Kada ovo kazem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. koliki su otpisi bili na pocetku a koliko u tekucoj godini i kolika je sadasnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. Nakon toga slede rac. znaci navescete datum i resenje po kome je firma upisana u sudski registar i navescete spisak delatnosti za koje je firma ovlascena znaci kojima se bavi. Cim niste postovali jedan standard smatra se da niste postovali ni jedan. Mi necemo prolaziti sve napomene vec samo neke od njih.

pocinjete od nabavne vrednosti 1. 1. tolika je bila nabavna vrednost ukupno. • На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1.000? ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno.000. Опрем Набавна/ процењена вредност 1. znaci iz cega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi. i sadasnja vrednost izgleda ovako. prodaja nije bilo. Нове набавке у току године Продаја 16.000 дин. To je jedan od primera kako bi beleska trebala da izgleda. promenu nabavne vrednosti.394. koliko je do sada ulozeno..607. Вред. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. Износ уложених средстава је око 13.odgovorila na ova pitanja ona otprilike moze izgledati ovako Грађ.1. obezvredjenja nije bilo.000. • Вредност основних средстава у припреми од 18.000. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost nasta se ona odnosi. 31.000 је унета у биланс успеха као расход.072 10.300.941. 2001. - 4.572 260. zasto je izvrseno i koji je to diskontni faktor koriscen.000 sta cemo sa razlikom od 56. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја.1. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju mozete dati i u ovakvoj formi.356.757 8.186.864 је резултат извршене ревалоризације.185 Исправка вредности: 8. znaci vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadasnju vrednst odnosno sadasnju vrednst sredstava na kraju godine. Импаритетни губитак 31.336.300.12. Znaci gore imate osnovne grupe vasih osnovnih sredstava a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti .• Разлика од 56.315 1. Otpisi na pocetku godine + otpis tekuce godine + obezvredjenje .336.414.115 0 - 176. Sta znaci obezvredjenje tj MRS-36? Secate se onog racuna ostatka.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1. 124 . Znaci to je objasnjenje zasto ta linija na kraju ima vrednost nizu za 56. nabavke u toku godine.6 0 OSNOVNA SREDSTVA U PRIPREMI Mozete dati beleske i opisno. Обј. Nabavna vrednost se moze povecati zbog dodatnih nabavki.072 10.151 4.681.amortizacije u tekucoj godini. zavrsetka investicije. Овај објекат финансира “К”.000.737. Znaci mi smo diskontovali buduce prilive od koriscenja tog sredstva.356.12.kod nacela impariteta.000. Нето књигов.186.2001. 11. posto je knjigovodstvena vrednost 1.Децембра 2002.Децембра 2002. а разлика од 5. 31. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na pocetku godine. 129. ne mora biti obavezno u vidu tabele.. 31. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. Јануар 2001. Znaci dajete nabavnu vrednost. a onda otpisi. Znaci ako je bilo izvrseno otpisivanje. kako je finansirana . Амортизација 16.

i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veci od odliva po osnovu vracanja depozita. Novcani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. Zasto je to vazno? Zato sto samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrzanje kapitala koje je u preduzece investirano i njegov rast. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. Dovode do povecanja ili do smanjenja neto gotovine. Kao i u BU tako se i kod ovog izvestaja odnosi na obracunski period. I zato je jako vazno da svaki ucesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. Znaci vi imate ulaganje na pocetku. a isplata poverilaca. vracanje kapitala vlasnicima. znaci mimo njegovog redovnog poslovanja. ucesca itd kroz poslovanje vremenom. Sta je eksterni tok? Kako to pare s’polja mogu doci u firmu? Uplate vlasnika. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. ta vasa ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. Bez likvidnosti ucesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzece. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obracunskom periodu. izvestaji nisu namenjeni laicima. Znaci preduzece da bi opstalo na dugi rok mora biti profitabilno. duze ili krace u zavisnosti od brzine obrta. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti . i time siri ovaj interni tok. Zasto likvidnost? Zato sto bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzece odlazi pod stecaj. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. Zakonom o stecaju 45 dana mozete da 125 .nema noramlne privrede. dolazi do potrazivanja. Kod banaka je po jos ocitije. Drzava brine o tome da se odrzi finansijska disciplina u privredi. Kada posmatrate poslovanje preduzeca to poslovanje preduzeca nije nista drugo nego konvertovanje novcanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. E sada naravno da biste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17. Znaci zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viskove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novcanim sredstvima. zalihe. zaduzenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzece. znaci izmirenje duga. Nijedan vlasnik nece drzati pare u firmi koja ne uvecava kapital koji je on u tu firmu ulozio. koji nastaje unutar preduzeca i to je ovaj tok koji sam vam pricala 2. interni ili regularni tok gotovine. jer depoziti jesu obaveze banke. kupite osnovna sredstva. ili dovodi do odliva gotovine usled ceka se interni tok suzava. Efekat priliva i odliva je neto gotovina.Primer za lizing А) Рачуноводствена политика Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. to je jos jedan dokaz da finan. Znaci smisao i kod preduzeca i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvucemo vise gotovine nego sto u taj poslovni proces ulozili. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeca. Znaci ovde banka od svojih obaveza. eksterni ili iregularan tok gotovine. • • IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrzi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzece na dugi rok opstalo? To je likvidnost i rentabilnost preduzeca. Zasto je vazno da preduzece ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrzanja preduzeca na dugi rok.

a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruzenja. Jer sve vise preduzeca pribavljaju dodajni kapital na trzistu kapitala. dakle iz prodaje imovine. postojucim i potencijalnim investitorima. a sve redje ce se obracati bankama za kredite. i sve promene koje se u standardima vrse motivisani su zeljom da se zastite interesi investitora. zato sto kod njih postoji rizik od gubitka vrednosti. Sta sve obuhvata gotovina? Znaci raspolozivu gotovinu. Ne kazem da se time ne stite interesi poverilaca. Taj izvestaj ce nam pokazati koliko je preduzece sposobno da stvori gotovine. sa kojim ciljem. da li ce platiti polovinu odmah. Znaci takva sredstva recimo cek smatra se ekvivalentom gotovine. da placa kamate. Tokovi gotovine se obicno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. i zbog toga nam je taj izvestaj vazan. drzavne obveznice koje imaju rok dospeca do tri meseca. depozite ne racunu koji nije orocen. Ispunjenosti prve. postojucim i potencijalnim poveriocima. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. na bazi toga mi cemo proceniti da li je preduzece sposobno da vraca svoje kredite. da isplacuje dividende. to nije gotovina.kasnite sa placanjem obaveza ili da vam je racun blokiran 30 dana i vi odlazite u stecaj. da placa svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrzi izvestaj o tokovima gotovine. Finan. mi govorimo o izvestaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godisnje zakljucka. Ili depozite koji se isplacuju na zahtev. I sada se pomera teziste poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje ce banke imati. Jer je kod banaka previsok rizik. Znaci polazeci od tih proslih novcanih tokova mi procenjujemo buduce novcane tokove. to je promena u okviru gotovine. Sta su gotovinski ekvivalenti? MRS-7 bavi se izvestajim o novcanim tokovima. po tom standardu novcanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku mogu pretvorili u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije slucajno. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. Koliko 126 . Znaci vas tekuci racun kod banke predstavlja vas depozit koji vi mozete slobodno raspolagati bez ikakvog ogranicenja. Sta uprava preduzeca moze da vidi iz izvestaja o novcanim tokovima? Znaci nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzece uopste stiglo tokom prosle godine. ili nece platiti nikada. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prosle godine po raznim osnovama. dakle to je vas tekuci racun. i naravno drzavi. Sta je cilj sastavljanja izvestaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izvestaja je da korisnici dobiju izvor iz kojih ce moci da dokuce informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeca u proslosti. zatim koji su to namene za koje preduzece tu gotovinu trosi. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. Imam gotovinu na racunu. Kome je namenjen ovaj izvestaj? Namenjen je upravi. Znaci sta je za nas cilj ovog izvestaja. rentabilno poslovanje. Znaci to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. I zato su to dve vazne pretpostavke. izvestavanje u celini sve vise se okrece investitorima. ja sam pozajmila na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li ce da mi vrati ceo iznos ili nece. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. imam gotovinu u blagajni pa sada to sto sam ja prenela pare sa blagajne na racun ili obrnuto to nije to. Znaci taj uslov nije ispunjen.dakle operativne delatnosti. zato sto postoji rizik od naplate. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekuci racun. i to hocu da mi bude diferencirano. Naravno zanima me i zasta se te pare trose. Znaci sve sto treba da znate o izvestaju o novcanim tokovima naci cete u MRS-7. Znaci zasto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prosloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost placanja preduzeca u buducnosti. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine.

Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da cete pocevsi od maja pa zakljucno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novcana sredstva. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta moze zakljuciti? Odakle joj potice gotovina. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrzavanjem likvidnosti. Kaze se da izvestaj o novcanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nesto je naplaceno ili nije a nesto je placeno ili nije.000. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je jos jedna razlika izmedju banaka i preduzeca.000.000. zatim uprava moze dokuciti da li su prilivi ili odlivi iz finan. I to je jedan od vaznih pokazatelja kvliteta rada firme. Ili da je neto novcani tok u ovoj godini u najvecoj meri bio pod uticajem nasih ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. aktivnosti mozda bili najjaci. Znaci to je ono sto uprava hoce da zna. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i nacine plasiranja slobodnih novcanih sredstava. i ima neto gotovinski tok od 30.000. a drugo preduzece ima takodje rezultat 100. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novcana sredstva. Imamo lep neto novcani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. Na bazi ovih informacija o cemu uprava odlucuje? Uprava svoju politiku finansiranja kreira prema ocekivanog neto novcanog toka. Nikada se pare ne drze na racunu. jer cu unapred poceti da trazim koje su najpovoljniji nacini da tu gotovinu plasiram. Kada se radi procena vrednosti preduzeca za potrebe bilo prodaje preduzeca ili fuzije preduzeca. I ako to vi vec znate u martu onda vi mozete da napravite strategiju kako cete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazici. i koliko sam novaca ulozila na razduzenja ili eventualno vretila vlasnicima. Bilansna politika ne moze da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. da biste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viskove gotovine. Ako jedno preduzece ima dobitak od 100. I zato je vazno da se na bazi proslih priliva napravi plan priliva i odliva koji ce biti za naredni obracunski period. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. na racunu se drzi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. Znaci ako ja znam da cu imati prilive gotovine. Zasto? Zato sto smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. necu valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. Oni ce tacno videti da li uprava vodi racuna o uskladjivanju priliva i odliva iz 127 . mi sada pravimo novcani tok za godinu dana. prema vi nemate mogucnost da kreirate neto novcani tok.sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuce aktivnosti firme. Ona zeli da uoci koji su to periodi u toku godine kada obicno ostvaruje viskove gotovine.000 i ima neto gotovinu od 80. Da biste mogli da prognozirate buduce novcane tokove morate da znate novcane tokove iz proslosti. izvestaja. Investitori na bazi izvestaja o novcanom toku procenjuju kako uprava preduzeca kontrolise tokove gotovine. Svi viskovi gotovine se mogu plasirati. to znaci da smo se mnogo zaduzivali ili da smo pribavljali znacajan dodajni kapital.000 . Npr. koliko sam novaca ulozila u neku nemonetarnu imovinu. koliko nam jos para treba. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugacija situacija. a ne kada pocne maj mesec…sta pa nemamo para. Znaci vi samo mozete da prikazete odakle ta gotovina dolazi i zasta ste gotovinu trosili. dakle vrsili smo investiranje. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novcanog toka. uvek se kao osnova koriste buduci novcani tokovi. a stepen naplacenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novcanog toka. Jedna je jos prednost koja se istice kao prednosti izvestaja o novcanom toku u odnosu na ostale finan. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeca na bazi vremenskog rasporeda novcanog toka. Uprava ce za svoje potrebe da taj godisnji novcani tok podeli po mesecima. pa ce tacno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. znaci koji je to najveci izvor gotovine u prosloj godini bio. I ta procena potreba za gotovinom bice izvrsena opet na bazi neto novcanog toka. To je jako vazno za buduce odluke. ciji je dobitak kvalitetniji? Znaci kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplacenosti.

Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduzenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. zasto je bas ovako delimo? Postoje dva razloga: 1. njima ce trebati pare. investiciona ili finansijska aktivnost. neto rezultata iz poslovanja. znaci ako veliki broj firmi ima negativan neto novcani tok onda tu nesto nije dobro. aktivnosti ili imajuci u vidu da te kamate uticu na visinu rezultata . Na ulaganjima. I naravno iz toga ce oni proceniti da li ce uprava ici na dodatna ulaganja. vazno ima je da se ta firma na dugi rok odrzi. aktivnosti. dakle da li operativna. aktivnosti finansiranja. ne na tekucim aktivnostima nego na ulaganjima. iz poslovne aktivnosti. 2. da na bazi ovako klasifikovanih novcanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najvise utice na finansijski polozaj preduzeca. I kada gleda neto novcani tok u privredi kao celini moze proceniti. Dakle ako se stepen zaduzenosti firme povecava onda se smanjuje mogucnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Drzava normalno procenjuje sposobnost preduzeca da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novcanog toka. Da bi se povezao neto rezultat i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. Sta je razlog? Kada knjizite kamatu kao trosak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. Oni procenjuju i buduce potrebe za gotovinom iz dva razloga. Dakle izvestaj o novcanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. aktivnosti investiranja 3. Postavlja se pitanje zasto bas ovakva klasifikacija. ako je firma dobra. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. vise nego operativna. Znaci ako meni najvise novca odnosi investiciona aktivnost. kada racunate neto dobitak taj rashod utice na visinu neto dobiti. za isplatu dividendi . I ovde se dilema postavlja sledeca. Jedan je da bi procenili da li ce se firma jos zaduzivati. 128 . Postoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. vi znate da se dugorocni krediti otplacuju putem anuiteta. zato sto je to firma ciji su oni suvlasnici. Dakle postoji uvek vise razloga zbog kojih se interesujete za novcani tok. Dugorocno zaduzivanje i dugorocno razduzivanje je aktivnost finansiranja. Posto mi zelimo da povezemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost a ne u aktvnost finansiranja. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. Poverioci koriste izvestaje da bi procenili sposobnost firme da placa glavnicu i kamatu. Kada je rec o otplati rate. znaci kamate na kredite.izvestaja o novcanom toku. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. prema dobavljacima i radnicima. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih cu plasirati svoj novac. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekuci finan. Sta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeca da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj poslovnu aktivnost. kaze se jos i iz operativne aktivnosti 2. i za ona ulaganja koja moramo izvrsiti a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. zbog isplate poreza. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. A onda ako ima visak gotovine. Znaci mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. Ako ce se firma ciji ste vi poverilac jos zaduzuje vi procenjujete da ce ona imati teskoca sa vracanjem dugova. zatim sposobnost preduzeca da stvara gotovinu koja je njima jako vazna zbog moguce naplate dividendi. placene kamate. KLASIFIKACIJA NOVCANIH TOKOVA Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. gde je onda teziste firme u tom trenutku. nije prezaduzena . rashod. zbog odrzanja likvidnosti.

Znaci trosim sada da bih imao prilive u buducnosti. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности 129 . prilivi od prodaje kratkorocnih berzanskih HOV . jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Bice u finansiranju. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. kupovina kratk. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasnickih instrumenata. Dakle rec je o prilivu sredstava iz okruzenja u preduzece bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduzenja ili vracanja dela ulozenog kapitala vlasnicima. kamate. Znaci to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. isplata dividendi. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. To nam je vazno jer cemo na osnovu te veze doci do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo.Sta su prilivi? Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnoscu firme. lizinga. odliv imate kada se razdustie i tada imate smanjenje pasive. Znaci kada prodateHOV. zastitnog znaka…. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja masina i opreme. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novcani oblik i time imate priliv. Racuni bez aktive ali bez gotovine. Kao sto postoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. tu je jer je finan. prodaja vlasnickih i duznickih HOV drugih preduzeca. i imamo isplate rashoda. HOV u operativnoj aktvnosti. placamo radnike. otplata kratkorocnih kredita. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaci odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja ce naravno kreirati u buducnosti ekonomske koristi. to je suprotno ulaganju. zatim od naplate kamata. ili kada ulozite sto dovodi do povecanja aktive. zato sto je rec o sredstvima koja u preduzece priticu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. isplate obaveze po osnovu finan. znaci ne svojih.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. ili kada se poveca pasiva. dugorocne HOV i davanje kredita. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. Rekla sam vec da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izvestaju o novcanim tokovima. zaduzimo se. znaci nemonetarno. tako postoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. odnosno u trgovini od prodaje robe. Приливи готовине из пословне активности 2. Kao sto su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnoscu firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. Znaci vidite kada mi dajemo to je investiranje a kada se zaduzujemo to je finansiranje. I naplata dugorocnih plasmana.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. i uzimanje kratkorocnih kredita. Ali je vazno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Kod proizvodnih preduzec prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. lizing kao dugorocni kredit. Dakle to su sve odlivi gotovine. Ako bismo izvrsili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. Sta je investiciona aktivnost? Sta znaci investirati? Investirati znaci uloziti. novcanog toka i gotovine. Odlivi: otplate glavnice duga. poreze. Znaci kada investirate vi trosite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. nesto od aktive pretvorite u gotovinu. dividenda i tantijema. KAKO IZGLEDA IZVESTAJ O NOVCANOM TOKU? Imamo gotovinske A. izdavanja obveznica ili zapisa. kratkorocnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Sta su odlivi? Sta sve placamo? Placamo dobavljace za kupljenu robu i izvrsene usluge. uzimanje dugorocnih kredita.

• Б. Sta je osnova za izradu izvestaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuckom racuna glavne knjige. E slicno je i ovde. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovcane transakcije. utice samo na nacin utvrdjivanja poslovnog rezultata a da se rezultat iz finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izracunali neto novcani tok. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. utvrdjuju se uvek na isti nacin. Imate gotovinu na pocetku perioda. Sto se tice priliva i odliva ili izracunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. znaci mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. jer u nekim od ovih podrucja mozete imati i negativan gotovinski tok. neto povecanje + gotovina na pocetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. Izvori podataka za utrvrdjivanje izvestaja o novcanom toku nalaze se: u BU. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Znaci za ono sto nije izazvalo isplatu. KOJE METODE SASTAVLJANJA IZVESTAJA POSTOJE? MRS-7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Samo se na razlicit nacin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Kako cemo do tog podatka doci? Tako sto cete 130 . a kako se zove to nacelo u konceptualnom okviru? To je nacelo nastanka poslovnog dogadjaja. E posto se racunovodsto zasniva na obracunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doci posrednim putem. Znaci prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. izvestaj o novcanom toku ne mozete dobiti zakljuckom racuna. znaci nece biti samo sabiranja nego ce biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. secate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moze biti metoda ukupnih troskova ili metoda troskova prodatih ucinaka. Znaci u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izvestaju o novcanom toku mora biti jednak. U cemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je rec o tokovima iz poslovne aktivnosti. indirektnu metodu obe ove metode dace isti iznos neto gotovine. direktnu 2. Znaci pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. Kako cemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Sta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. Znaci ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. Direktna metoda koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrsi transformaciju ili preracunavanje tokova rentabiliteta u novcani tok. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povecanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Znaci nacelo kaze da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novcani tok. Zasto? Zato sto se racunovodstvo zasniva na obracunskoj osnovi. u BU a dodatne izvestaje nalazimo obicno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na racunima glavne knjige. Metoda utice samo na nacin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. taj podatak se nalazi u BU. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц.

Ako u toku obracunskog perioda naplatim manje nego sto sam prodala. tada ce potrazivanja biti niza. morate uzeti u obzir i promene visine vase obaveze prema dobavljacima. ako prihod naplatim u celini. jeste je prodali ali niste je platili dobavljacima. Jer pazite. Ako su vam obaveze na kraju nize nego sto su bile na pocetku to znaci da ste platili sve sto ste nabavili u tom mesecu i jos da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period usli.смањење . Zalihe na kraju bice jednake zalihama na pocetku. Sta ce onda biti? Doci ce do povecanja obaveza prema dobavljacima. ja nikakvo potrazivanje imati necu. I otuda vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. sta ce biti sa potrazivanjema od kupaca? Ona ce biti veca jer to ce znaciti da deo prihoda je sadrzan jos uvek u potrazivanjima. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljacima. Da li ce onda odliv biti veci ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve sto smo nabavili odliv ce biti manji. Ali posto to nikada nije tako. Ali sta ako niste platili. sve sto ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni kostanja prodatih gotovih proizvoda. Znaci tada cete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. продате . ali iz BS uzimate pocetno i krajnje stanje potrazivanja od kupaca. вред. Naplata moze biti veca od prihoda pod uslovom da smo imali potrazivanja i da smo ta potrazivanja naplatili. Znaci i zato kazemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako sto ga povecavamo ako imamo smanjenje potrazivanja od kupaca u odnosu na pocetni iznos. Ako su se vase zalihe povecale to znci da ste nabavili robe vise nego sto je prodate i da je prema tome vas odliv veci nego sto je nabavna vrednost prodate robe. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali placali. odnosno smanjujemo ako imamo povecanje potrazivanja. Ako su obaveze prema dobavljacima na kraju obracunskog perioda veci nego sto su bile na pocetku. nego nabavite a ne platite ili platite nesto sto ste nabavili ranije. da biste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. da nije pretvoren u gotovinu. sta to znaci? Da ste platili vise nego sto je nabavna vrednosti prodate robe. Ako su se zalihe smanjile to znaci da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je vec bila na lageru. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. Znaci prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada st potrazivanje prema kupcima ne menja. To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povecanje odliva. Kada je rec o odlivima iz poslovne aktivnosti najveci deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljacima. Производа или или или • Наб. Znaci ako ste nabavili vise nego sto ste prodali robe. ako prihod naplatim odmah. da biste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. kakav je to uticaj na odliv? Odliv ce biti manji. Tada ce mi prihod biti jednak naplati. Ako ste placali samo robu koju ste nabavili onda je vas odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha.prihod od prodaje korigovati iznosom potrazivanja prema kupcima. Kada imate ulaganje u cenu kostanja ili u poslovanje uopste vasi rashodi. + повећање + повећање • Трошкови продатих залиха обавеза • Гот. jer ne mora znaciti da ste v svu robu koju ste nabavili platili. ako ste u jednom obracunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe nece biti. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako sto ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. nabavili ste nesto a niste platili i zato su obaveze porasle. To isto vazi i za proizvodnju. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. znaci troskovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda.смањење • Робе залиха обавеза Ovde nesto treba obrnuto!!!! Znakovi + ili – 131 . Naplata moze biti manja od prihoda i tada se potrazivanje povecava.

Znaci ako rastu AVR odliv se povecava. zasto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda ali ne izazivaju odlive. odliv. • + повећање + смањење • обрачунаунапред • тих расхода плаћених Амортиза• расхода . platili ste nekada ranije kada ste kupili masinu. negotovinske troskove. PVR nastaju kada nesto potrosite a ne platite. Znaci to je takodje negotovinski trosak. znaci da je odliv jednak trosku znaci rashodu. ako dodje do povecanja AVR jer znaci da ste vi nesto unapred platili sto jos niste potrosili. nema odliva. Ako su obaveze na kraju jednake pocetnim zakljucujemo da su u celini isplaceni troskovi kamata za ovu godinu. jer je deo koji je neisplacen doveo do povecanja obaveza. Da li je bilo placanja u tom periodu. kako ce se to odraziti na odlive. poreza…kako cete doci do odliva po tom osnovu. a ovo su sada ostali rashodi ili troskovi poslovanja. i ako dodje do smanjenja AVR.ција • Готовинска • Плаћања = Оперативни . kako ce to uticati na odnos troskova i isplata. znaci logiku koja je drugacija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Kako cete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. Korigovacete promenom visine obaveza po osnovu zarada. Ako su obaveze vece odliv je manji od troska kamata. Nije . zarada. Ne kupujete novo osnovno sredstvo. Znaci odlivi ce biti manji od troskova za iznos povecanja PVR jer ste nesto potrosili a jos niste platili. Zasto? Zato sto ste vi imali unapred placene troskove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troskove a nije bilo placanja. trosak po osnovu formiranja rezervisanja. Te obaveze se nalaze u BS. Znaci amortizacija spada u tzv. Znaci to je logika koju morate usvojiti.повећање • расхода: расходи обрачунаунапред • тих расхода плаћених • Расходa 132 . Imate u BU troskove zarada. placanja ce biti u buducnosti. To je isto kao povecanje obaveza. ako su obaveze nize odliv je visi. Potpuno ista logika je i za kamate. troskovi po osnovugarancija. Znaci iznos odliva bice manji za iznos amortizacija. i bice veci od troskova . troskove koji ne izazivju odlive.Sta je ovde vazno i zasto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vazno je da razumete logiku izvestaja. jer je placanje izvrseno u nekom od ranijih obracunskih perioda. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. Znaci vi cete pogledati da li su obaveze na kraju vece ili manje nego sto su bile na pocetku. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. znaci odlivi ce biti manji u odnosu na troskove za iznos smanjenja AVR. Znaci svako smanjenje unapred placenih troskova smanjuje odlive. ne placate u ovom periodu. Kako mi njih prevodimo u odlive. Ako imate AVR i PVR. Znaci ovde nije rec o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. Znaci kada vi racunate koliko ste platili troskove. To znaci da ce vam isplate biti nize od nastalih troskova. Troskovi amortizacije. Setite se onih trouglova(vidite na slajdovima) povecanje aktive znaci povecanje odliva ali povecanje pasive znaci smanjenje odliva. Znaci rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Sta jos nismo platili? Troskove za koje smo formirali rezervisanja. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego sto su bila na pocetku zakljucak je da ste platili sve obaveze iz tekuce godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu usli. Ako su obaveze vece zakljucujete da niste isplatili sve troskove zarada u tom obracunskom periodu. odnosno da su vase isplate manje nego sto je trosak. Isplate po osnovu kamata. vi kazete…a cekajte amortizaciju nismo platili. A to znaci da je odliv veci nego sto su troskovi zarada. Ako imate rast obracunatih troskova u okviru PVR. u BS imate obaveze po osnovu kamata. kako bi se reklo.смањење . Vi povecavate troskove i formirate rezervisanja.

133 . prihodi od prodaje su 308. Prvo cemo racunati prilive gotovine od prodaje.000 Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS. Sta treba da racunamo. Polazite od prihoda.000 34. Znaci vi imate u rashodima i amortizaciju.000 50. Ako se unapred placeni troskovi smanje to znaci da vam je odliv manji od rashoda. i to za period od 1. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju pocetnodg i krejnjeg stanja. Primer: imate BU preduzeca “avala” koji izgleda ovako. 10.000 -20. Kada vi platite. 5. Znaci da ponovimo jos jednom.Ovde opet ide obrunuto znakovi Da bismo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred placenih troskova i povecati za povecanje unapred placenih troskova. Za iznos amortizacije rashode cete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. Znaci ako imate povecanje obracunatih troskova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nesto potrosili a niste platili.000 22. i da biste te rashode preveli na odlive reci cete …izdvajamo ono sto ne placamo.000 Пословни добитак Остали приходи 10. 6.000. Ukoliko imate smanjenje obracunatih troskova to znaci da ste u ovom periodu platili troskove ovog perioda i platili ste troskove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. 4. 7. jer ste vi kao rashod knjizili nesto sto ste platili unapred.2002. 3. Ako se unapred placeni troskovi povecaju onda je odliv veci za povecanje unapred placenih troskova.000 4. укључујући амортизацију од 16.131.000 54. nemate odliv samo trosite unapred placeni trosak.000 12.000 Камате -2000 Капитални губици -4000 Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак Исплате дивиденде Задржана добит 308. Znaci prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje. E sada hocu da na osnovu toga napravim izvestaj o novcanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga sto smo uradili. 9.12. sto ne dovodi do odliva gotovine. Позција Приходи од продаје Пословни расходи. 8. u 000 dinara: Рб 1. Jer kada se smanjuju obracunati troskovi.000 258. 2. Odlivi ce biti manji za iznos povecanja obracunatih troskova i bice veci za iznos smanjenja obracunatih troskva. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene. 11. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU. da biste dosli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potrazivanja od kupaca.

000 – 4.000. 4. Znaci povecanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 Потраживања од купаца 54.000 – 16.000. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaceni. Znaci ove obaveze od 20.000 -4.000 150. 2001 Набавна вредност објеката и 132.000 68. rashodi iznose 258.000=6.000 – 250. posto je to ono sto smo platili .000 i smanjicemo rashode i za iznos amortizacije.000 i to ce biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304. Znaci 308.000.000 82. 134 . Znaci ako su naplaceni svi ostali prihodi.000 4.toliki su sada prihodi. znaci koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. zalihe ( pronadjite zalihe) su bile 14.000.000 – 6. 5.000+4. tako da imamo 258. isplaceni.000 a sada su 26.000 a na kraju 54.000 опреме Дугорочни пласмани у ХОВ 76.000. Znaci pogledajte kakav je odnos izmedju pocetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 =54.000. Sta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljucujuci i amortizaciju? 258. 6.000 – 16.000. Sta imamo? Pogledajte.000. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak. Sta je sa dobavljacima? Na pocetku su 24. neto novcani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304. Znaci isplatili smo po osnovu rashoda 218. znaci da su vece za 4. u 000 din. bile su 20. Znaci neto novcani tok je pozitivan.000 опреме Исправка вредности објеката и -52. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak. Znaci 258.000.000 – 4.00014.000.000 + smanjenje od 6.000 АКТИВА 234.000-6. sada imamo rezervisanja koja su bila 12. promenom AVR i PVR. tako da imamo 258.000 Готовина и готовински 6.000 опреме Садашња вредност објеката и 80. Sta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. 8.000.000 a sada iznose 14.000.000 a sada 8. Sta cemo sa tih 4.000. 258.000 40. Znaci odlivi placene kamate i kapitalni gubitak 2. Sta cete sa tim povecanjem da uradite? Smanjujemo prihode.000. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20. a to morate proveriti na bazi racuna glavne knjige odnosno iz napomena.12.000 223.000. Sta cemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode. formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. sto znaci da imate povecanje potrazivanja od kupaca. Na pocetku imate 40.000 еквиваленти Укупна обртна имовина 78. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. I sada izracunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti.znaci da smo potrosili nesto sto je ranije placeno.000.000.000.000 -36. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda.000 Укупна стална средства 156.000 16.000.000 Краткорочне ХОВ 10.000 14.000.000 Sada cemo izracunati odlive.000=294.000 – 14. Nadjite u BS obaveze za poreze.000 Обртна имовина Залихе 8. Sada nadjite poziciju dobavljaca.000 = 218.1. Koliki je odliv? Odliv je veci za smanjenje obaveza. 7. 3. U rashodima imamo jos i placene poreze. Znaci prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10.000. 2. Znaci obaveze su nize na kraju. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljacima. Стална имовина 2002.000 = 26.2002.000 – 6.000 – 6.000 104.000. smanjicemo rashode.000 Ovo je bilans stanja preduzeca “avala” na dan 31. a na kraju 28.000 74.

000. Znaci imamo odliv po osnovu otplate kredita50. zato sto je to vezano za poslovanje.000. nema ih.смањење залиха .000 .000 .000. priliv je bio 26.000 • Прилив готовине 294.000 i razlika je 28. Koliki je bio priliv.000. taj gubitak koji ste .000.000 • 2.. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28.000. imate povecanje stalne imovine.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 4.000 a odliv od ulaganja 28. ili ste kupili otpisano. Posto je sredstvo novo. za koliko je povecana emisiona premija.000. Da li smo imali prodaju nekih dugorocnih plasmana.000= -4.000 a na kraju 132. 28.повећање обавеза према добављачима .000 • . Vezano u smislu. pa 58.000 i imamo negativan neto novcani tok 22. Za aktivnosti finansiranja. pa kazem koja metoda. Tako da nece biti 2. koliki je priliv. I imamo isplatu dividendi 12. znaci neto promena gotovine je 4. nasa odluka je bila da izvrsimo prodaju imovine. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258. Na to treba da dodamo gotovinu na pocetku perioda.4. Ja vas pitam na ispitu. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. znaci da ste kupili za 28. kolika je gotovina na kraju? 20. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. koji je nastao pri prodaji. znaci ukupan neto tok gotovine u ovom preduzecu je negativan i iznosi 4. Pa smo smanjenje tj.000. zasto 6. vi ste vrsili otpisivanje postojuce imovine.000 218. kolike je neto novcani tok? On je -36.000.000=16. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti.000 . Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. Znaci to je odliv. Готовина од осталих прихода 10. Mi smo ga vec jednom tretirali kao odliv( kod poslovne aktivnosti).000.000.безготовински расходи/аморт.000 • 2. Indirektnu metodu cemo iduceg puta.000+36.000 Готовина је једнака висини прихода. da li je toliko u BS? Jeste.16.000. i ako ih nema znaci da smo ih isplatili./ . Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. Da li je 6.0004.000 zato sto smo za toliko prodali.000 135 . Tamo pise da smo prodali dugorocne plasmane za 6.Sta imamo od investicione aktivnosti? Sta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. znaci kako izgledaju novcani tokovi za investicionu aktivnost. Приходи од продаје 308. Znaci kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. • 1.000-54.14.000. direktna ili indirekta? Hocu da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povecan za 6.000.000. Priliv je 2.000.повећање потраживања • од купаца . Na pocetku je bila 104. pogledajte sada kapitalni gubitak.6. na sta smo trosili pare? Doslo je do povecanja stalne imovine. negativan je i iznosi -22. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren.000.objasnite ili kako utvrdjujete neto novcani tok iz poslovne aktivnosti.повећање резервисања . јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000.000= 58. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na pocetku perioda? 20. Sta smo jos imali? Imali smo dividede i dugorocne kredite koji su se smanjili.000 tretirmo kao priliv.000 nego 6. 54. Koliki smo onda naplatili. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. Priliv od prodaje 2.14.000 a priliv 6.000.000 . sta su prilivi? U sta smo ulagali. Znaci emsija akcija je 26.000.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. tako da ne mozete da na bazi razlike sadasnje vrednosti utvrdite visinu promene.000.

Куповина сталне имовине = 28.• 3. позиције претколона Токови готовине из пословне активности Приливи од продаје производа294.000 50. 3.000.000 9. 13.000 Обрачун одлива 1.000 + (-6.000 активности Укупни приливи из пословне активности Одливи из пословне 218.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1. 6. 8. 6.000) = 26. 136 . 4.. при продаји је остварен капитални губитак од 4.22. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. 10.000 улагања Одлив за куповину сталне -28.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000 Укупни одливи из пословне активности Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања Прилив по основу продаје дуг.000 пословних активности Одливи на име пореза 26.тако да је стварни прилив 2. Исплата дивиденди 12. .000 Приливи из осталих 10. 304. 1.000 Отплата дугорочног кредита -50.000.000 54.000 имовине Нето готовински ток из инвестирања Токови готовине из финансирања Емисија нових акција 26.000 Izvestaj o tokovima gotovine Рб.000 активности Одливи на име осталих 6.000 Главна кол.000. 7.000 250. 5.000 12. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20. 11. 2. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2. Емисија нових акција 28.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.

000 15.000 16. Дугорочне обавезе 50. MRS 7 koji se bavi Izvestajem o novcanim tokovima dopusta primenu i jedne i druge metode.000 20.000 Укупно трајни капитал 166. ali o gotovinskim tokovima pruza mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 20. Indirektna metoda polazi od neto dobitka. Акцијски капитал – редовне 24. su ukljuceni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeca ili da li ce uopste izazvati odliv gotovine u datom obracunskom periodu kao na primer: 1. Готовина на почетку периода 18.12.000 106. Jer su u rezultat.000 18. Troskovi rezervisanja koji kada ih formiramo povecavamo rashode. saglasno Nacelu nastanka poslovnog dogadjaja.36.000 6.000 акције 2. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga cesce koristi. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potrazivanja.000 224.2004. Емисиона премија 40. Готовина на крају периода .000 24. Нето ток готовине (8+11+15) 17. 3. Njena je sustina da se izvrsi konvertovanje tokova rentabiliteta u gotovinske tokove. a ona prva je aktiva….36.000 5. Обавезе за порез 14.000 Ü Укупно обавезе 68.000 118.000 I ima jos jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva . kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode.000 ПАСИВА 234.14. u neto dobitak. Kod nas se koristi direktna metoda.000 . a direktna metoda od prihoda od prodaje. Текуће обавезе према 28.000 20. резервисања 26. a isplate po osnovu njih ce nastati u nekom narednom obracunskom periodu. Задржана добит 102. Ako se podje od neto dobitka da bi se doslo do neto gotovine moraju se izvrsiti odredjene korekcije koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv gotovine.000 добављачима 7.000 Обавезе 4. ali se u njemu navodi da je pozeljna primena direktna metoda. Нето готовински ток из финансирања 16.000 21.000 3. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1. Primer za izradu izvestaja o novcanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom.000 80.000 12. Исплата дивиденди -12. Amortizacija 2. Da li se za iznos 137 .

jer svaki rast aktive znaci odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. a isplate ce biti u narednim obracunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasnickih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. god. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. znaci podatke za dve uporedne godine. Kada se one povecavaju doslo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. a nominalna vrednost za 6000. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Korigovati znaci ili povecati ili smanjiti. Znaci promene na dugorocnim i kratkorocnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. Zatim smanjujemo za povecanje pozicija Aktive. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj nacin. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. tako da je emisinona premija je povecana za 20000. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Imamo i obaveze za dugorocni kredit. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. Kod dobavljaca je doslo do povecanja obaveza za 4000 i to je povecalo prilive gotovine jer su isplate nize od rashoda koji nije u celini placen. znaci odliva. Znaci iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odrazava se preko promene visine obaveza ili potrazivanja. je bila 22000. a povecanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu placeni i odlivi su manji. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog naseg BS i posli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. Kod banaka je isto. Kada se knjizi kursna razlika ako je negativna povecavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. Imamo sada negotovinsku A.kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. jer su povecanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. a naplate ce uslediti kasnije. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povecati iznos gotovine. Dugoracne HOV. Oba priliva pripadaju prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. I obrnuto svako smanjenje A je priliv a svako smanjenje P odliv. Kursna razlika se iskljucivo vezuje za potrazivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. investicione ili finansijske aktivnosti. Korigovanje se vrsi tako sto neto dobitak povecamo za sva povecanja pasive. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljacima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povecanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. Ako raste pasiva ili imamo povecanje priliva ili rast obaveza npr. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak 138 . Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. a tu nabavku cemo tretirati kao odliv. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Kupili smo masinu za 28000 doslo je do povecanja A. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000..

U nasem primeru je ovaj pokazatelj 1. Izvestaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. 3. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeca. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplacen. Na svaki dinar ulozenih sredstava se ostvaruje 23. a smanjuje za povecanje pozicija A i smanjenja pozicija P..58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenoscu tog dobitka neto gotovinom. sto znaci da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17. potrosili smo nesto sto je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Neto dobitak se povecava za sva povecanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. iz poslovne aktivnosti. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moze se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. Imali smo povecanje potrazivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. jer je se povecala A. U nasem primeru je ovaj pokazatalj 17. Na kraju zapamtiti PRAVILO. sto znaci da na 1 din. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo sto je to ovde razvijenije prikazano po akciji.Kada smo izracunali iznos neto novcanog toka mozemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspesnosti preduzeca.U imeniocu se mogu naci neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeca posle oporezivanja. koji se sve cesce koristi.Treci pokazatelj koji mozemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /prosecna ukupna sredstva Prosecna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na pocetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. neto dobitak je 34 000.Imali smo smanjenje zaliha sto znaci da su rashodi veci nego sto je bilo placanje. dobiti preduzece generise 1. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje mozemo li mi to platiti. Izvestaj o novcanim tokovima dobija na znacaju i sve vise ce se odluke donositi na bazi njega. 139 . a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. koji se dobija kao odnos Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. Drugi pokazatelj koji se moze koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogucava da se bar priblizno prate i vide oscilacije obima sredstava. 1. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji mozemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. Pored ovih pokazatelja postoji jos jedan.58 din. 2. vec se on mora i naplatiti. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo.5 . Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti.

Finansijsko izvestavanje banaka Vrsi se po pravilima koja vaze za izvestavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. a zadatak banke je da privuce sto je moguce veci broj dobrih komitenata. Kako smo trosili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. Svako preduzece i svako od nas pojedinacno odredjene poslove obavlja preko banaka. Sto se tice specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. vec time kako treba da izgladaju fin. ali ovde zbog specificnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka . Znaci on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izvestaje banaka. sposobnost banke da se odrzi na dugi rok. Specificnosti fin. Pojedinacni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. Nekada je drzava odredjivala preko koje ce se banke raditi. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvecaju sredstva koje su njihovi vlasnici ulozili u njih kao i kod preduzeca. Privreda i banke imaju zajednicke interese i kroz realizaciju tih zajednickih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeca i banaka. poveriocima. jer banke posluju sa stanovnistvom. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je rec o bankama. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. Banke nisu servis privrede. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. u najboljem mogucem svetlu preko finansijskih izvestaja. Izvestaji banaka imaju veoma sirok krug korisnika. privredom i drzavom. Ne uciti rezerve uslovljene koriscenjem poreskih olaksica. a korisnici tih izvestaja pokusavaju na bazi u njima sadrzanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. izvestaja preduzeca. jer MRS 1 i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. jer ih nas zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. kako treba da bude izvrseno rasclanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. koja ce im uz najnize troskove pruziti usluge koje su im potrebne. vlasnicima. izvestavanja banaka uslovljene su specificnoscu operacija ili poslova kojima se banke bave. izvestaja. visinu dividendi koje ce dobiti. Te potrebe za informacijama su drugacije nego kada se radi o koriscenju fin. Privreda svoja placanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe sto se tice finansijskih izvestaja. a danas svako preduzece bira banku ciji ce komitent biti. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. ali i pojedinacne korisnike. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuceno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izvestaja banaka. sada Odbor za standarde finansijskog izvestavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. Odluke koje svaki pojedinacni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. a na kraju negativan NNT od 4 000. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za racunovodstvene standarde. To su sve informacije koje zeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeca.Neto gotovina koju preduzece ima se moze koristiti ili za nova ulaganja ili za razduzenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. odredjuju pravila koja se odnose na sve. posebno osiguravajucih kompanija doneo poseban standard. otplatili smo dugorocni kredit od 50 000. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. tacno je da banke pruzaju usluge privrede. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem.koje vlasnici 140 . Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski polozaj preduzeca. koji je smanjio nasa pocetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. Oni zele da ocene sigurnost svog uloga u banku. Tesko je ocekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. izvestaji banaka.

mesecno. Propast banke ugrozava egzistenciju pojedinaca ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. ali ono sto se moze uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izlozena.da u svom poslovanju ne pravi troskove koje ne moze pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). izvestava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Prvo nas zanima da li banka moze da vrati depozite koje je prikupila kad god to traze deponenti i moze li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. izvestajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. Ona vrsi tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). On se nalazi pod kontrolom centralne banke. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je racun banke blokiran ) banka ne postoji ako je njen racun blokiran. Ako firma otvori racun kod neke banke i drzi novac na tom racunu. utvrditi stepen te izlozenosti i pronaci instrumente kojima ce se ti rizici otkloniti. Jako je malo ucesce sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. Osnovni smisao upravljanja bankom je drzanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izlozena.da plasira sredstva tako da moze uvek da ih naplati. Zato je vazno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Svakom je vazno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. Pri cemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac.ocekuju. Banka koja ne moze da vrati novac ne treba da postoji. vracanje svojih obaveza o roku i placanje kamate. ali kod banaka ne moze se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. ona ocekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog racuna prebaci novac na 141 .. Rizici kojima su banke izlozene Rizik likvidnosti je rizik da banka nece biti u mogucnosti da izmiri svoje obaveze. Iako je odrzanje likvidnosti uslov odzanja preduzeca. odnosno onemoguciti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. izvestajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. Napred je pomenuto da u fin. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. moraju odrzavati odredjeni iznos novcanog kapitala. Veoma je znacajan uticaj poslovnih banaka na odrzanje stabilnosti fin. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moze omoguciti povlacenje njihovih depozita (ako nisu oroceni). I preduzeca su izlozena rizicima. Sada cemo govoriti o onim fin. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. vec i obaveze prema deponentima. ali je poslovni rizik preduzeca manji i broj rizika je manji. jer Centralna banka zeli da proceni kada je izlozenost poslovnih banaka rizicima takva da nece moci da podnese. tromesecno. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viskove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. kod nas Narodna banka Srbije.. a deponenti banke su pojedinci i preduzeca. jer propast jedne velike ili vise manjih banaka moze ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. sistema zemlje. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izlozenosti banaka rizicima. Ti izvestaji mogu biti: dnevni. na 8 dana. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Jedan od vaznih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susrecu. Banka radi tudjim novcem.da vodi racuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. znaci citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopste imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. nema odrzanja preduzeca na dugi rok ako nisu likvidna. 3. Banka radi sa tudjim novcem. 2. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1.

ali je vazno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki.. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Kamatni rizik bi npr. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnotezenu deviznu poziciju. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Banka na orocene depozite i kredite od drugih fin. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. jer banci nije svejedno ko su joj deponenti. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrzanja likvidnosti. Ovome jos treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. kao kod nas nove banke Raiffeisen. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potrazivanja postojace valutni rizik. Ti iznosi pokazuju koliko je od potrazivanja nenaplativo. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. Postoje kratka i duga devizna pozicija. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi doslo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. informaciona osnova. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. Trzisni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trzistu. One su pokusale da privuku sredstva stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domacim bankama usled problema sa starom deviznom stednjom. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im jos nije vratio. Volks itd. Ako se pojavi nova banka. Pojava novih je izlozila stare banke trzinom riziku. Znaci likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlacenja depozita i u pogledu placanja obaveza poveriocima. evrima. solventnost. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. odnosno kreditni rizik kome je banka izlozena. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trzisni rizik. Banka ima potrazivanja i obaveze u dolarima. institucija placa kamatu (pasivna kamata). inflacijom. Sredstva stanovnistva su se usmerila prema tim bankama. Ona naplacuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Potreba za bankarskim uslugama postoji. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugrozavaju rentabilnost i likvidnost banke. To zavisi od nacina njenog rada odnos sa klijentima.racun nekog drugog banka to moze izvrsiti. Cak i kada bi bio miran kurs. Da je depozit preduzecu uvek dostupan. 142 . jer se menja kurs ostalih valuta. nije svejedno ko su joj poverioci i kaje su rocnosti krediti koje je uzela. Banka se mora ponasati tako da nijedna nova banka ne moze ugroziti njenu poziciju. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude sto veca. likvidnost. vec njome finansiraju potrosnju stanovnistva (kes.. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izlozena valutnom riziku. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da ce joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeca u punom iznosu. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. HVB. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trzisnog rizika.jer je to njena zarada. kog roka dospeca su da bi procenila da li postoji rizik neplacanja. potrosacki krediti). U slucaju da deponent zeli da povuce svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaze da nema novac. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domace koristi i stranu valutu. Banka nastoji da njena devizna A bude veca od devizne P. Ako joj njeni duznici ne vracaju pare kako ce ona biti u mogucnosti da vrati svoje obaveze i da omoguci povlacenje depozita svojim komitentima. postojao bi valutni rizik. jer je ona pozajmila tudji novac. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. pa bi se u krajnjem slucaju moglo desiti da na izvore placa vecu kamatu nego sto naplacuje na svoje plasmane. Izlozenost kreditnom riziku se moze videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potrazivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplacena potrazivanja.

Tada ce banka morati da plati umesto svoga komitenta. Ona moze istupati na berzi uz posebno ovlascenje.. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da ce biti naplacena. MRS 23 koji se bavi kamatama (troskovima pozajmljivanja). U vezi sa racunovodstvenim politikama mora se jos objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada).. koliki je neto prihod od kamate. Prosli puta sam bar probala da vam objasnim zbog cega je vazno da finansijsko izvestavanje banaka bude uredjeno na nacin koji odgovara specificnim aktivnostima koje banka sprovodi I posebnom znacaju koje banke kao 143 . . date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. izvestaja. Racunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da ce nastati. Za razumevanje izlozenosti banke bilo kom riziku nece biti dovoljno samo posedovanje fin.. U ovom slucaju dok se ne dogodi nesto zbog cega komitent nece biti u mogucnosti da izmiruje svoje obaveze.-.. I MRS 18 Prihodi vazi za banke. Ako postoji opsti finansijski rizik. ako se trgovalo HOV morace se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. zbog nenaplativih potrazivanja. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. Ali iz fin. odnos izmedju prosecne A i P kamatne stope.. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje.Znaci stigli smo do bilansa uspeha. Obaveze su posebno vezne npr. Banka da garanciju i naplacuje je. kako su procenjivani plasmani u HOV. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama.-. Ovo je jako vazno. Stvarna obaveza se mora iskazati u B.. onda ne postoji rezervisanje. Vaze svi standardi kao i za preduzeca samo se neki vise primenjuju od drugih. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvrsene procene gubitaka da ne bi doslo do manipulisanja rezultatom banke. instrumentima. Zato uprava preduzeca mora da objasni mehanizme kojima drzi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izlozena. a Centralna banka ipak trazi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opste rezerve. Ta rezervase tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU.a ne mora trgovati HOV. ali to je rezerva a ne rezervisanje. Potencijalna obaveza je ona ciji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u buducnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da cine vise od 20% njene ukupne A. Sto se tice prezentacije izvestaja relevantan je MRS 30. vec i da uprava banke obrazlozi na koji nacin upravlja i kontrolise te rizike. promene u broju komitenata. isto vazi i za rashode. Na osnovu izvestaja banke svaki korisnik treba da bude u mogucnosti da proceni bilo koji rizik. za banke MRS 16 je primenljiv ali ima mnogo manje znacaja nego za preduzeca. Banka moze . ali to nije neophodno. Mora postojati racunovodstvena politika koja je primenljivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. izvestaja se nece moci saznati sta uprava banke radi na kontroli tih rizika. Videce se gub. na koji nacin je izvrseno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav nacin da ispunjavaju zahteve sadrzane u MRS i to kada je rec o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeca vaze i za banke. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima. Ako Centralna banka kaze da su nasi plasmani dobri. promene u visini depozita. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Ako se to dogodi tada ce potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu.. ali zbog dalekog roka dospeca treba formirati rezervu iz dobitka za svaki slucaj. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin.Finansijski izvestaji banaka treba da pruze osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinacno... Sve dok komitent uredno izvrsava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. ali posto imamo poseban standard za banke uvek ce se dati prednost resenju datom u MRS 30. Jeste MRS 1 opsti. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu masine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da ce ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u racunovodstvenim politikama banke.

ovo su realizovani dobici I gubici.iza toga idu rashodi od kamata.zatim dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz plasmana u HoV. I sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata I slicni prihodi.razlika izmedju tih dobitaka I gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha.znaci vi ste trgovali I ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. kroz njihov redosled pokusava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specificnih aktivnosti.zatim imamo prihode od naknada.pa odmah potom rashodi od kamata I slicni rashodi.znaci vi drzite HoV .a ovi dobici I gubici su oni koji nastaju po osnovu drzanja HoV. Rashodima od kamata i sličnim rashodima 3. opštim administrativnim rashodima i 11. Prihodima od dividendi 4. opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrzi: Informacije o prihodima.U nasem bilansu uspeha uvazavajuci malopre navedene zahteve u standardu 30 . drugim poslovnim prihodima 9.mi cemo posle videti kako je ovaj zahtev uvazio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi.rashode od naknada.potom rashodi od naknada I provizija.tj.iza toga ide pozicija koja govori(znaci ovo nije bilansna shema. Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 7.znaci zahteva se apsolutno objavljivanje toga. Prihodima od naknada i provizija 5.znaci ako je visa vi imate dobitak a ako je niza imate gubitak.a ovde kaze dobici umanjeni za gubitke.Kako izgleda nas bilans uspeha?Znaci to je minimum koji mora biti objavljen.finansijske institucije imaju po finansijski a time I ukupni privredni sistem zemlje.Uvek je finansijski izvestaj odraz onoga sto firma radi. opsti operativni troskovi.gubici po zajmovima I avansima.znaci koja je razlika iz ova dva.jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti a ne po istorijskom trosku.Sta su gubici po zajmovima I avansima?To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita I plasmana.vec samo spisak informacija koje bu mora da sadrzi. Prihodima od kamata i sličnim prihodima 2.zatim opsti administrativni.Kako su sada ove informacije cije se objavljivanje trazi upakovane u nas bilans uspeha.I secate da se u finanasijskim izvestajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja(posledice po imovinu) koje su izvrsene u toku nekog obracunskog perioda. kako bilans uspeha nasih banaka izgleda.I dobitak po osnovu nakanada I 144 .pogledajte prihodi od kamata.znaci primenjuje se neto princip. kao prvu poziciju imate prihode od kamata. primetite da ovde imate bruto princip.dobitak po osnovu kamata moze se zvati jos I neto prihod od kamata(mada je po meni dobitak sasvim odgovarajuci naziv). Rashodima od naknada i provizija 6. gubicima po zajmovima i avansima 10.Danas cemo govoriti o tome kako ti izvestaji izgledaju i ja cu pokusati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izvestaja.Ja cu prvo pricati o bilansu uspeha a potom o bilansu stanja.rashodi od kamata.kroz sadrzinu pozicija. posebno prihodi od naknada I provizija. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8.dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz trgovine HoV. na dan bilansa ona je jos u vasoj svojini ali je njena trzisna vrednost ili niza ili visa od one po kojoj vi tu hartije vodite u vasim knjigama. Bilans uspeha Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: 1.zatim drugi poslovni prihodi.

do ovde se postuje bruto princip.zatim imamo prihode od dividendi I ucesca. ako nisu plasirane . operativni rashodi.a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa I plasmana.a ako su negativne kursne razlike vece imacete neto rashod od kursnih razlika. Koja kamata je prihod banke ? aktivna. to je onaj segment redovnog rezultata.dakle za ove prihode I rashode nije dopustena primena neto principa. Porez na dobit 2. A sta su glavni rashodi ? to su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka placa na depozite I na uzete kredite ).to su pojedinacni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potrazivanja. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. Zasto je vazna visina neto kamate? Secate se da sam vam. nakon toga ide izracunati porez na dobit I nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja.zatim imate I prihode od promene vrednosti imovine I obaveza I rashode od promene vrednosti imovine I obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imacete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine I ovo ce biti iskazano u okviru ovih pozicija) I imate dobitak iz redovnog poslovanja. pa ako su pozitivne vece imate neto prihod od kursnih razlika. to je kamata koja se zaracunava na plasmane I kredite koje banka daje. vrlo cesto cete sresti taj termin kod nas ). jel se secate toga da dobitask moze biti integrisan u bilans stanja. I dobit nakon oporezivanja. sabiranjem poslovnog rezultata I neto vanrednih prihoda. visina poreske obaveze. I rezervisanja.provizija. Dobit posle oporezivanja ( dobit za raspodelu ) Sada cemo malo da o ovim pozicijama popricamo. iz cega zakljucujemo da se kod integrisanja dobitka. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit ( dobit pre oporezivanja ) . odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja.znaci neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. Ovo je sadrzina bilansa uspeha koji se sastavlja u nasim bankama. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. Sta je ovo neto vanredni prihod I neto vanredni rashod?( bilo bi bolje da se kaze neto vanredni dobitak. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja I oopsti administrativni rashodi (opsti troskovi poslovanja . naknada I provizija kao I dividendi budu objavljeni posebno. iza toga imate samo vanredne prihode I vanredne rashode. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz postovanje bruto principa. okrnjenog bruto principa I neto principa. Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika I neto rashodi zavisno od toga sta je vece. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuce godine kroz dve pozicije: 1. primenjuje okrnjeni bruto princip. jer poslovanje banke izaziva rashode . sta cete reci. rekla da je jedan od rizika kome je izlosena banka kamatni rizik.Ako su veci vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode.a tamo gde vrsite procenu idete na rezervisanja. a ako su veci vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. gubici koje je imala na prodaji HOV . odnosno neto vanredni gubitak). vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke I ocenjujete njenu sposobnost da 145 . kada sam vam govorila o rizicima.ostali poslovni rashodi.znaci tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontrolise kamatni rizik.jer se u ove naknade ukljucuju I provizije.ostale poslovne prihode I nakon toga idu rashodi. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi I provizije . kod nas. od cega zavisi ?ne zavisi samo od visine kamatne stope. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope I od obima sredstavakoja su plasirana. bez prebijanja ( primena bruto principa ).A zasto se do ovde postuje bruto princip? Zato sto su ovo osnovni prihodi I rashodi banke I zbog toga se insistira da bude objavljen podatak I o visini prihoda I o visini rashoda. Kako cete proceniti. ona uspeva da njene aaktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa I ne samo to! visina prihoda od kamata.a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potrazivanja a cija se visina utvrdjuje procenom. vi mozete imati puno para kao banka. nema prihoda od kamate.znaci pozitivne I negativne kursne razlike se saldiraju. ako vam pare stoje na racunu. ako je ovaj dobitak visok. Sta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom.banka mora ostvariti prihod iz koga ce moci da pokrije te svoje rashode.

Znaci. I zato visina ovog priihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vazna. ako spusti malo naknade za usluge. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drzave. vama tece pasivna kamata. kupujemo odredjenu valutu. Naravno. znaci kamate koja se placa na ostale depozite. I vi je morate platiti. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drzavne pare. prodajemo je. trgujemo I stranim valutama. naravno. naravno ona I koristi naknade drugih banaka. jer znaci sta vas zanima? Zasto se ovde dopusta neto osnova? Pa mene zanima da li smo HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. trzisne kamate. banka moze snizenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveca. Ako imate depozite vi morate placati kamatu (oroceni depoziti. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je placala na depozite drzave I zato je vazno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. da pruzi veci broj usluga I da ukupan prihod od kamata bude visi. sredstva fondova) u povlascenom polozaju . uzeti krediti ) . Sta govore naknade. Znaci. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vazno I na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaze (a to cete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoc drzave. ona ce onda privuci komitente I broj pruzenih usluga ce rasti. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to nasi prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podrucju. iskazujete u bilansu uspeha samo. osim toga. rashodi postoje. I ako su nize cene usluga. zato je taj pokaxatelj vazan I to je razlog zbog cega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda I rashoda po osnovu kamata. a kada se sastavlja bilans uspeha da 146 . trzisne kamate. to se vidi preko visine prihoda od naknada. ne! zanima me uspeh! a on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. koliki su rashodi po tom osnovu I koliki dobitak ostvaruje. Banke se smatraju jako dobrim. sta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim sto plasira sredstva? Ona pruza citav niz usluga svojim klijentima . zato sto onog trenutka kad neko u vladi odluci da povuce depozite banka moze biti dovedena u ozbiljnu situaciju ito u pogledu likvidnosti I u pogledu rentabiliteta. Prodaja HOV moze dovesti do ostvarenja dobitaka I gubitaka I o njima se izvestava na neto osnovi. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka.Znaci prosto se uprava banke zeli naterati . ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. znaci koliko je usluga banka pruzila. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo cesto kao instrument konkurencije. koja se ogleda u tome da vam drzava da odredjene depozite da drzite. sada tu postoji podrucje za politiku banke.kontrolise kamatni rizik. koliko usluga njima pruzi I koliko prihoda po osnovu toga ostvari. koliko banka ima klijenata. radimo menjacke poslove I po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. vi znate da su pre formiranja trezora a I sada jos uvek depoziti drzave bili locirani kod vrlo odredjenog I vrlo malog broja banaka. obim zaposlenosti banke. ili njenih agencija na koje se placa kamata koja je niza od tekuce. jer je rec o velikim sredstvimza na koja je banka po pravilu placala kamatu koja je bila niza od tekuce.To je velika stvar. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veca. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. drzanje depozita drzave vezano je sa znacajnim rizicima.po osnovu tih usluga ona naplacuje naknade. ukupan prihod od naknada moze biti veliki. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veci od rashoda po osnovu naknada da ona cak moze makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda I rashoda po osnovu naknada. smatralo se da u banke kod kojih drzava drzi svoje depozite (budzetska sredstva. da se izracuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga nizi. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje cete pokriti pasivnu kamatu I jos ce vam ostati dobitak kao vasa zarada. ali prihodi od naknada. kao instrument svog ponasanja na trzistu . objavite koliko para drzite od drzave I nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveci deo vase dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujuci tome sto placate na depozite manje kamate nego sto placaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drzavu kao deponenta.

Banka radi novcima. znaci ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju I smatraju se ekvivalentima gotovine. menicne HOV) I druga pozajmljena sredstva. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeca klasifikovana je po stepenu opadajuce likvidnosti.osim toga prosli puta sam vam pricala o vaznosti likvidnosti I solventnosti banke. Naravno. sertifikati o depozitu. Znaci. ali su date odredjenim redom. gde banka drzi gotovinu? Na racunima kod centralne banke. zatim ucesca u kapitalu I ostale HOV 147 . mi smo kod preduzeca imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva.kratkorocne HOV . plasmani .HOV namenjene prodaji. ima naravno nesto gotovine I u svojim blagajnama. Zatim. Bilans stanja Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno sta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja.zatim tek idu potrazivanja za kamate I naknade. znaci ovo nisu sve pozicije koje sadrzi bilans stanja ali su pozicije koje moraju u bilansu stanje biti odvojeno objavljene . treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. promisorne note I druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. ovde prvo ide gotovina I gotovinski ekvivalenti I to je sasvim normalno imajuci u vidu da govorimo o bilansu banke. ali svi viskovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor. zatim drzavne I druge HOV koje se drze radi prodaje . koji su iznosi koji se duguju deponentima.koliki su drugi depoziti na novcanom trzistu.gotovinski ekvivalenti. ovo su ustvari ekvivalenti gotovine. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaci kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka.mi zelimo da iz ovog bilansaodmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze I zato na prvom mestu unosimo gotovinu I gotovinske ekvivalente.depozite kod narodne banke.plasmani klijentima. koliko iznose blagajnicki zapisi I druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novcanom trzistu.pa plasmani bankama.se objavi kolike su ustede zbog toga sto se oplacaju nize kamate na ove depozite nego sto je to uobicajeno.koje mozemo izjednaciti kao da imamo gotovinu.gotovina. zajmovi I avansi dati komitentima . odnosno u trezoru centralne banke. po standardu 7 sredstvo koje se moze pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku I kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti.to je ono sto predstavlja imovinu sa kojom banka radi. krediti I avansi dati drugim bankama. Sta prvo mozete primetiti? Pogledajte aktivu.depoziti kod narodne banke. Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka Aktiva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NB Potraživanja za kamate i naknade Plasmani bankama Plasmani klijentima HOV i drugi plasmani kojima se trguje Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Ostala sredstva i AVR Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrzane u nasem bilansu stanja.HOV I drugi plasmani kojima se trguje.jer to su kratkorocna potrazivanja. plasmani u HOV.

I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se uklope. Banka je osnovana zato da radi sa parama a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti ucesca koje ona ima u nekom preduzecu.Ucesce osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano I to nije slucajno ! dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju.namenjene prodaji u roku od 12 meseci I na HOV koje su raspolozive za prodaju.raspolozive za prodaju. da potom kada vrednost akcija tih preduzeca poraste izvrsi njihovo otudjenje I da na taj nacin izvuce sredstva koja je u takva preduzeca ulozila. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. odlozeno poresko sredstvo. to su jedine masine. Sta imamo od masina?masinu za brojanje gotovine. I jedno I drugosu plasmani.pa onda idu nematerijalna ulaganja. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaci da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. AVR koja imaju potpuno istu sadrzinu kao I ta pozicija kod preduzeca. naravno. Sada imamo jednu novu poziciju. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao masine. karticarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. budu dobro opremljene.stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija.osnovna sredstva. mogu imati i ucesca u kapitalu nekih drugih banaka.svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. O ucescima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam. koji banke koriste za pruzanje usluga klijentima. da budu sigurne. dakle mogu biti prodate.mislim da bi mozda trebalo objasniti zasto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentim. Ovo je pozicija koja je nova . pogotovo ako je rec o dobrim bankama na koje mi zelimo da ostvarimo uticaj da bismo unapredili sopstveno poslovanje. banka nema dugorocni interes da poseduje ucesce u preduzecima. A kada je rec o ucescima u preduzecima to su po pravilu samo ucesca koja banka privremeno poseduje i cije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time sto je banka morala neka svoja potrazivanja koja nije mogla da naplati od preduzeca da konvertuje u ucesca I da sticanjem ucesca I prava uticaja (odnosno mogucnosti uticaja ) pokusa da ta preduzeca uvede u zonu rentabiliteta.ostala sredstva I AVR I odlozena poreska sredstva. Zasto se razdvajaju ove HOV? . Ostala sredstva I AVR Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. nase banke imaju ucesca u kapitalu nekih preduzeca.vrlo cesto imaju istu rocnost. Standard 12 bavi se 148 . Ti softveri nisu jeftini I predstavljaju nematerijalno ulaganje kod vecine banaka. ali to je prosto bio verovatno jedini nacin da ona izvuce sredstva koja je u takvo preduzece vec ulozila. da ih delimo na HOV kojima se trguje. putem odobrenih kredita. dakle u kojoj meri je ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drzi kod drugih banaka ali I iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka I to je razlog zbog cega se insistira na podvojenom iskazivanju I plasmana I depozita koji se odnose na druge banke.Plasmani bankama na strani aktive I videcete depoziti banaka na strani pasive treba da pokazu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. ali su raspolozive za prodaju. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugorocne imovine ko finansijsii plasman I prestavljaju dugorocnu rezervu likvidnosti. znaci da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose vise od 20%.to su kratkorocne HOV. Osnovna sredstva.elektronsko bankarstvo. ipak se insistira da plasmani koje drzimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata(klijenata). Dakle. ali zato imamo automobile. naravno zgrade ovde uvek nose znacajna sredstva. ali inicijalno.jos jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rasclanjavanje vrsi prema roku dospeca. jedino nemamo masine. tu je potpuno isto kao kod preduzeca. ucesce u kapitalu banaka moze se smatrati pozeljnim. Nematerijalna ulaganja kod banaka Sta mislite sta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videcete da se tu najcesce kao nematerijalno ulaganje navodi softver. Hajde sada malo da neke…sadrzina vecine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tice se primene standarda 12.

I to znaci da bi ste vi kada primenite 10% izracunali porez koji ce biti veci nego sto bi bio kada biste obracunali po poreskom bilansu . Kad obracunate porez platicete vise nego sto biste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans.ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vrsite na jedan nacin. a ovi u poreskom ostaju isti. u njemu nema prihoda od dividende.a vi se opredelite(saglasno standardu38)da vasa nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. I to ce tako biti u prvim godinama. Da li znate zasto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaci vi kada sastavljate poreski bilans. Druga vrsta razlika koja ce se naci ovde zove se privremena razlika . 149 . oni su jednaki. Prema tom standardu u finansijskim izvestajima I preduzeca I banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu I visine poreza koje bi preduzece platilo ako bi osnovicu za oporezivanje cinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeca. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS I izabranim racunovodstvenim politikama sa namerom da iskazemo dobit koja moze biti predmet raspodele. one su razlicite jer su razlicita pravila po kojima se ovi finansijski izvestaji sastavljaju. linearni. Ponovicu. ako je vek trajanja pet godina.Primera radi. posto ste platili porez koji je veci. Znaci kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu cete iskazati prihode od dividendi I to ce podici visinu vase dobiti. odnosno jer su razliciti ciljevi koje ovi finansijski izvestaji imaju. Znaci posmatrano za pet godina. odnosno banke.a u poreskom bilansu raspored radite na drugi nacin javice se privremena razlika. Poreski bilans se sastavlja premna poreskim propisima I ima zadatakda pokaze visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. razlicita su pravila I razlicita je visina dobiti. Kada prodje pet godina I kada pogledate ukupno koliki je rashod. koji je iznos koji ce biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost . ali ce biti na razlicit nacin rasporedjeni na pojedine obracunske periode. kojice u svojoj ukupnosti biti jednaki I u poslovnom I u poreskom bilansu. naravno da ce onda dobit biti niza I da ce obracunati porez biti nizi. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake. Posto su ciljevi razliciti. Znaci do pojave stalne razlike doci ce ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa.Sta ce biti?U pocetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu bice veci I dobit ce biti niza nego sto ce biti rashod u poreskom bilansu I prema tome dobit koju cete iskazati u poreskom bilansu ce biti veca od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Znaci poreske razlike koje postoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu I visine poreza koji bi bio obracunat ako bismo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. znaci standard 12 zahteva da se u finansijskim izvestajima iskazu razlike koje postoje izmedjuvisine poreza koji se utvrdi tako sto poresku stopu(kod nas 10% ) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu I poreza koji biste izracunali ako biste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu.ako poreski propisi kazu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno. znaci uvek ce vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veci porez po poslovnom u odnosu na porez po oporezivom bilansu. a u drugom ne. Znaci trgovacki poreski propisi kazu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obicno. znaci sada ce otpis u poreskom biti veci nego sto je u poslovnom bilansu. Sta ce biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu pocinju da padaju.Ne bi bilo problema ako biste na isti nacin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trosak I u poreskom I u poslovnom bilansu. Ova razlika koja je na pocetku bila. I to je stalna razlika. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode I mogu biti privremene. Znaci kada kupite osnovno sredstvo I morate ga otpisati. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit I poreza na oporezivu dobit bice stalne prirode.finansijskim izvestavanjem o porezu na dobit. posto je ovde rezultat bio nizi(vi ste uporedjujuci porez po poslovnom I po poreskom bilansu platili vise nego sto biste platili da je bio poslovni bilans)to je vase odlozeno poresko sredstvo. jer u poreskom bilansu kaze se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi Ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. vi cete nabavnu vrednost morati I kroz jedan I kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa.

potom rezervisanja. (Ima dosta pa se nažalost ne vidi. onda ja znam da cu u nekom trenutku to morati da platim. obaveze po osnovu hartija od vrednosti. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti čiji je emitent banka. obaveze iz dobiti. obaveze za kamate I naknade.Platili smo vise nego da je osnovica poreski bilans. Vas zanima. A onda ce se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu . Znaci odlozena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu placen vise nego sto bi bio porez placen prema poslovnom bilansu. koliko bi ja platio da je ovo osnovica? Znaci. znači to je ono što bismo mi rekli dobavljači kod preduzeća. budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odlozenu poresku obavezu. Posto sam platio vise to je kao da sam drzavi nesto unapred dao I to je moje odlozeno poresko sredstvo. dolazi do anuliranja. Znači bilo da emituje blagajničke zapise. Znači aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine I idete prema osnovnim sredstvima. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. okretanja tih razlika.znaci pokazuje razlike koje postoje zbog toga sto je placeni porez prema poreskom bilansu veci od poreza koji biste platili da je osnovica bio poslovni bilans(poslovna dobit iz poslovnog bilansa). a ako platim manje nego sto bi trebalo po poslovnom bilansu. znači to je pozicija koja odgovara poziciji odložena poreska sredstva. ukupan iznos obaveza I nakon toga ide kapital banke. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu I vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina I gotovinski ekvivalenti. bilo da emituje obveznice znači to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti. obaveze iz poslovanja. Dakle. jer cete placati manje nego sto biste platili da je osnovica poslovni bilans. znači prema opadajućem stepenu likvidnosti.) Pasiva Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital Imamo prvo obaveze prema bankama. onda ja imam odlozenu poresku obavezu koja ce se pojaviti na strani pasive. odložene poreske obaveze. I ova pozicija. platio bih manje. potom 150 . Drugi čas Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. odlozena poreska sredstva. to bi bilo otprilike pandam toj poziciji. obaveze prema klijentima.

ili imovine. depoziti od banaka uzeti od drugih banaka. znači u koja se ubrajaju dati krediti. znači to su zaduženja banke kod Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na. depoziti od drugih banaka odražavaju kao što Sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama I što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. a ovde imate u stvari salda. Videli ste na strani aktive imate plasmane I depozite banke kod Centalne banke. plasmani kod drugih banaka. Znači. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva. Zašto se odvojeno iskazuju: salda sa Centralnom bankom plasmani kod drugih banaka drugi plasmani na novčanom tržištu depoziti drugih banaka drugi depoziti na novčanom tržištu i ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. koji kriterijumi važili za klasifikaciju. Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke. akcijski kapital. da razmotrimo pitanje procsnjivanja. zatim obaveze za kamate I naknade I na kraju imate rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odražavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Važno nam je rok dospeća. rezerve I akumuliranu dobit. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama. Ako je ovo bio izgled bilansa banke. stalnu I obrtnu ovde irelevantna. Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom. to piše. Da se pozicije aktive I pasive iskazuju u svom punom iznosu. depoziti uzeti od ostalih klijenata I krediti koji su uzeti od banaka I klijenata. depoziti drugih banaka itd. U vezi sa ovako strukturiranom ili raščlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se. da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine I obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. u kom roku dospevaju naše obaveze. To je ovo što Sam vam sad rekla. odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti. odnosno depoziti. Znači veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita I datih kredita. ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje I ulaganja u hartije od 151 . potraživanja po osnovu plasmana. I onda na dnu imate sopstveni kapital. Znači u kom roku dospevaju plasmani. odnosno plasmana niže. Te dve pozicije odražavaju odnos između poslovne banke I Centralne banke.potraživanje I da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteže I uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive I pasive. znači stepen likvidnosti I priroda pozicije.

onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po nižoj vrednosti. prema vrednosti na dan bilansa. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obično možemo naplatiti manje. a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da održi sopstvenu likvidnost. a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoložive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi. za taj plasman naplatili. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. ako posedujete akcije dužni ste da vrednovanje izvršite po. za koje ne postoji aktivno tržište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. učešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po ekviti metodi ako je reč o značajnom učešću. Znači kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. to je obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Znači kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa 152 . Šta je potencijalna obaveza. a šta znači dospeće imovine. Znači to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. To nije slučaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako važno da kad čitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja pažljivo proučite potencijalne obaveze. To je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu. Znači te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bismo u tom trenutku. Znači gde banka nema mogućnost da odredi rok dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta dužniku onda kada je dužnik u mogućnosti da obavezu izvrši. Znači ako posedujete učešće. Šta to znači po dnevnim vrednostima. a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to učili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje dužnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine.vrednosti koje su namenjeni prodaji vrednuju po fer vrednosti. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Čim su rokovi otplate duži izloženost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje održavanje likvidnosti solventnosti banke I zato je jako važno da se procenjuje visina tih obaveze I da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Šta to znači to fer vrednost? Već jedanput Sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja između obaveštenih I voljnih strana. Pričala Sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. A potencijalna obaveza. U stvari fer vrednost treba izjednačiti sa tržišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema tržišnoj vrednosti. I izloženost banke I riziku likvidnosti I valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu I dospećem obaveza.a da sama transakcija mora biti nezavisna. Međutim hartije od vrednosti uobičajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet. Dospelost imovine i obaveza banke Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine I obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. I onaj ko čita bilans banke ko radi analizu finansijskog položaja banke mora posebnu pažnju da posveti ovim potencijalnim obavezama. Nešto na šta želim još da vam ukažem pažnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva I pasiva. Znači ako se dogodi neko događaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. ako će naplaćeni iznos biti niži od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti.

Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. šta ćete zaključiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. u roku od tri meseca. od 1 do 5 godina I periodu dužem od 5 godina. od 3 do 5 I iznad 5 godina. I šta se još može dokučiti? Šta znači ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi možemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. Znači ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. Znači vi možete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. u roku do godine dana. Banke vrše različitu klasifikaciju ali obično se obaveze I sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. Znači ta uslađenost rokova je nužna. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. 3 meseca i godinu dana. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Da li banka preferira kratkoročne kredite ili dugoročne kredite? Da li plasira sredstva dugoročno ili kratkoročno? Koliko dugoročno koliko kratkoročno? I kakva je usklađenost između dugoročnih izvora I 153 . To je preostali period do dana otplate do dana kada će taj kredit biti otplaćen. Znači koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraživanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. Dospeće o orginalnom periodu otplate. Znači na taj kredit vi morate prestati sa obračunavanjem kamate. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec tri meseca onda I obaveze moraju biti klasifikovane. Ovde je od 1 do 5. orginalni period do dana otplate preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata. pa onda od 1 do 3 meseca. a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke. a obaveza samo od godinu dana. od 3 meseca do godine dana. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto I sredstva I obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. Ili možete reći ovako. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduženjem kod drugih banaka. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u održavanju likvidnosti. Znači klasifikujete sredstva ali odmah I obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. Dospeće za mesec dana.rokovima dospeća obaveza banke I da na taj način zapravo procenjujemo I odnose između kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana s jedne strane I kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znači deponovana kod banke s druge strane. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada imate pravo da obračunate kamatu. To su dva ključna pokazatelja koja trebaju da vam pokažu uspešnost uprave. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. znači uspešnosti I efikasnosti banke. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. Onda će otplatni perid biti kraći od ugovorenog. Znači mi ne možemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. Ako je obrnuto. onda od 1 do 3 godine. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduženja. To je period koji tretirate kao rok dospeća. jer preveliki je raspon između 1 i 5 godina. Znači preostali orginalni period će biti dve godine. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite I kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaračunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duže od 30 dana. dospeće za 3 meseca. Kako taj rok dospeća može biti iskazan? Rok dospeća može biti iskazan kao: • • • preostali rok do dana otplate. uzmete kredit na tri godine.

Može biti zanimljivo za nekoga da pročita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. da li se komitent. Dakle po delatnostima možete grupisati I vaše deponente I vaše klijente. Znači ove gubitke iskazujete da biste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. Znači ispada da plasmani stanovništvu. Što je iznos ovih gubitaka veći utoliko je stepen naplativosti niži utoliko banka lošije radi svoj posao. Onda će odmah onaj koji to čita reći pa čekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiče najveći broj njenih deponenata. Znači ne možete. Dospeće do datuma koje može doći do promene kamatnih stopa znači pokazuje izloženost banke kamatnom riziku. Znači depoziti komitenata koji su avista su pod potpunom kontrolom komitenata. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlači svoj depozit u celini nego povlači jedan deo depozita danas. I jedno I drugo predstavlja propust uprave banke. prvo – zato što su kratkoročni drugo – zato što su obezbeđeni obično menicama imaju visok procenat naplate. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. prema grupama komitenata. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana I datih avansa? Zbog toga što se time meri. To možete videti samo ako se izvrši ovakvo raščlanjavanje depozita I plasmana po pojedinim delatnostima ili po područjima. Primera radi naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva I obaveze. jer će oni koji imaju kratkoročne depozite tražiti njihov povraćaj. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. ali u slučaju naglog povlačenja depozita banka može imati problem. Isto tako I za dugoročne plasmane. I taj stalni iznos kratkoročnih depozita koji je prisutan može biti plasiran kratkoročno ali treba voditi računa o tome da u slučaju povlačenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. Znači da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlače njeni komitenti. To može predstavljati opasnost po banku. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traži da sredstva obaveze I vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima znači po geografskim područjima. Sad kad je reč o komitentima. Primera radi. I sad to može biti zanimljivo. Znači šta ne možete videti iz bilansa. Znači banka mora imati dovoljno para da može da izvrši naloge za povlačenje depozita I da može da izmiri svoje obaveze. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiče iz prehrambrene industrije. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugačiji način koji bi pokazao rizik kojem banka izložena u svom poslovanju. Znači imate napomenu kratkoročni plasmani I imate poziciju kratkoročnih plasmana koja vam to pokazuje. koji rizik?. Znači isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Dakle to ne možete videti ako imate ukupne depozite I ukupne plasmane. Nema šanse da kratkoročne plasmane…( neko iz mase se buni).dugoročnih plasmana I kratkoročnih izvora I kratkoročnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoročno nego štu su vam dugoročni izvori. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoročnih ali jedan deo kratkoročno prikupljenih depozita plasirate dugoročno. Znači u slučaju bilo kakve situacije koja može nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlačenju svojih depozita. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Ali to se objavljuje u okviru napomena. kreditni rizik. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. ali banka vrši I povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. znači krediti odobreni stanovništvu. Kad pročitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. a ne pod kontrolom banke. šta ćete zaključiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije možete odmah zaključiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. a vi vršite plasiranje trgovini. Znači kada odobrite kredit 154 . Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. Zato što banka uvek ima na raspolaganju određeni iznos depozita kratkoročni. Ali postoji ograničenje dokle možete ići.

UTORAK IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utice na sadrzinu BS i BU. ***** Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke i rezervisanja koja se formiraju za preteće gubitke formiraju se na teret dobiti. Sta obuhvata gotovine prema standardu 7? Ona obuhvata: 1. vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. A izvestaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje jer jednostavno to je izvestaj koji sadrzi promene koje su nastale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeca ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeca. da li je rec o novcanom toku banke ili preduzeca. depoziti koji se isplacuju na zahtev 4. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. vidi oni su prestali da plaćaju. Opšti bnankarski rizici Od banke se može zahtevati ili joj se Može dozvoliti da izdvoji sredstva za pčotencijalne obaveze. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. izvestaje banaka. gotovinski ekvivalenti 155 .2004. da ta beleska mora da se odnosi na tu poziciju i da ce njena sadrzina biti razlicita od sadrzine koja prati recimo belesku zalihe gotovih proizvoda. Transakcije sa povezanim stranama Objavljuju se transakcije 28. Sta je izvestaj o novcanom toku? Nema razlike. ne treba da objasnjavam da ako vam je pozicija depozit. depozite na racunima koji nisu oroceni 3. Oba sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Zastupnički poslovi Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. Kada je rec o izvestaju o novcanom toku on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izvestaja o novcanom toku preduzeca i zbog toga cemo govoriti danas o tome. Beleske se takodje razlikuju i vi cete naci na sajtu beleske uz finan. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. raspolozivu gotovinu 2. izvestaje preduzeca i onda cete primetiti znacajne razlike. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta I rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Sredstva data kao obezbedjenje Banka je dužna da objavi vrstu. da pratite njene rezultate. izvestaje banaka gde se nalaze najveci broj napomena koje prate finan. Cim se razlikuju poziciju u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene odnosno beleske koje se uz te pozicije daju. da je sadrzina BS tj. imate takodje i beleske uz finan. aktiva i pasiva razlicita od BS preduzeca.koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati.12. to je uvek izvestaj koji pruza informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obracunskom periodu. promene finansijskog položaja. da je onaj segment BU koji sadrzi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razlicite delatnosti drugaciji nego kada je u pitanju preduzece.

odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. dakle koliko ima slobodnih novcanih sredstava da bi ta slobodna novcana sredstva plasirala. Iako taj izvestaj sadrzi informacije o proslosti. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u buducnosti. Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kazete da. Zato je vazno da kotrolise novcane tokove. Zasto banka ima potrebu da vrsi kontrolu nad novcanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeca da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. Nego gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. Prema tome svaki visak gotovine koji banka ima. godinu vi cete na bazi tog izvestaja ceniti realnost vasih procena o visini vasih priliva i odliva gotovine koje ste napravili na pocetku godine. njihvu realnosti ocenjujete izradom izvestaja po isteku planskog perioda. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Osim toga kada uradite izvestaj o novcanom toku za 2004.jos jednom sta su gotovinski ekvivalenti? Predstavljaju kratkorocna visoko likvidna ulaganja koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. Da li je isto i za banku? Primeticete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrzanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. a ja vas pitam da li bas svi prilivi i odlivi zavise od delatnosi. ODNOS IZMEDJU RENTABILNOSTI I NETO PRILIVA GOTOVINE? Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeca iskazuje se u BU. Ta vrsta analize je neophodna da biste napravili realan plan za buducnost. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji nastaju iz okruzenja u banku ili iz banke u okruzenje. sta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vasih ocekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Sta je poslovna aktivnost banke? U najkracem. MRS-7 izvestaj o novcanim tokovima. koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. moze biti interni i eksterni. Na isti nacin ulaganja u HOV ce biti iskazana u izvestaju o novcanom toku i kod preduzeca i kod banaka. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. koji je prikupila ona zeli da plasira i da kroz kamatu koju ce naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. a proslog puta sam vam objasnila da je to uslov odrzanja banke. Gotovinski tok. o prilivima i odlivima gotovine. KARAKTERISIKE INTERNOG I EKSTERNOG TOKA Regularan je i vezan za obavljanje delatnosti banke. Banka ne prikuplja pare da bi stajale kod nje na racunima. Sa druge strane uvid u visinu neto gotovine treba da omoguci banci da sagleda viskova gotovine. sta zele da saznaju iz izvestaja o gotovinskom toku? Tacno je da se gotovinski tok banke i izvestaj o tom toku odnose na proslost. Da li se izvestaj sastavlja prema nekom drugom standardu osim onog koji vazi za preduzeca? Naravno da ne. ali sta nece biti isto. Odgovor je ne. Znaci planovi koje pravite na kraju jedne godine. odnosi se podjednako na izvestaja svih poslovnih subjekata nezavisno od toga kojom delatnoscu se bave. jer mi govorimo o onim izvestajima koji se sastavljaju krajem godine. Posledice su prosirenje ili suzenje internog toka. prikupljamo pare da bismo ih plasirali. Kada na kraju naredne godine budete sastavljali ovaj izvestaj potrebno je da taj vas plan priliva i odliva i izvestaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate : koliko ste realno planirali vase prilive i odlive. secate se da sam vam tada rekla. Zasto to radimo? Da bismo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji ce biti veci od odliva koje smo ucinili prilikom plasiranja. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. kako to utice na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost ce biti visoka a rentabilnost niska. izvestaja banke. da je cilj da se kroz sastavljanje izvestaja o novcanom toku stvori mogucnost za procenu sposobnosti preduzeca da generise gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeca za gotovinom. Ako banka ima novac koji stoji na racunima. Hocu da to lepo naucite. Nece biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. kao sto vec znate. Podsecam 156 . Korisnici finan. Na isti nacin se emisija akcija odrazava na novcani tok i kod preduzeca i kod banaka. Dakle vi na pocetku sada 2005.

Ona placa kamatu na sredstva koje je prikupila. Kod politike investiranja da li mozemo donositi odluke o tome koliko cemo investirati u buducnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novcana sredstva. a da se vasi plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. vasi deponenti. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme ce proceniti sta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. zbog toga sto ce vam pokrivenost dobitka novcanim tokom pokazati kvalitet dobitka. polozajem. Sta znaci politika dividendi. Prvo cemo reci…bilo bi jako dobro da obnovimo nas informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo 157 . Ili da smanji prikupljanje depozita ili da poveca plasmane. Moramo i to pogledati. jer to odrzanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredstava kosta. ili da u buduce menja strukturu rocnosti plasiranih sredstava. kako ce se to odraziti na visinu predlozene dividende? Ona ce biti niza. a to cemo videti iz BU. Da prilivi po osnovu dugorocnih depozita budu veci od priliva po osnovu kratkorocnih. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. sta bi trebalo da bude njen cilj u buducnosti? Na kom podrucju ona treba da reaguje. Tesko. polozaja. Kada biste vi donosili odluku o visini dividendi koje biste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. Videcete da je kod banaka to malo drugacije. Ako nismo zadovoljni nasim finan. Hocemo li imati novaca da isplatimo dividende. znaci ako primetite da imate debalans izmedju dugorocnih depozita i oliva po osnovu plasmana. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. polozaj u BS? Naravno da hocete. Znaci da smanje prilive po osnovu dugorocnih i da poveca prilive po osnovu kratkorocnih plasmana. pa vam se kaze da su vam najveci prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. Ako imate izvestaj koji je pripremljen jos po segmentima. Ako pogledate rocnost vasih priliva i odliva. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razlicito. Pokazace vam koliko od dobitka je vec konvertovano u gotovinu. plasmani dati poljoprivredi. onda ce osnovni cilj banke biti da popravi rocnost depozita u narednom periodu. zatim da li cemo gledati neso u BS…da li biste pogledali finan. koja su dva kljucna faktora koja odredjuju visinu divideni. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. Sta bi banka trebalo da zakljuci. Dakle mnogo toga uprava moze videti kada je rec o poslovnoj politici iz izvestaja o novcanom toku. a to gledamo iz izvestaja o novcanom toku. onda ce stepen rizika biti razlicit. Sta biste vi trebali da zakljucite? Imacete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti ali taj tok da li mozete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu rasta vasih depozite i odliva po osnovu rasta vasih plasmana.posto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. Sa jedne strane ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i sa druge strane njena aktivnost se odrazava na promene visine depozita i plasmana. Za sta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada cita izvestaj o novcanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrzane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike.vas jos jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkorocnom obracunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka ce biti razlicita od visine neto gotovinskog toka. vasi depoziti poticu primera radi iz trgovine. Pitanje je da li te dve velicine treba dovoditi u vezu? Da. a vasi prilivi. Koji segment ili koje biste vi informacije iz izvestaja o novcanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Sta biste vi mogli iz tog izvestaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novcanog toka? Od cega zavisi visina dividendi.ovaj zahtev cemo malo modifikovati. znaci da vasi deponenti poticu iz odredjenih delatnosit. Znaci da nismo uposlili novac koji smo primili. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. A onda nasa politika dividendi kakva ce biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odresenih ruku. i njen rezultat zbog toga trpi. Ako u izvestaju o novcanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski.

da li ce banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeca. jer ih placa 2. i ako deponenti povecaju svoje depozite. pare idu od nas prema komitentima. Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3.koliko to kosta i hocemo li imati slobodnih novcanih sredstava…i opet se vracamo na izvestaj o novcanom toku.приливи по основу продаје основних средстава • . samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugacije vrste ali dejstvo je potpuno isto. poverioci. KAKO SE KLASIFIKUJU TOKOVI GOTOVINE? Isto kao i kod preduzeca: 1. banka koristi uslugu. 2. Kada smo govorili o preduzecu sta smo govorili ko su korisnici: investitori. prvi priliv je: 1. Ali mi ovde imamo nesto sto kod preduzeca nemamo. na plasirana sredstva naplacuje kamatu. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. isplacuje zaposlene. znaci rast depozita/ i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada Sta bi bili odlivi?znaci na sta banka trosi svoju gotovinu? 1. Приливи готовине из активности инвестирања • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане • . deponenti-to su poverioci 3. Iako vam se ovo cini da je bitno razlicito nego kod preduzeca. a osvde su to: 1.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити • . Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je rec o preduzecu ili banci. priliv po osnovu naplacenih kamata i naknada-sta je bilo tu kod preduzeca. 4. druga preduzeca. Da bismo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reci sta se smatra poslovnom aktivnoscu: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. Znaci to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. Sta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Posto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala.приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. isto je i sa poveriocima. a sta ce biti ako nasi deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv. kako ce to uticati na nasu gotovinu? Cim mi damo kredit. investitori 2. druge banke vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li ce biti dividendi. E sada smo dosli do razlika. Znaci prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. 3. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. do smanjenja kredita koji su ranije dali. Znaci povecanje plasmana je odliv…toga nema kod preduzeca. placa reklamu. odlivi po osnovu kamata i naknada. znaci one se smatraju poslovnim aktivnostima. Zasto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. osiguranje.приливи по основу продаје учешћа у капиталу • . Znaci odlivi nastaju po osnovu povecanja plasmana ili smanjenja depozita. ako mi povecamo kredite koje dajemo nasim komitentima.по основу набавке основних средстава 158 . troskove materijala. to je isto. sta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potrazivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje.

OSNOVA ZA IZRADU IZVESTAJA Osnova je ista: 1.. BS 2. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. jer rastu nase obaveze u odnosu na prilive. to je odliv i ako se povecavaju plasmano. znaci imamo rashode koje nismo platili.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања • Приливи: • . ako se smanjuju plasmani i dati krediti.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskocila. znaci direktna metoda.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ • . imate objasnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno.отплате узетих кредита • . A kada imamo odlive? Ako se povlace depoziti.по основу улагања у учешћа у капиталу . BU 3. To bi trebalo sve da znate.по основу емисије акција • . polazi od prihoda i rashoda iz BU a indirektna metoda polazi od neto dobiti. ako rastu nase obaveze po osnovu kamata.по основу исплата дивиденди • . to je takodje priliv. i jos neki dodatni podaci METODE SASTAVLJANJA Potpuno iste: 1. U onom dokumentu izvestaj o novcu. ako se izmiruju obaveze. Poslat je sa ovim predavanjem  159 . Ako se povecavaju depoziti. koji se zove tako. to je za nas priliv. To smo isto imali i kod preduzece.по основу узетих кредита • Одливи готовине из активности финансирања • . dakle ako se smanjuju nasta potrazivanja po osnovu kamata i nakanada. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. samo radi prilive i odlice iz poslovne aktivosti. direktne 2. ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive oslim gotovine. Racuni aktive-osim gotovine Racuni pasive • • Tokovi novcanih sredstava izdavanja primanja Pogledajte. a njome cemo se baviti. to ima karakter priliva. kada nastaje priliv.

Znaci dovoljno je da pruzite informacije upotrebom neto principa. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. 2.da li je doslo do povecanja ili do smanjenja.наплата у току године 500 160 . vec cete samo reci kolika je promena. Токови готовине из пословних активности 1. Sta to znaci? To znaci da cete iskazati ne pocetno stanje + povecanje – naplate=krajnje stanje. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. obratite paznju na kraj. Приливи готовине из пословних активности Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. nije ona ta koja kontrolise koliko cete vi para drzati na njenom racunu. Шта значи нето принцип? • Стање на почетку године 380 • +Нови пласнани у току године 780 • . I MRS-7 to dopusta. i neto gotovina iz te aktivnosti. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzece? Nema. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Готовина на почетку периода Ф.prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. Kada saberete neto povecanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocetku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. jer kada vi imate racun kod neke banke. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. Znaci potpuno izgleda isto kao kod preduzeca: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokazete kako se krecu depoziti i plasmani. Нето повећање/смањење готовине Е. 2. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. Токови готовине из активности финансирања 1. Pitanje je zasto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. Токови готивине из активности инвестирања 1. Znaci sto se forme tice nema razlike. koliko cete danas uplatiti ili sa vaseg racuna isplatiti.А. a kod depozita i plasmana ide se na neto princip? Objasnjenje je sledece: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. 2. E sada kod banaka je sledeca situacija. 2. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. pa neto gotovina iz poslovne aktivnosit. promene depozita su u velikoj meri pod uticajem nasih deponenata.

730 15.383 2002 19.758 4.335 185. .942 na kraju godine.407 8.383 366 380 5.169 6.396 206 13.137 6.818 135 8.783 589 158.417 1.983 73 192.504 922 244 253 3.021 379 560 2.552 2003 4. Znaci ako vam je neko dugovao 57.262 45.175 884 237.938 5.000 1.948 na pocetku godine a sada duguje 45. to znaci da smo naplatili dobar deo plasmana. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.850 3.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaci vas zanima krajnje i pocetno stanje.805 40 158.475 110 288.233 2.223 123.552 2002 7. Da biste to izracunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.942 vi biste rekli…pa znaci da mi je vratio tu razliku.626 1.291 38.459 127 192. sta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego sto smo imali na pocetku.756 1.997 5.189 191 288. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 2003 16.578 6 34 69 30.708 60 237.632 94.367 9 51 104 45. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.264 137 8.948 na pocetku godine odnosno 45.828 2003 6.517 4.942 184.343 1.841 30.383 PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива Prva pozicija za koju trebe da izracunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.163 4 103 31 20.676 5.833 2.845 26. ja imam priliv u visini te razlike.575 2003 10. to bi bilo tacno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.768 40.628 122.212 90 5.117 3.032 569 840 3.048 1.998 3.484 120 341 7.828 2002 10.337 3.276 7.037 78.558 2.902 293 2.555 1.000 2. Bili su 57.556 117. BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.365 989 80 227 5.595 23.000 1.779 4.• • • Нето промена пласмана 280 samo ovo cete iskazati u neto novcnom toku.937 57. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaci sta treba da uradite? Da 161 .000 1.789 333 614 3.948 142.853 440 4.575 2002 28.432 3. Znaci ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.745 6 155 47 30.526 222 409 2.895 1.648 5.

за учешћа у капиталу повезаних правних лица .282 4.475 152 1.31.за ХОВ и др.504 1.за кредите .439 1.учешћа у капиталу других правних лица .за друга средства Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 18. .551 13.749 150 225 45 60 75 30 173 1.12.658 2.за учешћа у капиталу повезаних правних лица .за друга средства .700-45.154 2.за камате .034 9. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.394 450 509 375 15 3 18 17 8 476 155 321 12. дажбине Аморизација Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања . Пласмане намењене продаји .406 3.650 101 700 461 634 2.188 3.731 3.465 55 200 4. Znaci 57.306. to je priliv.за накнаде .948-2.942= 9.за резервисања Отпис ненаплативих портаживања .756 2.697 83 300 6.604 2.1. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др.500 2.499 100 150 30 40 50 20 115 929 300 339 250 10 2 12 11 5 317 103 214 162 . Пласмане намењене продаји .за накнаде .за ХОВ и др.umanjite razliku za iznos otpisa.за дугорочне ХОВ . Zasto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine nize nego stoje bilo na pocetku.005 2.050 692 951 3.250 3.за камате .003 1.за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .за кредите .

968 predstavlja odliv. Sta cete sa tim podacima uraditi da biste dosli do priliva.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. sta cete sa njima? To je isto kao kod preduzeca. to jos imamo na strani aktive. rec je o odlivu. jer cim nam je potrazivanje vece znaci da nismo naplatili ceo prihod. i sta nam jos treba? Otpisi. Znaci morate se nauciti da prepznate. 163 . i smanjicete za otpis od 38.337-569.032 a na kreju 6. prihod od kamata koji cete naci u BU i on iznosi 18. a to znaci da je priliv nizi od prihoda i naravno necemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bismo dosli do priliva. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15.789 a sada su 5. imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose3. da vidimo koliki je odliv.853 i po istom pravilu utvrdite razliku. I to iznosi na kraju 3.337.648-840-240=2048. uporedite visinu AVR na pocetku 333 i na kraju 440. takodje cemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. a sta imamo na pasivi.797. jer smo nesto unapred platili i to je 107. koliko smo znaci ostvarili prihoda 2. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525.853-3. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. sta to znaci da su AVR veca na kraju nego na pocetku? Odliv. to je to. pa zato otpise morate uzeti u obzir. Dakle mi moramo naznaciti da to krajnje stanje nije smanjeno. Posto smo povecali ulaganja sta cete uraditi sa prihodima? Da li cete ih povecati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povecanje aktive. potrazivanja za kamate. opet imamo povecanje potrazivanja. a ako se povecao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaci da je doslo do odliva gotovine. AVR.337-569)= 182. Zasto odliv? Zato sto se iznos nasih kredita datih komitentima povecao. I sta jos imamo. Ako imamo povecanje potrazivanja za razliku treba prihode smanjiti.833. aktive. znaci ti podaci nam trebaju: pocetno stanje potrazivanja. Otpisa bilo nije. Znaci posto je doslo do povecanja plasmana.169 a na kraju su 184. Znaci smanjujemo prihode za razliku 2. imamo i na pocetku su bile 569 a sada su 2. znaci priliv je 182. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. Pocetno stanji i krajnje stanje.749 i 509.Znaci smnjili smo za iznos povecanja potrazivanja.Ajde da vidimo sta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaci sta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475.648. imamo li potrazivanja za naknade.00538-(5. Sta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaci da smo ulozili i imamo odliv. na pocetku godine su bili 142. Odliv. Znaci potrazivanje je na kraju vece tako da cemo za razliku cemo prihode smanjiti i to za 801. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potrazivanja po osnovu kamata. Znaci ako bi potrazivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potrazivanjima koje smo imali na pocetku. znaci otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. sta nam jos treba? Treba nam promena potrazivanja po osnovu kamata. Dakle trebaju nam dva podatka. Sada imamo potrazivanje po osnovu kamata. Druga sredstva. Gde se nalazi to? U BS. imamo i to 30 i 8 sto znaci ukupno 38.282.kako cemo ga izracunati? 3. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa.137. krajnje stanje potrazivanja. E sada nesto za sta morate koristiti znanje iz izvestaja o novcanom toku preduzeca. tu nema razlike. bila su 3.224. znaci da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise. na pocetku su bila 6. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako cemo izracunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata? Da li je taj prihod jednak prilivu? Moze biti ali i ne mora. Sta predstavlja sada ova razlika. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na pocetku su bile 840 a na kraju je 3. Taj odliv da bismo ga tacno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa.257. Znaci razlika od 41.475-525-(2. posto su na kraju veca.789)= 1. ovo je bilo sve na neto osnovi. sta bismo zakljucili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obracunskom periodu i naplatili. za iznos izvrsenih otpisa sta cemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. znaci ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava.

Znaci iznos 3698-(7745-5367)=1320. Kako cete korigovati rashode po osnovu kamata da biste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povecanja obaveza. Obaveze za porez na dobit. znaci 155-(155-51)=51 to je isplata.221 67. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile a sada su 120.Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 31. One su bile 380 i 341 na kraju.556 117. Da ali mozemo otpisivati nase plasmane. i posto su niza to znaci da je to odliv. Znaci idete u BU i nadjete troskove zarada koji su 2. Imamo ostale troskove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.12. Dakle na pocetku su depoziti komitenata bili 117. Mi cemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju vece.257 525 240 38 31.484. Cime cemo ih korigovati? Korigovacemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1.853 440 Разлика 9. Povecanje depozita nasih komitenata znaci da su oni ulozili novac u nasu banku i doslo je do priliva koji iznosi 67. a sada iznose 6.282 2.169 6. Zatim imamo depozite komitenata. Sta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.03 6.445 Ostale obaveze. Da je rashod 3.306 41.551-(1. Cime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose. Znaci smanjenje depozita za 22.005 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Da li su rashode po osnovu kamate u celini placeni? Kako cemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.756 sada iznose 185. Znaci 4.12.137 6.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako sto gledate kolike su obaveze po osnovu zarada. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. pa je odliv veci nego sto je rashod.700 4. Zasto ovde nema otpisa? Nema ih zbog nacela vise vrednosti.383 a sada iznose 1.12.968 13.337 3. 3. Znaci 2.797 107 18.556-6. na pocetku 51 a na kraju 155.292.Ako su sada obaveze manje za tu razliku cete povecati rashode da bi dosli do odliva.335. sto znaci da je odliv veci od troska za tu razliku.12. obaveze su povecane. Znaci racunamo odlive. Znaci platili smo sve nase rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period usli.942 184.224 182 3.03 45. Opet su obaveze na kraju manje nego sto su bile na pocetku.698 a mi smo platili samo 1320. Sta je ta razlika? Priliv. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692.032 569 840 3. i taj odliv iznosi 938. Korigujemo za razliku izmedju pocetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. 1/3 od ukupnih rashoda.048 Разлика 22. PVR.475 3.335=22.948 142.383)=4.551.048.789 333 Обрачунати приходи ИВ и отписи 2. Bili su 28.833 2. Obaveze su se povecale pa prema tome odliv je manji od rashoda. Smanjicete. Ne mozemo otpisivati nase obaveze.451 odliv.221 znaci 28. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu. sta ta razlika predstavlja.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Obaveze za naknade. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.484-1. Znaci 83+3=86. Sta cete sa razlikom. Jer oni predstavljaju obracnate a ne placenen troskve.02 57.046+(380-341)=2. Bila su 104 a sada su 47.556 Na pocetku .756 Обрачунати расходи 31.02 28. znaci za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi dosli do odliva.335 185. Obaveze za zarade. Smanjenje jer su banke povukle svoje depozite. Obaveze za poreze i doprinose.292 164 . Secate se kako ste pretvarali troksove zarada u odlive.221. bile su 9 a sada su 6.648 5.048 1. obaveze na kraju su vece.

325 165 . у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.483 120 341 7. Одливи по основу других трошк посл.Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР 1.656 152 3.445 86 1.735 17.048 22. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.609 2.745 6 155 47 4.551 692 2. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.320 86 51 57 Izvestaj o novcanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.451 938 2.292 10.707 51 10.969 3.050 903 4.656 1. Прих.404 5.132 15.684 1.445 1.406 3.451 937 4.224 182 1.306 41. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација Одливи по основу куповине акција банака и предузећа Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине 13.221 67.367 9 51 104 4.777 5.138 -8.383 366 380 5.698 83 155 1.322 50 3.484 1.000 1.347 9.

Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza nece vam trebati veliki broj saltera jer vi radite sa pravnim licima i bicete locirani tamo gde imate najveci broj preduzeca koji se tim poslovima bave. Sto je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. jos uvek ne znaci da ona radi lose. Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. i saltere. Kvalitativni zbog toga sto su opisni. ekspozitura i saltera moci da vidite kako je banka pokrila podrucje na kome radi. 30. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. trece rad sa jednim i drugim. recimo. Znaci delatnost. Sta je to sto jednu banku cini dobrom bankom? Po cemu se jedna banka moze razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. kvantitativne pokazatelje. Kada biste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju biste neto gotovinu biste uzeli.937 16. veliki broj filijala. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2.Готовина на почетку године Готовина на крају године 10. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kucama. ekspozitura i saltera ce vam trebati. Znaci ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. Vi cete po toj mrezi filijala. Morate se uvek pitati a cime se ona bavi. recimo i nasih banaka.262 Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak mozda i bolje objasnjeno u attachment-u. sve filijale. odnosno ono cime se banka pretezno bavi odredjivace broj…znaci kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moze otvarati svoje filijale i ekspoziture. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Ne treba meni ekspozitura u Nisu. koliki ce broj saltera biti zavisi od toga sta predstavlja posebnu ili preteznu aktvnost banke. CETVRATK ELEMENTI BONITETA BANKE Sta je bonitet? Bonitet znaci u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Vi cete mi onda reci…pa cekajte zar sve banke ne rade isto? Rade slicne poslove. salteri gde se oni nalazi. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljime. i njenu organizacionu strukturu. Znaci da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. Znaci koliko ce biti filijala i ekspozitura i gde ce one biti locirane.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosit se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. pa ste videli da imamo Agro banku. i drugi deo koji se tice promene plasmana. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita a drugi deo posle te stavke.12. ako tamo 166 . Znaci kada budete gledali godisnji izvestaj bilo koje banke. sve ekspoziture. odredjuje velicinu banke. onda cete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. Zasto kazemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovnistvom. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. cija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Znaci organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Jer treba da pokrijete veliki prostor. Znaci gledali biste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povecanja depozita i plasmana. da je on bliza svojim komitentima i da ce na taj nacin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji nacin. Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita. Jer to je ono sto banka generise.

napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. koji broj usluga ta banka pruza i na koji nacin ona uspeva da odrzi ili popravi svoj trzisni polozaj u odnosu na neki prethodni period. Morate znati barem jedan svetski jezik. Jako je vazno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuce kvalifikacije. Ne mozete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da ocekujete da on pocinje da uci nesto sto je zna njega potpuno novo. Sta je trzisni polozaj banke. Znaci koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. koji 167 . I zato je vazno da u timu bude mladog sveta. Dakle da vasa znanja budu takva da ulivaju poverenje da cete sa uspehom voditi banku. oni pitaju ko vodi tu banku. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi mozda elementa menadzmenta banke bio na samom vrhu. neko ko ima potrebu i zelju da se dokaze i neko ko ima snagu da to ostvari. Znaci to je covek koji je odgovaran. Zato sto je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. ali ce banka imati nekoga ko ce vuci napred. kada je rec o starosnoj strukturi. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Znaci znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno nece. znjanja. U trzistu koje je relativno ograniceno javlja se veliki broj banaka. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Vise nego kod preduzeca.000 ljudi koji ce izaci na ulicu. treba da upravljaju firmom. Znaci banke koje imaju dobar trzisni polozaj. Ali ne samo banku. taj svoj polozaj odrze. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira sto se konkurencija pojacava. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donosenju odluka kome ce plasirati svoja sredstva i pri tome one vode racuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potrazivanja. On predstavlja banku. Mi sada pored domacih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trzisnom polozaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trzistu. na bonitet banke utice menadzment. Kada se gradjani odlucuju preko koje ce banke raditi. Osim znanja. taj bre dete svoje nije znao da sacuva a hoce da sacuva moje pare. I uopste nije bilo vazno sto se vec tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. gde su oni ranije radili. i na taj nacin ce spreciti neke krupne greske. Znaci mladi ljudi koji imaju motiva. Njihova saradnja je vazna. vodi mladi svet. Znaci pitanja idu: sta su ovi zavrsili. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. Znaci neko ko prvo ima znanja koja su nova. oprezni. Treci kvalitativni element boniteta banke je menadzment banke. Dakle zato kazem da smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u finansijskom podrucju. Znaci osim znanja vazni su i rezultati u prethodnom radu. Naredna vazna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Vrlo cesto se tu uplitala i politika. I zato uopste nije svejedno kako ce izgledati menadzment banke. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. nego uopste. manje su spremni za rizik. jer onaj koji ima iskustva malo ce kociti one koje trce. Zasto je to vazno? Zato sto vasi klijenti to gledaju ovako…sta on ima sina koji je problematican. a radi posao gde su ta znanja neophodna. koliki je broj njenih komitenata. Zato sto je vazno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. Znaci koliki deo trzista ta banka pokriva. Osim toga da li je on u stanju da prihvati nova znanja. pa nema sanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje.imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Vazno je da banku. Zato je direktor banke osoba koja je jako vazna. Dakle svima nam je strasno vazno da verujemo onome kome poveravamo nasu imovinu. vec i poznavanje jezika. Znaci delatnost je ta koja ce odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka zeli da se bavi. Ali ona mora da da kredit jer zaposljva 5. Trziste i trzisni kriterijumi prisutni su u svakom podrucju poslovanja. zbog toga. Mi smo imali trziste roba i usluga ali smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u raspodeli novca. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzista. Jako dugo su banke odobravale kredite uvazavajuci neke druge kriterijume ili dajuci prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata.

Sta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuciti. znaci mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. Znaci delegirate ovlascenja a onda samo vrsite nadzor kako se izvrsavaju ta ovlascenja. Vec saljete mlade ljude koji ce biti tu jos 20 godina. I konacno stil rukovodjenja. Jako je vazna starosna struktura kada odlucujete o tome koliko cete investirati u svoje zaposlene. rukovodjenja i izvrsavanja. Da procenite dakle koliko ta firma vodi racuna o svojim zaposlenima i videcete kada budete usli u firmu da se tacno moze osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je mlad i neko ko nije. ali ono sto je sasvim sigurno je da kao menadzeri morate voditi racuna da neke odluke morate prepustiti drugima. kada procenjujete nekoga. Vazno je koji softver koristi. zatim koja posebna znanja i vestine ti radnici treba da poseduju. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Izvedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. I zato je vazno da kada nekoga kritikujete. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite racuna da ne povredite tu osobu. koje mehanizme uprava koristi da bi izvrsila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Zasto je vazan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. koliko je pouzdan itd. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umrezene. I sta cete zakljuciti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. Vazna je da biste mogli da planirate kadrove. kako su delegirane odgovornosti za izvrsenje pojedinih poslova. Sada narocito kada krene elektronsko bankarstvo to ce doci do izrazaja. Naravno da razliciti ljudi imaju razliciti nacin na koji rade. U sektoru u kojem imate najveci broj zaposlenih trebalo bi da se odvija pretezna aktivnosti banke. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke.svoje obaveze ispunjava i koji ce se tako ponasati i u svom poslu. nego sto cete stalno kritikovati. koji odgovara vasim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. INTEGRISANOST OSNOVNIH FUNKCIJA BANKE Predstavlja takodje jednu od odlika banke. KADROVSKA OPREMLJENOST BANKE Meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Ni jedna banka nece uloziti u obrazovanje nekog ko ce tu raditi jos pet godina. I zato je vazna starosna struktura. Kod nas nema kulturu da starijima pokazemo postovanje. INFORMACIONA OPREMLJENOSTI BANKE Zasto je vazna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveci broj naloga komitenata izvrsava upravo pomocu informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvrsenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenoscu banke. Znaci raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaze na to koje su to delatnosti kojima se banka pretezno bavi. Iz tih razloga kada se ocenjuje bonitet banke vazna je informaciona opremljenos banke. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka 168 . Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrzite jer ce te time brze ostvariti svoje ciljeve. znaci koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obicnog znanja rada na racunaru mora imati znanja za rad na posebnim masinama koje u banci imate. koliko nivoa menadzmenta u banci postoji. morate im verovati i morate im poveravati. Dakle najgore moguce resenje je …jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odlucujem i svi moraju da pitaju mene pre nego sto bilo sta odluce…takav nacin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Zasto je ovde vazna starosna struktura zaposlenih. Znaci morate da ucite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. Jako je vazno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. I zato je to vazno. znaci da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci.

Znaci da nista nije prepusteno slucaju. Npr. znaci onaj ko otvara tekuce racune. uvek vrsite povezivanje veceg broja pokazatelja. koji su delovi benke u kojima se procedure ne postuju. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Znaci banka mora imati sluzbu koja ce stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom salteru. Znaci nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. Znaci interni revizor je taj koji ce kontrolu poslovanja vrsiti tako sto ce raditi uvid u knjigovodstvene podatke. Ne mozete dobiti vise cekova nego sto je prosecan priliv gotovine na vas tekuci racun…to je takodje procedura. Znaci nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer ce preko uvida u zapisnik zakljuciti u kojoj meri se postuju procedure. Vrsi stalnu proveru postovanja procedur u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Znaci analizom mi zelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji ce nam omoguciti procenu finansijskog i prinosnog polozaja. mora postovati proceduru. Posto se delatnost banke odrazava kroz njene finansijske izvestaje jasno je onda da ce i analiza tih finan. Pored kvalitativnih elemenata koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke ne moze se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. Dakle da ce se kod analize finan. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. Interna kontrola upravo radi to. Ali tada se zna da je procedura prekrsena jer znate kako ta procedura glasi. na eventualno nepostovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. kako to treba uraditi. Ako je odgovor potvrdan onda zaista mozete imati poverenja da je rec o banci koja vodi racuna o odrzanju na dugi rok. izvestaja biti pod uticajem specificnih aktivnosti koje banka ima. Znaci zna se tacno sta stranke mora doneti da bi bio otvoren tekuci racun. KVANTITATIVNI POKAZATELJI BONITETA BANKE Tu spadaju: 1. finansijski polozaj banke 2. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. u finan. prinosni polozaj banke vi znate kada se govori o analizi finansijskih izvestaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog polozaja preduzeca ili banke. a kada je rec o prinosnom polozaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu.postuje sve procedure i uprava banke koristeci internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrsi nadzor nad poslovanjem banke. na sta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. testirate zakljucak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. na koji nacin se ne postuju i sta uprava banke preduzima da bi to sprecila. izvestaje i pre nego sto dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego sto ce to znati eksterni revizor. I zato je ovaj deo vazan. Znaci centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po slicnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. zapamtite pravilo da nikada zakljucak ne donosite na bazi jednog pokazatelja. naucili smo to da su aktiva i pasiva. bilo preduzeca ili banke. izvestaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopste ne javljaju 169 . Kada je rec o elementima koji determinisu finansijski polozaj. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Zatim. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. on je taj koji treba da skrene upravi paznju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. prekrsio je proceduru. procedura za otvaranje tekuceg racuna. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. procedura za izdavanje cekova glasi…cek ne moze dobiti lice koje ima recimo minusni saldo na tekucem racunu… ako neko da cekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. da biste mogli da donesete zakljucak o bonitetu ili preduzeca ili banke. Znaci kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je…imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Inace centralna banka slicne elemente ima kada vrsi interno rangiranje banaka. Kada god radite analizu. I on je saradnik uprave preduzeca. Kada kazem procedure. cilj da se taj finansijski i prinosni polozaj ucini jasnijim u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izvestaja.

Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici sve ostalo gubi na znacaju. Jer prosto je odrzavanje likvidnosti uslov opstanka banke. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. U kojoj meri postoji izlozenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. kamatnom i trzisnom riziku.solventnost je likvidnost na dugi rok. Znaci ovi depoziti stanovnistva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeca i zato se ogranicava ucesca depozita stanovnistva u ukupnim depozitima. stanje na racunima nasih komitenata. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima.predstavljaju najstabilniji izvot sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruzenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. valutnom i trzisnom riziku. Kada imate rizik solventnosti. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику 170 . Zasto kazemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama ce biti u teskocama ili vec jeste u teskocama. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlacenje depozita. (премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва. Znaci svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. valutnom . • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима –nastli su tako sto smo depozite koje smo prikupili plasirali nasim komitentima i na taj nacin smo pretvorili nase depozite u nase plasmane. rizikom da mozda necemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • ( рочно трансформисана приосна катива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. ali naravno postojace pokazatelji koje koristite i kod preduzeca i kod banke isto. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкам formiraju se onda kada imamo probleme sa odrzavanjem likvidnosti. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. Dakle kroz analizu zelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izlozena riziku solventnosti. trzisni i kamatni rizik. jer ta sredstva ne mozemo koristiti za izmirenje nasih obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. izvestaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izlozenosti banke riziku solventnosti. • Пласмани банкама na koje naplacujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. Smatra se da ne sme biti vise od 50% depozita od stanovnistva u ukupnim depozitima. onda ako biste pokusali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti mozemo staviti na prvo mesto. Svi koji to procitaju a imaju pare u toj banci trazice da podignu novac.kod preduzeca. valutni. Sta je osnovni cilj analize finan. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su racuni nasih komitenata. kamatni i trzisni rizik dovesce najpre do pada rentabiliteta a tek onda do ugrozavanja likvidnosti banke. Ova aktiva je opterecena rizikom likvidnosti.jer nae donosi nikakav profit. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. Sta se sve nalazi na strani aktive. Ostali rizici kao sto su valutni. Znaci da drzi pod kontrolom ove rizike.

Smatra se da postoje dva tipicna modela po kojima se moze realizovati rizik od nelikvidnosti. Posledica toga bice pojava gubitka. Pogledajte sta ce se desiti ako dodje do naglog povlacenja depozita. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. Znaci imate sa jedne strane one koje povlace depozite a sa druge strane one koji ne placaju i tada imate ozbiljan problem. to je vasa rezerva likvidnosti. Sa jedne strane to moze biti pad izvora a sa druge strane to moze biti pojava nekvalitetnih plasmana. Sa druge strane ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduzim. I obrnuto. ovamo gubim prihode a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi stete koje on ne moze podneti. I da nije dovoljno da vodite racuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi racuna i da imate kvalitativne plasmane. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Njene obaveze prema drugim bankama ce se povecati. Moram da se zaduzim i onda povecavam svoje zaduzenje kod drugih banaka. To dovodi do pada rentabiliteta. znaci na depozitima. FINANSIJSKO IZVESTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izlozena. Znaci to je prvi scenario po kojem banka moze doci u zonu nelikvidnosti. Znaci ja znam da ce 171 . Znaci prvi scenario je naglo povlacenja depozita dovodi do koriscenja rezervi likvidnosti. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. Znaci posto ne mogu da naplatim plasmane meni se smanjuju svoja slobodna novcana sredstva. Sa jedne strane doci ce do rasta troskova kamata koje ce platiti na sredstva koje je pozajmila.• • • • и нагло повлачење депозита) Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo ucesce sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem (у банкама релативно мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaci kako banka moze doci. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. To zaduzenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. Pad rentabiliteta ce svakako nastati. I onda je odvijanje tog scenarija brze. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da biste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. Znaci vi prvo sve sto ste imali kod drugih banaka povucete. a sa druge strane izgubice mogucnost da sopstvene viskove plasira i izvuce prihode po osnovu kamate. Banka nikada ne moze da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. koja je to mera izlozenosti banke rizicima. Povecanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Sta bi bila da naplati. Posledica bi bila da banka ne moze da vrati svoje obaveze. imam rast rashoda po osnovu kamata zato sto sam se zaduzila sa trece strane. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovnistvo naglo povuce svoje depozite. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. znaci nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. kamatni ili trzisni rizik. Ako bi banka dosla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moze da naplati. Ne moze nikada nikada potpuno izbeci valutni rizik. po kom scenariju se moze desiti da banka dodje do nelikvidnosti. I obicno se banka suocava sa rizikom koji proisticu i iz depozita i iz plasmana. gubim prihode po osnovu kamata. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. tada ce banka morati da se obrati drugim bankama za pomoc. Retko kada se u zivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Posto imam gubitke zbog nenaplate potrazivanja sa jedne strane i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. jer ona nema toliko gotovine…jer je ona te depozite plasirala. sta je naredni korak.

Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. zatim na koji nacin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrzan u kreditnom portfoliu. da li su krediti dati privredi. zatim koji su iznosi kredita ukupni i rizicni dospeli po kategorijama duznika. Zasto je vazan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duzniku. Ako su objavljenje uz napomene onda cete citati prvo racunovodstvenu politiku pa onda napomenu. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. prinosni polozaj za likvidnost. znam koje pokazatelje. kako ocenjujete bonitet vasih duznika prilikom koriscenja kredita. Ona ulazi u aranzmane racunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. A onda mozete traziti podatke npr. jer znaju da ta banka odlicno zna komitente sa kojima radi. Znaci beleske ce vam reci koliki su krediti a zatim i koliki su po pojedinim duznicima. Ko sve vrsi analizu finansijskih izvestaja? Kada je rec o banci analizu bilansa banke radice racunovodje. jer su bilansne seme skracene. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moze podneti. Najveci deo podataka naci cete u BS i BU. B.D i E.C. Zatim vodi se racuna. zato sto se u slucaju propasti tog duznika on povlaci za sobom banku. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan.C. ne podatak iz napomene nego citavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu.E. izvestaje. ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeca. Sta to znaci? Kada duznik prestane da placa kredit banka ima obavezu da prestane sa obracunom kamata. kada radite analizu bilo cega.od svih mojih plasmana jedan deo ostati nenaplacen. i prinosnog polozaja banke? To su onih pet izvestaja koji cine godisnji obracun. izracunacu ih sama. u kom sektoru se duznici nalaze. banke da formiraju rezervisanja. i isto tako cete naci podatatak o posebnim i opstim rezervisanjima. u izvestajima o promenama gotovine. To ne znaci da ce banka prestati obracunavati 172 . zatim koliko iznose rizicni krediti. za finansijski.D. Sta je kreditni portfolio? Njega cine svi krediti koje je banka odobrila. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. Znaci analizu nije moguce uraditi bez napomena uz finan. Racunovodja banke bice zaduzen ne samo da sastavi finan. sadrze mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguca bez podataka sadrzanim u napomenama. zatim koncentracija rizika kakva je. Jedino sto je vazno je da vodite racuna. banka trazi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaci za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B.koliko iznose krediti u kojima je prestao obracun kamate. makar tri. Jako je vazno da uocite na koji nacin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. Znaci postoje ogranicenja koliko iznose najveci moguci kredit i banka ta ogranicenja mora postovati. Vrlo cesto kada neka firma zeli da sklopi ugovor sa tom firmom trazice podatke o toj firmi kod banke cija je ona komitet. Znaci oni koji zele da rade sa bankama cenice bonitet banke i u okviru boniteta banke sami ce uraditi analizu bilansa banke.napomene uz finan. analize moci ce da utvrdi osnovne pokazatelje finan. Banka mora da objavi BS.znaci ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. U beleskama cete takodje naci gografski raspored kredita. stanovnistvu ili javnom sektoru. znaci ja to znam da izracunam sama. izvestaje. znaci kredita za naplatu. Vrlo cesto cete citavu napomenu. To sto vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je pocetak zajednickog posla. i u beleskama cete naci podatak o tome. Nema te banke koja naplacuje svaki svoj plasman 100%. Sta cini osnovu za analizu finan. Secate se da sam vam rekla da racunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. ako dajete kredite privredi. Ovde je vazno da utvrdite na koji nacin se utvrdjuje visina rezervisanja. Sta je to sto cete iz napomena uzeti? Napomene ce nam dati informacije o racunovodstvenim politikama. Manje cete koristiti izvestaji o promenama kapitala ali bez napomena ne mozete da uradite analizu.BU. Ima banak koji znaju svoje komitente bolje nego sto oni sami sebe znaju. koliki je iznos dospelih kredita. Znaci kako upravljate. Vi morate vaseg duznika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. izvestaj banke nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog polozaja i da prezentira upravi preduzeca. da radite krajnje savesno. i prinosnog polozaja banke. Videcete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako cete koji plasman klasifikovati.

Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bilo po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. Znaci sada u beleskama mora biti. Znaci on se pojavljuje kao stecajni poverilac umesto banke i ucestvuje u procesu stecaja. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. Znaci imali ste kredit koji je bio kratkorocni ili dugorocni pa je klijent imao teskoce sa placanjem i vi ste mu omogucili produzenje kredita. A onda to mozete razvijati dalje. Kada god analizirate uvek trazite podatke koje su u funkciji analize koju radite. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. nego da cekam da prodje stecajni postupak a ko zna kada ce to biti. ali logika banke je…bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. koje cete beleske koristiti. naravno uz veliki diskont. Imate jako veliki broj belezaka. Sta cete od podataka koristiti. Banke mogu da prodaju svoja potrazivanja. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. kako po dugorocnim. Kako to izgleda po kratkorocnim. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neciju obavezu. Znaci ona ce nastaviti da racuna kamatu i nastojace da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite cija naplata je prestala. Ako zelite da merite valutni rizik. Uzecete mapu valutne strukture. To se dogadja kada imate firme koje su u stecaju. vi morate pronaci beleske koje vama trebaju. Gde se tacno vidi da li cete imati priliv koji ce biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. Koje biste iz prethodno navedenih koristili? Sta bi vas zanimalo? Na bazi cega vi mozete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. I umesto banke postati poverilac firme u stecaju i na taj nacin uticati kako ce i po kojoj ceni ta firma biti prodata. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. Da li cete uzeti beleske u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. za koliko je produzen rok placanja ili dat neki kredit( ne znam kako se zove). pa cete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka ocekuje da uopste nece naplatiti. koji su klasifikovani u kategoriju E. ali mozete prodati kredit. Banke mogu svoja potrazivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. tako se zove beleska. vi odmah kazete…znaci to su oni krediti koje je klijent prestao da vraca i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopste ne budu naplaceni. kupiti jedan takav kredit. 173 . Onaj ko hoce da kupi firmu pod stecajem rado ce od banke. kako po pojedinim sektorima. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. Sta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja.kamatu uopste nego samo znaci da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaze kao prihod. Zatim tu su i znosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. taj kreditni rizik. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleske pruzaju podatak za ocenu tog rizika. Znaci kada vam kaze koliko iznose krediti na koje je prestao obracun kamata. Trebalo bi da jeste. znaci morate biti sposobni da prepoznate koji podatak ce vam pokazati recimo izlozenost kreditnom riziku. Da li je to ucesce gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful