Međunarodni računovodstveni standard jedan-MRS 1

On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadržina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja, standard jedan daje odgovor na pitanje na koji način treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. kako oni treba da izgledaju ne određujući striktno formu već određujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja, dakle ja ću se sada zadržati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiču uređenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu, znači u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme, i između preduzeća da u jednom trenutku na 31.12 bilansi različitih firmi budu međusobno uporedivi. Sta se smatra pod izvestajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reč o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifičnim informacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traži od preduzeća da mu da tačno utvrđene informacije već mora da se zadovoli onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima i zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. U ove izveštaje uključuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obračuna kao što su : izveštaj o poslovanju ili prospekt. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagačima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poželjna, potrebna i isplativa. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze, po pravilima koje ona odredi ( kod nas to određuje Zakon o HOV) izvrsila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. Kada zelimo da emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki položaj firme. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje, što će reći na izveštaje pojedinačnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća, tj na konsolidovane finansijske izveštaje. Kada je reč o delatnostima, da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća određenih delatnosti? Ne, kažemo da su to standardi za javni sektor. Sva preduzeća, banke, finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. Zbog specifičnosti banaka i posebnog značaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan, poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. To je standard broj 30 koji se zove Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija. Za banke važi i standard 1 i standard 30 koji je napravljen uzimajući u obzir specifičnost banaka i značaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. O tome šta je cilj izveštavanja, ko je odgovoran za finansijske izveštaje, koje su komponente, da li treba sastavljati dodatne izveštaje (možemo ali i ne moramo), šta je fer prikazivanje, govorili smo ranije. Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da, zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi, da sadrže sve važne informacije, da su pouzdani i da su uporedivi,tj. da poseduju one četiri kvalitativne odlike. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati?

1

Samo izuzetno. Retko kada će neko preduzeće dozoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Ako bi se tako nešto dogodilo, onda po MRS-1 možemo odustati od primene tog standarda, ali moramo do detalja objasniti zbog čega odustajemo, pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili, a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. Moramo potpuno jasnim učiniti zbog čega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primene određenog standarda. O računovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno, a sada ih pominjemo samo da bismo naučili njihovu definiciju. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifičnih načela, principa, konvencija, pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Zašto su to specifična načela, konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i načela. To je način na koji vi koristite prava izbora koja su sadržana u pojedinim načelima. Ako vam neko načelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. tri moguća pravila priznavanja prihoda -po naplaćenoj realizaciji, po fakturisanoj realizaciji, po principu proizvedenih učinaka to pedstavlja vašu računovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ko čita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. Ako se u nekom satndaru nudi, kao u MRS-16, mogućnost da otpisujete linearno, degresivno i funkcionalno, opet računovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifične politike za vaše preduzeće. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj način, ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno važećim načelima i standardima. Nego su to pravila koja su u načelima sadržana, ali su ponuđena kao mogućnost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. Kada čita izveštaje, i dođe recimo do opreme, on zaključuje da mi vršimo degresivan otpis. To je za njega važna informacija. Kod going koncept principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci, kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncept principa. Onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviđa njegov prestanak. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke.Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš, može doći do ne likvidnosti, a usled ne likvidnosti do stečaja u kratkom roku ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti firma gubi poslove i gasi se. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. Ako firma posluje sa dobitkom, ako ima dobar finansijski položaj, ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije, nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka tačna. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. Firma radi sa gubitkom, a vi kažete firma će nastaviti sa radom, morate objasniti na temelju čega vi takav zaključak donosite. Šta može biti razlog? Možete reći, u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke, ali je uradila sanacioni program firme, vlasnici su odlučili da daju dodatni kapital, poverioci učestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraživanja ili odricanjem od dela svojih potraživanja. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. Aktuarska (obračunska) osnova računovodstva znači da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda, odnosno isplata rashoda. Znači, kada nastane prihod, vi priznajete prihod, i automacki priznajete ili povećenje aktive, ili smanjenje obaveze. Kad priznajete rashod, vi priznajete ili smanjenje aktive, ili povećanje 2

obaveza. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski položaj firme, a ne samo prinosni. Šta znači konzistentnost prikazivanja? Standard jedan kaže morate kontinuirano primenjivati isti način prikazivanja određenih informacija u finansijsim izveštajima. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu ne promenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja- pružanja stvarne slike imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. U koliko to nije slučaj, takve promene se ne mogu pravdati. Ne možete iz čistog hira prikazivati promene svake godine drugačije. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadržinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvođenje novog standarda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao, i ako on na drugačiji način određuje bilansiranje određenih događaja u odnosu na dosadašnju praksu, naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Ali taj razlog se smatra dopustivim, prihvatljivim, jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom odpočeti. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Sta znace materijalnost i agregacija? U finansijskim izveštajima treba iskazati sve važne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. Bez značajne stavke možete sabirati, možete iskazivati zajedno po grupama, vodeći računa kada ih grupišete o njihovoj prirodi. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. Ovo je važno jer kada sabirate bez značajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste važna. Možda pojedinačno gledano dobici na prodaji imovine nisu značajni. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50, dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokažem svako za sebe, to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Ali kada sve to zajedno saberem i kažem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, ta informacija onda ima svoju težinu. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod, a ne moram ići pojedinačno po stavkama. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrđivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi, da li ići na bruto ili neto princip, je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje, to možete uraditi. Samo ako se u standardu kaže da je kompenziranje dopušteno, možete koristiti neto princip. U svim drugim slučajevima koristi ćete bruto princip. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije i kada nisu značajni. Kada vi kažete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko, daj dobitak je razlika između prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti, koje prestavljaju rashod. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadičnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća, i pošto ovi prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije, onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti, rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kažete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako se smatra da time nećete uskratiti važnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. Tu ste vršili saldiranje. Kada dati uporedne informacija? Uporedne informacije dajete uvek. To je važno pravilo. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu, ide podatak za tekuću godinu, a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Kada gledate samo jedan bilans vi možete upoređivati tekuću sa prethodnom godinom. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu, i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uočiti razvoj visine date pozicije. Zahtev za 3

u napomenama. odnos između dobitka i kapitala). tj.rezultat ostvaren u periodu od 1. Dopušteno je međutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. I uvek mora stajati u kom periodu. Kada je bila hiperinflacija 93 ovde. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u određenom vremenskom periodu. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. Standard 1 kaže da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište. tj. Kod banke je na prvom mestu gotovina i 4 . možete vi ići u dublje raščlanjavanje ako hoćete. Objavljivanje finansijskih izveštaja za veika preduzeća je obaveza. prvo će stajati gotovina. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi država za njega. bilans vama ništa ne znači. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji označava se izvestajna valuta. Kao što vam fotografija bez datuma ne znači mnogo. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. Period je relevantan za bilans uspeha. odnosno naziv subjekta o čijem je bilansu reč. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matično preduzeće. Možate vi dati formu kakvu hoćete. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. Zatim mora stojati naznaka da li je reč o bilansu koji je sastavljen za pojedinačno preduzeće ili je reč o bilansu grupe. Bilans je kao slika. sta mora da stoji? Prvo mora da stoji čiji je to bilans. za izveštaj o novčanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. u dinarima. Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda. Znači naj kasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. pretvarali smo bilanse u marke. Finansijski izveštaj mora sadržati dan bilansa ili period. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. Zatim mora stajati dan bilansa. Bilans bez dana je ne važeći bilans. standard jedan neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. Takav bilans imaju banke. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o čijem je izveštaju reč. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. Bilans stanja je trenutna slika. kao što je to kod nas. bilansu uspeha( odnos između prihoda i rashoda. a evro nije crnogorska valuta. Sta još mora stajati? Mora stajati izveštajna valuta. Morali smo prevesti u neku čvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. kao fotografija napravljena u određenom trenutku. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. kao uzveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obično u inflatornim uslovima. Ali u standardu 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrži. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. a na dnu osnovna (stalna) imovina. u dolarima).pružanjem uporedivosti podataka ne odnosi se samo na finansijske izveštaje.12 do 31. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. nego se odnosi i na napomene uz finansijske izveštaje. to je stvar vašeg izbora.12. Kod konsolidovanih bilansa( kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja ustvari centar grupe. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu podvojene. Prvo da bi se uradila indentifikacija izveštaja. kad god smo hteli da radimo neku analizu. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. tako vam i bilans bez datuma ne znači mnogo.

različita je i visina poreza. Spoljni akcionari označavaju se kao manjinski akcionari. Dato je u pasivi jer može biti ili potraživanje ili obaveza.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko raščlanjena. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu različiti. rezervisanja 4. dobavljači 2. U pasivi su dospele obaveze. postojenju i opremi Pod nekretninama se misli na zemljište. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. potraživanja od kupaca i ostala potraživanja 5. tada firma A ima kontrolu i većinsko učešće u fimi B. a koliko pripada akcionarima.6. potraživanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 Reč je o standardu koji niko ne primenjuje. Kod preduzeća je obično obrnuto. manjinskog interesa nema. upisani kapital i rezerve 5 . a na kraju sopstveni kapital. podatke o učešćima u kapitalu drugih lica po NB Ovi podaci: 1. 6. krediti. pa onda stalna sredstva. a ako smo platili manje imamo odloženu poresku obavezu. 2. Ako firma A ima 75% kapitala firme B. zalihe Obrtnu imovinu čine: 4.5. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoročnim plasmanima 3. Manjinske akcionare imamo kada matična firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne sto postotno učešće. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazujeučešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Ovaj standard se bavi odgođenim poreskim obavezama.2. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. 3. podaci o nekretninama. To je jedan dosta plitak stepen raščlanjavanja stalne i obrtne imovine. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6.gotovinski ekvivalenti. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: U aktivi: 1. Ako smo platili više imamo odloženo poresko sredstvo. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema. pa plasmani. odnosno poreskim sredstvima. ali nije potpuni vlasnik. I kada izveštavamo dužni smo da u bilansu grupe iskažemo koliko kapitala grupe pripada matičnoj firmi A. U pasivi: 1. manjiski interesi On se ne pojavljuje kod pojedinačnih preduzeća. uzeti krediti 5. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju čine firma A i firma B.7. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. ali se to predstavlja minimum. 4. ostale finansijske delove imovine 7. pa dospeli krediti. Najmanje mora ovo. On se bavi odnosom između poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrđivanje trgovinski poslovni bilans.

prevoza.MRS-38 Nematerijalna ulaganja Bilans stanja Aktiva 1. Rezervisanja 3. onda ih 6 . PVR Pasiva Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa načelom istorijskog troška. Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine stečene kupovinom i obaveza. napravljen je ugovor o kupoprodaji. carine-kažemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. Sopstveni kapital 2. dok se sopstveni učinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi ) procenjuju u visini cene koštanja. Dugoročne obaveze 4. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaču za kupljeno sredstvo. osiguranja. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. Ima veze sa izmirenjem obaveza. onda ti troškovi ne treba da budu uračunati u cenu. 4. a ako je reč o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preče kupovine i traži poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. Prvo pitanje koje se može postaviti kada je reč o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uračunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljača (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. 8. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. niti sa nabavkom neposredno. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraživanja Gotovina AVR 1. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. montaže. Imovina stečena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. 5. 3. vrednost bilansnih pozicija se može utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. da li troškove rušenja građevinskog objekta koji se na njemu nalaze uračunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima računalo u trenutku nabavke. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi a koji će neminovno nastati biti uračunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni činjenice da je spor moguć i da će možda takvi troškovi nastati. da bi sredstvo bilo uskladišteno. Zavisni troškovi nastaju i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. Slično pitanje je i kod kupovine zemljišta. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. istovara. U koliko pri utvrđivanju kupovne cene nismo očekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. onda takve troškove treba uračunati u nabavnu cenu. A to znači ako je reč o materijalu. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. Kupujemo zemljište. 2. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. Kratkoročne obaveze 5. Zašto ne i kasas konto kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljačima. 6. 7.

a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. U koliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niža od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. Procentualno 60 000/180 000 je 33. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. pa kao zavisni trošak računamo samo onu razliku koja nije pokrivena. B 30 000. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. Onda kod takvih kupovina utvrđujemo koliko na tržištu vredi takva linija. Zatim ćemo izračunati koliko je procentualno učešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. U koliko postoji isplata ili doplata. jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinačno. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. Država želi da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim područjima. U koliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinačnih mašina iz ove linije. onda u zavisne troškove uračunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno). C 90 000. dobijamo sredstvo čija je vrednost 90. to je fer vrednost datog sredstva. Ne onog koje smo primili. Mi na tržištu možemo saznati vrednost svake mašine pojedinačno. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. Posto te vrednosti nisu jednake. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 000 košta 50 000. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. polovinu plaća država. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. Država će često dati za svako investiranje u pograničnim područjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000.B 20 000. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16.računamo.67%. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. a 50 000/180 000 je 50%. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati. Država ima interes da zadrži stanovništvo u pograničnim područjima. mi ćemo tražiti doplatu od 10. onda ne. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Mada obavljanje aktivnosti u područjima koja nisu nešto naručiti dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Vrlo često one podržavaju preduzeća u određenim namerama. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo često države u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Onda je mašina A 40 000. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. U koliko nema doplate.nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Ako se vrednost sredstva stiče razmenom. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo određeni prihod. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Često se desava da se prodaje čitava proizvodna linija koju čine tri međusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. ali u koliko smo naknadno odlučili da rušimo. a sa 7 . onda se njegova vrednost određuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinačnu mašinu koja čini deo te proizvodne linije. a C 60 000. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i želimo da je uvedemo u naše knige. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos.33%. 38 i 2. Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane imaćete niže troškove i viši rezultat. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda. nego onog koje smo mi dali. 30 000/180 000 je 16. da se ono ne iseljva. Dajemo sredstvo čija je vrednost 100.

Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. inicijalno vrednovanje imovine. I rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS-20. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. obračunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traži da se dotacija tretira kao odloženi prihod. U praksi se najčešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. onda će. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv naknadno procenjivanje imovine o kojem cemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija a sada zelim da vam pokzem jos jedan problem koji moze da se javi pri procenjivanju a to je: 8 . Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. zavisni troškovi nabavke koji su zajednički za sva sredstva iz te nabavke. Kakav će to uticaj imati na vas račun uspeha? Konačno dejstvo na naš račun uspeha imaće 10 000 troškova amortizacije. On traži da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobičajeni način. vrednost mašine 100 000.druge strane angažovani kapital će biti manji. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10 000. a ne da nam ga je dala država da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom području. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. Oni će često u fakturi osiguravajućeg društva i naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti čak podeljeni na pojedinačna sedstva. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se količina ili težina sredstava. iako su oni 20 000. vek trajanja mašine 5 godina. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod.2004. Šta je naredna mogućnost. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od čega će zavisiti visina troškova? Od težine. 09. nego carini mašinu po mašinu. Prosli put sam pocela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeca. On se zove državne pomoći. Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i iako ako se ide na stvarna troškove. Za troškove utovara. Ako ste dobili dobili 50 000 dotacije. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. jer će se u tom slučaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. a druga 5t.11. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloženi prihod u pasivi i svake godine kada obračunamo pun iznos amortizacije. kako izvršiti njihovu podelu nasredstva koja su pribavljena u toj nabavci?Ako se jedna nabavka odnosi na više različitih sredstava. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niža neo sto bi bila. Objasnila sam vam sta je to nabavna vrednost I zavisni troskovi nabavke I kada pojedini zavisni troskovi tj izdaci za sticanje mogu biti ukljuceni u nabavnu vrednost. a ne ka povećanje kapitala. kao kod materijala. dele se na racionalnoj osnovi. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niži (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji način odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva. ali prihode povećavamo za 10 000. To je neto rezultat prihoda i troškova. Ne možemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. jer carina nikad ne carini sve mašine. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. To nije dobro rešenje.

koza ce biti materijal direktne izrade ali razlika u ostalim troskovima je posle presvuci meblom I kozom nije bas isto. Ili zahteva neke 9 .Znaci za visinu takvih izdataka izvrsice se povecanje vrednosti sredstva.to je poseban pojedinacni trosak. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trosak tj.Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. Znaci kazemo da su to troskovi koji imaju sposobnost aktiviranja. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi cete za vrednost izdataka povecati vrednost sredstva. Kada utvrdjujete cenu kostanja onda provo treba da indetifikujete troskove koji mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. U shvatanju ekonomije preduzeca sposobnost aktiviranja imaju: 1. To je potpuno isto pravilo koje vazi I za vrednost osnovnih sredstava . da dovedu do smanjenja troskova koje to sredstvo izaziva . Sta smo radili sa troskovima obrade I dorade?Mi smo povecavali vrednost materijala. Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj biste u potpunosti promenili namenu onda takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogucnosti za ostvarenje nekih buducih ekonomskih koristi.Znaci kada je rec o izdacima za tekuce odrzavanje sredstava kada je rec o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja znaci oni ce uvek nesporno biti tretirani kao trosak odnosno rashod perioda.da povecaju kvalitet proizvoda koji se koriscenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. znaci ako ce iz tog izdatka u buducnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Pod cenom kostanja podrazumevaju se troskovi proizvodnje nekog ucinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda ili to je zbir troskova proizvodnje uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. rashod datog obracunskog perioda. Kada ce postati ti izdaci trosak? Oni ce biti rasporedjeni kao trosak na preostali vek trajanja sredstva ako je rec o osnovnom sredstvu tj. sredstvu ciji je vek trajanja duzi od godinu dana. Zasto? Zbog toga sto je evidentno da ce takvi izdaci u buducnosti doneti preduzecu ekonomske koristi a to znaci da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo.Ali ako su izdaci sracunati na to da izvrse znacajno produzenje veka trajanja sredstva. zarade izrade. Dobijete porudzbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koza. Cena kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina odnosno sadrzina cene kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina.PROBLEM TRETMANA NAKNADNIH IZDATAKA Znaci kada ste stekli neko sredstvo vec ga koristite a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci I onda se uvek kod sastavljaca finansijskih izvestaja javlja pitanje sta raditi sa ovim izdacima. Ne samo koza kao materijal. troskovi materijala za izradu tj direktan meterijal 2. secate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom I doradom povecava vrednost materijala. Primer: proizvodite namestaj I uobicajnja garnitura koju radite je presvucena meblom. Sta biva kada mi kupimo zalihe. nabavnu cenu a onda te zalihe posaljete na obradu I doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. Znaci sadasnja vrednost sredstva cete povecati za vrednost izvrsenih izdataka. posebni pojedinacni troskovi. to je trosak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom I koji se za njega moze direktno vezati a nije uobicajan za neke druge proizvode. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Secate li se materijala na obradi I doradi koji smo radili u prvoj godini. formifamo njihovu nabavnu vrednost . Da li ove izdatke treba tretirati kao trosak odnosno rashod perioda u kome su nastali ili mozda za visinu tih izdataka treba povecati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji 3. Drugo merilo vrednosti imovine je CENA KOSTANJA. Odgovor na ovo pitanje se formulise na bazi onih pravila za priznavanje sredstava.

Postoi mogucnost I da se neki troskovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora a ne kao obaveza. Sta to znaci. Imate faznu proizvodnju I napravite poluproizvod u on se dalje skladisti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu I sve tako…Troskovi skladistenja ovih poliproizvoda u fazama izrade proizvoda mogu biti ukljuceni u cenu kostanja zato sto su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. sve preko toga nece biti uracunato u cenu kosanja.Kao sto su amortizacija koja se vremenski obracunava. Kada je rec o troskovima skladistenja mogu biti ukljuceni u cenu kostanja samo ako se odnose na skladistenje medjufaznih proizvoda. Sta znaci troskovi konverzije. troskovi odrzavanja masina jesu troskovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opste troskove. posebni pojedinacni troskovi.Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli opste za poslovanje ne to je kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda otuda kamata postaje direktan trosak proizvodnje I moze biti ukljucen u cenu kosanja.time se bavi standard 23 koji se zove troskovi pozajmljivanja I koji dopusta ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza I odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. Samo ono troskovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja I ukljucuju se u cenu kostanja. samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda I 10 . Proizvodnju nije moguce organizovati ako nema skladistenja poliproizvoda izmedju pojedinih faza. osvetljenja. Mi znamo da se masina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. 4. Primer: pravite palacinke I prospete mleko. Ostali troskovi skladistenja kao sto su skladista materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. Zato sto se ti troskovi mogu direkto vezati za objekat odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troskove. Osim troskova materijala. to ne mozete uracunati u cenu kostanja to ima tretman rashoda.posebne nacine izrade. to su troskovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. Znaci koliko mene kosta prerada tog materijala u gotov proizvod. Koji se troskovi ne mogu ukljuciti? Ne moze se ukljucit van standardna potrosnja. To znaci da vi cenu kostanja utvrdjujete u visini troskova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo sve ono sto potrosite preko toga ne mozete ukljuciti u cenu kostanja. I zato oni imaju sposobnost aktiviranja. opsti pojedinacni troskovi) cine cenu kostanja. zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji ali rade u proizvodnje kao sto je zarada poslovodje. posebni pojedinacni troskovi I opsti troskovi proizvodnje se cesto nazivaju troskovi konverzije. To su troskovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. znaci kredite kojima cete vi kupiti materijal. troskovi grejanja. U te troskovi koji mogu biti ali ne moraju ubrajaju se recimo troskovi finansiranja. opsti troskovi proizvodnje. Oni ce reci standardna cena je ta ali ako hocete jos to onda ce cena biti ta I ta jer to je pojedinacni trosak koji se moze vezati za pojedinacni proizvod. troskovi projektovanja I nadzora. Da li se jos neki troskovi mogu ukljuciti u cenu kostanja? U nekim standardima dopusta se da se u cenu kostanja ukljuce I drugi troskovi uz uslov da su on izazvani neposredno datim proizvodom. recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. troskovi zarade. To su troskovi prerade. proizvesti proizvod I onda taj proizvod izvesti ali kao zalog dacete vasa inopotrazivanja ili cete nam ustupiti deo vaseg deviznog priliva.To nije nesto sto ste vi morali da potrosite da bi napravili palacinke.u gradjevinarstvu gradjevinska firma ce uvek u cenu kostanja nekog objekta uracunati I tosak projektovanja I trosak nadzora tog objekta. To prosuto mleko je vanstandardna potrosnja . Troskovi finansiranje.Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moze biti ukljucena u cenu kostanja. Naravno troskovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda jer se ne mogu direktno vezati za ucinak. U MRS-1 troskovi direktnog materijala I troskovi konverzije ( troskovi direktnog rada.

koje grupe troskova I odredjuje da li ce u cenu kostanja uci stvarni ili planski trosak. Sistem obracuna troskova odredjuje koje cemo troskove ukljuciti u cenu kostanja. Znaci nece biti ukljuceni opsti fiksni troskovi proizvodnje. Ako se opredelimo za sistem obracuna po punim troskovima proizvodnje onda ce kalkulacija ce izgledati: troskovi direktnog materijala + troskovi konverzije. Primer:proizodimo veliki broj proizvoda.za 120 to cemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. troskovi skladistenja. grejanja na jedinicu proizvoda. Kalkulacija izabrane troskove po sistemu rasporedjuje na jedinicu ucinka. uvek SISTEM OBRACUNA TROSKOVA Odnos izmedju sistema obracuna troskova I kalkulacije. 11 . Jer tamo nemamo cenu kostanja prodatih proizvoda. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troskove perioda svodite na troskove prodatih proizovoda. Da li ce biti ukljuceni posebni pojedinacni troskovi?Hoce jer su I oni varijabilni trosak. postoje sistemi obracuna po stvarnim I sistemi obracuna po planskim troskovima. To je veza jer od odabranog sistema zavisi sadrzina kalkulacije. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troskove I oni iznose 100 I ako kazete da imate povecanje vrednosti zaliha od 20 to znaci da su nam zalihe gotovih proizvoda I nedovrsene proizvodnje vece na kraju nego na pocetku za 20. Sta je razlika izmedju njih. ako cenu kostanja utvrdimo u visini varijabilnih troskova nego na bazi pogresnog kljuca utvrdimo alokaciju fiksnih troskova I utvrdimo pogresne cene kostanja Sta se sve vrednuje u visini cene kostanja? • Zalihe nedovrsene proizvodnje • gotove proizvode • rashode izazvane prodajmo gotovih proizvoda ako imamo metodu troskova prodatih ucinaka ( metoda obracuna rezultata) Sta mislite da li tacnosta kalkulacije cene kostanja ne utice tacnosta rezultata ako obracun vrsimo metodom ukupnih troskova. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha. Ako se opredelite za sistem obracuna po varijabilnim troskovima sadrzina kalkulacija ce biti: troskovi direktnog materijala. Imamo korekciju vrednosti zaliha a nju utvrdjujemo prema ceni kostanja. troskovi prodaje. vanstandardnu potrosnju 2. troskovi uprave 4. troskovi direktnor rada I samo opste varijabilne troskove. Sistem obracuna ce nam reci koliko iznose troskovi po nosiocima troskova a kalkulacija po jedinici ucinka. osim ako je medjufazno skladistenje 3. Jako je tesko da nadjemo kljuc da rasporedimo troskove amortizacije. Za troskove uprave vazi kao pravilo ali samo kao izuzetak mozemo ukljuciti u cenu kostanja. razlicite vrste u razlicitim kolicinama. Troskovi prodatih proizvoda izose 120. Raspored fiksnih troskova proizvodnje na jedinicu ucinka moze biti tesko pronaci kljuc koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troskove na proizvode. A sta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha. Znaci visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene kosanja. Ako od ukupnih troskova oduzmete troskove sadrzani u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troskove prodatih proizvoda I oni su 80. to je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Znaci sta ne mozemo ukljuciti u cenu kostanja: 1. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati I fiksne troskove proizvodnje tretirati kao rashod perioda nego pogresnom alokacijom transformisati cenu kostanja ucinaka proizvodne. Zasto se bira kalkulacija po varijabilnim troskovima? Kada imamo problema sa alokacijom opstih fiksnih troskova. Smatra se da je manja steta ako ne utvrdimo alokaciju uopste .troska uprave mogli biste izvrsili ukljucenje I troskovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja I oni se uvek tretiraju rashodima perioda.

SISTEMI OBRACUNA TROSKOVA Ako imamo obracun po stvarnim troskovima onda u cenu kostanja uracunavamo stvarno nastale troskove. KALKULACIJA PO VARIJABILNIM TROSKOVIMA: 1. Opste troskove proizvodnje koji se sastoje iz opstih fiksnih troskova I opstih varijabilnih troskova. uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta I onda kazemo da je to nas standardni kapacitet. troskove direktnog materijala 3. Posebne pojedinacne troskove 4. PUNA KALKULACIJA: 1. Opste varijbilne troskove Ne sadrzi opste fiksne troskove proizvodnje I niza je od pune za njihov iznos. jer tu postoji pravo izbora mi mozemo vrednovati ili po punojceni kostanja ili po varijabilnoj ili teorijski po pojedinacnoj Smatra se da je puna cena kostanja gornja granica cene kostanja Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troskovima. posebne pojedincne troskove Znaci potpuno iskljucuje opste troskove proizvodnje. STANDARDNI KAPACITET Kada radimo planiranje nikada ne uzimamo tehnicki kapacitet vec se polazi od ocekivane proizvodnje u narednom periodu. Kalkulacija po posebnim pojedinacnim troskovima po opstoj oceni ne treba da bude koriscenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izvestavanju. To je jedina razlika.To je u skladu sa nacelom uzrocnosti jer proizveden proizvodi nisu izazvali te troskove. troskove direktnog rada 2. I zbog toga sto korekciju prikazujete preko cene kostanja vi prkticno I ovde preko tacnosti cene kostanja odredjujete tacnost periodicnog rezultata. KALKULACIJA PO POSEBNIM POJEDINACNIMA TROSKOVIMA Ona obuhvata: 1. ne po visini . Troskove direktnog rada 3. Ako imamo obracun po planskim troskovima u cenu kostanja bice uracunati samo planski troskovi a to znaci da ce sva prekorecenja troskova biti tretirana kao rashod perioda kao I troskovi neiskoriscenog kapaciteta.Zato sto se smatra da bi tako utvrdjenja cena kosanja bila preoprezno odmerena. Troskove direktnog materijala 2. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troskove minus troskove u neprodatim zalihama ili plus troskovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljucivo kao trosak prodatih proizvoda I nemate podatak o ukupnim troskovima. Znaci to nije nas najveci moguci kapacitet nego kapacitet koji preduzece koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda I koji je uvek redukovan u odnosu na tehnicki za gubitke koji nastaju kod izvrsenja remonta. DONJA I GORNJA GRANICA CENE KOSTANJA Kada biramo cenu kostanja. Uvek ce rezultat biti isti.Ove dve metode razlikuju se samo po nacinu prezentiranja rashoda. Troskove direktnog materijala 2. 12 . Posebne pojedinacne troskove 4. samo izuzetno je to moguce. Smatra se da cene na trzistu nikada nece pasti ispod varijabilnih troskova. tada svi neiskorisceni fiksni troskovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. Troskove direktnog rada 3.

to vazi samo za prvo kolo akcija.BILNSIRANJE STALNE IMOVINE Neuplaceni a upisani kapital Nalazi se na prvoj mestu na strani aktive. Interesi poverioca koje drzava treba da stiti zasticeni su tome sto svaki poverilac ima pravo da za naplatu svog potrazivanja zahteva prodajom celokupnom imovinom vlasnika. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzece jer ono ima svojtvo pravnog lica ali u sustini odgovornost je na vlasnicima. Neogranicenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeca I ortackih drustava dog ogranicena odgovornost se odnosi na vlasnike drustava kapitala tj. Kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu sopstveni kapital preduzeca niti je propisan niti je stalan jer se smatra da je neogranicena odgovornosr vlasnika dovoljna garancija poverioca.ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. simultano upisani kapital je jednak uplacenom 2. kada drzava zeli da olaksa osnivanje novih firmi.rec je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja.rec je o drustvu kapitala 2. Ako izdajemo drugo. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje?Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeca. Kod ovih preduzeca ce kapital biti iskazan u visini upisanog kapitala a da li ce upisani kapital biti jednak uplacenom to zavisi od nacina osnivanja drustva kapitala: 1. I posto je neto imovina garantna supstanca a ne ukupna imovina vlasnika drzava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala I insistir na stalnosti tog kapitala.trece kolo akcija nema neuplacenog a upisanog kapitala.. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu placati na rate. Znaci mozemo imati drustvo kapitala a da nemamo ovu poziciju ako je drustvo osnovano simultano. Stalnosti u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu. Dakla. Iduci tom logikom drzava ne propisuje visinu ulozenog kapitala niti zahteva ne njegovoj stalnosti. A poverioci mogu u naplatu svojih potrazivanja traziti samo u visini imovine kojom raspolaze preduzece. drustava sa ogranicenom odgovornoscu I akcijskih drustava. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali a jos nisu uplatili bice iskazano preko pozicije neuplacen a upisn kapital Zakljucak: Ova pozicija se moze javit samo kod drustava kapitala I samo onda kada se drustva osnivaju sukcesivno. Znaci vlasnik odgovara ne samo imovinom ulozenu u preduzece nego celokupnom svojom imovinom pa je otuda sa stanovista poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeca ili kao privatna imovin vlasnika. sukcesivno upisani I uplaceni kapital nece biti jednaki jer ce vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. 13 . Jedna od kljucnih karakteristika je odgovornost vlasnikaOna moze biti neogranicena I ogranicena. Sto znaci da se u knjigama takvih preduzeca kapital vrednuje u visini uplacene vrednosti odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trecim licima koji nastaju iz poslovanja odgovaraju samo onom imovinom koja je ulozeno u preduzece. Kada uzmemo bilans firme I na vrhu aktive vidimo ovu poziciju najmanje dve stvari mozemo zakljuciti: 1. Odgovornost je vazna zato sto od stepena odgovornosti zavisi nacina formiranja kapitala preduzeca.

Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih a neuplacenih akcija ili udela. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. Taj uplaceni iznos je polovina od 100 ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj 50% od upisani akcija. A ako akcionar ne moze da uplati u opste mozemo njegove akcije prodati nekom drugom a njemu cete vratiti uplaceni iznos umanjen troskove koje smo imali zato sto smo trazili novog akcionara. a akcije I udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednosti onda ce se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. Ova pozicija se moze razdvojiti protekom vremena na dve.Zato kazemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Mi kazemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala zato sto nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital svodi na uplaceni iznos a to je 70. I to sto se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. Pokazuje potrazivanje koje drustvo ima prema onim akcionarima koji su upisali a jos nisu uplatili punu vrednost akcija. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. karakter potrazivanja. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bice iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija . Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duzni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. a na strani aktive neuplaceni upisani kapital 30. Na tzv zahtevane uplate ili uplate koje su trazene od onih uplata koje jos nisu dospele za placanje.One se u bilansu nalaze jedna naspram druge I uvek zajedno citate te dve pozicije. unutar te dve godine prema odluci o emitovanju akcije ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvrsiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzecu. Na taj nacin mi korisnicima finansijskih izvestaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplacenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15 a 15 ce biti uplaceno za narednih godinu dana. Mogucnost isplate na rete odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija a ne I na azio. 2. 14 .I to je razlog zasto se nalazi na strani aktive. Za korisnika finansijskog izvestaja bitna su oba podatka. Ovde ne moze ako smo npr upisali 100 akcija I uplatili 50 da dobijemo 50 akcija. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. Posto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme . Ako je taj podatak ne pokazemo posto je rec o dvogodisnjem periodu u kome ce se taj iznos pretvoriti u gotovinu mi uskracujemo analiticara o tome kada se ocekuje naplata I to je razlog sto se ova pozicija deli na dva dela. Taj iznos koji se zahteva moze se iskazati kao podpozicija neuplaceni upisani kapital ili u okviru pozicije ostla potrazivanje sto se cesce radi. To je potrazivanje firme prema vlasnicima. To je iznos koji ce biti pretvoren u gotovinu. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija imamo azio I ona se mora evidentirati u celini. jer vidi sta ce u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Ovde ne mozemo izvrsiti otpisivanje potrazivanja ali mozemo za kasnjenje u placanju zaracunati kamatu kao kod svakog drugog potrazivanja. Primer:Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari moraju uplatiti polovinu od neuplacenog a upisanog kapitala I ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izvestaja onda neposredno nakon dana bilansa smatralo u skadu sa principom jasnosti da dospelo potrazivanje bude iskazano posebno . Tada se testira kolika je verovatnoca da ce svi akcionari uplatiti upisane akcije. I koliko je upisano jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom ce ta firma u nekom trenutku raspolagati a uplaceni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi.To znaci. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako cemo bilansirati ovu poziciju? Posto je rec o neuplacenim upisanim akcijama I udelima . To je vazno kod analize likvidnosti.

Promena cilja menja klasivikaciju. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganja (I da li ih treba prikazati u finansijskim izvestajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izvestaji. Ona nam kaze da nije potrazivanje I nije gotovinu (monetarna sredstva). Primer: proizvodimo masine I one predstavljaju nase zalihe odnosno obrtnu imovinu ali ako hocemo da je koristomo u procesu proizvodnje ona postaje nasa stalna imovina. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugorocno vezana I tada je stalna imovina ili hocemo da je prodamo u roku kracem od godine dana ili je koeficijent obrta veci od 1 onda je to obrtna imovina. Jednom izvrsena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek.Za klasifikaciju imovine na stalnu I obrtnu relevantan je cilj tj sta ko zeli sa nekom imovinom. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moze biti klasifikovana I kao stalna I kao obrtna. Ovo su nam dva kljucna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna.Ne mozemo otpisivati jer bi to znacilo smanjenje osnovnog kapitala I to je jos jedna specificnost ovog potrazivanja koja jeste potrazivanje ali se ne moze otpisivati kao svako drugo potrazivanje. to su sredstva koja su neopipljiva I koja nemaju svoju vrednost I da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati kao rashod perioda u kome je to sredstvo pribavljeno.I ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci I takve akcije predstavljaju nasu dugorocnu tj stalnu imovinu. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojim se stalna imovina javlja NEMATERIJALNA ULAGANJA To su nemonetarna sredsva koja nemaju fizicku supstancu tj ona se neopipljiva. KAKO SE RASCLANJUJE STALNA IMOVINA 1.standard 38 Ova definicija opisuje karakteristike I namene nematerijalnih ulaganja.ona moraju imati karakteristike da bi mi rekli ovo je patent ili licenca. Ako nema ove pozicije znaci da je ceo upisani kapital uplacen. Njegovim koriscenjem prduzece moze ostvariti neke ekonomske koristi u buducnosti. KADA SE OVA POZICIJA GASI Kada se izvrsi uplata. Promene cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. Ako podjemo od statickog cilja a to je iskazivanje tacne imovine preduzeca onda cemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati . Ako kupimo akcije da bismo ih prodali u narednih mesec dana jer smatramo da ce kurs na berzi porasti to je kratkorocna hartija od vrednosti. materijalna ulaganja 3. Primep: kupimo akcije neke firme. Kod dinamicke teorije ciji je cilj tacan obracun periodicnog rezultata smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu I zbog cinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u buducem periodu treba izdatak koji je ucinjen kao trosak rasporediti na 15 . Ili ako imamo ucesce u nekoj firmi to je nas stalna imovina I samom odlukom da hocemo da je prodamo ona je pretvara u obrtnu. STALNA SREDSTVA U standardu 1 stalna sredstva se definisu kao ona sredstva ciji je predvidjeni vek trejanja duzi od 12 meseci odnosno sredstvo cije se otudjenje ne planira u narednih 12 meseci I otuda zakljucak da je rec o sredstvima koja se koriste visegodisnje. ona moraju imati sposobnost prepoznavanja I da imaju sposobnost da budu koriscena ili u proizvodnji ili za snabdevanje robama ili uslugama ili da budu predmet iznajmljivanja ili da se koriste za administrativne svrhe. nematerijalna ili imaterijalna ulagannja 2.

POD KOJIM USLOVIMA SE NEKO MATERIJALNO DOBRO MOZE PRIZNATI TJ. Kada je rec da utvrdimo koliko nas kosta stvaranje patenta koji ste vi stvorili a ne kupilil. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup.2004 INDETIFIKACIJA NEMATERIJALNE IMOVINE Indetifikacija se vrsi da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-will odnosno poslovne vrednosti I iskazati kao poseban oblik imovine. AKTIVIRATI 1. To je takodje opsti uslov koji vazi za svako sredstvo 3. I standard 22 koji se zove poslovne kombinacije. Ali ako kupujemo patent on na nas prenosi monopol koriscenja tog izuma. Primer/imamo autobus I prihod ostvarujemo od prodaje karata I lako ih mozemo utvrditi ali ako forimiramo web site ne znamo koliko ce on doneti koristi u buducnosti. Nabavna vrednost za one koje smo kupili I cena kostanja za one koje smo generisali. mogucnost indetifikacije I na njemu se posebno insistira.onda smo mi novi vlasnij patenta I samo ga mi koristimo. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisani sredstava javlja se veliki problem da itvrdomo sta je cena kostanja tog vase patenta jer je veliki broj patenta razultat zajednickog istrazivanja. onda je sigurno da je ono izdvojivo I da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je rec. Znacemo da ce doneti ali ne I koliko MERENJE VISINE IZDATAKA ILI ODREDJIVANJE VREDNOSTI Imamo dvojaku situaciju Za sva nematerijalna sredstva koja sticemo kupovinom odredjivanje vrednosti je potpuno indenticno kao I kod materijalnih ulaganja.11. 16 . Ovde se moze postaviti pitanje sta je to. prikazati ih kao sredstvo I potom kroz sistematsku I racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troska obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamicke teorije koja je danas dominirajuce. da je moguce pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. Znaci treba aktivirati ove izdatke tj. KOJI SU STANDARDI KOJI SU MERODAVNI ZA PRIZNAVANJE NEMATERIJALNIH ULAGANJA Kljucni standard ja 38 koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. Ispunjenost sva tri uslova ovde se obezbedjuje teze nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. Zato sto nastaje kao posledica kupovine preduzeca. Zasto je on u ovom standardu. znaci visinu izdatka koja je ucinjena za njeno sticanje. 11. Razlika izmedju patenta I licenece kada ih kupujemo Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo koriscenja njegovog pronalaska mi smo samo jedan od korisnika. da ce postojati izvesnost da ce po osnovu koriscenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u buducnosti to je opsi uslov koji vazi za svako sredstvo 2. I zbog toga cesto ne mozemo neki nas pronalazak aktivirati. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrsi uz pomoc sledecih kriterija.periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od koriscenja datog sredstva. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako znamo tacno sta smo platili za licencu ili patent ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. On moze prodati kome god hoce. Dodat jer je rec nematerijalnim ulaganjima. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill kao oblik nematerijalnih ulaganja.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogucnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moze ocekivati priticanje ekonomske koristi u buducnosti. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaci da postoji mogucnost indetifikacije ovih dobara. Sta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno sirok, tako da cemo sresti u mrs samo najznacajnija imaterijalnja dobra tj samo ona koja se najcesce javljaju, ali time spisak nije zakljucen time se ne navode sva imat. dobra ali se navode ona koja se javljaju najcesce. U imaterijalna dobra koja se najcesce javljaju ubrajaju se: • Know-how ili naucno tehnicko znanje • Licence • Patenti • Autorska prava • Liste kupaca • Koncesije • Poslovna vrednost • Uvozne kvote • Dozvole za ribarenje • Trgovacke marke ili znaci • Kompjutersi softver • Pravo na prikazivanje filmova • Na emitovanje muzickih zapisa Primecujemo da najveci deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Na primer:potrazivanja. To je pravo na naplatu odredjene sume novca I iskazuje se kao posebna bilansna pozicije. Sa druge strane kada imao odredjenu trgovacku marku ili kompjuterski softwer , to je esto sto je zapisano na materijanom nosiocu. Kada je taj softwer imaterijano dobro, kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Ali taj nosilac je mnogo manje vazan od onoga sto na njemu pise. Sadrzina onoga sto je tu , to je imaterijalno dobro, a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra, vazno je da to pravo bude zasticeno. Znaci nece svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Zasto? Zato sto ako nista zastitili sopstveni pronalazak, ako nemate monopol na njegovom eksploatacijom , onda vi nemate patent, jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom, a secate se da se sredstvo definise kao resurs nad kojim preduzece ima kontrolu.Ako ne postoji pravna zastita ne postoji kontrola I nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. Posto je spisak imaterijalnih dobara veoma sirok, postoji vise kalasifikacija za njihovo razvrstavanje I postoji vise kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Pa imamo podela prema tome da li su odrziva.Pa cemo reci ova imaterijalna ulaganja su odrziva a ova nisu. To je podela koja je bila moguca pre stupanja na snagu standarda 38. dugo vremene su se imaterijalnim ulaganjima smatrali I troskovi istrazivanja I osnivacki troskovi I onda su iskazivani u bilansu stanja. Mi nikome ne mozemo prodat troskove osnivnja jer niko ne zeli da kupi te troskove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrzivim sredstvima, za razliku od patenta I licence koje mozete kupiti I prodati I koja spadaju u odrziva.MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaja jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da ce sredstvo u buducnosti donositi ekonomske koristi a to je uslov da se nesto smatra sredstvom. Jer niko ne bi kupio nesto sto mu u buducnost nece donositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odrziva sredstva a neodrzivih nema Zatim ima podela koja je I danas aktuelna na sredstva koja su povezana sa preduzecem I ona koja se od preduzeca mogu odvojiti.Sa to znaci da se mogu odvojiti? To znaci da se 17

mogu prodati kao samostalno dobro a da pri tome firma nastavi da postoji. Znaci da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzece poseduje. Moze se prodati patent I licenca.Posto medjutim jedno dobro koje se ne moze odvojiti odvojeno od firme koje ne mozete prodati a da ne prodate firmu. To je good will ili poslovna vrednost firme.Good will predstavlja imaterijalno dobro ali ona se ne moze prodati separatno od preduzeca za razliku od drugih koja se prodaju odvojeno od preduzeca, znaci nezavisno od toga da li ce samo preduzece biti prodato ili ne. Za racunovodstvo je narocito vazna podela imaterijalnih dobara prem nacinu na koja su stecena.: • Ona koja su stecena kupovinom ili derivativna. • Ona koja su rezultat samog preduzeca ( originlna ili izvorna)imaterijalnim dobrima. Ovako isto mozemo podeliti I materijalnu imovinu. Mi mozemo reci ovo smo kupili a ovo smo proizveli sami. Ova poslednja podela je jako vazna za imaterijalna dobra jer se sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su stecena kupovinom a sposobnos aktiviranja sredstava koja su rezultat samog preduzeca mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim I strogim uslovim I potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imovinom. Pravilo od prilike zvuci ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeca tretiraju se kao rashod perioda dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljeni standardom 38. KAKO VREDNUJEMO IMATERIJALNA DOBRA? Ovde vazi pravilo da dobra stecena kupovinom se vrednuju u visini izdataka ucinjenih radi njihovog sticanja sto ce reci po nabavnoj vrednosti. Znaci vrednovanje imaterijalne imovine inicijalno vrsi se po nabavnoj vrednosti koja ukljucuje fakturnu vrednost I zavisne troskove nabavke ( troskovi da bi zastitili patent I sl.) Kada je rec o interno generisanim dobrima tj dobra koja smo proizveli sami, onda I ovde vazi pravilo da u cenu kostanja ovih dobara ulazi direktni troskovi tj oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom I pripadajuci na razumnoj osnovi dodeljeni deo opstih troskova ( direktne troskove rada I materijala I onaj deo opstih troskova koji se moze vezati za dato dobro, za koje se smatra da se stvaranjem tog dobra izazvan) to je pravilo za formiranje cene kostanja I materijalnih ulaganja a ne samo nematerijalnih ulaganja. Osim inicijalnog vrednovanja postoji I naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.Nmaterijalna ulaganja podlezu otpisivanju. Procenjuje se njihov vek I vrsi se otpisivanje. Naknadno vrednovanje vrsi se u visini neotpisne vrednosti. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearno I degresivno. Znaci standard 38 ne pripisuje koju metodu vec samo zahteva da se visina otpisa odrazava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog dobra.a da li cemo otpisivati linearno ili degresivno prepusta nama da odlucimo. I otpisivanje se po pravilu vrsi indirektno znaci vrsi se preko ispravke vrednosti. TROSKOVI OSNIVANJA Obuhvataju: advokata da napravi statut firme, nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija, troskovi stampanja akcija sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija, ali zbog visokog troskova stampe I da bi se olaksao promet akcijama one se ne stampaju. Sada se akcije vode na racunima kod banaka I knjizi se trzisni promet akcijama kao sto se to radi bezgotovinskom placanje. Znaci ako ste vlasnika nekih akcija I odete u banku da otvorite depo racun, to je racun na kojima se vode evidencije o vasim hartijam od vrednosti. Kod iste banke imate vas tekuci racun I mozete reci da proda na vas racun akcije po nekim cenama. Kada se sklopi zakljucnica sa vaseg racuna ce skinuti akcije I preneti na racun kupca a sa njegovog racuna ce taj iznos preneti na vas tekuci racun, sve ce ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. I to je razlog sto se hartije od vrednosti izdaju u 18

nematerijalnom obliku znaci nema one predaje akcija prodavca kupcu vec vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vasem depo racunu za onoliko koliko ste prodali, a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija, ali zato na vasem kreditnom racunu imate povecanje gotovine. Isto tako mozete I kupovati, samo sto ce se povecati vrednost na depo racunu a smanjit na tekucem racunu gotovina. Tu su jos I troskovi registracije firme koje moramo platiti I sve te troskove zajedno moraju da podnesu osnivaci, vlasnici. Nekada je postojala opcija u 4. direktivi da se ti troskovi mogu aktivirat I otpisivati u roku od 5 godina a standard 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova I insistira da oni budu rashodi perioda. Sta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to so je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi ste osnovali firmu I u opste ne znate da li ce ta firma biti uspesna. Sta ako se ta firma zatvori naredne godine sto je cest slucaj kod novoosnovanih firmi. Sta da radimo sa troskovima osnovanja, mi ih ne mozemo prodati oni imaju samo vrednost za vlasnika firme I zato su oni rekli nema aktiviranja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje vi olaksavate osnivanje firme, da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ).tako da odmeravajuci I za I protiv ipak su se odlucili da zabrane aktiviranje nego da to ide na rashode pokusavajuci da to ide ne na firmu vec na osnivace firme. Bilo koje izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja , on ce jednostavno te troskove tretireti kao rashod. TROSKOVI ISTRAZIVANJA To je naredna pozicija u nasem bilansu I jako je zahvalna, jer preduzeca ako nisu znala gde da stave neke rashode oni su ih sve stavjali u ovu poziciju, tako kada bi pogledali nase bilanse zakljucili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaze u razvoje I istrazivanja. Ovi troskovi nemaju sposobnost aktiviranja, zbog toga sto u periodu istrazivanja vi ne znate sta ce biti rezultat istrazivanja. Vi istrazujete mogucnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov nacin, radite na tome godinama imate znacajne izdatke ali vi ne znate da li cete u tome uspeti. Da li ce ti izdaci dovesti do rezultata I kakav ce taj rezultat biti. I upravo zbog toga sto ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istrazivanja zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka I oni se tretiraju rashodom perioda. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troskove istrazivanja I sve te troskove moraju pokrivati na teret tekuceg rezultata, jer bi aktiviranjem dovelo do precenjivanja imovine a time I rezultata. Jer sta ako od ovih istrazivanja ne bude nista, kao sto cesto biva. Od otprilike 10 istrazivackih radova najvise 2 eventualno 3 ce donositi ekonomske koristi, svi ostali se smatraju neuspehom. Neuspehom iz koga se nesto naucilo ali u svakom slucaju ne daje rezultat koji ce nam obezbediti priliv buducih ekonomskih koristi. TROSKOVI RAZVOJA Faza razvoja dolazi nakon faze istrazivanja, znaci kada kod istrazivanja dodjete do toga da postoji mogucnost da rezultat istrazivanja bude doveden komercijalnom koriscenju tada pocinje faza razvoja. Sta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istrazivanja dodjete do nove tehnologije, do novog proizvoda , do novog materijala… u toj fazi istrazivanja vi zelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehnicka izvodljivost dakle vi mozete taj proizvod proizvesti, vi mozete realizovati takav proces proizvodnje npr. koristimo neki novi materijal ili novi nacin proizvodnje. Taj rezultat razvoja mozete koristiti sami a mozete ga I prodati. Znaci rezultat razvoja ima sposobnos primene u samom preduzecu ili sposonost prodaje nekom drugom preduzecu.Uprava firme ima nameru ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda, znaci nece ga drzati po fijokama sto isto tako ponekad biva. Imamo proizvod koji I dalje ima relativno dobru prodju na trzistu I necu da plasiram novi proizvod sada zato sto cu imati visoke pocetne troskove a ovaj proizvod I dalje donosi dobar profit. Odlozicu nov proizvod za neko buduce vreme, znaci nemam nameru ni da ga prodam ni da ga koristim. 19

to je bio rashod I sa tim je zavrseno. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troskovi istrazivanja bili opravdani. Sta je smisao svih ovih tipova o kojim je bilo rec? smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzece.( drzava kao nosilac javnih prava). I konacno. Sta bi bile aktivnosti razvoja? Mozete dizajnirati novi alat. Jos je potrebno da imamo raspolozive resurse I finanskijske I tehnicke I kadrovske bilo da zelite da koristite proizvod ili zelite da ga prodate. To je pilot postrojenje koje sluzi samo da se istestira mogucnosti novog postupka. kod novog materijala kod novog dizajna… Ovo je jako vazno . dakle on je napravljen samo da bi se testirao novi tehnoloski postupak. Znaci jednom tretirano kao rashod ostaje uvek.”Standard 38 kaze NE!! ovo sto ste tretirali kao troskove istrazivanja. Recimo mozemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja ili moze dati konceciju za eksploataciju suma. znaci vi u cenu kostanja mozete uneti samo troskove razvoja. Znaci ako imate nov pronalazak nece vam biti lako da ga prodate. Prvo je koncesija za koriscenje neobnovivih prirodnih 20 . da li je sve na svom mestu ali to postrojenje ne moze se komercijalno koristiti. Jer ste vi tretirajuci kao rashod troskove istrazivanja smanjili rezultat. jer zelimo da izbegnemo da iskazemo kao sredstvo nesto sto zapravo nije.To sto imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaci da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. novi materijal kao rezultat razvoja( vidite kakav je preokret u industriji koze izazvala proizvodnja vestackih materijala. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. Jedno je nesto stvoriti a drugo je stvoriti uslove za komercijalno koriscenje tog proizvoda. da razdvojite fazu istrazivanja I fazu razvoja I ovde vazi pravilo da ne smete troskove istrazivanja koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istrazivali sada ukljuciti u vrednos pronalaska. Sada cete na dodatnu vrednost novog pronalaska pa cete otpisivati tako visoku vrednost pa cete opet kroz veliku amortizaciju jos jednom smanjiti rezultat I smanjiti time vas poreski teret. znaci imamo pronalazak . mozemo li mi sada cenu kostanja tog novog proizvoda utvrditi tako sto cemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. Dakle ne smete sada reci : “ e pa cekajte ovo istrazivanje je dalo pocetne ideje od koje smo mi dosli do novog proizvoda. Troskovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troskove razvoja. nesto zbog cega nikakve koristi u buducnosti biti nece. to nije nova fabrika. Nikad vise koznih jakni nije setalo gradom I to sa malo novca I mozda boljeg kvaliteta jer mozete oprati vestacku kozu a pravu morate nositi na posebno ciscenje… te firme koje su pronasle nove materijale su osvojile veliki deo trzista. Znaci da budemo sigurni da ce po osnovu tog sredstva u buducnosti priticati ekonomske koristi.) Cak I proizvodnja pilot postrojenja moze se smatrati troskom razvoja. znaci samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. morate imati para znaci morate raspolagati sredstvima koji ce vam omoguciti da taj novi pronalazak iskoristite. imamo para ali ne znamo kako. vazno je za priznavanje da mozete tacno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. znamo da zelimo da ga iskoristimo. mozete dizajnirati novi proizvod . znaci ne mozemo ponove te troskove iskazati kao nabavnu vrednost(??? NISAM SIGURNA) ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drzava. ali nema vracanja na staro. neki novi pronalazak? Ne to je jako tezak posao. znaci da mozete da odgovorite na pitanje koliko nas kosta razvoj kod novog proizvoda . zatim morati ispitati da imate sposobnost da to uradite. Prvo to ne moze raditi svako a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je prilicno ogranicen. tj vestsacke koze. KONCESIJE PATENTI I SLICNA PRAVA Koncesija je pravo koje drzava prenosi na preduzece omogucavajuci mu ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo ili da se bavi odredjenima poslom. Pilot postrojenje nam sluzi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. Zatim potrebno je da postoji trziste za datim proizvodima I da postoji neko ko ce kupiti to sto ste vi proizveli koriscenjem novog postupka.

a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti slicnih prava koje je drzava odobrila. Racunovodje obicno zagovaraju da taj rok otpisivanja bude sto kraci. Za razliku od koncesije fransizu prodaju preduzeca. Dakle ne mozete uzeti iskljucivo rok na koji glasi ugovor nego morate uzeti I ove druge faktore koje treba da vam pokazu I da vas uvere ili razuvere da ce ekonomske koristi biti bas toliko velike. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaci za koliki period moramo iznos koji smo platili preneti na troskove. Kako se odredjuje njena vrednost? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije dosli(????) ali neka preduzeca dobijaju besplatno koncesije ako su ti poslovi od opsteg znacaja. Moze ga koristiti ko hoce jer vi vise nemate monopol. Ako kazete kupujem licencu za period od 5 godina. Ima li onda osnova da preipitate vek trajanja koncesije I da vek trajanja skratite. a ha I troskovi za naknadu licence toliko. Za patente vazi isto pravilo sto se tice otpisivanja. A koncesija se moze dati I za obavljanje odredjenog posla. onda cete koncesiju otpisati za 15 godina.bogatstava znaci kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne posto koriscenje tog rudnika prestaje. trajanje koncesija. On moze glasiti na 25 ili 30 godina. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazacu ili korisniku. Sta 21 . narocito tamo gde nije izvesno da ce preduzecu priticati ekonomske koristi po osnovu koriscenja koncesije. Na primer:dobijete koncesiju za koriscenje auto puta. Ako bi se naknada placala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo vec kao posebni pojedinacni trosak. Patent je ekskluzivno pravo koriscenja odredjenog pronalaska. A sta ako se izgradi pruga pored tog puta. Taj jedan euro je posebni pojedinacni trosak pri proizvodnji tog proizvoda. znaci ima pravo monopola nad koriscenjem tog pronalaska. Najduzi rok na koji vi morate da otpisete vas patent je 15 godina. Mi kazemo dobili smo koncesiju na 20 godina za koriscenje nekog dobra. ono sto je vazno je da ce licenca biti tretirana kao sredstvo dakle aktivirana samo pod uslovom da se naknada za koriscenje licenlce placa odjednom. Znaci vi odredjenom preduzecu date pravo da iznajmi auto put da ga koristi odredjeni broj godina I da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drzavi na koriscenje. Da li je fransiza imterijalno sredstvo? Ko prodaje fransizu? Mogli bismo reci pravo na biznis. Recimo koncesija za izgradnju auto puta. a vi znate da je koriscenje tog auto puta jako slabo. Dakle vi proizvodite neki proizvod I kazete troskovi materijala toliko. Znaci najduzi period je period u kome imate zastitu I kazete vas patent je zasticen u narednih 15 godina. A suma je obnovivo prirodno bogatstvo. Zavisnosti od vrste koncesije zavisi I vreme trajanja.a moze biti I kraci ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vasim pronalaskom nece imati traznju. troskovi rada toliko. za to placam 50000 euro e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje cete iskazati u bilansu I otpisati u periodu od 5 godina. sopstvenog ili kupljenog. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. Ako istrazivanja pokazuju da nije izvesno da ce svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Koja je najpoznatija firma koja prodaje fransizu? Mc donalds. Predpostavljam da znate sta je to licenca. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da cete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci na ime naknade platiti recimo 1 euro. Vasi prihodi od koriscenja puta vise nece biti isti jer ce jedan deo I putnika I tereta biti prevezen zeleznicom. Drzava I to tako sto mu zastitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina samo on taj pronalazak moze koristiti. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. a to je poseban pojedinacan trosak za taj proizvod. kao I kod koncesija.

svoje procedure I postupke. Obe imaju isto imovinu 1000000 eura.on prodaje firmama koje kupuju: nacin rada . Prva firme u proseku ostvaruje dobitke koje iznose 150000 a druga ostvaruje dobitke od 190000. koja imaju kolektiv koji je kvalifikovan I firmi odan. Znaci kada kupite firmu vi platite good will I mozete u bilansu iskazati good will kao posebnu bilansnu poziciju. Standard 22 je uveo izmene I dopusta da se otpisivanje good willa vrsi I u duzem vremenskom periodu ali ne duze od 20 godina. nije jer je to razlika za jednu godinu. Pa se racunovodstveno visina good willa utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac placa za firmu kao celinu I visine neto imovine te firme. Obicno kazemo da good will predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznad prosecan profit. Dva tri pogresna poteza menadzmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite I da se potpuno izgubi vrednost good willa. Dok je bila vazeca 4. Zato sto je good will jako osetljiva kategorija. aktivira se I otpisuje. znaci da ne bi doslo pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi I usluge manjeg kvaliteta od standarda koje je on utvrdio. jer naravno to se ne dobija za dzabe. on u stvari kupuje buduce profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka investitor ce biti spreman da plati vise nego sto je neto vrednost te firme. koja imaju sposoban menadzment. Tih 40000 razlike da li je to good will tj njegova visina. koja imaju odlicnu poziciju na trzistu. druga firma ima za 40000 veci prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. Good will se lako gubi. propisuje standarde za proizvode I usluge I vrsi nadzor da ne bi doslo do gubitka good will-a. I znaci kada bude kupovao tu firu on nece ponuditi 1000 000 vec 1200000 I time ce on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trejanja good willa. I naravno da za onu firmu koja plati. Koje vazno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zastitni znak. Posto investitor kada kupuje firmu. direktiva iskljucivo I pre standarda 22. Da bi se iznd prosecan profit ostvario te firme moraju imate odredjene karakteristike. Poslovna vrednost preduzeca ili Good-will Godd will je siri pojem od imidza firme I racunovodje imaju preciznu meru visine good willa. tolika je neto imovina. svoje ime. jer je jako tesko tvrditi da cete vi u nekom jako dugom roku zahvaljujuci good willu ostvarujete iznad prosecne profite. Na primer:imate dve firme I obe se bave proizvodnjom sladoleda. vi ne znate. Samo placeni good will ima sposobnost aktiviranja. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednoscu. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnoscu. To inace se cini I za ostala 22 . medju dobavljacima. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme I zbog toga se aktivira tek onda kada je stecen kupovinom. smatralo se da period od 5 godina period u kome treba placeni good will otpisati. Znaci obicno je rec o firmama koje imaju zaista odlican ugled medju kreditorima. Prosecna stopa u toj grani je15% prinos na sopstveni kapital. Kada je rec o otpisivanju good willa tu nema cvrstog pravila. Pa se iz razloga opreznosti insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj 5 godina. znaci kad bi vas bilo ko pitao pre nego sto se ponudi kupac da plati koliko vredi vas good will. znaci pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznad prosecan profit. Znaci nece ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana visina good willa moze biti 200000 ako kupac procenjuje da ce najmanje 5 godina zaredom ostvariti profit koji je za 40000 veci od prosecnog profita u datoj grani. I on kazemo sklapa ugovor o fransizi . koja su dobro organizovan. Znaci cinjenica je da firma ima good will I pre nego sto bude prodata ali posto je to interno generisano dobro I sto nije moguce pouzdano proceniti vrednost tog dobra . o pravo da posluje po pravilima Mc Donalds-a fransiza predstavlja sredstvo. Znajuci da se good will lako izgubi nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. Znaci ako je neto imovina te firme 100 a kupac za tu imovinu placa 120 onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost.

I zato je zastitini znak vazan I predstavlja deo imaterijalne imovine I zato mozete tuziti nekoga ko koristi neovlasceno vas znak. ciji je vek trajanja duzi od godine dana odnosno od trajanja poslovnog ciklusa. vi odmah znate o kojoj je firmi rec. kod onih firmi ciji je poslovni ciklus duzi od 12 meseci onda ce se dugorocnom imovinom ce se smatrati imovina ciji je rok duzi od poslovnog ciklusa. Ovo sve osim onoga duze od jedne godine vazi za svako sredstvo. Znaci mozete napraviti sjajan logo ali ako niste prepoznatljivi po njemu I ako ga niste zastitili kod nadleznih drzavnih organa ta logo vrednost ne moze biti aktivirana. poslovni inventar • Ulaganja u izgradnju I avanse Sta su to prava izjednacena sa zemljistem? Kada uzmete u zakup zemljiste na 99 godina ne sticete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem. koji proizvod I koji kvalitet proizvoda je rec. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde nizi nego kada je rec o materijalnim ulaganja. BILANSIRANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta koji se smatraju kao I imaterijalna ulaganja dugorocno vezanom imovinom odnosno imovinom ciji je vek trajanja duzi od 12 meseci a u standardu cemo naci. To znaci da cete vi u vasim knjigama odvojeno vodit zemljiste odvojeno voditi 23 . Ne mozete ga prodati niti ga iskazati kao imovinu. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguca. Rasclanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rasclanjavanje materijalne imovine lako jer mi znam sta su masine. na to se misli kada kazemo zemljiste koje se nalazi u svojini I prava koja proizlaze iz tih zemljista. sta se podrazumeva pod nepokretnostima: to su materijalna sredstva koja se koriste duze od 1 obracunskog perioda za potrebe proizvodnje. Koji problemi se kod rasclanjavanja mogu pojaviti? Kada je u pitanju stalna imovina kako iskazati u bilansu zemljista na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Kako cete u bilansu iskazati odvojeno gradjevinski objekat odvojeno zemljiste ili cete buduci da oni predstavljaju jednu celinu. Vi kada pravite poslovnu zgradu vi je pravite na nekom zemljistu.imaterijalna ulaganja. Na primer:napravite firmu I vas logo I kazete e to je moja imovina a niko vas ni ne prepoznaje po tome. Sta sve obuhvataju materijalna ulaganja? • Zemljista I prva koja su izjednacena sa zemljistem • Gradjevinski objekti • Tehnicka postrojenja I masine • Ostala postrojenja. Ovo iskazivanje u bilansu ne znaci da se zemljiste I gradjevinski objekat zajedno procenjuju. ipak u nekim slucajevima to nije lako uraditi. Znaci ako je poslovni ciklus kraci onda ce se uzeti godinu dana a ako je duzi od godinu dana onda ce se uzeti duzina poslovnog ciklusa da bi se odredilo da li je neko dobro dugorocno vezano ili ne. zemljista . jer je to duze od jedne godine specificnost stalne imovine. sta postrojenja. da li cete onda tu zgradu I to zemljiste iskazati kao jednu bilansnu poziciju. jer ne moze zgrada da stoji u vazduhu. Resenja su razlicita ali najveci broj zemalja se odlucuje da u tom slucaju iskaze zemljiste I gradjevinski objekat zajedno. alati. isporuke pruzanje usluga . Vi odmah pitate sta je ovo. Kada je zastitni znak materijalno dobro? Samo kada je zasticen zakonom. Vi mozete nekome odobriti da koristi vas znak I on ce to platiti ali ako koristi neovlasceno vi ga mozete tuziti. ko je ovo ali kada vidite znak Coca Cola ili Nike vi odmah znate sta je to I ne morate da citate sta je iza toga. iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. MRS-16: nepokretnosti masina I oprema.

Npr trafo stanice. Razgranicenje alata na onaj koji ce biti tretiran kao osnovno sredstvo I onaj koji ce biti tretiran kao obrtno sredstvo Ovde vazi sledece pravilo. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcionise. Samo kada iskazujete u bilansu saberete njihove vrednosti I prikazete kao jednu poziciju. Ukoliko ce investicija biti dovedena do kraja onda do sada izvrsena ulaganja mozete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. Ta zgrada postoji samo da bi se zastitila oprema. Dakle kada god budete u dilemi da li nesto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se sta je u tom odnosu vaznije. To ne bi bilo u redu. Posto je lift postrojenje koji omogucuje da gradjevinski objekat vrsi svoju funkciju onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta I bice iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Moramo odvojiti vrednost zemljista I moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. znaci na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo da li ce ta investicija u toku biti dovedena do kraja?znaci da li postoji ili ne postoji rizik od zavrsetka takvog ulaganja. znaci cim se pocne koristiti odmah se smatra da je utrosen. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj sitan inventar to znaci da je vek trajanja kraci od godine dana. da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. procenjeni vek trajanja je 20 godina I svaki godine biste morali da otpisujete 50000. Ukoliko prekid u izgradnji iz bilo kojih razloga onda takva ulaganja tj ulaganja koja su do tog trenutka izvrsena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u buducnosti. Vrednovanje investicija u toku ce se vrsiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Tako resenje moze ako ne vrsite mesecno obracunavanje rezultata odnosno godisnje. Dakle po nabavnoj vrednosti odnosno po ceni kostanja Avansi za osnovna sredstva 24 . Znaci kada nadjete alat u osnovnim sredstvima znaci da je njegov vek trajanja duzi od godine dana ma koliko on bio skup. Odvajaju se zato sto se zemljiste ne otpisuje. Dakle ako se ne moze prodati ili zavrsiti onda je to cist gubitak ili ostali rashodi. U tom slucaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme I iskazati u okviru opreme. Masina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu kao gradjevinski objekat. Dakle imacete racun zemljista a onda cete imati odvojeno racun gradjevinskog objekta. vodovod grejanje normalno spada u gradjevinski objekat. Gradjevinski objekti imaju ograniceni vek trajanja I otpisuju se. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim slucajevima tu nema dileme. Znaci standardi su usvojili pravilo po kome se vrsi podvajanje na stalnu I obrtnu imovinu a to pravilo je vek trajanja I to kao iskljucivo pravilo.gradjevinski objekat. Dugo su bila koriscena dva kriterijuma: visina vrednosti I vek trajanja. to je dobro sa neogranicenim vekom trajanja I nije predmet otpisivanja. Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. Znaci ako ta investicija nikada nece biti zavrsena to sto ste zapoceli I sve sto ste ulozili do tog trenutka ste izgubili I to onda u bilansu I tako treba iskazati. Dakle to sto se iskazuju u bilansu ne znaci da se u knjigama ne vode odvojeno. Ali u pojedinim slucajevima to nije do kraja jasno Da li je lift postrojenje? Jeste I nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Sta je vaznije kod trafo stanice. zgrada ili oprema u toj zgradi. U nekim zemljama ima resenje da se alat koji se koristi do godine dana odmah knjizi kao trosak tj rashod. sav alat ciji je vek trajanja kraci od godine dana opet bez obzira na pojedinacnu vrednost bice tretiran kao obrtno sredstvo. Postoje I obrnute situacije. Sav alat ciji je vek trajanja duzi od godine dana bez obzira na pojedinacnu vrednost tretira se kao osnovno sredstvo. Ako obracunavate rezultat u kracim periodima to ce dovesti do premetanja rezultata. Ako biste to iskazali zajedno I kazete gradjevinski objekat zajedno sa zemljistem vredi milion. Naravno smatra se da instalacije.

Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vazno je da se taj avans odnosi na sredstvo tj da ga mozete povezati sa sredstvom na koji je taj avans dat I naravno da je taj avans pokriven savesnoscu duznika. Znači. 16. 25 . ili duži od trajanja jednog poslovnog ciklusa. Znaci svako potrazivanje koje iskazete mora biti pokriveno takvom saglasnoscu vaseg duznika da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potrazivanje prema njemu. Utorak. dakle ne mozete uneti neko fiktivno potrazivanje kao on meni duguje a on nema pojam o tome. Naknadno procenjivanje imovine. koje mi necemo naplatiti nego ce se pretvoriti u osnovno sredstvo. Pošto je vek trajanja dug. tacno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu parafira oba primerka . Procenjivanje se vrsi pojedinacno. a ne i obrtna? Odgovor je zbog dužine veka trajanja. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. kolika će biti vrednost imovine po proteku određenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam sta se tu nalazi pa da izvlacim avanse da bi izracunala pravi racio likvidnosti. vi ste poslali dopis duzniku I napisali po nasoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom određenog obračunskog perioda. znaci jeste potrazivanje ali to je potrazivanje koje nece biti pretvoreno u gotovinu. zato što stalna imovina ima duži vek trajanja. odnosno po sadasnjoj vrednosti naknadno. Razlog zbog cega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruzanje jasne slike o likvidnosti preduzeca. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje.Prvo moramo znati zasto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja kada su avansi potrazivanja za iznos novca koji je placen unapred pre nego sto je sredstvo isporuceno tj pre nego sto je njegova izgradnja zapoceta odnosno zavrsena. Time ste vi izvrsili popis svojih potrazivanja a on popis svojih obaveza. što znači da je njen vek trajanja duži od godinu dana. dakle generalno govoreci o sredstvima ovo su uslovi za priznvanje. Znaci da se to ne bi radilo I da bi zadovoljili princip jasnosti ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. I vazice I za zalihe. zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. novembar 2004. jedan vam posalje a jedan zadrzi. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost za sredstva stecena kupovinom I cena kostanja za interno generisna sredstva. dakle: • Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeca • Da je rezultat proslih dogadjaja • I da ce doneti ekonomske koristi u buducnosti To je isto vazilo I za nematerijalna ulaganja. VREDNOVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. međutim. posaljete dva primerka I on pogleda I proveri I kaze da . To potrazivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju( kada nam da dobavljac masinu mi knjizimo povecanje osnovnih sredstava I gase se potrazivanja po osnovu avansa)I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja nego u okviru potrazivanja. OTPISIVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. Na kraju godine sta ste uradili. to je nacelo pojedinacnog procenjivanja. zbog toga što imovina čiji je vek trajanja neograničen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograničen). Uslovi za priznavanje su isti kao I kod sredstava . kako se vrši raščlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. bez obzira na način sticanja). To ne znači da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. Zato se otpisivanje vrši samo na onu imovinu čiji je vek trajanja ograničen. tj.

da kada se posmatra jedan obračunski period. važno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. jasno je da to ne može biti nabavna. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi.Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. Znači. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrđivanje stanja imovine. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na početku obračunskog perioda. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. Pošto je otpisivanje način na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. iskazuje se kao trošak. Na deo koji je potrošen do tog trenutka. kroz otpisivanje. Može se reći. nego reprodukciona vrednost sredstvava. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. tj. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. Ako želimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. Dakle. a drugi deo se zadržava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obračunskih perioda. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrđivanje raspodeljivog periodičnog rezultata. koje nastaje usled dejstva različitih faktora. Koji od ovih ciljeva otpisivanje može da ostvari? 26 . odnosno rashod. dakle. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. na kraju njegovog veka trajanja. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je održavanje supstance. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. To zbog toga što želimo da dođemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. odnosno u kojima to sredstvo dobacuje prihode. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. Znamo da. Ako se pođe od tako definisanog cilja. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak raspoređuje na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Ovako definisani cilj otpisivnja. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. Razlika između te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obračunskog perioda. ako se pođe od toga da je primarni cilj bilansa utvrđivanje imovine preduzeća. ako govorimo o relativnom održanju supstance. utvrđivanje vrednosti imovine. Prvi iznos. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. Potpuno drugačiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. moežemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznačajnije spomenuti statičku. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. odnosno koliko je ta imovina tokom obračunskog perioda izgubila svoje vrednosti. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. Pažnja je. putem otpisivanja. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. Na ovaj način želimo da ispoštujemo načelo uzočnosti (načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu). Što znači. onda se visina otpisa utvrđuje tako što uporedite vrednost imovine na kraju. Ili drugačije. Kod dinamičkog shvatanja bilansa. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. ali nije isto zbog tehničkog progresa koji se u međuvremenu dogodio. očito je. šta će biti cilj otpisivanja. nije namenjen ni utvrđivanj imovine. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. i deo koji je nepotoršen. od otpisivanja se očekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. rasporedi na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. niti utvrđivanju raspodeljivog rezultata. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. Pa saglasno tome. Ovde je važno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. dinamičku i organsku. a to je utvrđivanje periodičnog rezultata. već je namenjen obezbeđivanju određenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. ako se govori o apsolutnom održanju supstance.

četvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. Da li se otpisivanjem može obezbediti održanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehnički postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. prema ustaljenim pravilima onda će utvrđeni rezultat. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. treći naredne 2. pa i trajno. a pošto nisu nadoknađenih znači da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike između aktive i obaveza). zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obračunskom periodu. ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. od toga koje ciljeve preduzeće želi da korišćenjem te imovine ostvari. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. Znači ne možemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. možete imati otpise sredstava a da. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. tj. privremeno. ne možete utrošene vrednosti nadoknaditi. koji nije pokriven prihodima datog obračunskog perioda.Kada govorimo o cilju otpisivanja po statičkom shvatanju. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. recimo čija je vrednost 1000. i zato otpisivanje ne može biti instrument za utvrđivanje vrednosti preduzeća. zato što kupac želi zapravo da proveri koje on profite može očekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaže. i to se otpisivanjem konstatuje. Ne može se. Šta se događa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najčešće korišćenih metoda za utvrđivanje vrednosti firme kao celine. od otpisivanja očekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti. Ovaj cilj se može ispuniti. biti i međusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. Ovaj cilj se može osporavati! Pre svega. određeni iznos sredstava. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku 27 . Otuda cilj po statičarima teško da može biti realizovan otpisivanjem. umanjena za pojedniačne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. Kada govorimo o utvrđivanju vrednosti preduzeća. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat čija raspodela neće ugroziti održavanje supstance) što i jeste cilj. osim što će biti raspodeljiv. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje uzavisnosti od njene namene. Sredstvo se troši. to zavisi od odnosa između prihoda i rashoda. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. Jer. u tom otpisivanju. tj. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. šta se događa kad se neko sredstvo otpiše. Prema tome. Znači imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu različite stvari. već rashod (po definiciji sredstava). jednostavno. dakle. Problem nadoknade je problem između prihoda i rashoda. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Smatra se da otpisivanje može obračun raspodeljivog periodičnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamičkom teorijom. Ali. Da li možemo obezbediti obračun raspodeljivog periodičnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostižan cilj kada je reč o otpisivanju. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinačnih imovinskih predmeta. Dakle. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. treba zaključiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobađa. Zbog toga što statičko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. ali to znači da otpisa nije bilo. Čak teško da može biti i instrument za utvrđivanje same imovine preduzeća. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. Dakle. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeđujete da rezultat ne bude precenjen. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se određuje vrednost preduzeća. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. prinosna vrednost preduzeća. Ali pored nje redovno se utvrđuje tzv. Otpisi postoje. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novčani oblik. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti.

3 4 5. Osim privremeno oslobođenih sredstava mogu postojati i trajno oslobođena sredstva. zbir godišnjih otpisa 300. pa nema ni privremeno ni trajno oslobođenih sredstava) 2. procenjeni vek trajanja 5 godina. Čak. sva sredstva koja su bila oslobođena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. Da bi se pojavila trajno oslobođena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Nema zamene u toj godini. Vrednost mašine je 1200. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. Zato se tako oslobođena sredstva tretiraju kao privremeno oslobođena sredstva. 8. 900 1200 2100 600 900 1200 2700 300 600 900 1800 300 600 900 1200 300 1500 900 1200 2100 600 900 1200 2700 600 900 900 900 900 900 900 900 1800 2700 3600 3000 2400 1800 1500 1500 1500 900 1800 2700 2100 1500 900 1800 900 1800 1200 600 900 900 900 900 900 900 900 900 Ako imate prvu mašinu. Kada se materijal potroši u datom obračunskom periodu.Укупна Год. Збир Замена Ослобођена амортизација Крају mашина СВ Отписи Отписа год. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. На Садашња вред. To naravno uopšte nisu male sume. slobodna. 7. treće treća). Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. Šta su privremeno oslobođena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. 1 2. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u različitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. može se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. naredne godine druga. 1200 1200 300 300 300 300 2. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti.трајно емено 1. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). godišnji otpis 300. kažemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. Oslobođena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno oslobođena. Otpis je linearan. određeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno oslobođena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. možemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobađanje određenog iznosa sredstava. pa je 1500/5=300). Po isteku pete godine. da imaju različiti vek trajanja.veka trajanja. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. Ali kad se sredstvo otpiše. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. 6. 28 . Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traži ulaganje odmah u narednom periodu. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. PRIMER: Imamo tri mašine čija je nabavna vrednost 1500. već da ta potreba za zamenom biva u različitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. u tom slučaju nema trajno solobođenih sredstava) 3. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. укупно Привр. 3. prve godine.

Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. a vrednost treće 1200. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. akumulirana amortizacija je 1500. Ovih trećih 20% vezano je prvu. da se sredstva nabavljaju u različitim vremenskim periodima. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. da su sredstva različitog veka trajanja. I ovaj efekat trajno oslobođenih sredstava se može tako izgubiti. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na početku. U knizi kod prof. Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. Četvrtih 20% vezano je 4 godine. Treba da postoji monetarna stabilnost. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. Od tog trenutka postoje samo privremeno oslobođena sredstva. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izračunali prosečno. A s druge strane. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). da je dve godine vezana 20%. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. One se gubi onda kada sredstva postanu približno jednakog veka trajanja. Najčešće pitanje-šta ovo znači? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina. i ako se otpisuje linearno. od toga je 900 stalno. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. Znači 20% vaše amortizacije je praktilčno u tom sredstvu vezano 15 godina.Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). što je sada kraj treće godine. ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). nabavićete i neku mašinu čiji je vek trajanja 3 godine. što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). na kraju šeste zamenu druge.67. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete prosečno vreme i podelite sa prosečnim vremenom. četiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. biće zamenjene posle 3. To znači da kada početna vrednost opreme. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno oslobođeni. a 600 privremeno oslobođeno. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Neki raspored starosti tj. i ona se takođe otpisuje. razbijete na ulaganja od po 20%. Znači meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno oslobođenim. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. onda je prosečno vreme vezivanja 3 godine. ili kada broj 29 . Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. Ovo zbog toga. od ovih 1800 ne možemo reći da je sve trajno oslobođeno. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. Privremeno oslobođene amortizacije više nema. tačno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. ali vi svodite na godišnji otpis . Kako se izračunava prosečno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. Jer dolazi do stalnih zamena. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. Jer će možda doći do kvara. neće izdržati svih pet godina. Dakle. ne 1500. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. tri godine 20 %. drugu i treću godinu. ako je ukupno vreme vezivanja 15. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. druge 900.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. Na kraju šeste godine. Oslobođena amortizacija iznosi ukupno 1800. šta znači da je prosečno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumačite ovo da je jedna godina vezana 20%. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od čega 900 ostaje kao trajno oslobođeno. sve ostalo je privremeno oslobođeno. Ukupno je oslobođeno 900 (300+600) i to je takođe trajno oslobođeno. vek trajanja 5. 5-3/5=66. Treće godine kupuje se trća mašina. Znači. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno oslobođena sredstva. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. su prilično rigorozni. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). Rankovića piše koliko možemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno oslobođenim sredstvima. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. tokom života preduzeća se menja. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno oslobođenih otpisa. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina.

cela priča je sračunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti može obezbediti priliv privremeno i priliv trajno oslobođenih sredstava. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. za ocenu rentabiliteta posla. Takav propis je ukinut. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost može odstupati od tržišnih cena. imate samo privremeno oslobođena sredstva. da tržište prihvata porast obima proizvodnje 5. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obračuna. I onog trenutka kada početna vrednost dostigne 66. Pri utvrđivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. da preduzeće posluje rentabilno 2. a kada je reč o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. već problem zamene. i kada postoji. Tu postoje propisane stope otpisa koje država priznaje kao stope po kojima će biti utvrđena amortizacija iskazana u poreskom 30 . i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. dok se ne dostigne koeficijent elastičnosti efekta proširenja. a nekih je vezano 1 godinu. Dakle. za potrebe poslovnog bilansa. Ne insistiram na tome da ovakve računice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrđivanje prodajnih cena. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. Namenjeni su isključivo internim korisnicima informacija.67% vrednosti trajno oslobođene amortizacije. a za potrebe utvrđivanja oporezivog periodičnog rezultata. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog računovodsrva. Otpisivanje sredstava može biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. Da je pojava trajno oslobođenih sredstava više izuzetak nego pravilo. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od države. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. da su ta trajno oslobođena sredstva privremenog karaktera. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. SUŠTINA je da znate šta znači i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno oslobođena sredstva. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. Jer rezultat koji se utvrđuje u pogonskom obračunu naziva se ekonomski rezultat. Otuda zaključak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. društvena svojina nestaje. i onda je visina otpisa obračunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. efekat trajnog oslobođenja prestaje da postoji. nego da bi smo znali ciljeve. i obično se baziraju na dnevnim cenama. Gubi se efekat trajno oslobođenih sredstava. Zbog toga. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. njihovog odbacivanja i sl. s obzirom da dolazi do privatizacije. za potrebe kalkulacije. da su sredstva deljiva i da se mogu delimično zamenjivati 4. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. Sa aspekta poreskog bilansa. a pre svega finansiranja. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. Da shvatite na koji način likvidnost firme može biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. visina otpisa se utvrđuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi održanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na način da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. Zašto nam je važno gde sve otpisivanje može da se vrši? Ne naravno zbog toga di bi smo znali mesta. kalkulacije i poreskog bilansa. u pogonskom obračunu.67% trajno oslobođene amortizacije. prihvatanja porudžbina. Ranije je kod nas postojao propis koji je određivao minimalnu visinu stopa amortizacije. Znači kada uporedite početnu vrednost sa trajno oslobođenim sredstvima.mašina dostigne 66.

Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 2. cene padaju. Naravno. radi zaštite životne sredine. I država propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. preduzeća su se našla u čudu. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne dođe do stopa koje će njemu odgovarati. 2. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. sve štete koji nastanu povodom događaja na čiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne možemo uticati. Preduzeća vrlo često te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. vanrednih događaja kao što su požari. zemljoresi. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preračunali bi ste se i npr. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. najmanje. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. ovakva odluka države će sredstvo učiniti nepodobnim za dalje korišćenje. nepodobnost – npr. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 1. druga može biti u poreskom i treća može biti za potrebe kalkulacije. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. 31 .) 3. Onog trenutka kada se pojavi na tržištu nova genetacija računara. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. ekonomskim razlozima. treba otpisati u istom periodu. a preduzeća po pravilu nemaju stručnjake koji bi mogli da im kažu po kojoj stopi. One ''alfa'' tabele o kojima ste možda čuli. klasifikujemo. ali za potrebe utvrđivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obračunatu po ovim stopama. i čim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. Odnosno. Kada bi ste imali takav jedan automobil. istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. Znači. razorni vetrovi. na primer. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. odnosno na vreme otpisa koncesije. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. Sada mnoge računovođe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. koji se ne mogu predvideti. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. imate automobil koji troši običan benzin. Znači rezon države je sledeći: možete vi u poslovnom bilansu da obračunate koliku god hoćete amortizaciju. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. da otpisuju svoju imovinu. u periodu od godinu dana. rabaćenjem. su u stvari stope otpisa utvrđene za potrebe oporezivanja. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi. Iako bi možda period njegove ekspolatacije mogao biti duži. koji je određivao minimalne stope otpisa. I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je država propisala. sada možemo da otpisujemo koliko hoćemo. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduže na period koncesije. ili iscrpljenjem supstance (kada je reč o prirodnim bogatstvima). ne mogu da otpisuju koliko hoće. Dakle. automobili koji troše običan benzin. i država reši propiše da. imate tri otpisa za ista sredstva. Dakle. zato što su ciljevi različiti. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. fizičkim trošenjem tj. zbog toga što su se u međuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niže troškove.bilansu. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše običan benzin plaćati visoku novčanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. poplave. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. koje se koriste u Nemačkoj. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane državnih organa. rekli: ne isplati mi se da ugrađujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. protokom vremena.

2. ako dođe do obustavljanja neke investicije, sredstva uložena u izgradnju datog objekta ili date mašine, prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala može biti razlog za obustavu gradnje, i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). I I Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše, o tome smo već pričali: 1. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrđuje se konačna visina redovnih otpisa, koji se utvrđuju saglasno MRS i računovodstvenim politikama) 2. u pogonskom obračunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) I I I Postoji još jedna podela, prema tehnici otpisivanja: 1. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) I V Možemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim želimo da konstatujemo smanjenje vrednosti, bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – može biti redovno ili vanredno). Vanredno otpisivanje, za razliku od redovnog, je vezano za sredstva sa ograničenim vekom trajanja, a može biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograničen vek trajanja. Recimo ako dođe do poplava koje unište obradivo zemljište. To se događa, naiđe bujica i odnese plodno tle. Ostane kamen ispod. Vrednost zemljišta pre, i posle polave se dramatično razlikuje. To je povod za vanredni otpis zemljišta. Kod umetničkih predmeta koji se takođe neotpisuju, ali ne zato što nemaju ograničen vek trajanja, jer teško je verovati da bilo koje umetničko delo može trajati beskonačno dugo (možda jako dugo, kao piramide, ali ne beskonačno), kada dođe do značajnog, trajnog oštećenja nekog umetničkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Tu nema sistematskog otpisivanja, ali vanredni otpisi su mogući. 2. dopunsko otpisivanje Na osnovu čega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Naravno, plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje, koje možete predvideti. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja, shvatićete da to uopšte nije tehnički posao. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. Znači da identifikujete: - osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) - koliki je njihov procenjeni vek trajanja - metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). I tek pošto definišete politiku, možete pristupiti izradi plana. Onda je plan čisto tehnički posao. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. Znači, računovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje, a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. Znači ako kažete da ćete vaše građevinske objekte otpisivati linearno, da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom, da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode, vi ste time definisali svoju računovodstvenu politiku. Ako kažete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati, povećavajući znači vrednost imovine, onda je to takođe deo vaše politike. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate, koja su predmet otpisivanja. Znači u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. Naći će se njihova nabavna vrednost, procenjeni vek trajanja, eventualno procenjeni likvidacioni ostatak, navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute, kolika je bila njihova nabavna vrednost, koliki je njihov procenjeni vek trajanja, koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja, čak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Zato što se sredstvo može koristiti u određenom 32

vremenskom periodu. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja, onda ćete sigurno naići na tri različita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. Prvo, vek trajanja je period u kome sredstvo može pružati usluge; u kom je ono tehnički sposobno da pruža usluge. To je tzv. tehnički vek trajanja. (Katin PC 286, koji još uvek fantastično funkcioniše; on je tehnički u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. On je uvek kraći od tehničkog veka trajanja. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). Postoji i korisni vek trajanja, koji je kraći od ekonomskog. To je vek trajanja u kome, po politici zamene sredstava preduzeća, će dato sredstvo biti korišćeno. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse čiji je ekonomski vek trajanja 10 godina, naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina, jer želimo da izbegnemo rast troškova održavanja, i li želimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehničke ispravnosti naših vozila. Dakle, 7 godina koristimo, posle toga prodajemo i kupujemo nova. Ekonomski vek trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. Niko ne može reći da autobus posle 7 godina ne može više da se koristi, politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. Prema standardu 16 koji se bavi ovim pitanjem, u paragrafu 43, savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja, treba uzeti u obzir uobičajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi, očekivano fizičko rabaćenje (koje zavisi od režima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene), tehničko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze, vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili slična ograničenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. Ili na primer, mašina može da se koristi još, ali licenca za proizvodnju tog proizvoda ističe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga važi licenca. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u različitm zemljama različito je definisno. Kod nas važi pravilo: od prvog narednog meseca. Iako se sredstvo troši kontinuirano, otpis se vrši na mesečnom nivou, kod nas. Znači, svakog meseca knjižito otpis, i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis počinje da teče od prvog narednog meseca. Isto tako, za sredstva koja su otuđena u ovom mesecu, otpis prestaje od prvog narednog meseca. To je prosto konvencija, morate preseći negde. U nekim zemljama je to, recimo, na pola godine. U Nemačkoj, sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine, počinju da se otpisuju od prvog jula. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine, naravno, počinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. Takođe, bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpočeti po nabavci, a ne po početku korišćenja, zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. U paragrafu 46, MRS-a 16 se kaže da osnovicu za otpisivanje čini nabavna vrednost ilicena koštanja, koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak, pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka značajna, i da se može pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvožđa, starog građevinskog materijala). Ako navedena dva uslova nisu ispunjena, zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka, i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. Nisu slučajno ova dva uslova utvrđena, zaista je teško u mnogim slučajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. Ako imate mašine koje traju 10 godina, ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvožđa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak, i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno tržište može se ići na procenu i to uzeti u obzir. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16, i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja, a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. Imate pravo da izaberete, ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. Dopušteno je da sa degresivne metode pređete 33

na linearno otpisivanje, ali nije dopušteno obrnuto. Ovo zbog toga, što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu, a to se obično radi onda kada je vek trajanja kratak, pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan, i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. To se ne smatra instrumentom kojim se može uticati na visinu poreskog tereta. Ali ako otpisujete linearno, pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešie da pređete na degresivno otpisivanje, tako povećate otpise i smanjite rezultat – e država to ne dozvoljava. Neću Vam pričati metode otpisivanja, zato što očekujem da ih znate. Sve smo to naučili u prvoj godini. Potsetite se uslova za primenu načina utvrđivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na određene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. Očekujem da znate šta je linearna metoda, šta se otpisuje, koje su pretpostavke od kojih polazi, i koje su njene slabosti. Isto za degresivnu, koje su njene varijante. Znači, SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala, a to je kraj u Power point prezentacijama, pa ajde da dodam... Obračunati otpis predstavlja rashod perioda, osim ako je sadržan u učincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe, jer je u tom slučaju obračunati otpis uračunat u cenu koštanja. U prvom slučaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. U drugom slučaju, otpis če postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva, putem njegovog otpisivanja. Procenjeni korisni vek upotrebe, mora se periodično preispitati. Ako se pokaže da je očekivani korisni vek trajanja, pri tim preispitivanjima, kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. O ovome govori paragraf 49, MRS-a 16. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. U slučaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile, da izabrani metod ne odražava na pravi način gubitak ekonomskih koristi, metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu računovodstvene procene. U takvom slučaju, visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izračunavati po novoj metodi. 18.11.2004 BILANSIRANJE FINANSIJSKIH ULAGANJA Sta se smatra dugorocnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti sa aspekta dospelosti dugorocna I kratkorocna, pa da najpre definisemo sta su to dugorocna finansijska ulaganja. Kazemo da su to ulaganja novcanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi u druga preduzeca, sa namerom da se dugorocno drze, odnosno rok naplate tih potrazivanja je duzi od godine dana. Zasto imamo da se dugorocno drze, pa jos I ovaj dodatak? Zato sto ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi a to znaci da nemaju rok dospeca I to znaci da se na njih odnosi ovo da se dugorocno drze, a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeca a to znaci da je rok naplte duzi od godine dana. Sta znaci ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaci da vi tim ulaganjem sticete svojstvo suvlasnika. Znaci izmedju firme u koju ulazete I vas postoji vlasnicki odnos vi ste suvlasnik date firme. Sta znaci ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme I vas postoji duznicko-poverilacki odnos, dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Zbog cega su ova ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga.Jedan je dugorocnost koju sam vec pomenula a druga je da se posebnim evidentiranjem I iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti odnosno po osnovu prodaje 34

znaci drustva sa ogranicenom odgovornoscu I akcionarska drustva. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao ucesce potrebno je da osim ovog motiva koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. Kako cete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time sto cete imati u nekoj firmi ucesce? Mi ucescem sticemo pravo glasa odnosno sticemo sposobnost da uticemo na donosenje poslovnih odluka u toj firmi. Vi to radite zato sto je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vase delatnosti. mora da bude ispunjen jos jedan uslov. onakve kakve odgovaraju nama.direktivi osnovano je pravo da ovu granicu od 10% mogu podici ali ne vise od 20% . znaci visina dividende koju ona isplacuje nije vas motiv ulaganja. Redovnos vase proizvodnje. bilo da su to vasi veliki kupci ili dobavljaci ili firme koje se bave istrazivanjem I razvojem proizvoda cijom se vi proizvodnjom bavite ili firme koje se bave prometom roba cijom se proizvodnjom vi bavite. vi nemate ucesce. I vasa ucesca se uglavnom odnose na preduzeca za kojima vi vec imate odredjene poslovne odnose. To nikada ne radite samo zato sto firma isplacuje visoke dividende. Sta obuhvataju dugorocna ulaganja? Mozemo ih najgrublje klasifikovati na tri grupe: 1.ucinaka. vas glas se nece cuti. Vi imate snazan interes da kod te firme imate snaznu poziciju. Ne. U zemljama clanicama EU po 4. I to je razlog zasto se oni vode odvojeno I prihodi odvojeno prate. Zasto vi zelite da ucestvujete na njenu poslovnu I finansijsku politiku? Zato sto kroz taj uticaj zelite da unapredite sopstveno poslovanje. Da bi se ucesca u opste javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeca. Dakle to su firme cije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti cijom se vi inace bavite. dugorocne hartije od vrednosti 3. ucesca 2. I zato vi zelite da steknete ucesce u toj firmi. I ne treba . Primer:imate firmu koja je vas veliki dobavljac. Znaci ja hocu da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti odnosno bolje receno iz osnovne aktivnosti firme. Naravno vi ne mozete pri sticanju ucesca potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma ili kakav je njen rentabilitet . Vi ne mozete. Dakle mi cemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose pozitivno odraze na nase poslovanje. Ali ako ste uz to I suvlasnik te firme vasa pozicija ce biti mnogo snaznija nego ako niste. Dakle ako imate 1% akcija koliko kod vi zeleli da na osnovu tih akcija uticete na tu firmu. Ako mozemo da uticemo na odluke koje ce u toj firmi biti donete kakve ce onda te odluke biti. ali cete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. dugorocne plasmane UCESCA Ona nama nisu novi pojam. znaci nacionalnim propisima moze biti dozvoljeno da se ucescem smatra ulaganjem u drugo preduzece recimo koje dostize minimalno 15% ili min 20% ali nikada 35 . Dakle da biste mogli vrsiti neku uticaj vi morate imati makar 10%.zato sto ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad. finansijski polozaj… ali to nije vas primarni motiv. Znaci nece ona nama dati nize cene. imali ste ga I do sada samo ne tako jasno odredjeno. kvalitet vasih proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaca I od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete kao materijal koristite u daljoj preradi. Znaci ucesca se javljaju tek posto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeca. taj broj vam onemogucava vas uticaj na poslovanje te firme. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kazete da imate ucesce. ili samo zato sto vrednost te firme na trzistu raste. Vi ulazete u jednu firmu sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vas uticaj na poslovnu I finansijsku politiku te firme. To znaci da kada god se odlucujete da sticete ucesce u nekoj firmi to nikada ne radite napamet.

znaci kada neko ima 30% glasova znaci to je trecina od celine . Ako imate vecinsko pravo glasa. Znaci minimun je 10. Uvek je bilo” koliko para toliko muzike” . Pa se prema visini ucesca u pravu glasa. jer bi to u tom slucaju odnosno ako kazete da imate ucesce samo ako imate 25% sva vasa ucesca ispod 25% ne mozete iskazati kao ucesca vec morate iskazati kao obicna ulaganja. a to ne bi odrazavalo pravu sustinu vaseg ulaganja. snaga naseg uticaja zavisi od visine ucesca. maticnog drustva… BILANSIRANJE UCESCA Ucesca koja su vecinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija pod nazivoj “ ucesca u povezanim preduzecima”. obicna 10%-20% prava glasa 2. I zato se kaze u 4. verovato je da ce donete odluke mozda ne po svakom pitanju ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar namece tj trazi. zemlje clanice mogu odrediti I visu granicu ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao ucesce. znaci vi kazete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme . hocu da na to obratite paznju ucesca dele na: 1.direktivi da gornje granica ne moze biti iznad 20%. Ako se znacajna I obicna iskazuju u jednoj poziciji onda su u napomenama koja prate tu poziciju prikazane odvojeno kolika su znacajna a kolika su obicna I bice navedeno na koje firme se odnose znacajna ucesca . jer izmedju 10 I 20% to nije ucesce da vam obezbedjuje da vi mozete bitno uticati na odluke koje ce biti donete. Znaci zato kada govorimo o ucescu uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa.iznad toga. tada se takvo ucesce kvalifikuje kao vecinsko I vi nad tom firmom vrsite kontrolu to znaci da buduci da imate vicinsko pravo glasa vi cete birati ko biti u upravnom I nadzornom odboru. sto vise ulozite u datu firmu vi imate snazniji uticaj na njenu poslovnu I finansijsku politiku. Kako se ucesca dele? Posto smo rekli da su ucesca osnova za uticaj koji imamo. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje ucesca znaci procenjivanje ucesca u trenutku sticanja vrsi se po njihovoj nabavnoj vrednosti . Znac imamo ucesce u obicnim I ucesce u preferencijalnim akcijama. Znacajno u sledecem smislu da vi mozete sada na skupstini akcionara uticati bitno. znacajna 20%-50% prva glasa 3. U nekim bilansnim semama cak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znacajna ucesca a posebna za obicna ali se cesto znacajna I posebna ucesca iskazuju kao jedna pozicija ali se uvek odvajaju vecinska ucesca kao posebna bilansna pozicija. ja sada necu reci vise od polovine zato sto ne morate imati vise od polovine da biste imali firmu pod kontrolom ali vi morate imati vise glasova od svih drugih. ali nemate pravo glasa jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. I zato se takve firme oznacavaju kao zavisne firme jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme a firma koja vrsi kontrolu. jer ce ona naravno raditi ono sto vi kao vlasnik akcije od njih trazite. vi ste ulozili kapital. tj vi koji posedujete vicinsko pravo glasa dobijate status maticne firme ili vrhovnog drustva. Zato sto ako imate preferencijalne akcije neke firme. Znaci mogu imati 30% kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama ja nemam ucesce jer ja nemam mogucnost da uticem na tu firmu. Zato sto ne mora da uvek zato mi kada odredjujemo kakvo je ucesce uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi a ne visinu ngazovanog kapital. Obicna ucesca daju vam osnova za odredjeni uticaj ali vas glas se u skupstini akcionara gde vi upravljate nece narocito glasno cuti. Vase ukupno ulaganje ce mozda biti 40% kapitala cete imati samo 20% glasova jer je deo vaseg ulaganja reprezentovan upreferencijalnim akcijama. to bi u velikom broju slucajeva znacilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima ali ne mora uvek biti tako. 36 . Ako imate vise od 20% a manje od vecinskog ucesca u pravu glasa tada se kaze da imate znacajno ucesce. vecinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital I prava glasa u velikom broju slucajeva stoji znak jednakosti. I preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi cete prakticno tu firmu voditi.

morate se obratiti ovlascenom berzanskom posredniku koji ce to za vas uraditi ali ce vam napalatiti proviziju koja ce za vas predstavljati ZTN. Naprotiv ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti 37 . berzansku to je vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja 4. Vrednost koju smo dali bice vrednost akcije koje smo kroz razmenu dobili Naknadno procenjivanje ucesca. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg ucesca. 1. vec da ce u tom peruodu do prodaje ucesca trzisna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili mozda rasti onda nema razloga vrsiti otpis vrednosti vaseg ucesca.) sve te troskove mozete dodati na kupovnu cenu akcija I obrazovati nabavnu vrednostu vasih ucesca. oko dana bilansa da iz bilo kojih cak I potpuno neekonomskih razloga. znaci ja mogu da dam moje akcije I da uzmem akcije neke druge firme I da kroz tu razmenu akcija steknem ucesce u kapitalu te druge firme. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjizeni kao novi vlasnik tih akcija. E taj iznos koji bi ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini ucesca ne mogu biti ukljucena u nabavnu cenu ucesca. Hocu da kupim ucesce u nekoj firmi.Nabavna vrednost ucesca je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela uvecanoj za zavisne troskove nabavke( troskovi provizije berzanskom posredniku. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. Znaci dogodi se nekad narocito oko nove godine. Ukoliko ucesca sticete razmenom akcija sto je takodje moguce. Secate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava stecenih kroz postupak razmene. jer ne mozete vi kupiti akcije na berzi. bilansnu to je vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija I ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. nominalnu tj onu na koju akcija glasi 2. emisionu to je iznos za koji se akcija prvi put prodaje 3. Dakle ja trazim usluge neke konsultanske kuce. To je procenjivanje na dan bilansa nakon sto smo to ucesce stekli I svih narednih godina sve dok to ucesce posedujete. Dakle testiracete da li morate da primenite princip nize vrednosti ili cete zadrzati nabavnu vrednost ucesca buduci da cu trzisne cene vasih ucesca iznad nabavne vrednosti. Ona ce biti tretirana kao rashod perioda. Dakle ne mogu se vezati direktno ovo I spada u tekuce troskove. kao tekuci trosak jer odluka je mogla da bude I necu da kupim. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoci I reci firma je dobra . rezervi I neraspodeljene dobiti. ona je za mene zanimljiva zato sto se bavi prodajom ima siroku mrezu I bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. njihova poslovna politika je takva. Oni ce sve to obaviti izvestiti me a ja cu to morati da pltim. U svim drugim slucajevima ako je firma dobra ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. ono sto nema sposobnost aktiviranja I sto ne mozete ukljuciti u nabavnu cenu ucesca to su izdaci koje biste imali vezane za donosenje odluke o kupovini ucesca. Posto su ucesca dugorocna ulaganja postoji stav da kratkorocan pad vrednosti ucesca ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. Dakle ukoliko dodje do pada trzisne vrednosti onda se postavlja pitanje sta nam valja ciniti. ali nisam bas sigurna kakva je firma . Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost ucesca. firmu vodi tim. jer berza je trziste tj sekundarno trziste HOV. Ako se opredeljujete za istorijski trosak kao osnovicu procenjivanja tada cete vrednost ucesca testirati na obezvredjenja. Akcija moze imati cetiri vrednosti. Dakle ako vrsite razmenu tada cete kao nabavnu vrednost ucesca uzeti onu vrednost ucesca koju ste u razmenu dali. zatim berza ce vam zaracunati porez na promet. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera s obzirom na to da vi necete prodavati ucesca ni sutra ni prekosutra ni za mesec dana ni za godinu dana. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa ukoliko se akcije kotiraju na berzi odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa ako se akcije ne kotiraju na berzi. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj kada ne bi bilo azia.

a vama ce od toga opet pripadati 30% tj 520.trajnijeg karaktera znaci dugorocan. u narednoj godini ako sopstveni kapital B poraste na 1400. 30% od 1300 je 430. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. najpre u SAD a onda je polako prihvatana I vec je prihvacena u Evropi. Osnovna ideja ove metode koja se moze koristiti I kod izrade pojedinacnog I kod izrade konsolidovanog bilansa je sledeca. Vrednost ucesca treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to ucesce odnosi. skrivenu rezervu) I iskazacete imovinu nizom nego sto ona zapravo jeste. a kapital ce rasti I to tako sto ce ostvariti dobitak pa ce odluciti da deo dobitka zadrzi u vidu rezervi I vec naredne godine kapital moze biti 1400. on ce za iznos isplacenih dividendi pasti. Postoji jos jedan nacin vrednovanja ucesca to je tzv EQUITY METODA zove se jos ponegde I metoda udela. Kada ucesca vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju slucajeva dogadja da se u vrednosti ucesca formiraju tzv prinudne. U narednoj godini skupstina akcionara preduzeca B donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200 I to polovina se zadrzava a polovina se isplacuje kao dividende. I to cu uraditi na kraju godine. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu ucesca koja posedujemo uticace na nas rezultat tek naredne godine iako je dobitak iz koje ta dividenda potice ostvarena u ovoj poslovnoj godini. 30% od 200 koliko je povecanje je 60. Znaci dolazi do malog premetanja rezultata zato sto kod firmi koje imaju ucesca u opste ne moraju biti male svote. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znacajni 38 . dakle nice vise biti 1400.ja cu na ime dividendi dobiti 30 I tih 30 ce meni biti isplaceno. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. On ce sada biti 1300. ja kazem moje ucesce po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. I dakle vrednost ucesca u vasem bilansu bice podcenjena . zato sto je 30% od 1400 je 460. Razliku cete tretirati kao rashod perioda. Znaci ja kao akcionar sa 30% ucesca dobicu od ukupne dividende koja iznosi 100 jer je dobit 200. Ne . latentne rezerve. Sa druge strane prihodi od ucesca ako procenjujete po nabavnoj vrednosti uticu na rezultat firme koja ucesce poseduje tek u narednoj godini jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. Mi zelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koje ucesce poseduje to ucesce iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog ucesca Primer:vi imate 30% kapitala firme B a firma B ima sopstveni kapital 1200. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem . mi hocemo da nam se vrednost ucesca menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala. dakle postoji razlika izmedju vrednosti ucesca I njemu pripadajuceg dela kapitala. Kada dobijem tih 30 ja vrednost ucesca smanjujem za 30 . U ovom slucaju. Polazi se od nabavne vrednosti dakle inicijalno ce biti ucesce vrednovano po nabavnoj vrednosti. nama pripada 400 (30%od 1200) ako smo mi to ucesce platili u datom trenutku 400 I ako primenjujemo nabavnu vrednost dok god vi ucesce imate ono ce biti vrednovano sa 400. dakle njemu pripadajuci kapital raste ili u slucaju gubitaka pada I vi cete otpisivati ali sporije. kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. Svako povecanje kapitala nastalo zbog povecanja rezervi. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je equity metoda. znaci svoj dobitak I ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. ali vase ucesce je 400. Equity metoda kaze. Ako je vrednost ucesca u firmi koja se razvija I cija vrednos stalno raste a vi vase vase ucesce drzite na nivou nabavne vrednosti onda ce trzisna vrednost ucesca biti sve veca u odnosu na nabavnu vrednost. Ova metoda se primenjuje za znacajna ucesca. B je objavilo svoje rezultate. nije izvesno kada I da li ce se od toga oporaviti onda morate otpisivati vrednosti ucesca na njegovu nizu vrednost. jer ja imam 30% kapitala I povecavam vrednost ucesca za iznos dobiti koja meni pripada. Jer nacelo istorijskog troska vam zabranjuje I nacelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujet nacelo istorijskog troska da podignete vrednost ucesca iznad njegove nabavne vrednosti. nece se mace dalje. zadrzavanja neraspodeljene dobiti direktno ce povecati visinu ucesca. Znaci kada god sopstveni kapital raste povecavam vrednost ucesca I kada god vrednost sopstvenog kapitala opada vrednost ucesca opada.vi cete u vrednosti ucesca imati jednu latentnu rezervu(neiskazanu.

E ovde postoji jedna razlika kada je rec o obveznicama 39 . To su hartije koje se drze dugorocno dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kracem od godine dana I ne dospevaju za naplatu u roku kracem od godine dana. stecenih obveznica. I sve dok ne ispunite onaj uslov da to vase ulaganje bude bulansirano kao ucesce. da bi prisvojili dividendu koja je znacajna. razlici izmedju nabavne I prodajne vrednosti. Tek kada ja prodam ucesce to ce se pretvoriti u gotovinu a do tada ja platim porez na nesto sto jeste prihod ali neije donelo gotovinu I to je ono sto je lose. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena ali postoji I tu nesto sporno Ja sam iskazala 60 prihoda I povecala ucesce. MRS-22 “ poslovne kombinacije ili spajanja” jer ucesca predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija . a dok se naknadno procenjivanje vrisi u skladu sa nacelom nize vrednosti. Imate novaca ne treba nam u kratkom roku I vi mozete da birate ili da nekome pozajmite ili da kupite necije akcije ili obveznice. Finansijski instrumenti su vlasnicke I kreditne HOV. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem I procenjivanje finansijskih derivata kao sto su fjucersi I sl. Druga posledica je da vi vidite pripadajuci deo dobitka iskazujemo kao prihod u istoj godini u kojoj je dobitak nastao. Inicijalno procenjivanje se vrsi po nabavnoj vrednosti. Standardi koji se bave ucescima MRS-22 I medjunarodni standard finansijskog izvestavanja MSIF-3. A za ostale hartije od vrednosti I dugorocne plasmane merodavni su MRS-32 “ prezentacija finansijskih instrumenata”I MRS-39 “ procenjivanje finansijskih instrumenata” znaci jedan standard se bavi nacinom na koje ih treba bilansirati a drugi nacinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjizi kao prihod nego se knjizi kao smanjenje vrednosti ucesca. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam ucesce 60 .dugorocni plasmani. Preduzece kupuje HOV iako nema nameru da ih proda u kratkom roku jer je to dugorocna rezerva likvidnosti. takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji I to su kratkorocne hartije od vrednosti.. Neka te posledice prizna I neka se te posledice odraze na visinu njegovog ucesca. obaveze. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. I razlici u kursu. A ja sam na taj prihod platila porez I imala novcani oblik. Ako imate nameru da se mesate u poslovanje neke firme a nemate jos 10% akcija moracete te vase akcija da iskazete kao dugorocne HOV. OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspolozive za prodaju. Znaci prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji nece biti praceni u bliskoj buducnosti naplatama u punom iznosu. ja sam kao prihod iskazala 60 a nikada necu naplatiti 60. znaci ja sada imam deo prihoda koji nece biti pracen novcanim prilivom. Dakle ako izaberete da kupite necije akcije I to radite sam da bi zaradili na razlici u kursu . potrazivanja. prihodi su potrazivali ucesca su dogovala. bilo u vidu kamate. stecenih akcija.jel! dakle mi zelimo da formiramo dugorocnu rezervu likvidnosti I da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. Znaci ja jesam iskazala prihod od 60 ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novcani priliv a ostalih 30 su povecali rezerve moje firme u kojoj ja imam ucesce. To ne znaci da ce se uskoro prodati. od tih 60 moj novcani tok je samo 30 a drugih 30 su rezerve u drustvu B. jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna. Znaci kada sam izracunala deo dobiti koji mi pripada. A HOV raspolozive za prodaju su HOV koje mogu ako se za tim ukaze potreba prodaju a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. E to je mana ovog modela.akcije. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila ucesce za 30 I povecala gotovinu na racunu za 30. nemate nameru da se mesate u poslovanje te firme. obveznice. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje ali ova njena slabost se zna I vodi se racuna o tome.uticaj na poslovanje firme.

jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vaseg potrazivanja. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. Na primer platili ste obveznice 950 . Ali uobicajno je da se kamata placa I da se plasman naplacuje kao dugorocni kredit putem anuiteta. Mada pogorsanje bonitet ne mora uvek da znaci da je vase potrazivanje po osnovu dugorocnih plasmana postalo nenaplativo. Mi sada govorimo sa stanovista onoga ko kupuje obveznice. Primer:nominalna vrednost obveznice je 1000. Zelim da osiguram potpunu naplatu svog potrazivanja. Realna kamata bi tada bila veca. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je visa od nominalne. Ukoliko zalogu nemate svako pogorsanje boniteta vaseg duznika moze znaciti gubitak dela vaseg potrazivanja sto ce rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj otpisivanjem. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice cija je nominalna vrednost visa imala suprotno dejstvo na vasu realnu kamatu. Vi mozete nekome pozajmiti novac I reci hocu da mi date hipoteku na vasu zgradu. vi cete naplatiti 1000 kada istekne 2godine naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti I recimo da je kamata koju cete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 zna 2 god u apsolutnom iznosu. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potrazivanja po osnovu naseg dugorocnog plasmana. A nase potrazivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost.obveznica glasi na 2 godine. Dugorocni plasman je dugorocna pozajmica nekom preduzecu sa rokom naplate duzim od godine dana I ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. Vasi prihodi od kamate da ste platili po nominali vasa realna kamata bi bila. Znaci kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. znaci zbog toga sto ste platili iznad nominalne vrednosti vasa realna kamata je niza od nominalne kamate. Realna I nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti ako se obavi iznad realna kamata je niza od nominalne. Znaci nije vazno koliko ste vi platili vase potrazivanje jednako je nominalnoj vrednosti. DUGOROCNI PLASMANI Ovu pricu cemo ponoviti samo sa druge strane kada budemo govorili o dugorocnim kreditima tj o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti I njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Ako biste uspeli da kupite ispod nominale.Kada kupite obveznicu vase potrazivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Sto se kamate tice koja se naplacuje ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. Svake godine vi cete knjiziti 50 na ime kamate I 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. odnosno I nominalna I realna bi bile jednake iznosile bi 100. kolika je vasa realna kamata?40.dakle nabavne vrednost je 1600. vi mozete smatrati da cete vase potrazivanje naplatiti. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duznik ne placa kamatu tokom otplatnog perioda vec da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vaseg potrazivanja uvecavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. vi cete za 2 god dobiti vasih 1000 I dobicete ukupno na ime kamate 100 a platitli ste 1060. Dakle duznik placa kredit putem 40 . vi ste obveznicu platili 1060. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. I time cete svesti ovu visu nominalnu na nizu realnu kamatu. Naknadno procenjivanje vrsimo u skladu sa nacelom nize vrednosti u zavisnosti od boniteta duznika ako plasman nije osiguran tj u zavisnosti od vredsnosti zaloge. I otpisivacete sveke godine na teret te godine srazmerni deo te placene premije. Na osnovu cega se procenjuje visina dugorocnog plasmana inicijalno? U visini iznosa koji smo pozajmili. I vi cete na kraju druge godine dobiti 1000 I dobicete 100 na ime kamate. I sta cete uraditi. I vi cete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti a tu razliku cete iskazati kao odlozeni rashod. jer biste vi tada na kraju 2 godine dobili vise nego sto bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti.

nepokretnost. Sva imovina za koju se ocekuje da ce biti realizovana ili se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. gotovina I gotovinski ekvivalenti vec su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza Ili kupovinu sredstava Bilansiranje zaliha Time se bavi MRS-2 I u njemu ze zalihe definisu kao sredstva koja se drze radi prodaje u toku perioda bilo da su ona rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji kao I zalihe koje se u obliku osnovnog I pomocnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja ucinaka ili pruzanja usluga. ili se kaze jos u toku jedne godine u zavisnosti od toga sta je duze. tri. Znaci ugovor moze biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju I kada isteknu godina. Obrtna imovina se deli na : 1. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. U konceptualnom okviru vec smo odredili da obrtna imovina imovina od koje se ocekuje da bude realizovana tj unovcena ili prodata ili potrosena u toku jednog poslovnog ciklusa. Znaci osnovni I pomocni materijal se prvo trose pa dobijemo nedovrsenu proizvodnju pa dobijete gotove proizvode koje mozete prodati. Prvo imamo : 1. vraca sve odjednom ili vraca putem anuiteta. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE Zalih pripdaju obrtnoj imovini. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drze samo radi prodaje.. Zato kazemo da je osnovni materijal onaj koji cini supstancu nekog proizvoda. OSNOVNI MATERIJAL Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je rec. osnovni I pomocni materijal 2. znaci ako vi resite da prodate neku masinu necete je vise bilansirati kao stalnu imovinu vec kao obrtnu imovinu. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drze radi trgovine I koje ce biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. zalihe nedovrsene proizvodnje I usluga 3. HOV. brasno u proizvodnji hleba. 41 . potrazivanja namenjeni pretvaranju u gotovinu 3. Primer:tkanina pri proizvodnji odece. dati avansi koji predstavljaju potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe ovde je kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu.anuiteta a mi nas plasman naplacujemo putem anuiteta. Definicija je data tako da iz nje mozete naslutiti koje vrste zaliha ima. to se moze videti samo iz napomena koje prate plasmane. zalihe koje su namenjeni ili potrosnji ili prodaji 2. Po redosledu kako bi isle. znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvim vec po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. potrazivanja ili nesto drugo. Misli se na potrazivanja kada se kaze da budu realizovana a ona koja se drzi radi potrosnje je materijal a imovina koja se drzi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Ali sve to zavisi od ugovora. meso kada pravite pljeskavice. zalihe gotovih proizvoda I robe 4. U napomenama ce bit navedeno koji su plasmani osigurani. dve . Znaci obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se ocekuje da ce biti realizovana ili koja se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku od godine dana. I konacno u obrtnu imovinu spadaju gotovina I gotovinski ekvivalenti cija upotreba nicim nije ogranicena znaci nicem nije uslovljena. I sta je uzeto kao zaloga. misli se na zalihe gotovih proizvoda I zalihe robe. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne.

Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moze uticati tako sto cete napraviti izbor zalih koji ce biti predmet prodaju I onih koji su prodati I onih koji ostaju na zalihama. To su oni ugovori cije se izvrsenje proteze na vise obracunskih perioda znaci pod dugorocnim ugovorom podrazumeva se ugovor cije se izvrsenje proteze ili pokriva vise obrazunskih perioda. Kod zalih se insistira na primeni nacela pojedinacnog procenjivanja kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. ali bukvalno za konkretni proizvod. Znaci ne proizvodite hiljadu komada vec jedan. Znaci u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju odnosno zalihe date u lizing. posto su to sve unikatni predmeti. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugorocnih dugova. odnosno po ceni kostanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. Vi ste platili isporuku koja jos nije izvrsena. Primer: konac pri sivenju odela. Otuda se metoda specificne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni METOD SPECIFICNE INDETIFIKACIJE a to znaci da ce biti utvrdjena cena kostanja za konkretan proizvod. Znaci vi kada proizvodite hleb vi utvrdjujete jedinicnu cenu kostanja. U cenu kostanja takvih proizvoda mozete uracunati direktne troskove(troskovi direktnog materijala I rada). PROCENJIVANJE ZALIHA Vrsi se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe stecene kupovinom. soja I zacini kod pljeskavice. znaci to su unikati I znamo tacno o kome je rec. NEDOVRSENA PROIZVODNJA To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju.POMOCNI MATERIJAL Ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne cini njegovu glavnu supstancu. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. Znamo nacelo istorijskog troska I znamo koje su to vrednosti. vi odredjujete cenu kostanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. I koji se mogu tacno indetifikovati. sopstvene aktivnosti. ili pet komade ali ne masovno. posebne pojedinacne troskove I opste troskove izrade tj proizvodnje. AVANSI Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha zato sto su oni prelazan oblik prema zalihama. Gotov proizvod je konacan ucinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. oni su nezamenljivi. POGONSKI MATERIJAL To je materijal koji ne ulazi u opste u sastav novog proizvoda ali omogucava proizvodnju tog proizvoda Primer:materijal koji se trosi kod odrzavanja masina. NEDOVRSENE USLUGE Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapocete ali nisu dovedene do kraja. Znate da postoje nakiti 42 . jer proces proizvodnje na tim zalihama jos nije doveden do kraja. ali kada pravite umetnicku sliku. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. samo za specificnu vrstu proizvoda. Bilansiracete ih kao nedovrsenu proizvodnju kao usluge u toku. ili proizvodite odredjeni nakit. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. Ali utvrdjujete samo one troskove koji se prema nacelu uzrocnosti mogu vezati za taj proizvod. I moguce je prevaljivanjem troskaova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha I visinu rezultata preko visine vrednosti prodatih proizvoda. Ovakvo rascljanjavanja zaliha uslovljeno je razlicitim stepenom njihove likvidnosti tj njihove pretvorljivosti u gotovinu. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovrsene proizvodnje I time se bavi standard 11. znaci to je potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe. a ako masina ne radi proizvodnje nema ali I potrosnja elektricne energije je pogonski materijal. so I kvasac I voda kod hleba.

. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. Naknadno procenjivanje zaliha. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrzavate nabavnu vrednost odnosno cenu kostanja. koja pretpostavlja korišćenje pojedinačnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti. u onim situacijama kada preduzeće posluje u preduzeću koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. onda zalihe potiču iz poslednjih. Mi ćemo je. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. na bazi nabavne vrednosti. koje nisu zamenjive ( slike. primena u inflatornim uslovima može izazvati ozbiljne teškoće. koje su niže od tekućih tržišnih cena. I koje cete poslati na razne strane svete I kojih ima 100 komada ali koje su iste. 23. Utorak. i da se u cenu koštanja u tom slučaju uračunavaju direktni troškovi materijala. Kod ove metode. Kod prve bunde koristimo metod specificne indetifikacije za utvrdjivanje cene kostanja a kod drugih koristimo uobicajni postupak utvrdjivanja cene kostanja. Ž Nemam nameru da vam sada pričam na dugačko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada naučili.ne mozete primenjivati takav nacin utvrdjivanja cene kostanja. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno I nije svejedno kakva je bunda. gde se tačno može identifikovati određeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. Za razliku od ove vrste zaliha. Na dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost odnosno cena kostanja sa neto prodajnom vrednoscu. Bundu je kreirao kreator I naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina . uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodični rezultat. ako potrošene zalihe potiču iz prvih nabavki. korišćenje metode specifične identifikacije. ipak. ako su rezulatat kupovine. onda je pretpostavka o sastavu zaliha. učiti. kako se zalihe raščlanjavaju i počeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. novembar 2004. ne zato što želim da učite istoriju. 43 . na moze biti utvrdjena njena cena kostanja kao cena kostanja svih proizvedenih budi od nerca koje su jednke. za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. (o zalihama koje nisu utrošene) da te zalihe potiču iz poslednjih nabavki. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. dragulji i sl.koji su jedni jedini na svetu . odnosno cene koštanja. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se računa primenom cena prvih nabavki na utrošene količine). teška oprema i sl. Pored predmeta visoke vrednosti. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju mozete prodati a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti I varijabilnih troskova prodaje. predstavljaju gornju granicu procenjivanja).da se visina vrednosti takvih zaliha utvrđuje pojedinačno. Prošlog puta sam počela da vam govorim o bilansiranju zaliha. Ne mozete kazati prosecna vrednost prstena koji se proizvodi u nasim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti vi primenjujete nacelo nize vrednosti. dakle. kao što su automobili. ako su rezultat rada samog preduzeća. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. predviđa za procenjivanje zaliha. Rekla sam da MRS 2. takvih nema I za njihovu procenu koristite ovu metodu. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. ili metodom procečne nabavne cene. Dakle sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. definisali smo šta se smatra zalihama. Znači. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednoscu podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troskove prodaje. Ako je to pretpostavka o potrošnji. i u onim privredama.

ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. koja bi se zajedno sa metodom prosečne cene mogla primenjivati. Primena prosečne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. negativne posledice FIFO metode biti ublažene. Ta prosečna nabavna cena može se utvrđivati: . malo opadaju. samtra se da je primena FIFO metode poželjna u onim preduzećima: .koja imaju širok asortiman materijala. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. kroz oporezivanje raspodelu takvog rezultata. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodičnog rezultata. naravno deluje čudno da se FIFO metoda uzima kao uobičajeni postupak. proglašena osnovnim postupkom. ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. nije poželjna. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. . Nama koji živimo u inflatornom okruženju. osciliraju. svaka tri meseca. praktično upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. i . Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki.kod kojih učešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. od strane komiteta za MRS. a to znači povećan obim sredstava iz preduzeća. zbog primene ove metode. znači. i inflacija koja nije visoka. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu prosečnu cenu). Zbog toga. Što se tiče metode prosešne cene. ili svakih šest. dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. U situacijama kada cene malo rastu. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utičemo u tom slučaju. da se ta inflatorna komponenta rezultata obračuna i da se onemogući njena raspodela.gde se sastav zaliha stalno menja. utvrđuje se množenjem količina sa prosečnom nabavnom cenom. i ona vam je poznata. to znači da se zalihe brzo obnavljaju. odnosno. tj. oko nekog 44 . gde su samo razlike u stepenu inflacije. što onemogućuje precenjivanje rezultata. biti relativno slabe. što znači da se zalihe ne zadržavaju dugo. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi računa o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala množite sa tako dobijenom cenom). u stvari.a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. Ova metoda je. robe ili gotovih proizvoda. Nažalost. što se vrednost utrošenih zaliha određuje po cenama prvih nabavki. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. u uslovima čak i blagog rasta cena.periodično (recimo prosečna nabaavna cena se utvrđuje svakih mesec dana. onda će loše posledice primene FIFO metode. i . jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode može obezbediti iskazivanje realnog periodičnog rezultata. Jer ako imate visok koeficijent obrta. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata može imati. Ovo zbog toga. gde postoji jačanje domaće valute. što ponovo znači da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. Polazeći od takve pretpostavke. Svi ovi uslovi. i u uslovima rasta cena. da ostane na zalihama. Jer ako imate visok koeficijent obrta. . odnosno. zajedno sa metodom prosečne cene. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. ako vam se sastav zaliha stalno menja. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih tržišnih cena. sračunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. bitno promeni rezultat. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen.permanentno (utvrđivanju prosečne nabavne cene prisupa se praktično posle savake nabavke. metoda prosečne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiče iz svih nabavki. u uslovima monetarne stabilnosti. Drugim rečima. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki.koja imaju visok koeficijent obrta.

Tom argumentu se može odmah suprotstaviti činjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. bi ste dodali vrednost razlike između početnih i krajnjih zaliha. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obračunata po cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. a to može biti samo teorijski.permanentna (ovde se za obračun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiče iz poslednjih nabavki. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena. onda postoje dve situacije. se troškovi uopše ne knjiže. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom slučaju obračunata po cenama prvih nabavki. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodičnog rezultata. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu 45 . da su krajnje zalihe u svemu jednake početnim. i kao . da na zalihama ostaje materijal koji potiče iz prvih nabavki. Postoji i drugi. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obračunskog perioda. jednostavno. činjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. u praksi se često koristi prosečna nabavna cena. uz prihvatanje činjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. Međutim. koje su niže od tekućih tržišnih cena. i to kao: . što znači da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obračunskog perioda i potrošenog dela početnih zaliha. da su krajnje zalihe ili više ili niže od početnih zaliha. u toku obračunskog perioda. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. realno obračunatog periodičnog rezultata i realne vrednosti zaliha. prodatih zaliha utvrđuje se množenjem prodate količine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenaom koštanja. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnožiti. sa zalihama na početku obračunskog perioda.periodična (mi je nismo radili u prvoj godini. Naravno. mnogo jači argument. ako su krajnje zalihe različite od početnih. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja može da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane početne zalihe.proseka. to bi značilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obračunskog perioda bile smatrane potrošnjom. već se kjiže na kraju. dakle. onda bi se u bilansu zadržala početna vrednost zaliha. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. čvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. odnosno. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. Ne postoji. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih. onda će primena prosečne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. do formiranja tzv. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. jer iz postojanja latentnih rezervi. Ukoliko su krajnje zalihe više od početnih. a to je redovno. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obračunati. a koja je predstavljala alternativni postupak. a sama metoda može biti primenjena u dve varijante. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niže od početnih zaliha. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. i tada ako se primenjuje LIFO metoda upoređuju se zalihe na kraju.). a to znači. tj. praktično. Na vrednost početnih zaliha. zabranjena. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnožiti sa cenama prvih nabavki. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. a to je da ako treba birati između realnog bilansa uspeha. što će reći. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. ili cena poslednje nabavke. odnosno. onda kod primene periodične LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku između počrtnih i krajnih zaliha. To je razlog zbog koga se može braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. preduzeću ne preti nikakva opasnost. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. U inflatornim uslovima primena ove metode je poželjna. i ukoliko bi se dogodilo. onda svakako treba izabrati realno obračunat rezultat.

cene poslednjih nabavki . Kada se testira dopustljivost metode. Ili ako je u periodu bilo kolebanja cena. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. makar približno. i utvrđivanje vrednosti onih zaliha koje su ne potrošene. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. tj. Ulaganja u zalihe postaju rashod. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. Kaže se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. bez obzira na metodu koja se pri obračunu vrednosti zaliha koristi. što u ovom slučaju znači. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. A kao osnovna prednost ove metode upravo se ističe činjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućemobračunskom periodu. kad vi kupite materijal. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiču iz ranijih nabavki. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. u procesu finansijskog izveštavanja. i tako smanjiti tu veliku razliku između knjigovodstvene i tržišne vrednosti zaliha.(primer sa Katinom decom i kupovinom). I FIFO metoda. može se ublažiti makar delimčno tako što će se ova razlika pomnožiti sa cenama poslednjih nabavki. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sličnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Oni razgraničavaju novčani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. preporučljiva za inflatorne uslove. kao svoju imovinu. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se početna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obračunata po cenama poslednjih nabavki. vi ste to platil. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodičnog rezultata. Ali sve dok ne potrošite. Znači. dužni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. da će realno predstaviti prinosni i finansijski položaj preduzeća. Znači. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. pretpostavlja da se uvek. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona četvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu međusobno uporedivi). zalihama upravlja na načina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. imate novčani izdatak. jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugrožena jer 100 godina stoje na zalihama. i LIFO metoda i metoda prosečne nabavne cene označavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. ta razlika u vrednosti. s jedne strane. zato što je platio ceo isplaćeni iznos 46 . Nikada nećete. suprotstavljaju rashodi koji su obračunati po tekućim tržišnim cenama. već smo ustanovili. Izvesno je dakle. između vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće tržišne vrednosti. Kada izaberete metodu. LIFO metoda je. možda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnožiti sa prosečnom nabavnom cenom.ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na početku obračunskog perioda. dužni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode prosečne cene. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koje imamo na raspolaganju ne može ispuniti istovremeno oba cilja. stvarno. Znači. poseduje. Na taj se način obezbeđuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. Kad god ste u situaciji da birate. to znači da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih tržišnih cena. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. računi zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. možete da birate. Takođe. odnosno. Kao posledica toga dobija se realno obračunat periodični rezultat. a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa.. jednake kupovne snage. kada imate pravo izbora. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obračunu vrednosti utrošenih zaliha.. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine.

znači. se iz perioda u period ne menja. To se vrši u skladu da načelom impariteta. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . a kada je reč o zalihama materijala obično se svođenje vrši na nižu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrđivanja gubitaka u skladu sa načelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). iskazujete je na računu AVR. odnosno. i to kada je reč o zalihama robe i materijala. BILANSIRANJE POTRAŽIVANJA Za razliku od zaliha za čije bilansiranje je merodavan MRS 2. Naravno. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. Isporuke proizvoda i usluga. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. Nema tu neke posebne filozofije. Zato se kaže da ulaganja u zalihepostaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. Zato ja od vas neću tražiti da je vi naučite. ni u jednom paragrafu. I taj trošak ostaje aktiva. nego čima se sazna za postojanje gubitka. tako da je to razlog da setaj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. Kada je reč o uslugama. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. nije sporno bilansiranje potraživanja ali postoji čitav niz finansijskih instrumenata kod kojih računovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konačne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. Trošak se evidentira onda kada dođe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. i kratkoročne pozajmice su 47 . finansijskim instrumentima se bave dva standarda. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. Znači ne čeka se na prodaju tih zaliha.''prezentiranje finansijskih instrumenata''. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne čekajući njihovu realizaciju). te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi čije proizvodnje je materijal utrošen. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju računi zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav način vrednovanja zaliha je korišćen ranije. bilansiranje potraživanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. Misli se.tretira kao trošak materijala. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. proizvodnog materijala. evidentiranja rashoda. forvardi. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. U udžbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. sve dok proizvod radi čije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. proda. Ali. Naime. Naravno. pre svega. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. nigde. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. u MRS 2. dužni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na nižu. kada je reč o zalihama osnovnog. i zato ja na tome neću insistirati. ne pominje metodu gvozdenih zaliha. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu određene sume novca. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. ali MRS 2 takav način vrednovanja zaliha ne poznaje. funkciju razgraničenja preuzimaju računi vremenskih razgraničenja. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. varanti i slično. na finansijske derivate kao što su fjučersi. Treba. Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. na nižu neto prodajnu vrednost. saglasno načelu impariteta. bilo da je on osnovni ili pomoćni. Nije to teško. Kada unapred platite reklamu.

) – znači isporuke proizvoda rezultiraju potraživanjem. jer je izuzetno važno da korisnicima finansijskih izveštaja kažemo kakva su naša potraživanja po ročnosti. ova potraživanja nisu napravljena prema osnovu nastanka. i . posebno na dugi rok.dugoročna potraživanja – potraživanja čija naplata će uslediti u periodu dužem od godinu dana. To je izuzetno važan podatak. Kada se govori o potraživanjima. znači sva potraživanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeđenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa). I kada se spominje bonitet. . koji je poslovni događaj doveo do nastanka potraživanja. zajedničkom ili pridruženom preduzeću).obezbeđena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda. i . da bi postojala sigurnost 48 . i . Naravno. potraživanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca.dubiozna – ili ugrožena. o roku njegovog dospeća. .kratkoročna potraživanja – potraživanja čija se naplata očekuje u periodu do godine dana. . Ova klasifikacija nam je važna da bi smo procenili stepen naplativosti. usluga. to znači da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti).potraživanja iz plasmana – potraživanja koja nastaju po osnovu dugoročnog ili kratkoročnog plasiranja slobodnih novčanih sredstava. Bonitet pokazuje sposobnost potraživanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Tako su mene učili kad sam bila u srednjoj školipotraživanja predstavljaju prelazni oblik novca.punovredna – ili potraživanja punog boniteta. potraživanja možemo klasifikovati na: . Ova klasifikacija je značajna.zastarela – ili potraživanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. a radi njihovog ukamaćenja. biti u celini naplaćeno. Jer. ali samo onda kada naplata sledi isporuci.osnova svih potraživanja. govori se o bonitetu potraživanja. Na primer. Znači iz čega su ta potraživanja rezultirala. nego će biti potraživanja i po osnovu finansijskih plasmana. i u kom iznosu naplatiti. potraživanja po osnovu dividendi. na: . može se reći: to su zalihe uobičajenog kvaliteta. da ta klasifikacije može biti definisana polazeći od različitih kriterijuma. a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa. misli se na to da li će potraživanje. znamo da je potraživanje kratkoročno i sada nas zanima da li će se. Zatim. tj. da bi oni znali kada se može očekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraživanja. gotovih proizvoda. Prema sigurnosti naplate potraživanja se mogu podeliti na: . nego prema učesnicima iako se ovde kaže prema poreklu.potraživanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraživanja kod kojih su učesnici matična firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reč o zavisnom preduzeću.potraživanja po osnovu isporuka (robe. Za finansijsko izveštavanje veoma je važna klasifikacija po roku dospeća. kada je reč o klasifikaciji potraživanja. važna je i klasifikacija potraživanja prema osnovu njihovog nastanka. i u prvom pomenutom slučaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraživanje. i po tom kriterijumu sva potraživanja delimo na: . Polazeći od tog kriterijuma. u ovoj poziciji potraživanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraživanja po osnovu isporuka. ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka događaju u istom trenutku potraživanja nema. ako se pozajmljuje novac. tj.. nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga može biti ili nepokretna ili pokretna imovina). Ovo iz razloga procene likvidnosti. ne manje važna klasifikacija je ona koja potraživanja klasifikuje po bonitetu.ostala potraživanja. Bonitet potraživanja je u stvari kvalitet potraživanja (kada se govori o zalihama. Znate da.. o roku dospeća.

jer ne želite da vrednost vaše zaloge. u svetu. Zato se potraživanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraživanja. ako se dogodi da dužnik ne plati na vreme. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti. dok prodate zalogu proći će određeno vreme. U trenutku kada svojina sa prodavca pređe na kupca. Nema priliva gotovine. nemate kome da je prodate. Kako bi rekao naš narod. To je nešto što. tako što u slučaju da naš dužnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge. i mora se računati sa tim da naplata tih potraživanja. takvo potraživanje likvidira se isporukom robe ili usluga.000eura. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV. ali nema potraživanja sve dok ugovorena roba ili 49 . ili da ste mu dali novac pa da on treba. Naročito kod izvoznika. Na primer. davanje pozajmice može se usloviti uzimanjem zaloge. neće biti izvršena o roku dospeća. naročito kod dugoročnih pozajmica. Što se tiče potraživanja po osnovu isporuke robe i usluga. kada nastaje potraživanje. Iako je suština transakcije ista. potraživanja koja oni ostvaruju izvozom. ne znači uvek da vam je potraživanje sigurno. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja. Ne kao kratkoročna potraživanja finansijske prirode. . nego što. Ako firma ima neko potraživanje od ino kupca. Može postojati sklošljen ugovor. na vašu fabriku. a te firme su nastavile da posluju. iako imate hipoteku. Nema potraživanja dok do isporuke ne dođe. naročito. Banke kao zalogu. ova potraživanja se odvajaju. Potraživanje vezujemo za prijem robe i fakture. Njihova je vrednost tržišno poznata. ili možete dati kao avans za buduće isporuke. pozajmićemo vam 3 miliona eura. Znači. treba da znamo nekoliko stvari. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. ili: pozajmićemo vam 50. to je ovo o čemu smo sada govorili. na obraz dajemo kredit. u nekom trenutku. uzimaju i potraživanja. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u stečaj). uzima se veća vrednost imovine. radi čije nabavke je avans dat. i možete ih dati kao plasman. Prvo. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati. vama da izvrši određenu uslugu ili isporuči određenu robu. da neko uzima sa namerom da ne vrati. ali tražimo hipoteku na vašu kuću. vi dajete pare. kod zaliha. bude niža od vrednosti vašeg potraživanja. Kada imate potraživanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine. u odnosu na potraživanje. Uzimanje zaloge. i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. vrlo često. je termin naplate. naravno. na taj način želimo da obezbedimo naplatu. iako će biti izvršena u potpunosti. Zato. nastaje potraživanje po uslovom da naplata isporučene robe sledi isporuci. Ono što je sporno ovde. kao posebnu poziciju imali avanse. Jer. kad god se uzima zaloga. To je rizično ulaganje. Potraživanja koja su jednostavno data na ime. videćete. nije uobičajeno. na ime izmirenja tog potraživanja. Ako ste dali avans. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi dužnici. mi ćemo naplatiti potraživanje. U tom slučaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na tržištu padne. vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici. možete da se slikate sa tom hipotekom. zato što se one mogu lakše unovčiti. možete reći: u redu.neosigurana – potraživanja koja nisu obezbeđena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. te pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš račun uplatiti određenu sumu novca. banka će uzeti kao zalogu to potraživanje ako želi da osigura naplatu svog plasmana. Odvajaju se zbog toga što se na različit način likvidiraju. ali iako su imale te hipoteke one su otišle u stečaj. nego kao deo one imovine. nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti. okolnosti mogu biti promenjene tako da dužnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. Zato što mi nemamo razvijeno tržište nepokretnosti. ako uzimate zalogu za dugoročna potraživanja. Kad imate kratkoročne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima. kod nematerijalnih ulaganja. ali ne o roku. Nema šanse da naplatite.da će potraživanje biti naplaćeno. od strane kupca. Zato se osigurana potraživanja smatraju potraživanjima čija će naplata biti izvršena u celosti. Suština transakcije je ista – imate potraživanje. ali dajte nam vaše HOV.

moguće je izvršiti preračunavanje potraživanja i obaveza. Neće biti iskazana u bilansu. potraživanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. Treća bitna stvar. pretvara se u menično potraživanje. zbog toga što se vrši pre roka dospeća. Ako bi ste vaš kratkoročni plasman pretvorili u dugoročni plasman. zato što firma A ima obaveze prema firmi B. Znači kada bilo koji deo vaše imovine. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraživanja da se to potraživanje pretvori u gotovinu. kao i odobrena bonifikacija. ili naknadno. uključujući i potraživanja. Tada. tiče se situacije kada se neko potraživanje da kao zaloga. S obzirom da ima ovako puno uslova. ima prema drugim pravnim licima. ne možemo potraživanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela. ako firma A ima potraživanje prema firmi B. možete se odreći dela ili celog iznosa potraživanja. zato što je izvršen dugoročni plasman. kada u želji da pomognete da vaš kupac izađe iz krize. ima potraživanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B. ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraživanja nemaju sposobnost bilansiranja. Nije dopušteno da se. na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke. može se o potraživanjima izveštavati na neto principu). Drugo.usluga nije isporučena kupcu. ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reči. To je uobičajeni način likvidiranja potraživanja. Potraživanje se može likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. Potraživanja je dozvoljeno prebiti ili preračunati. ali se za prebijanje zahteva da budu približno iste visine. nego će dospeti za mesec ili dva. U bilansu se iskazuju samo ona potraživanja koja preduzeće. znači. I još jedan uslov. potraživanje od kupaca. važno je da potraživanja budu približno istog iznosa. sa potraživanjem koje firma B ima prema A. firma C duguje firmi B. da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. ukoliko imate potraživanja prema poslovnim jedinicama. Četvrto. vi ostajete pravni vlasnik date imovine. Potraživanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali. mogu da imam potraživanje i prema firmi C. ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. Kada na primer. date kao zalogu. moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraživanja. biće izložena u napomenama uz finansijske izveštaje. Međutim. Zatim. Visina potraživanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom. U ovom slučaju. kao pravno lice. ili po osnovu kratkoročnih ili dugoročnih plasmana). važi pravilo da će zadržati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobičajenim pozicijama. Ne očekuje se da potraživanje i obaveza budu jednaki u dinar. Potraživanja se mogu likvidirati na različite načine. izvrši prebijanje. ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Visina potraživanja određena je visinom prodajne vrednosti isporučene robe ili usluga. Odobreni rabati u trenutku prodaje. ako sam ja firma A prema firmi B. tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraživanjem. takođe bi došlo do pretvaranja jednog potraživanja u drugo. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. A činjenica da je ono založeno. To se događa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja. banka ima potraživanje prema određenoj ekspozituri ili filijali. imaće za posledicu smanjenje visine potraživanja. na koji iznos potraživanje glasi. takvo potraživanje prestaje da postoji. samo ako su potraživanja nastala po istom osnovu. Kasa skonto ne smanjuje naše potraživanje. Znači ne mogu se prebiti potraživanja stečena po osnovu isporuke. samo ako se potraživanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. što znači na primer. Na 50 . nego smanjuje iznos novca čija se naplata ostvaruje. može se reći da je ovo preračunavanje pre izuzetak nego pravilo. i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A. za ona potraživanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu. Još jedan važan uslov je da su oba potraživanja dospela za naplatu. Odnosno. i potraživanje prema firmi C. Firma C može imati potraživanje prema firmi B. zato što je to finansijski rashod. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni. Ali ne može se potraživanje po osnovu plasmana saldirati sa potraživanjem po osnovu isporuke. Takođe. primite menicu od kupca. Znači ja mogu da imam potraživanje. potraživanje se može pretvoriti u drugo potraživanje. Najveći deo potraživnja likvidira se naplatom o roku dospeća. uzima se u obzir bonitet potraživanja. Znači. Ako firma A. ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća. Znači. onda je nužno da su i potraživanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka. sa obavezama (tj.

kada je došlo do uvođenja sankcija. i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Znači. rizik od promene kurseva. i ako vam broj kupaca naglo raste. ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraživanja. odnosno u vrednosti tih potraživanja nalazi se skriveni gubitak. Ona se onda bilansiraju u visini očekivane naplate. bez obzira na to što vi na to ne možete uticati. Odluka Saveta bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu. vaše potraživanje postaje zastarelo. To je drastičan primer kako jedna politička odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraživanja. onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. Vama će rasti prihodi od prodaje. ne opomenete dužnika. Ali. Tada morate računati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraživanja. Kod banaka to se isto tako događa. ili čak plaćanjem unapred. koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraživanja. Pad konjukture može da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate. pored kreditnog i valutni rizik. 90 dana. Na računu kratkoročni plasmani biće iskazana kratkoročna finansijska ulaganja čija se naplata ne dovodi u pitanje. jednostavno banka tada ne može svakog komitenta pojedinačno dobro da upozna. i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. pretvara se u gubitak (to je načelo niže vrednosti). više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraživanja.poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraživanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. pogoršanje likvidnosti. ako dolazi do naglog razvoja firme. da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste. Ako imate stalne kupce. kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća. Jer ta su potraživanja. Znači. isknjižavaju se sa računa potraživanja. Razlika do punog iznosa je gubitak. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg dužnika. i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze. čim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta. vi ćete skratiti rokove za naplatu. Ukoliko naplata nekog potraživanja bude sporna. A kreditni rizik može biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš dužnik. odnosno da firme koje su imale potraživanja prema našim preduzećima i banke. Oni su sva ta potraživanja otpisali. dakle. Ako znači. doći će do toga da vaše potraživanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika. 10. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. 30. istekne rok u okviru koga to možete učiniti. bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate. Ako na primer vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraživanja. ali to ne znači da neće tražiti njihovu naplatu. I o tome treba voditi računa. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraživanja. naravno. Zastarela potraživanja su potraživanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera dužnika da izmiri svoju obavezu. Takva potraživanja ne smeju biti iskazana u bilansu. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraživanja. potraživanja kod kojih ne očekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. 15. 51 . povećanje iznosa minusa po tekućim računima građana i sl. Koliki je. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niži. uopšte. koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. odavno. Potraživanja čija se naplata ne očekuje. kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8. i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. na iznos visine naplate koja se očekuje. koji je prisutan. imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah. znači. Visina takvih potraživanja mora biti redukovana. i svoju prodajnu politiku usklađujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog položaja. Kod ino potraživanja imate. propustite sve rokove za naplatu. takva potraživanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Potraživanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite dužnika da plati svoju obavezu. ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niži. zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta. onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata. Znači. Pratite promenu njihovog finansijskog položaja i rentabiliteta. jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate.

. i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu). možete je prodati i ranije. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala. ako se hartija kotira na berzi. jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obično limitiran na 10% od osnovnog kapitala).. i njena vrednost raste. sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novčana sredstva. Kratkoročnom HOV mogu se smatrati: .Visina otpisa se utvrđuje uvek ili pojedinačno na procenat ili paušalno. HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoročno finansijsko ulaganje ili kao kratkoročno.). za razliku od hartija raspoloživih za prodaju. i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. ali se obavezuje i da će. Znači ove su namenjene prodaji. ili kamata. otkupiti sopstveni zapis. banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po siteku roka na koji zapis glasi isplati određenu kamatu. kupuju se da bi se zaradilo. Što se pravila procenjivanja ostalih potraživanja tiče. u smislu potraživanja. kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca. kad kupite blagajnički zapis. recimo. i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli. ali uvek kao posebna bilansna pozicija. Zarada koja se može ostvariti je. kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana. . ako vi to želite. potpuno je isto kao potraživanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti. sa kreditima stanovništva.akcije drugih preduzeća. potraživanja prema radnicima. i u MRS 39 označavaju se kao hartije namenjene prodaji. sa namerom da prikupe kratkoročna slobodna novčana sredstva. Znači. i naravno kamtu do roka otkupa. i očekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan. ili poništenju. Tada se visina gubitaka neće utvrđivati analizom svakog tog malog kupca pojedinačno. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji. Ostala potraživanja su potraživanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrže). isplatiti uloženi iznos. pa će prema tome zarada biti razlika u kursu.sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoročnim HOV. 6 meseci. Kada banka daje kredite za zimnicu. one se iskazuju u okviru kratkoročnih HOV. . ili razlika na krsu. umesto da uzmu kratkoročni kredit kod banke. koje se tretiraju kao dugoročne HOV. zavisi od namene. 52 . nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraživanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. . ili za kupovinu ogreva. . nego država kaže dobro preplatili ste. Kod banaka se to radi. Naravno. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana. 3 meseca. potraživanja prema državi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu. i predstavljaju kratkoročnu rezervu likvidnosti. naknadno po principu niže vrednosti. potraživanja po sonovu kratkoročnih plasmana.komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta. umanjenu za određenu proviziju).obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je držati do roka dospeća.blagajnički zapisi (emituju ih poslovne banke. a postoje i kratkoročne obveznice koje se emituju na mesec dana.

dakle. vrednost meničnog potraživanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meničnog potraživanja biće vaše potraživanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. ona nema nikakvu obavezu da čeka rok dospeća. Na strani aktive. dakle rec je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrzi nacelo uzrocnosti odnosno nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. Vrednost menica se procenjuje. i čekovi (koji takođe nisu još dospeli za naplatu. mada će vam u banci reći da ako taj ček dođe u banku. obveznica. i dospele dividende takođe se smatraju kratkoročnim HOV. Dakle isplaceni a ne nastali rashodi odnosno troskovi. ali može vam se desiti da vam novac sa računa bude skinut i ranije). nastali a nenaplaceni prihodi. dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati. Firma kojoj ste dali taj ček može ga odmah pustiti na naplatu. I dakle da bi se prihodi I rashodi dodelili obracunskim periodima u kojima su nastali nezavisno od toga da li je prihod naplacen a rashod placen u racunovodstu se koriste racuni vremenskih razgranicenja. Menično potraživanje. Čekove procenjujete po nominalnoj vrednosti. Sećate se da smo rekli da kod dugoročnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na tržišu prolaznog karaktera. svaki pad tržišne ispod nabavne vrednosti. 25.2004 BILANSIRANJE AVR Na dnu strane aktive u bilansu stanja nalaze se AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA. ili troskom. To je naravno zbog toga sto danasnji troskovi predstavljaju sutrasnje rashode I sto ne 53 . Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu. vodi otpisivanju vrednosti kratkoročnih HOV. jer ne možete njime plaćati. On predstavlja kratkoročnu HOV. taj ček nije ekvivalent novca. kratkoročne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije. zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Ako se čekovi napišu na neki datum u budućnosti.ili prihodi po osnovu kojih se ocekuje priliv sredstava u buducnosti 2. blagajničkih i komercijalnih zapisa). i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. isplate koje ce postati rashod u nekom od buducih obracunskih perioda. na iznos na koji ček glasi. I ovde se primenjuje strogi princip niže vrednosti.menice (koje još nisu dospele). zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgođeno. odnosno. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. - LIKVIDNA SREDSTVA Likvidna sredstva su gotovina.11. Jer. dospele menice i čekovi za naplatu. devizna sredstva u blagajni. Pošto su ratkoročne HOV namenjene prodaji u kratkom roku. ako se te akcije prodaju. To je strogi princip niže vrednosti. izvršiće se prodaja sa gubitkom. zasto ja evo pominjem I trosak. Sećate se računa IV meničnih potraživanja. neće učiniti. Ocekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda I troskova I zasto ako trazimo da prihodi I rashodi budu dodeljeni odredjenim obracunskim periodima. ona može da ga realizuje odmah. Ona to. dakle u odvira aktivnih vremenskih razgranicenja predmet iskazivanja su: 1. čeka). ili po nominalnoj vrednosti (menice. tj. Inicijalno. sadrži vaše potraživanje plus kamatu do roka dospeća menice. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu.

ta zakupnina za decembar je prihod tekuce godine. A samo potrazivanje zabelezeno je na racunu menicna potrazivanja. za predstavljanje vasih finansijske pozicije je irelevantno. Isplaceni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vase AVR.dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Kada je rec o unapred placenim troskovima. I vidite ta razlika u nacinu likvidiranja potrazivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razgranicenja razdvaja na dva dela. Nastala je kamata koju cete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekucoj poslovnoj godini. I zbog toga je zgodno da znaci na AVR budu unapred placeni troskovi odnosno rashoda. Jer kada rasite analizu likvidnosti vi onda ako to nije razdvojeno kao kod nas uvek morate da se pitate a cekajte koji deo od ove pozicije ce dovesti do priliva gotovine a koji deo nece.12 predstavlja prihod tekuce godine. Znaci ugovorom o zakupu definisana je mesecna zakupnina. Da li cinjenica da cete zakupninu naplatiti u januaru znaci da je to prihod meseca januara. a na AVR ostavite samo unapred placene troskove I rashode. menica je primljena 01. A sta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. isplatu koja nije trosak vec ce postati trosak u buducnosti. Ovde imate potrazivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplacene prihode a ovde imate potrazivanje koje nece biti naplaceno vec ce se likvidirati time sto ce vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. Jer onaj deo koji se tice unapred placenih troskova iako je potrazivanje nece u buducnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoce. Ne naplacujete unapred.na potrazivanja koja cete pretvoriti u gotovinu a to znaci nastale a ne naplacene prihode iskazujete u okviru ostalih potrazivanja kratkorocnim.1231. Znaci to sto cete naplatu izvrsiti naredne godine za obracun rezultata.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01. Zaduzicete cete racun AVR I odobricete racun prihoda. Dakle ako nesto zaradite a ne naplatite vi u sustini imate potrazivanje za obavljeni posao. Na primer:platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Jer vam je isplaceni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Znaci na racunu pa prema tomi I u bilansnoj poziciji bice iskazano vase potrazivanje za dati nastali prihod cija ce naplata uslediti u buducnosti. Naravno da ne. ili rashodima onda se visina takvih troskova I rashoda utvrdjuje jos lakse. na tom racunu se nalazi ukupna kamata I sa tog racuna skidamo I prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji jos nije nastao. U svakom slucaju to je pozicija koja ce u narednom periodu biti ugasena kada naplatimo prihod ili kada utrosimo iznosie koje smo unapred platili koriscenjem usluga na koje su se te isplate odnosile. Vi imate pravo da racunate tu kamatu I da je iskazete kao prihod tekuce godine u bilansu uspeha odnosno kao povecanje aktive u bilansu stanja. Iz navedene sadrzine ove bilansne pozicije mozete zakljuciti da je rec o potrazivanjima. Na bazi ugovora o zakupu. BILANSIRANJE PASIVE 54 . a da nastali prihodi cija se naplata ocekuje u buducnosti budu iskazani kao ostala potrazivanja. direktiva predvidja takav nacin bilansiranja AVR. I jedno I drugo je potrazivanje. Vi cete naravno tu kamatu obracunati I proknjizicete je kao prihod tekuce godine iako ce naplata te kamate biti izvrsena u narednoj godini. I 4. Na primer:imate menicu koju ste primili od vaseg kupca. u tom smislu se vremensko razgranicenje troskova smatra pretpostavkom pravilnog razgranicenja rashoda na obracunske periode kojima ti rashodi pripadaju. ciju visinu vi korigujete kada obracunate ovakvu kamatu. Kako cete utvrditi visinu tog prihoda.mozemo ocekivati da imamo dobro razgranicenje rashoda ako prethodno nismo izvrsili dobro razgranicenje troskova. Sta se dogadje kada izdate u zakup neki prostor I naplacujete zakupninu od jednog meseca do drugog.12 a rok dospeca menice je 31. Funkciju razgranicenja u ovom primeru ima racun ispravka vrednost menicnih potrazivanja.

Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Ovo sto sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika da oblik sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeca. Bilansiranje sopstvenog kapitala Da biste definisali sta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove cetiri odlike: 1. Da ne bi mogla da se izvrsi plenidba imovine I prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. deo dobiti koji ce im pripadati ce biti veci I obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro . On moze. kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moze spreciti da tu imovinu na razne nacine otudji .Znamo da pasiva sadrzi dva velika bloka izvora. Dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje. Pa zato sto oni upravljaju. Taj kapital nema rok dospeca. 3. zeni…a ja nemam nista. kakve je rocnosti taj kapital. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeca I ortacka drustva a na drugoj strani imate drustva kapitala. Dakle pravni oblik preduzeca je taj koji odredjuje u kom obliku ce se pojaviti sopstveni kapital.ono mojoj svastici. sto znaci da vlasnici ne za gubitke vec za obaveze koje proisteku iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom. To su dakle te cetiri vazne odlike sopsvenog kapitla I one vaze za sve pravne forme. Zasto je to kod njih tako a kod poverilaca nije. oni snose poslovni rizik. narocito kada proceni da postoje sanse da dodje do toga da poverioci trazo prodaju njegove imovine. pa zato sto kaze pa ja sam dao pare. 2. on je u firmu ulozen trajno. Drustva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograniceno. Znaci kada vlasnika kaze ja odlucujem onda on moze to reci samo zbog toga sto je on taj koji je ulozio novac. Kljucna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornosti vlasnika. Odnosno da isplata ima samo kada preduzece ostvaruje dobitak a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da ce svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. ovo pripada mom sinu. I konacno kada je rec o isplatama koje sa sobom povlaci koriscenje tog kapitala od strane preduzeca onda zakljucujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje.ukoliko firma ne radi. Znaci taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. to je kapital vlasnika. Znaci on potice od vlasnika I time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital ulozio u firmu-ulozili su vlasnici. nece dobiti nista ili ce cak izgubiti ono sto su u firmu ulozili. Znaci kazimo da predmet prinudnog izvrsenja u slucaju prinudne naplate potrazivanja cini ukupna imovina vlasnika. Za prvu grupu karakterisitcna je neogranicena odgovornost vlasnika. Da zbog ove ogranicene odgovornosti vlasnika drzava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaci moraju obezbediti da bi 55 . I onda ako dodje do takvih tuzbi oni kazu pa ja nemam nista. Nigde u svetu osim kod nas ne moze da postoji firma koja nema sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama rec onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. taj kapital predstavlja osnovu za upravljanje. 4. Ne moze da postoji firma kod koje su gubici veci od sopstvenog kapitala tj da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzecima. kako imovinom koja je ulozena u firmu tako I svojom privatnom imovinom. To su sopstveni I pozajmljeni kapital. To ograniceno znaci da predmet prinudnog izvrsenja radi naplate njihovih obaveza moze biti samo imovina koju su ulozili u preduzece. Zasto vlasnik upravlja firmom. To je razlog zbog cega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeca ili ortakluka brze bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog.

Obicno ¾ vecina se trazi da se donese odluka o povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti . I samo se izvrsi zamena udela sa nizom za udela sa visim iznosom. Naime kada se drustva osnivaju tada pri registraciji drustva jedan od vaznijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. To kod nas nema. BILANSIRANJE STALNOG ILI NEPROMENLJIVOG KAPITALA Kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Povecanje ovog nepromenljivog kapitala kod drustava sa ogracicenom odgovornoscu moze biti izvrseno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih udela. Tako sto broj upisanih udela pomnozimo sa nominalnom vrednoscu udela. Nikada dok firma postoji ne moze osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma. Ako udeli nisu uplaceni u celini javice se pozicija neuplaceni a upisani kapital. ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija vec se pripisuje inokosnm kapitalu. A to znaci da svako povecanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupstine vlasnika.moze biti pravilo. 56 . Posto se ta visina moze promeniti. A naravno ovaj iznos se uplati na racun firme. Ali udeli ce glasiti na nominalnu vrednost. Ali ne moze raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum trazi. dakle ne znaci da se nikada ne moze promeniti vec samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Da emituje nove udele ili da vec postojucim udelima poveca nominalnu vrednost. vlasnik moze kada god mu padne na pamet povuci deo kapitala koji je vec ulozio u firmu. Na primer:ako bi se vrednost udela sa 1000 povecala na 1500 to bi znacilo da svaki clan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti jos po 500. Naravno da odluku o smanjenju mozete donositi samo ako je kapital vase firme iznad zakonom propisanog minimuma. Osim sto je potrebno da bude donesena odluka sa ¾ vecinom a ta odluka mora biti nakon sto se realizuje. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvrsiti dodatnu uplatu. Ako su clanovi uplatili vise nego sto je nominalna vrednost onda ce taj visak biti iskazan na posebnom racunu u okviru kapitalnih rezervi. Zato kazemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenljivog kapitala. da bi registar suda bio azuran. znaci ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. To znaci nominalna vrednost. upisana u registar nadleznog privrednog suda. Znaci ako drustvo odluci da u nekom trenutku poveca svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogucnosti. Statutom drustva odredjeno je kolika vecina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvrsena po odredjenoj proceduri. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenljivi kapital ovih drustava. Kod inokosnih firmi inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrsi dodatna ulaganja. Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju drustva upisuju I uplacuju odjedjeni broj udela. znaci kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. Snaga utiscaja na drustvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Dakle visina ulozenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moze razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja drustva. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod drustva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene njegove visine vec da se promena visine mora vrsiti po unpred utvrdjenoj proceduri.takva preduzeca uopste poslovala. ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. ali u svakom slucaju snaga kojom svako od njih pojedinacno moze uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine ulozenog kapitala. udeo jedan je jedan glas. a moze I drugacije pravilo zavisi kako su se dogovorili .

Oni zele da zadrzi kontrolu nad time ko je vlasnik firme. Jer mi nije svejedno. Obim poslovne aktivnosti preduzeca je pao. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji vec posedujem. To je dopusteno. I ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. I oni obicno uslovljavaju onome ko zeli da istupi. To su posledice o kojima treba voditi racuna. (moramo znati: sta su akcija. Ako neko kupi vise a neko manje doci ce do promene odnosa u glasackom pravu. mnogo lakse se unovcavaju nego udeli. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti nacin . Dakle mi cemo tebe isplatiti I smanjicem osnovni kapital. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trzistu. on onda moze u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trecem. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za racunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. koje vrednosti akcije mogu imati. postojucim vlasnicima uopste nije svejedno ko ce im doci kao novi suvlasnik. u istom odnosu otkupljeni od strane postojucih vlasika. nemamo sanse da investirani kapital na zadovoljavajuci nacin uposlimo prema tome izvucicemo deo kapitala koji smo ulozili time sto cemo smanjiti nominalnu vrednost udela I svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. Kada je rec o smanjenju. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. jer mi ne mozemo da otkupimo ali moras da dobijes nasu saglasnost. Dakle prosto je to razlog zbog cega postojuci vlasnici zele da zadrze nadzor nad tim ko ce kao novi vlasnik doci u firmu. ali opte po proceduri koja je utvrdjenja. udeli se ne prodaju na trzistu kao akcije. I to smanjenje moze biti motivisano ili potrebom pokrica gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od resenje moze biti da firma otkupi njegove udele. On mora po statutu da prvo ponudi postojucim vlasnicima svoje udele. To je sada stvar politike firme.Emitovanje novih udela je takodje moguce.necu novog suvlasnika I ako necu novog suvlasnika onda nove udele otkupljujemo sami ako hocu novog suvlasnika onda ga moram naci. osnovni kapital kod DOO mozemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. I to je razlog zbog cega se uvek kupovina I kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu I kod akcionarskih drustava prvo nudi postojuvim vlasnicima. i ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo cvrsce povezani za vlasnike nego akcije. Drugi nacin je da otkupite I ponistite udele. mozes naci novog kupca. sta on moze da uradi. Ali treba znati da tu postoji mogucnost promene relativnog odnosa u broju glasova cim nome udele emitujete. odnosno kaze se da postojuci vlasnici imaju pravo prece kupovine. Akcije su mnogo prometnije. zaduzuje racun ponistenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. Ako neki od vlasnika zeli da istupi iz firme. to je moguce. to je ona vrednost na koju akcija glasi. Tada se isplacuju udeli vlasniku koji istupa a otkupljeni udeli se ponistavaju. sto ima suprotne posledice u odnosu na povecanje. Posto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znacajna. Oni dalje mogu prodati nekom drugom I time povecati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. nema organizovanog trzista udela u OK. Na primer: znaci ako ja imam 5 udela I mi svi imamo po 5 udela I emitujemo nove udele. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje racun udela . I to se ovde cesce dogadja.u tom slucaju firma nije dobila novog vlasnika ali je njen OK nizi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. Kod akcionarskih drustava osnovni kapital formira se emisijom I prodajom akcija. na primer 57 .zasto oni zahtevaju na tome? Zato sto zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. dakle privatno se traze. Ako necu da se moja relativna ucesca u pravu glasa smanji ja moram da bi zadrzala pravo glasa. ako oni ne zele ili ne mogu da kupe. Ta nominalna vrednost moze se bitno razlikovati od tekuce trzisne vrednosti. Ukoliko to ne uradim moram racunati da ce moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadasnje stanje. nasa glasacka prava ce ostati ista ako I u tim novim udelima svi podjednako ucestvuju.

one jos nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. Ta procedura traje prilicno dugo I prilicno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti vecina akcionara. vi trazite dozvolu za emitovanje 75 000 akcije. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije. Zato cete u finansijskim izvestajima. a redovno povecanje je povecanje koje ide po proceduri. ali broj odobrenih moze biti veci od broja emitovanih akcija. pa tek onda donosite odluku na skupstini akcionara. Broj emitovanih ne moze biti veci od broja odobrenih. kada ce biti emitovanih tih drugih 25 000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. 58 . znaci da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije SMANJENJE KAPITALA Moze se vrsiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija I tu cete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom I ponistenjem sopstvenih akcija.: Odluka skupstine. Odobrenje se trazi I od komisije I od skupstine. trzisna vrednost je daleko iznad toga. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupstine.ali vi znate da ce se drustvo razvijati I da ce vam biti potreban dodatni kapital. Ovde kada se kaze konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ciji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moze pretvoriti u redovnu akciju. Pored ovog redovnog povecanja postoji I tzv odobreno povecanje akcija. pa tek onda prodaje akcija. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrse konverziju. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. recimo u tom trenutku. Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moze se vrsiti redovnim povecnjem. Formirani osnovni kapital moze biti uplacen odmah I tada govorimo o jednakosti upisanog I uplacenog kapitala. 50000 akcija. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupstini I onda se ide u prodaju akcija. To moze izazvati znacajne troskove. Znaci objektivno vama treba kapital koji cete pribaviti emisijom. Nema nikakvog smisla da skupstina donese odluka a komisija kaze ne moze. pa onda idete u realizaciju odluke. ponovno trazenje odobrenje od strane komisije. Znaci emitujete 50 000 a imate odobrenje za jos 25 000. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. U tom slucaju se na strani aktive kao I kod DOO pojavljuje pozicija neuplacen upisan kapital.nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. morate imati odobrenje nadlezne komisije za HOV. To odobreno povecanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih drustava. Ne mozete 100 000 jer mozete najvise polovinu od onoga sto ste vec emitovali. pa se uplaceni iznos tretira kao nominalni iznos. gde se u trenutku osnivanja trazi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno veceg broja akcija nego sto ce biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Da biste mogli da emitujete akcije. Znaci posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu mozete realizovati. I zato se takvo povecanje kapitala zove uslovljenim povecanjem kapitala. Uslovljeno povecanje je iznudjeno odnosno ono se vrsi kada preduzece poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. U finansijskim izvestajima pozicija akc. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti.odobrenje komisije za HOV. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najveceg broja akcionara na skupstini a onda jos da obezbedite da oni glasaju za odluku.ili moze biti uplacen delimicno. Znaci vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluce da tu opciju iskoriste da pretvore svoju obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju . Drugi nacin povecanja akcijskog kapitala je tzv uslovljeno povecanje akcijskog kapitala ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. mogli da zadovolje. kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku kada citate bilans nalaze kod spoljnih akcionara. ne u bilansu ali u beleskama naci broj autorizovanih akcija I broj emitovanih akcija.

Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija I kada se racuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Otkup sopstvenih akcija vrlo cesto se izjednacava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. I nominalne vrednosti. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo siri pojam od osnovnog kapitala. Izmedju zakonskih I slobodnih rezervi sa jedne strane I kapitalnih rezervi sa druge strane postoje razlike koje se ticu nacina formiranja. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. Ako u statut drustva unesete obavezu da u slucaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokrice. To je maksimalan broj akcija koje mozete otkupiti. Da bi se preko ove kupovine ne bi uticalo u znacajnoj meri na berzanski kurs akcija. Dok se kapitalne rezerve 59 . Kod akcionarskik drustava postoji obaveza formiranja rezervi. Sopsveni kapital ( ja mislim da je trebala da kaze osnovni) je nepromenljiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. Ta nepromenljivost kapitala posledica je ogranicene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. zakonske rezerve 2. jer zakonske I ostale rezerve nastaju zadrzavanjem dobiti. Rezerve kok akcionarskih drustava se formiraju obavezno . To je naravno osim omogucavanja klirinskog prometa motivisano I izbegavanjem visokih troskova stampe. jel… niti mozemo sami koristi glasacka prava akcija koje mi imamo. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija bice izvrsena zamena tih izdanih potvrda. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trzisne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Nema stampanja akcija. u drustvu ne moraju biti formirane rezerve. Ne mozemo platiti dividendu sami sebi.Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. Ako negde procitate prestampavanje akcija. ostale ili slobodne rezerve. a kod DOO njihovo formiranje je moguce ali nije po pravilu obavezno. Recimo kada racunate zaradu po akciji kao pokazatelja profitabilnosti vi cete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzece na berzi samo otkupilo. otkup sopstvenih akcija je ogranicen na 10% od osnovnog kapitala. znaci formiraju se iz dobitka preduzeca. ali nema nikakvog prestampavanja jer vi ne mozete prezigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. jer se akcije moraju stampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguce lako falsifikovati. Mi kada kazemo SK mislimo na OK VARIJABILNI DEO SOPSTVENOG KAPITALA Drugi deo sopstvenog kapitala kod drustva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve I neraspodeljenu dobit. to je vazilo ranije kada su se akcije stampale. da se na taj nacin plasiraju sopstvena novcana sredstva. Da bi se omogucilo klirinski promet HOV vecina HOV pa I akcije emituju se u nematerijalnom obliku. Mi znamo tacno sta ce se ocekivati da ce se desiti sa trzisnom vrednoscu nasih akcija I da te akcije drzimo odredjeno vreme I da ih nakon toga prodamo. kapitalne rezerve 3. Motivi zbog kojih je preduzece samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. Ako takve odredbe nema onda ce vlasnici sami formirati rezerve drustva iz kojih bi mogli biti amortizovani moguci gubici. Nije obavezno onda ako u statutu drustva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama.

ali ispod 10% ne. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala I onemogucava osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala cim nastane neki gubitak. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. To znaci da ako vi imate preferencijalnu akciju I hocete da je pretvorite u obicnu postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Ukoliko bi akcionari. Znaci zakonske I kapitalne saberete I to mora biti vise od 10%. pa tek kada potrosite ostale rezerve mozete korisititi za pokrice gubitka zakonske I kapitalne rezerve. bice odlozeni u vidu zakonskih rezervi.formiraju uplatama vlasnika. U kapitalne rezerve ubrajaju se I one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. Dakle sto se rezima koriscenja tice kapitalne I zakonske rezerve imaju isti rezim. oni mogu izvrsiti uplate bez dobijanja akcija na racuna firme I te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Znaci tu nema priliva iz okruzenja u preduzece. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeca spolja. Zasto kapitalnu? Zato sto je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeca. znaci kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. Zasto se ova obaveza propisuje? Zbog toga sto se smatra da drustvo mora imati rezervu koja ce zastititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% mozete izvrsiti isplate dividende. to se desava kod malih akcionarskih drustava. I kada spojite zakonske I kapitalne rezerve I imate vise od 10% u odnosu na osnovni kapital onda visak mozete koristiti za pokrice gubitka pa cak I za neke druge namene. pre nego sto potrosite ostale rezerve. cim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva I onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi.uvek se koristi taj visak iznad 10% za pokrice gubitka. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. Prvo se trosi neraspodeljena dobit ako je ima. Nego ce taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. znaci namenjene su pokricu gibitaka. Naravno zakonske rezerve mogu biti vece od 10% ali ne mogu biti nize. ako je nema trose se ostale rezerve. znci u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala. iz raznih razloga zeleli da povecaju kapital firme ali ne da povecavaju osnovni kapital. Prvi dobici bice akumulirani. Obveznica se moze pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na racun firme. Ta vrsta rezervi direktno povecava sopstveni kapital odnosno povecava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. KAPITALNE REZERVE U ove rezerve spada azio ili emisiona premija. Istu situaciju imamo I kod pretvaranja obveznica u akcije. Ali ako su vam zakonske I kapitalne rezerve vece od 10% onda to sto je iznad 10% moze biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Ja mogu da kazem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrsi se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati jos toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. Kada vrsite naknadna povecanja kapitala uvek morate voditi racuna da morate podici I zakonsku rezervu. Znaci nece biti cista zamena nego ce doci jos I do uplate odredjenih sredstava na racun firme I ta uplata ce se smatrati kapitalnom rezervom. ZAKONSKE REZERVE Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. Zakon o preduzecima predvidja da akcionarska drustva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Na primer: ako firma ima 1 milion € kapital I 100 000€ mora iznositi zakonska rezerva. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve I ono sto ce biti isplaceno vlasnicima. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. Znaci recicemo pokricu gubitak sa tim viskom I deo ostalih 60 . Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividendi. Kada je rec o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao I zakonske.

Svaki dinar koji zadrzite popravlja vasu likvidnost. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupstina vlasnika. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruženja u preduzeće. I da bi povecali sigurnost firme oni formiraju rezerve ali sa tom namenom. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu sta mozete da uradite sa njom. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. oni odlucuju o raspodeli dobitka I koji deo dobitka ce biti zadrzan u rezervama I koje rezerve ce biti formirane. ali obicno se formiraju u godinama kada preduzeca dobro rade da bi se povecala sigurnost I likvidnost preduzeca. Dakle rezerve su vrlo cesto cak nekoliko puta vece nego sto je osnovni kapital. Znači. I za pokrice gubitka I to pre nego zakonske I kapitalne rezerve. Naravno kada iscrpite sve mogucnosti. Sta su te rezerve? One su zadrzana dobit. a drugi deo dobiti cemo zadrzati za rezerve. odluku o njenoj raspodeli donece skupstina u nekom od buducih obracunskih perioda I bice receno da deo neraspodeljene dobiti iz prosle godine I dobit iz ove godine bice iskorisceno za isplatu dividendi. utrosite I neraspodeljenu dobit I ostale rezerve onda morate koristiti zakonske I kapitalne iako ce one pasti ispod 10% jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Znaci ne mora biti terminisano zasta one konkretno sluze. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila 61 . postavlja se pitanje kako ce ta firma moci na dugi rok da opstane. Ako ne prosirujete materijalnu osnovu firme. jacanja njenog finansijskog polozaja. nastaju sa ciljem da se održi kapital koji je u preduzeće investiran. znaci iz zadrzane dobiti.rezervi a ne da idete logikom da potrosite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Recimo ako su u pitanju preduzeca cija je delatnost takva da moze doci do velikih steta po zivotnu sredinu osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve stete mogu biti formirane rezerve koje ce posluziti ako se dogodidi nesto sto nije moguce predvideti a preduzece je prinudjeno da takvu stetu sanira o svom trosku. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. SLOBODNE REZERVE Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Znaci skupstina zadrzava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. Ukoliko je u statutu drustva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznacavaju kao statutarne rezerve. ostalo je u koviru rezervi da vam kažem par reči o revalorizacionim rezervama. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadržavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. Ostavljena je kao neraspodeljena dobit. već se samo obezbeđuje njegovo održanje. Dakle. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrzan radi prosirenja materijalne osnove firme. zato sto drustva radije zele da rast firme finansiraju iz internih izvora. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. Ako je kraj godine onda mozemo imate neraspodeljenu dobit tekuce godine kao deo sopstvenog kapitala. Revalorizacione rezerve. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude održan. a čije održavanje u inflatornim uslovima može biti dovedeno u pitanje. Vi cete videti u bilansima starijih akcionarskih drustava da je varijabilni deo kapitala veci od osnovnog kapitala. Ove rezerve dakle sluze za prosirenje materijalne osnove za finansiranje investicija. da sluzi za otkalanjanje takvih steta. za popravljanje finansijske strukture. NERASPODELJENA DOBIT To je deo dobiti koja odlukom skupstine nije raspodeljena. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Mozete da date vlasnicima a kada kazeme da mozete da date vlasnicima to znaci automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeca. Prekoredno koriscenje je moguce samo za onaj iznos koji prelazi 10%.

kažem bio jer je u međuvremenu ukinut. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. kada sredstva čijom su revalorizacijom nastale budu otuđena. dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. možda malo promenjena. i niže knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. To je rešenje koje je uglavnom sadržano u Nemačkom zakonu. i čini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. biti ponovo uvedena. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. tada se iz dobitka isključuje deo koji je potreban za održavanje kapitala. Ukoliko pak. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom održanju. poveća se vrednost imovina na strani aktive. ako je vrednost u knjigama niža od tržišne vrednosti onda ne idete na rashode. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. Mi toliko dugo živimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. i pristup koji se nalazi u standardu 29. Ovaj alternativni postupak dovodo do toga da vi na kraju obračunskog perioda za neka sredstva imate tržišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. u ostalom. U vezi sa sopstvenim kapitalom. dakle. To je. tretira se kao revalorizaciona rezerva. bio najbolji. MRS 15 je bio to izmenio. Revalorizacione rezerve. Vi znate da predmet revalorizacije može bit kapital. na pomenuti način. i na taj način se ostvaruje obračun realnog rezultata. koji se zvap ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. Znači. i unosi se u bilans uspeha. može biti stalna imovina i mogu biti zalihe. i obezbeđujete realan obračun periodičnog rezultata. postoji višak revalorizacionih rashoda u ondosu na revalorizacione prihode. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. kada tržišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. To je tzv. i da pristupi ili načini na koje se revalorizacija vrši mogu biti različiti. U MRS 16 predviđena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. ne bi li se obračunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugrožen. Pošto tržišne vrednosti mogu da fluktuiraju. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. i one se u prihode mogu uneti samo onda. pa je MRS 15 ukinut. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. koje sada postoje prema MRS. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na tržištu padne(pošto ste vi u knjige uveli imovinu po tržišnoj vrednosti pa onda upoređujete postojeću tržišnu vrednost sa tržišnom vrednsošću prethodne godine) tj. i smanjuje se kada dođe do promena u suprotnom smeru. Kako mi onda time obezbeđujemo održanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek tržišna vrednost. Revalorizaciona rezerva raste. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. Znači. tu je rešenje bilo drugačije.pitanjima održanja kapitala. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. ono što vi treba u ovom trenutku da naučite. Razlika između više tržišne. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. Međutim. da je cilj formiranja održanje kapitala. preko zakonskih rešenja. i gde se predviđa revalorizacija kao postupak otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. U svakom slučaju. tu je bio MRS 15. Vi time praktično aktuelizujete troškove amortizacije. Ostao je. 62 . Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odražava promene tržišne vrednosti. kada je reč o stalnoj imovini. nećete učiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo.

Ili. bilo vlasnici. Sama visina gubitka može biti različita. Ako je gubitak skromne visine. definišemo ga kao razliku između veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. Iduće godine. Dakle. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. Ja očekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. ali kad god radite analizu pre nego što počnete. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen.Gubitak Takođe. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. U prvom slučaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. vi sad kažete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruženja. Pokriće gubitka iz rezervi označava se kao formalno pokriće gubitka. morate aktivu umanjiti za gubitak. u obračunu gubitka kao rezultata. da kažemo par reči o gubicima. bez obzira na visinu. I u poslovanju se prvo gubi. podjednako dobri. čini mi se. ali postojanje gubitka tražite na strani pasive. bilo da je dobitak ili gubitak. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. U drugom slučaju to je već učinjeno. Znači. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obračunskog perioda siromašniji nego što je bio na početku. Sa aspekta bilansa stanja. I jedan i drugi način su. naša finansijska snaga je takva da možemo bez problema taj gubitak da podnesemo. i sada kad smo govorili o rezervama. nije relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. Ovaj rezon je naročito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde država dopušta da gubitak iz 63 . ili na strani pasive kao odbitna pozicija. a onda može tek biti izgubljen kapital poverilaca. Formalno. najlakše. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. – PRIMER sa onih 1000 i 1100. bilo poverioci ili država. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije značajan. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. i one se uvek. tj. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. vlasnički. preduzeće može doneti odluku da gubitak iskaže u bilansu. može odlučiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. u drugom slučaju u pitanju je neto princip. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. Kod društvenog kapitala. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće ste nakon toga. iz dobitka. Sa aspekta vlasnika. sopstveni kapital. u vezi sa sopstvenim kapitalom. Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. već da u bilasnu stanja iskaže gubitak. Ako to nije dovoljno. To je što se načina predstavljanja tiče. Ceo sopstveni kapital je varijabilan.. politika preduzeća može biti različita kada je reč o pokriću gubitka. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. prenosi na ortački kapital ili na ulog vlasnika. rekla sam vam da to može da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. iskazuje na ovaj način. U svakom slučaju. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. Pitanje je samo koji je način iskazivanja gubitka jasniji. pošujete bruto princip. preduzeće može odlučiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. Preduzeće može. doneti odluku o njegovom pokriću. Ovaj način predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. suština gubitka je da on uvek znači smanjenje sredstava preduzeća. čak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. već se rezultat nakon obračuna na računu dobitka i gubitka. iznos gubitka uplatili na račun preduzeća.. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. Možemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. jer za inokosna preduzeća i ortačka društva. radi pokrića gubitka. Ali želim da vam skrenem pažnju na značaj gubitka po opstanak firme. kako sve on može da se definiše.

ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. onda će gubici biti takođe veći nego što bi bili da ste uložili dodatni novac i preduzeće na dugi rok održali. naravno. reč samo o porezu. što znači da preduzeće tačno zna kada kapital mora biti vraćen 64 . Kada dođe do gubitka to znači da već duže u preduzeću nešto nije kako treba. Zato je jako važno da se dobro procene šanse preduzeća da preživi. preduzeće na taj način želi zapravo da uštedi na porezu. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. Tu vlasnici više ne mogu da odlučuju o tome hoće li ili neće održati firmu. i održi na dugi rok.prethodne godine. svakog meseca a čije promene treba da vam pokažu da se događa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom. Ako se odlučie za sanaciju. Gubitak je samo finale nečega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. pre oporezivanja. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uđu. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. On se tada neće pojaviti u bilansu stanje. jer kriza rezultira gubitkom. I treba ta kretanja. Pošto ćete voditi fimre. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. Prema tome. rast troškova primetiti pre nego što dođe do iskazivanja gubitka. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom akpitalu kao drugom segmentu pasive. odnosno likvidaciju. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima pinosnu snagu i sprovođenjem određenih mera može biti održano na dugi rok. Da li će do sanacije doći. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuče iz krize. nego da ta preduzeća što duže rade i što duže plaćaju porez. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da održite preduzeće. ili će preduzeće otići u stečaj. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. svake nedelje. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednačiti sa crvenom lampicom. Time će plaćeni porez biti niži. rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. Prema tome. Donošenje te odluke je jako osetljivo. Država ima interesa da preduzeće održi iz još mnogo drugih razloga. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. Iskazivanje visokog gubitka može biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konačni rezultat rada preduzeća. treba da znate da postoji čitav niz veličina koje možete pratiti svakodnevno. Država. Ovo je važan trenutak. Nije. Drugo rešenje može biti da gubitak bude pokriven iz rezervi.da taj kapital potiče od poverilaca . a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. Pokreće se stečajni postupak. To je jedna od pretpostavki za pokretanje stečajnog postupka. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. Sećate se. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital.da taj kapital ima unapred utvrđen rok dospeća. pad prihoda. ili da jednostavno ne postoji način da takvo preduzeće na dugi rok bude održano. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. cilj države nije da od preduzeća naplati što veći porez. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. onda jednostavno preduzeću spasa nema. tada uprava preduzeća. Dakle. takva firma se više ne može održati. mogućnosti koje imamo da ga održimo i da onda donesemo pravu odluku. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. Ukoliko pak. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niži. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. pogotovo visokog gubitka. karakteristike pozajmljenog kapitala su: . znači sigurno gašenje preduzeća. kada dopušta takvo rešenje.

i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. 1. ni kada ćete morati da je platite. Kada se oporezuje dobit. Znači. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiče na rezultat. Ajde da ih uporedimo. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. Ako kažemo da znamo da obaveza postoji. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. a koje označavamo kao kamate. neto imovina neće biti tačno sikazana. i samo za tu namenu može biti iskorišćeno (tačno se zna za koju obavezu se formira). tj. jer su one formirane nakon što je dobit obračunata. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). pa onda odlučujete o raspodeli dobiti. Nažalost. Dugo je postojo problem da se objasni da između rezervisanja i rezervi postoje značajn razlike. Utiče tako što. jer u tom slučaju nema ništa od tačnog prikazivanja neto imovine. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze čija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. obaveza za koju je rezervisanje formirano. koji se označava kao ''rezervisanja. ako se pođe od statičke teorije. bio bi utvrđivanje tačne neto imovine. čiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. formiranje rezervisanja utiče na formiranje rezultata. formiranjem rezervisanja. imaćete reshod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je 65 - . ni koliko ćemo tačno platiti. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za tačno određenu namenu. Naše obaveze neće sadržati sve obaveze. Ajde da napravimo poređenje između rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. Ako je plaćeni iznos viši. neto imovina neće biti tačno iskazana. Cilj formiranja rezervisanja. Mi obično nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. smanjuje rezultat. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. postižemo tako što priznajući obavezu. u periodu formiranja. Sa druge strane. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. ne bi bilo ispravno da to ne pokažemo (da kažemo kad budemo platili videćemo). Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja vežete za dinamičku teoriju. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niži od formiranog rezervisanja. vaš periodični rezultat neće biti tačno obračunat. i prema tome. pošto se formiraju pre utvrđivanja rezultata. Neto imovina je razlika između aktive i obaveza. Znači kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. budu jednaki. Ako obaveze nisu potpune. čija visina je unapred utvrđena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. onda kao cilj formiranja rezervisanja možete označiti tačno iskazivanje periodičnog rezultata. istovremeno priznajete i rashod. rezervisanja. i da rezervisanja i rezerve nikako ne trba tumačiti kao sinonime. može se opet promeniti rezultat. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmežu rezervisanja i rezervi. Do tada računovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. Rezervisanja su u našu računovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 1989. ali ne znate tačno ni koliko iznosi. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. Naime. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. može biti viša ili niža od formiranog iznosa rezervisanja. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiče na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. Tačno iskazivanje periodičnog rezultata. a niko nije prorok da može tačno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju tačno utvrđenu namenu. ali može se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. za razliku od isplata koje povlači sopstveni kapital. obaveze i PVR. poverioci nemaju pravo glasa da taj kapital izaziva isplate čija je dinamika i visina unapred poznata. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje tačne neto imovine. Vi procenjujete visinu rezervisanja. Kada gasite rezervisanje. čija visina zavisi od visine dobitka i odluku o čijoj visini donosi skupština.

ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). Kada bankari daju garanciju za kredit. i za razliku od obaveze nemate dokument. koja je rezultat prošlih događaja. i na računu obaveza. Prvi uslov. Ukoliko je isplaćeni iznos niži. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodičnog rezultata. nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. Znači to je razgraničenje između rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. predstavili bi ste tu obavezu na rečunu obaveze. vi 66 . Znači. visina se obračunava na osnovu ugovora. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. ni koliko ćete tačno platiti. Koriste se tri pozicije. firma se obrati za kredit stranoj banci. znate koliko morate platiti za mesec dana-obračunaćete i formiraćete PVR). Znači. Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. Za obaveze tačno znate kada dospevaju i koliko plaćate. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa različit. mi ćemo imati obavezu. i na računu rezervisanja i na računu PVR. Što se tiče odnosa između rezervisanja i PVR. Sličnosti između rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. Ako je nešto potencijalna obaveza. Da ste primili fakturu. koji ovde nije verovatan. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. Za razgraničenja tačno znate kada morate platiti. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. i . niste primili fakturu. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. I dajete mu garanciju. ali je u suštini postojao i ranije. to je potencijalna obaveza. i čije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog čega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. postoji razlika s obzirom na činjenicu da na rezervisanjima možemo iskazati obaveze prema samome sebi. ali mi ne možemo uticati na to da događaj nastane. Vi procenjujeta njegov bonitet. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu računovodstvenu praksu međunarodnim računovodstvenim standardima kao takav.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih događaja. a na računu PVR samo obaveze prema trećima. Sledi zaključak. Pošto niste primili fakturu. obračunali ste i iskazali preko PVR. . potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam pažnju da su ovo uslovi koji inače važe za obaveze. Dakle. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. to je slično. Ako se u budućnosti. niti možemo sprečiti njegov nastanak. za to se ne formira rezervisanje. sredstava. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim događajem. Takođe. vi postajete dužnik banke. Sličnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. odnsono gubitke. Na poziciji obaveza.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. i to je isto. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): . ako se nešto dogodi ili ne dogodi. i vaša procena je takva da je njegov finansijski položaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. a visinu obračunavate sami. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. u smislu da govorimo o obavezama. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. Što se tiče razlika između rezervisanja i obaveza (običnih). Rezervisanja obuhvataju sadašnju. koja kaže nabavite mi garanciju domaće banke. a koji je kod rezervisanja verovatan. nego što nije da sadašnja obaveza postoji.rezervisanje ukinuto. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. I jedno i druho formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje.da se može pouzdano proceniti visina obaveze. i predstavljaju pozajmljeni kapital. Da bi se rezervisanje formiralo.

Prema standardu 37. uslov je da uvek uz reklamaciju. kada žele da povećaju ili smanje rezultat u određenom obračunskom periodu. Tu se obično. nago da ćete ga dobiti. pod uslovom da kvar nije izazvan nestručnim rukovanjem kupca.restrukturiranje. Vi u tom času ne znate tačno.obaveze prema trećima – npr. na dan bilansa. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. a revizori. nego da obaveze nema. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti određeni broj. Odnosno. možete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. ni kada ćete morati da platite. od onih da do plaćanja doći neće. Garantni list. neko vas je tužio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora može rezultirati. 6 meseci otkloniti na svoj teret. Govorila sam vam o izjavama menadžmenta koje izazivaju očekivanja treće strane da ćete postupiti na određeni način. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. imate garancije za velik broj sličnih aparata. Ako postoji veliki broj sličnih obaveza. Kad kupujete taj proizvod. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifičnih izjava menadžmenta. vi ste postali druga ugovorna strana. uz garantni list priložite račun. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. putem zakona. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. a koja se tiče visine rezervisanja. onda se takve izjave tretiraju takođe kao obaveze. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. Dakle. pored iskustva koriste i određene matematičke metode. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. Prošli događaj iz koga obaveza rezultira. 67 . onda ćete rezervisanje formirati. rezervisanja se formiraju za: . Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. Znači. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. Na primer. da vašu obavezu izmirite.gubitke koji potiču iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan.. da je verovatnije da obaveza postoji. i zato je garantni list zapravo ugovor. naša rezervisanja. Drugi uslov. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. Ako vas neko može naterati. ni koliko će zahtev iznositi. tri godine. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvođača. Ovde je važno da procena koju učinite. da formiranjem rezervisanja ne povredite načelo istinitosti. kada jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (tražeći zbog čega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). vodite sudski spor. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. Upravo ova činjenica da se visina rezervisanja procenjuje. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. . dovodi do toga da računovođe vrlo često rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. smatra se da postoji ako su činjenice da ćete morati da platite. budući da to znaju. da sve činjenice kojima raspolažete govore u prilog tome. Na primer. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili.. Važan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. je. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. u stvari. Na primer. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. sa druge strane. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana.morate verovati da zaista obaveza postoji. To je malo drugačija podela od one koju imate u vašem udžbeniku. . obaveze po osnovu garancija. preniskog. bude objektivna. odnosno. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadžmenta koja izaziva opravdano očekivanje trećih da ćete postupiti na određeni način. verovatan odliv sredstava. to su tri osnova za koja se prema MRS 37mogu formirati rezervisnja. srednji ili veliki. i naravno. ili da nešto nećee uraditi. Morate formirati rezervisanje.

Neizbežne troškove. da bude formirano na 15. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. cene inputa rastu. Nikada se rezervisanje. Vi možete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. i reč je o manjem kvaru. troškovi popravke bi bili 50. Kada je reč o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku.000. iz godine u godinu. da pri prodaji toliko proizvoda. tj. a rezervisanje formirate sada.000 + 5% X 150. i koliko je otklanjanje koštalo. Imate čitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. ne može formirati za gubitak firme u celini. Evo jednog primera kako se može utvrditi visina rezervisanja za garancije. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budući isplata. a odustanica 80. jer 50. a da samo u 5% slučajeva proizvodi imaju veliki kvar.000. i ostvariti gubitak. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće.000 neizbežni trošak.Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke.000 ako odustanem. a ako ćete se isplatom penzija početi u budućnosti. Iznos rezervisanja se računa na sledeći način: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. odnosno jednokratni raskid. na teret ove poslovne godine. ako peći rade na naftu).000.000 danas i 50. Možete. Ako bi gubitak bio 100. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. koje je u toku obračunskog perioda prodalo određeni broj aparata. cena nafte skoči. Možemo sa zadovoljavajućom tačnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. i ugovorite fiksnu cenu. i umesto dobitka imaćete gubitak. Izvesno je. ili sam gubitak. ako formirate rezervisanje za penzije. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja.000. sa kamatom. troškovi bi bili 50. za koje se mogu formirati rezervisanja.000 – odustali bi 68 . da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. Prihodi su fiksirani. vi rezonujete na sledeći način: plaćam 100.000 hiljada. troškovi bi bili 150. generalno. Visina takvih rezervisanja se utvrđuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira.000 na sadašnju vrednost.000 = 15. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. drugi za limariju. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. Rezervisanje treba. da će ispunjenje tog ugovora. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. Problematični ili teretni ugovori. dogovorite da prodate određenu količinu proizvoda. eventualno. u odnosu na trenutak formiranja.000 za 10 godina su dve različite stvari. vaši rashodi zbog toga rastu. su ugovori čije izmirenje. jer je taj iznos od 80. Dakle. Znači. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. Poznato vam je da za jedan proizvod možete dati više garancija.000 bi bio iznos koji bi.000. To nije dozvoljeno. ako su oni niži od gubitka. ako je on niži od troškova raskida. koju završavamo sa dobitkom. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. Morali bi ste diskontovati 50.000. raskinuti ugovor. da danas treba izdvojiti 50. Znači. Gledam šta je za mene povoljnije. koliko su kvarovi teški.000. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. U ovakvoj situaciji.15% x 50. troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. možete uraditi dve stvari. čije ispunjenje. za 10 godina iznosio 50. dovesti do gubitka. U 15% slugajeva kupci reklamiraju. Da li možete reći. Ili. Sadašnja vrednost tih 50. Ako bi svi imali značajnu grešku. garancija sa različitim vekom trajanja. u ovom slučaju. Ako se. Ako bi svi aparati imali malu grešku.000 zato što znamo da ako bi svi iamli mali kvar. a troškovi goriva predstavljaju značajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. i gubim 80. možete ispuniti ugovor. na primer. zahteva nastanak viših rashoda. da će se u garantnom roku određeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate očekuju u dužem vremenskom periodu u budućnosti. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. Iskustvo nam govori.000? Ne. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora. Ne može se uraditi sledeće: pošto očekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. U međuvremenu. na primer. al nemaju svi nega njih 15%. dakle.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor.

da lica koja će restrukturiranjem biti pogođena. jer sam dala garantni rok. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. Imali ste veliku proizvodnu firmu.pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadržati. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. i želite da ga zatvorite.krupna promena u strukturi menadžmenta (ako uradite reorganizaciju na način da uvedete još jedan nivo upravljanja. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. U okviru nje postoji i destilerija eteričnih ulja. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. pa smo evo formirali rezervisanje. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. ili im morate ponuditi određeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. sa druge strane.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. kod pomenutih lica. Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. al to će vam kolega Đuričin bolje objasniti od mene) . moraju biti predviđene takve obaveze preduzeća. Restrukturiranje je kada rešite na primer.000. utvrđuje se uključivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovođenjem restrukturiranja. to je neizbežni trošak. Ukoliko bi odlučili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. dakle. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. prvo.ste i rekli dobro. pa šaltera. Znači. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteričnih ulja. kažemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. pa onda imate uprave filijala.. zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: . odluči da se bavi i proizvodnjom proizvoda čiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje. onda imate pravo da formirate rezervisanje. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. imate. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. ne možete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. čitate u novinama.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. Planom o restrukturiranju. I to je restrukturiranje. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluči da izvrši restrukturiranje. ili da jednostavno prestanete da se bavite time. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. pa ekspozitura.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu. ili realokacijaposlovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. na primer. to će biti restrukturiranje. recimo. izazove opravdano očekivanje u vezi sa njegovim sprovođenjem. zatvoriti. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. Ne može preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. upravu banke. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odlučuje. Znači. Ili. plaćam vam 80. Visinu rezervisanja za restrukturiranje. Odlučiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteričnih ulja. Dakle. Kada taj plan napravite. izvršili bi restrukturiranje. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogađa. 69 . Ako odlučite da tej deo firme prodate. i da se u buduće bavi samo trgovinom.. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . ukinete jedan hijerarhijski nivo. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. Kao i da taj plan. Ja znam da postoji obaveza za garancije. kao što je bio Simpo. Termin koji jako često čujete na televiziji. Ako vi kažete zatvaramo pogon za proizvodnju eteričnih ulja na Vlasini. već da ih kupujete gotova. Osim čajeva radi i neke druge preparate.

000. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. prihodi 80. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine. u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. Kažete. to sam vam pričala iz računovodstva. nećete je preseliti.000. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti uključeni u rezervisanja. to je jednokratno rezervisanje.000 već tretirali kao rashod prethodnog obračunskog perioda.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. znači.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja određenog ugovora. Zanči. ali su sračunati na buduću aktivnost. E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima.Ne možete. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. Prema tome. ovde imamo neiskorišćenih 20. procena je. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. ali sa gubicima.000. . Ali isplatili smo 8. Sprovođenje te odluke košta. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . Za te proizvode. naredne godine vi morat eformirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. Ali ako kažete. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti. rezervisanje za popravke u garantnom roku.kratak opis obaveze i očekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje.000. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. . gde bi ste ovih 20. Što se tiče rezervisanja. isplatili smo 13. već za buduće aktivnosti preduzeća. 70 . obelodaniti. i doći ćete do 120.000.kakav je odnos rezervisanja na početku i na kraju godine (razlika između rezervisanja na početku i na kraju godine. Na primer.000. .000. treba vam rezervisnje od 120. tačnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.000. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope. u visinu rezervisanja. ali tamo oni neće rediti isti posao. .000.000 (troškovi prodatih proizvoda). a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. Tokom godine kvarovi će nastajati. Na primer.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu.000 i ukinućete rezervisanje.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. učiniti dostupnim javnosti.000.). ostavićete je ili ćete je prodati. uključiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem. potrebno je objaviti. ne ukidaju se na kraju godine. Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160. ne možete uračunati u rezervisanja.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. ill smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15. mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. neke podatke: .000. Možete uračunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. vi možete u visinu rezervisanja uključiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate.000. koje će vam dugovati 80. jer ste vi tih 80. obim prodatih proizvoda je veći. u iznosu od malopre pomenutih 80.000 i doknjižićemo još 100. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima.000. zaključak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). .000 preneli na prihode.koja ste sve rezervisanja formirali. Svi ti troškovi. to je u redu. Rezervisanja koje formirate svake godine.

ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. Prema sigurnosti.imamo lošu finansijsku strukturu. preuzeta obaveza mora izvršiti. Kažemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuđeg kapitala. Glavni problem dužnika je kako da se zaduže. Najvažniji razlozi za korišćenje tuđeg novca su: . u odnosu na kratkoročne izvore. obaveze prema zaposlenima. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U slučaju da ti ne platim možeš prodati ovu imovinu. Prema načinu sticanja. a ne kako će uzeti kredit vratiti.- iznos bilo kakvre očekivanje nadoknade. Kažete platiću u uobičajenom zakonskom roku. . obaveze prema državi. dokle ima smisla koristiti tuđi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoročnog opstanka firme. koji označava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrđeno za tu očekivanu buduću nadoknadu. . Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na čemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj državi su više zaštićeni dužnici od poverilaca. bilo nas kao poverilaca ili kao duznika (obaveznost plaćanja). a spomenućemo one koji se najčešće koriste. .da se visina može pouzdano utvrditi. koje su rezultat prošlih događaja. decembar 2004. imamo premalo učešće dugoročnih izvora. 2. 2. sadašnje obaveze. Četvrtak. recimo dugoročni krediti ili kratkoročni krediti.razog nevoljnog formiranja obaveza.popravljanje finansijske strukture .obaveze po osnovu finansijskih aranžmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. U tom smislu postoje: .želimo da obavimo neki posao. zato što isporuka prethodi plaćanjima. pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. Kada je reč o obaveznosti plaćanja. Da li vi tražite od dobavljača nešto specijalno? Ne. obaveze prema vlasnicima i sl. kako da dobiju kredit.pribavljanje dodatnog kapitala . To su obaveze prema dobavljačima. Obaveze Definišemo ih kao. To uopšte ne treba da bude tako. i iz iznosa 71 . 1. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridž. i . To je uobičajeni način rada koji produkuje nastanak obaveza. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. jer nas ne mogu dobavljači finansirati u meri u kojoj je to potrebno. Popravljamo strukturu uzimajući dugoročni kredit. zbog obaveza koje nastaju automatski. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu. nemamo dovoljno sopstvenog kapitala.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljacima. tj. Razdvajanje robnog i novčanog toka dovodi do formiranja obaveza.razdvajanje robnog i novčanog toka . onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. Da li kredit mogu vratiti ako se zadužim? – to je način na koji bi trebalo rezonovati. čak i kad nećete. potrebno je: . 2. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . po osnovu čijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. Dakle. Redosled u stvari treba da bude obrnut.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. . Da bi se obaveza priznala.

naknada i dodataka na zarade. prebacićete je sa dugoročnih obaveza.obaveze prema državi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. ali ako ne platite kredit banka.obaveze prema kreditnim institucijama.000 dinara obaveza. a to može biti i cela obaveza. zaposlenima itd. što ih je moguće lako unovčiti. onda vam je kriterijum ročnosti 12 meseci. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinačnih preduzeća. Znači. ako je reč o akcionarkom društvu. To znači da su HOV poželjna zaloga. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. ovo važi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne važi! Znači. kad uzmete kratkoročni kredit. ima pravo da traži prodaju zgrade da bi namirila svoja potraživanja. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne počinjete podelom. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. 3. on nema realno obezbeđenje svojih potraživanja.neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. što predstavlja još jedan kriterijum za raščlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je dužina poslovnog ciklusa. i zato se u MRS 1. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za raščlanjavanje.000. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost.dobijenog unovčenjem te imovine. To nikako ne znači da vi ne morate da platite. Dakle. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: .obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa. nego kada je u pitanju HOV. MRS 1 traži da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama.Vreme koje je potrebno za prodaju. Odnosno. . podele prema ročnosti. iako dospevaju u periodu dužem od 12 meseci. . Međutim. Znači. na osnovu toga i toga. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. Zato se kaže ''na dan bilansa''.) imaju se smatrati kratkoročnim. Važno je kada obaveza treba da bude plaćena.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. i duže. ili drugi poverilac. Kada se odabira kriterijum. ili dugoročni. I kada budete čitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoročna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljačima. Ne može se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. . pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoročne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci. postoji još jendno ''ali''. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. Ovo zbog toga. Ako ste imali dugoročnu obavezu. namiriti svoje potraživanje prema meni. na dan bilansa se odlučuje o tome šta se smatra kratkoročnom a šta dugoročnom obavezom. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duže od 12 meseci. Sama zaloga. . Međutim. i dogoročne – kojima je rok dospeća duži od 12 meseci. . Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. Ovaj kriterijum je važan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. ili učešće u dobitku. Znači. obeveze se dele tako i tako. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. Znači. troškovi koje povlači prodaja. . 72 . Ako kažete imam 1. dok ne dođe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. mora se voditi računa o cilju koji se podelom želi postići. ne znači da vi treba da se izselite iz nje. ako je poslovni ciklus duži od 12 meseci.obaveze prema dobavljačima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. ali u okviru poslovnog ciklusa. Prema poveriocima. ili ortačkom društvu.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. na kratkoročne obaveze.'' To znači davanje zaloge. Počinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. ako se radi o doo.

Znači. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. odnosno. i mora biti utvrđeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Znači. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća 73 . Na primer. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. ako se kasni sa plaćanjem. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. banka će sve vreme nadzirati zaduženja firme. a dođe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. utemeljenog na ugovoru. ili još kažemo nabavnoj vrednosti obaveze. Iako je dakle. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog dužnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduženjima) može usloviti odobrenje kredita navođenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. Od ovoga možete odustati. Ovde. Za vas je relevantna činjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoročnu. pre dana bilansa: ''Nema veze. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljačima. U mnogo slučajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. neću da mislim. Dakle. zato što je to prekršilo ugovor. Kada god odlučujete o tome koja je obaveza dugoročna. koristeći načelo više vrednosti što znači da ćete na dan bilansa upoređivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. od kojih su dve godine istekle. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. a nakon što je obaveza nastala. zadržaćete tu obavezu kao dugoročnu. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoročnom. i ako pređete 35% nećemo tražiti isplatu odjednom.znači nije važan inicijalni period na koji obaveze glasi. od recimo 5 godina. odustajete od reklasifikacije. treba odrediti i iznose na koje obavze glase. vrši se saglasno načelu više vrednosti. Međutim. a koje dugoročne. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze čije raščlanjavanje vršite. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital pređe 35%. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. Do razlika može doći i kada je obaveza u stranoj valuti. u nekom trenutku ukupno zaduženje firme pređe 35% banka ima pravo da traži naplatu preostalog dela potraživanja odjedanput!''. Naknadno procenjivanje tj. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi računa. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traži naplatu odjednom ili ne. ako vam banka na vaš zahtev odobri produženje roka otplate za još godinu dana. Mogu se razlikovati. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. tada je nominalna. Zastarelost obeveze može takođe biti razlog njenog smanjenja. 12. Dnevna vrednost može biti i niža od nominalne. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduženja ne smeju da pređu 35% sopstvenog kapitala. Jedino ako bi banka rekla. na primer. kreditu. morate navesti kada je obaveza nastala. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. Imali ste kredit na tri godine. pre dana bilansa. ali ne uvek. i zadržavate celu obevezu kao dugoročnu. Inicijalno procenjivanje tj. i u jednom trenutku neće moći da plati. Ako ga morate platiti za 11 meseci. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. zbog ovog čvrstog obećanja. a koja kratkoročna. On se zadužuje stalno. Ako je odgovor potvrdan. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. odustajete od reklasifikacije. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. Onaj koji traži novac uvek je u podređenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traži. kod naknadnog procenjivanja. vrši se po nominalnoj. Ako bi se dogodilo. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoročnu. nego je važno koliko je ostalo do plaćanja. recimo. Znači. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno.''. Banka ponekad. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoročne. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduženi više od 35% biti ispunjen tada i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci. tražiću naplatu kredita u celini. vaša nova zaduženja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu pređe recimo 35%''.

000. odštampanih obveznica.Рок отплате 3 године. tj.000 74      . i . iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica. tj.000 Номинална вредност по доспећу: 100. Razlika između obveznice koja se emituje na. a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica''. tri godine i dugoročnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoročni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca. 1. ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraživanja prema vama odreknu.000x0.broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice.000 000 Укупна готовина за плаћање 118. камата 6% годишње. Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka .000 Примљена готовина 98. Kada je reč o obveznicama potrebno je da znate koje ročnosti mogu biti.000 Обавезе по основу обвезница 100.000. Kada govorimo o procenjivanju. zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos.000 Камата која се плаћа 100.000 – 98. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban. to znači da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice.000. onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoročnih obaveza. određeni iznos obveznica povuče. u toku narednih 12 meseci. već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. Ako se prodaja vrši uz diskont. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. Nećemo čekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoročne ili kao dugoročne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana.000. na primer. DUGOROČNE OBAVEZE Dugoročne obaveze prema možemo raščlaniti prema osnovi nastanka. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica.kredite koji su odobreni po osnovu boniteta dužnika.000.06x3 18.kredite koji su poriveni HOV.kredite koji su poriveni zalogom.000 Дисконт обезница 2. i kada je emisija obveznica jedini način da preduzeće dođe do potrebnih sredstava.000.000. Rok na koji se obveznica emituje može biti nekoliko meseci (kratkoročne obveznice) ili nekoliko godina (dugoročne obveznice).     Пример: Продато је 100. .000 обвезница номиналне вредности од 1000 по цени од 980. i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novčanih sredstava.000 Дисконт = 100. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza. koji će vam svaki pojedinačno pozajmiti novac.000.u poslovanju. Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti. pre svega u izmirenju obaveza. to znači da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. i to na: . Продаја се евидентира: Готовина 98. dok bi smanjenje potraživanja bilo tretirano kao rashod. Nije bitan broj emitovanih. Ovo smanjenje tretira se kao prihod.

000.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000.000.000.000.000. kada od 100.000 Pogledajte kako ce se racunati kamata. Znace na 100.000.000.000 . Kada prodje prvih godinu dana sta cemo knjiziti.000.000 ( ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamisljate sami kuci) Sta ce biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaci naplacujete vise nego sto je nominalna vrednost. I te prve godine 1/3 premije od 9. 75 .000.000pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6.        Укупна камата 20.000.000.000.000 неамортизована премија 9.337 dobijete obavezu od 98.000. obaveze ce biti 100.000 a stvarna obaveza 100.000.000. Tada se radi o prodaji uz premiju.000. 6% godisnja kamate znaci 6.000. Рок отплате 3 године.000.000 I neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2.000 Vasa obaveza je I dalje nominalna vrednost od 100.000. obaveze po osnovu obveznica 100.000 onoliko koliko smo naplatili.000. Tako da ce rashod biti 6.337. Naplaceni iznos na strani aktive 109. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате. Sta ce biti u narednoj godini.000 neto.000.000.000.000 6% je 6. U bilansu stanja sta bi evidentirali. nece vise biti saldo 2.667.667. kada isteknu tri godine saldo ovog racuna ce biti 0.000. 9.000.000.000.000.000. Tacno je da cete vi platiti 6.znaci na koju ste se obavezali.000.000.000 vec 1.000 обвезница по вредности од 1900 динара по обвезници.неамортизовани дисконт 2.000 .000. znaci 6% na 100. samo toliko I moze biti.000.000 ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.666.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване.000 Укупна камата 20.000 na strani duguje sto daje 98.000.000. kolika je vasa realna kamata? Prepolovljena je.000 109.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100.000  Неамортизована премија 9.000.337337.000 a to je 3.000 bice amortizovana.000. A 1/3 od 2.000.000.000. znaci imate kamatu od 6. Posle prve godine kamata ce biti ona koja se mora platiti. to je godisnji iznos.  Готовина 109. dugovace 6. Znaci na strani aktive 98.+666.000 na 3. obaveze po osnovu kamata ili razgranicenje ako je period obracuna rezultata kraci potrazivace 6. realna kamata ce prepoloviti visinu nominalne kamate.000 ce biti 666.000.000 98. Na strani pasive obaveze od 100.000.000 na godisnjem nivou.000 Камата која се плаћа 18.000. sto ce za tri godine dati ukupno 20.000 predstavlja emisionu premiju odnosno nemortizovanu premiju.000 oduzmete 1.000.000.000 000 godisnje kamate tokom svake od 3 godine.000.000. каматна стопа 6% годишње.000.667 to ce biti skinuto I preneto na finansijske rashode. to je godisnji iznos kamate.000.000 Дисконт обвезница 2. znaci finansijski rashod bice jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta. Evo da vidite kako bi bilo evidentirano I u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom.000. Koliko ce obaveza biti na kraju prve godine. Da li ce postojanje neamortizovane premije I premije uopste dovesti do toga da placena kamata bude visa ili niza od nominalne. Tri godine je obveznica.000 je 6.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 na strani pasive I neamortizovana premija kao korektivna pozicija ali sa znakom + od 9.000.000 I amortizovanu premiju od 3. knjizecemo finansijski rashodi. ona je 3.000 Обавезе по основу обвезница 100.  Обавезе по основу обвезница 100.

000.000 pa posle druge godine 106.000/3 Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106.000.000.000.000.000 Premija je 9.000.Kako biste racunali koliko cete ukupno isplatiti kamate. HOV. Kada je rec o hopotekarnim kreditima treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu bilo da je rec o zemljistima ili zgradama izaziva znacajne troskove.000. OBAVEZE PO OSNOVU HIPOTEKARNIH KREDITA Ili lombardnih kredita. znace prve godine vi kazete 109.06) . Znaci za te tri godine vasa realna kamata iznosi 9.000.000. Znaci da budu aktivirani I tokom otplate kredita amortizovani.000 pa puta 3 godine. A vi cete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija I na kraju ce premija biti 0.000.000. Morate podneti zahtev sudu. Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000.000. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing. Ukoliko ti troskovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.000.000.000.000 u ukupnom iznosu. Koliko cete vi ukupno isplatiti? 100.000x0. Znaci posle prvih godine dana kolika ce biti visina obaveze vasa? Bice jednaka dug+ godisnja kamata I time vasa obaveza bi bila 103. bice uobicajeni nacin sticanja osnovnih sredstava imajuci u vidu da nasa preduzeca da nasa preduzeca nemaju para. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom. potrazivanjima I sl. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima.000. to je nasa obaveza.000 smanjujete za 3. robom.000. kako se to kaze.000 (realna kamata) Tako da je jako pozeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti.000.000.000. Mi znam da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovinom ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare ali mozemo to sredstvo otplacivati tokom perioda na koji smo 76 .000.000.000 odnosno godisnje po 3.9. Znaci kada vi kazete koliko me kosta taj kredit? Kosta onoliko ste morali da platite poveriocu I troskovi stavljanja hipoteke pa se dopusta da troskovi hipoteke budu dodati na iznos kredita I budu amortizovani tokom otplate kredita. KREDITI PO OSNOVU ZAKUPA To nemate u knjizi a hocu da znate.000 I na kraju 109.000 (100. jer svake godine kamatu od 6.000.000.000=9. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje I na kraju se izjednacava sa nominalnom vrednoscu prodatih obveznica.000 18. to je 3%od 100.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000 toliko ste para primili. A kolika je premija ona je 9. Zasto je to vazno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zalozi jos kod nekog drugog poverioca. Isplaticete 18. Znaci vazno je da postoji u zemljisnoj knjizi zabeleska o tome da je to zemljiste ili ta zgrada opterecena. ciji troskovi stavljanja hipoteke mogu biti znacajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti I dopusta se da ti troskovi budu dodati iznosu kredita.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Posto to predstavlja proceduru sudstvu.000-9. da se unese u zemljisne knjige da je ta nepokretnost zalozena. hipotekom. knjigovodstvena vrednost.

A to znaci da cete izvrsiti diskontovanje buducih isplata da biste dosli do sadasnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa. Posto na dugi rok koristi sredstva.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу.5 godine vi ne mozete otkazati ugovor. Sta je dugorocni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva.годишње током периода закупа од 6 година. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne mozete otkazati koriscenje.sredstvo uzeli u lizing. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugorocnog zakupa? Vasa placanja zakupnine protezu se na period od recimo 5 godina. Znaci vi unosite vrednost opreme uzetih u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzetih u zakup a na strani pasive da ne biste povecali neto imovinu iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugacije.. Znaci to je prednost. Znaci nema jednostranog raskida ugovora. ⇒ Finansijski ili dugorocni lizing. ta sredstva ucestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca.740 X 0. односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа ( ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina prica) 77 .  У првој години: 14. nemam akumuliranu gotovinu. kao da ste zakupcu dali kredit. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina. pa 300 € je rata I to bez bilo kakvog ucesca. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednacava sa dugorocnim kreditiranjem zakupca.000. Postoje dve vrste lizinga ⇒ Operativni . on nas ne zanima zato sto je rec o kratkorocnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeca vec se zakupnina za ta sredstva tretira kao trosak perioda u kome je nastao. Mozete prestati da ga koristite ali cete zakup ipak platiti.000. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату. Visina vase obaveze ne moze biti jednaka prostom zbiru iznosa koje cete tokom tih pet godina isplatiti vec morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup.при каматној стопи од 16% износи 14. znaci da se iskazu u bilancu zakupca kao sredstva firme a da se na strani pasive iskaze obaveza prema zakupodavcu. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. predvidja se mogucnost da se zakup produzi po uslovima koji ce biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Prednosti zakupa su naravno cinjenica da gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup je mnogo manja nego gotovinska isplata koju biste morali izvrsiti da biste to sredstvo kupili.  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4. znaci vi cete zakup placati u narednih 5 godin.358= 1642 представља рату. Znaci ako uzimate auto u zakup.16=2. Садашња вредност износа од 24. I Troskovi koji nastaju po osnovu dugorocnih zakupa nizi su od onih koji biste imali da biste sredstvo uzimali u kratkorocni zakup. znaci ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine I 6 meseci.358  Разлика између 4000 – 2. Ako takav isti auto hocete da kupite morate tog trenutka imati 18 ili 20 000€. Mogu da kupim auto iako u ovom trenutku nemam ustedjeni novac. Znaci ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4. ali sam sposobna da svakog meseca otplacujem toliko na ime zakupa. Zatim zakup nosi I poreske pogodnosti jer I kamata I rata se tretiraju kao rashodi cime smanjujete poresku osnovicu I prema tome placate manji porez. tj kao da je zakupac uzeo kredit.740. U ugovoru o takvom zakupu.

on sadrzi u sebi ratu I kamatu.000.sta cete uraditi sa ovih 4 000. zakup traje 6 godina I treba da izracunate sadasnju vrednost vase obaveze. Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica I jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica.000. niza od na koji glasi odobreni kredit. Znaci ako vam kaze odobreno vam je 100. od 4 000 odbicete iznos kamate I dobicete 1642 a to je rata. moze pokusati da skrati rok otplate. Vi morate te 4 000 rasclaniti na deo koji predstavlja kamatu a preostali deo do 4 000 predstavlja ratu. njegova cena.000. Znaci vasa obaveza nije 24 000 jer vi ne vrsite placanje sada. Znaci odobravate kredit verujuci da ce lice kojem ste odobrili kredit. 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje placate u buducnosti da diskontovanjem iskazete sadasnju vrednost tih iznosa.000 kredita. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom citavog otplatnog perioda. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplacen a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. U knjigovodstvu ona moze biti zbog azia ili premije visa ili niza ali na kraju obracunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti.000 .000. Znaci mozete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet.000. bice isplaceno 98. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplacenom iznosu. pa ce sa protokom vremena kamata bivati sve niza a rata sve veca. Vi kreditni rizik pokusavate da smanjite tako sto procenjujete bonitet vaseg duznika. Krediti po osnovu boniteta naravno to su oni neosigurani krediti. Iduce godine kamatu racunamo na 14740 minus iznos rate. Ako se pokaze da je vrednost tog sredstva. Obaveza . Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obecanje banke da ce nam isplatiti na ime kredita isplatiti odredjenu sumu novca. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. KRATKOROCNE OBAVEZE 78 . na ime. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze.000.sredstvo kosta 98 ali evo vam I ovih 2 jer smo rekli da cemo vam dati 100 miliona. Znaci moze pokusati da trazi dodatno jemstvo. ni do kakve isplate nije doslo pa ne postoji obaveza. Sadasnja vrednost iznosa od 24 000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14 740.000. bilo pravno bilo fizicko taj kredit vratiti.000.000. Ali isplaceni iznos moze biti nizi od 100. banka vam nece dati onih 2. Dakle obaveze u trenutku isplate I u visini isplacenog iznosa. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji ce vam banka isplatiti. nego 4000 sada. Zasto odobrenje koje je strasno vazno nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza.000. Banka ce isplatiti 98 a I obaveza ce vam biti 98 miliona. Znaci bankama je strasno vazno da uoce svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. to naravno da nece uraditi. mora biti sadasnja obaveza koja je rezultat nekog proslog dogadjaja. uzimate kredit za neko sredstvo. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. onda to znaci od nas mozete ocekivati da isplatimo najvise 100. Ponekad banke bolje znaju finansijski polozaj svojih klijenata nego sto to znaju oni znaju. tolika ce biti vasa obaveza. znaci vi godisnje na ime zakupa placate 4000. ne vise od toga. nije vazno. U tom trenutku kada je kredit odobren. Ako je stopa 16% na godisnjem nivou sadasnju vrednost od 14 740 pomnozicete sa 16% I dobicete kamatu za prvu godinu koriscenja I ona je 2 358. bez obzira na to sto vam je odobreno 100. godisnje placanje po osnovu zakupa je anuitet.Imate ugovoreno placanje od 4000. koji se odobravaju kaze se jos. Ne mora uvek da isplaceni iznos bude jednak odobrenom. koristimo II tablice. secate se. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. Jer premija ili azio uticu samo na odnos realne I nominalne kamate.

odnosno u trenutku izvrsenja usluge. a to znaci da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljacu. zavisi od promene kursa domace u odnosu na stranu valutu. Iznos na koji faktura glasi moze a I ne mora da budu jednak konacnom iznosu nase obaveze. to znamo. Ako dodje do pogorsanja vaseg boniteta. a naredni korak je trazice avansno placanje. menicne obaveze 3. ostale obaveze Ovo je rascljanjavanje po poveriocu. obaveze prema povezanim preduzecima 4. OBAVEZE PO OSNOVU MENICA Necu vam pricati sta je to menica. obaveze prema kreditnim insitucijama 5. materijala a ne u trenutku kada ta roba I materijal dodju u nas magacin. Naravno ne samo vas nego I od vaseg dobavljaca. sopstvena 1. To je princip koji vazi za sve obaveze pa prema tome I za obaveze prema dobavljacima. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze ce nastati u trenutku preuzimanja robe. Ako imate dobar bonitet dobavljaci ce biti raspolozeni da vam odobre duze rokove placanja. njegov finansijki polozaj je los I on ce insistirati da rok placanja bude sto je moguce kraci. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. pa ce vam traziti placanje odmah. od kreditne sposobnosti preduzeca. dakle o obavezama u stranoj valuti. znaci mi sastavljamo menicu I predajemo je dobavljacu. buduci da dobavljac moze odobriti naknadne komercijalne popuste. Ako dobavljac naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticace na smanjenje visine obaveze. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. vucena kakva je razlika izmedju sopstvene I vucene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzece. Obicno se rasclanjavaju na: 1. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Sta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. 2. vazno je da je isporucena. Koristimo je onda kada zelimo da odlozimo placanje preko zakonskog roka ali najduze na rok od 3 meseca odnosno 90 dana ( opet sam ja ovo rekla). zavisi kada je rec o dinarskim obaveza od urednosti izmirivanja obaveza a ako je rec o deviznim obavezama. to su obaveze prema dobavljacima. Znaci koloko dugo cete biti kreditirani od strane dobavljaca zavisi medju ostalog I od boniteta preduzeca. to je kriteriju. Znaci iskorisceni kasa skonto kao sto znate predstavlja finansijski prihod. Kolika ce biti rocnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljacima vrsi se po principu vise vrednosti. mi samo kazemo dobavljaci I znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza. od obima nabavki. Zajedno sa svojinom prelaze I rizik I troskovi. 79 . Ali cu vam pricati kakva sve menicas moze biti: 1. Da li ce obaveza prema dobavljacima biti uvecana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. Kasa skonto koji je ponudjen I iskoriscen nece smanjiti obavezu nego iznos novce kojim je ta obaveza izmirena. obaveze po osnovu isporuka proizvoda I usluga. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca.Rekli smo da su to obaveze ciji je rok dospeca do godine dana. Znaci nije bitno da li je roba primeljna u magacin. ( to sam ja rekla). Finansijski popusti koje nam dobavljac odobri ne uticu na visinu obaveze. prva reakcija vasih dobavljaca bice da vam ukinu odlozeno placanje.

kao sto su isporuke proizvoda. Ako je menica izdata 1. Iznos ce naravno biti isti. ulje. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. Na kraju aprila vi mozete ceo kredit bez problema platiti. znaci 10. Kazemo da je on vukao menicu na nase ime. Znaci ako vam je menica 10.050. A sadasnju vrednost menicne obaveze cini dug uvecan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadasnja vrednost menicne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju jos nije nastala I koje ce nastati u buducem obracunskom periodu. odnosno. nabaviti. 7.000 + polovina kamate od 100. Znaci mozete za to uzeti kratkorocni kredit. Ovde se obuhvataju obaveze nastale po svim osnovama. Nije vazno da li je kamata placena. ako je rok dospeca 60 dana I 6% kamatna stopa. 2. To nije mala kolicina I morate platiti. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe.razlog za formiranje ovih obaveza je omogucavanje konsolidovanja obaveza.12.Vucena menica je menica koju sastavlja dobavljac. Na primer ako imate hotel na Kopaoniku hocete li cekati januar mesec pa da onda dovozite brasno. prenosu dobitka i latentnim rezervama. da prenosite teskoce u placanju. vazno je da li je kamata nastala. Utorak. kratkorocnih pozajmica i sl. I kaze potpisite ovu menicu inace nista od isporuke. jer je kamate od sto za dva meseca.31. Negde do kraja marta. on sastavi menicu. aprila sve namirnice ce biti potrosene I naplaceno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruzili. Mi smo njegov duznik. Ili bice jednaka 1100-50. vama ce iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja jos nije nastala. minus kamata koja ce nastati tek u januaru mesecu. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli I omogucili vam I vracanje kredita I pokrice tekucih odliva. Najpre nastaju odlivi a kasnije ce nastati prilivi. princip uzrocnosti.… po onim smetovima. 80 . znaci kada imate raskorak izmedju priliva I odliva. Znaci mozete ako se bavite delatnoscu koja ima sezonski karakter pre pocetka sezone morate formirati znacajne zalihe. naknadno po principu vise vrednosti. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje važna podela obaveza na kratkoročne i dugoročne. KRATKOROCNI KREDITI PREMA FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA Ima smisla da se koriste u dva slucaja: 1. usluga ili roba. Zato se kaze da u stvari menicna obaveza da se u bilansu iskazuje u visini sadasnje vrednosti. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. Znaci gledano na dugi rok vasi prilivi bice dovoljni da pokriju odlive gotovine. secer. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeca koji namece potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. Naravno da necete. a onda nam je posalje da je potpisemo. 3. ali vremenski se ne podudaraju. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoročnih. Znaci tu je koriscenje kratkorocnih kredita opravdano. dugoročnih obaveza. Obaveze prema povezanim preduzecima.000. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj.12 vas dug bice jednak 10. Iznos na koji menica glasi sadrzi nominalni iznos duga I kamatu koja ce biti placena I koja ce nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeca menice. novembar 2004. potrazivanja po osnovu dividendi.

električne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). ili rashod postoji. Drugi deo ove pozicije čine naplate koje nisu prihod. ali se PVR razlikuju od obaveza. Zbog toga. gotovo svi. Znači. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. prema načelu uzročnosti. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. znači iskorišćenih usluga. bude podvojena kod analize. onog načela razgraničenja prema predmetu i vremenu. Dakle. obaveza da se taj trošak dodeli obračunskom periodu u kome je nastao. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrži. Za razliku od njih. Vrlo često. zakupnina. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Ovako obračunati (utvrđeni) iznos obaveze prema trećima. korišćenih nečijih para. Jako je važno da razumete sadržinu pozicije.BILANSIRANJE PVR Kada je reč o PVR očekujem da najveći broj vas. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. po tome što ne postoji dokument (kada je reč o troškovima) koji smo primili od dobavljača. Dakle. Na ovaj način ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obračunskom periodu u kome su nastali. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene količine nečega (npr. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. pozicija PVR sadrži samo obaveze za unapred naplaćene prihode. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to još uvek nisam platio. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. Zbog toga se koristi račun PVR. Pošto je trošak nastao. uopšte vam neće biti problem da naučite kako se definiše dobitak. Međutim. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku između veće pasive na kraju obračunskog perioda i manje aktive. vi morate platiti. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. odnosno. Jesu i jedno i drugo obaveze. zna tačno o čemu se radi. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. tačnije ne predstavljaju prihod datog obračunskog perioda. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obračunskih perioda. I zato je važno. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. nestanak tih obaveza.. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduženjem računa rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem računa PVR. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. likvidirate tako što ćete obaviti posao. isporuku proizvoda i sl. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rasho da a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. da je reč o instrumentu koji računovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi načela uzročnosti. Da će neka usluga biti pružena u budućnosti. Treba samo promeniti znak. o kojima smo govorili. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obračun od banke. i beležimo na računu ostala PVR. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. nego izvršenje usluge. tj. dolazi se tako što se obračuna visina troška. 81 . starani od koje smo novac primili. To znači da ćemo posao za koji smo novac u napred primili. ili samo PVR. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. Ovo razdvajanje vrši se zbog različitog načina likvidiranja ovih obaveza. PRENOS DOBITKA Kad naučite definicije gubitka.. Ta činjenica nam je važna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. biti obavljen u budućnosti. jer u jednom delu ta pozicija sadrži obaveze čije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine.

Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. sećate se.). Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. vi jeste zaradili 10. već da bi se njegov novac uvećavao. zato što su prihodi u toku obračunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. održavanje kapitala nije dovoljno. nema karakter troška. Na dugi rok. Jedini interni izvor finansiranja. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje možete videti rezultat. Jer. Dobitak još možemo definisati i kao razliku između nižih rashoda i viših prihoda. Morate raditi sa dobitkom. na čijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih ličnih rashoda tokom godine. osim zarada vlasnika. Naziva se dohodak vlasnika. dobitak postoji kada je sopstveni kapital na kraju obračunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na početku perioda. Znači. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. da je ostvareni dohodak 10. nakon utvrđivanja dohodka vlasnika. Račun dobitka i gubitka u tom slučaju ima potražni saldo. Kod društava sa ograničenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje između vlasnika i preduzeća. Zbog toga je važno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. Nema šanse.000. Može se reći. kod društava kapitala. i vaš je kapital sada povećan za razliku između dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Možete ostvariti gubitak u jednoj godini. ali ste 3. Nešto drugačija situacija je sa društvima kapitala.. kažemo da je dobitak iznos koji vlasnik može potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na početku perioda. sa računa lični račun vlasnika. U ovom trenutku imate 7. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. sa stanovišta firme. 82 . na primer. ako taj gubitak nije previsok. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano. kao oblik rezultata. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potražnu stranu računa inokosni ili ortački kapital.000 je u stvari dobitak. zbog neograničene odgovornosti vlasnika. a koji je iskazan na ličnom računu vlasnika. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje između vlasnika i firme. On je istovremeno i cilj i uslov dugoročnog opstanka preduzeća. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrži varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (učili ste u prvoj godini). On se direktno prenosi na račun kapitala. To je onaj deo s kojim on može u tom trenutku raspolagati. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. dobitak predstavlja izuzetno važan cilj svakog preduzeća. Dobitak postoji kada je K1 > K0. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. evidentiraju na posebnom računu – lični račun vlasnika ili lična primanja poslodavca. Možete i u dve. Ako vi kažete.000. uključujući i zarade zaposlenih. ovih 7. Znači samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da održite kapital koji je u firmu investiran. Ali ne možete na dugi rok raditi sa gubicima. a konačno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive.000 radeći. Kada govorimo o računovodstvenom aspektu dobitka. Na računu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika.onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku između veće aktive i niže pasive na kraju obračunskog perioda. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar održi investirani kapital. ako želite da održite kapital koji je investiran u firmu. već samo zarade radnika koje je zaposlio. Nema dugoročnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom.000. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. biće na stranu duguje računa inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. Aktiva će biti veća od pasive. pa je na kraju obračunskog perioda aktiva veća od pasive. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. Šta više pravna forma određuje i oblik rezultata. zato što je u njemu sadržana i zarada vlasnika. onda se ponovo morate setit da način iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. Nije vlasnik uložio novac da bi stalno imao isto novca.. da je konačno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. Zato se. Odmah potom. sve isplate koje se vrše za pokriće ličnih potreba vlasnika.000 potrošili. I konačno sa aspekta vlasnika. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. sa računa dobitka i gubitka.

i postojao je samoupravni sistem. biti plaćen na dobitak koji je obračunat. dobijali smo 13-tu platu) i deo može ostati neraspodeljen. prema poreskom bilansu. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. biće utvrđen na bazi poreskog bilansa. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. biće praćen računom obaveze za porez na dobit. obaveze za dividende. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrđivanje raspodeljivog dobitka. i ako je ona linearna. Prvi. u tom slučaju imate samo. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen. dobitak koji ste obračunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. ili obaveza. i dobitak koji se izračuna u poreskom bilasnu može bili ili viši ili niži (a obično je niži) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. Dakle. Ono što je važno da uočite je da ne postoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokučili visinu ostvarenog rezulata. mogli biste to izračunati.zbog ove razdvojenosti. obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. Njega ćete sada retko sresti.neto princip. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. ali ne znate koliko pripada državi a koliko ostaje firmi. ima jednu slabost. kod ovih pravnih normi. njegova zarada ima karakter troška. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. Cilj poreskog bilansa je utvrđivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. u celini na račun dobitka. 83 . a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. ali se iz bilansa to ne vidi. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. i tamo imate neka druga pravila za utvrđivanje rashoda. u bilansu stanja biće ova dva računa i korisnici će dobiti tačnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. obaveze za porez na dobit. Dakle. a koliko pripada državi. videćete koliki je dobitak. pod uticajem raspodle povećavaju rezerve. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. moguća su tri pristupa. zbog postojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. jer je dobitak već raspodeljen. i . po osnovu poreza na dobit. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. I u bilansu stanje se samo. jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. takozvani bruto princip podrazumeva da sa računa dobitka i gubitka prenesete obračunati rezultat. sa računa dobitka i gubitka. koji će se vrlo često zvati dobitak za raspodelu. na poslovnoj sednici radničkog saveta donosila odluka (tačka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrđivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. Kad čitate takav bilans stanja. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. biće iznos poreza koji će. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. Pa će na računu dobitak. Znači. Tada smo imali društvenu svojinu. Konačno. neto princip podrazumeva da su i utvrđivanje i raspodela rezultata. i tada se na kraju godine. Iznos poreza na dobit. bilo da je dobitak ili gubitak. postoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. To je razlog da se u bilansima stanja. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokučiti koliki je bio dobitak za raspodelu. Kada je reč o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. Ako znate poresku stopu. Prema tome.okrnjeni bruto princip. Ta slabost se ogleda u tome što. ili poštovanje neka tri principa: . a iznos dobiti koji prisvaja država. o čijoj raspodeli može odlučivati skupština vlasnika. koncipiran je okrnjeni bruto princip. biće iskazan na računu obaveze za porez na dobit. na računu obaveze za porez na dobit. Pravo na taj dobitak polaže još i država. koja iz tog dobitka traži porez. seo koji se prenosi na rezerve. rezultat. Znači.bruto princip. Ovakav način iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. . Taj rezultat. U tom trenutku utvrđena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. Po ovom principu račun dobitak.

što znači pre utvrđivanja dobitka. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika između otvorenih i latentnih rezervi? . a loša strana je što i njihovo stvaranje. ako tu imovinu prodate. koristimo deo poreza za finansiranje firme. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. To je sjajno. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadržane dobiti preduzeća. ali ne uvek njihovo razlaganje. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrđene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrđena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. vi na bazi računovodstvene politike koju ona vodi. i njihovo razlaganje tj. tj. odgovor počinjete definisanjem pojma. i na taj način. u skladu sa načelom jasnosti možemo se opredeliti za ovaj način integrisanja dobitka u bilans stanja.. Znači kada dobijete pitanje latentne rezerve. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. formiranje (ne uvek) i isto tako. .Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. Znači. Ali. Visina otvorenih rezervi se jasno može pročitati iz bilansa. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. jer je ona sadržana u nekoj imovini ili nekim obavezama. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. Čak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. ali pre nego što je na nju plaćen porez. Možete. I latentna rezerva je u stvari zadržana dobit. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. ali onda kada tu imovinu procenite naniže više nego 84 . za povećanje osnovnog kapitala. Znači. za proširenje materijalne osnove. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. ali se ne vidi. Desiće se da se latentna rezerva razloži onda kada vi to nećete. One imaju dobre strane. kažete sad ćemo tu rezervu formirati.). možete je koristiti. Kod otvorenih rezervi. odgovor počinjete time šta su latentne rezerve. ali ne možete je prodati ako vam je potrebna. Znači. sad ćemo je koristiti. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statičke teorije ili sa aspekta dinamičke teorije. trenutku formiranja.. kada pročitate računovodstvenu politiku firme. To je slaba strana latentnih rezervi. Termin latentni znači nešto što je potajno. Rezerve koje ne možete jasno videti iz bilansa. Ne možete rezložiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. ali možete naslutiti da takve rezerve postoje. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. Ako pođemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrđivanje imovine. stvaranju (načinu na koji se formiraju). latentne rezerve. A imate i drugu situaciju. dakle. o pravilima procenjivanja. ili bilo koje pitanje.Latentna rezerva se ne vidi. možete doći do jasnog saznanja da takve rezerve postoje. Može se pretpostaviti da ona postoji. postoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. zapravo. To nije uvek jednostavno. Imate otvorenu rezervu.. mi koristimo zadržanu dobit na koju nismo platili porez. Znači. u izvesnoj meri. nastaju procenjivanjem imovine naniže. . koja je prethodno oporezovana. u izvesnoj meri. možda bolje rečeno. nešto što nije baš očigledno. možete ih koristiti za pokriće gubitka. kao onaj koji pruža najviše informacija korisnicima. iz ovoga možete zaljučiti. ako znate dovoljno o bilansima. To je apsolutno pod vašom kontrolom.Kada je reč o korišćenju. To korišćenje nije ničim uslovljeno. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća.

kažu nije to ništa. Recimo inflacija je 5%. Idemo mi dalje sa nasim latentnim rezervama . Zato sto cete taj istorijski trosak spustiti nanize. To je još jedan cilj koji može biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi.000. latetntne rezeve u stvari. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniže. Ali ostvareni dobitak je jedno. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. vi ga podelite. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju. Znaci ako se procenjivanje vrsi po istorijskom trosku onda. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što želi da pokaže) preduzeće formira latentnu rezervu. a vi kažete ajde da mi bilansiramo po 75). Znaci podcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza. samo da ga održi. Ako je cilj. To morate naučiti. zapravo. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statičke teorije. Kako one nastaju? Nastaju tako sto ako aktivu procenite na nize ili obaveze procenite na vise. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih tržišnih cena.000. Uslovi poslovanja se menjaju.000. Firme imaju mnogo više. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani različiti ciljevi koje bilansna politika može da ima. pošto su tržišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. Po dinamičkoj teoriji. međutim. Otpisujete potraživanja. Firma.000). onda mozete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. Firma dakle.što bi načelo opreznosti objektivno to zahtevalo. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u održanju kapitala može biti. nego da je precenimo. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znači uvek. Pošto dobitak po visini oscilira.000. U godinama u kojima je niži nego što želi da pokaže. da bi smanjilo rezultat. Bolje da je malo potcenimo. recimo. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. Pa onda otpisujete degresivno. al znate možda će cene još padati. Ako se taj dobitak oporezuje. Da li mozete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vrsite po dnevnoj vrednosti? Nema sanse. održanje realne vrednsoti kapitala.000. pa pomnožite tih 50. Kažete jeste. tako smanjujete vaš kapital za 50. već da svake godine bude što veći). vaš dobitak će biti precenjen za 50.000 eura u poslovnom svetu je ništa. po dinamičkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve. da li se može reći da je ona za prvih godinu dana izgubila 30% (teško da se u to može poverovati). Tako se postiže iskazivanje približno ujednačene visine dobitka iz perioda u period. Vi ste time potcenili vašu aktivu. a kažu revalorizacije nema. Šta presuzeće u tom trenutku može da uradi? Može da formira latentnu rezervu. To je jedan od ciljeva za koji.000. znači 20. Ako ne uradite revalorizaciju. platilo manji porez i na taj način uspelo da održi kapital. ajde da otpišemo 27. pa kad na početku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne pređe 10%. Ako vi imate kapital od 1. Kažete. postoji latentna rezerva (od 5).000 eura sa 3. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. ograničeno propisima o procenjivanju.000. znaci ako je istorijski trosak merilo vrednosti vase imovine I obaveza. mora biti približno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiče. želi da iskaže u bilansu približno isti dobitak svake godine.000. smanjena je vrednost imovine na tržištu. i ako je inflacija samo 5%. tržišna cena je pala na 80. imate inflatorne uslove. Zasto ovo ako koristimo istorijski trosak. Da bi dividenda bila približno jednaka. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim približno jednaku dividendu. je instrument za formiranje latentnih rezervi. Posto je kapital razlika 85 .000 smo izgubili (od nekih 50. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. 5% od toga je 50. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statičkog ili dinamičkog shvatanja bilansa. dakle na koji nacin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. To je dakle. 1. Ne da ga poveća.I to onda kada koristite istorijski trosak. ali u velikom broju slučajeva da). pa neka bude još malo niža. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica želje da ne izvršimo precenivanje imovine. verovatno ćemo naplatiti 30. a iskazani drugo. preduzeće razlaže ranije formirane latentne rezerve.

uvek formirate rezervisanja u visem iznosu nego sto obaveza koja se realno moze ocekivati a za koju ste rezervisanje formirali. jedan termin koji nije bas ugodan. I zalihe iskazati po vrednosti koje su nize cak I od nizih trzisnih cena u odnosu na dnevnu cenu. od punih troskova proizvodnje do varijabilnih troskova proizvodnje. kao sto sam malo pre objasnjavala. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljista znatno porasla. ne srednji kurs nego mozete uzeti najvisi kurs. posto na dan bilansa morate izvrsiti preracunavanje obaveza u stranoj valuti na izvestajnu valutu. Znaci podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. Znaci ako vi odlucite da neke slojeve troskova ne tretirate kao sastavni deo cene kostanja. Znaci kada god na ime troskova amortizacije. grupi latentnih 86 . izmedju nabavne I dnevne vrednosti.000. Tako sto cete vrednovanje izvrsiti po nizoj ceni. mozete birati ne najnizi. Kada formirate zalihe nedovrsene proizvodnje. E sada ako je dnevna cena niza vi mozete procenjivanje vrsiti jos po nizoj ceni. vi ste imovinu podcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. obracunate veci iznos nego sto se ta imovina zaista potrosila. zato sto nije do kraja definisano. vase zalihe nedovrsene proizvodnje ce biti podcenjene I u njihovoj vrednosti bice formirana latentna rezerva. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. Kako mozemo izvrsiti podcenjivanje aktive? Moze se izvrsiti na razlicite nacine. Kada je rec o obrtnoj imovini. Koje su VRSTE LATENTNIH REZERVI? 1. Kada je rec o rezevrisanjima . Kada otpisujete postrojensku imovinu. telefonske linije… da li je vrednost zemljista ista? Ni iz daleka. Kada god imate mogucnost izbora vi mozete formirati latentnu rezervu. to formiranje rezervisanja pripada ovom drugoj grupi. pa samo da prokomentarisem. Sta radimo sa obavezama? Znaci latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. To je prinudna latentna rezerva. jer vi postujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica.kanlizaciona mreza. stalnu imovinu. ali nastaju mimo vase voje I zato su izdvojene. onda kada god su vam otpisi veci od stvarnog trosenja te imovine vi formirate u vrednosti stalne imovine latentnu rezervu. Kada otpisujete potrazivanja mozete otpisati vise nego sto je realno ocekivani gubitak po osnovu naplate tog potrazivanja. Evo ovde sam navela nesto. Primer: imate zemljiste koje ste platili 100. Sta to znaci prinudna latentna rezerva? Vec sam nacin upucuje na to da je rec o latentnoj rezervi koja nastaje I onda kada vi to necete. secate se kod istorijskog troska. A nastaje u slucaju zbog toga sto ste prinudjeni da kad procenjujete po istorijskom trosku postujete dva pravila. pa recimo bude odredjena posto se rezervisanje odredjuje procenom. Znaci vi birate nizu cenu. Ali vi cete I dalje zemljiste bilansirati u skladu sa nacelom istorijskog troska po 100. To je posledica.izmedju aktive I obaveza znaci pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete nizu neto imovinu nego sto ona stvarno jeste. vodovodna mreza. nego tretirate ih kao rashod perioda. godinu dana nakon toga pored vase parcele prosao je put. I predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. Precenjivanje mozete izvrsiti koriscenjem najviseg moguceg kursa kada vrsite utvrdjivanje vrednosti vasih obaveza u stranoj valuti.kako cete izvrsiti podcenjivanje zaliha.000. prinudne latentne rezerve 2. Tim napred doziranjem. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili koriscenjem visih kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. Prma tome to sto vrednost vase imovine na trzistu raste nece uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izvestaju. Znaci deo recimo fiksnih troskova tretirate kao rashod perioda a neuracunavate ih u cenu kostanja. znaci vi cak I ne zelite da formirate tu latentnu rezervu ali ona u vrednosti zemljista postoji. I ove prinudne nastaju uz pomoc procenjivanja. Ove druge nastaju uz pomoc procenjivanja ali zato sto vi to hocete. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. Ili kada formirate rezervisanja. struji. Cena kostanja moze imati razlicitu sadrzinu. I onda cete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih obaveza.

Kako ce uz pomoc procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. ali vi ne mozete vasu obavezu smanjiti. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa nacelima bilansiranja ni sa MRS. Ali necemo se previse buniti. verovatno nece biti naplaceno. Pitanje je samo sta je razumna procena. Ako MRS-2 dopusta primenu prosecne cene I FIFO metodu ja cu izabrati onu metodu koja ce u datim uslovima meni omoguciti formiranje latentnih rezervi .procenjivanjem veka trajanja. Tek tada ce taj goodwill koji ste vi storili moci da bude iskazan u bilansu firme. kako mozete formirati latentnu rezervu. kod potrazivanja-odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate. svaka rezerva je dobro dosla. I to je takodje jedna latentna rezerva. da li mozete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi. znaci pitanje je koju cete od njih izabrati.i one se formiraju zato sto vi to hocete.znaci prinudne I one koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. sve dok ne dodje odlika suda ili dok ne dodje do sklapanj nekog poravnjanja. kod obaveza-izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. Dakle ne smete treterivati. Obaveza ostaje u punom iznosu. ali prinudne rezerve nastaju zato sto vi to necete. Ja cu to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek cu procenjivati gubitak vise nego sto bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. Ali vi mozete umesto 25% otpisati 30% I da se smatra da je vasa procena gubitaka bila oprezna. Da biste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeca kao celine kada ce kupac platiti vise nego sto je knjigovodstvena vrednost imovine. Ova druga vrsta rezervi…recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. Znaci to je podela latentnih rezervi prema nacinu formiranja. vi cete sredstvo otpisati za tri godine a sredstvo moze objektivno da se koristi pet godina. Ali I kod prodaje doci ce do objektiviranja latentnih rezervi. Cim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. Kada procenjujete vek trajanja imovine. izborom sadrzine cene kostnja. Moze li latentna rezerva biti formirana pri koriscenju linernoe metode uz pomoz veka trajanja. kod stalne imovine-izbor metoda otpisivanja. u naredne dve godine koriscenja nece ih biti. Mnogo su znacajnije one rezerve koje nastaju zato sto mi to hocemo I zato sto zelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. I imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Znaci mozete koristiti I vek trajanja. formiranjem rezervisanja u iznosu vecem nego sto treba. Ne mozete 50% I to braniti razumnom procenom. nema smanjenja iako je izvesno da cete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca nego sto je iznos na koju obaveza glasi. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude placen. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 87 . Vi mozete odluciti da posle tri godine sredstvo prodate I kupite novo ili da nastavite da ga koristite. Dnevna vrednost cesto nije data kao jedna jedina. goodwill postoji. To sto ne moze biti bilansiran ne znaci da ne postoji I da nema svoju vrednost ali se bilansirati ne moze. Znaci ako MRS-16 kaze da ja mogu vrsiti degresivno otpisivanje. Znaci ne mozete reci… znate ja cu od ovog potrazivanja naplatiti ½ iako znate da cete izgubiti samo ¼ . U tim godinama ce se latentna rezerva objektivirati.rezervi koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. Znaci imate nekoliko dnevnih vrednosti na trzistu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. znaci to bi se vec smatralo zloupotrebom. To su nacini na koji mozete formirati latentnu rezervu.kod zalihaizborom dnevnih cena. Primer:imate obavezu I vi znate da je vasa obaveza zbog toga sto je recimo vas poverilac otisao u stecaj. ja cu koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. vi ga formirate. Znaci vasi troskovi otpisa ce u prve tri godine biti visoki. To su te tzv prinudne latentne rezerve. ne mozete izvrsiti otpis vase obaveze. to jednostavno ne bi moglo proci. Uvek birate onu koja je najniza da biste formirali latentnu rezervu. dakla kada vrednujete HOV. sve dok ne bude placen. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. Vi samo koristite mogucnosti koje vam ta nacela I standardi daju. znaci rezerve koje nastaju mimo vase volje. ako se u MRS-36 trazi da vrsim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrzani. ali to je nesto sto nastaje kao posledica postovanja uobicajnih pravila procenjivanja. Sta ce biti? Zbog skracenog veka trajanja vasi otpisi ce biti viskoki.

srednjorocne 3. Kratkorocne rezerve su rezerve sadrzane u obrtnoj imovini. 120. Znaci ako masinu cija je knjigovodstvena vrednost 100. jer cim se trose otpisuju se.hocu da razlozim treba mi 2. to je isto. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljistu na kome je izgradjena fabrika.sta je od ovoga latentna rezerva a sta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75. Znaci mi smo prodajom tu rezervu otkrili. sta mozete uraditi. I one koje su privremenog karaktera Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrzana u imovini. ne mozete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljista. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno I vrednosti podcenjene vrednosti zaliha predstavlja objektiviranju latentnu rezervu.000-75.000 pa smo rekli dnevna je 80. Prema rocnosti privremene rezerve mogu biti: 1.000. u stalnoj imovini. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. Neke rezerve ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. Na koji nacin ce rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrzana. Znaci rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju mogu se objektivirati samo njihovom prodajom.000 pa smo ih bilansirali po 75. u potrazivanjima. Srednjorocne rezerve su rezerve koje se otkrivaju u periodu duzem od jedne a kracem od tri eventualno pet godina.vrednosti ucesca koje imate nameru da dugorocno drzite onda su I rezerve sadrzane u vrednosti te imovine dugorocnog kataktera.000 mi bismo mogli reci da je dobitak 20. trajne latentne rezerve 2. ako to sredstvo ne mozete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve. Znaci predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera.000 da je 25. Kada zelite da razlozite latentnu rezervu koja je sadrzana u zalihama. Objektiviraju se u periodu do godine dana. To su dakle rezerve sadrzane u imovini koja ima toliki vek trajanja. Znaci nije vazno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vasom voljom vazno je jedino u kojoj se ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi.000 I to prodajom odjednom. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod nasom kontrolom. a zemljiste ne mozete prodati dok ne prodate preduzece kao celinu. prodju zaliha ili stalne imovine.000 znaci njihova nabavna vrednost je bila 100. Znaci takva vrsta latentnih rezervi je trajna I zasto je ona jos trajna. To naravno vazi I za rezerve u obavezama. naravno da necemo. zato sto se zemljiste ne otpisuje I ta latentna rezerva nece biti objektivirana kroz otpisivanje. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obracunskog perioda trose. znaci ako je rec o stalnoj imovini otpisuju se.000=45.000 a vi ste prodali za 120.000 prodate za 200. namerno sam pomenula zemljiste. 88 . Mozete izvrsiti naplatu potrazivanja.000. Primer: vrednost zaliha bila je 100. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeca. ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. koja se ne moze otudjiti a da preduzece nastavi da radi. Sta to znaci objektiviraju se? kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloziti rezervu. da li cemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha.1. mimo nase volje ili nenamerno.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu cija je visina 100. znaci namerno sam rekla da se trose. Znaci mi cemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji ce biti veci no sto bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. a ako se ne trose ako se njihova vrednost ne smanjuje otpisivaja nema. dugorocne 2. namerno.000 dobitak. kratkorocne to zavisi od toga u vrednosti koje imovine se one nalaze. a dodje do formiranja ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. Ako prodajemo zalihe cija je vrednost podcenjena.000 u stvari latentna rezerva.

a vi kazete NE mi cemo to podeliti na 3 godine I otpisacemo za tri godine I svake godine ce za 1. Sta su ti nepostojuci troskovi. To je objektivirana latentna rezerva. godisnji trosak amortizacije bi trebao da bude 1. vek trajanja 5 godina. O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi cete naici na razlicite stavove. sredstvo cija je nabavna vrednost 5. znaci nepostojucih troskova. znaci ako vi imate ovako. Sta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki na pocetku veku trajanja.000.000. da li cete vi odustati od naplate potrazivanja zato sto ce se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. To je dobit koju smo mi zadrzali a na koju mi nismo platili porez. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li I u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi. Ako firma koristi latentne rezerve za investiranje.667 biti otpisano. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. onda ta nova ulaganje ne prolaze kriterijum finansijskih trzista. mi moramo zalihe prodati. Dakle kad god trazite kredit od banke. Posle 3 godine vrednost sredstva ce biti nula a vi cete nastaviti sa koriscenjem sredstva dok ne istekne pet godina. a sredstvo nije potroseno vi cete nastaviti sa koriscenjem tog sredstva. Vrlo je moguci da mozda nameravano ulaganje I nije tako profitabilno kako se cini. jer niko nece reci…znate mi necemo da prodamo jer je u vrednosti sadrzana latentna rezerva koja ce se objektivirati. U poslednjim godinama koriscenja sredstva dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na pocetku.njene greske koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi cak se ne mogu ni videti. Drgugi prigovor koji se moze uputiti I koji narocito isticu oni koji se bave makroekonomijom je sledeci. Troskova amortizacije nema a prihodi od koriscenja sredstva su tu. akumulira sredstva za buduce investiranje formiranjem latentnih rezervi. Znaci do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doci ce I onda kada mi to ne zelimo.000. Ako pozajmljujete novac na trzistu cak I na svojinskoj osnovi. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve tezine da bi uprave preduzeca odgovorio od toga da one traze da se latentne rezerve formiraju kada god je to 89 . Znaci postoje visina troskova amortizacije dve godine nula. Nacete. Naravno odmah cete naci I argumente protiv. Ako imate linearno otpisivanje pa ste latentnu rezervu formirali na pocetku time sto ste skratili vek trajanja. Ovde takva vrsta ispitivanja moze izostati. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek ce podrzati formiranje latentnih rezervi. iznos otpisa padne. I mozda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital iz prostog razloga sto to ulaganje ne bi prosao test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. Na pocetku ste otpisivali vise nego sto se sredstvo trosilo a sada otpisujete prakticno manje nego sto se sredstvo trosi. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Sta ce bit posledica. Vas rezultat ce biti vezi za iznos ne obracunatih troskova amortizacije. I sve sto zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. Reci ce …pa da to je sjajno uprava formira latentne rezerve kada joj treba razlozi ih to niko ni ne vidi. kada sadasnja vrednost sredstva bude jednaka nuli. Ali ako nam treba vise otkrivenih latentnih rezervi mi mozemo forsirati prodaju I na taj nacin Izvrsiti otkrivanje latentih rezervi u vecem obimu nego sto bi to bilo prodajom nekim uobicajnim tempom. kada dodje rok dospeca tih potrazivanja vi cete insistirati na naplati potrazivanja iako ce pri toj naplati doci do objektiviranja latentnih rezervi. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja koja se vrse bez testa isplativosti ulaganja mogu dovesti do pogresnih odluka. Zato sto kazu… pa cekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za perduzece. I tu ima takodje istine. kada otpisete sredstvo na 0. u te dve godine bice objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. Kaze…cekajte da proverimo da li ce nameravano ulaganje odbaciti profit koji ce biti dovoljan da platite kamatu I vratite kredit. sta banka radi. mi radimo. nasa firma radi. sta cete vi kalkulisati… recicete pa cekajte dividenda koju moramo da platimo bice ovolika da li ce nam to biti isplativo.Ali ta prodaja moze se smatrati namernim ali I nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. tada je trosenje te imovine I visina otpisa nisu u saglasnosti. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom I do racunovodje.

za razliku od bilansa stanja koji pruza uvid u finansijski polozaj preduzeca. videli ste cak I onda kada necemo. Dakle dopusteno je. cim vidite degresivno otpisivanje I veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. Dakle uprave su sklone da traze od racunovodje da u meri u kojoj je to moguce formiraju latentne rezerve. nije zabranjeno. Vi naravno necete moci da kazete koliko te rezerve iznose ali moci cete da poredite trzisnu vrednost zemljista sa vrednoscu u bilansu pa kazete…pa evo ovde ima latentna rezerva. a racunovodja ce reci…pa naravno da postoji ja postujem nacelo nabavne vrednosti. Formiracemo nove. visoke iznose otpisa potrazivanja.2004. E sada ta granica izmedju postovanja nacela opreznosti I falsifikata nije tako jasna I nije tako ostra I na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek mozete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. ja sam ga ovde navela 90 . Prema tome. bilas sadrzi informacije o prihodima I rashodima koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu I naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. ako ste jako dobri u toj godini a jos su vam se objektivirale I latentne rezerve koje ste formirali ranije onda ne mozete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. ako ste preterali imacete ozbiljan problem. Ali sada imate problem. Danas cemo govoriti o BILANSU USPEHA Kao narednom finansijskom izvestaju koji zajedno sa bilansom stanja.12. izvestajima o promenama na sopstvenom kapitalu. nisam ja kriv sto tu postoje latentne rezervee… 09. Prihoda kao pozitivne I rashoda kao negativne determinante rezultata. mi imamo visok dobitak. Ono nasta treba da vas upozorim I kada citate finan.moguce. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. sta cemo sada. izvestaju o novcanom toku I beleskama cini godisnji obracun preduzeca.izvestaje I kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. sta da se radi. bilans uspeha ima zadatak da pruzi informacije koje odrazavaju prinosni polozaj preduzeca. Proslog puta smo prakticno zavrsili sa bilansom stanja I latentnim rezervama koje su neposredno vezane za pravilima procenjivanja aktive. Porez cete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili jer cete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine bez vase volje objektivirale. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izvestajem. platicemo veliki porez. Ako niste preterali. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve I nece praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Dakle ta polemika da li je prvi ili drugi. Znaci vi ne smete potcenjivanje imovine vrsiti do te mere da napravite falsifikovani bilans. Braniti je na nacin da to vase objasnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo I za drgu stranu. Rec je o finansijskom izvestaju ciji je zadatak da pruzi informacije o prinosnom polozaju preduzeca. Kada citate racunovodstvenu politiku.izvestaja vrse formiranje latentnih rezervi. ali bi se odmah naslo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla…kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izvestaj. Jedne se rezerve tokom obracunskog perioda objektiviraju. ali zasto na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. U skladu sa ovim ciljem odredjena je I sadrzina bilansa uspeha imajuci u vidu da elementi prinosnog polozaja su: prihodi I rashodi. kao sto sam napisala. Bolje da imate dobar rezultat I platite porez nego da tog rezultata nema. I racunovodje redovno pri sastavljanju finan.one su se objektivirale. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokusavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi…pa cekajete. to treba da indicira na postojanje latentnih rezervi.

su medjusobno cvrsto povezana. Primenjujemo FIFO metod za obracun disponiranih zaliha. BU je prikaz prihoda I rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. relevantni su nacelo realizacije I nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. To je takodje posledica veze izmedju BS I BU. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva trosi. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povecanje aktive. Znaci koja su nacela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanaj rashda koje nacelo je releventno? Nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. To davanje prednosti vise je uslovjeno cinjenicom da BU odrazava tekuci uspeh preduzeca. Prihodi povecaju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. a kolika je visina odrdjena je nacinom procenjivanja aktive. jer on zahteva da priznamo gubitke koji su nastali a koji nisu trzisno verifikovani 91 . ali ako bismo merili po vaznosti onda bi tesko dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. mi smo automatski odrdjivali kolika je vrednost onoga sto nije utroseno. a prihodi ce biti nizi od rashoda. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. to je sadasnja vrednost. I jako je vazno da ta veza vama do kraja bude jasna. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene u vrednosti poslednjih nabavki. Ako bude obrnutu.kao drugi jer je drugi po redu izucavanja. oba su jednako vazni. Sta je jos vazno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine I to zato sto smo uceci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno naucili pravila za procenjivanje rashoda. Znaci sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda bez mogucnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Ne mnogo ali mozda malcice ispred BS. utrosena osnovna sredstva ili zalihe. To je odnos. dakle to su dva nacela koja su merodavna. Znaci vi kazete degresivno procenjujem amortizaciju. Ta potrosena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. BS I BU. da je to kriterijum na bazi koga vlasnici donose poslovne odluke da li zadrzati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU a onda se one samo potkrepljuju jos I onim informacijama koje su sadrzanje u BS. Za priznavanje poslovnih prihoda I rashoda. Kakav ce konacan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda I rashoda. sta je razlika? Razlika je trosak odnosno rashod. Znaci odrdjujuci ovih 60. Ono govori kome periodu. Postoji jos jedno nacelo cije primena ce dovesti do promene sadrzine BU. I vrednost onoga sto je utroseno sto ce biti prikazano na rashodnoj strani BU. BS je prikaz imovine preduzeca na odredjeni dan. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. To je nacelo impariteta.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda.000. Ako su prihodi veci od rashoda. Zasto? To je nacelo uzrocnosti koje odredjuje kome obracunskom periodu treba dodeliti troskove odnosno rashode. Ova dva finansijska izvestaja. Kako? Jer ako vi kazete da je vrednost osnovnih sredstva na pocetku godine 100. Nastanak rashoda smanjuje aktivu I belezite povecanje rashoda u BU. povecanje aktive zbog prihoda bice vece od smanjenja aktive zbog rashoda I aktva ce na kraju biti uvecana. Prihodi povecavanju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. svako smanjenje aktive bez mogucnosti nadoknade predstavlja rashod. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. Znaci time ste istovremeno rekli …sadasnja vrednost bice jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti I visine troskova otpisa obracunatih degresivnom metodom. da je taj uspeh iskazanog u BU mera uspeha uprave preduzeca. vi ste istovremeno odredili I vrednost onoga sto nije utroseno I sto ce biti prikazano u BS. Smanjenje aktive povecavaju rashode u BU. ali ako bi se morali opredelili vecina ekonomista I racunovodja bi rekla da je bilans uspeha recimo za pola koraka ispred bilansa stanja. Ili uceci o tome kako se meri visina troska. I zato necemo danas ponovo govoriti o nacelu uzrocnosti I princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije .000. Znaci odredjivanjem pravila za procenjivanje. a da na kraju iznose 60. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veca od povecanja aktive po osnovu prihoda aktva ce na kraju biti niza. znaci prihoda I rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti.

I to na prvi pogled moze nekoga zbuniti. I kao razliku cete dobiti rezultata. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troskove prodatih proizvoda I dodjete do kontribucione marze pa da onda odbijete fiksne troskove proizvodnog funkcionalnog podrucja. Tako da cete u BU osim redovnih rashodi izazvanih tekucom delatnosti. Njoj sam naziv kaze. imate pojavu nenaplativih potrazivanja. potom rashod. a u okviru redovnih prihode I rashode iz poslovnih aktivnosti I prihodi I rashodi po osnovu finansiranja. Mi utvrdjujemo visinu rashoda.a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. FORMA RACUNA USPEHA Znaci kako racun uspeha moze izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. znaci imate pad trzisne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj cene kostanja. jer se dobija bruto domaci rezultat koji se naziva jos cesto bruto marzom. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. Ova forma se nesto redje koristi. a to znaci rashodi izazazvanih proizvodnjom I prodajom ucinaka imati I gubitke koji su nastali I priznati u skladu sa nacelom impariteta. znaci rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda I usluga 2. neto princip ovo vec znate I iz principa jasnosti. Za formu liste je karakteristicno jer dopista segmetirano iskazivanje rezultata. I ako bi se posmatrelo po ucestalosti primene ova forma se primenjuje cesce u odnosu na drugu formu. Znaci BU moze biti prikazan tako sto cete najpre navesti prihode. onda ostale varijabilne troskove poslovanja I da dodjete do neto rezultata. Pa tako na primer uopste nije neuobicajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe ili cena kostanja prodatih gotovih proizvoda. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaze da prihodi obuhvataju prihode I dobitke. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeca. rezultat iz redovnih aktivnosti. vi cete odrediti kako ce taj rezultat biti prikazan u BU. Te gubitke u skladu sa nacelom impariteta morate priznati. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. Pa se onda od te bruto marze pokrivaju troskovi poslovanja I dolazi se do neto poslovnog rezultata. forma konta MRS-1 dozvoljava upotrebu obe forme. Na koji nacin se prihodi I rashodi mogu integrisati u BU. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeca moze rasclaniti najmanje na: 1.znaci u zavisnosti od toga koje informacije zelite korisnicima da pruzite. Naravno mozete imati drugaciju sadrzinu. da li zelim da utvrdim vrednost imovine koju imam pa cu utrosak racunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono sto sam imala. Ali uobicajno minimalno rasclanjavanje prihoda I rashoda vrsi se tako sto se izvrsi razdvajanje prihoda I rashoda najmanje na redovne I na vanredne. ili polazim od toga sta je sve potroseno a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono sto je bilo ili sto je u medjuvremenu nabavljeno. ostalih prihoda I rashoda 3. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti kada koristite formu liste onda vrlo cesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. sto znaci da mozete utvrdjivati rezultat iduci po pojedinim slojevima rezultata. ono sto je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono sto ce biti odlozeno u BS. Znaci razlika izmedju staticke I dinamicke teorije je samo u tome sta je polazisna osnova. rezultat finansiranja 4. forma liste 2. Naravno po dinamickoj teoriji mi idemo najpre od toga sta smo utrosili a onda sta nam je ostalo. visinu izgubljene vrednosti imovine. Dakle na levoj strani ce biti rashodi a na desnoj prihodi. bruto princip 2. Na koji nacin ih mozete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda mozete postovati: 1. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. formu konta. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavrsenih poslova. Sta to 92 . Znaci to su tri nacela koja odredjuju sadrzinu BU.

ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut. jer povecava vas rezultat.znaci prihode I dobitke? Prihode za one segmente gde se postuje bruto princip kao pravilo za integrisanje prihoda u BU. Znaci MRS-1 insistira da prihodi I rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. dakle vi obracun rezultata pocinjete pitanjem sta smo u ovom obracunskom periodu utrosili. Za osnovnu delatnost uvek cete ici po bruto principu. METODE OBRACUNA REZULTATA Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. smatra se da je tu dopustena primena neto principa. da iznosi tih prihoda I rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. I dobitke odnosno gubitka. zalihe materijala. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 1. Prihode od prodaje gotovih proizvoda I nasuprot tome cena kostanja prodatih gotovih proizvoda . metoda troskova prodatih ucinaka ili metoda prodatih ucinaka dve metode koje daju isti rezultat. on samo kaze da mozete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda I posledica prodaje HOV. Metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obracunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suceljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvrsena u tom obracunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. Primetite da polaznu osnovu ove metode cine ukupna ulaganja. prvi korak je sta I koliko iznose ukupna ulaganja. Znaci 93 . samo je iskazan po neto principu. nacin iskazivanja poslovnih prihoda I poslovnih rashoda. Zato sto se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda I finansijskih rashoda. Metode uticu samo na nacin iskazivanja poslovnih prihoda I rashoda I zato ove metode mozemo oznacavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistice iz osnovne delatnosi preduzeca. za finansijske prihode I rashode dopustena je. imovine. za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Dakle vi mozete I tu primenjivati bruto princip ali imajuci u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeca. To znaci da cete uvek morati da prihode I rashode koji poticu iz vase osnovne delatnosti iskazete odvojeno. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. I onda trazite sta ste iz tog trosenja dobili. Ukupno trosenje ili ukupno ulaganje. prihodi od prodaje robe I nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. Znaci nije vazno koju cete metodu koristiti. Za prihode I rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine ukljucujuci i prodaju finansijskih ulaganja. Dakle vi cete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. Zato sto se ostali. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Ta razlika uslovljena je razlicitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka 2. Znaci polaznu osnovu kod ove metode cine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. To je polazna tacka. Nago cete samo reci da dobitci od prodaje iznose toliko. Zasto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. jer taj dobitak od prodaje HOV je vas prihod. Sta je onda razlicito? Razlicit je nacin prezentiranja. Konacna odluka o tome da li I u kojoj meri cete primeniti neto princip zavisi od sastavljaca finansijskog izvestaja. Znaci kod ove metode polazna osnova. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV…dakle vi necete korisniku reci kolika je bila prodajna vrednost HOV. Pa kada se govori o prihodima kaze se da oni ukljucuju prihode I dobitke. Matoda troskova prodatih ucinaka ima jednu drugu polaznu tacku. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Dakle standard ne kaze da morate. zbog ovog “ ukupno” I metoda je dobila naziv. Sta to znaci? To znaci da u BU mozete iskazati. ne morate ali mozete koristiti neto princip. Obracunati poslovni rezultat ce biti isti. Tako mozete reci imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda I ostalih rashoda. ne prihode I rashode nego samo razliku izmedju prihoda I rashoda. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda I vanrednih rashoda. Znaci izbor metode ne utice na visinu obracunatog rezultata. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vas dobitak. ali to nije obavezno. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost.

Dakle ukupni troskove. sta je efekat. A to znaci da ce u proizvodnom preduzecu rashodna strana sadrzati cenu kostanja prodatih gotovih proizvoda. jer cena kostanja neprodatih proizvoda sta sadrzi? Samo troskove proizvodnje.pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. Krajnje zalihe ce biti vece od pocetnih zaliha. Na pitanje sta smo mi dobili od ovog trosenja. sta cemo imati? To znaci da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu I da ste prodali deo zaliha sa kojima ste u taj period usli. ne ukupni vec iz osnovne delatnosti. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. Sta ce biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troskova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. I za iznos tog povecanja vi morate povecati prihode. vec je delimicno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. znaci svi troskovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi troskova po vrstama. na prihodnoj strani. znaci koliko smo potrosili. Dakle vi cete nabrojati sta ste sve potrosili. proizvoda I usluga. gotovih proizvoda. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrzinu prihodne I razlicitu sadrzinu rashodne strane. sta moze biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. a kod metode ukupnih troskova ste posli od ukupnih troskova I trazite njima pripadajuce efekte. posto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trosenja nastala. Ukoliko je proizvodnja veca od prodaje. Dakle rashodnu stranu cinice troskovi po vrstama koji su nastali I to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. Navescete vrstu vaseg ulagnja u tom mesecu. Dakle na prihodnoj strani bice prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. I otuda ce 94 . sta kaze u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. kod proizvodnog preduzeca od odnosa prodaje I proizvodnje. Kod metode ukupnih troskova na rashodnoj strani BU naci ce se. Pa dakle rashodnu stranu cine troskovi po vrstama.amortizacije toliki.proizvodni usluga su toliki I nematerijalni troskovi su toliki odnosno troskovi neproizvodnih usluga. vec samo troskovi proizvoda koji su prodati. efekat ce biti prihod od prodaje za onaj deo prodaje koji je realizovan I povecanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. I to je kljucno. troskovi zaradi toliki. Odgovor ce biti: troskovi materijala su toliki. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zasto? Pa zato sto je prodata? Krajnje zalihe jednake su pocetnim zalihama. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. Dakle u tom slucaju ova vasa ulaganja nisu. Znaci na rashodnoj strani ce se nalaziti samo troskovi koji su nastali u datom obracunskom periodu a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. Kakav je odnos izmedju pocetnih I krajnih zaliha u tom slucaju? Iste su. koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi trazite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. Znaci ako smo ustanovili sta smo sve utrosili u narednom koraku indetifikujmo efekta tih trosenja. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela I do povecanja zaliha. secate se. troskovi uprave I troskovi prodaje. Znaci ovde ste posli od prihoda I trazite njima pripadajuce rashode. Troskove prodaje I uprave predstavljaju rashode perioda I terete samo prodate proizvode. tr.cena kostanja prodatih. Dakle potpuno su razliciti. Na pitanje sta smo potrosili u ovom mesecu. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potice u celini od ovih ulaganja. Znaci ovde ce biti rashodi. tr. posto se kaze da se krece od ukupnih ulaganja. Kod metode troskova prodatih ucinaka. Ako zelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. A tu cenu kostanja cine: troskovi proizvodnje. sta ce biti na rashodnoj strani? Ne svi troskovi koje ste napravili. sta smo od tih trosenja dobili. Ako su proizvodnja I prodaje jednake to znaci da smo sve sto smo proizveli I prodali. jer vi treba da date odgovor. sta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povecanje zaliha. A metoda troskova prodatih ucinaka. U slucaju kada je prodaja veca od proizvodnje. Drugi korak kod metode ukupnih troskova je sta su efekti.

Ja predpostavljam da su razlozi sledeci: ⇒ goddwill predstavlja iznos koji investitor placa iznad vrednosti neto imovine preduzeca ako ona ostvaruje iznad prosecne profite. ako je rec o trgovini I troskovi trgovine. Dakle vratimo se sada nasim metodama bilansiranja uspeha. Goodwill se ne otpisuje. a na strani prihoda imacete samo prihode od prodaje robe I nece biti korekcije vrednosti zaliha. znaci operativni rashodi. dakle novi standard.efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. Imacete na strani rashoda osim troskova po vrstama jos I nabavnu vrednost prodate robe. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrzava goodwill koji sam platila. vec se vrsi testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeca do sada. Sta ce biti kod banaka? Na strani prihoda naci ce se prihodi od kamata I prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi. Trgovina ne proizvodi robu. tako da bi opet imali troskove poslvoanja po vrstama a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Ja nemam cvrstih dokaza za to. on se bavi obezvredjenjem. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kazem hvala vidimo se iduceg puta. rashodi po osnovu naknada I troskovi poslovanja. 95 . dozvolilo se da placeni goodwill drzite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad prosecan profit. Taj standard pocinje da se primenjuje od 2005 godine. to je dakle pitanje sastavljaca izvestaja ali vazno je da se tretman goodwill-a promenio. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. Troskovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vrsenja usluge prodaje I dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje ali ne I na vrednost nabavljene robe. Zato imate nabavnu vrednosti nabavljene robe + troskovi po vrstama koji pokazuju sta je sve trgovina utrosila da bi robu prodala. To je sada nestosto je prepusteno proceni sastavljaca finasijskog izvestaja. MRS 36 odnosi se I na goodwill pa prema tome. Promenjen je standard 22 koji se odnosio na poslovne kombinacije I u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita pocela da pada ja bi imala razloga da vrsim otpisivanje goodwill-a. nema amortizacije goodwill-a uopste. ako I kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duzni ste da izvrsite smanjenje njegove vrednosti. a u trgovini ce BU izgledati drugacije. Sadrzina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi I rashodi uslovljena je delatnoscu. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad prosecne profite. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata. Sadrzina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzece bavi. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. Znaci jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrzinu tog dela BU. Kada imate metod troskova prodatih ucinaka na rashodnoj strani bice nabavna vrednost trgovinske robe a umesto troskova po vrstama bice troskovi trgovine ili troskovi prodaje. Kod metode troskova prodatih ucinaka na strani prihoda uvek ce se naci prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena kostanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. u kome je tretman goodwill-a promenjen. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. To je sustina metoda ukupnih troskova. Umesto njega imamo standard finansijskog izvestavanja broj 3. Nas zvanicni BU je sastavljen na ovaj nacin. Znaci za finansijske izvestaje koji se odnose na 2005 godinu bice primenjen taj standard 3 I goodwill se nece otpisivati. Sta bi bilo u jednoj menjacnici? Nema zaliha. vec je nabavlja radi njene prodaje. to je osnovni poslvoni prihod. Zasto? Zato sto roba nije ucinak trgovine. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doslo do obezvredjenja ili to obezvredjenje tretirati postepeno. Sta ce biti poslovni prihodi odnosno poslovni rashodi odredjuje delatnost firme.

Menjace se apsolutni iznosi troskova. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinanih preduzeca. koji deo od ukupnih troskova cine troskovi zarada. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. I ta tvrdnja da ova metoda ne trazi razvijen obracun troskova . zajedno sa viskom vrednosti.kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako I onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. Da je proizvodnja bila veca od prodaje. imate promenu vrednosti zaliha. znaci broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. Republicki zavod za statistiku obradjuje pojedinacne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li ce to rezultirati smanjenjem troskova materijala u ukupnim troskovima materijala ili nece. To se sve moze videti iz ovako sastavljenog BU tj sastavljenog po metodi ukupnih troskova. Kako cete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu kostanja nedovrsene proizvodnje odnosno cenu kostanja gotovih proizvoda. drustveni bruto proizvod. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi. Cak I ako nista ne prodate. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. kako je to uticalo na ukupne troskove zarada. koliko otpada na troskove materijala ili koliko prihoda koristim za pokrice troskova zarade. Ako imam utvrdjenju strukturu troskova u nizu sukcesivnih vremenskim periodima. pada ili stagnira. odnosno jedna vrsta troska. to mogu da uradim. GDP mozete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troskova. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. Zasto? Pa zato sto vam pogonski obracun mora reci cenu kostanja. zakljucak je obrnut. ali mene zanima da li ucesce troskova materijala u ukupnim troskovima raste. ona mozda ne trazi razvijen obracun troskova kao metoda prodatih ucinaka ali ne mozete obracunati rezultat primenom metode ukupnih troskova ako nemate razvijen pogonski obracun. A to je nedostatak koji nije mali.Sta se podrazumeva pod statistickim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Dakle vi morate I za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obracun koji ce vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih 96 . vi cete moci da sastavite BU. Prema tome bilansi pojedinacnih firmi sluze kao osnova za utvrdjivanje I nacionalnog dohodka I drustvenog bruto proizvoda. cim vidim povecanje zaliha sta zakljucujem. I dobra strana ove metode je dakle sto omogucava uvid u ukupnu aktivnost preduzeca. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje I prodaje omogucava mi da dokucim u kakvom su odnosu proizvodnja I prodaja bile. Zasto je pogodan? Zato sto pruza informacije o ukupnim trosenjima. Sta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaci mozete utvrditi koliko je ucesce troskova u ukupnim troskovima. ali vi cete imati povecanje vrednosti zaliha na strani prihoda a nasuprot njima ce stajati ukupni troskovi. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troskova. Ako imam smanjenje zaliha. mogu pratiti da li se ta struktura troskova menja. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinacnih preduzeca. Imate ukupna ulaganja . kako se krece ucesce troskova zarada. Znaci uvek se troskovi po vrstama registruju za preduzece kao celinu.PREDNOSTI I SLABOSTI I JEDNE I DRUGE METODE Metoda ukupnih troskova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeca I za utvrdjivanje tzv statistickih agregata. sto se samo teorijski moze dogoditi. Zasto? Zato sto troskove po vrstama uvek pratite na nivou firme. deo nacionalnog dohodka. Nasa prodaja je bila veca od nase proizvodnje. jer uprava firme ima potrebu da osim sto treba da zna koliki je rezultat preduzeca kao celine ostvaren. da li su oni sada veci ili manji nego sto su bili ranije. Kako vi racunate nacionani dohodak? Ukupan prihod. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogucava utvrdjivanje rezultata samo za preduzece kao celinu. koji predstavljaju tehnicko-tehnoloski zaokruzene celine I koje imaju svoje proizvode. Znaci privredu cine preduzeca koja u njoj postoje. imate prihode. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeca.sva trosenja osim troskova zarada koji predstavljaju. sve sto vam je potrebno. znaci metoda je tako napravljena da ne omogucava da utvrdite rezultat za delove preduzeca. Znaci to vam omogucava ovako sastavljen BU. Rezultat ce biti 0.

Ali odmah zatim sledi prigovor…da. To su minimalne informacije. I one mane koje su prednosi metode ukupnih troskova. Tada se kao vlasnik pored maticne firme datog zavisnog preduzeca javljaju manjinski akcionari. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statisticki agregati utvrdili. Ne vidite ukupna ulaganja. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. U tom smislu ja ne bi mogla da prihvatim trvdju…znate prednost ove metode je to sto ne mora da ima razvijen pogonski obracun…nije moramo imati pogonski obracun. Posto I jedna I druga metoda daju isti rezultat. U Evropi je odnos jedne I druge u zastupljenosti relativno jednak. I zatim manjinski interes. znaci maticnoj firmi. sto je redovna ali nije poslovna aktivnost. jer su vam rashodi iskazani u formi cene kostanja proizvoda. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda( u BU). On mozda moze biti manje detaljan ali pogonski obracun ima toliko drugih zadataka. I zato ta metoda ne omogucava obracun drustvenih agregata. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka I taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda.zaliha. I deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. sto naravno metoda ukupnih troskova ne moze. Zatim koje su vanredne stavke. Jednostavno cete u onu klasu 9 u onaj pogonski obracun iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode I imacete sve podatke potrebne za obracun rezultata po metodi troskova prodatih ucinaka. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena kostanja dace vam rezultat koji taj proizvod donosi. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom racunu uspeha. znaci to su vanredni prihodi I vanredni rashodi. mi ne vidimo sta se dogadja sa proizvodjom u preduzecu. I toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obracun u proizvodnom preduzecu da je ovo…ne treba nam bas za bilansiranje uspeha toliko detaljno…razlog koji moze biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obracuna. Vi cete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troskova. Prema tome ona cak omogucava da za svaki pojedinacni proizvod obracunate doprinose prezultatu. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti I rezultat redovne aktivnosti. Metoda troskova prodatih ucinaka ima tu mogucnost da vam obezbedi obracun rezultata po uzim organizacionim delovima. Kada je rec o BU standard zahteva da iskazete prihode I naravno rashode koji je rezultat poslovne aktivnosti. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troskova. troskove finansiranja. Metoda troskova prodatih ucinaka. Zato sto redovna aktivnost obuhvata prihode I rashode po osnovu finansiranja. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. secate se da MRS-1 se odnosi ne prezentaciju finansijskih izvestaja. 97 . Koja od metoda se vise u svetu koristi? Pa tesko je reci. ja uvek sugerise da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeca na podrucju prodaje. a za upravu preduzeca po metodi troskova prodatih ucinaka. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utice na BU sastavljen po ovoj metodi. Znaci ovo nije redosled informacija ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruzi. Kako treba izvrsiti rasclanjavanje prihoda I rashoda? Znaci koji su to minimalni zahtevi za rasclanjavenje koji su postavljenii standardom 1. istina je da zemlje sa anglosaksonskog govornog podrucja radije koriste metodu troskova prodatih ucinaka. A manjinski akcionari postoje kada maticno preduzece ima vecinsko ali ne I 100% ucesce u zavisnim preduzecima. jer se odnos izmedju proizvodnje I prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. dok se u zemljama kontinentalne Evrope cesce srece metoda ukupnih troskova. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. znaci BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada vecinskim vlasnicima. Znaci onda imate jedan potrebu za pruzanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. Vi ne mozete sastaviti BU po metodi troskova prodatih ucinaka ako prodaje nije bilo. koliko u dobitku ucestvuju povezana preduzeca.

Može se dogoditi da je neka parcijalna politika podređena drugoj parcijalnoj politici. pa standardima. A visina prihoda? Od prodajnih cena. promena vrednosti zaliha. sve do sada ste nam vi pričali o nekim pravilima. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih područja. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Ako imate metodu ukupnih troskova imacete prihode od prodaje. znaci ja ne mogu da vam kazem da sema mora da izgleda ovako. mora se onako. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. politiku proizvodnje. U kakvom međusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća?Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. a sada kažete da postoji politika koja vrši svesno uobličavanje 98 . one moraju biti ravnopravne. Preduzeće da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Sad će te vi naravno reći. pa onda troskovi uprave I troskovi prodaje. Jedna visina ce biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. Zacisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Znaci ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode I rashode. Od cega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. utorak Bilansna politika Bilansna politika je važna jer ćete vi u svom poslu učestovati u sprovođenju bilansne politike. to su ukupni poslovni rashodi. U stvari poslovna politika izražava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Ponekad cete u jednom istom BU imati I princip naplacene I princip fakturisane realizacije. razlika izmedju prihoda I ovako indetifikovanih rashoda bice dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. politiku finansiranja. Ona je podređena polkitici finansiranja i politici objavljivanja. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. I imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. Dalje slede ostali prihodi I rashodi. I navedeni ce biti troskovi po vrstama. bruto dobit. I onda ce biti navedeni I ostali poslovni prihodi. To je predlog izgleda po MRS-1. Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? BIlansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobličavanja godišnjeg obračuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (željena) slika o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća.12. 14. Možemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podređena politici finansiranja. politiku zapošljavanja. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. Tako razlikujemo politiku nabavke. politiku prodaje. Kakav je odnos između poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podređene poslovnoj politici preduzeća. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. pa mora se ovako. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podređene bilansne politike. One mogu biti i u drugom odnosu. Ako imate metodu troskova prodatih ucinaka onda se obicno navode prihodi od prodaje. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja želim preko finansijskih izveštaja koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude.A kako izgledaju bilansne seme? MRS-1 ne propisuje bilansne seme. formuliše svoju poslovnu politiku. troskovi prodatih proizvoda. Ja mogu da kažem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. druga ako primenjujete princip naplacene realizacije. od obima izvrsene prodaje I od pravila priznavanja. a treca ako primenjujete princip proizvedenih ucinaka.

Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva područja: eksternom i internom. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. zahtevaće dve različite bilansne slike i zato kažemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlači iz ciljeva preduzeća kao celine. Zar to nije kontradiktorno? Nije. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. I pošto ciljeve firme definiše menadžment odnosno uprava. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. Ako vi pokažete da imate visok dobitak. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni položaj. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. Dakle računovođa ne može da definiše ciljeve. kako ćete ubediti akcionare.godišnjih obračuna. A da je područje internog izveštavanja uprava perduzeća. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi želimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako želimo da nas drugi vide. Dakle. Politika bilansa nema svoje ciljeva. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. Pod eksternim područjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono područje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. I pošto nema svoje ciljeve. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i količinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niže. teško je napraviti čvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljačima itd). to oni koji predaju menadžment znaju bolje od mene. Primera radi. odnosno pravila bilansiranja. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva područja na kome deluje bilansna politika. da je to neophodno? Jedino ako pokažete da je finansijski položaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. kako ćemo ga pribaviti? Ako želimo iz eksternih izvora. pred kim mi želimo da se predstavimo drugačiji nego što stvarno jesmo. a sad samo na sadržinu. izvodi se iz cilja preduzeća. a prinosni položaj treba da bude dovoljno dobar ali ne previše. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Možemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. Bilansna politika se označava vrlo cesto kao kvazi politika. onda se može govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. mada je to uvek i jedno i drugo. da kažem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski položaj nije sjajan. Ako želim da dodatni kapital pribavim zadržavanjem dobiti. Dva cilja ako se realizuju na dva različita načina. kakav treba da bude finansijski i prinosni položaj preduzeća? Finansijski položaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuče investitore. ako želite da zadržite deo dobiti. računovođa može samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. dopustite da najveći deo dobitka zadržimo u firmi. prema tome jasno je da je područje na kome deluje bilansna politika područje eksternog finansijskog izveštavanja. odnosno pravilima. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuče što je moguće više dodatnog kapitala. svesno uobličavanje ne može preći okvire postavljene standardima. vi morate definisati ciljeve . da bi se on popravio nemojte tražiti visoke dividende. Pođite od toga. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikuplanjem ponuda. jer se to uobličavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke . šta moram da uradim? Moram da finansijski položaj predstavim slabijim da bi ubedila. do odgovora nije teško doći. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri 99 . da bi dobila argumente. već je njen cilj podređen cilju preduzeća. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika.

određujemo i sadržinu i obrnuto. Ali ako bismo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiče na formu ili na sadržinu finansijskih izveštaja, onda bismo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ali tu kažem nije granica oštra, nemožete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu, čim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadržinu. Ako smo odredili područje, onda smo u velikoj meri odredili i predmet bilansne politike. Rekli smo da je područje na koje deluje bilansna politika, područje eksternog finansijskog izveštavanja. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. Svi ti izveštaji, svi ti delovi godišnjeg obračuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. Redovan godišnji obračun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinačnu firmu ili na neko drugo preduzeće, nezavisno od toga da li govorimo o ojedinačnom ili o konsolidovanom godišnjem obračunu, postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom određenih događaja u životu preduzeća, nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koji ima redovan godišnji obračun, ali su namenjeni eksternim korisnicima, kao i što je to slučaj sa redovnim godišnjim obračunom. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima može dovesti do toga da budu predmet bilansne politike, ali ne svi. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta, pa čak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. Sastavljate stečajni bilans, ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji, vi nemate nikakvih ciljeva, nema šta sad nekom trećem da pričate ovako je, onako je, morate predstaviti tačno kako ste sproveli, kakva je situacija pre stečaja, koje su promene tokom stečaja i kako je taj stečajni postupak doveden do kraja. Isto važi i sa likvidacionim bilansom. Nešto drugačija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom događaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem, recimo sa bilansom fuzija. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari određujete vrednost, sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. Od vrednosti koje unesete u pojedinačne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim sažimanjem. A od te vrednost zavise budući rashodi firme, jer sećate se da određivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda, pa prema tome i budući rezultat. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su učesnici u fuziji ima za posledicu različitu visinu rezultata u budućnosti. Ja kao sastavljač bilansa fuzije to znam, a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši, ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze, podići ću vrednost imovine i preko toga podići rashode i dovesti do iskazivaja nižeg rezultata. U koliko to ne želim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Neću otkrivati latentne rezerve, ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niži a rezultat viši. Tu postoji mogućnost da sastavljač finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede određenu bilansnu politiku. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiče na bilansnu sliku u budućnosti. I čim takva mogućnost postoji, a postoji i interes, onda kažemo da takav bilans može biti predmet bilansne politike. Slično će biti kod bilansa razdvajanja, kod bilansa promene pravne forme. Znači to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovođenja bilansne politike. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut državi, odnosno poreskoj upravi. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u području eksternog finansijskog izveštavanja. 100

Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je činjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa, da su za sastavljanje tog bilansa relevantni popisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugačije nego što poreski zakon kaže. To međutim i nije baš tako do kraja. Nije prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Dakle ne vodite vi knjige čijim se zaključkom dobija poreski bilans. Vi sastavite poslovni bilans uspeha, a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha, tako što procenjivanje prilagođavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu, a otpisivanje ste vršili primenom 2.5 linearne stope, poreski propisi kažu dopuštena je primena degresivne metode, ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne, čak ste i istu metodu primenili, jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obračunata najviše po 2 linearne stope, znači morate izračunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope, izračunati razliku amortizacije obračunate po 2.5 i ove obračunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. Ako ste negde obrnuto uradili, pa ste nešto tretirali kao rashod a poreski propisi kažu da to možete aktivirati, onda bi ste trebali da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju ne promenjene u poreski bilans, da li onda možemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili načelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odrešenih preskih olakšica primenom određenih pravila ili načina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim određenu poresku olakšicu ili ne. Ako mi posledice takvog bilansiranja, kakve ja moram uvažiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju, imam neke druge ciljeve, ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to želim. Ako mi takve olakšice na smetaju i želim da ih koristim, ja ću to uraditi. Čim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu, hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti određeni način bilansiranja, onda opet možemo govoriti o bilansnoj politici. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovodje kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konačnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno- političkih ciljeva, da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljačima a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da učestvuje i računovođa. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten isključivo menadžmentu. Iz prostog razloga što uprava vrlo često ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Računovođa ne učestvuje u donošenju odluke. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve čija realizacija je moguća. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv a koji ne možemo da ostvarimo. Jeste, to je dopustivo ali nema načina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Uloga računovođe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. A šta uprava može sve tražiti od računovođe, šta ona može postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom području su ciljevi locirani, mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja i ciljeve u području politike objavljivanja politike ili publiciteta. Kada je reč o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja, onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku, veoma važnu i bilansna politika je podređena politici finansiranja, a u okviru nje politici raspodele. Šta definiše politika 101

raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. Prvo kakav će biti odnos između iskazanog i ostvarenog rezultata i drugo kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obračunskom periodu. Ona uvek nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niži od ostvarenog ili malo viši. U vođenju politike raspodele preduzeće se može opredeliti za dva koncepta. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi, a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa prilično visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda, visinu priliva gotovine i na taj način lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Preduzeća takođe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi, jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi, visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti, visinu poreza koji će platiti državi koji se obračunava na prilično ujednačenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti, to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlače veći broj investitora, jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Veći broj nas ide sledećim rezonima, bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulažem u preduzeće koje kontinuirano raste, nego da ulažem u firmu koja jedne godine iskaže visok dobitak a iduće godine je taj dobitak znatno niži, ne znam šta me čeka treće godine, dakle nisam spremna na tu vrstu iznenađenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koj će se opredeliti da ulažu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende, naravno tu sada imate opet dve mogućnosti, da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. U većini slučajeva preduzeća se opredeljuju ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima, a pridržavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi, onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen a ako održavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. Politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku- već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i dobitka već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrđivana. Nećemo u napred ništa utvrditi, ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom, porezima, kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća, pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Ako poreske stope budu niže, možemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom slučaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Podignu li poreske stope iskazaćemo niži dobitak, da bismo smanjili poreski teret. Ako želimo da idemo u razvoj firme, ne možemo privući dodatni kapital, akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli, moramo formirati latentne rezerve, pa će iskazani dobitk biti niži od ostvarenog dobitka. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke, isplaćuje visoke dividende, onda ćemo im se prilagoditi, ne možemo biti lošiji od njih. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije, od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrđuje.

102

pominjala sam latentne rezerve. Drugo područje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. a kada određujem visinu rezervisanja u skladu sa načelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Prodajnu vrednost robe. Kada je reč o poreskoj politici. Poreska plitika firme takođe dobija na značaju. Ušteda znači da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. Bilansna politika može doprineti tome da se poreski teret odloži na buduće obračunske periode. znači da li pretvaramo u dinare. Zanimanje je vrlo cenjeno. Da biste to mogli morali biste imati mnogo informacija. kada imate niži razlažete ranije i na taj način uspevate da iz perioda u period iskažete prilično ujednačenu visinu dobiti. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niži. izabraće okolnosti. Prva promena knjiži se tako što račun Obračun konsignacione prodaje robe duguje. Moramo da pretvorimo u dinare. ali pitanje bi bilo za vas na čiji teret će ovde pasti kursna razlika ako se javi? Ko će snositi kursnu razliku? Šta mislite? Moguće su tri osobe-principal. ne na način da to predstavlja prekršaj nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno smanjite. Područje poreza će sve više biti na značaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje.Kada sam pominjala utvrđivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. obračun i isplata. da li će ona zadržati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. Prijem robe Mi sada ovaj događaj gledamo sa stanovišta naše domaće firme. Prvi događaj je prijem robe u konsignacionu prodaju. zadržani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. bilansna politika tu može dobiti dva zaduženja. Šta će država raditi. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. Kako možemo izvršiti odlaganje poreza na budućne obračunske periode?Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. ali da bismo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bismo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda označava kao vrlo poželjan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike države. Mi to ne zanmo. ako nam nude fifo metodu i metodu prosečne cene. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. konsignator ili kupac. Pošto je cena iskazana u stranoj valuti onda se postavlja pitanje kursiranja. znači iznos koji dobijete kada pomnožite primljene kojičine sa ovim prodajnim cenama po kojima ste dužni da obavite prodaju. Ko od njih troje snosi kursnu razliku? 103 . izabraćemo metodu prosečne cene. da li će možda zadržati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji računovođe koriste dabi realizovali ovu politiku. time što ćemo iskazati rezultat nižim nego što on zapravo jeste. ili će možda podići poresku stopu. da bi plaćali porez što je moguće niži. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obračunske periode. Knjiženje je kažem nešto drugačije zbog činjenice da je komitent u inostranstvu. zatim prodaja robe. a potražuje račun Principala (to je u stvari komitent). To je potpuno isto kao kod komisione prodaje. Zašto je to poželjan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. ne da bi prevarili državu nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niži teret. iskoristiću tu mogućnost. Koristićete sva dopuštena bilansno politička sredstva da to ostvarite. dakle preduzeća će sve više pažnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju ali da nika da ne plate više nego što moraju. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu načina na koje treba da vode svoje poslove. Drugi mnogo dostupniji a ne manje važan cilj je odlaganje poreza na budućnost.

što god pitate poslovna tajna. I zato je jako važo da kod sprovođena bilansne plolitike da se on u napred planira. šta predstavljaju za nasobavezu. Ovde kod komisione prodaje smo knjižili isto samo nije bio Devizni račun nego je bio Tekući račun. da imate u naped definisane ciljeve. naša firma ne može i zato je važno da u napred znate šta se očekuje. dugovaće Devizni račun. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priča. ne možete ni bilans da dobijete. Neću da mi direktor dođe danas i kaže: e znate ja hoću da naš finasijski položaj bude ovakav. to je nešto što je dostupno svakome. Strašno je to što je to i danas. nema šanse. Mogu da vam kažem. Znači Obračun konsignacione robe potražuje. mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj može biti ostvaren. Ako dođe do promene kursa on je taj koji snosi teret negativnih ili ostvaruje pozitivne kursne razlike. Jednostavno nemate načina da dobit iskažete nižom nego što je ostvarena i tada se može dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. sve je stroga tajna. ali tim novim latentnim rezervama možda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razložen i moraćete da iskažete visoku dobit. ali kupac je taj koji ima dinare.Kupac. I to plaća na naš tekući račun. da vidite kako to izgleda. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. I onda mi dođe student i kaže rekli su mi da je to poslovna tajna. Šta da se radi. to je samo odrađeno ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada naučite. ako nemate velike oscilacije dobiti. Ali osim te devizne cene ili prema ceni islkazanoj u stranoj valuti kupac plaća još i carinu i porez na promet. Neka druga firma možda može. onda ćete morati iskazati na samo taj visoki ostvareni dobitak. pa fali neka rečenica ) Israživanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednačen iz perioda u period. a Devizni račun duguje. Za sve prodaje obavljene u proteklom mesecu on će obračunati proviziju od jedan puta ( promena strane. već će proviziju obračunavati u pravilnim vremenskim razmacima. Kada je počeo proces uvođenja tržišnih kriterijuma u područje finansiranja i nadam se 104 . Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. Gotovo. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. koji kupuje stranu valutu da bi platio tu robu. sad ću vam reći pošaljem studente obično ako se neko odluči da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. ne može biti javna tajna. a mi ih naplaćujemo. znači knjižimo vrednost robe u stranoj valuti koju naplaćujemo od kupca. U području objavljivanja kakvi mogu biti ciljevi bilansne politike? U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. Svakih 15 ili najčešće svakih mesec dana. Neće on posle svake prodaje da obračuna proviziju. to ste morali da mi kažete u junu. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. sada ne možemo ništa. nego ćete još morati da iskažete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razložile. Pošto se naplaćuje u stranoj valuti. Pošto carina i porez na promet predstavljaju prihode države. To nije diplomski rad. da imate jedan program. Ovaj prima robu određene vrednosti u stranoj valuti i prodaje za stranu valutu i plaća u stranoj valuti. jer konsignator ne snosi a ni konsignant. odnosno kakvu bilansnu sliku želimo da bismo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bismo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. Druga promena-prodaja robe knjiži se tako što prvo knjižimo valutni deo cene. Vi možete formirati nove latentne rezerve. znači nema prihoda nego smanjujemo vrednost robe primljene u konsignaciju.a koju smo robu prodali-tuđu. Znači Tekući račun će dugovati a potraživaće Obaveze za carinu i Obaveze za porez na promet. jednostavno mogućnosti firme. Ciljevi moraju biti u napred postavljeni da biste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadani cilj a neki put neki cilj ne možete da realizujete bez obzira na to kada je definisan. čudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jače izražen. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednačenu dobit. Zato nemam veliki broj diplomskih. I danas kod nekih firmi. Pošto je prodao robu stekao je pravo na proviziju. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. Znači ako firma ostvaruje visoke dobitke.

Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u očima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. pa da će otuda izvući zaključak da postoji potreba da se zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. Svaka firma poljedinačno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koje kažem na dugi rok su identični interesima firme. I ako imate nameru da dugoročno vodite firmu. I ovde postoje neka dva koncepta. njegov problem. da dugoročno radi. nemaju kome da odobre velike kredite. I onda možete očekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i država investitori. mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za se objavljivalje zahteva na kraju svakog standarda. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. imaju relativno nizak stepen raščlanjavanja. nema prećutkivanja. odnosno beležaka da bismo te dodatne informacije objavili i učinili ih dostupnim eksternim korisnicima. pa ako i ne platim. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. Investitore zanima firma čija vrednost stalno raste. specijalnim kreditorima. Kada radite dobro reši ćete sve o svojoj firmmi ali reći ćete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiđu. on će lako da proda svoje akcije. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustiva i sa formalne i sa materijalne strane firma treba da odluči o obimu informacija koje će biti prezentirane. Da im ne uskraćujete informacije. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. sastavljač mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni važe korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traži kosa vam se digne na glavi. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. Ako dugoročno održanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. šta njega briga za moju firmu. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. jer je rizik ulaganja veliki. Ili će na njih gledati kao na osobe čiji su interesi naručito u kratkom roku. ovo nije pristup koji bi vam preporučila. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. Dakle ona ima potrebe da pruži eksternim korisnicima informacije o sebi. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. pristojne zarade. Ovaj prvi koncept. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pružite samo onoliko informacija koliko morate. 105 . poverioce zanima firma koja vraća dugove. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiđu teškoće. a to je moguće. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pružite što je moguće više inforamacija o firmi. Koji deo godišnjeg obračuna služi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene.da će taj proces biti nastavljen. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. Dakle ako imate takav pristup. pogledajte naše banke imaju veliki problem. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. Kada se neka informacija uskrati. Šta ako ugase sve firme. važno je da ja kredit dobijem. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoročno održanje preduzeća. ništa više od toga. U koliko imate drugačiji pristup. Dakle interes svih je da privredu čine prave firme koje imaju budućnost. zaposlenima. suprotni intreresima firme. kome će davati pare. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. zaposlene zanima firma koja im obezbeđuje sigurna radna mesta. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reč o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentični sa interesima firme. neka mi da krediti iako nisam baš naručito dobar. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoročne interese. Ako to radite onda možete očekivati od vlasnika firme. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati. prema inormaciljam koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalni investitoraima.

pa da ja sada nemam bonus na koji inače imam pravo. Uprava će gledati da iskaže manji rezultat da bi platila manji porez. dobrim ćemo predstaviti položaj rentabiliteta ili plitvitke. Uprava će možda reći želimo da investiramo. Postoji nekoliko načina na koji možete taj konflikt interesa razrešitit. da storimo priliku za nove zarade. Poverioci će reći nemojte da investirate. ali u ovom trenutku meni je važno da 106 . Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Što je važno za mene kao upravu.opravdanje da informacija ne bude objavljena. A ako su rezultati loši. država kao fiskalni organ će reći. formiranja latentnih rezervi. a vi želite da zadovoljite interese nekih od grupa. Niži nivo menadžmenta i srednji će reći iskažite vi rezultat koji smo mi ostvarili. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. da bude onakva kakva ja želim da me oni vide. Vlasnici će možda reći. Postavlja se pitanje kada objaviti finansijske izveštaje? Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. naravno da je to predugo. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. i imate problem. rast vrednosti naših akcija a ne dividenda kao prihod. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da žrtvujem neke druge ciljeve. ali da je to prolazna pojava u poslovnom životu. i i na taj način ih učiniti dostupnim. Trenutak objavljjivanja birate sami. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici čitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. Veliki akcionari će reči. Pogledajte koliko različitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobličavate rezultat. mi od toga živimo. ako vi vaše pare uložite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. kupite naše akcije. Možete ih objaviti. Ali one nisu ni relevantne za to. Kako da napravim finansijski izveštaj. što je moguće nižu dobit. kao da ga oblikujem a da interesi večine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. da li možete sve teško. morate imati meru. Uprava može da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. ne dolazi u obzir. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. Čak ni među vlasnicima neće biti saglasnosti. pogledajte šta rade ovi u Aranđelovcu. Krajnji rok određuje MRS 1 koji kaže da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. Kada je reč o drugom konceptu. to predstavlja značajan prihod. Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odlični i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. nas interesuje rast firme. da mi hoćemo dividende. Konfikt ciljeva –dva različita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on može biti u velikoj meri uslovljen činjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju različite informacione potrebe. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su važne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. Mali akcionari će reći. nije važno za nekog akcionara ili za neku banku. on samo kaže da izveštaji moraju da budu objavljeni. iskažite što je moguće veću dobit . Iskažite ceo ostvareni rezultat i platite porez. nas dividende ne interesuju. hoćete li objaviti pre toga? Nećete. a mi smo to prihvatili. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski položaj. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. i daju različiti značaj pojedinim informacijama. Pa da kažemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. radi razvoja . mi hoćemo visoke dividende. onda ćete malo saćekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kažete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. stavljanjem na svoj sajt. MRS 1 ne određuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. Ali ono što im je važno moram reći. i većina firmi to danas radi. Uprava treba da vodi računa koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. Taj problem različitosti interesa je tu.

ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom slučaju. Znači. U koliko imate dva cilja. šta me briga za vašu bilansnu politiku. su po preduzeće ozbiljne. menadžment može da kaže mi želimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-političkih ciljeva). Dramatičnih uobličavanja u principu ne može biti mnogo. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. možda čak i tri koji su vam jednako važni. 16. a ja sam ostvarila veći profit. gledaj kao sjajno izgledamo. a za potrebe nagrađivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. ne možete ih zanemariti. ali pružene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. Kada banka odlučuje da li će odobriti kredti ili ne. hoću da vi iskažete tačno profit koji je ostvaren. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne želim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. Ja moram da napravim finansijski položaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. šta će vam. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje ciljeve BP (na primer. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. Četvrtak. tj. morate napraviti kompromis ciljeva. A u kreiranju bilansne politike učestvuje menadžment preduzeća i računovođe. Jedan za eksterne. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. Ako iskažem visok profit. ima posledice i po firmu koja je kredit tražila. kakve dodatne rezerve. Dakle kada neki investitor odlučuje da li će uložiti ili neće uložiti u neku firmu.investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikažete niži rezultat i da onda kažete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. Ta rasprava može biti završena tako što će biti rečeno. i taj deo je važan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. to je odluka koja pogađa firmu o kojoj je reč. Prošli puta sam počela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Ako iskažem loš. Znači iz tih razloga ne može biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. računovođe ne definišu strategiju. drugi za interne korisnike. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri ali ja želim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. da bi se ta slika prilagodila poslovno političkim ciljevima. dobar finansijski položaj. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskažem finansijski položaj. koje sadrže finansijski izveštaji. decembar 2004. Želim da privučem dodatni kapital eksternih korisnika i želim da zadržim dobar deo dobitka. to nije odluka koja samo njega pogađa. Dakle. ja pravim kompromis. niži menažeri imaju pravoizvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. ona je značajna zbog toga sto biraju najadekvatnije instrumente za 107 . Iako je uloga računovodje podredjena menadžmentu. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje rizično. A sukob između države i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. Interni menažeri. da sprovode bilansnu politiku. Dražava je rekla možete vi tamo da računate šta god hoćete ali kada je reč o porezu to ćete uraditi onako kao ja kažem i napravićete poseban poreski bilans. Važno bi bilo da znate koje mogućnosti menadžmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobličavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno političkim ciljevima. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji učestvuju u kreiranju BP. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja.

Kod inokosnog preduzeća. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. organ vlasnika.O. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. slušaj. – nosioci su skupština akcionara. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. godišnji obračun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. skupština vlasnika je ta koja potvrđuje godišnji obračun. ili da jedan od njih predloži a ostali usvoje predloženu BP. to onda može svako. Niko vam ne može reći. znači. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obračuna. Oni utiču na poslovanje preduzeća. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. naravno. to je uprava. Imamo jedan jedini. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. jer ima mogućnost da traži izmenu sadržaja godišnjeg obračuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obračun. Znači. a) kod D. sprovode zadate ciljeve. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obračuna. vlasnik je nosilac BP. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. Znači on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obračun ili ne. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih. ali šta je uprava to se razlikuje. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. jer dobar računovođa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. jer vlasnici obično ne upravljaju neposredno (menadžment firme – upravljačka i vlasnička funkcija su razdvojene). Potvrđivanje godišnjeg obračuna prepušteno je skupštini vlasnika. Generalno. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike.D. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo. uvek moramo reći za koju pravnu formu to važi. povereno je menadžmentu. i koji će svom računovođi reći. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. moguće izgleda tako i tako. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Znači. ili svi rade u firmi. onda je važno da je računovođa dobar. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. u datom trenutku naviše odgovara. Ali kada imate mogućnost da između više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. Time se postižu uštede kako u vremenu tako i u naporu. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. u preduzeću. Znači on je taj koji kreira BP. b) kod A. dakle. Kada se. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo.sprovodjenje ciljeva. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuže i da traže nadoknadu) Dopustivost bilansne politike 108 . pošto u ortačkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog računovođu. kod d.o. Računovođe. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljucaka i podnosi ih nadzornom odboru. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obračun menja. Nadzorni odbor je. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uložili svoj kapital. da kada čitaju finansijske izveštaje uoče uticaj mera bilansne politike.o. To ih zanima. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. koliko ide u rezerve. uprava i nadzorni organ. donošenjem nekih strateških odluka. ali upravljanje preduzećem.O. Kod društava kapitala. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. Kada je reč o ortačkom društvu. Jer tu nema pravila. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja. koliki je neraspodeljeni dobitak) i može vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. Ta uprava firme će definisati ciljeve. imate situaciju da većina ortaka. Skupština akcionara odlučuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende.

vi ste načinili bilansni delikt. imate kursne razlike. odnosno rashod. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. Drugo ograničenje koje bilansista ima nalazi se u okviru načela kontinuiteta (prvo je vezano za činjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen računovođama određena zakonom i MRS). ako za bilansiranje nekog događaja postoji poseban standard. već tada kažete ovaj cilj se može realizovati dopustivim sredstvima. logično je pitanje gde je bilansna politika? Šta možemo uraditi? Prostor za sprovođenje bilansne politike postoji u onim slučajevima. Ako na primer. dakle. Da bi ste promenili. Ta ograničenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. Bilansna politika se. Ako ne postoji poseban standard za događaje koje bilansirate. onda ćete poći od pravila sadržanih u konceptualnom okviru. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. Ne možete iduće godine doneti drugo rešenje. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obračun. vi ćete pri bilansiranju koristiti načine bilansiranja koji su definisani tim standardom. a nije naplaćena. Na tim pravilima izrađeni su standardi. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. budu međusobno uporedivi. Ako nam se ovako postave stvari. več u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi računa o ograničenjima koja bilansna politika ima. ja ne očekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju određenih prava izbora. nego da primenite rešenja koja su sadržana u MRS 21. Prekršite li pravilo ili standard. i doneto 5 potpuno novih. Dakle. kada standard ostavlja pravo izbora. Dakle. jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaže MRS 21. zbog toga što preduzeća posluju pod različitim uslovima. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u bidićnosti biti širi ili uži? Ja procenjujem da će doći do sužavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude vođena. Znači. ma gde ona bila. Zato će u MRS ostati samo one opcije čije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. ona vam ove godine jako odgovara. ali ne možete menjati). linearnu metodu – jeste ona dopuštena. i ni jedno pravilo. na primer. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto načelo realizacije. To načelo traži da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane načine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obračunsih perioda. Jer ako postoji veliki borj prava izbora. Ako MRS 21 kaže da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod. kada ste jednom izabrali određeno pravilo za procenjivanje. Znači.Koja su to ograničenja koja se pri sprovođenju bilansne politike javljaju? Znači. bez obzira na to što načelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. I to je prostor koji bilansista može da koristi. onda se ne može pružati previše prava izbora. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. Dakle poštovanje načela stalnosti je drugi ograničavajući faktor u vođenju bilansne politike. smatrate da će vam pomoći da odložite porez na buduće obračunske periode. postoji MRS 21 koji se naziva ‘’efekti promena stranih valuta’’ i vi ste dužni. izmenjeno je 13 MRS. onda se stepen harmonizacije smanjuje. Znači. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će doprineti realizaciji ciljeva finansijskog 109 . preioda u kome su nastale. Zato je jako važno da kada se utvrđuju ciljevi. ovaj ne može pa stoga ne može ni biti cilj bilansne politike. o čemu moramo voditi računa kada moramo da utičemo i na izgled i na sadržinu finanijskih izveštaja? Postoje značajna ograničenja u vođenju bilansne poltike. Već u 2004. To ne treba da nas čudi. degresivnu metodu. smatra se da će nižim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se držite. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuđenih opcija izabrali. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. kada se u samom standardu za bilansiranje određenog događaja nude opcije (možete uraditi ovo ili ovo). mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša želja da vi u toj godini iskažete veću dobit nego što je ostvarena. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. mora kretati u tom prostoru koji je određen standardima i načelima.

govorimo o determinisanim instrumentima. Utoliko nam je izbor teži. biramo između makar dva. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. pa su novi standardi iz 2004. Nikada vam nisam pričala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument.izveštavanja. i bilans stanja i bilans uspeha. pri vođenju bilansne politike. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. a to znači iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. (znači koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta želite da postignete). mnogo je važno da naučite pravila. izbor instrumenata. Znači kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo događaja o kojima niste čuli. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. U tom dodatku se objašnjava način na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadržani. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. i uvek kada je tako. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. onda se taj instrument smatra determinisanim. Postoje. vrši računovođa. Jer u tom slučaju nije reč o bilansnoj politici. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. Ja tu ništa ne mogu. Jedan instrument označavamo kao bilansnotaktički. To su shvatili i u komitetu. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktičkim. ali visina obaveze zavisi od tržišne vrednosti akcija. ne plaća se akcijama. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. Ona bira ciljeve. Dakle. Postoji nekoliko klasifikacija: 1. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. Ove instrumente mi najčešće koristimo kada želimo da menjamo rezultat. 2. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. Dakle. ali ni iz daleka to nisu svi događaji sa kojima ćete se vi sresti. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar jos jedan instrument. A samo zato što nije moguće da vas naučimo svim događajima. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. To su tri ključna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. Ako vi. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa čuli. onda to nije dobro. kažete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. Zato ne očekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. ali istovremeno i na finansijski položaj. kada određujem visinu obaveze prema dobavljačima u broju mojih akcija). Jasno je zašto stoji ovo istovremeno. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. to je onda nešto sasvim drugo. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima želimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. morate radi njihovog lakšeg izučavanja ozvršiti određene klasifikacije. dakle. jer možda ne bi smo hteli da 110 . Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. morate se naoružati sa jako puno znanja. A taktiku bilansiranja. Pričala sam vam o bilansiranju događaja koji se događaju u najvećem broju preduzeća. onda moramo prihvatiti činjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski položaj. Ja zato insistiram na pravilima. na primer. MRS su jako komplikovano štivo. Ako se polazi od raspoloživosti. kjučna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoračiti granice koje bilansna politika ima.

menjamo finansijski položaj, već samo rezultat, ali to ne može. Ako hoćemo da menjamo rezultat, moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski položaj. 3. Prema vremenu korišćenja, tačnije prema tome kada te instrumente primenjujete, sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe - na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31.12.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje, to znači da će sa protokom vremena na značaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znači, pošto se sve manje može bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom događaja koji su nastali, jedini način da se utiče na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu događaji koji će bilansnu sliku promeniti u željenom pravcu). I što je god uži prostor za sprovođenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa'', jer tu ograničenja nema. Naime, ja mogu da prodam robu brže ili sporije, da žurim sa naplatom ili ne, to nije kažnjivo. Ovo znači da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP, da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Zato se sa pravom ističe, da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Jer, kada je dan bilansa prošao, vaše mogućnosti da bitno utičete na iskazani finansijski položaj i rentabilitet su jako skromni. Ako hoćete značajne intervencije, to mora biti poznato pre dana bilansa. 4. Prema tome kako utiču na godišnji obračun, na koji aspekt finansijskih izveštaja utiču, možemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo sadržinu bilansa. Ova podela je prilično uslovna, jer kada vi određujete formu, vi istovremeno određujete i sadržinu. Dakle ako kažem bilans će izgledati ovako, biće u formi liste, i sadržaće ove bilansne pozicije, ja ne mogu da kažem da sam time odredila samo formu. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadržino tog finansijskog izveštaja. Suština ove podele je da ukaže samo na to da neki instrumenti deluju pretežno na formu, a drugi pretežno na sadržinu (pretežno ali ne isključivo!).

Instrumenti pre dana bilansa
Za njima se poseže u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviđeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni položaj, u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas očekuje. Tada možete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni događaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiče na bilansnu sliku. Znači, ja nešto radim, ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva, nego zato što hoću da posledice tog događaja promene moj finansijski položaj, ili moj rentabilitetni položaj onako kako to odgovara mojim poslovnopolitičkim ciljevima. Hoću da kažem da nisu to nikakvi posebni događaji, to su poslovi koje vi radite uobičajeno (na primer, ja uobičajeno tražim da mi se uradi konverzija kratkoročnog u dugoročni kredit, kad god sam iz kratkoročnog kredita finansirala potrebu koja je dugoročna). Ali ako se na to dolučim zato što hoću da prikažem bolji finansijski položaj, znači ako je to moj motiv, onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala, ima karakter bilansne mere. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikažem povoljniji rezultat. Dakle, reč je o događajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni položaj. Samo taj motiv daje tim događajima karakter mera bilansne politike. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraživanja, na primer, zato što vam trebaju pare, (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika; ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobičajeni događaj u poslovanju. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost, žalim da imamo što više gotovine na računu na kraju godine, i zbog toga jurite naplatu, onda je to mera bilansne politike. Ono sto je važno znati je da se merama pre dana bilansa može uticati samo na finansijski položaj, ili i na finansijski i na prinosni položaj. Za razliku od njih, mere nakon 111

dana bilansa uvek utiču i na prinosni i na finansijski položaj. Dakle, ukoliko se se želi menjati samo finansijski položaj, to se može postići samo merama pre dana bilansa. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja, zavisi od toga šta je cilj, u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski položaj. Jasno je zašto neko želi da poboljša svoj finansijski položaj, ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer, ako želite da ubedite akcionare da ne traže dividende, možete malo pokvariti finansijski položaj, tražiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. Ukoliko želite da privučete dodatni kapital iz eksternih izvora, trudićete se da predstavite solidan finansijski položaj, da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlažu prevelikom riziku ako ulažu sredstva u vašu firmu. 1. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja, mogu se na primer: a) smanjiti nabavke, što povlači i smanjenje zaliha, a to povlači i smanjenje obaveza prema dobavljačima, i time će neto obrtni fond, pri istim dugoročnim izvorima biti veći. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog položaja, odnosno solventnosti. b) ili se može intenzivirati naplata potraživanja, dobija se više gotovine, samim tim je i brža isplata kratkoročnih obaveza, a posledica toga je smanjenje kratkoročnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, tj. povećava se učešće dugoročnih izvora u ukupnim izvorima. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog položaja koliko je od ukupnih izvora dugoročnog karaktera, što ukazuje na sigurnost firma. Firma se smatra sigurnijom ako je učešće dugoročnih izvora veće. c) ako se se uradi konverzija kratkoročnih u dugoročne obaveze, postižemo isti cilj. Jer, kako se može povećati učešće dugoročnih izvora? Ili konverzijom krakoročnih u dugoročne ili likvidiracijom kratkoročnih obaveza, d) može se uraditi konverzija dugoročnih kredita u kapital. Naravno, ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Ovako popravljamo finansijski položaj jer povećavamo učešće sopstvenog kapitala u ukupnom. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog položaja upravo odnos između pozajmljenog i sopstvenog kapitala). Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital, povećavate sopstveni kapital, i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. e) možete emitovati i novo kolo akcija.tako ćete dobiti likvidna sredstva, sa jedne strane, i povećaćete sopostveni kapital, sa druge. Moći ćete onda možda da isplatite neke dugoročne obaveze koje imate, i da na taj način opet poravite finansijsku strukturu. Pošto svaka od ovih mera traži vreme, moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. 2. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza, dakle na kupovinu, ne vrši se isplata obaveza, čak ni onih koje je moguće isplatiti. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaže (do posle dana bilansa; možete imati sve pripremljeno, ali sačekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski položaj). Ako je cilj uticanje na visinu razultata, razlikuju se mere pre dana bilansa, koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niži. Naravno treba imati u vidu da se time utiče i na finansijski položaj. a) Ako vam je na primer, cilj da imate 1.000.000 din profita na kraju godine, a vi na 6 meseci imate 300.000. Ako bude još 300.000 u drugoj polovini, nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400.000 profita. To jednostavno nije moguće. Prema tome, mislite li da imate profit od 1.000.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. Znači morate, prvo, raditi ubrzano na prodaji. Da na različite načine povećate obim prodaje (unapređivanjem kanala prodaje, reklamnom kampanjom, spuštanjem čak cena ako su previsoke...''al o tome neka misle komercijalisti, to je njihov posao. Nećemo mi kao računovođe i finansijeri o tome da mislimo''). Naravno, sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda, odnosno, ako svaka ta prodaja donosi dobitak. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. I kako nabavka materijala po višim cenama može da utiče na rezultat ove godine. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni, i imate sniženje. U međuvremenu je došlo do rasta cena na tržištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate, reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama, 112

to je u stvari prosečna cena iz ranijeg perioda. Ako ja hoću da pokvarim svoj položaj, šta mogu da uradim. Tržišne cene su već iznad, i verovatno će takve i ostati. Mogu da uđem u nove nabavke. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka, ali trebaće mi posle dana bilansa, ali ja ću sad da kupim. Sada će se, zbog toga što su tržišne cene iznad planskih, javiti prekoračenje. To prekoračenje će anulirati ono prethodno sniženje. Kada trošite materijal u decembru, troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. Vi ste, dakle, nabavkom uticali na to da vam prosečna cena po kojoj obračunavate trošak materijala bude viša. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka, a mi hoćemo da iskažemo niži rezultat, onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. Ili nećemo da je rashodujemo, jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ostavićemo je za narednu godinu, ako želimo viši rezultat. Tada vam niko ne može reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. d) Ako želite da popravite rezultat, odložićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno,jer se želi izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. Želite li da smanjite rezultat, još pre decembra, negde u oktobru, najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i počećete sa degresivnim otpisivanjem. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i smanjenje rezultat, a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS, a utiče se na rezultat. To je prednost ovih mera.

Instrumenti nakon dana bilansa
Kada prođe 31. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni događaji, već ostaje samo mogućnost da se odlučuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskažu posledice onih događaja koji su nastali do 31. decembra. Te mogućnosti su, naravno, dosta skromnije. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadržine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadržinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski položaj ili i finansijski i prinosni položaj; instrumentima kojima utičem na sadržinu nakon dana bilansa, uvek se menja i finansijski i prinosni položaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski položaj – htela bi da promenim finansijski položaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. To ne može!). Na formu se može uticati na nekoliko načina. Bilans se može iskazivati u formi konta ili formi liste. Može se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Sastavljači finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utičete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrži minimum i maksimum raščlanjavanja istovremeno. Naš zakon kaže: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Bilansista nema pravo da vrši dublje raščlanjavanje određene pozicije ili da sažima određene pozicije. Ono što imate u bilansu, iskazaćete na način na koji je to predviđeno datom bilansnom šemom. Jedini deo godišnjeg obračuna gde bilansista ima mogućnosti da utiče na formu, je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija, ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaže politika iskrenosti preduzeća. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) ili politika diskrecije. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pružiti, realizujete zadatak koji vam je dat. Dajete samo ono što morate, ili dajete više od onoga što se decidirano traži u standardima, odnosno zakonskim propisim. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obračun, predstavljaju takođe jedan od načina da se utiče na formu bilasnsa, slično kao i kod prethodno navedenog načina, pružanjem (putem njega) više ili manje informacija. I to je takođe predmet bilansne politike. Sve informacije u tom izveštaju 113

recimo. ili malo manje. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. recimo način otpisivanja stalne imovine. u pravu ste i vi. 114 . ako ja hoću da iskažem veći rezultat. i povećavamo naše obaveze. onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. finasijski položaj će biti bolji. I ono načelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. ili ću uzeti tržišnu cenu koja je malo viša. izvršiću formiranje latentnih rezervi. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. Znači ako imamo obezvređene zalihe materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvređenje. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. tj. U svari. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. nažalost. da li ću uzeti najnižu moguću tržišnu prodajnu cenu za bilansiranje. u željenom pravcu utiče) i finansijski položaj i finansijski rezultat. a istovremeno kvarim svoj finansijski položaj. Znači kada se uradi inventar imovine. važe i za izveštaj uprave. A kakav će biti položaj ako iskažemo veću imovinu? Pri istim obavezama. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan način uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . a zbog toga će naš finansijski položaj biti slabiji (čim se povećavaju obaveze.Sve ove mere utiču i na finansijski i na prinosni položaj preduzeća. ali su mere BP koje su poznate unapred. ili tačno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatit (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. finansijski položaj firme se kvari). malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim. Ako iskažem veće rashode. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. moram ostaviti veću vrednost imovine.. potpunosti čak i uporedivosti (jer to može biti jako korisno). To isto važi i za zalihe. Jer to su dva oprečna zahteva. Jer. Znači ako vam neko kaže hoću i visok rezultat i hoću da finansijski položaj bude loš-to ne može! Meni bi jako odgovaralo da iskažem dobar rezultat. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo držati u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. mi tada formulišemo našu računovodstvenu politiku. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. u skladu sa načelom impariteta. Sva ona načela koja važe za godišnji obračun. a imovina sve manja). i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. dakle mi već na početku godine moramo znati koja se metoda koristi. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. Da taj izbor nismo napravili.. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Otpisujem malo više. kažete mi smo to znali i ranije. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. ostaje mi u bilansu stanja više). I vidite kolizije: hoću da prikažem manji rezultat da bih platila manji porez. jer je finansijski položaj loš. A da bih smanjila rashode. Znači. kada se ustanovi stvarno stanje.'' Ali mi kada napravimo izbor. ja moram da smanjim rashode. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izračunali visinu troškova. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. Znači postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. sprovodim i bilansnu politiku. koje takođe vršim na kraju godine. ali nije netačna činjenica da se o tome odlučuje na kraju godine. metode obračuna troškova disponiranih zaliha. Formiranjem rezervisanja. tu politiku čak moramo i objaviti. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. i kada se izdvoji ili označi imovina kod koje je stvarna vrednost niža od tekuće tržišne vrednosti. Možemo reći:''u toku godine vi samo knjižite količinski troškove materijala. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. onda na kraju godine vršim otpisivanje. Kod otpisa potraživanja. smanjujemo rezultat. ali mesečne otpise knjižim tokom čitave godine. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskažem da je potrošeno manje. Ako uzmem najnižu moguću tržišnu cenu.podležu principima jasnosti i istinitosti. ali neću isplatiti dividende. i istovremeno iskazujem niži rezultat. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (tačnije. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. odnosno čija primena teče tokom čitave godine-znači na kraju godine ja radim samo konačan obračun amortizacije. finansijski položaj kvarim. da li mi o tome odlučujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala.

voditi. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. ili malo naviše. Tako da je BP. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. Čak će biti rečeno koristiće se ta i ta metoda. odnosno SK ce biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrzali u vidu rezervi. delimo u dve grupe: 1. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. tih mera u RP uopšte nema. Zasto? Zato sto su dividende deo dobitka a dobitak je deo SK. Vrlo često se koristi množina. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju računovodstvenu politiku. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla označiti kao deo BP. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP.2004 IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treci izvestaj koje sastavljaju drustva kapitala. pravila. o RP koja se primenjuje kod zaliha. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za određenu BP. a one jesu mere BP. konvencija. izvestaj o raspodeli dobitka. koje promene treba da cine taj izvestaj? Promene koje se desavaju na SK. i nakon dana bilansa možete uticati i na sadržinu i na formu godišnjeg obračuna. U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlacenja kapitala. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. ali vi na dan bilansa određujete koji je to iznos moguće naplate. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. Ovaj izvestaj zamenio je izvestaj koji se ranije zvao izvestaj o zadrzanoj dobiti ili. Smanjenja OK nastaju otkupom I ponistenjem 115 . degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadržani u RP. ili jedno od drugog širi pojam? Računovodstvena politika predstavlja skup mera. u stvari on ce vam dati objasnjenje zbog cega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. ili pak usled odliva kapitala u okruzenje u preduzece. U RP piše. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. Ali vaš bilans (godišnji obračun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika. Pa se govori o RP stalne imovine. da utičete na visinu rezultata i na finansijski položaj. pored BS I BU. kojima vi pre dana bilansa. Dakle kada isplatite dividende to ce imati za posledicu smanjenje SK. I koji je namenjen vlasnicima. Znači. primenjujem funkcionalnu metodu za transportna sredstva. Znači vaše RP određujuće utiču to kako će izgledati vaš bilans. niti će ih ikada biti. o RP kod HOV i slično.12.Odnos između računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. potraživanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. o RP kod potraživanja. Znaci o cemu taj izvestaj treba da izvestava. otvarati. ali vama je opet ostao određeni prostor u kom vi možete odmeravanjem rezervisanja malo naniže. to su promene usled kojih se kapital uvecava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruzenja u preduzece. i kaže računovodstvene politike. linearnu metodu za građevinske objekte. vi poštujete vašu RP. na primer. kako se kod nas zvao. ali pri čemu je RP u funkciji BP. svaka firma ima svoju računovodstvenu politiku. ali ne piše tačan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. tamo čak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. U pitanju jesu dve čvrsto povezane politike. ali procenite da vam finansijski položaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. Ovaj izvestaj za razliku od ostalih izvestaja koji cine godisnji obracun namenjen je vlasnicima. Znači. 18. Kažete.

Secate se svaki dobitak povecava SK.sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. To ce biti iskazano kao nabavna vrednost ako je vecinsko ucesce. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vase stalne imovine. Ako bi se dogodilo da je trzisna vrednost iznad preduzece bi imalo tzv prihode od revalorizacije I ti prihodi bi bili iskazani kao povecanje kapitala. ali kada kazemo kursne razlike nemojte tu stati. ili sazimanje akcija. znaci kada poredite vrednost u knjigama. to ucesce ce u nasoj firmi biti iskazano u euro-ima. 2. Znaci bila pi povecana vrednost imovine na dnevnu vrednost I bio bi podignut kapital. I sada ovde imamo nesto sto do sada nismo radili Postoje promene koje prema MRS ne idu u BU vec prihodi se odmah pripisuju kapitalu. moze da to preskoci I direktno utice na SK I povecavaSK ako je prihod odnosno da smanji SK ako je rashod. promene koje nastaju iz poslovanja . nece biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda vec ce biti tretirana kao promena visine SK. vi ste proslo kursiranje radili kao 31. da utice na dobit pa da kroz dobit utice na SK. Znaci to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeca. MRS-16 koji se bavi nepokretnostima. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija I uz to se vrsi smanjenje nominalne vrednosti. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine I po osnovu revalorizacije imovine. To ucesce koje je iskazano u euro-ima mora na dan bilansa da se kursira. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu ucesca koje imate u stranoj firmi I koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. To su tacno odredjeni prihodi I rashode.odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. jer ste I u junu radili kursiranje. Jer je prema standardu 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. znaci ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod I povecate rezultat. ako nju uporedite sa tekucom trzisnom vrednoscu I ako trzisna vrednost bude niza tada smanjujete vrednost imovine 116 . ako je equity metoda. Ako se preduzece opredeli za koriscenje ovog alternativnog postupka onda ce na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju I trzisne vrednosti te imovine na dan bilansa.nego se tacno zna kada I koji prihod moze umesto kroz BU. Posto je ucesce deo vaseg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS-21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod ovog perioda. 2. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. iskazuju u svojim fer vrednostima.12 prosle godine. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda I rashoda: 1. znaci to nije vise nabavna vrednost. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. ili metodi udela ako je znacajno. Znaci ona uopste nece ici kroz BU kao prihod. sada radite ponovo kursiranje I kurs je iznad onoga koji je bio u junu. I naravno tu imamo povecanje SK koje nastaju kada preduzece ostvari dobitak. Znaci ne bilo koji. ako je ta firma u EU.to je revalorizovana vrednost iz prosle godine umanjena za amortizaciju. Imacete pozitivnu kursnu razliku. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. znaci da se dovede na dnevnu vrednost. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. Primera radi: ako neko nase preduzece ima recimo znacajno ucesce od 40% u nekoj stranoj firmi. vrednost ucesca bi bila smanjena I smanjen SK. Znaci toliko smo morali da ulozimo hiljada ili miliona eura da bismo to ucesce ostvarili. jedno su kursne razlike. vec ce povecati ucesce I povecati SK. tada kursna razlika koja se na to ucesce odnosi. jer je ucesce dugorocna kategorija. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izvestaja.nego da iskazete tu kursnu razliku kao povecanje SK. a rashoci ga smanjuju. To znaci da ce do smanjenja doci usled pokrica gubitka. opremom I postrojenjima. kazemo iz internih izvora.

pri cemu se pod fundementalnom greskom podrazumeva greska koja je dovela do netacnog iskazivanja . Na taj nacin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. Problem koji se javlja kod ovog postupka je sto je jako tesko utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzece raspolaze I sto postoji opasnost od uvodjenja prilicne doze subjektivizma u finansijske izvestaje. Ta greska je otkrivena ove godine u junu a napravljena je prosle godine. Znaci vi cete reci: da smo I prosle godine primenili ovu rac. A posto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda ce ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. Postoji poseban standard koji se bavi nacinom na koji se fundementalne greske ispravljaju. Ako promenite rac. vi cete gubitke. KOJE INFORMACIJE IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU TREBA DA PRUZI • • • • 1. Kada se takva greska otkrije. koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izvestaja ne napravimo gresku to ne znaci da se greska nikada ne napravi.politike I da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. 5. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vrsite obracun po ovoj metnodi. I onda ce se svake godine povecavati odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene I fer vrednosti vase stalne imovine. rezultata I neto imovine odredjenog obracunskog perioda. do smanjenog rezultata I svojstveno tome iskazivanju nice imovine. ako nema trzisne vrednosti. MRS-1 u takvim situacijama zahteva da izracunate efekte promene ove rac. za taj period. ali uz znacajne mere. Dakle za efekat greske bice promenjen neto dobitak prethodne godine. to moze dovesti do subjektivnih procena. znaci one koje sam malo pre objasnjavala. da pad bude takav da potrosite sve ranija povecanje onda bi se za iznos razlike smanjili SK. A ako bi se dogodilo da trzisne vrednosti. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima.na nizu fer vrednost I smanjujete onu revalorizaciju koju ste prosle godine prikazali. I sve dok ne potrosite tu revalorizaciju. KAKO IZVESTAJ IZGLEDA • • 117 . 3. to ce imati uticaja na visinu troskova zaliha I na vrednost zaliha. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака. To je dovelo. Znaci u BS u okviru SK imacete prihode od revalorizacije koje ce postojati sve dok je trzisna vrednost veca od vrednosti u knjigama. износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике. recimo tretirali ste kao rashod nesto sto ste trebali tretirati kao sredstvo. MRS-8 trazi da se takva greska ispravi. висину нето добитка или губитка текућег периода. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. 2.dakle razlike izmedju ovih prihoda I rashoda 4. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала.politiku rezultat bi bio ovoliki. Zasto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuce poslovne godine.politiku I predjete recimo sa fifo metode na prosecnu cenu kod obracuna troskova zaliha. pa slicno sredstvo…znaci cim nema tog cvrstog uporista. износ исплаћених дивиденди и 6. I naravno u okviru SK. imajuci u vidu da sastavljac finansijskih izvestaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. znaci vi cete promeniti rezultat prethodne godine da biste mogli da izvrsite uporedjenje.

MRS-1 nudi 2 forme izvestaja o promenama na SK. Znaci mi u u2003 godini startujemo sa SK koji je postojao 31.12.2002 godine. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. 12. Znaci pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u rac. Znaci mozete za svaki element vrsiti uporedjenje. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaceni BU.12.12.год. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU.2002. I ovo su sada potpune iste kolone: visak revalorizacije .12. pokazuje sve promene kapitala u 2002. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrze.politikama. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. znaci izvestaj sadrzi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini. manjak revalorizacije. emisiju I pokazuje saldo na dan 31.2002? to je pocetno stanje za 2003 godinu. kolika je emisija I da li je bilo u 2003. Znaci I ovaj izvestaj ponudice podatke za prethodnu godinu I indenticne podatke za tekucu poslovnu godinu da bi onaj koji cita done ispravne odluke. visak revalorizacije. a drugoj su promene u tekucoj godini da bi se ne samo visina kapitala. znaci pocinje od pocetka 2002 I dolazi do kraja 2002.12. 02. Опис Салдо 31. dividende. neto dobit period.2003. po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije. kolika je emisija bila u 2002 I da li je bilo. kursne razlike. Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002. on kaze moguce je da izvestaj ovako izgleda. Емисија Салдо на дан 31. Znaci vi ovde mozete videti kolike su dividende bile 2002 a kolike su 2003. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода 118 . a mi sada sastavljamo izvestaj za 2003.2002. manjak revalorizacije. nego I visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. Znaci on ne nalaze da izvestaji moraju izgledati ovako ili onako. kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj a kakav u tekucoj godini. neto dobit perioda. Pa pogledajte prvi deo. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Акцијски капитал Фо Secate se da svaki izvestaj mora da ima uporedne podatke. sta je saldo na dan 31.

Пренос са/на Стање 31.2002. imate znaci sada iste podatke za 2003. onda stoji napomena I u toj napomeni stoji kolike su bile prosle godine. Forma 2 je kraca. isto se polazi od salda 31. nego one koje nastaju po osnovu dobitka I emisije akcija. I bice sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuce godine prenet na pozicije rezerve. godinu I dividenda u 2002. znaci revalorizaciona rezerva. godini jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplacujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. Znaci pogledajte ovde. dividenda uvek ide sa godinu dana zakasnjenja imajuci u vidu da se vrsi najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrsi u narednoj godini. Стање 31.Фо МРС Позиција Салдо 31. 119 . напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. a sta znaci ovo prenos sa odnosno prenos na? to moze da vas na trenutak zbuni. znaci tamo gde u SK kaze revalorizacija.godine.2002. ni prihoda od revalorizacije. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izvestaj sadrzi? One se daju u napomenama uz finansijske izvestaje. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti ucesca. onda je opet u beleskama objasnjeno koliko je ta promena za tekuci period. 2002. Нова емисија PRIMER С1/86а Нето добит текуће год.12. dobit tekuce godine I imate stanje 31.12. Нова емисија Нето добит текуће год. nova emisija. ni kursnih razlika. Zatim imamo dividendu.12. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih gresaka. Ovaj izvestaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. Дивиденде за 2003.12. znaci u sopstvenim beleskama se daju. 2002. Znaci sopstvene beleske su vezane za SK. kolike su bile ove godine.12. 2003. Sta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002.

Извештај о пром п МРС Позиција Салдо 31.900 rezerve I 20. prihodi I rashodi koji idu direktno u BU(?). Дивиденде за 2002. Znaci morate koristiti dva izvora.12.000. Sta moramo da objavimo u racunovodstvenim politikama? напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. I imali smo novu emisiju akcija od 75. I 31. neto dobit tekuce godine je iznosila 25.900 I to tako sto je 5. Znaci akcijski kapital 31.900-SK I naravno bilo je pocetno stanje za 2003. 2003.12. Нова емисија Нето добит текуће год. i oba imaju svoje prednosi i mane. zadrzane dobiti nije bilo I ukupni je SK bio 380. U 2003. politika firme nemate vise na jednom mestu vec morate da je lovite po pojedinim napomenama. godini izvrsena je raspodela ove dobiti koja je bila 25. Ako se opredelite za prvi pristup. Znaci ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. godinu. I smanjenje SK zbog isplate dividendi. One firme koje hoce da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. politike trebe objaviti.12. necu odvojeno.900. One promene ispravljanja fundamentalnih gresaka.900 podeljenja je na 25.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493. 2002.700 dinara. nego hocu napomena pa najpre dam rac. je bio 300. U praksi se koriste oba pristupa. Ali sada ako vas zanima rac. politike objavite na jedom mestu.2003.2002. rezerve 80.900 preneto u rezerve I isplacena je dividenda koja je iznosila 20.000 I neto dobit tekuce godine je 32. politike mozete objaviti kao deo napomena uz finansijske izvestaje. 120 . politiku pa dam napomenu tj te detaljnije podatke.1 . politika primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Znaci ovaj izvestaj objasnjava pocetno stanje I promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi I isplate dividendi I promene usled emisije novih akcija.000 dinara . Dakle nemamo nazalost mogucnost da imamo i jedno i drugo. menja samo njegovu strukturu. znaci dobit od 25.000. znati to je nesto sto sigurno mora. a za sastavljace i firmu je laksa prva metoda. je bio 405.12.000 dividende. Пренос са/на Стање 31.prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala. RACUNOVODSTVENE POLITIKE Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzece koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izvestaja.000 dinara. 2002.12. С1/86а Стање 31. To je prednost. Нова емисија Нето добит текуће год.ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da trazite u rac. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite sta se kod bilansiranja svake pozicije radi. Uslov je da su postupci dopusteni standardima I naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirima. Ali kaze I sledece rac. Стање 1. iskazuju se u napomenama a ne u ovom izvestaju ako se opredelite za formu 2. znaci da sve vase rac. politike mozete objaviti kao poseban izvestaj ili rac. vec kaze rac. Drugi pristup. Kada je rec o objavljivanju racunovodstvenih politika onda treba istaci da standard ne daje cvrsto pravilo. politici koja je rac.

резервисања.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова. vrednost ponovne nabavke. dakle sta aktivirate. Uobicajeno je da se za najveci broj pozicija koristi istorijski trosak ali neke od pozicija ce i pri koriscenju istorijskog troska kao osnove procenjivanja.залихе. trzisna vrednost. Ako vam neko ponudi izvestaje bez belezaka znajte da nesto krije. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite.принципи консолидовања. Osnove vrednovanja Kada kazemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. Prema tome iako koristite istorijski trosak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi cet koristiti neke druge vrednosti.владина помоћ и донације • • • • • • • • • • • • • • • • BELESKE Beleske predstavljaju neophodan deo finansijskih izvestaja. hocu da mi kaze koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava.трошкови који се односе на запослене. izvestajima. . . .лизинг.утврђивање прихода.утврђивање амортизације. tada sam vam govorila da se u finansijskom izvestaju kao osnova za vrednovanje moze koristiti istorijski trosak. strana 6) .12. imamo razlicite mogucnosti.koja formirate .. . kako ste grupu. укљујући зависна предузећа и придружене фирме. . Znaci hocu da mi kaze koju su od tih vrednosti koristili da bi odrdili vrednost pozicija u svojim finan. Moramo reci koju smo politiku od tih koristili. morate reci koje ste metode konsolidovanja koritili. трошкови истраживања и развоја. Mozda smo koristili sve tri . ali moramo reci kada smo koju od njih koristili. politike treba da nam pruzi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izvestajima. rezervisanja za date garencije prema sadasnjoj vrednosti. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imacete isplate koje ce se protezati na rok od pet godina.конверзију иностраних трансакција. potrazivanja cete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. politike primenjivali da bismo mogli razumeti finansijske izvestaje.порезе. u trenutku isporuke.kako ste tretirali goodwill ( objasnjenje imate u predavanju 09. polititci. vi cete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajuci u obzir vremensku vrednost novca. Znaci izvestaji bez belezaka su tesko citljivi izvestaji. moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. Sada je 121 . i sadasnja vrednost. Koje sve racunovodstvene politike moramo objaviti? • • То су рачуноводствене политике које су примењене на: .дефинисање географских и пословних сегмената .пословне комбинације. mozemo ih priznavati u trenutku naplate. politika mora da bude navedena. . .инфлаторно рачуноводство. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima.дефинисање готовине и готовинских еквивалената. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne rac. .Rac. . Vrednovacete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti ako je ona niza od cene kostanja odnosno nabavne vrednosti. kako tretirate te troskove . . Nasi bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija. укључујући одложене пореске обавезе. Znaci svaka specificna rac. E to mora biti napisano u rac. .улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања. u trenutku isporuke. znaci ne da nam kaze…znate mi smo izvrsili otpisivanje osnovnih sredstava…ne.

znaci mozete objaviti i vise od toga ali morate najmanje toliko. sest meseci…znaci o toj jednoj poziciji sve ove informacije dace u okviru napomena. politike i beleske daju zajedno sta ce onda beleske sadrzati.znaci prva 122 . izvestaja vazne da bi oni mogli doneti odluke. Da biste sve te informacione potrebe pokrili morate pruziti jako veliki broj tih informacija. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. Znaci beleske imaju zadatak: 1. plasmana. Znaci beleske se razlikuju od firme do firme. Znaci to je situacija kada napomene daju podatak koji uopste u finan. sastavljacete izvestaj o kratkorocnim plasmanima. Znaci na kraju svakog standarda pise…zahteva se obelodanjivanje…. I kada se prave beleske odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razlicite informacione potrebe. naci belesku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Prvo morate objasniti u beleskama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. tri meseca. BU na drugoj strani. Posto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finan. takodje se daje izvestaj o promenama na sopstvenom kapitalu. I onda cete uz sve to na kraju dati podatke i po rocnosti. razbice te ih na one u dinarima i one u stranoj valuti. dakle sa manjim brojem pozicija. izvestaji napravljeni pregledno. izvestajima a koje su neophodne za informisanje. preglednost 2. Znaci beleske kao izvestaji moraju biti jasni. izvestaja date u napomenama. Sve to mora onaj koji cita izvestaj da zna. Na beleske se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. imaju one slican sadrzaj ali nikada potpuno isti. izvestaju nema. A onda jos ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. Taj minimun. i preglednost i pruzanje dovoljno informacija. Znaci niko drugi vam ne moze napraviti beleske. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleskama dajete podatak za prethodnu i tekucu godinu. Znaci napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. Niko drugi ne moze za neku firmu napraviti beleske osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. nalaze u medjusobnom konfliktu. 2. Ako se rac. koliko je stanje na kraju godine. e onda cete to razloziti plasmani sa rokom dospeca do mesec dana. Npr.BS na jednoj strani. Vi morate da napravite izvestaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finan. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica belezaka. koliki su kratkorocni plasmani bili na pocetku godine. pruzanje dovoljno informacija pogledajte ta dva zahteva. Jer kratkorocni plasman je svaki plasman do godine dana. da daju neke informacije koje se u izvestajima uopste ne nalaze ali su neophodne za donosenje poslovnih odluka. izvestaja a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. iza toga idu rac. ali opet cete morati da objasnite da taj podatak prosle godine niste unosili. koliko je povecanje kratkorocnih plasmana u toku godine. Znaci vi u bilansu necete videti da je vasa nepokretnost data u zakup. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. Znaci kada pravite belesku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moze da je razume. I ako ne citate beleske ili nemate beleske izvestaj necete razumeti. Znaci pravilo je da te beleske budu standardizovane za svaku firmu. Mozete vi u cilju poboljsanja da promenite nesto da neki podatak dodate. prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. Zato se beleske naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Taj konflikt razresen je tako da su finan. ali cete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vasa nepokretnost nalazi. ne mozete to reci u bilansu. i u okviru ovih u stranoj valuti imacete podelu po vrstama valuta. Znaci kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prosle i kraja ove godine duzni ste da date uporedni podatak.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. politike i na kraju izvestaj o novcanom toku. kolike su bile naplate kratk.

године предзеће послује као акционарско друштво. Продајом државног дела акција у 2002. Znaci imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. Znaci sve te informacije moraju biti date u napomenama. to nista ne znaci. ti izvestaji su potpuni. од августа 2001. To je poruka korisniku…mozete se osloniti na informacije koje ovi izvestaji sadrze. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. Znaci ako vi kazete istorijski trosak. znaci navescete datum i resenje po kome je firma upisana u sudski registar i navescete spisak delatnosti za koje je firma ovlascena znaci kojima se bavi. Primer za ovo je • Пример: • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. Ako ste makar od jednog standarda odstupili . Zasto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vazni? Zato sto kada vi kazete da ste sastavljali finan. izvestaje u skladu sa rac. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vase firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. tacni. izvestaja postovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. Nakon toga slede rac. као друштвено предузеће.opremu i postrojenja. politike i beleske. • Пример: • Предузеће је основано 1959. odnosno da ce dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. Kada je rec o procenjivanju znaci tada cete navesti da li ste se opredelili za istorijski trosak? Zasto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato sto izabrana osnova opredeljuje kako ce biti odrzan kapital i sta ce biti smatrano dobitkom. Druga beleska koju morate navesti je vasa izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. onda to znaci da ste se opredelili za nominalno odrzanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na pocetku moze biti smatrana dobitkom. Ovde bi jos bilo i cime se firma sve moze baviti.uporedivi. Kada ovo kazem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. I upravo zbog toga sto je ta informacija tako vazna ne mozete napisati da su izvestaji sastavljeni u skaldu sa racunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izvestaja. Da bi napomena 123 .( na slajdovima ima jos) Evo na primer kao bi izgledala sadrzina napomene koja bi isla uz nepokretnosti. koristicu MRS-23 zato sto imam kamate…dakle vazno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vasim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. kolika je vrednost nabavke koje su izvrsene u toku godine takodje po grupama. Znaci na koja pitanja a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. razumljivi. kolika je njihova vrednost. To znaci da ja necu koristiti MRS-17 koji se odnosi na lizing zato sto jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. ali cu koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato sto prihode od prodaje imam. onda to u svetu znaci sledece. znaci ne mozete napisati…mi smo primenjivali najvaznije standarde. nezavisno od promena kupovne snage novca. koliki su otpisi bili na pocetku a koliko u tekucoj godini i kolika je sadasnja odnosno neotpisana vrednost po grupama. Cim niste postovali jedan standard smatra se da niste postovali ni jedan. Mi necemo prolaziti sve napomene vec samo neke od njih. Evo ovde imate jedan takav primer beleski. standardima. године. ako je u toku godine bilo zavrsenih investicija koje su zapocete ranije.beleska sadrzi podatak o tome kada je osnovana firma.

koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1. Овај објекат финансира “К”. • На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1.356. koliko je do sada ulozeno. znaci vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadasnju vrednst odnosno sadasnju vrednst sredstava na kraju godine. promenu nabavne vrednosti.300. а разлика од 5. kako je finansirana .941.000? ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. Нове набавке у току године Продаја 16. Sta znaci obezvredjenje tj MRS-36? Secate se onog racuna ostatka. 2001. 1.odgovorila na ova pitanja ona otprilike moze izgledati ovako Грађ. Импаритетни губитак 31.000. Обј. a onda otpisi. znaci iz cega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi. Otpisi na pocetku godine + otpis tekuce godine + obezvredjenje .336.737.572 260. Znaci mi smo diskontovali buduce prilive od koriscenja tog sredstva.000 sta cemo sa razlikom od 56.6 0 OSNOVNA SREDSTVA U PRIPREMI Mozete dati beleske i opisno.000. Опрем Набавна/ процењена вредност 1. Znaci dajete nabavnu vrednost. posto je knjigovodstvena vrednost 1. Znaci to je objasnjenje zasto ta linija na kraju ima vrednost nizu za 56.• Разлика од 56.000 је унета у биланс успеха као расход. Nabavna vrednost se moze povecati zbog dodatnih nabavki. i sadasnja vrednost izgleda ovako. • Вредност основних средстава у припреми од 18.12.072 10.151 4.. 124 . 31.186. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju mozete dati i u ovakvoj formi. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na pocetku godine.000.356.300. Јануар 2001.186.072 10. To je jedan od primera kako bi beleska trebala da izgleda. nabavke u toku godine. Амортизација 16.amortizacije u tekucoj godini.12.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.757 8. Znaci ako je bilo izvrseno otpisivanje. 129. 31. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost nasta se ona odnosi. tolika je bila nabavna vrednost ukupno.2001. - 4. Износ уложених средстава је око 13.115 0 - 176.681..Децембра 2002.Децембра 2002. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја. Нето књигов. zasto je izvrseno i koji je to diskontni faktor koriscen. 11.000.000. ne mora biti obavezno u vidu tabele.607. zavrsetka investicije. 31.414.394.336.864 је резултат извршене ревалоризације. prodaja nije bilo. Вред.000 дин. obezvredjenja nije bilo.kod nacela impariteta. Znaci gore imate osnovne grupe vasih osnovnih sredstava a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti .185 Исправка вредности: 8. izgdaju otpisi sa prodajama ovako. pocinjete od nabavne vrednosti 1.1.315 1.1.

Kada posmatrate poslovanje preduzeca to poslovanje preduzeca nije nista drugo nego konvertovanje novcanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. Znaci smisao i kod preduzeca i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvucemo vise gotovine nego sto u taj poslovni proces ulozili. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti . Nijedan vlasnik nece drzati pare u firmi koja ne uvecava kapital koji je on u tu firmu ulozio. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. a isplata poverilaca. ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzece.nema noramlne privrede. Bez likvidnosti ucesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeca. Znaci vi imate ulaganje na pocetku. Kao i u BU tako se i kod ovog izvestaja odnosi na obracunski period. zalihe. kupite osnovna sredstva. Kod banaka je po jos ocitije. znaci mimo njegovog redovnog poslovanja. i time siri ovaj interni tok. Sta je eksterni tok? Kako to pare s’polja mogu doci u firmu? Uplate vlasnika.Primer za lizing А) Рачуноводствена политика Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. duze ili krace u zavisnosti od brzine obrta. Dovode do povecanja ili do smanjenja neto gotovine. • • IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrzi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti. koji nastaje unutar preduzeca i to je ovaj tok koji sam vam pricala 2. I zato je jako vazno da svaki ucesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. Znaci preduzece da bi opstalo na dugi rok mora biti profitabilno. jer depoziti jesu obaveze banke. Znaci zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viskove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novcanim sredstvima. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obracunskom periodu. interni ili regularni tok gotovine. Zasto likvidnost? Zato sto bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzece odlazi pod stecaj. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. vracanje kapitala vlasnicima. ta vasa ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. Zakonom o stecaju 45 dana mozete da 125 . Znaci ovde banka od svojih obaveza. Zasto je to vazno? Zato sto samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrzanje kapitala koje je u preduzece investirano i njegov rast. znaci izmirenje duga. Zasto je vazno da preduzece ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrzanja preduzeca na dugi rok. eksterni ili iregularan tok gotovine. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veci od odliva po osnovu vracanja depozita. ili dovodi do odliva gotovine usled ceka se interni tok suzava. E sada naravno da biste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17. zaduzenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzece. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. Drzava brine o tome da se odrzi finansijska disciplina u privredi. Novcani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. ucesca itd kroz poslovanje vremenom. izvestaji nisu namenjeni laicima. dolazi do potrazivanja. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. to je jos jedan dokaz da finan. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzece na dugi rok opstalo? To je likvidnost i rentabilnost preduzeca.

dakle koliko smo mi para naplatili tokom prosle godine po raznim osnovama. Finan. zato sto kod njih postoji rizik od gubitka vrednosti. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruzenja. izvestavanje u celini sve vise se okrece investitorima. Sta su gotovinski ekvivalenti? MRS-7 bavi se izvestajim o novcanim tokovima. postojucim i potencijalnim poveriocima. po tom standardu novcanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku mogu pretvorili u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. drzavne obveznice koje imaju rok dospeca do tri meseca. utvrdjujemo preko sastavljanja BU. rentabilno poslovanje. Ne kazem da se time ne stite interesi poverilaca. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. mi govorimo o izvestaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godisnje zakljucka. Jer je kod banaka previsok rizik. I zato su to dve vazne pretpostavke. Znaci taj uslov nije ispunjen. i zbog toga nam je taj izvestaj vazan. Ispunjenosti prve. a sve redje ce se obracati bankama za kredite. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. da li ce platiti polovinu odmah. Znaci takva sredstva recimo cek smatra se ekvivalentom gotovine. Sta je cilj sastavljanja izvestaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izvestaja je da korisnici dobiju izvor iz kojih ce moci da dokuce informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeca u proslosti. Znaci sta je za nas cilj ovog izvestaja. Sta uprava preduzeca moze da vidi iz izvestaja o novcanim tokovima? Znaci nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzece uopste stiglo tokom prosle godine. to nije gotovina. postojucim i potencijalnim investitorima. dakle to je vas tekuci racun. Ili depozite koji se isplacuju na zahtev. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. da placa svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrzi izvestaj o tokovima gotovine. Sta sve obuhvata gotovina? Znaci raspolozivu gotovinu. i to hocu da mi bude diferencirano. na bazi toga mi cemo proceniti da li je preduzece sposobno da vraca svoje kredite. Jer sve vise preduzeca pribavljaju dodajni kapital na trzistu kapitala. dakle iz prodaje imovine. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. ja sam pozajmila na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li ce da mi vrati ceo iznos ili nece. depozite ne racunu koji nije orocen.kasnite sa placanjem obaveza ili da vam je racun blokiran 30 dana i vi odlazite u stecaj. zatim koji su to namene za koje preduzece tu gotovinu trosi. ili nece platiti nikada. imam gotovinu u blagajni pa sada to sto sam ja prenela pare sa blagajne na racun ili obrnuto to nije to. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekuci racun. Znaci polazeci od tih proslih novcanih tokova mi procenjujemo buduce novcane tokove. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije slucajno. da placa kamate. Znaci zasto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prosloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost placanja preduzeca u buducnosti. Koliko 126 . Tokovi gotovine se obicno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. I sada se pomera teziste poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje ce banke imati. Imam gotovinu na racunu. Taj izvestaj ce nam pokazati koliko je preduzece sposobno da stvori gotovine. zato sto postoji rizik od naplate. sa kojim ciljem. Znaci sve sto treba da znate o izvestaju o novcanim tokovima naci cete u MRS-7. Znaci vas tekuci racun kod banke predstavlja vas depozit koji vi mozete slobodno raspolagati bez ikakvog ogranicenja. Kome je namenjen ovaj izvestaj? Namenjen je upravi. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. Znaci to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. to je promena u okviru gotovine.dakle operativne delatnosti. i naravno drzavi. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. Naravno zanima me i zasta se te pare trose. da isplacuje dividende. i sve promene koje se u standardima vrse motivisani su zeljom da se zastite interesi investitora.

I to je jedan od vaznih pokazatelja kvliteta rada firme. Ona zeli da uoci koji su to periodi u toku godine kada obicno ostvaruje viskove gotovine. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta moze zakljuciti? Odakle joj potice gotovina. pa ce tacno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. To je jako vazno za buduce odluke. I zato je vazno da se na bazi proslih priliva napravi plan priliva i odliva koji ce biti za naredni obracunski period. dakle vrsili smo investiranje. Da biste mogli da prognozirate buduce novcane tokove morate da znate novcane tokove iz proslosti. Imamo lep neto novcani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. I ako to vi vec znate u martu onda vi mozete da napravite strategiju kako cete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazici. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novcanog toka. Ili da je neto novcani tok u ovoj godini u najvecoj meri bio pod uticajem nasih ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. jer cu unapred poceti da trazim koje su najpovoljniji nacini da tu gotovinu plasiram. Kada se radi procena vrednosti preduzeca za potrebe bilo prodaje preduzeca ili fuzije preduzeca. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da cete pocevsi od maja pa zakljucno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novcana sredstva. uvek se kao osnova koriste buduci novcani tokovi. Nikada se pare ne drze na racunu. a drugo preduzece ima takodje rezultat 100. Npr. koliko nam jos para treba. Znaci to je ono sto uprava hoce da zna. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je jos jedna razlika izmedju banaka i preduzeca. znaci koji je to najveci izvor gotovine u prosloj godini bio. koliko sam novaca ulozila u neku nemonetarnu imovinu. I ta procena potreba za gotovinom bice izvrsena opet na bazi neto novcanog toka.000. Ako jedno preduzece ima dobitak od 100. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim.000. to znaci da smo se mnogo zaduzivali ili da smo pribavljali znacajan dodajni kapital. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i nacine plasiranja slobodnih novcanih sredstava. izvestaja. a ne kada pocne maj mesec…sta pa nemamo para.000. Svi viskovi gotovine se mogu plasirati.sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuce aktivnosti firme. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugacija situacija. Oni ce tacno videti da li uprava vodi racuna o uskladjivanju priliva i odliva iz 127 . Jedna je jos prednost koja se istice kao prednosti izvestaja o novcanom toku u odnosu na ostale finan. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novcanog toka.000 i ima neto gotovinu od 80. Znaci vi samo mozete da prikazete odakle ta gotovina dolazi i zasta ste gotovinu trosili. Znaci ako ja znam da cu imati prilive gotovine. Uprava ce za svoje potrebe da taj godisnji novcani tok podeli po mesecima. mi sada pravimo novcani tok za godinu dana.000 . necu valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. Investitori na bazi izvestaja o novcanom toku procenjuju kako uprava preduzeca kontrolise tokove gotovine. Na bazi ovih informacija o cemu uprava odlucuje? Uprava svoju politiku finansiranja kreira prema ocekivanog neto novcanog toka. Bilansna politika ne moze da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. a stepen naplacenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. zatim uprava moze dokuciti da li su prilivi ili odlivi iz finan. i ima neto gotovinski tok od 30. prema vi nemate mogucnost da kreirate neto novcani tok. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeca na bazi vremenskog rasporeda novcanog toka. na racunu se drzi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. aktivnosti mozda bili najjaci. Zasto? Zato sto smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novcana sredstva. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrzavanjem likvidnosti. i koliko sam novaca ulozila na razduzenja ili eventualno vretila vlasnicima. Kaze se da izvestaj o novcanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nesto je naplaceno ili nije a nesto je placeno ili nije.000. ciji je dobitak kvalitetniji? Znaci kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplacenosti. da biste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viskove gotovine.

dakle da li operativna. Posto mi zelimo da povezemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost a ne u aktvnost finansiranja. znaci kamate na kredite. kaze se jos i iz operativne aktivnosti 2. gde je onda teziste firme u tom trenutku. zbog odrzanja likvidnosti. A onda ako ima visak gotovine. Da bi se povezao neto rezultat i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti.izvestaja o novcanom toku. I ovde se dilema postavlja sledeca. neto rezultata iz poslovanja. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih cu plasirati svoj novac. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduzenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. Kada je rec o otplati rate. njima ce trebati pare. i za ona ulaganja koja moramo izvrsiti a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. Dakle ako se stepen zaduzenosti firme povecava onda se smanjuje mogucnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Jedan je da bi procenili da li ce se firma jos zaduzivati. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekuci finan. vazno ima je da se ta firma na dugi rok odrzi. Postavlja se pitanje zasto bas ovakva klasifikacija. 128 . Postoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. kada racunate neto dobitak taj rashod utice na visinu neto dobiti. Na ulaganjima. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. zato sto je to firma ciji su oni suvlasnici. aktivnosti. Sta je razlog? Kada knjizite kamatu kao trosak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. Dakle izvestaj o novcanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. Znaci mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. zatim sposobnost preduzeca da stvara gotovinu koja je njima jako vazna zbog moguce naplate dividendi. zbog isplate poreza. I kada gleda neto novcani tok u privredi kao celini moze proceniti. Dugorocno zaduzivanje i dugorocno razduzivanje je aktivnost finansiranja. 2. aktivnosti finansiranja. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. Oni procenjuju i buduce potrebe za gotovinom iz dva razloga. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj poslovnu aktivnost. placene kamate. znaci ako veliki broj firmi ima negativan neto novcani tok onda tu nesto nije dobro. Znaci ako meni najvise novca odnosi investiciona aktivnost. Ako ce se firma ciji ste vi poverilac jos zaduzuje vi procenjujete da ce ona imati teskoca sa vracanjem dugova. vise nego operativna. nije prezaduzena . aktivnosti investiranja 3. iz poslovne aktivnosti. rashod. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. za isplatu dividendi . zasto je bas ovako delimo? Postoje dva razloga: 1. da na bazi ovako klasifikovanih novcanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najvise utice na finansijski polozaj preduzeca. Poverioci koriste izvestaje da bi procenili sposobnost firme da placa glavnicu i kamatu. Dakle postoji uvek vise razloga zbog kojih se interesujete za novcani tok. ako je firma dobra. Drzava normalno procenjuje sposobnost preduzeca da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novcanog toka. KLASIFIKACIJA NOVCANIH TOKOVA Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. ne na tekucim aktivnostima nego na ulaganjima. prema dobavljacima i radnicima. I naravno iz toga ce oni proceniti da li ce uprava ici na dodatna ulaganja. investiciona ili finansijska aktivnost. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. Sta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeca da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. vi znate da se dugorocni krediti otplacuju putem anuiteta. aktivnosti ili imajuci u vidu da te kamate uticu na visinu rezultata .

Sta su prilivi? Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnoscu firme. prodaja vlasnickih i duznickih HOV drugih preduzeca. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaci odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja ce naravno kreirati u buducnosti ekonomske koristi. kamate. To nam je vazno jer cemo na osnovu te veze doci do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. znaci nemonetarno. zatim od naplate kamata. Kao sto su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnoscu firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. Kao sto postoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. znaci ne svojih. odnosno u trgovini od prodaje robe. lizing kao dugorocni kredit. isplate obaveze po osnovu finan. Приливи готовине из пословне активности 2.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. poreze. to je suprotno ulaganju. zato sto je rec o sredstvima koja u preduzece priticu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. novcanog toka i gotovine. Sta je investiciona aktivnost? Sta znaci investirati? Investirati znaci uloziti. i uzimanje kratkorocnih kredita. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности 129 . Znaci kada investirate vi trosite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. Ali je vazno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. kratkorocnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Sta su odlivi? Sta sve placamo? Placamo dobavljace za kupljenu robu i izvrsene usluge. Znaci kada prodateHOV. prilivi od prodaje kratkorocnih berzanskih HOV . ili kada ulozite sto dovodi do povecanja aktive. otplata kratkorocnih kredita. Znaci vidite kada mi dajemo to je investiranje a kada se zaduzujemo to je finansiranje. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja masina i opreme. Znaci to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novcani oblik i time imate priliv. odliv imate kada se razdustie i tada imate smanjenje pasive. jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Bice u finansiranju. Dakle rec je o prilivu sredstava iz okruzenja u preduzece bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduzenja ili vracanja dela ulozenog kapitala vlasnicima. dugorocne HOV i davanje kredita. isplata dividendi. uzimanje dugorocnih kredita. I naplata dugorocnih plasmana. KAKO IZGLEDA IZVESTAJ O NOVCANOM TOKU? Imamo gotovinske A. izdavanja obveznica ili zapisa. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. kupovina kratk. Dakle to su sve odlivi gotovine. Znaci trosim sada da bih imao prilive u buducnosti. Racuni bez aktive ali bez gotovine. zastitnog znaka…. dividenda i tantijema. Rekla sam vec da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izvestaju o novcanim tokovima. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasnickih instrumenata. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. ili kada se poveca pasiva. tu je jer je finan. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. Kod proizvodnih preduzec prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. lizinga. HOV u operativnoj aktvnosti. nesto od aktive pretvorite u gotovinu. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. Ako bismo izvrsili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja. placamo radnike. Odlivi: otplate glavnice duga. i imamo isplate rashoda. zaduzimo se. tako postoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1.

Imate gotovinu na pocetku perioda. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. Zasto? Zato sto se racunovodstvo zasniva na obracunskoj osnovi. znaci nece biti samo sabiranja nego ce biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. E posto se racunovodsto zasniva na obracunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doci posrednim putem. indirektnu metodu obe ove metode dace isti iznos neto gotovine. secate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moze biti metoda ukupnih troskova ili metoda troskova prodatih ucinaka. direktnu 2. izvestaj o novcanom toku ne mozete dobiti zakljuckom racuna. u BU a dodatne izvestaje nalazimo obicno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na racunima glavne knjige. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novcani tok. Znaci u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izvestaju o novcanom toku mora biti jednak. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povecanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti.• Б. znaci mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. Znaci prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Izvori podataka za utrvrdjivanje izvestaja o novcanom toku nalaze se: u BU. Znaci za ono sto nije izazvalo isplatu. a kako se zove to nacelo u konceptualnom okviru? To je nacelo nastanka poslovnog dogadjaja. Metoda utice samo na nacin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Direktna metoda koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrsi transformaciju ili preracunavanje tokova rentabiliteta u novcani tok. U cemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je rec o tokovima iz poslovne aktivnosti. Samo se na razlicit nacin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Kako cemo do tog podatka doci? Tako sto cete 130 . ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Sta je osnova za izradu izvestaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuckom racuna glavne knjige. utice samo na nacin utvrdjivanja poslovnog rezultata a da se rezultat iz finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. Kako cemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Sta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. Sto se tice priliva i odliva ili izracunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izracunali neto novcani tok. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovcane transakcije. Znaci ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. Znaci nacelo kaze da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. KOJE METODE SASTAVLJANJA IZVESTAJA POSTOJE? MRS-7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Znaci pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. E slicno je i ovde. neto povecanje + gotovina na pocetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. taj podatak se nalazi u BU. utvrdjuju se uvek na isti nacin. jer u nekim od ovih podrucja mozete imati i negativan gotovinski tok. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva.

Kada je rec o odlivima iz poslovne aktivnosti najveci deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljacima. ako ste u jednom obracunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe nece biti. jer ne mora znaciti da ste v svu robu koju ste nabavili platili. tada ce potrazivanja biti niza. Ali posto to nikada nije tako. sta ce biti sa potrazivanjema od kupaca? Ona ce biti veca jer to ce znaciti da deo prihoda je sadrzan jos uvek u potrazivanjima. Znaci ako ste nabavili vise nego sto ste prodali robe. Naplata moze biti manja od prihoda i tada se potrazivanje povecava. продате .смањење . Znaci tada cete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. odnosno smanjujemo ako imamo povecanje potrazivanja. вред. sta to znaci? Da ste platili vise nego sto je nabavna vrednosti prodate robe. To isto vazi i za proizvodnju. kakav je to uticaj na odliv? Odliv ce biti manji.смањење • Робе залиха обавеза Ovde nesto treba obrnuto!!!! Znakovi + ili – 131 . Kada imate ulaganje u cenu kostanja ili u poslovanje uopste vasi rashodi. Znaci i zato kazemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako sto ga povecavamo ako imamo smanjenje potrazivanja od kupaca u odnosu na pocetni iznos. da biste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Zalihe na kraju bice jednake zalihama na pocetku. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako sto ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. + повећање + повећање • Трошкови продатих залиха обавеза • Гот. Ako su se zalihe smanjile to znaci da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je vec bila na lageru. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. jeste je prodali ali niste je platili dobavljacima. ali iz BS uzimate pocetno i krajnje stanje potrazivanja od kupaca. Da li ce onda odliv biti veci ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve sto smo nabavili odliv ce biti manji. morate uzeti u obzir i promene visine vase obaveze prema dobavljacima. I otuda vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. Naplata moze biti veca od prihoda pod uslovom da smo imali potrazivanja i da smo ta potrazivanja naplatili. Ako ste placali samo robu koju ste nabavili onda je vas odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. ako prihod naplatim u celini. Ali sta ako niste platili. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. Ako su vam obaveze na kraju nize nego sto su bile na pocetku to znaci da ste platili sve sto ste nabavili u tom mesecu i jos da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period usli. da nije pretvoren u gotovinu. ja nikakvo potrazivanje imati necu. Jer pazite. Ako su obaveze prema dobavljacima na kraju obracunskog perioda veci nego sto su bile na pocetku. Znaci prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada st potrazivanje prema kupcima ne menja. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. Производа или или или • Наб. nego nabavite a ne platite ili platite nesto sto ste nabavili ranije. sve sto ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni kostanja prodatih gotovih proizvoda. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljacima. To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povecanje odliva. da biste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. nabavili ste nesto a niste platili i zato su obaveze porasle. Sta ce onda biti? Doci ce do povecanja obaveza prema dobavljacima. Ako u toku obracunskog perioda naplatim manje nego sto sam prodala. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje.prihod od prodaje korigovati iznosom potrazivanja prema kupcima. ako prihod naplatim odmah. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali placali. Ako su se vase zalihe povecale to znci da ste nabavili robe vise nego sto je prodate i da je prema tome vas odliv veci nego sto je nabavna vrednost prodate robe. Tada ce mi prihod biti jednak naplati. znaci troskovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini.

Ako su obaveze vece zakljucujete da niste isplatili sve troskove zarada u tom obracunskom periodu. Ako su obaveze vece odliv je manji od troska kamata. poreza…kako cete doci do odliva po tom osnovu. Da li je bilo placanja u tom periodu. Setite se onih trouglova(vidite na slajdovima) povecanje aktive znaci povecanje odliva ali povecanje pasive znaci smanjenje odliva. Znaci amortizacija spada u tzv. znaci da je odliv jednak trosku znaci rashodu. Znaci to je takodje negotovinski trosak. Nije . ako su obaveze nize odliv je visi. Znaci rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. kako ce se to odraziti na odlive. Imate u BU troskove zarada. PVR nastaju kada nesto potrosite a ne platite. u BS imate obaveze po osnovu kamata. Te obaveze se nalaze u BS. negotovinske troskove.Sta je ovde vazno i zasto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vazno je da razumete logiku izvestaja. Ako su obaveze na kraju jednake pocetnim zakljucujemo da su u celini isplaceni troskovi kamata za ovu godinu.смањење . i ako dodje do smanjenja AVR. jer je placanje izvrseno u nekom od ranijih obracunskih perioda. Znaci kada vi racunate koliko ste platili troskove. Ako imate rast obracunatih troskova u okviru PVR. Potpuno ista logika je i za kamate. i bice veci od troskova . znaci odlivi ce biti manji u odnosu na troskove za iznos smanjenja AVR. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. vi kazete…a cekajte amortizaciju nismo platili. A to znaci da je odliv veci nego sto su troskovi zarada. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego sto su bila na pocetku zakljucak je da ste platili sve obaveze iz tekuce godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu usli. odliv. Znaci ako rastu AVR odliv se povecava. nema odliva. • + повећање + смањење • обрачунаунапред • тих расхода плаћених Амортиза• расхода . Zasto? Zato sto ste vi imali unapred placene troskove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troskove a nije bilo placanja. Znaci ovde nije rec o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. Kako cete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. To je isto kao povecanje obaveza. Znaci vi cete pogledati da li su obaveze na kraju vece ili manje nego sto su bile na pocetku. Sta jos nismo platili? Troskove za koje smo formirali rezervisanja. trosak po osnovu formiranja rezervisanja. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. znaci logiku koja je drugacija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Vi povecavate troskove i formirate rezervisanja. troskove koji ne izazivju odlive. kako bi se reklo. Znaci to je logika koju morate usvojiti.повећање • расхода: расходи обрачунаунапред • тих расхода плаћених • Расходa 132 . Ne kupujete novo osnovno sredstvo. To znaci da ce vam isplate biti nize od nastalih troskova. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. Znaci svako smanjenje unapred placenih troskova smanjuje odlive. zarada. zasto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda ali ne izazivaju odlive. Znaci odlivi ce biti manji od troskova za iznos povecanja PVR jer ste nesto potrosili a jos niste platili. Troskovi amortizacije. Isplate po osnovu kamata. Kako mi njih prevodimo u odlive. Znaci iznos odliva bice manji za iznos amortizacija.ција • Готовинска • Плаћања = Оперативни . troskovi po osnovugarancija. platili ste nekada ranije kada ste kupili masinu. ne placate u ovom periodu. odnosno da su vase isplate manje nego sto je trosak. Ako imate AVR i PVR. Korigovacete promenom visine obaveza po osnovu zarada. placanja ce biti u buducnosti. a ovo su sada ostali rashodi ili troskovi poslovanja. jer je deo koji je neisplacen doveo do povecanja obaveza. ako dodje do povecanja AVR jer znaci da ste vi nesto unapred platili sto jos niste potrosili. kako ce to uticati na odnos troskova i isplata.

000 258. 4.000 12. i da biste te rashode preveli na odlive reci cete …izdvajamo ono sto ne placamo. u 000 dinara: Рб 1. Znaci prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje. Ako se unapred placeni troskovi smanje to znaci da vam je odliv manji od rashoda.000 34. Kada vi platite.000 Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS. i to za period od 1. sto ne dovodi do odliva gotovine.000 Пословни добитак Остали приходи 10. 8. 6. Za iznos amortizacije rashode cete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine.12.000 54. 2.000 -20. Jer kada se smanjuju obracunati troskovi. 11. 5. Prvo cemo racunati prilive gotovine od prodaje.000 Камате -2000 Капитални губици -4000 Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак Исплате дивиденде Задржана добит 308. prihodi od prodaje su 308.000.2002. 10. Odlivi ce biti manji za iznos povecanja obracunatih troskova i bice veci za iznos smanjenja obracunatih troskva.000 22. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju pocetnodg i krejnjeg stanja.Ovde opet ide obrunuto znakovi Da bismo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred placenih troskova i povecati za povecanje unapred placenih troskova. 7. Znaci da ponovimo jos jednom. Znaci ako imate povecanje obracunatih troskova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nesto potrosili a niste platili. jer ste vi kao rashod knjizili nesto sto ste platili unapred.000 4. 3. укључујући амортизацију од 16. nemate odliv samo trosite unapred placeni trosak. Ako se unapred placeni troskovi povecaju onda je odliv veci za povecanje unapred placenih troskova. Позција Приходи од продаје Пословни расходи. 133 . Primer: imate BU preduzeca “avala” koji izgleda ovako. da biste dosli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potrazivanja od kupaca. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene. E sada hocu da na osnovu toga napravim izvestaj o novcanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga sto smo uradili. Sta treba da racunamo. Ukoliko imate smanjenje obracunatih troskova to znaci da ste u ovom periodu platili troskove ovog perioda i platili ste troskove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. 9. Polazite od prihoda. Znaci vi imate u rashodima i amortizaciju.000 50.131. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU.

Sta cemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode. Sta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljucujuci i amortizaciju? 258.000 – 4.2002. Znaci prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10.000.000 = 218. zalihe ( pronadjite zalihe) su bile 14. Sta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. Znaci 258.000 82.000 Укупна стална средства 156.000 АКТИВА 234.000.000 еквиваленти Укупна обртна имовина 78. isplaceni.000 -36.000 40.000.000 Обртна имовина Залихе 8. I sada izracunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljacima. znaci da su vece za 4.000. 7.000.000 опреме Исправка вредности објеката и -52.1.000 104. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaceni.000. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda.000=294.000 a na kraju 54.000 – 6.000 i to ce biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304. 5. Znaci pogledajte kakav je odnos izmedju pocetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20. tako da imamo 258.000 i smanjicemo rashode i za iznos amortizacije. Стална имовина 2002.000.12.000.000 a sada su 26. promenom AVR i PVR. Sta cemo sa tih 4.000 – 6. Nadjite u BS obaveze za poreze.000 14.000 Ovo je bilans stanja preduzeca “avala” na dan 31.000 a sada 8.000 опреме Дугорочни пласмани у ХОВ 76. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak.000.znaci da smo potrosili nesto sto je ranije placeno. znaci koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. sto znaci da imate povecanje potrazivanja od kupaca. tako da imamo 258.000=6.000.000.000.000+4.000 223. formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. neto novcani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304. Znaci neto novcani tok je pozitivan. Koliki je odliv? Odliv je veci za smanjenje obaveza. 8.000 Готовина и готовински 6.000 -4. Sta cete sa tim povecanjem da uradite? Smanjujemo prihode. Znaci odlivi placene kamate i kapitalni gubitak 2. Sta je sa dobavljacima? Na pocetku su 24.toliki su sada prihodi.000. a to morate proveriti na bazi racuna glavne knjige odnosno iz napomena. Znaci 308. Znaci ove obaveze od 20.000 a sada iznose 14.000 + smanjenje od 6. 4. sada imamo rezervisanja koja su bila 12. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. 2. Znaci isplatili smo po osnovu rashoda 218. 134 . rashodi iznose 258.000. Znaci povecanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 – 16. U rashodima imamo jos i placene poreze. Na pocetku imate 40. 258.000 = 26.000 опреме Садашња вредност објеката и 80.000 =54.000. posto je to ono sto smo platili . Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000.000. Znaci ako su naplaceni svi ostali prihodi.000. Sta imamo? Pogledajte.000. smanjicemo rashode.000 150.000 68.000 – 4.000-6.000 – 6. u 000 din. 6.000 – 250.000 – 16.000 Краткорочне ХОВ 10. Znaci obaveze su nize na kraju.000.000 – 14. a na kraju 28. 2001 Набавна вредност објеката и 132.000 Потраживања од купаца 54. 3.000.000 74.00014.000.000 Sada cemo izracunati odlive.000 16. Sada nadjite poziciju dobavljaca. bile su 20.000 4.

pa 58.000 .000.безготовински расходи/аморт.000 i razlika je 28. Priliv od prodaje 2. 28.000-54. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti.0004. Koliki smo onda naplatili.000 nego 6. Da li smo imali prodaju nekih dugorocnih plasmana. U BS pogledajte kolika je bila gotovina na pocetku perioda? 20.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo.000.000.000 a na kraju 132. Tako da nece biti 2.000. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti.14. nema ih. Da li je 6.4.повећање обавеза према добављачима . Ja vas pitam na ispitu. koliki je priliv. tako da ne mozete da na bazi razlike sadasnje vrednosti utvrdite visinu promene. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti.000. Vezano u smislu.000= -4. Znaci to je odliv./ . i ako ih nema znaci da smo ih isplatili. Koliki je bio priliv.000. znaci neto promena gotovine je 4. na sta smo trosili pare? Doslo je do povecanja stalne imovine.000 . da li je toliko u BS? Jeste. zato sto je to vezano za poslovanje.000+36. 54. taj gubitak koji ste . Znaci imamo odliv po osnovu otplate kredita50.000.повећање потраживања • од купаца . Tamo pise da smo prodali dugorocne plasmane za 6.000. kolike je neto novcani tok? On je -36. Pa smo smanjenje tj. negativan je i iznosi -22.14.000. Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. ili ste kupili otpisano. Indirektnu metodu cemo iduceg puta.повећање резервисања .Sta imamo od investicione aktivnosti? Sta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. I imamo isplatu dividendi 12.000 a priliv 6.000 • 2.000. Mi smo ga vec jednom tretirali kao odliv( kod poslovne aktivnosti).000.000 • 2. sta su prilivi? U sta smo ulagali. koji je nastao pri prodaji. koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti.000.000. vi ste vrsili otpisivanje postojuce imovine. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6. pa kazem koja metoda. Znaci emsija akcija je 26.6.000.000 tretirmo kao priliv.смањење залиха . znaci ukupan neto tok gotovine u ovom preduzecu je negativan i iznosi 4. imate povecanje stalne imovine. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28. Za aktivnosti finansiranja. Приходи од продаје 308.000.000 Готовина је једнака висини прихода. znaci kako izgledaju novcani tokovi za investicionu aktivnost. znaci da ste kupili za 28.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 4.000 . pogledajte sada kapitalni gubitak. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. priliv je bio 26. Posto je sredstvo novo.000 i imamo negativan neto novcani tok 22. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени.000.000.000= 58.000 • .000.000 . Na pocetku je bila 104.000 a odliv od ulaganja 28. Znaci kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak.objasnite ili kako utvrdjujete neto novcani tok iz poslovne aktivnosti.000 218.000. nasa odluka je bila da izvrsimo prodaju imovine. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.000. Готовина од осталих прихода 10.000 • Прилив готовине 294. Priliv je 2. za koliko je povecana emisiona premija.000 zato sto smo za toliko prodali. Sta smo jos imali? Imali smo dividede i dugorocne kredite koji su se smanjili.16.. direktna ili indirekta? Hocu da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povecan za 6. jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. Na to treba da dodamo gotovinu na pocetku perioda. zasto 6.000 135 . kolika je gotovina na kraju? 20.000.000=16. • 1.

10. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20.тако да је стварни прилив 2.000. Емисија нових акција 28. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.000 + (-6. позиције претколона Токови готовине из пословне активности Приливи од продаје производа294.000 Izvestaj o tokovima gotovine Рб. 13.22. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. . 6. 8.000 Укупни одливи из пословне активности Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања Прилив по основу продаје дуг.000 активности Одливи на име осталих 6.000 54.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000 50. 7.000 Приливи из осталих 10.000) = 26.000 пословних активности Одливи на име пореза 26..000 12.000 активности Укупни приливи из пословне активности Одливи из пословне 218. 5.000 9.• 3.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.000 250. 136 . Куповина сталне имовине = 28.000.000 Отплата дугорочног кредита -50.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.000 Обрачун одлива 1. 4. 304. Исплата дивиденди 12. 1.000 имовине Нето готовински ток из инвестирања Токови готовине из финансирања Емисија нових акција 26.000 улагања Одлив за куповину сталне -28. 6. при продаји је остварен капитални губитак од 4. 11. 2.000.000 Главна кол. 3.

000 I ima jos jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva .000 118.14. Нето ток готовине (8+11+15) 17. ali o gotovinskim tokovima pruza mnogo manje informacija nego direktna metoda.000 18. Емисиона премија 40.000 15.2004.000 20.000 24. Indirektna metoda polazi od neto dobitka. a direktna metoda od prihoda od prodaje. ali se u njemu navodi da je pozeljna primena direktna metoda. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potrazivanja. a ona prva je aktiva….000 3. Дугорочне обавезе 50.36. Jer su u rezultat.000 106.000 20. Обавезе за порез 14. a isplate po osnovu njih ce nastati u nekom narednom obracunskom periodu. Da li se za iznos 137 .000 . kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. Primer za izradu izvestaja o novcanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom.000 5. Njena je sustina da se izvrsi konvertovanje tokova rentabiliteta u gotovinske tokove. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1.000 Обавезе 4. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga cesce koristi. Ako se podje od neto dobitka da bi se doslo do neto gotovine moraju se izvrsiti odredjene korekcije koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv gotovine.000 Укупно трајни капитал 166. Акцијски капитал – редовне 24.000 6.000 12.000 ПАСИВА 234.000 акције 2. Troskovi rezervisanja koji kada ih formiramo povecavamo rashode.000 20. Задржана добит 102. Текуће обавезе према 28.000 16. Kod nas se koristi direktna metoda.000 Ü Укупно обавезе 68.000 добављачима 7. Готовина на крају периода . saglasno Nacelu nastanka poslovnog dogadjaja. резервисања 26. Готовина на почетку периода 18. MRS 7 koji se bavi Izvestajem o novcanim tokovima dopusta primenu i jedne i druge metode.36. 3.000 21.12. Amortizacija 2.000 80. u neto dobitak. Нето готовински ток из финансирања 16. su ukljuceni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeca ili da li ce uopste izazvati odliv gotovine u datom obracunskom periodu kao na primer: 1.000 224. Исплата дивиденди -12.

za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Kod dobavljaca je doslo do povecanja obaveza za 4000 i to je povecalo prilive gotovine jer su isplate nize od rashoda koji nije u celini placen. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. je bila 22000. jer svaki rast aktive znaci odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Znaci promene na dugorocnim i kratkorocnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti.. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odrazava se preko promene visine obaveza ili potrazivanja. Kod banaka je isto. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. investicione ili finansijske aktivnosti. Korigovati znaci ili povecati ili smanjiti. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povecati iznos gotovine. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog naseg BS i posli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasnickih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. Ako raste pasiva ili imamo povecanje priliva ili rast obaveza npr. a naplate ce uslediti kasnije. a isplate ce biti u narednim obracunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. Oba priliva pripadaju prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. Dugoracne HOV. Zatim smanjujemo za povecanje pozicija Aktive. Kada se one povecavaju doslo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljacima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povecanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. Kada se knjizi kursna razlika ako je negativna povecavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi.kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Znaci iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj nacin. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. a tu nabavku cemo tretirati kao odliv. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak 138 . Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Korigovanje se vrsi tako sto neto dobitak povecamo za sva povecanja pasive. Kursna razlika se iskljucivo vezuje za potrazivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. Imamo i obaveze za dugorocni kredit. tako da je emisinona premija je povecana za 20000. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. znaci odliva. god. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. Kupili smo masinu za 28000 doslo je do povecanja A. I obrnuto svako smanjenje A je priliv a svako smanjenje P odliv. a povecanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu placeni i odlivi su manji. jer su povecanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. znaci podatke za dve uporedne godine. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. Imamo sada negotovinsku A. a nominalna vrednost za 6000.

jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogucava da se bar priblizno prate i vide oscilacije obima sredstava. sto znaci da na 1 din. U nasem primeru je ovaj pokazatelj 1. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. Na svaki dinar ulozenih sredstava se ostvaruje 23. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenoscu tog dobitka neto gotovinom. jer je se povecala A. 1.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Imali smo povecanje potrazivanja od kupaca koje se tretira kao odliv. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje mozemo li mi to platiti. Neto dobitak se povecava za sva povecanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P. 3.Kada smo izracunali iznos neto novcanog toka mozemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspesnosti preduzeca. U nasem primeru je ovaj pokazatalj 17. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. Pored ovih pokazatelja postoji jos jedan. 2. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti. Izvestaj o novcanim tokovima dobija na znacaju i sve vise ce se odluke donositi na bazi njega. neto dobitak je 34 000. Izvestaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. 139 . Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. iz poslovne aktivnosti. a smanjuje za povecanje pozicija A i smanjenja pozicija P.U imeniocu se mogu naci neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeca posle oporezivanja.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti.Imali smo smanjenje zaliha sto znaci da su rashodi veci nego sto je bilo placanje. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplacen.. koji se sve cesce koristi. potrosili smo nesto sto je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. sto znaci da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17. vec se on mora i naplatiti. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeca. Na kraju zapamtiti PRAVILO.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo sto je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji mozemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom.5 . dobiti preduzece generise 1.Treci pokazatelj koji mozemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /prosecna ukupna sredstva Prosecna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na pocetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva.58 din. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moze se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. koji se dobija kao odnos Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. Drugi pokazatelj koji se moze koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje.

koja ce im uz najnize troskove pruziti usluge koje su im potrebne. poveriocima. otplatili smo dugorocni kredit od 50 000. Kako smo trosili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. posebno osiguravajucih kompanija doneo poseban standard. izvestaja. Specificnosti fin. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuceno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izvestaja banaka. Svako preduzece i svako od nas pojedinacno odredjene poslove obavlja preko banaka. izvestavanja banaka uslovljene su specificnoscu operacija ili poslova kojima se banke bave. jer MRS 1 i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. vlasnicima. a zadatak banke je da privuce sto je moguce veci broj dobrih komitenata. izvestaja preduzeca. To su sve informacije koje zeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeca. Ne uciti rezerve uslovljene koriscenjem poreskih olaksica.Neto gotovina koju preduzece ima se moze koristiti ili za nova ulaganja ili za razduzenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. sada Odbor za standarde finansijskog izvestavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. kako treba da bude izvrseno rasclanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. privredom i drzavom. Nekada je drzava odredjivala preko koje ce se banke raditi. Odluke koje svaki pojedinacni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. jer banke posluju sa stanovnistvom. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je rec o bankama. Privreda svoja placanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. jer ih nas zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. Izvestaji banaka imaju veoma sirok krug korisnika. izvestaji banaka. Tesko je ocekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. Pojedinacni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi.koje vlasnici 140 . sposobnost banke da se odrzi na dugi rok. koji je smanjio nasa pocetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. u najboljem mogucem svetlu preko finansijskih izvestaja. Banke nisu servis privrede. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. Te potrebe za informacijama su drugacije nego kada se radi o koriscenju fin. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski polozaj preduzeca. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. vec time kako treba da izgladaju fin. a na kraju negativan NNT od 4 000. Privreda i banke imaju zajednicke interese i kroz realizaciju tih zajednickih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeca i banaka. visinu dividendi koje ce dobiti. Znaci on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izvestaje banaka. a danas svako preduzece bira banku ciji ce komitent biti. ali ovde zbog specificnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka . Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za racunovodstvene standarde. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. Finansijsko izvestavanje banaka Vrsi se po pravilima koja vaze za izvestavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Oni zele da ocene sigurnost svog uloga u banku. odredjuju pravila koja se odnose na sve. tacno je da banke pruzaju usluge privrede. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvecaju sredstva koje su njihovi vlasnici ulozili u njih kao i kod preduzeca. a korisnici tih izvestaja pokusavaju na bazi u njima sadrzanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe sto se tice finansijskih izvestaja. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. Sto se tice specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. ali i pojedinacne korisnike.

Zato je vazno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Svakom je vazno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. ali ono sto se moze uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izlozena. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moze omoguciti povlacenje njihovih depozita (ako nisu oroceni). nema odrzanja preduzeca na dugi rok ako nisu likvidna. sistema zemlje. Ako firma otvori racun kod neke banke i drzi novac na tom racunu. Banka radi sa tudjim novcem. Pri cemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. na 8 dana.da u svom poslovanju ne pravi troskove koje ne moze pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je racun banke blokiran ) banka ne postoji ako je njen racun blokiran. Prvo nas zanima da li banka moze da vrati depozite koje je prikupila kad god to traze deponenti i moze li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Napred je pomenuto da u fin.. utvrditi stepen te izlozenosti i pronaci instrumente kojima ce se ti rizici otkloniti. 3. jer propast jedne velike ili vise manjih banaka moze ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viskove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. znaci citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopste imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. kod nas Narodna banka Srbije.. Banka radi tudjim novcem. ali je poslovni rizik preduzeca manji i broj rizika je manji. a deponenti banke su pojedinci i preduzeca. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susrecu. mesecno. Jedan od vaznih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. tromesecno.da vodi racuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. ali kod banaka ne moze se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. izvestava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Jako je malo ucesce sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke.ocekuju. Iako je odrzanje likvidnosti uslov odzanja preduzeca. odnosno onemoguciti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. Veoma je znacajan uticaj poslovnih banaka na odrzanje stabilnosti fin. ona ocekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog racuna prebaci novac na 141 . izvestajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. vracanje svojih obaveza o roku i placanje kamate. Rizici kojima su banke izlozene Rizik likvidnosti je rizik da banka nece biti u mogucnosti da izmiri svoje obaveze. jer Centralna banka zeli da proceni kada je izlozenost poslovnih banaka rizicima takva da nece moci da podnese. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izlozenosti banaka rizicima. Ti izvestaji mogu biti: dnevni. Osnovni smisao upravljanja bankom je drzanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izlozena. I preduzeca su izlozena rizicima. moraju odrzavati odredjeni iznos novcanog kapitala. izvestajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. vec i obaveze prema deponentima. Ona vrsi tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). Banka koja ne moze da vrati novac ne treba da postoji. 2. Propast banke ugrozava egzistenciju pojedinaca ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. Sada cemo govoriti o onim fin. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka.da plasira sredstva tako da moze uvek da ih naplati.

potrosacki krediti).racun nekog drugog banka to moze izvrsiti. Da je depozit preduzecu uvek dostupan. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trzisni rizik. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da ce joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeca u punom iznosu. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi doslo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate.. medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. kao kod nas nove banke Raiffeisen. pa bi se u krajnjem slucaju moglo desiti da na izvore placa vecu kamatu nego sto naplacuje na svoje plasmane. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. vec njome finansiraju potrosnju stanovnistva (kes. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. Potreba za bankarskim uslugama postoji. Znaci likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlacenja depozita i u pogledu placanja obaveza poveriocima. odnosno kreditni rizik kome je banka izlozena. Trzisni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trzistu. ali je vazno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. Kamatni rizik bi npr. jer je ona pozajmila tudji novac. evrima. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. HVB. Sredstva stanovnistva su se usmerila prema tim bankama. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. Ovome jos treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. Pojava novih je izlozila stare banke trzinom riziku. 142 . Banka se mora ponasati tako da nijedna nova banka ne moze ugroziti njenu poziciju. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im jos nije vratio. Ako joj njeni duznici ne vracaju pare kako ce ona biti u mogucnosti da vrati svoje obaveze i da omoguci povlacenje depozita svojim komitentima. Ako se pojavi nova banka. inflacijom. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. Volks itd.. jer se menja kurs ostalih valuta. likvidnost. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnotezenu deviznu poziciju. Banka na orocene depozite i kredite od drugih fin. nije svejedno ko su joj poverioci i kaje su rocnosti krediti koje je uzela. Banka nastoji da njena devizna A bude veca od devizne P. institucija placa kamatu (pasivna kamata). Cak i kada bi bio miran kurs. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Ti iznosi pokazuju koliko je od potrazivanja nenaplativo. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. Izlozenost kreditnom riziku se moze videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potrazivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplacena potrazivanja. kog roka dospeca su da bi procenila da li postoji rizik neplacanja. U slucaju da deponent zeli da povuce svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaze da nema novac. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izlozena valutnom riziku. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. jer banci nije svejedno ko su joj deponenti. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trzisnog rizika. To zavisi od nacina njenog rada odnos sa klijentima. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugrozavaju rentabilnost i likvidnost banke. solventnost.jer je to njena zarada. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Banka ima potrazivanja i obaveze u dolarima. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude sto veca. postojao bi valutni rizik. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domace koristi i stranu valutu. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potrazivanja postojace valutni rizik. Postoje kratka i duga devizna pozicija. One su pokusale da privuku sredstva stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domacim bankama usled problema sa starom deviznom stednjom. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. informaciona osnova. Ona naplacuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrzanja likvidnosti. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo.

isto vazi i za rashode.. ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u racunovodstvenim politikama banke. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvrsene procene gubitaka da ne bi doslo do manipulisanja rezultatom banke. instrumentima.Finansijski izvestaji banaka treba da pruze osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinacno.. Sve dok komitent uredno izvrsava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. izvestaja se nece moci saznati sta uprava banke radi na kontroli tih rizika. zbog nenaplativih potrazivanja. promene u visini depozita. Ako se to dogodi tada ce potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. ako se trgovalo HOV morace se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. ali zbog dalekog roka dospeca treba formirati rezervu iz dobitka za svaki slucaj. Vaze svi standardi kao i za preduzeca samo se neki vise primenjuju od drugih. promene u broju komitenata. Prosli puta sam bar probala da vam objasnim zbog cega je vazno da finansijsko izvestavanje banaka bude uredjeno na nacin koji odgovara specificnim aktivnostima koje banka sprovodi I posebnom znacaju koje banke kao 143 .-. ali to je rezerva a ne rezervisanje. Obaveze su posebno vezne npr. ali to nije neophodno. Ako postoji opsti finansijski rizik. koliki je neto prihod od kamate.. I MRS 18 Prihodi vazi za banke. za banke MRS 16 je primenljiv ali ima mnogo manje znacaja nego za preduzeca. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje. Videce se gub.. na koji nacin je izvrseno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. izvestaja. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav nacin da ispunjavaju zahteve sadrzane u MRS i to kada je rec o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeca vaze i za banke. Potencijalna obaveza je ona ciji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u buducnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke.Znaci stigli smo do bilansa uspeha. Za razumevanje izlozenosti banke bilo kom riziku nece biti dovoljno samo posedovanje fin.. Ovo je jako vazno. U vezi sa racunovodstvenim politikama mora se jos objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). Racunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da ce nastati. Banka moze .a ne mora trgovati HOV. Na osnovu izvestaja banke svaki korisnik treba da bude u mogucnosti da proceni bilo koji rizik.. Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Tada ce banka morati da plati umesto svoga komitenta.. MRS 23 koji se bavi kamatama (troskovima pozajmljivanja).-. a Centralna banka ipak trazi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opste rezerve. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da cine vise od 20% njene ukupne A. Mora postojati racunovodstvena politika koja je primenljivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da ce biti naplacena. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike. Banka da garanciju i naplacuje je. Ona moze istupati na berzi uz posebno ovlascenje. Ali iz fin.. Ta rezervase tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. Ako Centralna banka kaze da su nasi plasmani dobri. vec i da uprava banke obrazlozi na koji nacin upravlja i kontrolise te rizike. Sto se tice prezentacije izvestaja relevantan je MRS 30. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. odnos izmedju prosecne A i P kamatne stope. . Zato uprava preduzeca mora da objasni mehanizme kojima drzi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izlozena. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima. onda ne postoji rezervisanje. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama.. kako su procenjivani plasmani u HOV. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu masine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da ce ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Stvarna obaveza se mora iskazati u B. ali posto imamo poseban standard za banke uvek ce se dati prednost resenju datom u MRS 30. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. Jeste MRS 1 opsti. U ovom slucaju dok se ne dogodi nesto zbog cega komitent nece biti u mogucnosti da izmiruje svoje obaveze.

dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz trgovine HoV.zatim dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz plasmana u HoV.pa odmah potom rashodi od kamata I slicni rashodi.gubici po zajmovima I avansima.iza toga ide pozicija koja govori(znaci ovo nije bilansna shema.zatim drugi poslovni prihodi. I sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata I slicni prihodi.razlika izmedju tih dobitaka I gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. primetite da ovde imate bruto princip. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8.U nasem bilansu uspeha uvazavajuci malopre navedene zahteve u standardu 30 .vec samo spisak informacija koje bu mora da sadrzi. Prihodima od kamata i sličnim prihodima 2. Prihodima od naknada i provizija 5.rashodi od kamata.I dobitak po osnovu nakanada I 144 .tj.a ovde kaze dobici umanjeni za gubitke.znaci primenjuje se neto princip.a ovi dobici I gubici su oni koji nastaju po osnovu drzanja HoV. Bilans uspeha Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: 1. Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 7. opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrzi: Informacije o prihodima.finansijske institucije imaju po finansijski a time I ukupni privredni sistem zemlje.I secate da se u finanasijskim izvestajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja(posledice po imovinu) koje su izvrsene u toku nekog obracunskog perioda. kroz njihov redosled pokusava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specificnih aktivnosti. opsti operativni troskovi. opštim administrativnim rashodima i 11.Kako su sada ove informacije cije se objavljivanje trazi upakovane u nas bilans uspeha.zatim imamo prihode od naknada. kao prvu poziciju imate prihode od kamata.Ja cu prvo pricati o bilansu uspeha a potom o bilansu stanja. kako bilans uspeha nasih banaka izgleda.zatim opsti administrativni. Rashodima od naknada i provizija 6. posebno prihodi od naknada I provizija. Prihodima od dividendi 4.jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti a ne po istorijskom trosku.iza toga idu rashodi od kamata. drugim poslovnim prihodima 9.Danas cemo govoriti o tome kako ti izvestaji izgledaju i ja cu pokusati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izvestaja. gubicima po zajmovima i avansima 10. Rashodima od kamata i sličnim rashodima 3.znaci vi ste trgovali I ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom.Uvek je finansijski izvestaj odraz onoga sto firma radi. ovo su realizovani dobici I gubici.pogledajte prihodi od kamata.znaci ako je visa vi imate dobitak a ako je niza imate gubitak. na dan bilansa ona je jos u vasoj svojini ali je njena trzisna vrednost ili niza ili visa od one po kojoj vi tu hartije vodite u vasim knjigama.rashode od naknada.dobitak po osnovu kamata moze se zvati jos I neto prihod od kamata(mada je po meni dobitak sasvim odgovarajuci naziv).znaci koja je razlika iz ova dva.potom rashodi od naknada I provizija.mi cemo posle videti kako je ovaj zahtev uvazio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi.Sta su gubici po zajmovima I avansima?To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita I plasmana.Kako izgleda nas bilans uspeha?Znaci to je minimum koji mora biti objavljen.kroz sadrzinu pozicija.znaci vi drzite HoV .znaci zahteva se apsolutno objavljivanje toga.

Dobit posle oporezivanja ( dobit za raspodelu ) Sada cemo malo da o ovim pozicijama popricamo. odnosno neto vanredni gubitak).to su pojedinacni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potrazivanja. a ako su veci vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. od cega zavisi ?ne zavisi samo od visine kamatne stope. Koja kamata je prihod banke ? aktivna. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja. naknada I provizija kao I dividendi budu objavljeni posebno. to je onaj segment redovnog rezultata. Ovo je sadrzina bilansa uspeha koji se sastavlja u nasim bankama. okrnjenog bruto principa I neto principa.A zasto se do ovde postuje bruto princip? Zato sto su ovo osnovni prihodi I rashodi banke I zbog toga se insistira da bude objavljen podatak I o visini prihoda I o visini rashoda. Kako cete proceniti. ona uspeva da njene aaktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa I ne samo to! visina prihoda od kamata.a ako su negativne kursne razlike vece imacete neto rashod od kursnih razlika. to je kamata koja se zaracunava na plasmane I kredite koje banka daje. Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika I neto rashodi zavisno od toga sta je vece. ako je ovaj dobitak visok. jel se secate toga da dobitask moze biti integrisan u bilans stanja. Zasto je vazna visina neto kamate? Secate se da sam vam. kada sam vam govorila o rizicima.dakle za ove prihode I rashode nije dopustena primena neto principa. iz cega zakljucujemo da se kod integrisanja dobitka. jer poslovanje banke izaziva rashode . kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontrolise kamatni rizik. primenjuje okrnjeni bruto princip. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope I od obima sredstavakoja su plasirana.ostali poslovni rashodi.jer se u ove naknade ukljucuju I provizije.banka mora ostvariti prihod iz koga ce moci da pokrije te svoje rashode.Ako su veci vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode.provizija. vi mozete imati puno para kao banka.zatim imate I prihode od promene vrednosti imovine I obaveza I rashode od promene vrednosti imovine I obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imacete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine I ovo ce biti iskazano u okviru ovih pozicija) I imate dobitak iz redovnog poslovanja. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuce godine kroz dve pozicije: 1. do ovde se postuje bruto princip. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja I oopsti administrativni rashodi (opsti troskovi poslovanja .zatim imamo prihode od dividendi I ucesca. Porez na dobit 2. sta cete reci. kod nas. sabiranjem poslovnog rezultata I neto vanrednih prihoda. gubici koje je imala na prodaji HOV . Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. vrlo cesto cete sresti taj termin kod nas ). iza toga imate samo vanredne prihode I vanredne rashode. I dobit nakon oporezivanja. bez prebijanja ( primena bruto principa ). ako nisu plasirane .a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa I plasmana. Sta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. visina poreske obaveze.znaci pozitivne I negativne kursne razlike se saldiraju. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke I ocenjujete njenu sposobnost da 145 . I rezervisanja. ako vam pare stoje na racunu.znaci tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit ( dobit pre oporezivanja ) . Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. nakon toga ide izracunati porez na dobit I nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja. operativni rashodi. Sta je ovo neto vanredni prihod I neto vanredni rashod?( bilo bi bolje da se kaze neto vanredni dobitak. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi I provizije .a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potrazivanja a cija se visina utvrdjuje procenom.ostale poslovne prihode I nakon toga idu rashodi. nema prihoda od kamate. odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz postovanje bruto principa. pa ako su pozitivne vece imate neto prihod od kursnih razlika. rekla da je jedan od rizika kome je izlosena banka kamatni rizik. A sta su glavni rashodi ? to su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka placa na depozite I na uzete kredite ).znaci neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti.a tamo gde vrsite procenu idete na rezervisanja.

smatralo se da u banke kod kojih drzava drzi svoje depozite (budzetska sredstva. radimo menjacke poslove I po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. naravno. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vazno I na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaze (a to cete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoc drzave. Banke se smatraju jako dobrim. jer je rec o velikim sredstvimza na koja je banka po pravilu placala kamatu koja je bila niza od tekuce. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drzave. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vazna. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je placala na depozite drzave I zato je vazno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. znaci koliko je usluga banka pruzila. vi znate da su pre formiranja trezora a I sada jos uvek depoziti drzave bili locirani kod vrlo odredjenog I vrlo malog broja banaka. koja se ogleda u tome da vam drzava da odredjene depozite da drzite. koliki su rashodi po tom osnovu I koliki dobitak ostvaruje. Znaci. banka moze snizenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveca. osim toga. iskazujete u bilansu uspeha samo. kupujemo odredjenu valutu. uzeti krediti ) . Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drzavne pare. ne! zanima me uspeh! a on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka.Znaci prosto se uprava banke zeli naterati . I vi je morate platiti. vama tece pasivna kamata. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veca. zato sto onog trenutka kad neko u vladi odluci da povuce depozite banka moze biti dovedena u ozbiljnu situaciju ito u pogledu likvidnosti I u pogledu rentabiliteta. ona ce onda privuci komitente I broj pruzenih usluga ce rasti. I ako su nize cene usluga. I zato visina ovog priihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. da pruzi veci broj usluga I da ukupan prihod od kamata bude visi. trzisne kamate. Ako imate depozite vi morate placati kamatu (oroceni depoziti. objavite koliko para drzite od drzave I nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveci deo vase dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujuci tome sto placate na depozite manje kamate nego sto placaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drzavu kao deponenta. koliko banka ima klijenata. Naravno. kao instrument svog ponasanja na trzistu . obim zaposlenosti banke. sta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim sto plasira sredstva? Ona pruza citav niz usluga svojim klijentima .kontrolise kamatni rizik.To je velika stvar. koliko usluga njima pruzi I koliko prihoda po osnovu toga ostvari. ako spusti malo naknade za usluge. znaci kamate koja se placa na ostale depozite. rashodi postoje. sada tu postoji podrucje za politiku banke. to se vidi preko visine prihoda od naknada. ukupan prihod od naknada moze biti veliki.po osnovu tih usluga ona naplacuje naknade. ili njenih agencija na koje se placa kamata koja je niza od tekuce. sredstva fondova) u povlascenom polozaju . naravno ona I koristi naknade drugih banaka. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to nasi prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podrucju. zato je taj pokaxatelj vazan I to je razlog zbog cega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda I rashoda po osnovu kamata. trzisne kamate. prodajemo je. jer znaci sta vas zanima? Zasto se ovde dopusta neto osnova? Pa mene zanima da li smo HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. drzanje depozita drzave vezano je sa znacajnim rizicima. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje cete pokriti pasivnu kamatu I jos ce vam ostati dobitak kao vasa zarada. trgujemo I stranim valutama. tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo cesto kao instrument konkurencije. a kada se sastavlja bilans uspeha da 146 . dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veci od rashoda po osnovu naknada da ona cak moze makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda I rashoda po osnovu naknada. Prodaja HOV moze dovesti do ostvarenja dobitaka I gubitaka I o njima se izvestava na neto osnovi. ali prihodi od naknada. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. da se izracuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga nizi. Znaci. Sta govore naknade.

gotovinski ekvivalenti. ali svi viskovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor.jer to su kratkorocna potrazivanja. plasmani .depozite kod narodne banke. mi smo kod preduzeca imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. Zatim. Bilans stanja Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno sta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaci kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka.se objavi kolike su ustede zbog toga sto se oplacaju nize kamate na ove depozite nego sto je to uobicajeno.gotovina.kratkorocne HOV .koliki su drugi depoziti na novcanom trzistu. krediti I avansi dati drugim bankama. po standardu 7 sredstvo koje se moze pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku I kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti.pa plasmani bankama.depoziti kod narodne banke. znaci ovo nisu sve pozicije koje sadrzi bilans stanja ali su pozicije koje moraju u bilansu stanje biti odvojeno objavljene . Naravno.zatim tek idu potrazivanja za kamate I naknade. Banka radi novcima. koji su iznosi koji se duguju deponentima. ima naravno nesto gotovine I u svojim blagajnama.mi zelimo da iz ovog bilansaodmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze I zato na prvom mestu unosimo gotovinu I gotovinske ekvivalente. sertifikati o depozitu. ovo su ustvari ekvivalenti gotovine. znaci ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju I smatraju se ekvivalentima gotovine. plasmani u HOV.plasmani klijentima. zatim ucesca u kapitalu I ostale HOV 147 . odnosno u trezoru centralne banke. Znaci.HOV I drugi plasmani kojima se trguje. ovde prvo ide gotovina I gotovinski ekvivalenti I to je sasvim normalno imajuci u vidu da govorimo o bilansu banke. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novcanom trzistu. zatim drzavne I druge HOV koje se drze radi prodaje . zajmovi I avansi dati komitentima .HOV namenjene prodaji.koje mozemo izjednaciti kao da imamo gotovinu. Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka Aktiva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NB Potraživanja za kamate i naknade Plasmani bankama Plasmani klijentima HOV i drugi plasmani kojima se trguje Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Ostala sredstva i AVR Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrzane u nasem bilansu stanja.osim toga prosli puta sam vam pricala o vaznosti likvidnosti I solventnosti banke. gde banka drzi gotovinu? Na racunima kod centralne banke.to je ono sto predstavlja imovinu sa kojom banka radi. ali su date odredjenim redom. Sta prvo mozete primetiti? Pogledajte aktivu. koliko iznose blagajnicki zapisi I druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeca klasifikovana je po stepenu opadajuce likvidnosti. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. promisorne note I druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. menicne HOV) I druga pozajmljena sredstva.

Sada imamo jednu novu poziciju.to su kratkorocne HOV. putem odobrenih kredita. naravno. Ti softveri nisu jeftini I predstavljaju nematerijalno ulaganje kod vecine banaka. da ih delimo na HOV kojima se trguje. Dakle. naravno zgrade ovde uvek nose znacajna sredstva.Ucesce osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano I to nije slucajno ! dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama.vrlo cesto imaju istu rocnost. mogu imati i ucesca u kapitalu nekih drugih banaka. Osnovna sredstva. Ostala sredstva I AVR Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. budu dobro opremljene. ali su raspolozive za prodaju.stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija.Plasmani bankama na strani aktive I videcete depoziti banaka na strani pasive treba da pokazu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. to su one HOV koje se nalaze u okviru dugorocne imovine ko finansijsii plasman I prestavljaju dugorocnu rezervu likvidnosti. Sta imamo od masina?masinu za brojanje gotovine. O ucescima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam.jos jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rasclanjavanje vrsi prema roku dospeca. Banka je osnovana zato da radi sa parama a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti ucesca koje ona ima u nekom preduzecu. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se uklope.svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci.raspolozive za prodaju. karticarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. ucesce u kapitalu banaka moze se smatrati pozeljnim.osnovna sredstva. jedino nemamo masine. AVR koja imaju potpuno istu sadrzinu kao I ta pozicija kod preduzeca.ostala sredstva I AVR I odlozena poreska sredstva. da potom kada vrednost akcija tih preduzeca poraste izvrsi njihovo otudjenje I da na taj nacin izvuce sredstva koja je u takva preduzeca ulozila. banka nema dugorocni interes da poseduje ucesce u preduzecima. ali to je prosto bio verovatno jedini nacin da ona izvuce sredstva koja je u takvo preduzece vec ulozila.namenjene prodaji u roku od 12 meseci I na HOV koje su raspolozive za prodaju. dakle u kojoj meri je ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drzi kod drugih banaka ali I iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka I to je razlog zbog cega se insistira na podvojenom iskazivanju I plasmana I depozita koji se odnose na druge banke.mislim da bi mozda trebalo objasniti zasto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentim. Standard 12 bavi se 148 . nase banke imaju ucesca u kapitalu nekih preduzeca. Nematerijalna ulaganja kod banaka Sta mislite sta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videcete da se tu najcesce kao nematerijalno ulaganje navodi softver. koji banke koriste za pruzanje usluga klijentima. to su jedine masine.elektronsko bankarstvo. A kada je rec o ucescima u preduzecima to su po pravilu samo ucesca koja banka privremeno poseduje i cije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time sto je banka morala neka svoja potrazivanja koja nije mogla da naplati od preduzeca da konvertuje u ucesca I da sticanjem ucesca I prava uticaja (odnosno mogucnosti uticaja ) pokusa da ta preduzeca uvede u zonu rentabiliteta. Zasto se razdvajaju ove HOV? . Ovo je pozicija koja je nova . koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tice se primene standarda 12.pa onda idu nematerijalna ulaganja. odlozeno poresko sredstvo. tu je potpuno isto kao kod preduzeca. pogotovo ako je rec o dobrim bankama na koje mi zelimo da ostvarimo uticaj da bismo unapredili sopstveno poslovanje. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaci da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. da budu sigurne. znaci da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose vise od 20%. Hajde sada malo da neke…sadrzina vecine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao masine. I jedno I drugosu plasmani. ali inicijalno. dakle mogu biti prodate. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. ali zato imamo automobile. ipak se insistira da plasmani koje drzimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata(klijenata).

Sta ce biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu pocinju da padaju. Poreski bilans se sastavlja premna poreskim propisima I ima zadatakda pokaze visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. a ovi u poreskom ostaju isti.finansijskim izvestavanjem o porezu na dobit. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. a u drugom ne. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS I izabranim racunovodstvenim politikama sa namerom da iskazemo dobit koja moze biti predmet raspodele. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit I poreza na oporezivu dobit bice stalne prirode. znaci sada ce otpis u poreskom biti veci nego sto je u poslovnom bilansu. odnosno jer su razliciti ciljevi koje ovi finansijski izvestaji imaju.Ne bi bilo problema ako biste na isti nacin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trosak I u poreskom I u poslovnom bilansu.a u poreskom bilansu raspored radite na drugi nacin javice se privremena razlika. Kada prodje pet godina I kada pogledate ukupno koliki je rashod. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa. Znaci kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu cete iskazati prihode od dividendi I to ce podici visinu vase dobiti. Znaci kada kupite osnovno sredstvo I morate ga otpisati. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake. I to znaci da bi ste vi kada primenite 10% izracunali porez koji ce biti veci nego sto bi bio kada biste obracunali po poreskom bilansu . Kad obracunate porez platicete vise nego sto biste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode I mogu biti privremene. razlicita su pravila I razlicita je visina dobiti. Ponovicu. ali ce biti na razlicit nacin rasporedjeni na pojedine obracunske periode. naravno da ce onda dobit biti niza I da ce obracunati porez biti nizi. posto ste platili porez koji je veci. u njemu nema prihoda od dividende.a vi se opredelite(saglasno standardu38)da vasa nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. I to ce tako biti u prvim godinama. jer u poreskom bilansu kaze se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi Ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Prema tom standardu u finansijskim izvestajima I preduzeca I banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu I visine poreza koje bi preduzece platilo ako bi osnovicu za oporezivanje cinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeca. Znaci trgovacki poreski propisi kazu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Ova razlika koja je na pocetku bila. Druga vrsta razlika koja ce se naci ovde zove se privremena razlika . Znaci posmatrano za pet godina. linearni. oni su jednaki.ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vrsite na jedan nacin. znaci standard 12 zahteva da se u finansijskim izvestajima iskazu razlike koje postoje izmedjuvisine poreza koji se utvrdi tako sto poresku stopu(kod nas 10% ) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu I poreza koji biste izracunali ako biste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaci do pojave stalne razlike doci ce ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. ako je vek trajanja pet godina. Znaci poreske razlike koje postoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu I visine poreza koji bi bio obracunat ako bismo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. koji je iznos koji ce biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost . znaci uvek ce vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veci porez po poslovnom u odnosu na porez po oporezivom bilansu. 149 . Da li znate zasto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaci vi kada sastavljate poreski bilans. I to je stalna razlika.Primera radi.ako poreski propisi kazu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno. posto je ovde rezultat bio nizi(vi ste uporedjujuci porez po poslovnom I po poreskom bilansu platili vise nego sto biste platili da je bio poslovni bilans)to je vase odlozeno poresko sredstvo. odnosno banke. Posto su ciljevi razliciti. kojice u svojoj ukupnosti biti jednaki I u poslovnom I u poreskom bilansu. vi cete nabavnu vrednost morati I kroz jedan I kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obicno.Sta ce biti?U pocetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu bice veci I dobit ce biti niza nego sto ce biti rashod u poreskom bilansu I prema tome dobit koju cete iskazati u poreskom bilansu ce biti veca od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. one su razlicite jer su razlicita pravila po kojima se ovi finansijski izvestaji sastavljaju.

obaveze iz dobiti. a ako platim manje nego sto bi trebalo po poslovnom bilansu.) Pasiva Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital Imamo prvo obaveze prema bankama. odlozena poreska sredstva. potom rezervisanja. obaveze po osnovu hartija od vrednosti. potom 150 . dolazi do anuliranja. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti čiji je emitent banka. Posto sam platio vise to je kao da sam drzavi nesto unapred dao I to je moje odlozeno poresko sredstvo. Znači aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine I idete prema osnovnim sredstvima. Drugi čas Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka.Platili smo vise nego da je osnovica poreski bilans. koliko bi ja platio da je ovo osnovica? Znaci. znači prema opadajućem stepenu likvidnosti. ukupan iznos obaveza I nakon toga ide kapital banke. jer cete placati manje nego sto biste platili da je osnovica poslovni bilans. znači to je pozicija koja odgovara poziciji odložena poreska sredstva. Vas zanima. obaveze iz poslovanja. Dakle.znaci pokazuje razlike koje postoje zbog toga sto je placeni porez prema poreskom bilansu veci od poreza koji biste platili da je osnovica bio poslovni bilans(poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Znaci odlozena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu placen vise nego sto bi bio porez placen prema poslovnom bilansu. onda ja imam odlozenu poresku obavezu koja ce se pojaviti na strani pasive. platio bih manje. okretanja tih razlika. bilo da emituje obveznice znači to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti. I ova pozicija. (Ima dosta pa se nažalost ne vidi. Znači bilo da emituje blagajničke zapise. A onda ce se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu . budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odlozenu poresku obavezu. to bi bilo otprilike pandam toj poziciji. onda ja znam da cu u nekom trenutku to morati da platim. obaveze prema klijentima. znači to je ono što bismo mi rekli dobavljači kod preduzeća. obaveze za kamate I naknade. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu I vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina I gotovinski ekvivalenti. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. odložene poreske obaveze.

ili imovine. a ovde imate u stvari salda. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva. odnosno plasmana niže. akcijski kapital. Zašto se odvojeno iskazuju: salda sa Centralnom bankom plasmani kod drugih banaka drugi plasmani na novčanom tržištu depoziti drugih banaka drugi depoziti na novčanom tržištu i ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti. da razmotrimo pitanje procsnjivanja. Znači u kom roku dospevaju plasmani. depoziti uzeti od ostalih klijenata I krediti koji su uzeti od banaka I klijenata. to piše. Plasmani kod drugih banaka. Važno nam je rok dospeća. Te dve pozicije odražavaju odnos između poslovne banke I Centralne banke. Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip. depoziti od drugih banaka odražavaju kao što Sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama I što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. I onda na dnu imate sopstveni kapital. znači u koja se ubrajaju dati krediti. potraživanja po osnovu plasmana. depoziti drugih banaka itd. znači stepen likvidnosti I priroda pozicije.potraživanje I da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteže I uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na. da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine I obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. plasmani kod drugih banaka. Ako je ovo bio izgled bilansa banke. rezerve I akumuliranu dobit. depoziti od banaka uzeti od drugih banaka. Videli ste na strani aktive imate plasmane I depozite banke kod Centalne banke. To je ovo što Sam vam sad rekla. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. u kom roku dospevaju naše obaveze. Znači. koji kriterijumi važili za klasifikaciju. dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive I pasive. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama. odnosno depoziti. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odražavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. zatim obaveze za kamate I naknade I na kraju imate rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza. znači to su zaduženja banke kod Centralne banke. Da se pozicije aktive I pasive iskazuju u svom punom iznosu. Znači veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita I datih kredita. stalnu I obrtnu ovde irelevantna. ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje I ulaganja u hartije od 151 . Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. U vezi sa ovako strukturiranom ili raščlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se. Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom.

Znači kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. U stvari fer vrednost treba izjednačiti sa tržišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema tržišnoj vrednosti. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obično možemo naplatiti manje. Šta to znači po dnevnim vrednostima. I onaj ko čita bilans banke ko radi analizu finansijskog položaja banke mora posebnu pažnju da posveti ovim potencijalnim obavezama. To nije slučaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Znači ako posedujete učešće. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da održi sopstvenu likvidnost. prema vrednosti na dan bilansa. Znači te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako važno da kad čitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja pažljivo proučite potencijalne obaveze. Dospelost imovine i obaveza banke Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine I obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Šta to znači to fer vrednost? Već jedanput Sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja između obaveštenih I voljnih strana. Znači ako se dogodi neko događaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bismo u tom trenutku. ako će naplaćeni iznos biti niži od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. I izloženost banke I riziku likvidnosti I valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu I dospećem obaveza.vrednosti koje su namenjeni prodaji vrednuju po fer vrednosti. Šta je potencijalna obaveza. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. Znači gde banka nema mogućnost da odredi rok dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta dužniku onda kada je dužnik u mogućnosti da obavezu izvrši. onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po nižoj vrednosti. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. Pričala Sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. To je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu. A potencijalna obaveza. ako posedujete akcije dužni ste da vrednovanje izvršite po. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi. a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to učili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje dužnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet. a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoložive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. Međutim hartije od vrednosti uobičajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. a šta znači dospeće imovine. Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Čim su rokovi otplate duži izloženost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. učešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po ekviti metodi ako je reč o značajnom učešću. Znači to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika.a da sama transakcija mora biti nezavisna. za taj plasman naplatili. to je obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Znači kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa 152 . Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine. za koje ne postoji aktivno tržište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje održavanje likvidnosti solventnosti banke I zato je jako važno da se procenjuje visina tih obaveze I da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Nešto na šta želim još da vam ukažem pažnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva I pasiva.

jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite I kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaračunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duže od 30 dana. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. jer preveliki je raspon između 1 i 5 godina. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. To je period koji tretirate kao rok dospeća. od 3 meseca do godine dana. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec tri meseca onda I obaveze moraju biti klasifikovane. orginalni period do dana otplate preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata. znači uspešnosti I efikasnosti banke. Dospeće za mesec dana. 3 meseca i godinu dana. od 1 do 5 godina I periodu dužem od 5 godina. Znači preostali orginalni period će biti dve godine. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. Da li banka preferira kratkoročne kredite ili dugoročne kredite? Da li plasira sredstva dugoročno ili kratkoročno? Koliko dugoročno koliko kratkoročno? I kakva je usklađenost između dugoročnih izvora I 153 . u roku do godine dana. Ovde je od 1 do 5. To su dva ključna pokazatelja koja trebaju da vam pokažu uspešnost uprave. šta ćete zaključiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Dospeće o orginalnom periodu otplate. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada imate pravo da obračunate kamatu. Onda će otplatni perid biti kraći od ugovorenog. Kako taj rok dospeća može biti iskazan? Rok dospeća može biti iskazan kao: • • • preostali rok do dana otplate. Znači na taj kredit vi morate prestati sa obračunavanjem kamate. Znači koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraživanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. Znači mi ne možemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza.rokovima dospeća obaveza banke I da na taj način zapravo procenjujemo I odnose između kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana s jedne strane I kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znači deponovana kod banke s druge strane. uzmete kredit na tri godine. a obaveza samo od godinu dana. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. dospeće za 3 meseca. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduženja. Ili možete reći ovako. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto I sredstva I obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. u roku od tri meseca. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduženjem kod drugih banaka. I šta se još može dokučiti? Šta znači ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi možemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. Znači vi možete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. onda od 1 do 3 godine. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u održavanju likvidnosti. Ako je obrnuto. To je preostali period do dana otplate do dana kada će taj kredit biti otplaćen. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana. od 3 do 5 I iznad 5 godina. Znači ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. pa onda od 1 do 3 meseca. Znači ta uslađenost rokova je nužna. Banke vrše različitu klasifikaciju ali obično se obaveze I sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. Znači klasifikujete sredstva ali odmah I obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate.

šta ćete zaključiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije možete odmah zaključiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Znači kada odobrite kredit 154 . kreditni rizik. Znači imate napomenu kratkoročni plasmani I imate poziciju kratkoročnih plasmana koja vam to pokazuje. Primera radi. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traži da sredstva obaveze I vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima znači po geografskim područjima. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoročnih ali jedan deo kratkoročno prikupljenih depozita plasirate dugoročno. Znači ispada da plasmani stanovništvu. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlače njeni komitenti. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana I datih avansa? Zbog toga što se time meri. To možete videti samo ako se izvrši ovakvo raščlanjavanje depozita I plasmana po pojedinim delatnostima ili po područjima. Znači šta ne možete videti iz bilansa. Dakle to ne možete videti ako imate ukupne depozite I ukupne plasmane. ali u slučaju naglog povlačenja depozita banka može imati problem. Znači isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. Sad kad je reč o komitentima. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. ali banka vrši I povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Onda će odmah onaj koji to čita reći pa čekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiče najveći broj njenih deponenata. da li se komitent. I jedno I drugo predstavlja propust uprave banke. Isto tako I za dugoročne plasmane. prema grupama komitenata. Dospeće do datuma koje može doći do promene kamatnih stopa znači pokazuje izloženost banke kamatnom riziku. Ali postoji ograničenje dokle možete ići. I taj stalni iznos kratkoročnih depozita koji je prisutan može biti plasiran kratkoročno ali treba voditi računa o tome da u slučaju povlačenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Znači ne možete. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. Znači u slučaju bilo kakve situacije koja može nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlačenju svojih depozita. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. koji rizik?. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugačiji način koji bi pokazao rizik kojem banka izložena u svom poslovanju. Znači ove gubitke iskazujete da biste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. Zato što banka uvek ima na raspolaganju određeni iznos depozita kratkoročni. I sad to može biti zanimljivo. a ne pod kontrolom banke. Može biti zanimljivo za nekoga da pročita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. znači krediti odobreni stanovništvu. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata.dugoročnih plasmana I kratkoročnih izvora I kratkoročnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoročno nego štu su vam dugoročni izvori. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Znači banka mora imati dovoljno para da može da izvrši naloge za povlačenje depozita I da može da izmiri svoje obaveze. Primera radi naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva I obaveze. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. Znači da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiče iz prehrambrene industrije. jer će oni koji imaju kratkoročne depozite tražiti njihov povraćaj. To može predstavljati opasnost po banku. Dakle po delatnostima možete grupisati I vaše deponente I vaše klijente. Znači depoziti komitenata koji su avista su pod potpunom kontrolom komitenata. Što je iznos ovih gubitaka veći utoliko je stepen naplativosti niži utoliko banka lošije radi svoj posao. a vi vršite plasiranje trgovini. Nema šanse da kratkoročne plasmane…( neko iz mase se buni). Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. Kad pročitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. prvo – zato što su kratkoročni drugo – zato što su obezbeđeni obično menicama imaju visok procenat naplate. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlači svoj depozit u celini nego povlači jedan deo depozita danas.

vidi oni su prestali da plaćaju. Oba sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama.12. to je uvek izvestaj koji pruza informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obracunskom periodu. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Transakcije sa povezanim stranama Objavljuju se transakcije 28. aktiva i pasiva razlicita od BS preduzeca. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. izvestaje banaka. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta I rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. UTORAK IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utice na sadrzinu BS i BU. ***** Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke i rezervisanja koja se formiraju za preteće gubitke formiraju se na teret dobiti. da je sadrzina BS tj. ne treba da objasnjavam da ako vam je pozicija depozit. Kada je rec o izvestaju o novcanom toku on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izvestaja o novcanom toku preduzeca i zbog toga cemo govoriti danas o tome. da li je rec o novcanom toku banke ili preduzeca. Sredstva data kao obezbedjenje Banka je dužna da objavi vrstu. Sta je izvestaj o novcanom toku? Nema razlike. depoziti koji se isplacuju na zahtev 4. raspolozivu gotovinu 2. da je onaj segment BU koji sadrzi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razlicite delatnosti drugaciji nego kada je u pitanju preduzece. izvestaje preduzeca i onda cete primetiti znacajne razlike. da ta beleska mora da se odnosi na tu poziciju i da ce njena sadrzina biti razlicita od sadrzine koja prati recimo belesku zalihe gotovih proizvoda. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. izvestaje banaka gde se nalaze najveci broj napomena koje prate finan. da pratite njene rezultate.koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Sta obuhvata gotovine prema standardu 7? Ona obuhvata: 1. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. gotovinski ekvivalenti 155 . Zastupnički poslovi Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. depozite na racunima koji nisu oroceni 3. imate takodje i beleske uz finan. promene finansijskog položaja. Opšti bnankarski rizici Od banke se može zahtevati ili joj se Može dozvoliti da izdvoji sredstva za pčotencijalne obaveze. A izvestaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje jer jednostavno to je izvestaj koji sadrzi promene koje su nastale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeca ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeca. Beleske se takodje razlikuju i vi cete naci na sajtu beleske uz finan.2004. Cim se razlikuju poziciju u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene odnosno beleske koje se uz te pozicije daju.

Sta je poslovna aktivnost banke? U najkracem. sta zele da saznaju iz izvestaja o gotovinskom toku? Tacno je da se gotovinski tok banke i izvestaj o tom toku odnose na proslost. Znaci planovi koje pravite na kraju jedne godine. Iako taj izvestaj sadrzi informacije o proslosti. moze biti interni i eksterni. Osim toga kada uradite izvestaj o novcanom toku za 2004. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u buducnosti. ali sta nece biti isto. Prema tome svaki visak gotovine koji banka ima. Zato je vazno da kotrolise novcane tokove. Nego gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine.jos jednom sta su gotovinski ekvivalenti? Predstavljaju kratkorocna visoko likvidna ulaganja koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Na isti nacin se emisija akcija odrazava na novcani tok i kod preduzeca i kod banaka. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. Hocu da to lepo naucite. Podsecam 156 . Dakle vi na pocetku sada 2005. MRS-7 izvestaj o novcanim tokovima. o prilivima i odlivima gotovine. Ako banka ima novac koji stoji na racunima. prikupljamo pare da bismo ih plasirali. odnosi se podjednako na izvestaja svih poslovnih subjekata nezavisno od toga kojom delatnoscu se bave. a ja vas pitam da li bas svi prilivi i odlivi zavise od delatnosi. secate se da sam vam tada rekla. Odgovor je ne. koji je prikupila ona zeli da plasira i da kroz kamatu koju ce naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. Sa druge strane uvid u visinu neto gotovine treba da omoguci banci da sagleda viskova gotovine. Posledice su prosirenje ili suzenje internog toka. Zasto to radimo? Da bismo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji ce biti veci od odliva koje smo ucinili prilikom plasiranja. Nece biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. kao sto vec znate. Korisnici finan. godinu vi cete na bazi tog izvestaja ceniti realnost vasih procena o visini vasih priliva i odliva gotovine koje ste napravili na pocetku godine. izvestaja banke. Kada na kraju naredne godine budete sastavljali ovaj izvestaj potrebno je da taj vas plan priliva i odliva i izvestaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate : koliko ste realno planirali vase prilive i odlive. kako to utice na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost ce biti visoka a rentabilnost niska. Da li se izvestaj sastavlja prema nekom drugom standardu osim onog koji vazi za preduzeca? Naravno da ne. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. Ta vrsta analize je neophodna da biste napravili realan plan za buducnost. njihvu realnosti ocenjujete izradom izvestaja po isteku planskog perioda. jer mi govorimo o onim izvestajima koji se sastavljaju krajem godine. ODNOS IZMEDJU RENTABILNOSTI I NETO PRILIVA GOTOVINE? Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeca iskazuje se u BU. Na isti nacin ulaganja u HOV ce biti iskazana u izvestaju o novcanom toku i kod preduzeca i kod banaka. Banka ne prikuplja pare da bi stajale kod nje na racunima. a proslog puta sam vam objasnila da je to uslov odrzanja banke. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji nastaju iz okruzenja u banku ili iz banke u okruzenje. Zasto banka ima potrebu da vrsi kontrolu nad novcanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeca da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. da je cilj da se kroz sastavljanje izvestaja o novcanom toku stvori mogucnost za procenu sposobnosti preduzeca da generise gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeca za gotovinom. Da li je isto i za banku? Primeticete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrzanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. dakle koliko ima slobodnih novcanih sredstava da bi ta slobodna novcana sredstva plasirala. sta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vasih ocekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kazete da. Gotovinski tok. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. KARAKTERISIKE INTERNOG I EKSTERNOG TOKA Regularan je i vezan za obavljanje delatnosti banke.

vasi deponenti. Kod politike investiranja da li mozemo donositi odluke o tome koliko cemo investirati u buducnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novcana sredstva. Tesko. Hocemo li imati novaca da isplatimo dividende. koja su dva kljucna faktora koja odredjuju visinu divideni. Sta bi banka trebalo da zakljuci. A onda nasa politika dividendi kakva ce biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odresenih ruku. Ako nismo zadovoljni nasim finan. pa vam se kaze da su vam najveci prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti. znaci da vasi deponenti poticu iz odredjenih delatnosit. Da prilivi po osnovu dugorocnih depozita budu veci od priliva po osnovu kratkorocnih. Sta znaci politika dividendi. a to gledamo iz izvestaja o novcanom toku.posto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. onda ce osnovni cilj banke biti da popravi rocnost depozita u narednom periodu. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme ce proceniti sta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. ili da u buduce menja strukturu rocnosti plasiranih sredstava. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. a vasi prilivi. zatim da li cemo gledati neso u BS…da li biste pogledali finan. a da se vasi plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. Moramo i to pogledati. Pokazace vam koliko od dobitka je vec konvertovano u gotovinu. Videcete da je kod banaka to malo drugacije. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. kako ce se to odraziti na visinu predlozene dividende? Ona ce biti niza. plasmani dati poljoprivredi. vasi depoziti poticu primera radi iz trgovine. Kada biste vi donosili odluku o visini dividendi koje biste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. sta bi trebalo da bude njen cilj u buducnosti? Na kom podrucju ona treba da reaguje. Znaci da smanje prilive po osnovu dugorocnih i da poveca prilive po osnovu kratkorocnih plasmana. znaci ako primetite da imate debalans izmedju dugorocnih depozita i oliva po osnovu plasmana. polozaja. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Sta biste vi trebali da zakljucite? Imacete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti ali taj tok da li mozete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu rasta vasih depozite i odliva po osnovu rasta vasih plasmana. Prvo cemo reci…bilo bi jako dobro da obnovimo nas informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo 157 . To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. Ona placa kamatu na sredstva koje je prikupila. Ako imate izvestaj koji je pripremljen jos po segmentima. i njen rezultat zbog toga trpi. Pitanje je da li te dve velicine treba dovoditi u vezu? Da. jer to odrzanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredstava kosta. Ako pogledate rocnost vasih priliva i odliva. zbog toga sto ce vam pokrivenost dobitka novcanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razlicito. Ako u izvestaju o novcanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. onda ce stepen rizika biti razlicit. polozajem. polozaj u BS? Naravno da hocete.ovaj zahtev cemo malo modifikovati. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novcanog toka? Od cega zavisi visina dividendi. Znaci da nismo uposlili novac koji smo primili. Ili da smanji prikupljanje depozita ili da poveca plasmane. Dakle mnogo toga uprava moze videti kada je rec o poslovnoj politici iz izvestaja o novcanom toku.vas jos jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkorocnom obracunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka ce biti razlicita od visine neto gotovinskog toka. Sa jedne strane ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i sa druge strane njena aktivnost se odrazava na promene visine depozita i plasmana. kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. Koji segment ili koje biste vi informacije iz izvestaja o novcanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Sta biste vi mogli iz tog izvestaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. a to cemo videti iz BU. Za sta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada cita izvestaj o novcanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrzane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike.

a osvde su to: 1. placa reklamu. Ali mi ovde imamo nesto sto kod preduzeca nemamo. kako ce to uticati na nasu gotovinu? Cim mi damo kredit.приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . troskove materijala. odlivi po osnovu kamata i naknada. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. znaci one se smatraju poslovnim aktivnostima. pare idu od nas prema komitentima. Sta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Posto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. 3. 4. 2. samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugacije vrste ali dejstvo je potpuno isto. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. Kada smo govorili o preduzecu sta smo govorili ko su korisnici: investitori. druga preduzeca. sta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potrazivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. isplacuje zaposlene. Znaci povecanje plasmana je odliv…toga nema kod preduzeca. Da bismo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reci sta se smatra poslovnom aktivnoscu: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. prvi priliv je: 1. Zasto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. banka koristi uslugu. ako mi povecamo kredite koje dajemo nasim komitentima.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити • . tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. do smanjenja kredita koji su ranije dali. priliv po osnovu naplacenih kamata i naknada-sta je bilo tu kod preduzeca. druge banke vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li ce biti dividendi. na plasirana sredstva naplacuje kamatu. Iako vam se ovo cini da je bitno razlicito nego kod preduzeca. osiguranje. Приливи готовине из активности инвестирања • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане • . E sada smo dosli do razlika. a sta ce biti ako nasi deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv.по основу набавке основних средстава 158 . Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je rec o preduzecu ili banci.приливи по основу продаје учешћа у капиталу • . investitori 2. jer ih placa 2. isto je i sa poveriocima.koliko to kosta i hocemo li imati slobodnih novcanih sredstava…i opet se vracamo na izvestaj o novcanom toku. to je isto.приливи по основу продаје основних средстава • . Znaci to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. Znaci odlivi nastaju po osnovu povecanja plasmana ili smanjenja depozita. znaci rast depozita/ i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada Sta bi bili odlivi?znaci na sta banka trosi svoju gotovinu? 1. da li ce banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeca. poverioci. deponenti-to su poverioci 3. Znaci prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. KAKO SE KLASIFIKUJU TOKOVI GOTOVINE? Isto kao i kod preduzeca: 1. i ako deponenti povecaju svoje depozite.

To smo isto imali i kod preduzece. A kada imamo odlive? Ako se povlace depoziti.по основу емисије акција • . BU 3. Racuni aktive-osim gotovine Racuni pasive • • Tokovi novcanih sredstava izdavanja primanja Pogledajte. polazi od prihoda i rashoda iz BU a indirektna metoda polazi od neto dobiti. znaci imamo rashode koje nismo platili. Ako se povecavaju depoziti. koji se zove tako.. kada nastaje priliv. to je takodje priliv. direktne 2. znaci direktna metoda. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS.отплате узетих кредита • . jer rastu nase obaveze u odnosu na prilive.по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ • . Poslat je sa ovim predavanjem  159 . indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. BS 2. to je za nas priliv. OSNOVA ZA IZRADU IZVESTAJA Osnova je ista: 1. To bi trebalo sve da znate. ako se izmiruju obaveze.по основу улагања у учешћа у капиталу . to je odliv i ako se povecavaju plasmano.исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskocila.по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања • Приливи: • . imate objasnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. ako rastu nase obaveze po osnovu kamata. to ima karakter priliva. U onom dokumentu izvestaj o novcu. a njome cemo se baviti.по основу исплата дивиденди • . ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive oslim gotovine.по основу узетих кредита • Одливи готовине из активности финансирања • . i jos neki dodatni podaci METODE SASTAVLJANJA Potpuno iste: 1. dakle ako se smanjuju nasta potrazivanja po osnovu kamata i nakanada. ako se smanjuju plasmani i dati krediti. samo radi prilive i odlice iz poslovne aktivosti.

2. obratite paznju na kraj. Приливи готовине из пословних активности Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. Znaci potpuno izgleda isto kao kod preduzeca: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б. Kada saberete neto povecanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocetku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. a kod depozita i plasmana ide se na neto princip? Objasnjenje je sledece: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. Шта значи нето принцип? • Стање на почетку године 380 • +Нови пласнани у току године 780 • . koliko cete danas uplatiti ili sa vaseg racuna isplatiti. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzece? Nema. Готовина на почетку периода Ф.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokazete kako se krecu depoziti i plasmani. nije ona ta koja kontrolise koliko cete vi para drzati na njenom racunu. jer kada vi imate racun kod neke banke.А. promene depozita su u velikoj meri pod uticajem nasih deponenata. Токови готовине из активности финансирања 1. Токови готивине из активности инвестирања 1. 2. I MRS-7 to dopusta.da li je doslo do povecanja ili do smanjenja. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. Sta to znaci? To znaci da cete iskazati ne pocetno stanje + povecanje – naplate=krajnje stanje. Токови готовине из пословних активности 1. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. i neto gotovina iz te aktivnosti. pa neto gotovina iz poslovne aktivnosit. Znaci sto se forme tice nema razlike. 2.наплата у току године 500 160 . vec cete samo reci kolika je promena. Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. E sada kod banaka je sledeca situacija. 2. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. Znaci dovoljno je da pruzite informacije upotrebom neto principa. Нето повећање/смањење готовине Е. Pitanje je zasto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г.prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja.

942 184.032 569 840 3.948 na pocetku godine a sada duguje 45. ja imam priliv u visini te razlike.998 3.189 191 288. Znaci ako vam je neko dugovao 57.517 4.343 1.223 123.396 206 13.902 293 2.432 3.475 110 288.556 117.850 3.779 4. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.552 2003 4.578 6 34 69 30. Znaci ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.000 2.417 1.997 5.789 333 614 3.575 2002 28.117 3.841 30.948 142.383 PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива Prva pozicija za koju trebe da izracunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.367 9 51 104 45.383 2002 19.000 1.745 6 155 47 30. to bi bilo tacno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.137 6. .337 3. to znaci da smo naplatili dobar deo plasmana.175 884 237.983 73 192.648 5.828 2002 10.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaci vas zanima krajnje i pocetno stanje.000 1.818 135 8.291 38.212 90 5.833 2.626 1.845 26.730 15.048 1.937 57.575 2003 10. Bili su 57.504 922 244 253 3.805 40 158.365 989 80 227 5.000 1.459 127 192.526 222 409 2.895 1.163 4 103 31 20.335 185.555 1.276 7.• • • Нето промена пласмана 280 samo ovo cete iskazati u neto novcnom toku.169 6.676 5.383 366 380 5.942 na kraju godine.853 440 4.021 379 560 2.948 na pocetku godine odnosno 45.632 94. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 2003 16.264 137 8. BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.233 2.552 2002 7.708 60 237. sta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego sto smo imali na pocetku.628 122.407 8.595 23.938 5.756 1.758 4.262 45.783 589 158.037 78.484 120 341 7.942 vi biste rekli…pa znaci da mi je vratio tu razliku.558 2.768 40. Da biste to izracunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.828 2003 6. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaci sta treba da uradite? Da 161 .

551 13.12.948-2.697 83 300 6.31.475 152 1.658 2.700-45.500 2. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица . .942= 9.604 2.за учешћа у капиталу повезаних правних лица .465 55 200 4.306. to je priliv.за дугорочне ХОВ .749 150 225 45 60 75 30 173 1.439 1. дажбине Аморизација Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за друга средства .003 1.282 4.за кредите .1.154 2. Zasto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine nize nego stoje bilo na pocetku.756 2.034 9.за друга средства Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 18.за резервисања Отпис ненаплативих портаживања .188 3.за кредите .за учешћа у капиталу повезаних правних лица . Пласмане намењене продаји .за накнаде . Пласмане намењене продаји .394 450 509 375 15 3 18 17 8 476 155 321 12.406 3.за накнаде .050 692 951 3.250 3.499 100 150 30 40 50 20 115 929 300 339 250 10 2 12 11 5 317 103 214 162 . Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др. Znaci 57.005 2.за камате .650 101 700 461 634 2.umanjite razliku za iznos otpisa.учешћа у капиталу других правних лица .за ХОВ и др.504 1.за ХОВ и др.за камате .731 3.

Znaci smanjujemo prihode za razliku 2. imamo li potrazivanja za naknade. pa zato otpise morate uzeti u obzir. sta to znaci da su AVR veca na kraju nego na pocetku? Odliv. imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose3. Odliv. Pocetno stanji i krajnje stanje. Znaci ako bi potrazivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potrazivanjima koje smo imali na pocetku.337-569)= 182. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potrazivanja po osnovu kamata. a ako se povecao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaci da je doslo do odliva gotovine. Sta predstavlja sada ova razlika. prihod od kamata koji cete naci u BU i on iznosi 18. Sta cete sa tim podacima uraditi da biste dosli do priliva. AVR. a sta imamo na pasivi. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525.kako cemo ga izracunati? 3. i smanjicete za otpis od 38. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15.00538-(5. takodje cemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13.749 i 509. imamo i na pocetku su bile 569 a sada su 2.257. I sta jos imamo. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. Sada imamo potrazivanje po osnovu kamata. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. to je to.789)= 1. Gde se nalazi to? U BS. sta cete sa njima? To je isto kao kod preduzeca.789 a sada su 5. Zasto odliv? Zato sto se iznos nasih kredita datih komitentima povecao.Ajde da vidimo sta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte. potrazivanja za kamate. E sada nesto za sta morate koristiti znanje iz izvestaja o novcanom toku preduzeca. I to iznosi na kraju 3.797. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako cemo izracunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata? Da li je taj prihod jednak prilivu? Moze biti ali i ne mora.853-3. sta nam jos treba? Treba nam promena potrazivanja po osnovu kamata. a to znaci da je priliv nizi od prihoda i naravno necemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bismo dosli do priliva.224. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. Znaci morate se nauciti da prepznate. bila su 3. znaci otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaci sta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475. aktive. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. znaci ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava.169 a na kraju su 184. posto su na kraju veca. na pocetku su bila 6.032 a na kreju 6. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. Sta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaci da smo ulozili i imamo odliv. opet imamo povecanje potrazivanja. Ako imamo povecanje potrazivanja za razliku treba prihode smanjiti. Znaci potrazivanje je na kraju vece tako da cemo za razliku cemo prihode smanjiti i to za 801. imamo i to 30 i 8 sto znaci ukupno 38. tu nema razlike. rec je o odlivu.137. uporedite visinu AVR na pocetku 333 i na kraju 440.Znaci smnjili smo za iznos povecanja potrazivanja.648. Znaci posto je doslo do povecanja plasmana. Posto smo povecali ulaganja sta cete uraditi sa prihodima? Da li cete ih povecati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povecanje aktive. ovo je bilo sve na neto osnovi. znaci priliv je 182. Otpisa bilo nije.337. Znaci razlika od 41.648-840-240=2048. na pocetku godine su bili 142.337-569. koliko smo znaci ostvarili prihoda 2. krajnje stanje potrazivanja.475-525-(2. jer smo nesto unapred platili i to je 107. Dakle mi moramo naznaciti da to krajnje stanje nije smanjeno.833.282. Druga sredstva. Taj odliv da bismo ga tacno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa. i sta nam jos treba? Otpisi.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na pocetku su bile 840 a na kraju je 3.968 predstavlja odliv. sta bismo zakljucili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obracunskom periodu i naplatili. znaci da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise. Dakle trebaju nam dva podatka. jer cim nam je potrazivanje vece znaci da nismo naplatili ceo prihod. 163 . to jos imamo na strani aktive. da vidimo koliki je odliv. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3.853 i po istom pravilu utvrdite razliku. znaci ti podaci nam trebaju: pocetno stanje potrazivanja. za iznos izvrsenih otpisa sta cemo uraditi? Oni ukupno iznose 4.

383 a sada iznose 1.797 107 18.756 sada iznose 185. Secate se kako ste pretvarali troksove zarada u odlive. Bila su 104 a sada su 47.12.048 Разлика 22.Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 31. 1/3 od ukupnih rashoda.556 Na pocetku .048. na pocetku 51 a na kraju 155. Znaci 2. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31.221. Dakle na pocetku su depoziti komitenata bili 117. Zasto ovde nema otpisa? Nema ih zbog nacela vise vrednosti. Opet su obaveze na kraju manje nego sto su bile na pocetku. Jer oni predstavljaju obracnate a ne placenen troskve. znaci za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi dosli do odliva. Obaveze za naknade. sta ta razlika predstavlja. Smanjenje jer su banke povukle svoje depozite. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692.257 525 240 38 31. PVR. obaveze na kraju su vece.169 6. Povecanje depozita nasih komitenata znaci da su oni ulozili novac u nasu banku i doslo je do priliva koji iznosi 67. znaci 155-(155-51)=51 to je isplata.948 142. Da je rashod 3.335=22.451 odliv. i posto su niza to znaci da je to odliv. Obaveze za zarade.03 6.282 2. Sta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83. Cime cemo ih korigovati? Korigovacemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. Znaci 4.12. Imamo ostale troskove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza.03 45.942 184.698 a mi smo platili samo 1320. Kako cete korigovati rashode po osnovu kamata da biste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povecanja obaveza. One su bile 380 i 341 na kraju.700 4.12.648 5.032 569 840 3.556 117.551-(1. Ne mozemo otpisivati nase obaveze.224 182 3. Znaci iznos 3698-(7745-5367)=1320. Mi cemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju vece. pa je odliv veci nego sto je rashod. Da li su rashode po osnovu kamate u celini placeni? Kako cemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.853 440 Разлика 9. Cime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.335.292. 3.337 3.335 185.484-1.551. a sada iznose 6. obaveze su povecane. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile a sada su 120.445 Ostale obaveze. Znaci 83+3=86. Obaveze za poreze i doprinose. Znaci platili smo sve nase rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period usli. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata. Korigujemo za razliku izmedju pocetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. Sta cete sa razlikom. Da ali mozemo otpisivati nase plasmane. Znaci idete u BU i nadjete troskove zarada koji su 2.292 164 .383)=4. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako sto gledate kolike su obaveze po osnovu zarada. i taj odliv iznosi 938.833 2. Znaci racunamo odlive.789 333 Обрачунати приходи ИВ и отписи 2. Zatim imamo depozite komitenata.137 6.556-6.046+(380-341)=2.306 41. Znaci smanjenje depozita za 22.221 znaci 28.484.02 57. Obaveze za porez na dobit. Obaveze su se povecale pa prema tome odliv je manji od rashoda.005 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Sta je ta razlika? Priliv.968 13. Bili su 28.756 Обрачунати расходи 31.221 67.02 28.Ako su sada obaveze manje za tu razliku cete povecati rashode da bi dosli do odliva. Smanjicete.12.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. bile su 9 a sada su 6.048 1. sto znaci da je odliv veci od troska za tu razliku.475 3.

050 903 4.735 17.406 3. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација Одливи по основу куповине акција банака и предузећа Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине 13.132 15.138 -8.745 6 155 47 4.451 937 4.483 120 341 7.698 83 155 1.484 1. Прих.292 10.777 5.445 86 1.320 86 51 57 Izvestaj o novcanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР 1.000 1.451 938 2. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.684 1.325 165 .551 692 2.367 9 51 104 4.656 1.322 50 3.224 182 1.707 51 10. Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.445 1.347 9.306 41.609 2.221 67.383 366 380 5. Одливи по основу других трошк посл. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.969 3.404 5.656 152 3.048 22.

ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom. Sto je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. jos uvek ne znaci da ona radi lose. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane.262 Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak mozda i bolje objasnjeno u attachment-u. Znaci da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljime. ekspozitura i saltera ce vam trebati. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kucama. koliki ce broj saltera biti zavisi od toga sta predstavlja posebnu ili preteznu aktvnost banke. Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. Znaci delatnost. veliki broj filijala. 30. Jer treba da pokrijete veliki prostor. Znaci organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Vi cete po toj mrezi filijala. pa ste videli da imamo Agro banku. odnosno ono cime se banka pretezno bavi odredjivace broj…znaci kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moze otvarati svoje filijale i ekspoziture. i saltere. Ne treba meni ekspozitura u Nisu. sve ekspoziture. recimo. ako tamo 166 . Vi cete mi onda reci…pa cekajte zar sve banke ne rade isto? Rade slicne poslove.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosit se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke.12. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita a drugi deo posle te stavke. da je on bliza svojim komitentima i da ce na taj nacin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji nacin. CETVRATK ELEMENTI BONITETA BANKE Sta je bonitet? Bonitet znaci u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta.Готовина на почетку године Готовина на крају године 10. Sta je to sto jednu banku cini dobrom bankom? Po cemu se jedna banka moze razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza nece vam trebati veliki broj saltera jer vi radite sa pravnim licima i bicete locirani tamo gde imate najveci broj preduzeca koji se tim poslovima bave. onda cete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. trece rad sa jednim i drugim. recimo i nasih banaka. Znaci kada budete gledali godisnji izvestaj bilo koje banke. Kvalitativni pokazatelji boniteta banke. salteri gde se oni nalazi. odredjuje velicinu banke. sve filijale. Znaci ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. Znaci gledali biste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povecanja depozita i plasmana. Morate se uvek pitati a cime se ona bavi. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. Zasto kazemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovnistvom. Znaci koliko ce biti filijala i ekspozitura i gde ce one biti locirane. i drugi deo koji se tice promene plasmana. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. Kvalitativni zbog toga sto su opisni. ekspozitura i saltera moci da vidite kako je banka pokrila podrucje na kome radi. kvantitativne pokazatelje. i njenu organizacionu strukturu.937 16. cija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Jer to je ono sto banka generise. Kada biste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju biste neto gotovinu biste uzeli.

Ali ne samo banku. Zasto je to vazno? Zato sto vasi klijenti to gledaju ovako…sta on ima sina koji je problematican. Mi smo imali trziste roba i usluga ali smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u raspodeli novca. Znaci to je covek koji je odgovaran. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. oni pitaju ko vodi tu banku. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. On predstavlja banku. Dakle da vasa znanja budu takva da ulivaju poverenje da cete sa uspehom voditi banku. manje su spremni za rizik. Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzista. gde su oni ranije radili. pa nema sanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. Zato sto je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom.imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. znjanja. Znaci znalo se da neka firma mora dobiti kredit. treba da upravljaju firmom. neko ko ima potrebu i zelju da se dokaze i neko ko ima snagu da to ostvari. Kada se gradjani odlucuju preko koje ce banke raditi. Mi sada pored domacih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trzisnom polozaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trzistu. I zato je vazno da u timu bude mladog sveta. Znaci banke koje imaju dobar trzisni polozaj. jer onaj koji ima iskustva malo ce kociti one koje trce. Treci kvalitativni element boniteta banke je menadzment banke. Njihova saradnja je vazna. Ne mozete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da ocekujete da on pocinje da uci nesto sto je zna njega potpuno novo. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. koji 167 . Morate znati barem jedan svetski jezik. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. vodi mladi svet. Zato je direktor banke osoba koja je jako vazna. Dakle svima nam je strasno vazno da verujemo onome kome poveravamo nasu imovinu. a radi posao gde su ta znanja neophodna. Ali ona mora da da kredit jer zaposljva 5. vec i poznavanje jezika. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno nece. U trzistu koje je relativno ograniceno javlja se veliki broj banaka. Znaci osim znanja vazni su i rezultati u prethodnom radu. koji broj usluga ta banka pruza i na koji nacin ona uspeva da odrzi ili popravi svoj trzisni polozaj u odnosu na neki prethodni period. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima. Znaci koliki deo trzista ta banka pokriva. Dakle zato kazem da smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u finansijskom podrucju. na bonitet banke utice menadzment. koliki je broj njenih komitenata. Znaci pitanja idu: sta su ovi zavrsili. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi mozda elementa menadzmenta banke bio na samom vrhu. ali ce banka imati nekoga ko ce vuci napred. taj bre dete svoje nije znao da sacuva a hoce da sacuva moje pare. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donosenju odluka kome ce plasirati svoja sredstva i pri tome one vode racuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potrazivanja. Trziste i trzisni kriterijumi prisutni su u svakom podrucju poslovanja. nego uopste. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. zbog toga. Znaci mladi ljudi koji imaju motiva. taj svoj polozaj odrze. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira sto se konkurencija pojacava. Zato sto je vazno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. I uopste nije bilo vazno sto se vec tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Vrlo cesto se tu uplitala i politika. Osim znanja. oprezni. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. I zato uopste nije svejedno kako ce izgledati menadzment banke. i na taj nacin ce spreciti neke krupne greske. Znaci delatnost je ta koja ce odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka zeli da se bavi. Osim toga da li je on u stanju da prihvati nova znanja. Vazno je da banku. Vise nego kod preduzeca. kada je rec o starosnoj strukturi. Jako je vazno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuce kvalifikacije. Znaci koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Jako dugo su banke odobravale kredite uvazavajuci neke druge kriterijume ili dajuci prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata.000 ljudi koji ce izaci na ulicu. Naredna vazna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Znaci neko ko prvo ima znanja koja su nova. Sta je trzisni polozaj banke.

Zasto je vazan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju.svoje obaveze ispunjava i koji ce se tako ponasati i u svom poslu. Vec saljete mlade ljude koji ce biti tu jos 20 godina. I zato je to vazno. Ni jedna banka nece uloziti u obrazovanje nekog ko ce tu raditi jos pet godina. INFORMACIONA OPREMLJENOSTI BANKE Zasto je vazna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveci broj naloga komitenata izvrsava upravo pomocu informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvrsenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenoscu banke. Izvedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. I sta cete zakljuciti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. morate im verovati i morate im poveravati. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. koji odgovara vasim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka 168 . Vi znate da postoje funkcije upravljanja. Znaci morate da ucite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. znaci koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obicnog znanja rada na racunaru mora imati znanja za rad na posebnim masinama koje u banci imate. U sektoru u kojem imate najveci broj zaposlenih trebalo bi da se odvija pretezna aktivnosti banke. ali ono sto je sasvim sigurno je da kao menadzeri morate voditi racuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Sta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuciti. Sada narocito kada krene elektronsko bankarstvo to ce doci do izrazaja. Da procenite dakle koliko ta firma vodi racuna o svojim zaposlenima i videcete kada budete usli u firmu da se tacno moze osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je mlad i neko ko nije. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. Zasto je ovde vazna starosna struktura zaposlenih. Dakle najgore moguce resenje je …jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odlucujem i svi moraju da pitaju mene pre nego sto bilo sta odluce…takav nacin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. koliko je pouzdan itd. I konacno stil rukovodjenja. kako su delegirane odgovornosti za izvrsenje pojedinih poslova. nego sto cete stalno kritikovati. Kod nas nema kulturu da starijima pokazemo postovanje. Iz tih razloga kada se ocenjuje bonitet banke vazna je informaciona opremljenos banke. Znaci delegirate ovlascenja a onda samo vrsite nadzor kako se izvrsavaju ta ovlascenja. koje mehanizme uprava koristi da bi izvrsila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. I zato je vazno da kada nekoga kritikujete. znaci mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. kada procenjujete nekoga. INTEGRISANOST OSNOVNIH FUNKCIJA BANKE Predstavlja takodje jednu od odlika banke. zatim koja posebna znanja i vestine ti radnici treba da poseduju. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Naravno da razliciti ljudi imaju razliciti nacin na koji rade. Vazno je koji softver koristi. Vazna je da biste mogli da planirate kadrove. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. Znaci raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaze na to koje su to delatnosti kojima se banka pretezno bavi. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite racuna da ne povredite tu osobu. Jako je vazna starosna struktura kada odlucujete o tome koliko cete investirati u svoje zaposlene. koliko nivoa menadzmenta u banci postoji. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrzite jer ce te time brze ostvariti svoje ciljeve. KADROVSKA OPREMLJENOST BANKE Meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. rukovodjenja i izvrsavanja. znaci da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. Jako je vazno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. I zato je vazna starosna struktura. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umrezene.

da biste mogli da donesete zakljucak o bonitetu ili preduzeca ili banke. koji su delovi benke u kojima se procedure ne postuju. testirate zakljucak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. Npr. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. zapamtite pravilo da nikada zakljucak ne donosite na bazi jednog pokazatelja. Znaci centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po slicnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. Znaci nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. Kada god radite analizu. uvek vrsite povezivanje veceg broja pokazatelja. procedura za otvaranje tekuceg racuna. Inace centralna banka slicne elemente ima kada vrsi interno rangiranje banaka. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Znaci kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je…imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. Posto se delatnost banke odrazava kroz njene finansijske izvestaje jasno je onda da ce i analiza tih finan. Znaci zna se tacno sta stranke mora doneti da bi bio otvoren tekuci racun. Ako je odgovor potvrdan onda zaista mozete imati poverenja da je rec o banci koja vodi racuna o odrzanju na dugi rok. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. prinosni polozaj banke vi znate kada se govori o analizi finansijskih izvestaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog polozaja preduzeca ili banke. I on je saradnik uprave preduzeca. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. u finan. Kada kazem procedure. izvestaja biti pod uticajem specificnih aktivnosti koje banka ima. a kada je rec o prinosnom polozaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. na eventualno nepostovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. na koji nacin se ne postuju i sta uprava banke preduzima da bi to sprecila. KVANTITATIVNI POKAZATELJI BONITETA BANKE Tu spadaju: 1. bilo preduzeca ili banke. na sta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Interna kontrola upravo radi to. Ali tada se zna da je procedura prekrsena jer znate kako ta procedura glasi. Znaci nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer ce preko uvida u zapisnik zakljuciti u kojoj meri se postuju procedure. Znaci interni revizor je taj koji ce kontrolu poslovanja vrsiti tako sto ce raditi uvid u knjigovodstvene podatke. mora postovati proceduru. cilj da se taj finansijski i prinosni polozaj ucini jasnijim u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izvestaja. prekrsio je proceduru. procedura za izdavanje cekova glasi…cek ne moze dobiti lice koje ima recimo minusni saldo na tekucem racunu… ako neko da cekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. Dakle da ce se kod analize finan. I zato je ovaj deo vazan. izvestaje i pre nego sto dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego sto ce to znati eksterni revizor. finansijski polozaj banke 2. Znaci analizom mi zelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji ce nam omoguciti procenu finansijskog i prinosnog polozaja. Znaci da nista nije prepusteno slucaju. on je taj koji treba da skrene upravi paznju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. Vrsi stalnu proveru postovanja procedur u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. izvestaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopste ne javljaju 169 . Pored kvalitativnih elemenata koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke ne moze se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. kako to treba uraditi. naucili smo to da su aktiva i pasiva. Znaci banka mora imati sluzbu koja ce stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom salteru. Kada je rec o elementima koji determinisu finansijski polozaj. Zatim. znaci onaj ko otvara tekuce racune.postuje sve procedure i uprava banke koristeci internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrsi nadzor nad poslovanjem banke. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Ne mozete dobiti vise cekova nego sto je prosecan priliv gotovine na vas tekuci racun…to je takodje procedura.

trzisni i kamatni rizik. onda ako biste pokusali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti mozemo staviti na prvo mesto. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. Jer prosto je odrzavanje likvidnosti uslov opstanka banke. Znaci da drzi pod kontrolom ove rizike. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. • Пласмани банкама na koje naplacujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode.solventnost je likvidnost na dugi rok. Ostali rizici kao sto su valutni. rizikom da mozda necemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • ( рочно трансформисана приосна катива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima.jer nae donosi nikakav profit. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкам formiraju se onda kada imamo probleme sa odrzavanjem likvidnosti. valutnom i trzisnom riziku. Zasto kazemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama ce biti u teskocama ili vec jeste u teskocama. (премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва. Sta je osnovni cilj analize finan. Znaci svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. • (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su racuni nasih komitenata. Kada imate rizik solventnosti. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici sve ostalo gubi na znacaju. Ova aktiva je opterecena rizikom likvidnosti. U kojoj meri postoji izlozenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. Znaci ovi depoziti stanovnistva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeca i zato se ogranicava ucesca depozita stanovnistva u ukupnim depozitima. Dakle kroz analizu zelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izlozena riziku solventnosti. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. valutnom . kamatni i trzisni rizik dovesce najpre do pada rentabiliteta a tek onda do ugrozavanja likvidnosti banke. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима –nastli su tako sto smo depozite koje smo prikupili plasirali nasim komitentima i na taj nacin smo pretvorili nase depozite u nase plasmane. Smatra se da ne sme biti vise od 50% depozita od stanovnistva u ukupnim depozitima. stanje na racunima nasih komitenata. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику 170 . kamatnom i trzisnom riziku. valutni. Svi koji to procitaju a imaju pare u toj banci trazice da podignu novac.kod preduzeca. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlacenje depozita. jer ta sredstva ne mozemo koristiti za izmirenje nasih obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode.predstavljaju najstabilniji izvot sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruzenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. ali naravno postojace pokazatelji koje koristite i kod preduzeca i kod banke isto. izvestaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izlozenosti banke riziku solventnosti. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Sta se sve nalazi na strani aktive. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive.

a sa druge strane izgubice mogucnost da sopstvene viskove plasira i izvuce prihode po osnovu kamate. Znaci prvi scenario je naglo povlacenja depozita dovodi do koriscenja rezervi likvidnosti. Retko kada se u zivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. Znaci ja znam da ce 171 . Znaci vi prvo sve sto ste imali kod drugih banaka povucete. Znaci to je prvi scenario po kojem banka moze doci u zonu nelikvidnosti. Banka nikada ne moze da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. Znaci imate sa jedne strane one koje povlace depozite a sa druge strane one koji ne placaju i tada imate ozbiljan problem. Posto imam gubitke zbog nenaplate potrazivanja sa jedne strane i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. Pogledajte sta ce se desiti ako dodje do naglog povlacenja depozita. Ako bi banka dosla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moze da naplati. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. Povecanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. jer ona nema toliko gotovine…jer je ona te depozite plasirala. To zaduzenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. tada ce banka morati da se obrati drugim bankama za pomoc. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi stete koje on ne moze podneti. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. Posledica toga bice pojava gubitka. po kom scenariju se moze desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Sa jedne strane doci ce do rasta troskova kamata koje ce platiti na sredstva koje je pozajmila. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. Posledica bi bila da banka ne moze da vrati svoje obaveze. gubim prihode po osnovu kamata. kamatni ili trzisni rizik. ovamo gubim prihode a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Moram da se zaduzim i onda povecavam svoje zaduzenje kod drugih banaka.• • • • и нагло повлачење депозита) Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo ucesce sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem (у банкама релативно мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaci kako banka moze doci. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da biste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. Smatra se da postoje dva tipicna modela po kojima se moze realizovati rizik od nelikvidnosti. Sa jedne strane to moze biti pad izvora a sa druge strane to moze biti pojava nekvalitetnih plasmana. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. I obrnuto. I obicno se banka suocava sa rizikom koji proisticu i iz depozita i iz plasmana. To dovodi do pada rentabiliteta. I da nije dovoljno da vodite racuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi racuna i da imate kvalitativne plasmane. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovnistvo naglo povuce svoje depozite. znaci na depozitima. Pad rentabiliteta ce svakako nastati. Ne moze nikada nikada potpuno izbeci valutni rizik. imam rast rashoda po osnovu kamata zato sto sam se zaduzila sa trece strane. I onda je odvijanje tog scenarija brze. Sta bi bila da naplati. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. Njene obaveze prema drugim bankama ce se povecati. FINANSIJSKO IZVESTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izlozena. to je vasa rezerva likvidnosti. sta je naredni korak. Sa druge strane ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduzim. koja je to mera izlozenosti banke rizicima. Znaci posto ne mogu da naplatim plasmane meni se smanjuju svoja slobodna novcana sredstva. znaci nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita.

za finansijski. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. analize moci ce da utvrdi osnovne pokazatelje finan. zatim koliko iznose rizicni krediti.BU.koliko iznose krediti u kojima je prestao obracun kamate. jer su bilansne seme skracene. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moze podneti. Znaci analizu nije moguce uraditi bez napomena uz finan. da radite krajnje savesno. kako ocenjujete bonitet vasih duznika prilikom koriscenja kredita. da li su krediti dati privredi.D i E. Vrlo cesto kada neka firma zeli da sklopi ugovor sa tom firmom trazice podatke o toj firmi kod banke cija je ona komitet. izvestaje. Ima banak koji znaju svoje komitente bolje nego sto oni sami sebe znaju. zatim na koji nacin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrzan u kreditnom portfoliu. i prinosnog polozaja banke? To su onih pet izvestaja koji cine godisnji obracun. Znaci kako upravljate. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. To sto vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je pocetak zajednickog posla. banka trazi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaci za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. Banka mora da objavi BS.C. u izvestajima o promenama gotovine. Ona ulazi u aranzmane racunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. i isto tako cete naci podatatak o posebnim i opstim rezervisanjima. Nema te banke koja naplacuje svaki svoj plasman 100%. u kom sektoru se duznici nalaze. B. Racunovodja banke bice zaduzen ne samo da sastavi finan.D. Manje cete koristiti izvestaji o promenama kapitala ali bez napomena ne mozete da uradite analizu. makar tri. Znaci oni koji zele da rade sa bankama cenice bonitet banke i u okviru boniteta banke sami ce uraditi analizu bilansa banke. Zatim vodi se racuna. Ko sve vrsi analizu finansijskih izvestaja? Kada je rec o banci analizu bilansa banke radice racunovodje. Zasto je vazan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duzniku. To ne znaci da ce banka prestati obracunavati 172 . ako dajete kredite privredi.znaci ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. U beleskama cete takodje naci gografski raspored kredita. znaci ja to znam da izracunam sama. izvestaj banke nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog polozaja i da prezentira upravi preduzeca. Sta to znaci? Kada duznik prestane da placa kredit banka ima obavezu da prestane sa obracunom kamata. izvestaje. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. Sta cini osnovu za analizu finan. A onda mozete traziti podatke npr. i u beleskama cete naci podatak o tome. sadrze mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguca bez podataka sadrzanim u napomenama. znam koje pokazatelje. stanovnistvu ili javnom sektoru.E. Ako su objavljenje uz napomene onda cete citati prvo racunovodstvenu politiku pa onda napomenu. koliki je iznos dospelih kredita. zatim koncentracija rizika kakva je. ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeca. Sta je kreditni portfolio? Njega cine svi krediti koje je banka odobrila. banke da formiraju rezervisanja. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. Znaci postoje ogranicenja koliko iznose najveci moguci kredit i banka ta ogranicenja mora postovati. Vi morate vaseg duznika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. jer znaju da ta banka odlicno zna komitente sa kojima radi. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. zato sto se u slucaju propasti tog duznika on povlaci za sobom banku. Vrlo cesto cete citavu napomenu. kada radite analizu bilo cega. Secate se da sam vam rekla da racunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene.napomene uz finan. Jako je vazno da uocite na koji nacin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. Jedino sto je vazno je da vodite racuna. izracunacu ih sama. Najveci deo podataka naci cete u BS i BU. i prinosnog polozaja banke. Videcete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako cete koji plasman klasifikovati. znaci kredita za naplatu. Ovde je vazno da utvrdite na koji nacin se utvrdjuje visina rezervisanja.od svih mojih plasmana jedan deo ostati nenaplacen. prinosni polozaj za likvidnost. Znaci beleske ce vam reci koliki su krediti a zatim i koliki su po pojedinim duznicima.C. zatim koji su iznosi kredita ukupni i rizicni dospeli po kategorijama duznika. ne podatak iz napomene nego citavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. Sta je to sto cete iz napomena uzeti? Napomene ce nam dati informacije o racunovodstvenim politikama.

I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. taj kreditni rizik. Znaci on se pojavljuje kao stecajni poverilac umesto banke i ucestvuje u procesu stecaja. za koliko je produzen rok placanja ili dat neki kredit( ne znam kako se zove). I umesto banke postati poverilac firme u stecaju i na taj nacin uticati kako ce i po kojoj ceni ta firma biti prodata. Koje biste iz prethodno navedenih koristili? Sta bi vas zanimalo? Na bazi cega vi mozete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. Sta cete od podataka koristiti. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja.kamatu uopste nego samo znaci da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaze kao prihod. Znaci sada u beleskama mora biti. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Da li cete uzeti beleske u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neciju obavezu. Ako zelite da merite valutni rizik. Gde se tacno vidi da li cete imati priliv koji ce biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. vi odmah kazete…znaci to su oni krediti koje je klijent prestao da vraca i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopste ne budu naplaceni. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. nego da cekam da prodje stecajni postupak a ko zna kada ce to biti. A onda to mozete razvijati dalje. Onaj ko hoce da kupi firmu pod stecajem rado ce od banke. kupiti jedan takav kredit. koji su klasifikovani u kategoriju E. naravno uz veliki diskont. Banke mogu da prodaju svoja potrazivanja. Sta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. ali logika banke je…bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. Znaci ona ce nastaviti da racuna kamatu i nastojace da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite cija naplata je prestala. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bilo po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. ali mozete prodati kredit. kako po dugorocnim. koje cete beleske koristiti. vi morate pronaci beleske koje vama trebaju. To se dogadja kada imate firme koje su u stecaju. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. znaci morate biti sposobni da prepoznate koji podatak ce vam pokazati recimo izlozenost kreditnom riziku. Banke mogu svoja potrazivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. tako se zove beleska. Trebalo bi da jeste. Znaci kada vam kaze koliko iznose krediti na koje je prestao obracun kamata. Imate jako veliki broj belezaka. Da li je to ucesce gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. kako po pojedinim sektorima. Znaci imali ste kredit koji je bio kratkorocni ili dugorocni pa je klijent imao teskoce sa placanjem i vi ste mu omogucili produzenje kredita. Zatim tu su i znosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Kako to izgleda po kratkorocnim. 173 . Uzecete mapu valutne strukture. Kada god analizirate uvek trazite podatke koje su u funkciji analize koju radite. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka. pa cete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka ocekuje da uopste nece naplatiti. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleske pruzaju podatak za ocenu tog rizika.