Međunarodni računovodstveni standard jedan-MRS 1

On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izveštaji. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadržina i kvalitativne odlike finansijskih izveštaja, standard jedan daje odgovor na pitanje na koji način treba te finansijske izveštaje sastaviti tj. kako oni treba da izgledaju ne određujući striktno formu već određujući informacije koje u tim izveštajima treba da budu prezentirane. Posto ćemo mi najpre govoriti o bilansu stanja, dakle ja ću se sada zadržati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiču uređenja bilansa stanja kao finansijskog izvaštaja. Cilj standarda je da definiše osnovu za prikazivanje izveštaja opšte namene da bi se osigurala uporedivost tih izveštaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izveštajima iz drugih preduzeća. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene sa namerom da se obezbedi da ti izveštaji budu uporedivi u vremenu, znači u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme, i između preduzeća da u jednom trenutku na 31.12 bilansi različitih firmi budu međusobno uporedivi. Sta se smatra pod izvestajima opšte namene? Zašto izveštaji o kojima govorimo imaju karakter izveštaja opšte namene? Zbog toga što je reč o izveštajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izveštaje koji će biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifičnim informacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da traži od preduzeća da mu da tačno utvrđene informacije već mora da se zadovoli onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima i zbog toga ti izveštaji nose kvalifikaciju izveštaja opšte namene. U ove izveštaje uključuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godišnjeg obračuna kao što su : izveštaj o poslovanju ili prospekt. Prospekt predstavlja izveštaj koji se podnosi Komisiji za HOV i budućim ulagačima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poželjna, potrebna i isplativa. Dakle to je poseban izveštaj koji se na zahtev berze, po pravilima koje ona odredi ( kod nas to određuje Zakon o HOV) izvrsila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izveštaja koji se naziva prospekt. Kada zelimo da emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt kao poseban finansijski izveštaj gde ćemo prikazati finansijki položaj firme. Na koje izveštaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izveštaje, što će reći na izveštaje pojedinačnih preduzeća ali i na izveštaje grupa preduzeća, tj na konsolidovane finansijske izveštaje. Kada je reč o delatnostima, da li se MRS -1 ograničava samo na izveštaje preduzeća određenih delatnosti? Ne, kažemo da su to standardi za javni sektor. Sva preduzeća, banke, finansijske institucije i osiguravajuća društva pokrivena su ovim standardom. Zbog specifičnosti banaka i posebnog značaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji još jedan, poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izveštaja banaka. To je standard broj 30 koji se zove Prezentacija finansijskih izveštaja banaka i drugih finansijskih institucija. Za banke važi i standard 1 i standard 30 koji je napravljen uzimajući u obzir specifičnost banaka i značaj koji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede. O tome šta je cilj izveštavanja, ko je odgovoran za finansijske izveštaje, koje su komponente, da li treba sastavljati dodatne izveštaje (možemo ali i ne moramo), šta je fer prikazivanje, govorili smo ranije. Da li se činjenica da su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da, zato što time upućujemo korisnike da su ti izveštaji takvi-razumljivi, da sadrže sve važne informacije, da su pouzdani i da su uporedivi,tj. da poseduju one četiri kvalitativne odlike. Da li možemo nekada od neke primene MRS odustati?

1

Samo izuzetno. Retko kada će neko preduzeće dozoliti da poštovanje nekog standarda bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izveštavanja. Ako bi se tako nešto dogodilo, onda po MRS-1 možemo odustati od primene tog standarda, ali moramo do detalja objasniti zbog čega odustajemo, pokazati kako bi izveštaj izgledao ako bismo ga primenili, a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. Moramo potpuno jasnim učiniti zbog čega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primene određenog standarda. O računovodstvenim politikama ćemo se baviti naknadno, a sada ih pominjemo samo da bismo naučili njihovu definiciju. Računovodstvene politike predstavljaju skup specifičnih načela, principa, konvencija, pravila i prakse koje preduzeće koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izveštaja. Zašto su to specifična načela, konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i načela. To je način na koji vi koristite prava izbora koja su sadržana u pojedinim načelima. Ako vam neko načelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. tri moguća pravila priznavanja prihoda -po naplaćenoj realizaciji, po fakturisanoj realizaciji, po principu proizvedenih učinaka to pedstavlja vašu računovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ko čita izveštaj mora znati koje ste od tri moguća pravila vi primenili. Ako se u nekom satndaru nudi, kao u MRS-16, mogućnost da otpisujete linearno, degresivno i funkcionalno, opet računovodstvenu politiku formulišete tako što birate koju će te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifične politike za vaše preduzeće. Mi svoje izveštaje sastavljamo na ovaj način, ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno važećim načelima i standardima. Nego su to pravila koja su u načelima sadržana, ali su ponuđena kao mogućnost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izveštaje. Kada čita izveštaje, i dođe recimo do opreme, on zaključuje da mi vršimo degresivan otpis. To je za njega važna informacija. Kod going koncept principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci, kad napišemo u napomenama da preduzeće posluje na bazi going koncept principa. Onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predviđa njegov prestanak. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da će preduzeće prestati sa radom? Kada bi ste posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke.Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski položaj firme jako loš, može doći do ne likvidnosti, a usled ne likvidnosti do stečaja u kratkom roku ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti firma gubi poslove i gasi se. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora. Ako firma posluje sa dobitkom, ako ima dobar finansijski položaj, ako su njene aktivnosti na jednakom ili višem nivou nego što su bile ranije, nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka tačna. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi morate objasniti zašto ipak mislite da će firma nastaviti sa poslovanjem. Firma radi sa gubitkom, a vi kažete firma će nastaviti sa radom, morate objasniti na temelju čega vi takav zaključak donosite. Šta može biti razlog? Možete reći, u redu firma je ostvarila u prošloj godini gubitke, ali je uradila sanacioni program firme, vlasnici su odlučili da daju dodatni kapital, poverioci učestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraživanja ili odricanjem od dela svojih potraživanja. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da će firma nastaviti sa radom i da će pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena. Aktuarska (obračunska) osnova računovodstva znači da se u finansijskim izveštajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada će doći do naplate prihoda, odnosno isplata rashoda. Znači, kada nastane prihod, vi priznajete prihod, i automacki priznajete ili povećenje aktive, ili smanjenje obaveze. Kad priznajete rashod, vi priznajete ili smanjenje aktive, ili povećanje 2

obaveza. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski položaj firme, a ne samo prinosni. Šta znači konzistentnost prikazivanja? Standard jedan kaže morate kontinuirano primenjivati isti način prikazivanja određenih informacija u finansijsim izveštajima. Forma i sadržina finansijskih izveštaja treba da budu ne promenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Kada možete promeniti ili formu ili sadržaj? Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja- pružanja stvarne slike imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. U koliko to nije slučaj, takve promene se ne mogu pravdati. Ne možete iz čistog hira prikazivati promene svake godine drugačije. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadržinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvođenje novog standarda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao, i ako on na drugačiji način određuje bilansiranje određenih događaja u odnosu na dosadašnju praksu, naravno da će prva primena tog standarda narušiti uporedivost finansijskih izveštaja. Ali taj razlog se smatra dopustivim, prihvatljivim, jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom odpočeti. Tada ćete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Sta znace materijalnost i agregacija? U finansijskim izveštajima treba iskazati sve važne stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne moraće biti iskazane kao posebna pozicija. Bez značajne stavke možete sabirati, možete iskazivati zajedno po grupama, vodeći računa kada ih grupišete o njihovoj prirodi. Srodne stavke morate da grupišete u jednu poziciju. Ovo je važno jer kada sabirate bez značajne stavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste važna. Možda pojedinačno gledano dobici na prodaji imovine nisu značajni. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50, dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokažem svako za sebe, to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Ali kada sve to zajedno saberem i kažem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, ta informacija onda ima svoju težinu. To su informacije koje je dopušteno sabrati i iskazati kao ostali prihod, a ne moram ići pojedinačno po stavkama. Kada je dopušteno da prebijete neke informacije? Kada je dopušteno saldiranje? Kada je dopušteno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrđivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate šta uraditi, da li ići na bruto ili neto princip, je sledeće: da samo onda ako neki posebni standard dopušta kompenziranje, to možete uraditi. Samo ako se u standardu kaže da je kompenziranje dopušteno, možete koristiti neto princip. U svim drugim slučajevima koristi ćete bruto princip. Kada standardi dopuštaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije i kada nisu značajni. Kada vi kažete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko, daj dobitak je razlika između prodajne vrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti, koje prestavljaju rashod. Pošto prodaja hartija od vrednosti za preduzeće predstavlja sporadičnu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzeća, i pošto ovi prihodi i rashodi potiču iz iste transakcije, onda je dopušteno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija od vrednosti, rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kažete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako se smatra da time nećete uskratiti važnu informaciju korisnicima finansijskim izveštajima. Tu ste vršili saldiranje. Kada dati uporedne informacija? Uporedne informacije dajete uvek. To je važno pravilo. U finansijskom izveštaju za tekuću godinu, ide podatak za tekuću godinu, a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Kada gledate samo jedan bilans vi možete upoređivati tekuću sa prethodnom godinom. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izveštaje daju se tri do pet prethodnih godina. Vi dajete podatke u napomeni za tekuću godinu, i dajete podatke za prethodne tri godine da bi korisnici mogli uočiti razvoj visine date pozicije. Zahtev za 3

tj. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedište ima matično preduzeće. Kada je reč o tome kako bilans treba da izgleda.rezultat ostvaren u periodu od 1. jer iz onih grdnih cifara u dinarima ništa se nije moglo videtei. možete vi ići u dublje raščlanjavanje ako hoćete. u hiljadama dinara ili u milionima dinara. u napomenama.12. Dopušteno je međutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. kao što je to kod nas. ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. Kao što vam fotografija bez datuma ne znači mnogo. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzeća. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izveštaj u evrima. bilansu uspeha( odnos između prihoda i rashoda. Kada se firme odlučuju da umesto valute zemlje. sta mora da stoji? Prvo mora da stoji čiji je to bilans. to je stvar vašeg izbora. Period je relevantan za bilans uspeha. Zatim mora stajati dan bilansa. a evro nije crnogorska valuta. nego se odnosi i na napomene uz finansijske izveštaje. a ovo su izveštaji o transakcijama nastalim u određenom vremenskom periodu. kao uzveštajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obično u inflatornim uslovima. pretvarali smo bilanse u marke. kao fotografija napravljena u određenom trenutku. I uvek mora stajati u kom periodu. Valuta u kojoj su sastavljeni izveštaji označava se izvestajna valuta.pružanjem uporedivosti podataka ne odnosi se samo na finansijske izveštaje. Ako izaberete princip opadajuće likvidnosti. a na dnu osnovna (stalna) imovina. izveštajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedište.12 do 31. Sta još mora stajati? Mora stajati izveštajna valuta. Bilans bez dana je ne važeći bilans. Najveći broj preduzeća tu svoju obavezu ispunjava tako što stavi na sajt finansijske izveštaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. tj. standard jedan neće vam reći da treba da bude u formi lista ili u fomi konta. Bilans stanja Šta se sve traži da bude iskazano u bilansu stanja? O čemu bilans stanja mora da informiše? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu podvojene. Takav bilans imaju banke. u dinarima. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima. Morali smo prevesti u neku čvrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja. odnosno naziv subjekta o čijem je bilansu reč. Mora da stoji bilans preduzeća tog i tog ili bilans grupe te i te. ali mora na bilansu pisati i mora biti objašnjeno zašto. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje. za izveštaj o novčanom toku i za izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. Kod banke je na prvom mestu gotovina i 4 . Finansijski izveštaj mora sadržati dan bilansa ili period. u dolarima). Standard 1 kaže da bi period od šest meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Bilans je kao slika. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama. kad god smo hteli da radimo neku analizu. tako vam i bilans bez datuma ne znači mnogo. To ostavlja preduzeću da samo odredi ili da odredi država za njega. prvo će stajati gotovina. Izveštajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedište firma o čijem je izveštaju reč. Da li ćete iskazati prvo obrtnu ili stalnu. Bilans stanja je trenutna slika. bilans vama ništa ne znači. Ali u standardu 1 navode se podaci koje bilans mora da sadrži. odnos između dobitka i kapitala). da li ćete izabrati princip rastuće ili princip opadajuće likvidnosti. Prvo da bi se uradila indentifikacija izveštaja. Jer prvo pitanje koje ćete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledala ovako kako to bilans pokazuje. Možate vi dati formu kakvu hoćete. Kada je bila hiperinflacija 93 ovde. Objavljivanje finansijskih izveštaja za veika preduzeća je obaveza. Zatim mora stojati naznaka da li je reč o bilansu koji je sastavljen za pojedinačno preduzeće ili je reč o bilansu grupe. Znači naj kasnije šest meseci od dana bilansa bi trebalo izveštaje objaviti. Uprava preduzeća bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske izveštaje. Kod konsolidovanih bilansa( kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja ustvari centar grupe.

Spoljni akcionari označavaju se kao manjinski akcionari. a na kraju sopstveni kapital. Kod preduzeća je obično obrnuto. podaci o nekretninama. ali nije potpuni vlasnik.7. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoročnim plasmanima 3. U pasivi: 1. manjinskog interesa nema. odnosno poreskim sredstvima. tada firma A ima kontrolu i većinsko učešće u fimi B. upisani kapital i rezerve 5 . 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju čine firma A i firma B. 2. potraživanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 Reč je o standardu koji niko ne primenjuje. ostale finansijske delove imovine 7. ali se to predstavlja minimum. manjiski interesi On se ne pojavljuje kod pojedinačnih preduzeća. Najmanje mora ovo. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu različiti. Kod pojedinacnog preduzeća te pozicije nema. 3. a koliko pripada akcionarima. postojenju i opremi Pod nekretninama se misli na zemljište. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6.3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko raščlanjena. 6. zalihe Obrtnu imovinu čine: 4.2. krediti. Manjinske akcionare imamo kada matična firma u zavisnom preduzeću ima većinsko ali ne sto postotno učešće. pa dospeli krediti. Dato je u pasivi jer može biti ili potraživanje ili obaveza. različita je i visina poreza. pa onda stalna sredstva. potraživanja od kupaca i ostala potraživanja 5.5. To je jedan dosta plitak stepen raščlanjavanja stalne i obrtne imovine. On se bavi odnosom između poreza koji plaćamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrđivanje trgovinski poslovni bilans.gotovinski ekvivalenti. 4. dobavljači 2. Ako smo platili više imamo odloženo poresko sredstvo. a ako smo platili manje imamo odloženu poresku obavezu. podatke o učešćima u kapitalu drugih lica po NB Ovi podaci: 1. I kada izveštavamo dužni smo da u bilansu grupe iskažemo koliko kapitala grupe pripada matičnoj firmi A. uzeti krediti 5. U pasivi su dospele obaveze. rezervisanja 4. pa plasmani. Ako firma A ima 75% kapitala firme B.6. Firma B je u potpunoj svojini preduzeća A. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B. Ovaj standard se bavi odgođenim poreskim obavezama. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazujeučešće manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledeće: U aktivi: 1.

A to znači ako je reč o materijalu. a ako je reč o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korišćenje. niti sa nabavkom neposredno. PVR Pasiva Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa načelom istorijskog troška. Zavisni troškovi obuhvataju troškove utovara. Slično pitanje je i kod kupovine zemljišta. onda takve troškove treba uračunati u nabavnu cenu. Rezervisanja 3. 3. osiguranja. 7. Kratkoročne obaveze 5.MRS-38 Nematerijalna ulaganja Bilans stanja Aktiva 1. Dugoročne obaveze 4. Sopstveni kapital 2. a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. carine-kažemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. onda ih 6 . dok se sopstveni učinci preduzeća (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi ) procenjuju u visini cene koštanja. Zašto ne i kasas konto kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom naše obaveze prema dobavljačima. zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. Prvo pitanje koje se može postaviti kada je reč o zavisnim troškovima nabavke je da li troškove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uračunamo u nabavku tog sredstva ili ne? Npr. zavisni troškovi nabavke su ravni nuli. da bi sredstvo bilo uskladišteno. Neuplaćeni upisani kapital Nematerijalna ulaganja Materijalna ulaganja Finansijska ulaganja Zalihe Potraživanja Gotovina AVR 1. 6. Kad god je mesto isporuke magacin kupca. 8. Imovina stečena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. onda ti troškovi ne treba da budu uračunati u cenu. Kupujemo zemljište. Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke. prevoza. pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo preče kupovine i traži poništenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. Zavisni troškovi nastaju i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. vrednost bilansnih pozicija se može utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni koštanja. Da li će biti zavisnih troškova nabavke i kolika će biti njihova visina. Svi komercijalni popusti koje dobijemo od dobavljača (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. 2. 4. da li troškove rušenja građevinskog objekta koji se na njemu nalaze uračunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim troškovima računalo u trenutku nabavke. Fakturna vrednost je iznos koji plaćamo dobavljaču za kupljeno sredstvo. Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine stečene kupovinom i obaveza. montaže. istovara. 5. Da li će troškovi spora koji ćemo voditi a koji će neminovno nastati biti uračunati kao zavisni troškovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni činjenice da je spor moguć i da će možda takvi troškovi nastati. U koliko pri utvrđivanju kupovne cene nismo očekivali spor i troškove koje će on sa sobom povući. napravljen je ugovor o kupoprodaji. Ima veze sa izmirenjem obaveza.

Da li ćemo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane imaćete niže troškove i viši rezultat. Ako su zavisni troškovi rušenja 5000. Zatim ćemo izračunati koliko je procentualno učešće vrednosti svake mašine u vrednosti ukupne linije. Dajemo sredstvo čija je vrednost 100. onda se njegova vrednost određuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Ako mi kupimo tu proizvodnu liniju i želimo da je uvedemo u naše knige. moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaćenog ili naplaćenog iznosa. a dotacija povećava kapital ili nešto treće? Mene u suštini ta plaćena mašina od 100 000 košta 50 000. Država ima interes da zadrži stanovništvo u pograničnim područjima. Kako ćemo odrediti vrednost mašina ako smo za nabavku mašina dobili subvenciju države? Kako ćemo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju države? Vrlo često države u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. a prodali smo crep sa kuće jer nismo to razbijali za 2000. onda ne. Ako se vrednost sredstva stiče razmenom. to je fer vrednost datog sredstva. da se ono ne iseljva. ali u koliko smo naknadno odlučili da rušimo. pa kao zavisni trošak računamo samo onu razliku koja nije pokrivena. nego onog koje smo mi dali. Tada za svaku mašinu koju nabavljate. Procentualno 60 000/180 000 je 33. Kako ćemo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? Često se desava da se prodaje čitava proizvodna linija koju čine tri međusobno povezane mašine (ne samo jedna mašina) i postoji jedna cena za tu mašinu. a C 60 000. Mi ćemo se raspitati koliko nove mašine koštaju. B 30 000. U koliko nema doplate. a 50 000/180 000 je 50%. Država želi da preko subvencija kompenzira tako visoke troškove i da navede preduzeća da investiraju u takvim područjima. Ako taj materijal od rušenja prodamo i ostvarimo određeni prihod. Šta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost pun iznos. Mi na tržištu možemo saznati vrednost svake mašine pojedinačno. polovinu plaća država. 38 i 2.B 20 000. mi ćemo tražiti doplatu od 10. Posto te vrednosti nisu jednake. onda će vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvršenu doplatu ili uvećana za primljeni iznos. onda troškove rušenja umanjujemo za visinu prihoda.računamo. Doplata od 10 će svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva koje primamo.33%. U koliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10. Mada obavljanje aktivnosti u područjima koja nisu nešto naručiti dobro saobraćajno povezana izaziva znatno više troškove. Pitanje je kako ćemo plaćeni iznos raspodeliti na svaku mašinu. Onda ćemo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. a sa 7 . onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednosti pojedinačnih mašina iz ove linije. Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku glasi kako ćemo utvrditi nabavnu vrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem su standard 16. Ako smo staru korišćenu liniju paltili 120 000 . jer smo mi za sve tri platili jedan iznos? Mi uopšte ne znamo kolika je cena svake mašine pojedinačno. Onda kod takvih kupovina utvrđujemo koliko na tržištu vredi takva linija. Ako nove mašine koštaju 180 000-mašina A 60 000. onda u zavisne troškove uračunavamo samo 3000 (samo ono što nije pokriveno).67%. Dakle ja ću na ime troškova amortizacije imati samo 50 000 i odmah ću biti jako retabilan. Tada se postavlja pitanje kako će te te mašine bilansirati.nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinačnu mašinu koja čini deo te proizvodne linije. U koliko postoji isplata ili doplata. U koliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu viša ili niža od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu. dobijamo sredstvo čija je vrednost 90. C 90 000. Vrlo često one podržavaju preduzeća u određenim namerama. 30 000/180 000 je 16. onda bi ta naša isplata koju smo izvršili uvećala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo. Država će često dati za svako investiranje u pograničnim područjima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Onda je mašina A 40 000. Ne onog koje smo primili.

Kako tretitamo zavisne troškove za više sredstava?Da li je dopušteno ići na planiranje tih troškova i iako ako se ide na stvarna troškove. jer carina nikad ne carini sve mašine. zavisni troškovi nabavke koji su zajednički za sva sredstva iz te nabavke. vek trajanja mašine 5 godina. Oni će često u fakturi osiguravajućeg društva i naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti čak podeljeni na pojedinačna sedstva. dele se na racionalnoj osnovi. nego carini mašinu po mašinu. Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv naknadno procenjivanje imovine o kojem cemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija a sada zelim da vam pokzem jos jedan problem koji moze da se javi pri procenjivanju a to je: 8 . Kakav će to uticaj imati na vas račun uspeha? Konačno dejstvo na naš račun uspeha imaće 10 000 troškova amortizacije. sta mislite kako teba podeliti troškove? Od čega će zavisiti visina troškova? Od težine. istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se količina ili težina sredstava. ali prihode povećavamo za 10 000. Ali ako ti troškovi nisu podeljeni tamo. a ne ka povećanje kapitala. Prosli put sam pocela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeca. pa će sopa prinosa biti po dva osnova veća nego što treba da bude. I rekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje. a ne da nam ga je dala država da bismo pokrili visoke troškove jer poslujemo u tom području. Ne možemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao povećanje sopstvenog kapitala. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloženi prihod u pasivi i svake godine kada obračunamo pun iznos amortizacije. biti podeljni prema fakturnoj vrednosti. kao kod materijala.11. Otpisivanje tog sredstva treba da se vrši po punoj nabavnoj vrednosti ali traži da se dotacija tretira kao odloženi prihod. Šta je naredna mogućnost.druge strane angažovani kapital će biti manji. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage. Uticaj na rezultat će biti isti ali će informacije za korisnike biti potpunije. Ako ste dobili dobili 50 000 dotacije. da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je niži (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego što to jeste) dobijamo veću stopu prinosa. a druga 5t. On traži da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobičajeni način. On se zove državne pomoći. Za troškove utovara. kako izvršiti njihovu podelu nasredstva koja su pribavljena u toj nabavci?Ako se jedna nabavka odnosi na više različitih sredstava. Postoji poseban standard koji se bavi ovim pitanjem-MRS-20. pa se rezultat smanjuje po osnovu korišćenja ovih sredstava za 10 000. inicijalno vrednovanje imovine. vi ćete imati kao trošak amortizacije 20 000 (100 000/5) i svake godine ćete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. Objasnila sam vam sta je to nabavna vrednost I zavisni troskovi nabavke I kada pojedini zavisni troskovi tj izdaci za sticanje mogu biti ukljuceni u nabavnu vrednost. U praksi se najčešće koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih troškova. Ako prevozite 5 mašina od kojih je jedna teška 500 kg. jer će se u tom slučaju slika o povećanju našeg kapitala deformisati. 09. fakturna vrednost plus zavisni troškovi nabavke. obračunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda.2004. Jer kada uvećani dobitak (jer je amorizacia niža neo sto bi bila. To je neto rezultat prihoda i troškova. vrednost mašine 100 000. onda će. ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vaše pune troškove i pokazali koliko se vaši prihodi povećavaju zahvaljujući ovoj dotaciji. iako su oni 20 000. To nije dobro rešenje. Troškovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Predstva o našem rentabilitetu sigurno neće biti prava. Pokušava se pronaći baza koja će na najbolji način odslikati odnos ili uzrokovanje troška od strane datog sredstva.

PROBLEM TRETMANA NAKNADNIH IZDATAKA Znaci kada ste stekli neko sredstvo vec ga koristite a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci I onda se uvek kod sastavljaca finansijskih izvestaja javlja pitanje sta raditi sa ovim izdacima. to je trosak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom I koji se za njega moze direktno vezati a nije uobicajan za neke druge proizvode.da povecaju kvalitet proizvoda koji se koriscenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi cete za vrednost izdataka povecati vrednost sredstva. Ne samo koza kao materijal.Znaci za visinu takvih izdataka izvrsice se povecanje vrednosti sredstva. Drugo merilo vrednosti imovine je CENA KOSTANJA. Odgovor na ovo pitanje se formulise na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. koza ce biti materijal direktne izrade ali razlika u ostalim troskovima je posle presvuci meblom I kozom nije bas isto. Da li ove izdatke treba tretirati kao trosak odnosno rashod perioda u kome su nastali ili mozda za visinu tih izdataka treba povecati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili. Sta smo radili sa troskovima obrade I dorade?Mi smo povecavali vrednost materijala. Primer: proizvodite namestaj I uobicajnja garnitura koju radite je presvucena meblom. Ili zahteva neke 9 . Kada utvrdjujete cenu kostanja onda provo treba da indetifikujete troskove koji mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. nabavnu cenu a onda te zalihe posaljete na obradu I doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. U shvatanju ekonomije preduzeca sposobnost aktiviranja imaju: 1. znaci ako ce iz tog izdatka u buducnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. posebni pojedinacni troskovi. da dovedu do smanjenja troskova koje to sredstvo izaziva . to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji 3.Ali ako su izdaci sracunati na to da izvrse znacajno produzenje veka trajanja sredstva. Cena kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina odnosno sadrzina cene kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina. Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj biste u potpunosti promenili namenu onda takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogucnosti za ostvarenje nekih buducih ekonomskih koristi. Znaci sadasnja vrednost sredstva cete povecati za vrednost izvrsenih izdataka. To je potpuno isto pravilo koje vazi I za vrednost osnovnih sredstava .Znaci kada je rec o izdacima za tekuce odrzavanje sredstava kada je rec o stalnoj imovini takvi izdaci nemaju sposobnost aktiviranja znaci oni ce uvek nesporno biti tretirani kao trosak odnosno rashod perioda. Zasto? Zbog toga sto je evidentno da ce takvi izdaci u buducnosti doneti preduzecu ekonomske koristi a to znaci da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. Dobijete porudzbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koza. secate se pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom I doradom povecava vrednost materijala. Sta biva kada mi kupimo zalihe. formifamo njihovu nabavnu vrednost . Znaci kazemo da su to troskovi koji imaju sposobnost aktiviranja. sredstvu ciji je vek trajanja duzi od godinu dana. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao trosak tj. rashod datog obracunskog perioda. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Secate li se materijala na obradi I doradi koji smo radili u prvoj godini.to je poseban pojedinacni trosak. zarade izrade.Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. troskovi materijala za izradu tj direktan meterijal 2. Pod cenom kostanja podrazumevaju se troskovi proizvodnje nekog ucinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda ili to je zbir troskova proizvodnje uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda. Kada ce postati ti izdaci trosak? Oni ce biti rasporedjeni kao trosak na preostali vek trajanja sredstva ako je rec o osnovnom sredstvu tj.

recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji ali rade u proizvodnje kao sto je zarada poslovodje. troskovi zarade. 4. moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu. opsti pojedinacni troskovi) cine cenu kostanja. Mi znamo da se masina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi. Samo ono troskovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja I ukljucuju se u cenu kostanja. posebni pojedinacni troskovi. To su troskovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. troskovi projektovanja I nadzora. Sta znaci troskovi konverzije. to su troskovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se ne mogu direktno vezati za proizvod. troskovi odrzavanja masina jesu troskovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opste troskove. samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda I 10 . Sta to znaci. Oni ce reci standardna cena je ta ali ako hocete jos to onda ce cena biti ta I ta jer to je pojedinacni trosak koji se moze vezati za pojedinacni proizvod.To nije nesto sto ste vi morali da potrosite da bi napravili palacinke. Kada je rec o troskovima skladistenja mogu biti ukljuceni u cenu kostanja samo ako se odnose na skladistenje medjufaznih proizvoda. Primer: pravite palacinke I prospete mleko. znaci kredite kojima cete vi kupiti materijal. posebni pojedinacni troskovi I opsti troskovi proizvodnje se cesto nazivaju troskovi konverzije. Koji se troskovi ne mogu ukljuciti? Ne moze se ukljucit van standardna potrosnja. proizvesti proizvod I onda taj proizvod izvesti ali kao zalog dacete vasa inopotrazivanja ili cete nam ustupiti deo vaseg deviznog priliva. To prosuto mleko je vanstandardna potrosnja . to ne mozete uracunati u cenu kostanja to ima tretman rashoda. Ostali troskovi skladistenja kao sto su skladista materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljuceni u cenu kostanja. sve preko toga nece biti uracunato u cenu kosanja. opsti troskovi proizvodnje. To su troskovi prerade.time se bavi standard 23 koji se zove troskovi pozajmljivanja I koji dopusta ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza I odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda. U te troskovi koji mogu biti ali ne moraju ubrajaju se recimo troskovi finansiranja. Zato sto se ti troskovi mogu direkto vezati za objekat odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te troskove. osvetljenja. troskovi grejanja.posebne nacine izrade. U MRS-1 troskovi direktnog materijala I troskovi konverzije ( troskovi direktnog rada. Znaci koliko mene kosta prerada tog materijala u gotov proizvod.Ta kamata po osnovu kredita koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moze biti ukljucena u cenu kostanja.Kao sto su amortizacija koja se vremenski obracunava. Troskovi finansiranje.Jer to nije bilo koji kredit koji ste vi uzeli opste za poslovanje ne to je kredit koji je strogo namenski uzet za proizvodnju tog proizvoda otuda kamata postaje direktan trosak proizvodnje I moze biti ukljucen u cenu kosanja. I zato oni imaju sposobnost aktiviranja. Imate faznu proizvodnju I napravite poluproizvod u on se dalje skladisti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu I sve tako…Troskovi skladistenja ovih poliproizvoda u fazama izrade proizvoda mogu biti ukljuceni u cenu kostanja zato sto su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. To znaci da vi cenu kostanja utvrdjujete u visini troskova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo sve ono sto potrosite preko toga ne mozete ukljuciti u cenu kostanja.u gradjevinarstvu gradjevinska firma ce uvek u cenu kostanja nekog objekta uracunati I tosak projektovanja I trosak nadzora tog objekta. Postoi mogucnost I da se neki troskovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao pravo izbora a ne kao obaveza. Naravno troskovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda jer se ne mogu direktno vezati za ucinak. Proizvodnju nije moguce organizovati ako nema skladistenja poliproizvoda izmedju pojedinih faza. Da li se jos neki troskovi mogu ukljuciti u cenu kostanja? U nekim standardima dopusta se da se u cenu kostanja ukljuce I drugi troskovi uz uslov da su on izazvani neposredno datim proizvodom. Osim troskova materijala.

koje grupe troskova I odredjuje da li ce u cenu kostanja uci stvarni ili planski trosak. Sta je razlika izmedju njih. osim ako je medjufazno skladistenje 3. Za troskove uprave vazi kao pravilo ali samo kao izuzetak mozemo ukljuciti u cenu kostanja. ako cenu kostanja utvrdimo u visini varijabilnih troskova nego na bazi pogresnog kljuca utvrdimo alokaciju fiksnih troskova I utvrdimo pogresne cene kostanja Sta se sve vrednuje u visini cene kostanja? • Zalihe nedovrsene proizvodnje • gotove proizvode • rashode izazvane prodajmo gotovih proizvoda ako imamo metodu troskova prodatih ucinaka ( metoda obracuna rezultata) Sta mislite da li tacnosta kalkulacije cene kostanja ne utice tacnosta rezultata ako obracun vrsimo metodom ukupnih troskova. Sistem obracuna troskova odredjuje koje cemo troskove ukljuciti u cenu kostanja. Znaci visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene kosanja. To je veza jer od odabranog sistema zavisi sadrzina kalkulacije. razlicite vrste u razlicitim kolicinama. Znaci sta ne mozemo ukljuciti u cenu kostanja: 1. Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troskove I oni iznose 100 I ako kazete da imate povecanje vrednosti zaliha od 20 to znaci da su nam zalihe gotovih proizvoda I nedovrsene proizvodnje vece na kraju nego na pocetku za 20. Znaci nece biti ukljuceni opsti fiksni troskovi proizvodnje. Primer:proizodimo veliki broj proizvoda. Ako od ukupnih troskova oduzmete troskove sadrzani u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo troskove prodatih proizvoda I oni su 80. Imamo korekciju vrednosti zaliha a nju utvrdjujemo prema ceni kostanja. Da li ce biti ukljuceni posebni pojedinacni troskovi?Hoce jer su I oni varijabilni trosak. Troskovi prodatih proizvoda izose 120. Jer tamo nemamo cenu kostanja prodatih proizvoda. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati I fiksne troskove proizvodnje tretirati kao rashod perioda nego pogresnom alokacijom transformisati cenu kostanja ucinaka proizvodne. A sta se dogadja ako imamo smanjenje zaliha. grejanja na jedinicu proizvoda. Jako je tesko da nadjemo kljuc da rasporedimo troskove amortizacije. Zasto se bira kalkulacija po varijabilnim troskovima? Kada imamo problema sa alokacijom opstih fiksnih troskova. Kalkulacija izabrane troskove po sistemu rasporedjuje na jedinicu ucinka. troskovi uprave 4. Sistem obracuna ce nam reci koliko iznose troskovi po nosiocima troskova a kalkulacija po jedinici ucinka. vanstandardnu potrosnju 2.troska uprave mogli biste izvrsili ukljucenje I troskovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja I oni se uvek tretiraju rashodima perioda.za 120 to cemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. troskovi direktnor rada I samo opste varijabilne troskove. to je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. troskovi prodaje. uvek SISTEM OBRACUNA TROSKOVA Odnos izmedju sistema obracuna troskova I kalkulacije. Ako se opredelite za sistem obracuna po varijabilnim troskovima sadrzina kalkulacija ce biti: troskovi direktnog materijala. 11 . Smatra se da je manja steta ako ne utvrdimo alokaciju uopste . postoje sistemi obracuna po stvarnim I sistemi obracuna po planskim troskovima. Ako se opredelimo za sistem obracuna po punim troskovima proizvodnje onda ce kalkulacija ce izgledati: troskovi direktnog materijala + troskovi konverzije. Raspored fiksnih troskova proizvodnje na jedinicu ucinka moze biti tesko pronaci kljuc koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troskove na proizvode. troskovi skladistenja. jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne troskove perioda svodite na troskove prodatih proizovoda. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeha.

Posebne pojedinacne troskove 4. Troskove direktnog materijala 2. ne po visini . troskove direktnog materijala 3. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troskove minus troskove u neprodatim zalihama ili plus troskovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ih prikazujete iskljucivo kao trosak prodatih proizvoda I nemate podatak o ukupnim troskovima. Kalkulacija po posebnim pojedinacnim troskovima po opstoj oceni ne treba da bude koriscenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izvestavanju. Opste troskove proizvodnje koji se sastoje iz opstih fiksnih troskova I opstih varijabilnih troskova. STANDARDNI KAPACITET Kada radimo planiranje nikada ne uzimamo tehnicki kapacitet vec se polazi od ocekivane proizvodnje u narednom periodu. Opste varijbilne troskove Ne sadrzi opste fiksne troskove proizvodnje I niza je od pune za njihov iznos. Smatra se da cene na trzistu nikada nece pasti ispod varijabilnih troskova. Troskove direktnog materijala 2. tada svi neiskorisceni fiksni troskovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. Uvek ce rezultat biti isti. posebne pojedincne troskove Znaci potpuno iskljucuje opste troskove proizvodnje. KALKULACIJA PO POSEBNIM POJEDINACNIMA TROSKOVIMA Ona obuhvata: 1. DONJA I GORNJA GRANICA CENE KOSTANJA Kada biramo cenu kostanja.To je u skladu sa nacelom uzrocnosti jer proizveden proizvodi nisu izazvali te troskove. Troskove direktnog rada 3. SISTEMI OBRACUNA TROSKOVA Ako imamo obracun po stvarnim troskovima onda u cenu kostanja uracunavamo stvarno nastale troskove. samo izuzetno je to moguce. KALKULACIJA PO VARIJABILNIM TROSKOVIMA: 1.Zato sto se smatra da bi tako utvrdjenja cena kosanja bila preoprezno odmerena. troskove direktnog rada 2. I zbog toga sto korekciju prikazujete preko cene kostanja vi prkticno I ovde preko tacnosti cene kostanja odredjujete tacnost periodicnog rezultata. uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nastati zbog remonta I onda kazemo da je to nas standardni kapacitet.Ove dve metode razlikuju se samo po nacinu prezentiranja rashoda. To je jedina razlika. PUNA KALKULACIJA: 1. Znaci to nije nas najveci moguci kapacitet nego kapacitet koji preduzece koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda I koji je uvek redukovan u odnosu na tehnicki za gubitke koji nastaju kod izvrsenja remonta. Troskove direktnog rada 3. Posebne pojedinacne troskove 4. Ako imamo obracun po planskim troskovima u cenu kostanja bice uracunati samo planski troskovi a to znaci da ce sva prekorecenja troskova biti tretirana kao rashod perioda kao I troskovi neiskoriscenog kapaciteta. jer tu postoji pravo izbora mi mozemo vrednovati ili po punojceni kostanja ili po varijabilnoj ili teorijski po pojedinacnoj Smatra se da je puna cena kostanja gornja granica cene kostanja Donja granica je kalkulacija po varijabilnim troskovima. 12 .

. Ako izdajemo drugo. Znaci vlasnik odgovara ne samo imovinom ulozenu u preduzece nego celokupnom svojom imovinom pa je otuda sa stanovista poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretira kao imovina preduzeca ili kao privatna imovin vlasnika. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje?Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzeca.rec je o drustvu kapitala 2. simultano upisani kapital je jednak uplacenom 2. kada drzava zeli da olaksa osnivanje novih firmi. A poverioci mogu u naplatu svojih potrazivanja traziti samo u visini imovine kojom raspolaze preduzece. Kod ovih preduzeca ce kapital biti iskazan u visini upisanog kapitala a da li ce upisani kapital biti jednak uplacenom to zavisi od nacina osnivanja drustva kapitala: 1. Iduci tom logikom drzava ne propisuje visinu ulozenog kapitala niti zahteva ne njegovoj stalnosti.rec je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja. Jedna od kljucnih karakteristika je odgovornost vlasnikaOna moze biti neogranicena I ogranicena.trece kolo akcija nema neuplacenog a upisanog kapitala. Sto znaci da se u knjigama takvih preduzeca kapital vrednuje u visini uplacene vrednosti odnosno unetog iznosa Kod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trecim licima koji nastaju iz poslovanja odgovaraju samo onom imovinom koja je ulozeno u preduzece.ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. I posto je neto imovina garantna supstanca a ne ukupna imovina vlasnika drzava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala I insistir na stalnosti tog kapitala. Ova pozicija ima dvojak karakter: 1. Dakla. onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali a jos nisu uplatili bice iskazano preko pozicije neuplacen a upisn kapital Zakljucak: Ova pozicija se moze javit samo kod drustava kapitala I samo onda kada se drustva osnivaju sukcesivno. Interesi poverioca koje drzava treba da stiti zasticeni su tome sto svaki poverilac ima pravo da za naplatu svog potrazivanja zahteva prodajom celokupnom imovinom vlasnika. sukcesivno upisani I uplaceni kapital nece biti jednaki jer ce vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala. Stalnosti u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri da nema automatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu. drustava sa ogranicenom odgovornoscu I akcijskih drustava. Kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu sopstveni kapital preduzeca niti je propisan niti je stalan jer se smatra da je neogranicena odgovornosr vlasnika dovoljna garancija poverioca. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzece jer ono ima svojtvo pravnog lica ali u sustini odgovornost je na vlasnicima. to vazi samo za prvo kolo akcija.BILNSIRANJE STALNE IMOVINE Neuplaceni a upisani kapital Nalazi se na prvoj mestu na strani aktive. Kada uzmemo bilans firme I na vrhu aktive vidimo ovu poziciju najmanje dve stvari mozemo zakljuciti: 1. Odgovornost je vazna zato sto od stepena odgovornosti zavisi nacina formiranja kapitala preduzeca. Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu placati na rate. 13 . Neogranicenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeca I ortackih drustava dog ogranicena odgovornost se odnosi na vlasnike drustava kapitala tj. Znaci mozemo imati drustvo kapitala a da nemamo ovu poziciju ako je drustvo osnovano simultano.

Posto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme . To je vazno kod analize likvidnosti. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. Za korisnika finansijskog izvestaja bitna su oba podatka.One se u bilansu nalaze jedna naspram druge I uvek zajedno citate te dve pozicije. Taj iznos koji se zahteva moze se iskazati kao podpozicija neuplaceni upisani kapital ili u okviru pozicije ostla potrazivanje sto se cesce radi. Ako je taj podatak ne pokazemo posto je rec o dvogodisnjem periodu u kome ce se taj iznos pretvoriti u gotovinu mi uskracujemo analiticara o tome kada se ocekuje naplata I to je razlog sto se ova pozicija deli na dva dela. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija imamo azio I ona se mora evidentirati u celini. Taj uplaceni iznos je polovina od 100 ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj 50% od upisani akcija. Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije.Zato kazemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. I koliko je upisano jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom ce ta firma u nekom trenutku raspolagati a uplaceni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi. unutar te dve godine prema odluci o emitovanju akcije ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvrsiti uplatu dela svoje obaveze prema preduzecu. Tada se testira kolika je verovatnoca da ce svi akcionari uplatiti upisane akcije. Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih a neuplacenih akcija ili udela.I to je razlog zasto se nalazi na strani aktive. A ako akcionar ne moze da uplati u opste mozemo njegove akcije prodati nekom drugom a njemu cete vratiti uplaceni iznos umanjen troskove koje smo imali zato sto smo trazili novog akcionara. Primer:Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari moraju uplatiti polovinu od neuplacenog a upisanog kapitala I ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izvestaja onda neposredno nakon dana bilansa smatralo u skadu sa principom jasnosti da dospelo potrazivanje bude iskazano posebno . Mi kazemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala zato sto nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital svodi na uplaceni iznos a to je 70. Na taj nacin mi korisnicima finansijskih izvestaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplacenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15 a 15 ce biti uplaceno za narednih godinu dana. 2. na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bice iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija . Ova pozicija se moze razdvojiti protekom vremena na dve. jer vidi sta ce u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Mogucnost isplate na rete odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija a ne I na azio. 14 . To je iznos koji ce biti pretvoren u gotovinu. I to sto se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegova korektivna pozicija. Na tzv zahtevane uplate ili uplate koje su trazene od onih uplata koje jos nisu dospele za placanje. Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duzni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije.To znaci. karakter potrazivanja. a akcije I udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednosti onda ce se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. a na strani aktive neuplaceni upisani kapital 30. Ovde ne moze ako smo npr upisali 100 akcija I uplatili 50 da dobijemo 50 akcija. Ovde ne mozemo izvrsiti otpisivanje potrazivanja ali mozemo za kasnjenje u placanju zaracunati kamatu kao kod svakog drugog potrazivanja. To je potrazivanje firme prema vlasnicima. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako cemo bilansirati ovu poziciju? Posto je rec o neuplacenim upisanim akcijama I udelima . Pokazuje potrazivanje koje drustvo ima prema onim akcionarima koji su upisali a jos nisu uplatili punu vrednost akcija.

Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugorocno vezana I tada je stalna imovina ili hocemo da je prodamo u roku kracem od godine dana ili je koeficijent obrta veci od 1 onda je to obrtna imovina.ona moraju imati karakteristike da bi mi rekli ovo je patent ili licenca. Ona nam kaze da nije potrazivanje I nije gotovinu (monetarna sredstva).I ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci I takve akcije predstavljaju nasu dugorocnu tj stalnu imovinu. Ako podjemo od statickog cilja a to je iskazivanje tacne imovine preduzeca onda cemo videti da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati . Ako nema ove pozicije znaci da je ceo upisani kapital uplacen. Ili ako imamo ucesce u nekoj firmi to je nas stalna imovina I samom odlukom da hocemo da je prodamo ona je pretvara u obrtnu. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moze biti klasifikovana I kao stalna I kao obrtna. Kod dinamicke teorije ciji je cilj tacan obracun periodicnog rezultata smatra se da vrednost ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu I zbog cinjenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u buducem periodu treba izdatak koji je ucinjen kao trosak rasporediti na 15 . Promene cilja dovodi do promene klasifikacije imovine.Ne mozemo otpisivati jer bi to znacilo smanjenje osnovnog kapitala I to je jos jedna specificnost ovog potrazivanja koja jeste potrazivanje ali se ne moze otpisivati kao svako drugo potrazivanje. nematerijalna ili imaterijalna ulagannja 2.standard 38 Ova definicija opisuje karakteristike I namene nematerijalnih ulaganja. materijalna ulaganja 3. Promena cilja menja klasivikaciju.Za klasifikaciju imovine na stalnu I obrtnu relevantan je cilj tj sta ko zeli sa nekom imovinom. Primep: kupimo akcije neke firme. KADA SE OVA POZICIJA GASI Kada se izvrsi uplata. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojim se stalna imovina javlja NEMATERIJALNA ULAGANJA To su nemonetarna sredsva koja nemaju fizicku supstancu tj ona se neopipljiva. ona moraju imati sposobnost prepoznavanja I da imaju sposobnost da budu koriscena ili u proizvodnji ili za snabdevanje robama ili uslugama ili da budu predmet iznajmljivanja ili da se koriste za administrativne svrhe. Ako kupimo akcije da bismo ih prodali u narednih mesec dana jer smatramo da ce kurs na berzi porasti to je kratkorocna hartija od vrednosti. to su sredstva koja su neopipljiva I koja nemaju svoju vrednost I da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati kao rashod perioda u kome je to sredstvo pribavljeno. Primer: proizvodimo masine I one predstavljaju nase zalihe odnosno obrtnu imovinu ali ako hocemo da je koristomo u procesu proizvodnje ona postaje nasa stalna imovina. STALNA SREDSTVA U standardu 1 stalna sredstva se definisu kao ona sredstva ciji je predvidjeni vek trejanja duzi od 12 meseci odnosno sredstvo cije se otudjenje ne planira u narednih 12 meseci I otuda zakljucak da je rec o sredstvima koja se koriste visegodisnje. Ovo su nam dva kljucna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovna. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganja (I da li ih treba prikazati u finansijskim izvestajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izvestaji. KAKO SE RASCLANJUJE STALNA IMOVINA 1. Njegovim koriscenjem prduzece moze ostvariti neke ekonomske koristi u buducnosti. Jednom izvrsena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek.

Dodat jer je rec nematerijalnim ulaganjima. 16 .11. KOJI SU STANDARDI KOJI SU MERODAVNI ZA PRIZNAVANJE NEMATERIJALNIH ULAGANJA Kljucni standard ja 38 koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalna sredstva. Zato sto nastaje kao posledica kupovine preduzeca. Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako znamo tacno sta smo platili za licencu ili patent ali problem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. POD KOJIM USLOVIMA SE NEKO MATERIJALNO DOBRO MOZE PRIZNATI TJ. On moze prodati kome god hoce. Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisani sredstava javlja se veliki problem da itvrdomo sta je cena kostanja tog vase patenta jer je veliki broj patenta razultat zajednickog istrazivanja. mogucnost indetifikacije I na njemu se posebno insistira. Ali ako kupujemo patent on na nas prenosi monopol koriscenja tog izuma. 11.periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od koriscenja datog sredstva. I zbog toga cesto ne mozemo neki nas pronalazak aktivirati. Ispunjenost sva tri uslova ovde se obezbedjuje teze nego kada je u pitanju materijalno ulaganje. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja se vrsi uz pomoc sledecih kriterija. da je moguce pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. Nabavna vrednost za one koje smo kupili I cena kostanja za one koje smo generisali. prikazati ih kao sredstvo I potom kroz sistematsku I racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troska obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamicke teorije koja je danas dominirajuce. To je takodje opsti uslov koji vazi za svako sredstvo 3. Kada je rec da utvrdimo koliko nas kosta stvaranje patenta koji ste vi stvorili a ne kupilil. I standard 22 koji se zove poslovne kombinacije. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill kao oblik nematerijalnih ulaganja. onda je sigurno da je ono izdvojivo I da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je rec. Zasto je on u ovom standardu. Primer/imamo autobus I prihod ostvarujemo od prodaje karata I lako ih mozemo utvrditi ali ako forimiramo web site ne znamo koliko ce on doneti koristi u buducnosti. znaci visinu izdatka koja je ucinjena za njeno sticanje.2004 INDETIFIKACIJA NEMATERIJALNE IMOVINE Indetifikacija se vrsi da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-will odnosno poslovne vrednosti I iskazati kao poseban oblik imovine. Znaci treba aktivirati ove izdatke tj. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup. Razlika izmedju patenta I licenece kada ih kupujemo Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo koriscenja njegovog pronalaska mi smo samo jedan od korisnika.onda smo mi novi vlasnij patenta I samo ga mi koristimo. Znacemo da ce doneti ali ne I koliko MERENJE VISINE IZDATAKA ILI ODREDJIVANJE VREDNOSTI Imamo dvojaku situaciju Za sva nematerijalna sredstva koja sticemo kupovinom odredjivanje vrednosti je potpuno indenticno kao I kod materijalnih ulaganja. Ovde se moze postaviti pitanje sta je to. da ce postojati izvesnost da ce po osnovu koriscenja tog sredstva priticati ekonomske koristi u buducnosti to je opsi uslov koji vazi za svako sredstvo 2. AKTIVIRATI 1.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogucnost prodaje takvog imaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moze ocekivati priticanje ekonomske koristi u buducnosti. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaci da postoji mogucnost indetifikacije ovih dobara. Sta se sve ubraja u nematerijalna dobra? Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno sirok, tako da cemo sresti u mrs samo najznacajnija imaterijalnja dobra tj samo ona koja se najcesce javljaju, ali time spisak nije zakljucen time se ne navode sva imat. dobra ali se navode ona koja se javljaju najcesce. U imaterijalna dobra koja se najcesce javljaju ubrajaju se: • Know-how ili naucno tehnicko znanje • Licence • Patenti • Autorska prava • Liste kupaca • Koncesije • Poslovna vrednost • Uvozne kvote • Dozvole za ribarenje • Trgovacke marke ili znaci • Kompjutersi softver • Pravo na prikazivanje filmova • Na emitovanje muzickih zapisa Primecujemo da najveci deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Na primer:potrazivanja. To je pravo na naplatu odredjene sume novca I iskazuje se kao posebna bilansna pozicije. Sa druge strane kada imao odredjenu trgovacku marku ili kompjuterski softwer , to je esto sto je zapisano na materijanom nosiocu. Kada je taj softwer imaterijano dobro, kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Ali taj nosilac je mnogo manje vazan od onoga sto na njemu pise. Sadrzina onoga sto je tu , to je imaterijalno dobro, a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra, vazno je da to pravo bude zasticeno. Znaci nece svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Zasto? Zato sto ako nista zastitili sopstveni pronalazak, ako nemate monopol na njegovom eksploatacijom , onda vi nemate patent, jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom, a secate se da se sredstvo definise kao resurs nad kojim preduzece ima kontrolu.Ako ne postoji pravna zastita ne postoji kontrola I nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro. Posto je spisak imaterijalnih dobara veoma sirok, postoji vise kalasifikacija za njihovo razvrstavanje I postoji vise kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Pa imamo podela prema tome da li su odrziva.Pa cemo reci ova imaterijalna ulaganja su odrziva a ova nisu. To je podela koja je bila moguca pre stupanja na snagu standarda 38. dugo vremene su se imaterijalnim ulaganjima smatrali I troskovi istrazivanja I osnivacki troskovi I onda su iskazivani u bilansu stanja. Mi nikome ne mozemo prodat troskove osnivnja jer niko ne zeli da kupi te troskove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrzivim sredstvima, za razliku od patenta I licence koje mozete kupiti I prodati I koja spadaju u odrziva.MRS 38 potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaja jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da ce sredstvo u buducnosti donositi ekonomske koristi a to je uslov da se nesto smatra sredstvom. Jer niko ne bi kupio nesto sto mu u buducnost nece donositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odrziva sredstva a neodrzivih nema Zatim ima podela koja je I danas aktuelna na sredstva koja su povezana sa preduzecem I ona koja se od preduzeca mogu odvojiti.Sa to znaci da se mogu odvojiti? To znaci da se 17

mogu prodati kao samostalno dobro a da pri tome firma nastavi da postoji. Znaci da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzece poseduje. Moze se prodati patent I licenca.Posto medjutim jedno dobro koje se ne moze odvojiti odvojeno od firme koje ne mozete prodati a da ne prodate firmu. To je good will ili poslovna vrednost firme.Good will predstavlja imaterijalno dobro ali ona se ne moze prodati separatno od preduzeca za razliku od drugih koja se prodaju odvojeno od preduzeca, znaci nezavisno od toga da li ce samo preduzece biti prodato ili ne. Za racunovodstvo je narocito vazna podela imaterijalnih dobara prem nacinu na koja su stecena.: • Ona koja su stecena kupovinom ili derivativna. • Ona koja su rezultat samog preduzeca ( originlna ili izvorna)imaterijalnim dobrima. Ovako isto mozemo podeliti I materijalnu imovinu. Mi mozemo reci ovo smo kupili a ovo smo proizveli sami. Ova poslednja podela je jako vazna za imaterijalna dobra jer se sposonost aktiviranja uvek imaju nematerijalna ulaganja koja su stecena kupovinom a sposobnos aktiviranja sredstava koja su rezultat samog preduzeca mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim I strogim uslovim I potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatrati imovinom. Pravilo od prilike zvuci ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeca tretiraju se kao rashod perioda dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljeni standardom 38. KAKO VREDNUJEMO IMATERIJALNA DOBRA? Ovde vazi pravilo da dobra stecena kupovinom se vrednuju u visini izdataka ucinjenih radi njihovog sticanja sto ce reci po nabavnoj vrednosti. Znaci vrednovanje imaterijalne imovine inicijalno vrsi se po nabavnoj vrednosti koja ukljucuje fakturnu vrednost I zavisne troskove nabavke ( troskovi da bi zastitili patent I sl.) Kada je rec o interno generisanim dobrima tj dobra koja smo proizveli sami, onda I ovde vazi pravilo da u cenu kostanja ovih dobara ulazi direktni troskovi tj oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom I pripadajuci na razumnoj osnovi dodeljeni deo opstih troskova ( direktne troskove rada I materijala I onaj deo opstih troskova koji se moze vezati za dato dobro, za koje se smatra da se stvaranjem tog dobra izazvan) to je pravilo za formiranje cene kostanja I materijalnih ulaganja a ne samo nematerijalnih ulaganja. Osim inicijalnog vrednovanja postoji I naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja.Nmaterijalna ulaganja podlezu otpisivanju. Procenjuje se njihov vek I vrsi se otpisivanje. Naknadno vrednovanje vrsi se u visini neotpisne vrednosti. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearno I degresivno. Znaci standard 38 ne pripisuje koju metodu vec samo zahteva da se visina otpisa odrazava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog dobra.a da li cemo otpisivati linearno ili degresivno prepusta nama da odlucimo. I otpisivanje se po pravilu vrsi indirektno znaci vrsi se preko ispravke vrednosti. TROSKOVI OSNIVANJA Obuhvataju: advokata da napravi statut firme, nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija, troskovi stampanja akcija sada otpdaju jer se akcije izdaju u nematerijalnom obliku vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija, ali zbog visokog troskova stampe I da bi se olaksao promet akcijama one se ne stampaju. Sada se akcije vode na racunima kod banaka I knjizi se trzisni promet akcijama kao sto se to radi bezgotovinskom placanje. Znaci ako ste vlasnika nekih akcija I odete u banku da otvorite depo racun, to je racun na kojima se vode evidencije o vasim hartijam od vrednosti. Kod iste banke imate vas tekuci racun I mozete reci da proda na vas racun akcije po nekim cenama. Kada se sklopi zakljucnica sa vaseg racuna ce skinuti akcije I preneti na racun kupca a sa njegovog racuna ce taj iznos preneti na vas tekuci racun, sve ce ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. I to je razlog sto se hartije od vrednosti izdaju u 18

nematerijalnom obliku znaci nema one predaje akcija prodavca kupcu vec vi dobijete izvod da su se akcije smanjile na vasem depo racunu za onoliko koliko ste prodali, a kupac dobije izvod da je on novi vlasnik tih akcija, ali zato na vasem kreditnom racunu imate povecanje gotovine. Isto tako mozete I kupovati, samo sto ce se povecati vrednost na depo racunu a smanjit na tekucem racunu gotovina. Tu su jos I troskovi registracije firme koje moramo platiti I sve te troskove zajedno moraju da podnesu osnivaci, vlasnici. Nekada je postojala opcija u 4. direktivi da se ti troskovi mogu aktivirat I otpisivati u roku od 5 godina a standard 38 je zabranio aktiviranje ovih troskova I insistira da oni budu rashodi perioda. Sta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to so je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi ste osnovali firmu I u opste ne znate da li ce ta firma biti uspesna. Sta ako se ta firma zatvori naredne godine sto je cest slucaj kod novoosnovanih firmi. Sta da radimo sa troskovima osnovanja, mi ih ne mozemo prodati oni imaju samo vrednost za vlasnika firme I zato su oni rekli nema aktiviranja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje vi olaksavate osnivanje firme, da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji u opste ne moraju biti mali I da…?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ).tako da odmeravajuci I za I protiv ipak su se odlucili da zabrane aktiviranje nego da to ide na rashode pokusavajuci da to ide ne na firmu vec na osnivace firme. Bilo koje izdatak vezan za osnivanje firme nema sposobnost aktiviranja , on ce jednostavno te troskove tretireti kao rashod. TROSKOVI ISTRAZIVANJA To je naredna pozicija u nasem bilansu I jako je zahvalna, jer preduzeca ako nisu znala gde da stave neke rashode oni su ih sve stavjali u ovu poziciju, tako kada bi pogledali nase bilanse zakljucili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaze u razvoje I istrazivanja. Ovi troskovi nemaju sposobnost aktiviranja, zbog toga sto u periodu istrazivanja vi ne znate sta ce biti rezultat istrazivanja. Vi istrazujete mogucnost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov nacin, radite na tome godinama imate znacajne izdatke ali vi ne znate da li cete u tome uspeti. Da li ce ti izdaci dovesti do rezultata I kakav ce taj rezultat biti. I upravo zbog toga sto ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istrazivanja zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka I oni se tretiraju rashodom perioda. Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troskove istrazivanja I sve te troskove moraju pokrivati na teret tekuceg rezultata, jer bi aktiviranjem dovelo do precenjivanja imovine a time I rezultata. Jer sta ako od ovih istrazivanja ne bude nista, kao sto cesto biva. Od otprilike 10 istrazivackih radova najvise 2 eventualno 3 ce donositi ekonomske koristi, svi ostali se smatraju neuspehom. Neuspehom iz koga se nesto naucilo ali u svakom slucaju ne daje rezultat koji ce nam obezbediti priliv buducih ekonomskih koristi. TROSKOVI RAZVOJA Faza razvoja dolazi nakon faze istrazivanja, znaci kada kod istrazivanja dodjete do toga da postoji mogucnost da rezultat istrazivanja bude doveden komercijalnom koriscenju tada pocinje faza razvoja. Sta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovu rezultata istrazivanja dodjete do nove tehnologije, do novog proizvoda , do novog materijala… u toj fazi istrazivanja vi zelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehnicka izvodljivost dakle vi mozete taj proizvod proizvesti, vi mozete realizovati takav proces proizvodnje npr. koristimo neki novi materijal ili novi nacin proizvodnje. Taj rezultat razvoja mozete koristiti sami a mozete ga I prodati. Znaci rezultat razvoja ima sposobnos primene u samom preduzecu ili sposonost prodaje nekom drugom preduzecu.Uprava firme ima nameru ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda, znaci nece ga drzati po fijokama sto isto tako ponekad biva. Imamo proizvod koji I dalje ima relativno dobru prodju na trzistu I necu da plasiram novi proizvod sada zato sto cu imati visoke pocetne troskove a ovaj proizvod I dalje donosi dobar profit. Odlozicu nov proizvod za neko buduce vreme, znaci nemam nameru ni da ga prodam ni da ga koristim. 19

da li je sve na svom mestu ali to postrojenje ne moze se komercijalno koristiti. znamo da zelimo da ga iskoristimo. tj vestsacke koze.( drzava kao nosilac javnih prava). Recimo mozemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja ili moze dati konceciju za eksploataciju suma. to je bio rashod I sa tim je zavrseno. zatim morati ispitati da imate sposobnost da to uradite. Znaci jednom tretirano kao rashod ostaje uvek. Jedno je nesto stvoriti a drugo je stvoriti uslove za komercijalno koriscenje tog proizvoda. To je pilot postrojenje koje sluzi samo da se istestira mogucnosti novog postupka. Troskovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju troskove razvoja.) Cak I proizvodnja pilot postrojenja moze se smatrati troskom razvoja. morate imati para znaci morate raspolagati sredstvima koji ce vam omoguciti da taj novi pronalazak iskoristite. Sada cete na dodatnu vrednost novog pronalaska pa cete otpisivati tako visoku vrednost pa cete opet kroz veliku amortizaciju jos jednom smanjiti rezultat I smanjiti time vas poreski teret. da razdvojite fazu istrazivanja I fazu razvoja I ovde vazi pravilo da ne smete troskove istrazivanja koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istrazivali sada ukljuciti u vrednos pronalaska. imamo para ali ne znamo kako. Znaci ako imate nov pronalazak nece vam biti lako da ga prodate. Prvo to ne moze raditi svako a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je prilicno ogranicen.”Standard 38 kaze NE!! ovo sto ste tretirali kao troskove istrazivanja. Sta je smisao svih ovih tipova o kojim je bilo rec? smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzece. znaci samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja. mozete dizajnirati novi proizvod . znaci imamo pronalazak . KONCESIJE PATENTI I SLICNA PRAVA Koncesija je pravo koje drzava prenosi na preduzece omogucavajuci mu ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo ili da se bavi odredjenima poslom. dakle on je napravljen samo da bi se testirao novi tehnoloski postupak. ali nema vracanja na staro. to nije nova fabrika. Nikad vise koznih jakni nije setalo gradom I to sa malo novca I mozda boljeg kvaliteta jer mozete oprati vestacku kozu a pravu morate nositi na posebno ciscenje… te firme koje su pronasle nove materijale su osvojile veliki deo trzista. jer zelimo da izbegnemo da iskazemo kao sredstvo nesto sto zapravo nije. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod. Zatim potrebno je da postoji trziste za datim proizvodima I da postoji neko ko ce kupiti to sto ste vi proizveli koriscenjem novog postupka. iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su troskovi istrazivanja bili opravdani. neki novi pronalazak? Ne to je jako tezak posao. novi materijal kao rezultat razvoja( vidite kakav je preokret u industriji koze izazvala proizvodnja vestackih materijala. mozemo li mi sada cenu kostanja tog novog proizvoda utvrditi tako sto cemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara. kod novog materijala kod novog dizajna… Ovo je jako vazno .To sto imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaci da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. Jos je potrebno da imamo raspolozive resurse I finanskijske I tehnicke I kadrovske bilo da zelite da koristite proizvod ili zelite da ga prodate. vazno je za priznavanje da mozete tacno utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. Pilot postrojenje nam sluzi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro. Jer ste vi tretirajuci kao rashod troskove istrazivanja smanjili rezultat. znaci da mozete da odgovorite na pitanje koliko nas kosta razvoj kod novog proizvoda . Dakle ne smete sada reci : “ e pa cekajte ovo istrazivanje je dalo pocetne ideje od koje smo mi dosli do novog proizvoda. I konacno. nesto zbog cega nikakve koristi u buducnosti biti nece. Znaci da budemo sigurni da ce po osnovu tog sredstva u buducnosti priticati ekonomske koristi. Sta bi bile aktivnosti razvoja? Mozete dizajnirati novi alat. znaci vi u cenu kostanja mozete uneti samo troskove razvoja. znaci ne mozemo ponove te troskove iskazati kao nabavnu vrednost(??? NISAM SIGURNA) ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drzava. Prvo je koncesija za koriscenje neobnovivih prirodnih 20 .

Moze ga koristiti ko hoce jer vi vise nemate monopol. Taj jedan euro je posebni pojedinacni trosak pri proizvodnji tog proizvoda. On moze glasiti na 25 ili 30 godina. znaci ima pravo monopola nad koriscenjem tog pronalaska. narocito tamo gde nije izvesno da ce preduzecu priticati ekonomske koristi po osnovu koriscenja koncesije. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazacu ili korisniku. Najduzi rok na koji vi morate da otpisete vas patent je 15 godina. Mi kazemo dobili smo koncesiju na 20 godina za koriscenje nekog dobra. Zavisnosti od vrste koncesije zavisi I vreme trajanja. trajanje koncesija. Recimo koncesija za izgradnju auto puta. jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da cete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci na ime naknade platiti recimo 1 euro. ono sto je vazno je da ce licenca biti tretirana kao sredstvo dakle aktivirana samo pod uslovom da se naknada za koriscenje licenlce placa odjednom. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. za to placam 50000 euro e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje cete iskazati u bilansu I otpisati u periodu od 5 godina.bogatstava znaci kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne posto koriscenje tog rudnika prestaje. Koja je najpoznatija firma koja prodaje fransizu? Mc donalds. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaci za koliki period moramo iznos koji smo platili preneti na troskove. A suma je obnovivo prirodno bogatstvo. a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija. Ako bi se naknada placala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo vec kao posebni pojedinacni trosak. Dakle vi proizvodite neki proizvod I kazete troskovi materijala toliko. Ako istrazivanja pokazuju da nije izvesno da ce svih 20 godina priticati ekonomske koristi. Znaci vi odredjenom preduzecu date pravo da iznajmi auto put da ga koristi odredjeni broj godina I da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drzavi na koriscenje. kao I kod koncesija. Predpostavljam da znate sta je to licenca. Za razliku od koncesije fransizu prodaju preduzeca. Sta 21 . onda cete koncesiju otpisati za 15 godina. A sta ako se izgradi pruga pored tog puta. Na primer:dobijete koncesiju za koriscenje auto puta. troskovi rada toliko. a ha I troskovi za naknadu licence toliko.a moze biti I kraci ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vasim pronalaskom nece imati traznju. Racunovodje obicno zagovaraju da taj rok otpisivanja bude sto kraci. Vasi prihodi od koriscenja puta vise nece biti isti jer ce jedan deo I putnika I tereta biti prevezen zeleznicom. Da li je fransiza imterijalno sredstvo? Ko prodaje fransizu? Mogli bismo reci pravo na biznis. a to je poseban pojedinacan trosak za taj proizvod. a vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti slicnih prava koje je drzava odobrila. Ima li onda osnova da preipitate vek trajanja koncesije I da vek trajanja skratite. Drzava I to tako sto mu zastitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina samo on taj pronalazak moze koristiti. a vi znate da je koriscenje tog auto puta jako slabo. Kako se odredjuje njena vrednost? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije dosli(????) ali neka preduzeca dobijaju besplatno koncesije ako su ti poslovi od opsteg znacaja. Dakle ne mozete uzeti iskljucivo rok na koji glasi ugovor nego morate uzeti I ove druge faktore koje treba da vam pokazu I da vas uvere ili razuvere da ce ekonomske koristi biti bas toliko velike. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. sopstvenog ili kupljenog. Znaci najduzi period je period u kome imate zastitu I kazete vas patent je zasticen u narednih 15 godina. Ako kazete kupujem licencu za period od 5 godina. A koncesija se moze dati I za obavljanje odredjenog posla. Za patente vazi isto pravilo sto se tice otpisivanja. Patent je ekskluzivno pravo koriscenja odredjenog pronalaska.

tolika je neto imovina. Obicno kazemo da good will predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznad prosecan profit. Znaci nece ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana visina good willa moze biti 200000 ako kupac procenjuje da ce najmanje 5 godina zaredom ostvariti profit koji je za 40000 veci od prosecnog profita u datoj grani. o pravo da posluje po pravilima Mc Donalds-a fransiza predstavlja sredstvo. jer naravno to se ne dobija za dzabe. Prva firme u proseku ostvaruje dobitke koje iznose 150000 a druga ostvaruje dobitke od 190000. Dok je bila vazeca 4.on prodaje firmama koje kupuju: nacin rada . on u stvari kupuje buduce profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka investitor ce biti spreman da plati vise nego sto je neto vrednost te firme. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednoscu. Posto investitor kada kupuje firmu. Pa se racunovodstveno visina good willa utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac placa za firmu kao celinu I visine neto imovine te firme. Znaci obicno je rec o firmama koje imaju zaista odlican ugled medju kreditorima. Samo placeni good will ima sposobnost aktiviranja. I znaci kada bude kupovao tu firu on nece ponuditi 1000 000 vec 1200000 I time ce on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme. Znaci kada kupite firmu vi platite good will I mozete u bilansu iskazati good will kao posebnu bilansnu poziciju. koja imaju sposoban menadzment. Good will se lako gubi. svoje ime. Poslovna vrednost preduzeca ili Good-will Godd will je siri pojem od imidza firme I racunovodje imaju preciznu meru visine good willa. Da bi se iznd prosecan profit ostvario te firme moraju imate odredjene karakteristike. koja imaju odlicnu poziciju na trzistu. I naravno da za onu firmu koja plati. aktivira se I otpisuje. znaci pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznad prosecan profit. Znajuci da se good will lako izgubi nametnuta je obaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. Pa se iz razloga opreznosti insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj 5 godina. Kada je rec o otpisivanju good willa tu nema cvrstog pravila. Tih 40000 razlike da li je to good will tj njegova visina. propisuje standarde za proizvode I usluge I vrsi nadzor da ne bi doslo do gubitka good will-a. Dva tri pogresna poteza menadzmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite I da se potpuno izgubi vrednost good willa. znaci da ne bi doslo pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi I usluge manjeg kvaliteta od standarda koje je on utvrdio. Obe imaju isto imovinu 1000000 eura. koja imaju kolektiv koji je kvalifikovan I firmi odan. Koje vazno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zastitni znak. smatralo se da period od 5 godina period u kome treba placeni good will otpisati. Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnoscu. nije jer je to razlika za jednu godinu. Znaci cinjenica je da firma ima good will I pre nego sto bude prodata ali posto je to interno generisano dobro I sto nije moguce pouzdano proceniti vrednost tog dobra . direktiva iskljucivo I pre standarda 22. Standard 22 je uveo izmene I dopusta da se otpisivanje good willa vrsi I u duzem vremenskom periodu ali ne duze od 20 godina. medju dobavljacima. druga firma ima za 40000 veci prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. koja su dobro organizovan. Zato sto je good will jako osetljiva kategorija. vi ne znate. Prosecna stopa u toj grani je15% prinos na sopstveni kapital. ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trejanja good willa. Znaci ako je neto imovina te firme 100 a kupac za tu imovinu placa 120 onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. znaci kad bi vas bilo ko pitao pre nego sto se ponudi kupac da plati koliko vredi vas good will. I on kazemo sklapa ugovor o fransizi . Na primer:imate dve firme I obe se bave proizvodnjom sladoleda. jer je jako tesko tvrditi da cete vi u nekom jako dugom roku zahvaljujuci good willu ostvarujete iznad prosecne profite. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme I zbog toga se aktivira tek onda kada je stecen kupovinom. To inace se cini I za ostala 22 . svoje procedure I postupke.

alati. isporuke pruzanje usluga . jer je to duze od jedne godine specificnost stalne imovine. jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde nizi nego kada je rec o materijalnim ulaganja. ko je ovo ali kada vidite znak Coca Cola ili Nike vi odmah znate sta je to I ne morate da citate sta je iza toga. Resenja su razlicita ali najveci broj zemalja se odlucuje da u tom slucaju iskaze zemljiste I gradjevinski objekat zajedno. zemljista . iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Znaci mozete napraviti sjajan logo ali ako niste prepoznatljivi po njemu I ako ga niste zastitili kod nadleznih drzavnih organa ta logo vrednost ne moze biti aktivirana. Kada je zastitni znak materijalno dobro? Samo kada je zasticen zakonom. ciji je vek trajanja duzi od godine dana odnosno od trajanja poslovnog ciklusa. Kako cete u bilansu iskazati odvojeno gradjevinski objekat odvojeno zemljiste ili cete buduci da oni predstavljaju jednu celinu. BILANSIRANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta koji se smatraju kao I imaterijalna ulaganja dugorocno vezanom imovinom odnosno imovinom ciji je vek trajanja duzi od 12 meseci a u standardu cemo naci. sta se podrazumeva pod nepokretnostima: to su materijalna sredstva koja se koriste duze od 1 obracunskog perioda za potrebe proizvodnje. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguca. I zato je zastitini znak vazan I predstavlja deo imaterijalne imovine I zato mozete tuziti nekoga ko koristi neovlasceno vas znak. Ovo sve osim onoga duze od jedne godine vazi za svako sredstvo. Ne mozete ga prodati niti ga iskazati kao imovinu. Koji problemi se kod rasclanjavanja mogu pojaviti? Kada je u pitanju stalna imovina kako iskazati u bilansu zemljista na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. vi odmah znate o kojoj je firmi rec. sta postrojenja. jer ne moze zgrada da stoji u vazduhu. Rasclanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rasclanjavanje materijalne imovine lako jer mi znam sta su masine. poslovni inventar • Ulaganja u izgradnju I avanse Sta su to prava izjednacena sa zemljistem? Kada uzmete u zakup zemljiste na 99 godina ne sticete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem. To znaci da cete vi u vasim knjigama odvojeno vodit zemljiste odvojeno voditi 23 . kod onih firmi ciji je poslovni ciklus duzi od 12 meseci onda ce se dugorocnom imovinom ce se smatrati imovina ciji je rok duzi od poslovnog ciklusa. Znaci ako je poslovni ciklus kraci onda ce se uzeti godinu dana a ako je duzi od godinu dana onda ce se uzeti duzina poslovnog ciklusa da bi se odredilo da li je neko dobro dugorocno vezano ili ne. Sta sve obuhvataju materijalna ulaganja? • Zemljista I prva koja su izjednacena sa zemljistem • Gradjevinski objekti • Tehnicka postrojenja I masine • Ostala postrojenja. koji proizvod I koji kvalitet proizvoda je rec. Vi odmah pitate sta je ovo.imaterijalna ulaganja. MRS-16: nepokretnosti masina I oprema. Vi kada pravite poslovnu zgradu vi je pravite na nekom zemljistu. da li cete onda tu zgradu I to zemljiste iskazati kao jednu bilansnu poziciju. na to se misli kada kazemo zemljiste koje se nalazi u svojini I prava koja proizlaze iz tih zemljista. Na primer:napravite firmu I vas logo I kazete e to je moja imovina a niko vas ni ne prepoznaje po tome. Ovo iskazivanje u bilansu ne znaci da se zemljiste I gradjevinski objekat zajedno procenjuju. Vi mozete nekome odobriti da koristi vas znak I on ce to platiti ali ako koristi neovlasceno vi ga mozete tuziti. ipak u nekim slucajevima to nije lako uraditi.

Posto je lift postrojenje koji omogucuje da gradjevinski objekat vrsi svoju funkciju onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta I bice iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta. Ako obracunavate rezultat u kracim periodima to ce dovesti do premetanja rezultata. Dugo su bila koriscena dva kriterijuma: visina vrednosti I vek trajanja. Postoje I obrnute situacije. Ako biste to iskazali zajedno I kazete gradjevinski objekat zajedno sa zemljistem vredi milion. da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. Naravno smatra se da instalacije. Npr trafo stanice. Razgranicenje alata na onaj koji ce biti tretiran kao osnovno sredstvo I onaj koji ce biti tretiran kao obrtno sredstvo Ovde vazi sledece pravilo. Samo kada iskazujete u bilansu saberete njihove vrednosti I prikazete kao jednu poziciju. Masina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu kao gradjevinski objekat. a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj sitan inventar to znaci da je vek trajanja kraci od godine dana. To ne bi bilo u redu. Dakle po nabavnoj vrednosti odnosno po ceni kostanja Avansi za osnovna sredstva 24 . Ali u pojedinim slucajevima to nije do kraja jasno Da li je lift postrojenje? Jeste I nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. zgrada ili oprema u toj zgradi. to je dobro sa neogranicenim vekom trajanja I nije predmet otpisivanja.gradjevinski objekat. Ukoliko ce investicija biti dovedena do kraja onda do sada izvrsena ulaganja mozete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. Znaci standardi su usvojili pravilo po kome se vrsi podvajanje na stalnu I obrtnu imovinu a to pravilo je vek trajanja I to kao iskljucivo pravilo. procenjeni vek trajanja je 20 godina I svaki godine biste morali da otpisujete 50000. Gradjevinski objekti imaju ograniceni vek trajanja I otpisuju se. Moramo odvojiti vrednost zemljista I moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. Dakle to sto se iskazuju u bilansu ne znaci da se u knjigama ne vode odvojeno. Znaci kada nadjete alat u osnovnim sredstvima znaci da je njegov vek trajanja duzi od godine dana ma koliko on bio skup. Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku. Vrednovanje investicija u toku ce se vrsiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcionise. Dakle imacete racun zemljista a onda cete imati odvojeno racun gradjevinskog objekta. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. Znaci ako ta investicija nikada nece biti zavrsena to sto ste zapoceli I sve sto ste ulozili do tog trenutka ste izgubili I to onda u bilansu I tako treba iskazati. Dakle ako se ne moze prodati ili zavrsiti onda je to cist gubitak ili ostali rashodi. U nekim zemljama ima resenje da se alat koji se koristi do godine dana odmah knjizi kao trosak tj rashod. sav alat ciji je vek trajanja kraci od godine dana opet bez obzira na pojedinacnu vrednost bice tretiran kao obrtno sredstvo. Sav alat ciji je vek trajanja duzi od godine dana bez obzira na pojedinacnu vrednost tretira se kao osnovno sredstvo. Sta je vaznije kod trafo stanice. vodovod grejanje normalno spada u gradjevinski objekat. Dakle kada god budete u dilemi da li nesto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se sta je u tom odnosu vaznije. Ukoliko prekid u izgradnji iz bilo kojih razloga onda takva ulaganja tj ulaganja koja su do tog trenutka izvrsena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u buducnosti. Tako resenje moze ako ne vrsite mesecno obracunavanje rezultata odnosno godisnje. Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim slucajevima tu nema dileme. znaci cim se pocne koristiti odmah se smatra da je utrosen. Odvajaju se zato sto se zemljiste ne otpisuje. U tom slucaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme I iskazati u okviru opreme. znaci na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo da li ce ta investicija u toku biti dovedena do kraja?znaci da li postoji ili ne postoji rizik od zavrsetka takvog ulaganja. Ta zgrada postoji samo da bi se zastitila oprema.

zavisi od toga kako se vrši otpisivanje njene vrednosti. bez obzira na način sticanja). koje mi necemo naplatiti nego ce se pretvoriti u osnovno sredstvo. Znaci da se to ne bi radilo I da bi zadovoljili princip jasnosti ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. Stalna imovina ima koeficijent obrta manji od 1. To potrazivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju( kada nam da dobavljac masinu mi knjizimo povecanje osnovnih sredstava I gase se potrazivanja po osnovu avansa)I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja nego u okviru potrazivanja. videli smo šta se pod stalnom imovinom podrazumeva. Znaci svako potrazivanje koje iskazete mora biti pokriveno takvom saglasnoscu vaseg duznika da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potrazivanje prema njemu. što znači da je njen vek trajanja duži od godinu dana. VREDNOVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno. ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. posaljete dva primerka I on pogleda I proveri I kaze da . dakle: • Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzeca • Da je rezultat proslih dogadjaja • I da ce doneti ekonomske koristi u buducnosti To je isto vazilo I za nematerijalna ulaganja. tj. 16. zbog toga što imovina čiji je vek trajanja neograničen ne gubi svoju vrednost (samim tim što joj je vek trajanja neograničen). Razlog zbog cega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruzanje jasne slike o likvidnosti preduzeca. Utorak. Procenjivanje se vrsi pojedinacno. dakle ne mozete uneti neko fiktivno potrazivanje kao on meni duguje a on nema pojam o tome. Uslovi za priznavanje su isti kao I kod sredstava . postavlja se pitanje kako ćemo odrediti koji deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom određenog obračunskog perioda. to je nacelo pojedinacnog procenjivanja. dakle generalno govoreci o sredstvima ovo su uslovi za priznvanje. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vazno je da se taj avans odnosi na sredstvo tj da ga mozete povezati sa sredstvom na koji je taj avans dat I naravno da je taj avans pokriven savesnoscu duznika. OTPISIVANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Prošli put govorili smo o stalnoj imovini. vi ste poslali dopis duzniku I napisali po nasoj evidenciji vi nama na ime avansa dugujete toliko. ili duži od trajanja jednog poslovnog ciklusa. znaci jeste potrazivanje ali to je potrazivanje koje nece biti pretvoreno u gotovinu. zato što stalna imovina ima duži vek trajanja. Naknadno procenjivanje imovine. a ne i obrtna? Odgovor je zbog dužine veka trajanja.Prvo moramo znati zasto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja kada su avansi potrazivanja za iznos novca koji je placen unapred pre nego sto je sredstvo isporuceno tj pre nego sto je njegova izgradnja zapoceta odnosno zavrsena. jedan vam posalje a jedan zadrzi. kako se vrši raščlanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna imovina (procenjivanje u trenutku sticanja. jer kada radim analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam sta se tu nalazi pa da izvlacim avanse da bi izracunala pravi racio likvidnosti. Na kraju godine sta ste uradili. Zašto se samo stalna imovina sistematski otpisuje. tacno mi imamo obavezu prema vama u tom iznosu parafira oba primerka . Pošto je vek trajanja dug. novembar 2004. Znači. odnosno po sadasnjoj vrednosti naknadno. međutim. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost za sredstva stecena kupovinom I cena kostanja za interno generisna sredstva. To ne znači da u nekom trenutku Vi ne morate da izvršite otpis i takve imovine. Zato se otpisivanje vrši samo na onu imovinu čiji je vek trajanja ograničen. kolika će biti vrednost imovine po proteku određenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvršenih otpisa. 25 . I vazice I za zalihe. Time ste vi izvrsili popis svojih potrazivanja a on popis svojih obaveza.

odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajuće rashode. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je održavanje supstance. nije namenjen ni utvrđivanj imovine. Pažnja je. moežemo identifikovati više bilansnih teorija od kojih je najznačajnije spomenuti statičku. ako se pođe od toga da je primarni cilj bilansa utvrđivanje imovine preduzeća. Dakle. Pošto je otpisivanje način na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine. Može se reći. jasno je da to ne može biti nabavna. da obezbedi sredstva iz kojih će se nabaviti isto takvo sredstvo. od otpisivanja se očekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utrošene vrednosti materijalnih ulaganja. s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju. već je namenjen obezbeđivanju određenih finansijskih sredstava za obnavljanje utrošenih sredstava. to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena koštanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao trošak raspoređuje na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Pa saglasno tome. kroz otpisivanje. hoću da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju. Razlika između te dve vrednosti smatra se smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obračunskog perioda. tj. To zbog toga što želimo da dođemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva. a drugi deo se zadržava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja će biti potrošena u nekom od budućih obračunskih perioda. sa vrednošću imovine (misli se na stalnu imovinu) koju preduzeće ima na početku obračunskog perioda. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzeća. Znamo da. Na ovaj način želimo da ispoštujemo načelo uzočnosti (načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu). Na deo koji je potrošen do tog trenutka. zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utrošena da bi se do nekog sredstva došlo. ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. Ili drugačije. šta će biti cilj otpisivanja. ako govorimo o relativnom održanju supstance. ovde usmerena na odmeravanje utrošene vrednosti sredstava. kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzeće uspelo. niti utvrđivanju raspodeljivog rezultata. koje nastaje usled dejstva različitih faktora. Koji od ovih ciljeva otpisivanje može da ostvari? 26 . odnosno u kojima to sredstvo dobacuje prihode. Šta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To. ako se govori o apsolutnom održanju supstance. dakle. odnosno kao vrednost imovine koja će u budućnosti preduzeću doneti ekonomske koristi. Ako želimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja. Kod dinamičkog shvatanja bilansa. Ovako definisani cilj otpisivnja. da kada se posmatra jedan obračunski period. i ona primarnim ciljem bilansa smatra utvrđivanje stanja imovine. ali nije isto zbog tehničkog progresa koji se u međuvremenu dogodio. Ako se pođe od tako definisanog cilja. utvrđivanje vrednosti imovine. nego reprodukciona vrednost sredstvava. rasporedi na one obračunske periode u kojima se to sredstvo koristi. Statička teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je razvijena. Ovde je važno da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa. odnosno neko sredstvo koje će obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje. Potpuno drugačiji cilj ima dinamičko shvatanje bilansa. dinamičku i organsku. zavisi od toga od koje bilansne teorije se polazi. i deo koji je nepotoršen. Što znači. dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dva dela. iskazuje se kao trošak. na kraju njegovog veka trajanja. ili zavisi od toga šta se smatra primarnim ciljem finansijskog izveštavanja. da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalnog ulaganja. odnosno koliko je ta imovina tokom obračunskog perioda izgubila svoje vrednosti. a to je utvrđivanje periodičnog rezultata. Ovde se ona neutrošena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu vrednost. važno je da definišemo pravi cilj otpisivanja. u zavisnosti od toga šta se smatra primarnim ciljem finansiskog izveštavanja. odnosno rashod. Znači. putem otpisivanja. očito je. Prvi iznos.Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja. onda se visina otpisa utvrđuje tako što uporedite vrednost imovine na kraju. po kome se primarnim zadatkom finansijskog izveštavanja smatra utvrđivanje raspodeljivog periodičnog rezultata.

zato što kupac želi zapravo da proveri koje on profite može očekivati do korišćenja te imovine kojom preduzeće raspolaže. možete imati otpise sredstava a da. Otpisi postoje. biti i međusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda. treba zaključiti da je otpisati jedno a nadoknaditi nešto sasvim drugo. Ali pored nje redovno se utvrđuje tzv. Dakle. recimo čija je vrednost 1000. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinačnih imovinskih predmeta. Ukoliko su prihodi veći od rashoda. Da li možemo obezbediti obračun raspodeljivog periodičnog rezultata? Po mišljenju većine autora ovo je dostižan cilj kada je reč o otpisivanju. u tom otpisivanju. Problem nadoknade je problem između prihoda i rashoda. I pošto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku 27 . a pošto nisu nadoknađenih znači da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine. Šta se događa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200. Ne može se. Jer. ne možete utrošene vrednosti nadoknaditi. Da li se otpisivanjem može obezbediti održanje supstance? Već iz samo definicije otpisivanja. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaćete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. tj. to zavisi od odnosa između prihoda i rashoda. Ovaj cilj se može ispuniti. Ako se otpisivanje vrši na sistematskoj osnovi. prema ustaljenim pravilima onda će utvrđeni rezultat. šta se događa kad se neko sredstvo otpiše. Ali. jer se i vrednost imovine preduzeća razlikuje uzavisnosti od njene namene. odnosno problem rentabiliteta poslovanja. umanjena za pojedniačne vrednosti obaveza koje preduzeće u datom trenutku poseduje. privremeno. Sredstvo se troši. jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Smatra se da otpisivanje može obračun raspodeljivog periodičnog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamičkom teorijom. kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novčani oblik. onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se određuje vrednost preduzeća. treći naredne 2. suprotstavljajući taj iznos prihodima obezbeđujete da rezultat ne bude precenjen. i to se otpisivanjem konstatuje. i da bude raspodeljiv (=da imate rezultat čija raspodela neće ugroziti održavanje supstance) što i jeste cilj. Ovaj cilj se može osporavati! Pre svega. onda će se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobađa. ako prihod ne bude dovoljan nadoknade neće biti. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najčešće korišćenih metoda za utvrđivanje vrednosti firme kao celine. ali da li će ta utrošena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od trošenja. Dakle. utvrditi vrednost neto imovine preduzeća. koji nije pokriven prihodima datog obračunskog perioda. od toga koje ciljeve preduzeće želi da korišćenjem te imovine ostvari. prinosna vrednost preduzeća. tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. zato što se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obračunskom periodu. Zbog toga što statičko shvatanje bilansa polazi od toga da treba. pa i trajno. od otpisivanja očekivati da obezbedi nadoknadu utrošenih vrednosti.Kada govorimo o cilju otpisivanja po statičkom shvatanju. ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utrošene vrednosti onda će nadoknade biti. Kada se utrošene vrednosti neće moći nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. da je otpisivanje knjigovodstveno-tehnički postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti sredstava. i zato otpisivanje ne može biti instrument za utvrđivanje vrednosti preduzeća. Imovina koja ne donosi profit nije imovina. Prema tome. Vrednost preduzeća kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovine preduzeća. i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. određeni iznos sredstava. i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike između aktive i obaveza). ako postoji potpuna nadoknada utrošenih vrednosti i višak iznad toga. ali to znači da otpisa nije bilo. jednostavno. dakle. Znači ne možemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovine preduzeća. Kada govorimo o utvrđivanju vrednosti preduzeća. tj. Čak teško da može biti i instrument za utvrđivanje same imovine preduzeća. osim što će biti raspodeljiv. zato što neto imovina nije vrednost preduzeća. potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive. već rashod (po definiciji sredstava). četvri godinu i poslednji će biti slobodan samo jedan dan ili neće biti slobodan. Otuda cilj po statičarima teško da može biti realizovan otpisivanjem. Drugi otpisani iznos od 200 biće slobodan naredne 3 godine. Znači imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu različite stvari.

procenjeni vek trajanja 5 godina. iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javiće se trajno oslobođena sredstva koja se mogu koristiti za proširenje kapaciteta. posebno kada se radi o preduzećima koja imaju veliku stalnu imovinu. Ali kad se sredstvo otpiše.veka trajanja. 3 4 5. PRIMER: Imamo tri mašine čija je nabavna vrednost 1500. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u različitim vremenskim periodima (da nisu nabavljena sva odjenom) 4. Збир Замена Ослобођена амортизација Крају mашина СВ Отписи Отписа год. Da bi se pojavila trajno oslobođena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. Ukupna sadašnja vrednost je 1200. Otpis je linearan. godišnji otpis 300. Zato se tako oslobođena sredstva tretiraju kao privremeno oslobođena sredstva. (da se zamena ne mora vršiti odjedanput. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za šta drugo. treće treća). 1 2. pa je 1500/5=300). Po isteku pete godine. Šta su privremeno oslobođena sredstva? I kada ona uopšte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini trošak koji ne traži ulaganje odmah u narednom periodu. onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvršiti ponovna nabavka). slobodna. može se desiti da ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500. prve godine. pa nema ni privremeno ni trajno oslobođenih sredstava) 2. zbir godišnjih otpisa 300. kažemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzeća. To naravno uopšte nisu male sume. Kada se materijal potroši u datom obračunskom periodu. i da sva sredstva imaju isti vek trajanja. Nema zamene u toj godini. Oslobođena amortizacija 300 i videćete zašto se ona tretira kao trajno oslobođena. da preduzeće posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utrošenih vrednosti. 900 1200 2100 600 900 1200 2700 300 600 900 1800 300 600 900 1200 300 1500 900 1200 2100 600 900 1200 2700 600 900 900 900 900 900 900 900 1800 2700 3600 3000 2400 1800 1500 1500 1500 900 1800 2700 2100 1500 900 1800 900 1800 1200 600 900 900 900 900 900 900 900 900 Ako imate prvu mašinu. naredne godine druga. 28 . nabavka se vrši sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna mašina. sva sredstva koja su bila oslobođena kroz otpise biće nam potrebna da bi smo nabavili nova. mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. pošto se nabavka ne vrši ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva. 3. jer je od nabavne 1500 oduzet godišnji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina. Čak. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost. 6. укупно Привр. Vrednost mašine je 1200. imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. određeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja. 1200 1200 300 300 300 300 2. На Садашња вред. Osim privremeno oslobođenih sredstava mogu postojati i trajno oslobođena sredstva. 7.Укупна Год. da imaju različiti vek trajanja. 8.трајно емено 1. već da ta potreba za zamenom biva u različitim vremenskim periodima) Ako su ovi uslovi ispunjeni. u tom slučaju nema trajno solobođenih sredstava) 3. možemo reći da se kroz amortizaciju vrši i trajno oslobađanje određenog iznosa sredstava.

Kako se izračunava prosečno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. Na kraju pete godine imamo 1200 i tih 1200 privremeno oslobođenih otpisa. 5-3/5=66. Ukupno je oslobođeno 900 (300+600) i to je takođe trajno oslobođeno. ili kada broj 29 . nabavićete i neku mašinu čiji je vek trajanja 3 godine. tokom života preduzeća se menja. ukupan godišnji otpis 900 (300+300+300). što bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). One se gubi onda kada sredstva postanu približno jednakog veka trajanja. vrednost mašine koja je u toj godini kupljena je 1200. onda je prosečno vreme vezivanja 3 godine. i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu treće mašine. Jer dolazi do stalnih zamena. da je dve godine vezana 20%. Ovih trećih 20% vezano je prvu. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. biće zamenjene posle 3. Ovo zbog toga. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina. tačno onoliko koliko treba za kupvinu nove mašine. Tako da ako bi vaše ulaganje bilo jednako godišnjem otpisu. Znači. Vrednost prve mašine na kraju treće godine je 600. druge 900. što je sada kraj treće godine. ali vi svodite na godišnji otpis . su prilično rigorozni. a na kraju pete mora se izvršiti zamena prve mašine. akumulirana amortizacija je 1500.Koliko vam je godišnji otpis vezan? Godišnji otpis nam je vezan 15 godina. Jer će možda doći do kvara. da su sredstva različitog veka trajanja. U knizi kod prof. a vrednost treće 1200. Privremeno oslobođene amortizacije više nema. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu. zbir godišnjih otpisa (što bi Amerikanci rekli ''akumulirana amortizacija'' ili ispravka vrednosti. razbijete na ulaganja od po 20%. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izračunali prosečno. Neke mašine koje su preocenjene na 5 godina. Od tog trenutka postoje samo privremeno oslobođena sredstva. na kraju šeste zamenu druge. od toga je 900 stalno. tri godine 20 %. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od čega 900 ostaje kao trajno oslobođeno. Znači 20% vaše amortizacije je praktilčno u tom sredstvu vezano 15 godina. Neki raspored starosti tj. a ovi uslovi su u preduzećima retko kada ispunjeni. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija. ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno oslobođenim. a 600 privremeno oslobođeno. ako je ukupno vreme vezivanja 15. Četvrtih 20% vezano je 4 godine. Jer ćete vi prve godine otpisati 20%. vremenskog trajanja naših sredstava koji se uspostavi na početku. i ona se takođe otpisuje. šta znači da je prosečno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumačite ovo da je jedna godina vezana 20%. Oslobođena amortizacija iznosi ukupno 1800. neće izdržati svih pet godina. i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno oslobođeni. Najčešće pitanje-šta ovo znači? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina.Sledeće godine se kupuje još jedna mašina. sve ostalo je privremeno oslobođeno. već još toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u narednoj godini obezbedili otpis. od ovih 1800 ne možemo reći da je sve trajno oslobođeno. četiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledeća. biće korišćeno za nabavku nove mašine u narednoj godini. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete prosečno vreme i podelite sa prosečnim vremenom. jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti. Elastičnost efekta proširenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno oslobođena sredstva.67. Znači meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. Dakle. imali bi ste vezana sredstva 15 godina. zbir godišnjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900). da se sredstva nabavljaju u različitim vremenskim periodima. Ukupna sadašnja vrednost je 2100 (1200+900). Vrednost prve mašine na kraju druge godine je 900. Na kraju šeste godine. Rankovića piše koliko možemo ići u proširenje kapaciteta zahvaljujući trajno oslobođenim sredstvima. i ako se otpisuje linearno. dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. vek trajanja 5. drugu i treću godinu. Treće godine kupuje se trća mašina. Treba da postoji monetarna stabilnost. ''Kada na to dodate ovih 900 koje imate ovde'' to će biti 1500. iako je njegov vek trajanja 5 godina. Ukupna sadašnja vrednost je 2700 (1200+900+600). ukupan godišnji otpis je 600 (300+300). onda će 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. A s druge strane. ne 1500. To znači da kada početna vrednost opreme. I ovaj efekat trajno oslobođenih sredstava se može tako izgubiti.

i kada postoji. s obzirom da dolazi do privatizacije. Otuda zaključak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji u pogonskom knjigovodstvu uopšte ne moraju biti iste visine. da se zamena vrši za ista sredstva iste vrednosti 3. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost. dok se ne dostigne koeficijent elastičnosti efekta proširenja. za ocenu rentabiliteta posla. SUŠTINA je da znate šta znači i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno oslobođena sredstva. Gubi se efekat trajno oslobođenih sredstava. Osnovni smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrđivanje prodajnih cena. da tržište prihvata porast obima proizvodnje 5. Kalkulativni otpisi su otpisi koji se vrše u okviru pogonskog obračuna. nego da bi smo znali ciljeve. Sa aspekta poreskog bilansa. da su sredstva deljiva i da se mogu delimično zamenjivati 4. njihovog odbacivanja i sl. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja. cela priča je sračunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti može obezbediti priliv privremeno i priliv trajno oslobođenih sredstava. i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva. i onda je visina otpisa obračunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti.mašina dostigne 66. Zbog toga. da su ta trajno oslobođena sredstva privremenog karaktera. a nekih je vezano 1 godinu. a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izveštaja.67% trajno oslobođene amortizacije. imate samo privremeno oslobođena sredstva. Dakle. Da je pojava trajno oslobođenih sredstava više izuzetak nego pravilo. Takav propis je ukinut. a pre svega finansiranja. otpisivanje se vrši prema poreskim propisima. Da shvatite na koji način likvidnost firme može biti popravljena zahvaljujući amortizaciji. te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope. Znači kada uporedite početnu vrednost sa trajno oslobođenim sredstvima. da postoji mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proširenja kapaciteta 6. a za potrebe utvrđivanja oporezivog periodičnog rezultata. visina otpisa se utvrđuje polazeći od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi održanje supstance preduzeća i formiranje prodajnih cena na način da se obezbedi nadoknada stvarno utrošenih sredstava. Tu postoje propisane stope otpisa koje država priznaje kao stope po kojima će biti utvrđena amortizacija iskazana u poreskom 30 . Ranije je kod nas postojao propis koji je određivao minimalnu visinu stopa amortizacije. Pri utvrđivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su dopuštene standardima. i smatra se da će privatni vlasnici bolje štititi svoj kapital od države. nego svako preduzeće ima slobodu da samo procenjuje visinu stopa otpisa. Namenjeni su isključivo internim korisnicima informacija. efekat trajnog oslobođenja prestaje da postoji. i obično se baziraju na dnevnim cenama. prihvatanja porudžbina.67% vrednosti trajno oslobođene amortizacije. a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost može odstupati od tržišnih cena. Zašto nam je važno gde sve otpisivanje može da se vrši? Ne naravno zbog toga di bi smo znali mesta. već problem zamene. za potrebe poslovnog bilansa. Ne insistiram na tome da ovakve računice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina. I onog trenutka kada početna vrednost dostigne 66. Jer rezultat koji se utvrđuje u pogonskom obračunu naziva se ekonomski rezultat. Otpisivanje sredstava može biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa. za potrebe kalkulacije. Korišćenje efekta proširenja pretpostavlja: 1. u pogonskom obračunu. da preduzeće posluje rentabilno 2. a kada je reč o stopama otpisivanja tu sada ne postoje propisane stope. društvena svojina nestaje. kalkulacije i poreskog bilansa. Kada govorimo o otpisivanju koje se vrši za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa onda govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog računovodsrva.

Onog trenutka kada se pojavi na tržištu nova genetacija računara. ekonomskim razlozima. rekli: ne isplati mi se da ugrađujem 'katalizator' a još manje da plaćam visoku kaznu. sve štete koji nastanu povodom događaja na čiji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne možemo uticati. treba otpisati u istom periodu. Sada mnoge računovođe pitaju: šta ćemo sad? Koje ćemo mi sada stope primeniti? Super. sve dok preduzeće korekcijom tih stopa ne dođe do stopa koje će njemu odgovarati. zato što su ciljevi različiti. 2. ovakva odluka države će sredstvo učiniti nepodobnim za dalje korišćenje. su u stvari stope otpisa utvrđene za potrebe oporezivanja. imate automobil koji troši običan benzin. Odnosno. moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili će vlasnici automobila koji troše običan benzin plaćati visoku novčanu nadoknadu da bi se otklonile štete koje su oni izazvali. Dakle. automobili koji troše običan benzin. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji. druga može biti u poreskom i treća može biti za potrebe kalkulacije. koji se ne mogu predvideti. Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima više. gledaćete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. i država reši propiše da. zbog toga što su se u međuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz niže troškove. odnosno na vreme otpisa koncesije. Jednu visinu otpisa u poslovnom bilansu. najmanje. poplave. a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode. ne mogu da otpisuju koliko hoće. I Jedan od načina klasifikacije je na one: 1. Dakle. otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vrši se primenom stopa koje su propisane od strane državnih organa. Iako bi možda period njegove ekspolatacije mogao biti duži. prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. One ''alfa'' tabele o kojima ste možda čuli. koriste u svom finansijskom knjigovodstvu. I država propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 2. fizičkim trošenjem tj. radi zaštite životne sredine. Naravno.) 3. cene padaju. Kada istekne vreme koncesije sa tom imovinom. protokom vremena. vanrednih događaja kao što su požari. ali za potrebe utvrđivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obračunatu po ovim stopama. Kada bi ste imali takav jedan automobil. gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost – neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korišćenja. da otpisuju svoju imovinu. sada možemo da otpisujemo koliko hoćemo. razorni vetrovi. i čim je tako trudimo se da ih nekako grupišemo. Znači rezon države je sledeći: možete vi u poslovnom bilansu da obračunate koliku god hoćete amortizaciju. zemljoresi. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine. ako Vi uzmete koncesiju za iskorišćavanje nekog rudnika uglja. ili iscrpljenjem supstance (kada je reč o prirodnim bogatstvima). I verovatno će za neko vreme još uvek biti korišćene one ranije stope amortizacije koje je država propisala. Znači. a preduzeća po pravilu nemaju stručnjake koji bi mogli da im kažu po kojoj stopi. nego i na vreme otpisa sredstava preduzeća koje je radi korišćenja te koncesije osnovano. na primer. Redovni otpisi imovine uslovljeni su: 1. Preduzeća vrlo često te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja. preduzeća su se našla u čudu. sva sredstva koja nabavite da bi ste vršili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi.bilansu. koje se koriste u Nemačkoj. Tako da će i materijalna ulaganja preduzeća koje je osnovano radi iskorišćenja koncesije biti otpisivana najduže na period koncesije. 31 . istekom ugovora (kod koncesije – ali ugovor o koncesiji ne samo da će uticati na visinu otpisa koncesije. nepodobnost – npr. imate tri otpisa za ista sredstva. da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preračunali bi ste se i npr. rabaćenjem. Vanredni otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog: 1. u periodu od godinu dana. koji je određivao minimalne stope otpisa. klasifikujemo.

2. ako dođe do obustavljanja neke investicije, sredstva uložena u izgradnju datog objekta ili date mašine, prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala može biti razlog za obustavu gradnje, i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). I I Vrste otpisa prema mestu gde se ona vrše, o tome smo već pričali: 1. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvrđuje se konačna visina redovnih otpisa, koji se utvrđuju saglasno MRS i računovodstvenim politikama) 2. u pogonskom obračunu (otpisivanje se ovde vrši za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) I I I Postoji još jedna podela, prema tehnici otpisivanja: 1. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vrše direktnim putem) 2. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vrše indireknim putem) I V Možemo napraviti i podelu prema politici otpisivanja: 1. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. je dozvoljeno – to je otpisivanje kojim želimo da konstatujemo smanjenje vrednosti, bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja – može biti redovno ili vanredno). Vanredno otpisivanje, za razliku od redovnog, je vezano za sredstva sa ograničenim vekom trajanja, a može biti primenjeno i na sredstva koja imaju neograničen vek trajanja. Recimo ako dođe do poplava koje unište obradivo zemljište. To se događa, naiđe bujica i odnese plodno tle. Ostane kamen ispod. Vrednost zemljišta pre, i posle polave se dramatično razlikuje. To je povod za vanredni otpis zemljišta. Kod umetničkih predmeta koji se takođe neotpisuju, ali ne zato što nemaju ograničen vek trajanja, jer teško je verovati da bilo koje umetničko delo može trajati beskonačno dugo (možda jako dugo, kao piramide, ali ne beskonačno), kada dođe do značajnog, trajnog oštećenja nekog umetničkog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Tu nema sistematskog otpisivanja, ali vanredni otpisi su mogući. 2. dopunsko otpisivanje Na osnovu čega se vrši otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Naravno, plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje, koje možete predvideti. Kad budete dobili zadatak da pravite plan otpisivanja, shvatićete da to uopšte nije tehnički posao. Moraćete prethodno da definišete politiku otpisivanja sredstava firme. Znači da identifikujete: - osnovicu za raspodelu (koja sredstva ćete otpisivati) - koliki je njihov procenjeni vek trajanja - metode otpisa (koju ćete metodu za koje sredstvo koristiti). I tek pošto definišete politiku, možete pristupiti izradi plana. Onda je plan čisto tehnički posao. Ali pre nego što definišete politiku od plana nema ništa. Znači, računovodstvenom politikom se definišu pravila za otpisivanje, a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja ništa drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzeća. Znači ako kažete da ćete vaše građevinske objekte otpisivati linearno, da ćete vašu opremu otpisivati degresivnom metodom, da ćete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode, vi ste time definisali svoju računovodstvenu politiku. Ako kažete da ćete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati, povećavajući znači vrednost imovine, onda je to takođe deo vaše politike. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Plan otpisa nije ništa drugo nego spisak svih sredstava koje imate, koja su predmet otpisivanja. Znači u planu se neće naći sredstva koja se ne otpisuju. Naći će se njihova nabavna vrednost, procenjeni vek trajanja, eventualno procenjeni likvidacioni ostatak, navešćete metodu otpisivanja i visinu godišnjeg otpisa. Iz Vašeg plana se mora saznati koja sredstva otpisujute, kolika je bila njihova nabavna vrednost, koliki je njihov procenjeni vek trajanja, koji metodu primenjujete i koji je godišnji otpis datog sredstva. Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja, čak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Zato što se sredstvo može koristiti u određenom 32

vremenskom periodu. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja, onda ćete sigurno naići na tri različita shvatanja šta je vek trajanja nekog sredstva. Prvo, vek trajanja je period u kome sredstvo može pružati usluge; u kom je ono tehnički sposobno da pruža usluge. To je tzv. tehnički vek trajanja. (Katin PC 286, koji još uvek fantastično funkcioniše; on je tehnički u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korišćenje datog sredstva. On je uvek kraći od tehničkog veka trajanja. To je onaj period za koji se procenjuje da će se korišćenje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). Postoji i korisni vek trajanja, koji je kraći od ekonomskog. To je vek trajanja u kome, po politici zamene sredstava preduzeća, će dato sredstvo biti korišćeno. Transportna preduzeća mogu imati sledeću politiku: imamo autobuse čiji je ekonomski vek trajanja 10 godina, naša politika je da zamenu voznog parka vršimo po isteku 7 godina, jer želimo da izbegnemo rast troškova održavanja, i li želimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehničke ispravnosti naših vozila. Dakle, 7 godina koristimo, posle toga prodajemo i kupujemo nova. Ekonomski vek trajanja svodimo na korisni vek zato što je to naša politika. Niko ne može reći da autobus posle 7 godina ne može više da se koristi, politika firme je da vek trajanja bude skraćen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hoću da budem siguran da taj autobus nikada neće ostavit putnike na putu. Prema standardu 16 koji se bavi ovim pitanjem, u paragrafu 43, savetuje se sledeće: Kada se procenjuje korisni vek trajanja, treba uzeti u obzir uobičajenu upotrebu sredstva prema kapacitetu kojim se sredstvo koristi, očekivano fizičko rabaćenje (koje zavisi od režima korišćenja – ne troši se isto mašina koja radi jednu smenu i mašina koja radi tri smene), tehničko-tehnološki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze, vek trajanja treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili slična ograničenja koja mogu uticati na to da se vek trajanja skrati. Ili na primer, mašina može da se koristi još, ali licenca za proizvodnju tog proizvoda ističe-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga važi licenca. Pitanje kada sa otpisivanjem treba početi u različitm zemljama različito je definisno. Kod nas važi pravilo: od prvog narednog meseca. Iako se sredstvo troši kontinuirano, otpis se vrši na mesečnom nivou, kod nas. Znači, svakog meseca knjižito otpis, i to za sredstva koja su pribavljena u ovom mesecu otpis počinje da teče od prvog narednog meseca. Isto tako, za sredstva koja su otuđena u ovom mesecu, otpis prestaje od prvog narednog meseca. To je prosto konvencija, morate preseći negde. U nekim zemljama je to, recimo, na pola godine. U Nemačkoj, sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine, počinju da se otpisuju od prvog jula. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine, naravno, počinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. Takođe, bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpočeti po nabavci, a ne po početku korišćenja, zbog mogućnosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaćenja. U paragrafu 46, MRS-a 16 se kaže da osnovicu za otpisivanje čini nabavna vrednost ilicena koštanja, koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak, pod uslovom da je vrednost likvidacionog ostatka značajna, i da se može pozdano proceniti (likvidacioni ostatak je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvožđa, starog građevinskog materijala). Ako navedena dva uslova nisu ispunjena, zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka, i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. Nisu slučajno ova dva uslova utvrđena, zaista je teško u mnogim slučajevima utvrditi kolika će biti vrednost likvidacionog ostatka. Ako imate mašine koje traju 10 godina, ko bi mogao znati kolika će biti vrednost kilograma starog gvožđa za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih je vek trajanja kratak, i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno tržište može se ići na procenu i to uzeti u obzir. Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16, i po paragrafu 47 dopuštene su vremenske i funkcionalna metoda. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Od vremenskih metoda dopuštena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja, a razume se da metoda progresivnog otpisivanja nije dozvoljena. Imate pravo da izaberete, ali kada izbor napravite morate odabranu metodu kontinuirano koristiti. Dopušteno je da sa degresivne metode pređete 33

na linearno otpisivanje, ali nije dopušteno obrnuto. Ovo zbog toga, što kad prelazite sa degresivne metode na linearnu, a to se obično radi onda kada je vek trajanja kratak, pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan, i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) dopušta se da nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. To se ne smatra instrumentom kojim se može uticati na visinu poreskog tereta. Ali ako otpisujete linearno, pa procenite da ćete imati visok rezultat pa rešie da pređete na degresivno otpisivanje, tako povećate otpise i smanjite rezultat – e država to ne dozvoljava. Neću Vam pričati metode otpisivanja, zato što očekujem da ih znate. Sve smo to naučili u prvoj godini. Potsetite se uslova za primenu načina utvrđivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Procenite njihovu primenjvost u odnosu na određene vrste sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzeće posluje. Očekujem da znate šta je linearna metoda, šta se otpisuje, koje su pretpostavke od kojih polazi, i koje su njene slabosti. Isto za degresivnu, koje su njene varijante. Znači, SVE O METODAMA! Ovo sada što ide nije pričala, a to je kraj u Power point prezentacijama, pa ajde da dodam... Obračunati otpis predstavlja rashod perioda, osim ako je sadržan u učincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe, jer je u tom slučaju obračunati otpis uračunat u cenu koštanja. U prvom slučaju otpis će postati rashod kada zalihe budu prodate. U drugom slučaju, otpis če postati rashod u vremenu korišćenja datog sredstva, putem njegovog otpisivanja. Procenjeni korisni vek upotrebe, mora se periodično preispitati. Ako se pokaže da je očekivani korisni vek trajanja, pri tim preispitivanjima, kraći od procenjenog mora se izvršiti korigovanje visine otpisa za tekući i buduće periode. O ovome govori paragraf 49, MRS-a 16. I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. U slučaju da su se okolnosti u kojima preduzeće posluje tako promenile, da izabrani metod ne odražava na pravi način gubitak ekonomskih koristi, metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu računovodstvene procene. U takvom slučaju, visinu otpisa za tekući i naredne periode treba izračunavati po novoj metodi. 18.11.2004 BILANSIRANJE FINANSIJSKIH ULAGANJA Sta se smatra dugorocnim finansijskim ulaganjem? Dakle ulaganja mogu biti sa aspekta dospelosti dugorocna I kratkorocna, pa da najpre definisemo sta su to dugorocna finansijska ulaganja. Kazemo da su to ulaganja novcanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi u druga preduzeca, sa namerom da se dugorocno drze, odnosno rok naplate tih potrazivanja je duzi od godine dana. Zasto imamo da se dugorocno drze, pa jos I ovaj dodatak? Zato sto ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi a to znaci da nemaju rok dospeca I to znaci da se na njih odnosi ovo da se dugorocno drze, a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospeca a to znaci da je rok naplte duzi od godine dana. Sta znaci ulaganje na svojinskoj osnovi? To znaci da vi tim ulaganjem sticete svojstvo suvlasnika. Znaci izmedju firme u koju ulazete I vas postoji vlasnicki odnos vi ste suvlasnik date firme. Sta znaci ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme I vas postoji duznicko-poverilacki odnos, dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Zbog cega su ova ulaganja izdvojena? Postoje dva razloga.Jedan je dugorocnost koju sam vec pomenula a druga je da se posebnim evidentiranjem I iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti odnosno po osnovu prodaje 34

Dakle mi cemo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose pozitivno odraze na nase poslovanje. Dakle ako imate 1% akcija koliko kod vi zeleli da na osnovu tih akcija uticete na tu firmu. Znaci nece ona nama dati nize cene. Vi ne mozete. dugorocne plasmane UCESCA Ona nama nisu novi pojam. Znaci ucesca se javljaju tek posto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzeca. Da bi se ucesca u opste javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzeca. Redovnos vase proizvodnje. znaci drustva sa ogranicenom odgovornoscu I akcionarska drustva. taj broj vam onemogucava vas uticaj na poslovanje te firme. Dakle to su firme cije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti cijom se vi inace bavite. To nikada ne radite samo zato sto firma isplacuje visoke dividende. Vi imate snazan interes da kod te firme imate snaznu poziciju.zato sto ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad. mora da bude ispunjen jos jedan uslov. I ne treba . znaci nacionalnim propisima moze biti dozvoljeno da se ucescem smatra ulaganjem u drugo preduzece recimo koje dostize minimalno 15% ili min 20% ali nikada 35 . Kako cete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time sto cete imati u nekoj firmi ucesce? Mi ucescem sticemo pravo glasa odnosno sticemo sposobnost da uticemo na donosenje poslovnih odluka u toj firmi. ucesca 2. Zasto vi zelite da ucestvujete na njenu poslovnu I finansijsku politiku? Zato sto kroz taj uticaj zelite da unapredite sopstveno poslovanje. Ako mozemo da uticemo na odluke koje ce u toj firmi biti donete kakve ce onda te odluke biti. U zemljama clanicama EU po 4. Vi ulazete u jednu firmu sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za vas uticaj na poslovnu I finansijsku politiku te firme. kvalitet vasih proizvoda zavise od redovnosti isporuka tog dobavljaca I od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete kao materijal koristite u daljoj preradi. I to je razlog zasto se oni vode odvojeno I prihodi odvojeno prate. Vi to radite zato sto je ta firma vama vazna u postupku obavljanja vase delatnosti. To znaci da kada god se odlucujete da sticete ucesce u nekoj firmi to nikada ne radite napamet. Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao ucesce potrebno je da osim ovog motiva koji to ulaganje odvaja od drugih ulaganja. finansijski polozaj… ali to nije vas primarni motiv. znaci visina dividende koju ona isplacuje nije vas motiv ulaganja.direktivi osnovano je pravo da ovu granicu od 10% mogu podici ali ne vise od 20% . Dakle da biste mogli vrsiti neku uticaj vi morate imati makar 10%.ucinaka. onakve kakve odgovaraju nama. dugorocne hartije od vrednosti 3. Naravno vi ne mozete pri sticanju ucesca potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma ili kakav je njen rentabilitet . Ne. ali cete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva. bilo da su to vasi veliki kupci ili dobavljaci ili firme koje se bave istrazivanjem I razvojem proizvoda cijom se vi proizvodnjom bavite ili firme koje se bave prometom roba cijom se proizvodnjom vi bavite. imali ste ga I do sada samo ne tako jasno odredjeno. Ali ako ste uz to I suvlasnik te firme vasa pozicija ce biti mnogo snaznija nego ako niste. Znaci ja hocu da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti odnosno bolje receno iz osnovne aktivnosti firme. Sta obuhvataju dugorocna ulaganja? Mozemo ih najgrublje klasifikovati na tri grupe: 1. ili samo zato sto vrednost te firme na trzistu raste. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kazete da imate ucesce. Primer:imate firmu koja je vas veliki dobavljac. vas glas se nece cuti. vi nemate ucesce. I vasa ucesca se uglavnom odnose na preduzeca za kojima vi vec imate odredjene poslovne odnose. I zato vi zelite da steknete ucesce u toj firmi.

Ako imate vise od 20% a manje od vecinskog ucesca u pravu glasa tada se kaze da imate znacajno ucesce. tada se takvo ucesce kvalifikuje kao vecinsko I vi nad tom firmom vrsite kontrolu to znaci da buduci da imate vicinsko pravo glasa vi cete birati ko biti u upravnom I nadzornom odboru. ali nemate pravo glasa jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. to bi u velikom broju slucajeva znacilo da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima ali ne mora uvek biti tako. Znac imamo ucesce u obicnim I ucesce u preferencijalnim akcijama. Ako imate vecinsko pravo glasa. I zato se kaze u 4. Ako se znacajna I obicna iskazuju u jednoj poziciji onda su u napomenama koja prate tu poziciju prikazane odvojeno kolika su znacajna a kolika su obicna I bice navedeno na koje firme se odnose znacajna ucesca . Znaci mogu imati 30% kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama ja nemam ucesce jer ja nemam mogucnost da uticem na tu firmu. snaga naseg uticaja zavisi od visine ucesca. znaci vi kazete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme . Pa se prema visini ucesca u pravu glasa. vecinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital I prava glasa u velikom broju slucajeva stoji znak jednakosti. Zato sto ako imate preferencijalne akcije neke firme. znaci kada neko ima 30% glasova znaci to je trecina od celine . jer izmedju 10 I 20% to nije ucesce da vam obezbedjuje da vi mozete bitno uticati na odluke koje ce biti donete. Obicna ucesca daju vam osnova za odredjeni uticaj ali vas glas se u skupstini akcionara gde vi upravljate nece narocito glasno cuti. ja sada necu reci vise od polovine zato sto ne morate imati vise od polovine da biste imali firmu pod kontrolom ali vi morate imati vise glasova od svih drugih. vi ste ulozili kapital. Znacajno u sledecem smislu da vi mozete sada na skupstini akcionara uticati bitno. sto vise ulozite u datu firmu vi imate snazniji uticaj na njenu poslovnu I finansijsku politiku. Uvek je bilo” koliko para toliko muzike” .direktivi da gornje granica ne moze biti iznad 20%. U nekim bilansnim semama cak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znacajna ucesca a posebna za obicna ali se cesto znacajna I posebna ucesca iskazuju kao jedna pozicija ali se uvek odvajaju vecinska ucesca kao posebna bilansna pozicija. hocu da na to obratite paznju ucesca dele na: 1. koliko iznose… Inicijalno procenjivanje ucesca znaci procenjivanje ucesca u trenutku sticanja vrsi se po njihovoj nabavnoj vrednosti . obicna 10%-20% prava glasa 2. zemlje clanice mogu odrediti I visu granicu ali ne iznad 20% da bi se neko ulaganje kvalifikovalo kao ucesce. Zato sto ne mora da uvek zato mi kada odredjujemo kakvo je ucesce uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi a ne visinu ngazovanog kapital. tj vi koji posedujete vicinsko pravo glasa dobijate status maticne firme ili vrhovnog drustva. jer bi to u tom slucaju odnosno ako kazete da imate ucesce samo ako imate 25% sva vasa ucesca ispod 25% ne mozete iskazati kao ucesca vec morate iskazati kao obicna ulaganja. Vase ukupno ulaganje ce mozda biti 40% kapitala cete imati samo 20% glasova jer je deo vaseg ulaganja reprezentovan upreferencijalnim akcijama. maticnog drustva… BILANSIRANJE UCESCA Ucesca koja su vecinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija pod nazivoj “ ucesca u povezanim preduzecima”. znacajna 20%-50% prva glasa 3. Kako se ucesca dele? Posto smo rekli da su ucesca osnova za uticaj koji imamo. jer ce ona naravno raditi ono sto vi kao vlasnik akcije od njih trazite. 36 . Znaci zato kada govorimo o ucescu uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. I preko postavljanja svojih ljudi u organe upravljanja vi cete prakticno tu firmu voditi. verovato je da ce donete odluke mozda ne po svakom pitanju ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako taj akcionar namece tj trazi.iznad toga. Znaci minimun je 10. I zato se takve firme oznacavaju kao zavisne firme jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme a firma koja vrsi kontrolu. a to ne bi odrazavalo pravu sustinu vaseg ulaganja.

berzansku to je vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja 4. oko dana bilansa da iz bilo kojih cak I potpuno neekonomskih razloga. ali nisam bas sigurna kakva je firma . jer ne mozete vi kupiti akcije na berzi. Tada se odnos za razmenu utvrdjuje na osnovu berzanskog kursa ukoliko se akcije kotiraju na berzi odnosno na bazi odnosa izmedju bilansnog kursa ako se akcije ne kotiraju na berzi. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj kada ne bi bilo azia. znaci ja mogu da dam moje akcije I da uzmem akcije neke druge firme I da kroz tu razmenu akcija steknem ucesce u kapitalu te druge firme. Oni ce sve to obaviti izvestiti me a ja cu to morati da pltim. Vrednost koju smo dali bice vrednost akcije koje smo kroz razmenu dobili Naknadno procenjivanje ucesca. Ona ce biti tretirana kao rashod perioda. firmu vodi tim. njihova poslovna politika je takva. Hocu da kupim ucesce u nekoj firmi. Dakle ne mogu se vezati direktno ovo I spada u tekuce troskove. jer berza je trziste tj sekundarno trziste HOV. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera s obzirom na to da vi necete prodavati ucesca ni sutra ni prekosutra ni za mesec dana ni za godinu dana. Posto su ucesca dugorocna ulaganja postoji stav da kratkorocan pad vrednosti ucesca ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. Naprotiv ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti 37 . Dakle ukoliko dodje do pada trzisne vrednosti onda se postavlja pitanje sta nam valja ciniti. Secate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava stecenih kroz postupak razmene. vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg ucesca. nominalnu tj onu na koju akcija glasi 2. morate se obratiti ovlascenom berzanskom posredniku koji ce to za vas uraditi ali ce vam napalatiti proviziju koja ce za vas predstavljati ZTN. Akcija moze imati cetiri vrednosti. Dakle kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj.Nabavna vrednost ucesca je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela uvecanoj za zavisne troskove nabavke( troskovi provizije berzanskom posredniku. emisionu to je iznos za koji se akcija prvi put prodaje 3. ali da bi donela odluku mora mi neko pomoci I reci firma je dobra . zatim berza ce vam zaracunati porez na promet. Dakle testiracete da li morate da primenite princip nize vrednosti ili cete zadrzati nabavnu vrednost ucesca buduci da cu trzisne cene vasih ucesca iznad nabavne vrednosti. ona je za mene zanimljiva zato sto se bavi prodajom ima siroku mrezu I bilo bi jako zgodno da mogu svoje proizvode plasirati preko nje. bilansnu to je vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija I ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. Znaci dogodi se nekad narocito oko nove godine. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost ucesca. To je procenjivanje na dan bilansa nakon sto smo to ucesce stekli I svih narednih godina sve dok to ucesce posedujete. ono sto nema sposobnost aktiviranja I sto ne mozete ukljuciti u nabavnu cenu ucesca to su izdaci koje biste imali vezane za donosenje odluke o kupovini ucesca. 1. Ukoliko ucesca sticete razmenom akcija sto je takodje moguce. Ako se opredeljujete za istorijski trosak kao osnovicu procenjivanja tada cete vrednost ucesca testirati na obezvredjenja. Dakle ako vrsite razmenu tada cete kao nabavnu vrednost ucesca uzeti onu vrednost ucesca koju ste u razmenu dali. kao tekuci trosak jer odluka je mogla da bude I necu da kupim. U svim drugim slucajevima ako je firma dobra ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. vec da ce u tom peruodu do prodaje ucesca trzisna vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili mozda rasti onda nema razloga vrsiti otpis vrednosti vaseg ucesca. zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjizeni kao novi vlasnik tih akcija. E taj iznos koji bi ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini ucesca ne mogu biti ukljucena u nabavnu cenu ucesca. rezervi I neraspodeljene dobiti.) sve te troskove mozete dodati na kupovnu cenu akcija I obrazovati nabavnu vrednostu vasih ucesca. Dakle ja trazim usluge neke konsultanske kuce.

30% od 200 koliko je povecanje je 60. ali vase ucesce je 400. u narednoj godini ako sopstveni kapital B poraste na 1400. skrivenu rezervu) I iskazacete imovinu nizom nego sto ona zapravo jeste. a kapital ce rasti I to tako sto ce ostvariti dobitak pa ce odluciti da deo dobitka zadrzi u vidu rezervi I vec naredne godine kapital moze biti 1400. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znacajni 38 . a vama ce od toga opet pripadati 30% tj 520. I dakle vrednost ucesca u vasem bilansu bice podcenjena . Osnovna ideja ove metode koja se moze koristiti I kod izrade pojedinacnog I kod izrade konsolidovanog bilansa je sledeca. Razliku cete tretirati kao rashod perioda. dakle njemu pripadajuci kapital raste ili u slucaju gubitaka pada I vi cete otpisivati ali sporije. Postoji jos jedan nacin vrednovanja ucesca to je tzv EQUITY METODA zove se jos ponegde I metoda udela. B je objavilo svoje rezultate. firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem . Ne . latentne rezerve. nece se mace dalje. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. Znaci dolazi do malog premetanja rezultata zato sto kod firmi koje imaju ucesca u opste ne moraju biti male svote. I to cu uraditi na kraju godine. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu ucesca koja posedujemo uticace na nas rezultat tek naredne godine iako je dobitak iz koje ta dividenda potice ostvarena u ovoj poslovnoj godini. Vrednost ucesca treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to ucesce odnosi. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti. kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B. Kada ucesca vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju slucajeva dogadja da se u vrednosti ucesca formiraju tzv prinudne.ja cu na ime dividendi dobiti 30 I tih 30 ce meni biti isplaceno. Mi zelimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koje ucesce poseduje to ucesce iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapitala koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog ucesca Primer:vi imate 30% kapitala firme B a firma B ima sopstveni kapital 1200. on ce za iznos isplacenih dividendi pasti. Jer nacelo istorijskog troska vam zabranjuje I nacelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujet nacelo istorijskog troska da podignete vrednost ucesca iznad njegove nabavne vrednosti. Znaci kada god sopstveni kapital raste povecavam vrednost ucesca I kada god vrednost sopstvenog kapitala opada vrednost ucesca opada. Znaci ja kao akcionar sa 30% ucesca dobicu od ukupne dividende koja iznosi 100 jer je dobit 200. Svako povecanje kapitala nastalo zbog povecanja rezervi. Ako je vrednost ucesca u firmi koja se razvija I cija vrednos stalno raste a vi vase vase ucesce drzite na nivou nabavne vrednosti onda ce trzisna vrednost ucesca biti sve veca u odnosu na nabavnu vrednost. dakle postoji razlika izmedju vrednosti ucesca I njemu pripadajuceg dela kapitala. U ovom slucaju. znaci svoj dobitak I ja sam rekla da od njega meni pripada 30%. dakle nice vise biti 1400. najpre u SAD a onda je polako prihvatana I vec je prihvacena u Evropi. mi hocemo da nam se vrednost ucesca menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala.vi cete u vrednosti ucesca imati jednu latentnu rezervu(neiskazanu. zadrzavanja neraspodeljene dobiti direktno ce povecati visinu ucesca. jer ja imam 30% kapitala I povecavam vrednost ucesca za iznos dobiti koja meni pripada. nama pripada 400 (30%od 1200) ako smo mi to ucesce platili u datom trenutku 400 I ako primenjujemo nabavnu vrednost dok god vi ucesce imate ono ce biti vrednovano sa 400. Polazi se od nabavne vrednosti dakle inicijalno ce biti ucesce vrednovano po nabavnoj vrednosti.trajnijeg karaktera znaci dugorocan. 30% od 1300 je 430. Da bi se te slabosti otklonile razvijena je equity metoda. Kada dobijem tih 30 ja vrednost ucesca smanjujem za 30 . Ova metoda se primenjuje za znacajna ucesca. ja kazem moje ucesce po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. Sa druge strane prihodi od ucesca ako procenjujete po nabavnoj vrednosti uticu na rezultat firme koja ucesce poseduje tek u narednoj godini jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. Equity metoda kaze. U narednoj godini skupstina akcionara preduzeca B donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200 I to polovina se zadrzava a polovina se isplacuje kao dividende. zato sto je 30% od 1400 je 460. On ce sada biti 1300. nije izvesno kada I da li ce se od toga oporaviti onda morate otpisivati vrednosti ucesca na njegovu nizu vrednost.

jel! dakle mi zelimo da formiramo dugorocnu rezervu likvidnosti I da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje ali ova njena slabost se zna I vodi se racuna o tome. nemate nameru da se mesate u poslovanje te firme. E sada sam ja naplatila na ime dividende 30 smanjila ucesce za 30 I povecala gotovinu na racunu za 30. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem I procenjivanje finansijskih derivata kao sto su fjucersi I sl. jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna. prihodi su potrazivali ucesca su dogovala. A za ostale hartije od vrednosti I dugorocne plasmane merodavni su MRS-32 “ prezentacija finansijskih instrumenata”I MRS-39 “ procenjivanje finansijskih instrumenata” znaci jedan standard se bavi nacinom na koje ih treba bilansirati a drugi nacinom na koji treba odrediti njihovu vrednost. A HOV raspolozive za prodaju su HOV koje mogu ako se za tim ukaze potreba prodaju a da time ne bude doveden u pitanje normalan nastavak rada firme. Finansijski instrumenti su vlasnicke I kreditne HOV. Prihod se iskazuje u godini u kojoj je dobit ostvarena ali postoji I tu nesto sporno Ja sam iskazala 60 prihoda I povecala ucesce. To ne znaci da ce se uskoro prodati. ja sam kao prihod iskazala 60 a nikada necu naplatiti 60. takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji I to su kratkorocne hartije od vrednosti. razlici izmedju nabavne I prodajne vrednosti. znaci ja sada imam deo prihoda koji nece biti pracen novcanim prilivom. Preduzece kupuje HOV iako nema nameru da ih proda u kratkom roku jer je to dugorocna rezerva likvidnosti. A ja sam na taj prihod platila porez I imala novcani oblik.dugorocni plasmani. Znaci ja jesam iskazala prihod od 60 ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novcani priliv a ostalih 30 su povecali rezerve moje firme u kojoj ja imam ucesce. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. obaveze. rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firmi u kojoj ja imam ucesce 60 . Imate novaca ne treba nam u kratkom roku I vi mozete da birate ili da nekome pozajmite ili da kupite necije akcije ili obveznice. Znaci kada sam izracunala deo dobiti koji mi pripada. Tek kada ja prodam ucesce to ce se pretvoriti u gotovinu a do tada ja platim porez na nesto sto jeste prihod ali neije donelo gotovinu I to je ono sto je lose. A kada naplatite tu dividendu ona se ne knjizi kao prihod nego se knjizi kao smanjenje vrednosti ucesca.akcije. To su hartije koje se drze dugorocno dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kracem od godine dana I ne dospevaju za naplatu u roku kracem od godine dana. stecenih akcija. OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspolozive za prodaju.. da bi prisvojili dividendu koja je znacajna. Standardi koji se bave ucescima MRS-22 I medjunarodni standard finansijskog izvestavanja MSIF-3. MRS-22 “ poslovne kombinacije ili spajanja” jer ucesca predstavljaju jednu od poslovnih kombinacija . stecenih obveznica. E ovde postoji jedna razlika kada je rec o obveznicama 39 . I sve dok ne ispunite onaj uslov da to vase ulaganje bude bulansirano kao ucesce. Inicijalno procenjivanje se vrsi po nabavnoj vrednosti. I razlici u kursu. Dakle ako izaberete da kupite necije akcije I to radite sam da bi zaradili na razlici u kursu .uticaj na poslovanje firme. a dok se naknadno procenjivanje vrisi u skladu sa nacelom nize vrednosti. Ako imate nameru da se mesate u poslovanje neke firme a nemate jos 10% akcija moracete te vase akcija da iskazete kao dugorocne HOV. potrazivanja. od tih 60 moj novcani tok je samo 30 a drugih 30 su rezerve u drustvu B. E to je mana ovog modela. Druga posledica je da vi vidite pripadajuci deo dobitka iskazujemo kao prihod u istoj godini u kojoj je dobitak nastao. bilo u vidu kamate. Znaci prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji nece biti praceni u bliskoj buducnosti naplatama u punom iznosu. obveznice. Neka te posledice prizna I neka se te posledice odraze na visinu njegovog ucesca.

Naknadno procenjivanje vrsimo u skladu sa nacelom nize vrednosti u zavisnosti od boniteta duznika ako plasman nije osiguran tj u zavisnosti od vredsnosti zaloge. Mada pogorsanje bonitet ne mora uvek da znaci da je vase potrazivanje po osnovu dugorocnih plasmana postalo nenaplativo. I vi cete na kraju druge godine dobiti 1000 I dobicete 100 na ime kamate. vi cete naplatiti 1000 kada istekne 2godine naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti I recimo da je kamata koju cete naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 zna 2 god u apsolutnom iznosu. Na osnovu cega se procenjuje visina dugorocnog plasmana inicijalno? U visini iznosa koji smo pozajmili. jer biste vi tada na kraju 2 godine dobili vise nego sto bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. vi mozete smatrati da cete vase potrazivanje naplatiti. I otpisivacete sveke godine na teret te godine srazmerni deo te placene premije. Sto se kamate tice koja se naplacuje ona se tretira kao redovan finafsijski prihod. ako se kupovina obavi ispod realna kamata je visa od nominalne. znaci zbog toga sto ste platili iznad nominalne vrednosti vasa realna kamata je niza od nominalne kamate. Znaci nije vazno koliko ste vi platili vase potrazivanje jednako je nominalnoj vrednosti. Ako biste uspeli da kupite ispod nominale. A nase potrazivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost.Kada kupite obveznicu vase potrazivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Ukoliko zalogu nemate svako pogorsanje boniteta vaseg duznika moze znaciti gubitak dela vaseg potrazivanja sto ce rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj otpisivanjem. Ali uobicajno je da se kamata placa I da se plasman naplacuje kao dugorocni kredit putem anuiteta. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice cija je nominalna vrednost visa imala suprotno dejstvo na vasu realnu kamatu. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina naseg potrazivanja po osnovu naseg dugorocnog plasmana. Dakle duznik placa kredit putem 40 . Primer:nominalna vrednost obveznice je 1000. Svake godine vi cete knjiziti 50 na ime kamate I 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. vi ste obveznicu platili 1060. odnosno I nominalna I realna bi bile jednake iznosile bi 100. Mi sada govorimo sa stanovista onoga ko kupuje obveznice. DUGOROCNI PLASMANI Ovu pricu cemo ponoviti samo sa druge strane kada budemo govorili o dugorocnim kreditima tj o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti I njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Vi ste 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100.obveznica glasi na 2 godine.dakle nabavne vrednost je 1600. Jedino ako bi u ugovoru o plasmanu stajalo da duznik ne placa kamatu tokom otplatnog perioda vec da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vaseg potrazivanja uvecavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. I sta cete uraditi. kolika je vasa realna kamata?40. Realna I nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti ako se obavi iznad realna kamata je niza od nominalne. ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice. I time cete svesti ovu visu nominalnu na nizu realnu kamatu. Vi mozete nekome pozajmiti novac I reci hocu da mi date hipoteku na vasu zgradu. Zelim da osiguram potpunu naplatu svog potrazivanja. vi cete za 2 god dobiti vasih 1000 I dobicete ukupno na ime kamate 100 a platitli ste 1060. jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vaseg potrazivanja. Na primer platili ste obveznice 950 . Znaci kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate. Realna kamata bi tada bila veca. Dugorocni plasman je dugorocna pozajmica nekom preduzecu sa rokom naplate duzim od godine dana I ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Vasi prihodi od kamate da ste platili po nominali vasa realna kamata bi bila. I vi cete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti a tu razliku cete iskazati kao odlozeni rashod.

Znaci ugovor moze biti da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju I kada isteknu godina. 41 . Misli se na potrazivanja kada se kaze da budu realizovana a ona koja se drzi radi potrosnje je materijal a imovina koja se drzi radi prodaje je stalna imovina koju imate nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Znaci obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se ocekuje da ce biti realizovana ili koja se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku od godine dana. Sva imovina za koju se ocekuje da ce biti realizovana ili se drzi radi prodaje ili potrosnje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana. potrazivanja namenjeni pretvaranju u gotovinu 3. znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvim vec po svojoj ulozi u proizvodnji konkretnog proizvoda. ili se kaze jos u toku jedne godine u zavisnosti od toga sta je duze.anuiteta a mi nas plasman naplacujemo putem anuiteta. Zatim tu se nalaze zalihe koje se drze radi trgovine I koje ce biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. vraca sve odjednom ili vraca putem anuiteta. U napomenama ce bit navedeno koji su plasmani osigurani. osnovni I pomocni materijal 2. ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. zalihe gotovih proizvoda I robe 4. dve . Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. to se moze videti samo iz napomena koje prate plasmane. nepokretnost. gotovina I gotovinski ekvivalenti vec su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza Ili kupovinu sredstava Bilansiranje zaliha Time se bavi MRS-2 I u njemu ze zalihe definisu kao sredstva koja se drze radi prodaje u toku perioda bilo da su ona rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji kao I zalihe koje se u obliku osnovnog I pomocnog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranja ucinaka ili pruzanja usluga. zalihe nedovrsene proizvodnje I usluga 3. znaci ako vi resite da prodate neku masinu necete je vise bilansirati kao stalnu imovinu vec kao obrtnu imovinu. Primer:tkanina pri proizvodnji odece. Prvo imamo : 1. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje. I sta je uzeto kao zaloga. Obrtna imovina se deli na : 1. potrazivanja ili nesto drugo. Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se drze samo radi prodaje.. Po redosledu kako bi isle. Definicija je data tako da iz nje mozete naslutiti koje vrste zaliha ima. Znaci osnovni I pomocni materijal se prvo trose pa dobijemo nedovrsenu proizvodnju pa dobijete gotove proizvode koje mozete prodati. BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE Zalih pripdaju obrtnoj imovini. brasno u proizvodnji hleba. zalihe koje su namenjeni ili potrosnji ili prodaji 2. dati avansi koji predstavljaju potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe ovde je kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Zato kazemo da je osnovni materijal onaj koji cini supstancu nekog proizvoda. Ali sve to zavisi od ugovora. U konceptualnom okviru vec smo odredili da obrtna imovina imovina od koje se ocekuje da bude realizovana tj unovcena ili prodata ili potrosena u toku jednog poslovnog ciklusa. misli se na zalihe gotovih proizvoda I zalihe robe. I konacno u obrtnu imovinu spadaju gotovina I gotovinski ekvivalenti cija upotreba nicim nije ogranicena znaci nicem nije uslovljena. meso kada pravite pljeskavice. OSNOVNI MATERIJAL Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je rec. HOV. tri.

Znaci vi kada proizvodite hleb vi utvrdjujete jedinicnu cenu kostanja. AVANSI Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha zato sto su oni prelazan oblik prema zalihama. vi odredjujete cenu kostanja samo za taj komad nakita samo za tu umetnicku sliku. soja I zacini kod pljeskavice. sopstvene aktivnosti. jer proces proizvodnje na tim zalihama jos nije doveden do kraja. To su oni ugovori cije se izvrsenje proteze na vise obracunskih perioda znaci pod dugorocnim ugovorom podrazumeva se ugovor cije se izvrsenje proteze ili pokriva vise obrazunskih perioda. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovrsene proizvodnje I time se bavi standard 11. I koji se mogu tacno indetifikovati. Gotov proizvod je konacan ucinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju. POGONSKI MATERIJAL To je materijal koji ne ulazi u opste u sastav novog proizvoda ali omogucava proizvodnju tog proizvoda Primer:materijal koji se trosi kod odrzavanja masina. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni METOD SPECIFICNE INDETIFIKACIJE a to znaci da ce biti utvrdjena cena kostanja za konkretan proizvod. znaci to je potrazivanje koje ce biti pretvoreno u zalihe. NEDOVRSENE USLUGE Kada na dan bilansa imamo usluge koje su zapocete ali nisu dovedene do kraja. Znaci u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju odnosno zalihe date u lizing. Znaci ne proizvodite hiljadu komada vec jedan. samo za specificnu vrstu proizvoda. Ovakvo rascljanjavanja zaliha uslovljeno je razlicitim stepenom njihove likvidnosti tj njihove pretvorljivosti u gotovinu. U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugorocnih dugova. odnosno po ceni kostanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje. ali kada pravite umetnicku sliku. ili proizvodite odredjeni nakit. Kod zalih se insistira na primeni nacela pojedinacnog procenjivanja kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. Otuda se metoda specificne indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti. ali bukvalno za konkretni proizvod.POMOCNI MATERIJAL Ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne cini njegovu glavnu supstancu. ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. a ako masina ne radi proizvodnje nema ali I potrosnja elektricne energije je pogonski materijal. znaci to su unikati I znamo tacno o kome je rec. NEDOVRSENA PROIZVODNJA To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju. I moguce je prevaljivanjem troskaova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha I visinu rezultata preko visine vrednosti prodatih proizvoda. PROCENJIVANJE ZALIHA Vrsi se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe stecene kupovinom. Znate da postoje nakiti 42 . ili pet komade ali ne masovno. Bilansiracete ih kao nedovrsenu proizvodnju kao usluge u toku. Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moze uticati tako sto cete napraviti izbor zalih koji ce biti predmet prodaju I onih koji su prodati I onih koji ostaju na zalihama. oni su nezamenljivi. U cenu kostanja takvih proizvoda mozete uracunati direktne troskove(troskovi direktnog materijala I rada). Vi ste platili isporuku koja jos nije izvrsena. Primer: konac pri sivenju odela. posebne pojedinacne troskove I opste troskove izrade tj proizvodnje. posto su to sve unikatni predmeti. a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljeni sa namerom da budu prodati. so I kvasac I voda kod hleba. Ali utvrdjujete samo one troskove koji se prema nacelu uzrocnosti mogu vezati za taj proizvod. Znamo nacelo istorijskog troska I znamo koje su to vrednosti.

takvih nema I za njihovu procenu koristite ovu metodu. Za razliku od ove vrste zaliha. . U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha. LIFO metoda je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. Ž Nemam nameru da vam sada pričam na dugačko i na široko o FIFO metodi jer verujem da ste je do sada naučili. na moze biti utvrdjena njena cena kostanja kao cena kostanja svih proizvedenih budi od nerca koje su jednke. kao što su automobili. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti vi primenjujete nacelo nize vrednosti. Kod ove metode. Bundu je kreirao kreator I naplatio ko zna koliko jer je ona jedna jedina . Naknadno procenjivanje zaliha. na bazi nabavne vrednosti. koja pretpostavlja korišćenje pojedinačnog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti.koji su jedni jedini na svetu . Utorak. Mi ćemo je. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzeća. gde se tačno može identifikovati određeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha. u onim situacijama kada preduzeće posluje u preduzeću koje se odlikuje monetarnom nestabilnošću. zalihe koje su zamenjive ili poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode. dakle. definisali smo šta se smatra zalihama. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troše onim redosledom kako su nabavljane (utrošena vrednost zaliha se računa primenom cena prvih nabavki na utrošene količine). kako se zalihe raščlanjavaju i počeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. onda zalihe potiču iz poslednjih. primena u inflatornim uslovima može izazvati ozbiljne teškoće. učiti.ne mozete primenjivati takav nacin utvrdjivanja cene kostanja. korišćenje metode specifične identifikacije. ne zato što želim da učite istoriju. dragulji i sl. Ako je to pretpostavka o potrošnji. I koje cete poslati na razne strane svete I kojih ima 100 komada ali koje su iste. već zato što će primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogonsko knjigovodstvo. promenama ovog standarda koje su izvršene u toku ove godine. Prošlog puta sam počela da vam govorim o bilansiranju zaliha. i u onim privredama. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju mozete prodati a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti I varijabilnih troskova prodaje. Dakle sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom tih zaliha. predviđa za procenjivanje zaliha. 23. Na dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost odnosno cena kostanja sa neto prodajnom vrednoscu. predstavljaju gornju granicu procenjivanja). za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne. ako su rezulatat kupovine. uprava preduzeća posegnuće za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodični rezultat. Ne mozete kazati prosecna vrednost prstena koji se proizvodi u nasim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. koje nisu zamenjive ( slike. Pored predmeta visoke vrednosti. (o zalihama koje nisu utrošene) da te zalihe potiču iz poslednjih nabavki. ako potrošene zalihe potiču iz prvih nabavki. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadrzavate nabavnu vrednost odnosno cenu kostanja.da se visina vrednosti takvih zaliha utvrđuje pojedinačno. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije svejedno od kojeg dela ce biti proizvedeno I nije svejedno kakva je bunda. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednoscu podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne troskove prodaje. onda je pretpostavka o sastavu zaliha. jer će pri procenjivanju zaliha biti korišćene cene ranijih nabavki. 43 . ipak. Znači. novembar 2004. direktni troškovi rada i opšti troškovi proizvodnje – nabavna vrednost i cena koštanja. Rekla sam da MRS 2. ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim. ako su rezultat rada samog preduzeća. Kod prve bunde koristimo metod specificne indetifikacije za utvrdjivanje cene kostanja a kod drugih koristimo uobicajni postupak utvrdjivanja cene kostanja. i da se u cenu koštanja u tom slučaju uračunavaju direktni troškovi materijala. koje su niže od tekućih tržišnih cena. odnosno cene koštanja. ili metodom procečne nabavne cene. teška oprema i sl.

i inflacija koja nije visoka. osciliraju. U inflatornim uslovima primena ove metode dovešće do precenjivanja periodičnog rezultata. Ova metoda je. vrednost kako utrošenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru. Ta prosečna nabavna cena može se utvrđivati: . ako vam se sastav zaliha stalno menja. koja bi se zajedno sa metodom prosečne cene mogla primenjivati. Jer ako imate visok koeficijent obrta. kroz oporezivanje raspodelu takvog rezultata. Polazeći od takve pretpostavke. Što se tiče metode prosešne cene. imajući u vidu da će za njihovo procenjivanje biti korišćene cene poslednjih nabavki. sračunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacije. Primena prosečne nabavne cene daće realnu vrednost zaliha i rezultata. robe ili gotovih proizvoda. koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode. odnosno. onda će loše posledice primene FIFO metode. onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi računa o tome da predmet raspodele ne bude rezultat koji to zapravo nije. praktično upućuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena. Drugim rečima. a LIFO metoda (koja je predstavljala alternativnu metodu) je ukinuta. Svi ovi uslovi.a na zalihama će ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda. Jer ako imate visok koeficijent obrta. samtra se da je primena FIFO metode poželjna u onim preduzećima: .koja imaju visok koeficijent obrta. na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utičemo u tom slučaju. bitno promeni rezultat. Ovo zbog toga.kod kojih učešće zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. i . što se vrednost utrošenih zaliha određuje po cenama prvih nabavki. proglašena osnovnim postupkom.gde se sastav zaliha stalno menja. utvrđuje se množenjem količina sa prosečnom nabavnom cenom. i da svu potrošnju koja je u tom periodu nastala množite sa tako dobijenom cenom). od strane komiteta za MRS. U situacijama kada cene malo rastu. što onemogućuje precenjivanje rezultata. a to znači povećan obim sredstava iz preduzeća.koja imaju širok asortiman materijala. zbog toga što privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. Nažalost.periodično (recimo prosečna nabaavna cena se utvrđuje svakih mesec dana. biti relativno slabe. mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu prosečnu cenu). dok će zalihe koje su u preduzeću biti realno procenjene. FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava. i . tj. i u uslovima rasta cena. . ako vrednost zaliha u ukupnoj aktivi nije visoka. svaka tri meseca. oko nekog 44 . znači. . u stvari. ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvršene ima podjednaku šansu da bude potrošen. gde postoji jačanje domaće valute. Imajući u vidu posledice koje precenjivanje rezultata može imati. nije poželjna. ili svakih šest. Zbog toga. u uslovima čak i blagog rasta cena. gde su samo razlike u stepenu inflacije. naravno deluje čudno da se FIFO metoda uzima kao uobičajeni postupak. malo opadaju. odnosno. što znači da se zalihe ne zadržavaju dugo. Mnogo bi nam više odgovarala LIFO metoda. zbog primene ove metode. zajedno sa metodom prosečne cene. i ona vam je poznata.permanentno (utvrđivanju prosečne nabavne cene prisupa se praktično posle savake nabavke. Nama koji živimo u inflatornom okruženju. što ponovo znači da nema zaliha koje su dugo u preduzeću. metoda prosečne cena polazi od uverenja da se na zalihama nalazi materijal koji potiče iz svih nabavki. da se ta inflatorna komponenta rezultata obračuna i da se onemogući njena raspodela. Osim što se primenjuje u deflatornim uslovima. a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. da ostane na zalihama. Sve ove pretpostavke koje su navedene su. pa i potrošene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekućih tržišnih cena. U pomenutim okolnostima preduzeće neće doći u situaciju da se. i onda će zbog toga što postoji visok koeficijent obrta. jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode može obezbediti iskazivanje realnog periodičnog rezultata. negativne posledice FIFO metode biti ublažene. to znači da se zalihe brzo obnavljaju. u uslovima monetarne stabilnosti.

a koja je predstavljala alternativni postupak.proseka. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha. a to je redovno. onda bi se u bilansu zadržala početna vrednost zaliha. praktično. a postoje ozbiljni rizici koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodičnog rezultata. da će rashodi u bilansu uspeha biti realno obračunati. a sama metoda može biti primenjena u dve varijante. to bi značilo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obračunskog perioda bile smatrane potrošnjom. odnosno. da su krajnje zalihe ili više ili niže od početnih zaliha. do formiranja tzv. u praksi se često koristi prosečna nabavna cena. uz prihvatanje činjenice da će primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzeća. sa zalihama na početku obračunskog perioda. onda će primena prosečne navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha. Međutim. i ukoliko bi se dogodilo. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. jednostavno. u toku obračunskog perioda. onda postoje dve situacije. vrednovanje bi ste izvršili po cenama po kojima su vrednovane početne zalihe. a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. preduzeću ne preti nikakva opasnost.permanentna (ovde se za obračun vrednosti utrošenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke. Postoji više rešenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnožiti. pa ipak nikome ne pada na pamet da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. To je razlog zbog koga se može braniti primena LIFO metode u finansijskom izveštavanju. vrednost zaliha u bilansu stanja biće u tom slučaju obračunata po cenama prvih nabavki. onda kod primene periodične LIFO metode se postavlja problem kako proceniti ovu razliku između počrtnih i krajnih zaliha. činjenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene. jer iz postojanja latentnih rezervi. Postoji i drugi. Pošto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja može da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe niže od početnih zaliha. da su krajnje zalihe u svemu jednake početnim. zbog toga što će vrednost utrošenih zaliha biti obračunata po cenama koje su najbliže tekućim tržišnim. LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2. dakle. Suštini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnožiti sa cenama prvih nabavki. odnosno. i kao . Naravno. Ne postoji. koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obračunskog perioda. mnogo jači argument. što znači da bi se potrošnje sastojala iz ukupnih nabavki datog obračunskog perioda i potrošenog dela početnih zaliha. i tada ako se primenjuje LIFO metoda upoređuju se zalihe na kraju. Ukoliko su krajnje zalihe više od početnih. uz tvrdnju da je nedopušteno da u bilansu stanja vrednost imovine bude potcenjena.). a to može biti samo teorijski. tj. Na vrednost početnih zaliha. a to je da ako treba birati između realnog bilansa uspeha. tako da će u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha. U inflatornim uslovima primena ove metode je poželjna. što će reći. jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troši. koje su niže od tekućih tržišnih cena. se troškovi uopše ne knjiže. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledeća: duhu finansijskog izveštavanja odgovaralo bi da to budu 45 . realno obračunatog periodičnog rezultata i realne vrednosti zaliha. ili cena poslednje nabavke. prodatih zaliha utvrđuje se množenjem prodate količine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenaom koštanja. kad god se evidentira potrošnja visina vrednosti utrošenog materijala ili utrošenih.periodična (mi je nismo radili u prvoj godini. čvrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. uvek se treba opredeliti za metodu koja neće omogućiti precenjivanje rezultata. onda svakako treba izabrati realno obračunat rezultat. kao što je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine. već se kjiže na kraju. zabranjena. bi ste dodali vrednost razlike između početnih i krajnjih zaliha. a to znači. i to kao: . polazi od pretpostavke da se troši materijal koji potiče iz poslednjih nabavki. Tom argumentu se može odmah suprotstaviti činjenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine. ako su krajnje zalihe različite od početnih. da na zalihama ostaje materijal koji potiče iz prvih nabavki.

a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati. I FIFO metoda. najbolje predstavili vrednost zaliha koje preduzeće na dan bilansa.(primer sa Katinom decom i kupovinom).cene poslednjih nabavki .ako su već poslednje zalihe vrednovane po cenama koje su bile na početku obračunskog perioda. stvarno.. zato što je platio ceo isplaćeni iznos 46 . ta razlika u vrednosti. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha. LIFO metoda je. Kao posledica toga dobija se realno obračunat periodični rezultat. Znači.. Izvesno je dakle. i utvrđivanje vrednosti onih zaliha koje su ne potrošene. trošiti zalihe koje su poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiču iz ranijih nabavki. a vi uvek trošite ono što ste tek nabavili. tj. imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. Kad god ste u situaciji da birate. Takođe. Nikada nećete. Bez obzira na to što će posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine. suprotstavljaju rashodi koji su obračunati po tekućim tržišnim cenama. da jedno domaćinsko upravljanje zalihama. Ali sve dok ne potrošite. kao svoju imovinu. Nazivaju se tako zato što stvarna potrošnja ne mora slediti redosled potrošnje koji se pretpostavlja pri obračunu vrednosti utrošenih zaliha. Oni razgraničavaju novčani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. A kao osnovna prednost ove metode upravo se ističe činjenica da se prihodima koji su ostvarni u tekućemobračunskom periodu. vi ste to platil. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koje imamo na raspolaganju ne može ispuniti istovremeno oba cilja. ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potrošnjom datih zaliha. već smo ustanovili. Kaže se: došlo je do pretvaranja gotovine u zalihe. i tako smanjiti tu veliku razliku između knjigovodstvene i tržišne vrednosti zaliha. trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i sličnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu. I kad upravljate vašim kućnim zalihama. I nikome na pamet ne pada da u tom trenutku. u procesu finansijskog izveštavanja. Kada se testira dopustljivost metode. s jedne strane. kada imate pravo izbora. uvek birate onaj postupak koji će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijskog izveštavanja. da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izveštaja (da bi se ispunila ona četvrta kvalitativna odlika da finansijski izveštaji budu međusobno uporedivi). jer bi to moglo imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaših zaliha ozbiljno ugrožena jer 100 godina stoje na zalihama. možda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnožiti sa prosečnom nabavnom cenom. onda se bira metoda koja onemogućava precenjivanje periodičnog rezultata. Pa će se dakle vrednost zaliha dobiti tako što će se početna vrednost zaliha uvećati za razliku koja je obračunata po cenama poslednjih nabavki. što u ovom slučaju znači. Znači. dužni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. može se ublažiti makar delimčno tako što će se ova razlika pomnožiti sa cenama poslednjih nabavki. zalihama upravlja na načina da prvo trošite zalihe koje ste prve nabavili. pretpostavlja da se uvek. računi zaliha imaju funkciju računa razgraničenja. kad vi kupite materijal. to znači da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekućih tržišnih cena. možete da birate. poseduje. Na taj se način obezbeđuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama. Ili ako je u periodu bilo kolebanja cena. Znači. Ulaganja u zalihe postaju rashod. makar približno. odnosno. a MRS 2 to pravo dopušta-izbor FIFO metode ili metode prosečne cene. Kada izaberete metodu. između vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekuće tržišne vrednosti. dužni ste da poštujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja će na najbolji način ispuniti ciljeve finansijkog izveštavanja. preporučljiva za inflatorne uslove. jednake kupovne snage. da će realno predstaviti prinosni i finansijski položaj preduzeća. bez obzira na metodu koja se pri obračunu vrednosti zaliha koristi. i LIFO metoda i metoda prosečne nabavne cene označavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom trošenja ili sa fikcijom redosleda potrošnje. imate novčani izdatak.

Otpis zaliha se vrši kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube deo svoje vrednosti. kada postoji potrošnja kancelarijskog materijala. Potraživanje definišemo kao pravo na naplatu određene sume novca. da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potrošnje. i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvrdi njegovo postojanje. i to kada je reč o zalihama robe i materijala. MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i baš se tako i zove . i kratkoročne pozajmice su 47 . iskazujete je na računu AVR. Znači ne čeka se na prodaju tih zaliha. znači. i pokušava se definisati najbolja praksa u vezi sa izveštavanjem o tim finansijskim instrumentima. proizvodnog materijala. Naravno. samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste. U udžbeniku ćete naići na metodu gvozdenih zaliha. BILANSIRANJE POTRAŽIVANJA Za razliku od zaliha za čije bilansiranje je merodavan MRS 2. ne pominje metodu gvozdenih zaliha.tretira kao trošak materijala. i prošle godine je dopunjen novim odredbama. Ali. kada je reč o zalihama osnovnog. potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeću. Naravno. na nižu neto prodajnu vrednost. Zato ja od vas neću tražiti da je vi naučite. Treba. Isporuke proizvoda i usluga. evidentiranja rashoda. varanti i slično. nije sporno bilansiranje potraživanja ali postoji čitav niz finansijskih instrumenata kod kojih računovodstvena praksa još uvek nema potpuno jasne i konačne odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. nigde. se iz perioda u period ne menja. Primena metode gvozdenih zaliha je bila dopuštena i takav način vrednovanja zaliha je korišćen ranije. a kada je reč o zalihama materijala obično se svođenje vrši na nižu ponovnu nabavnu vrednost (imajući u vidu teškoće utvrđivanja gubitaka u skladu sa načelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). Zato se kaže da ulaganja u zalihepostaju rashodi u onom periodu kada nastane prihod s kojim je potrošnja tih zaliha povezana. te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi čije proizvodnje je materijal utrošen. Nema tu neke posebne filozofije. Razlika predstavlja gubitak preduzeća. u MRS 2. taj trošak će biti rashod perioda u kome je do potrošnje došlo. sve dok proizvod radi čije proizvodnje je dati trošak nastao ne bude prodat. ali MRS 2 takav način vrednovanja zaliha ne poznaje. Trošak se evidentira onda kada dođe do potrošnje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopšte. finansijskim instrumentima se bave dva standarda. ni u jednom paragrafu. bilansiranje potraživanja vrši se u skladu sa paragrafima MRS 39. i MRS 39 koji se bavi pitanjima procenjivanja i priznavanja finansijskih instrumenata. Kada unapred platite reklamu. I taj trošak ostaje aktiva. To je standard koji se stalno preispituje i stalno se menja. i zato ja na tome neću insistirati. odnosno. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju računi zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. nego čima se sazna za postojanje gubitka. kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. i da se sve što se nabavi smatra potrošnjom. Kada testirate zalihe na postojanje gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. forvardi. vršimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za period u kome su nastali (ne čekajući njihovu realizaciju). na finansijske derivate kao što su fjučersi. Da bi se takva pretpostavka mogla opravdati. bilo da je on osnovni ili pomoćni. dužni ste da višu knjigovodstvenu vrednost svedete na nižu. ili na prijem nekog drugog finansijskog sredstva. saglasno načelu impariteta. proda. tako da je to razlog da setaj standard i rešenja u tom standardu stalno preispituju. pre svega. funkciju razgraničenja preuzimaju računi vremenskih razgraničenja. Misli se. Kada je reč o uslugama. Naime. To se vrši u skladu da načelom impariteta. koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Nije to teško.''prezentiranje finansijskih instrumenata''.

misli se na to da li će potraživanje. potraživanja možemo klasifikovati na: . Bonitet potraživanja je u stvari kvalitet potraživanja (kada se govori o zalihama. tj.punovredna – ili potraživanja punog boniteta.zastarela – ili potraživanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Za finansijsko izveštavanje veoma je važna klasifikacija po roku dospeća. da bi oni znali kada se može očekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraživanja. da ta klasifikacije može biti definisana polazeći od različitih kriterijuma. ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka događaju u istom trenutku potraživanja nema. biti u celini naplaćeno.. I kada se spominje bonitet. znači sva potraživanja koja imate prema povezanom preduzeću biće iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeđenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa). a radi njihovog ukamaćenja. da bi postojala sigurnost 48 . Zatim. jer je izuzetno važno da korisnicima finansijskih izveštaja kažemo kakva su naša potraživanja po ročnosti. . ne manje važna klasifikacija je ona koja potraživanja klasifikuje po bonitetu.ostala potraživanja. nego će biti potraživanja i po osnovu finansijskih plasmana. Ova klasifikacija je značajna. ova potraživanja nisu napravljena prema osnovu nastanka. Ova klasifikacija nam je važna da bi smo procenili stepen naplativosti. znamo da je potraživanje kratkoročno i sada nas zanima da li će se. Prema sigurnosti naplate potraživanja se mogu podeliti na: . važna je i klasifikacija potraživanja prema osnovu njihovog nastanka.potraživanje iz odnosa sa povezanim preduzećima – potraživanja kod kojih su učesnici matična firma i neko od preduzeća grupe (bilo da je reč o zavisnom preduzeću. posebno na dugi rok. ali samo onda kada naplata sledi isporuci. kada je reč o klasifikaciji potraživanja. Naravno.potraživanja po osnovu isporuka (robe. Znači iz čega su ta potraživanja rezultirala. i u prvom pomenutom slučaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraživanje. i po tom kriterijumu sva potraživanja delimo na: . Ovo iz razloga procene likvidnosti. potraživanja po osnovu dividendi. ako se pozajmljuje novac. .kratkoročna potraživanja – potraživanja čija se naplata očekuje u periodu do godine dana.potraživanja iz plasmana – potraživanja koja nastaju po osnovu dugoročnog ili kratkoročnog plasiranja slobodnih novčanih sredstava.) – znači isporuke proizvoda rezultiraju potraživanjem. tj. i u kom iznosu naplatiti. Polazeći od tog kriterijuma. nego prema učesnicima iako se ovde kaže prema poreklu. Znate da. na: .dubiozna – ili ugrožena. o roku njegovog dospeća. koji je poslovni događaj doveo do nastanka potraživanja. a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omogućila izrada konsolidovanog bilansa. potraživanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. može se reći: to su zalihe uobičajenog kvaliteta. Kada se govori o potraživanjima. Bonitet pokazuje sposobnost potraživanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. govori se o bonitetu potraživanja. zajedničkom ili pridruženom preduzeću). Na primer.obezbeđena ili osigurana – ne misli se kod osiguravajućeg zavoda. to znači da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj vrednosti). Tako su mene učili kad sam bila u srednjoj školipotraživanja predstavljaju prelazni oblik novca. usluga. i . nego se misli na to da su pokrivena nekom zalogom (zaloga može biti ili nepokretna ili pokretna imovina).osnova svih potraživanja. gotovih proizvoda. i . . u ovoj poziciji potraživanja iz odnosa sa povezanim preduzećima neće biti samo potraživanja po osnovu isporuka. To je izuzetno važan podatak.dugoročna potraživanja – potraživanja čija naplata će uslediti u periodu dužem od godinu dana.. i . o roku dospeća. Jer.

Što se tiče potraživanja po osnovu isporuke robe i usluga. davanje pozajmice može se usloviti uzimanjem zaloge. kad god se uzima zaloga. Zato se potraživanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraživanja. ako se dogodi da dužnik ne plati na vreme. ali tražimo hipoteku na vašu kuću. možete reći: u redu. na taj način želimo da obezbedimo naplatu. uzima se veća vrednost imovine. Znači. a te firme su nastavile da posluju. radi čije nabavke je avans dat. Njihova je vrednost tržišno poznata. vi imate hipoteku na kuću u Ivanjici. iako imate hipoteku. to je ovo o čemu smo sada govorili. U tom slučaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na tržištu padne. To je nešto što. Suština transakcije je ista – imate potraživanje. okolnosti mogu biti promenjene tako da dužnik i pored jake volje da vrati dug to neće biti u stanju. Kada imate potraživanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine. na ime izmirenja tog potraživanja. Nema šanse da naplatite. Jer. Odvajaju se zbog toga što se na različit način likvidiraju. ako uzimate zalogu za dugoročna potraživanja. ali dajte nam vaše HOV. Iako je suština transakcije ista. Ne kao kratkoročna potraživanja finansijske prirode. ili možete dati kao avans za buduće isporuke. treba da znamo nekoliko stvari. ili: pozajmićemo vam 50. nije uobičajeno. od strane kupca. da neko uzima sa namerom da ne vrati. vi dajete pare. vama da izvrši određenu uslugu ili isporuči određenu robu. možete da se slikate sa tom hipotekom. u nekom trenutku. Prvo. te pozajmice će biti likvidirane tako što će oni na vaš račun uplatiti određenu sumu novca. u svetu. takvo potraživanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otišle u stečaj). pozajmićemo vam 3 miliona eura. ova potraživanja se odvajaju. naročito kod dugoročnih pozajmica.da će potraživanje biti naplaćeno. Nema priliva gotovine. ili da ste mu dali novac pa da on treba. Može postojati sklošljen ugovor. i mora se računati sa tim da naplata tih potraživanja. Na primer. bude niža od vrednosti vašeg potraživanja. nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti. kod zaliha. Potraživanje vezujemo za prijem robe i fakture. Banke kao zalogu. nemate kome da je prodate. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. ne znači uvek da vam je potraživanje sigurno. Zato što mi nemamo razvijeno tržište nepokretnosti.neosigurana – potraživanja koja nisu obezbeđena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. banka će uzeti kao zalogu to potraživanje ako želi da osigura naplatu svog plasmana. jer ne želite da vrednost vaše zaloge. Mnoge naše banke imale su hipoteku nad imovinom preduzeća koja su bila njihovi dužnici. ali iako su imale te hipoteke one su otišle u stečaj. To je rizično ulaganje. dok prodate zalogu proći će određeno vreme. i možete ih dati kao plasman. je termin naplate. potraživanja koja oni ostvaruju izvozom. kao posebnu poziciju imali avanse. ali nema potraživanja sve dok ugovorena roba ili 49 . Naročito kod izvoznika. videćete. Bilo da ste nekome pozajmili pa da mora da vam vrati. Zato. na vašu fabriku. Zato se osigurana potraživanja smatraju potraživanjima čija će naplata biti izvršena u celosti. Potraživanja koja su jednostavno data na ime. ali ne o roku. nego kao deo one imovine. i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Videli ste da smo kod materijalnih ulaganja. naravno. mi ćemo naplatiti potraživanje. U trenutku kada svojina sa prodavca pređe na kupca. tako što u slučaju da naš dužnik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge. Ako firma ima neko potraživanje od ino kupca. Kad imate kratkoročne pozajmice koje ste dali vašim poslovnim partnerima. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV. neće biti izvršena o roku dospeća. vrlo često. Nema potraživanja dok do isporuke ne dođe. naročito. kada nastaje potraživanje. iako će biti izvršena u potpunosti. Ono što je sporno ovde. uzimaju i potraživanja. u odnosu na potraživanje. kod nematerijalnih ulaganja. nastaje potraživanje po uslovom da naplata isporučene robe sledi isporuci. Ne zato što treba polaziti od toga da će vas neko prevariti. zato što se one mogu lakše unovčiti.000eura. Ako ste dali avans. Uzimanje zaloge. . nego što. na obraz dajemo kredit. Kako bi rekao naš narod.

biće izložena u napomenama uz finansijske izveštaje. Drugo. potraživanje od kupaca. Ako firma A. moguće je izvršiti saldiranje obaveza i potraživanja. U ovom slučaju. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Tada. zato što je izvršen dugoročni plasman. kao pravno lice. ima prema drugim pravnim licima. tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraživanjem. A činjenica da je ono založeno. ili naknadno. važno je da potraživanja budu približno istog iznosa. uključujući i potraživanja. Četvrto. Zatim. moguće je izvršiti preračunavanje potraživanja i obaveza. može se o potraživanjima izveštavati na neto principu). nego smanjuje iznos novca čija se naplata ostvaruje. sa obavezama (tj. Potraživanje se može likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. samo ako se potraživanja i obaveze odnose na iste poverioce odnosno dužnike. Potraživanja je dozvoljeno prebiti ili preračunati. ako firma A ima potraživanje prema firmi B. Kasa skonto ne smanjuje naše potraživanje. za ona potraživanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu. Firma C može imati potraživanje prema firmi B. ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. Međutim. znači. Ali ne može se potraživanje po osnovu plasmana saldirati sa potraživanjem po osnovu isporuke. Znači ne mogu se prebiti potraživanja stečena po osnovu isporuke. mogu da imam potraživanje i prema firmi C. Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni. Treća bitna stvar. ima potraživanje i istovremeno ima obavezu prema firmi B. sa potraživanjem koje firma B ima prema A. Na 50 . izvrši prebijanje. kao i odobrena bonifikacija. Znači kada bilo koji deo vaše imovine. ili po osnovu kratkoročnih ili dugoročnih plasmana). S obzirom da ima ovako puno uslova. onda je nužno da su i potraživanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka. Ako bi ste vaš kratkoročni plasman pretvorili u dugoročni plasman. U bilansu se iskazuju samo ona potraživanja koja preduzeće. To je uobičajeni način likvidiranja potraživanja. I još jedan uslov. Najveći deo potraživnja likvidira se naplatom o roku dospeća. Znači. Znači ja mogu da imam potraživanje. ali se za prebijanje zahteva da budu približno iste visine. uzima se u obzir bonitet potraživanja. Biće predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzeća. Ne očekuje se da potraživanje i obaveza budu jednaki u dinar. zato što je to finansijski rashod. firma C duguje firmi B. nego će dospeti za mesec ili dva. ne možemo potraživanje koje je dospelo saldirati sa obavezom koja još nije dospela. vi ostajete pravni vlasnik date imovine. može se reći da je ovo preračunavanje pre izuzetak nego pravilo. potraživanje dato kao zaloga bilansiraće se u vašem bilansu stanja. Visina potraživanja neće biti tangirana odobrenim kasa skontom. primite menicu od kupca. takvo potraživanje prestaje da postoji. Potraživanja se mogu likvidirati na različite načine. na koji iznos potraživanje glasi. možete se odreći dela ili celog iznosa potraživanja. Neće biti iskazana u bilansu. ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraživanja nemaju sposobnost bilansiranja. Znači. ali od te prodajne vrednosti biće odbijeni komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. ili robe umanjeno za one popuste o kojima je bilo reči. samo ako su potraživanja nastala po istom osnovu. važi pravilo da će zadržati svoju nabavnu vrednost i da će biti bilansirana na uobičajenim pozicijama. Odobreni rabati u trenutku prodaje. Nije dopušteno da se. banka ima potraživanje prema određenoj ekspozituri ili filijali. Visina potraživanja određena je visinom prodajne vrednosti isporučene robe ili usluga. zato što firma A ima obaveze prema firmi B. Potraživanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali. Kada na primer. da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvrši. ako sam ja firma A prema firmi B. potraživanje se može pretvoriti u drugo potraživanje. Odnosno. što znači na primer. date kao zalogu. Takođe. na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke. i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A. Naknadno procenjivanje potraživanja vrši se prema sposobnosti tog potraživanja da se to potraživanje pretvori u gotovinu. ako naravno ono glasi na neki manji iznos. i potraživanje prema firmi C. imaće za posledicu smanjenje visine potraživanja.usluga nije isporučena kupcu. takođe bi došlo do pretvaranja jednog potraživanja u drugo. To se događa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja. tiče se situacije kada se neko potraživanje da kao zaloga. pretvara se u menično potraživanje. zbog toga što se vrši pre roka dospeća. ukoliko imate potraživanja prema poslovnim jedinicama. kada u želji da pomognete da vaš kupac izađe iz krize. Još jedan važan uslov je da su oba potraživanja dospela za naplatu.

jednostavno banka tada ne može svakog komitenta pojedinačno dobro da upozna. pored kreditnog i valutni rizik. 90 dana. Oni su sva ta potraživanja otpisali. Na računu kratkoročni plasmani biće iskazana kratkoročna finansijska ulaganja čija se naplata ne dovodi u pitanje. vi ćete skratiti rokove za naplatu. Nekada ćete usloviti isporuku plaćanjem odmah. Znači. onda nemate mogućnost da vaše kupce dobro upoznate. jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek će se naći i oni kupci koji neće biti u stanju da plate. bez obzira na to što vi na to ne možete uticati. imaju pad likvidnosti i imaju teškoće sa plaćanjem. Potraživanja čija se naplata ne očekuje. Zastarela potraživanja su potraživanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera dužnika da izmiri svoju obavezu. A kreditni rizik može biti povećan i zbog donošenja odgovarajućih mera od strane vlade zemlje iz koje je vaš dužnik. jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena. Vaš cilj je da taj kreditni rizik bude što je moguće niži. odavno. takva potraživanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Jer ta su potraživanja. 15. ali ono što morate uraditi je da taj rizik bude što je moguće niži. Vama će rasti prihodi od prodaje. Pratite promenu njihovog finansijskog položaja i rentabiliteta. povećanje iznosa minusa po tekućim računima građana i sl. ne opomenete dužnika. da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste. Pad konjukture uvek povećava visinu gubitaka po osnovu naplate potraživanja. i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. više od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraživanja. Tada morate računati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaćenih potraživanja. ako dolazi do naglog razvoja firme. Ako na primer vlada neke zemlje svojim odlukama onemoguće naplatu potraživanja. istekne rok u okviru koga to možete učiniti. na iznos visine naplate koja se očekuje. kreditni rizik koji preuzimate time što dajete robu sa rokom plaćanja koji iznosi 8. i desiće se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaćen o roku dospeća. koji je prisutan. Razlika do punog iznosa je gubitak. pretvara se u gubitak (to je načelo niže vrednosti). Visina takvih potraživanja mora biti redukovana. Biće iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraživanja. To je drastičan primer kako jedna politička odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraživanja. koje mogu da dovedu do usporavnja naplate vaših potraživanja. Kod ino potraživanja imate. vaše potraživanje postaje zastarelo. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vašeg dužnika. isknjižavaju se sa računa potraživanja. kada je došlo do uvođenja sankcija. i mnogi vaši kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze. bilo u pogledu iznosa ili u pogledu roka naplate. uopšte.poziciji kupaca biće iskazana samo ona potraživanja za koja se veruje da će biti o roku naplaćena u punom iznosu. Ukoliko naplata nekog potraživanja bude sporna. kreditni rizik će biti najmanji jer svoje kupce već dobro znate. koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. pogoršanje likvidnosti. rizik od promene kurseva. Ona se onda bilansiraju u visini očekivane naplate. ali to ne znači da neće tražiti njihovu naplatu. čim u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta. doći će do toga da vaše potraživanje prema inostranstvu ne bude naplaćeno na vreme. 51 . 10. Potraživanje kod koga nemate pravnu snagu da prisilite dužnika da plati svoju obavezu. odnosno da firme koje su imale potraživanja prema našim preduzećima i banke. ali će rasti i iznosi nenaplaćenih potraživanja. potraživanja kod kojih ne očekujemo da će naplata biti izvršena u punom iznosu. 30. dakle. naravno. Znači. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. znači. zbog opšteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabiliteta. propustite sve rokove za naplatu. Znači. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vrši prodaju se menja. i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. i ako vam broj kupaca naglo raste. I o tome treba voditi računa. Nikada nećete moći potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika. Ako znači. Pogledajte šta je bilo sa poveriocima naših preduzeća. onda sigurno postoji rast nenaplaćenih kamata. Ako imate stalne kupce. Odluka Saveta bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naših firmi prema inostranstvu. Kod banaka to se isto tako događa. Ali. odnosno u vrednosti tih potraživanja nalazi se skriveni gubitak. Koliki je. Pad konjukture može da poveća vaš kreditni rizik jer mnogi vaši komitenti koje vi znate. Takva potraživanja ne smeju biti iskazana u bilansu. Ta sposobnost naplate potraživanja označava se još i kao kreditni rizik. i svoju prodajnu politiku usklađujete sa promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog položaja. ili čak plaćanjem unapred.

Paušalnom otpisu se pristupa kada preduzeće ima veliki broj sitnih kupaca. . jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstvene HOV-otkup je obično limitiran na 10% od osnovnog kapitala). kad kupite blagajnički zapis. i predstavljaju kratkoročnu rezervu likvidnosti. naknadno po principu niže vrednosti. .). pa će prema tome zarada biti razlika u kursu. potpuno je isto kao potraživanje iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti.blagajnički zapisi (emituju ih poslovne banke. Kada banka daje kredite za zimnicu. kad budete sledeću poresku obavezu namirivali to ćete umanjiti). Kod banaka se to radi. ili poništenju. i na tako prikupljena sredstva plaćaju kamatu). ali uvek kao posebna bilansna pozicija. ili razlika na krsu. i njena vrednost raste. . zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraćem od godinu dana. isplatiti uloženi iznos. nego će se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraživanja koja imate prema takvim kupcima neće biti naplaćeno. nego država kaže dobro preplatili ste. one se iskazuju u okviru kratkoročnih HOV.. i očekujemo da će prodajna cena akcija za mesec dana biti viša od njihove vrednosti na današnji dan. Dok se ne izvrši poništenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala. ako se hartija kotira na berzi.sopstvene akcije (ako preduzeće otkupi sopstvene akcije one će biti iskazane u krakoročnim HOV. kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana. 5% će se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana. Što se pravila procenjivanja ostalih potraživanja tiče. koje se tretiraju kao dugoročne HOV. Znači ove su namenjene prodaji. recimo. Ostala potraživanja su potraživanja prema povezanim preduzećima (već smo rekli šta ona sadrže). možete je prodati i ranije. ali se obavezuje i da će. Kratkoročnom HOV mogu se smatrati: . i naravno kamtu do roka otkupa. potraživanja prema državi za preplaćeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu.obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je držati do roka dospeća. otkupiti sopstveni zapis. Zarada koja se može ostvariti je. potraživanja prema radnicima. Naravno. sa namerom da od privrede i od stanovništva prikupe slobodna novčana sredstva. umesto da uzmu kratkoročni kredit kod banke. u smislu potraživanja. Znači.komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća dobrog boniteta. ako vi to želite. za razliku od hartija raspoloživih za prodaju. umanjenu za određenu proviziju). i iz iskustva se zna da 5% neće biti naplaćeno. 3 meseca.akcije drugih preduzeća. potraživanja po sonovu kratkoročnih plasmana. sa namerom da prikupe kratkoročna slobodna novčana sredstva. kupuju se da bi se zaradilo. 52 .Visina otpisa se utvrđuje uvek ili pojedinačno na procenat ili paušalno. a postoje i kratkoročne obveznice koje se emituju na mesec dana. HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina Da li će neka HOV biti bilansirana kao dugoročno finansijsko ulaganje ili kao kratkoročno. i u MRS 39 označavaju se kao hartije namenjene prodaji. . i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli. one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji. Tada se visina gubitaka neće utvrđivati analizom svakog tog malog kupca pojedinačno. 6 meseci. banka koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po siteku roka na koji zapis glasi isplati određenu kamatu. ili za kupovinu ogreva. sa kreditima stanovništva. ili kamata..

Inicijalno.menice (koje još nisu dospele). čeka). Vrednost menica se procenjuje. vodi otpisivanju vrednosti kratkoročnih HOV. zbog obaveze koju preuzima time što je rekla da se naplata vrši odgođeno. jer ne možete njime plaćati. Ili vrednost meničnog potraživanja biće vaše potraživanje uvećano za kamatu koja jeste nastala. Sećate se računa IV meničnih potraživanja. Ona to. dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati. Čekove procenjujete po nominalnoj vrednosti. I ovde se primenjuje strogi princip niže vrednosti. i dospele dividende takođe se smatraju kratkoročnim HOV. vrednost meničnog potraživanja biće umanjena za iznos kamate koja nije dospela. dakle rec je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadrzi nacelo uzrocnosti odnosno nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. - LIKVIDNA SREDSTVA Likvidna sredstva su gotovina. svaki pad tržišne ispod nabavne vrednosti. To je strogi princip niže vrednosti. sadrži vaše potraživanje plus kamatu do roka dospeća menice. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja još uvek nije dospela. Ako na dan bilansa menica još uvek nije dospela za naplatu. nastali a nenaplaceni prihodi. zasto ja evo pominjem I trosak. Sećate se da smo rekli da kod dugoročnih HOV nećemo vršiti otpisivanje ako je pad vrednosti na tržišu prolaznog karaktera. To je naravno zbog toga sto danasnji troskovi predstavljaju sutrasnje rashode I sto ne 53 . Kamatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu. i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. na iznos na koji ček glasi. Jer.11. On predstavlja kratkoročnu HOV. zato što nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. ili troskom. ona može da ga realizuje odmah. Menično potraživanje. obveznica. dakle. isplate koje ce postati rashod u nekom od buducih obracunskih perioda.ili prihodi po osnovu kojih se ocekuje priliv sredstava u buducnosti 2. devizna sredstva u blagajni. Pošto su ratkoročne HOV namenjene prodaji u kratkom roku. tj. izvršiće se prodaja sa gubitkom. dospele menice i čekovi za naplatu. ali može vam se desiti da vam novac sa računa bude skinut i ranije). ona nema nikakvu obavezu da čeka rok dospeća. ako se te akcije prodaju. mada će vam u banci reći da ako taj ček dođe u banku.2004 BILANSIRANJE AVR Na dnu strane aktive u bilansu stanja nalaze se AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA. Ako se čekovi napišu na neki datum u budućnosti. Firma kojoj ste dali taj ček može ga odmah pustiti na naplatu. blagajničkih i komercijalnih zapisa). Ocekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda I troskova I zasto ako trazimo da prihodi I rashodi budu dodeljeni odredjenim obracunskim periodima. I dakle da bi se prihodi I rashodi dodelili obracunskim periodima u kojima su nastali nezavisno od toga da li je prihod naplacen a rashod placen u racunovodstu se koriste racuni vremenskih razgranicenja. Dakle isplaceni a ne nastali rashodi odnosno troskovi. neće učiniti. taj ček nije ekvivalent novca. dakle u odvira aktivnih vremenskih razgranicenja predmet iskazivanja su: 1. kratkoročne HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije. Na strani aktive. i čekovi (koji takođe nisu još dospeli za naplatu. ili po nominalnoj vrednosti (menice. 25. odnosno.

U svakom slucaju to je pozicija koja ce u narednom periodu biti ugasena kada naplatimo prihod ili kada utrosimo iznosie koje smo unapred platili koriscenjem usluga na koje su se te isplate odnosile. Ne naplacujete unapred. za predstavljanje vasih finansijske pozicije je irelevantno.1231. direktiva predvidja takav nacin bilansiranja AVR. u tom smislu se vremensko razgranicenje troskova smatra pretpostavkom pravilnog razgranicenja rashoda na obracunske periode kojima ti rashodi pripadaju. Jer onaj deo koji se tice unapred placenih troskova iako je potrazivanje nece u buducnosti doneti prilive gotovine ali ovaj drugi hoce. Znaci ugovorom o zakupu definisana je mesecna zakupnina. Znaci na racunu pa prema tomi I u bilansnoj poziciji bice iskazano vase potrazivanje za dati nastali prihod cija ce naplata uslediti u buducnosti. Kako cete utvrditi visinu tog prihoda. a da nastali prihodi cija se naplata ocekuje u buducnosti budu iskazani kao ostala potrazivanja. Vi imate pravo da racunate tu kamatu I da je iskazete kao prihod tekuce godine u bilansu uspeha odnosno kao povecanje aktive u bilansu stanja.12 predstavlja prihod tekuce godine. Da li cinjenica da cete zakupninu naplatiti u januaru znaci da je to prihod meseca januara. I vidite ta razlika u nacinu likvidiranja potrazivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicija vremenskih razgranicenja razdvaja na dva dela. I zbog toga je zgodno da znaci na AVR budu unapred placeni troskovi odnosno rashoda. Jer vam je isplaceni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Naravno da ne. A sta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. ili rashodima onda se visina takvih troskova I rashoda utvrdjuje jos lakse. Jer kada rasite analizu likvidnosti vi onda ako to nije razdvojeno kao kod nas uvek morate da se pitate a cekajte koji deo od ove pozicije ce dovesti do priliva gotovine a koji deo nece. Iz navedene sadrzine ove bilansne pozicije mozete zakljuciti da je rec o potrazivanjima. BILANSIRANJE PASIVE 54 .12 a rok dospeca menice je 31. Ovde imate potrazivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplacene prihode a ovde imate potrazivanje koje nece biti naplaceno vec ce se likvidirati time sto ce vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. Vi cete naravno tu kamatu obracunati I proknjizicete je kao prihod tekuce godine iako ce naplata te kamate biti izvrsena u narednoj godini. Kada je rec o unapred placenim troskovima. Na primer:platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. I jedno I drugo je potrazivanje. isplatu koja nije trosak vec ce postati trosak u buducnosti.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Zaduzicete cete racun AVR I odobricete racun prihoda. na tom racunu se nalazi ukupna kamata I sa tog racuna skidamo I prenosimo na prihode onaj iznos kamate koji jos nije nastao.na potrazivanja koja cete pretvoriti u gotovinu a to znaci nastale a ne naplacene prihode iskazujete u okviru ostalih potrazivanja kratkorocnim. Na primer:imate menicu koju ste primili od vaseg kupca. Znaci to sto cete naplatu izvrsiti naredne godine za obracun rezultata.mozemo ocekivati da imamo dobro razgranicenje rashoda ako prethodno nismo izvrsili dobro razgranicenje troskova. Isplaceni iznos u celini u ovom primeru predstavlja vase AVR. Dakle ako nesto zaradite a ne naplatite vi u sustini imate potrazivanje za obavljeni posao. ta zakupnina za decembar je prihod tekuce godine. Na bazi ugovora o zakupu. ciju visinu vi korigujete kada obracunate ovakvu kamatu. menica je primljena 01. Funkciju razgranicenja u ovom primeru ima racun ispravka vrednost menicnih potrazivanja. Kamata koja nastane 01. Sta se dogadje kada izdate u zakup neki prostor I naplacujete zakupninu od jednog meseca do drugog. a na AVR ostavite samo unapred placene troskove I rashode. Nastala je kamata koju cete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekucoj poslovnoj godini.dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. A samo potrazivanje zabelezeno je na racunu menicna potrazivanja. I 4.

I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje. Znaci kazimo da predmet prinudnog izvrsenja u slucaju prinudne naplate potrazivanja cini ukupna imovina vlasnika. Nigde u svetu osim kod nas ne moze da postoji firma koja nema sopstveni kapital. I konacno kada je rec o isplatama koje sa sobom povlaci koriscenje tog kapitala od strane preduzeca onda zakljucujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od dobitka koji se ostvaruje. narocito kada proceni da postoje sanse da dodje do toga da poverioci trazo prodaju njegove imovine. Taj kapital nema rok dospeca. deo dobiti koji ce im pripadati ce biti veci I obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro . kako imovinom koja je ulozena u firmu tako I svojom privatnom imovinom. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Kljucna razlika izmedju ova dva pravna oblika je odgovornosti vlasnika. Dakle pravni oblik preduzeca je taj koji odredjuje u kom obliku ce se pojaviti sopstveni kapital. 3. taj kapital predstavlja osnovu za upravljanje. kada vi ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moze spreciti da tu imovinu na razne nacine otudji . Znaci on potice od vlasnika I time dajete odgovor na pitanje ko je taj kapital ulozio u firmu-ulozili su vlasnici. sto znaci da vlasnici ne za gubitke vec za obaveze koje proisteku iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom. on je u firmu ulozen trajno. 2. nece dobiti nista ili ce cak izgubiti ono sto su u firmu ulozili. Odnosno da isplata ima samo kada preduzece ostvaruje dobitak a da je visina isplata uslovljena ne samo time ali u velikoj meri visinom ostvarene dobiti. Dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital.Znamo da pasiva sadrzi dva velika bloka izvora. Pa na jednoj strani imate inokosna preduzeca I ortacka drustva a na drugoj strani imate drustva kapitala. to je kapital vlasnika.ono mojoj svastici. Drustva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ograniceno. ovo pripada mom sinu. To su dakle te cetiri vazne odlike sopsvenog kapitla I one vaze za sve pravne forme. Zasto je to kod njih tako a kod poverilaca nije.ukoliko firma ne radi. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzecima. To su sopstveni I pozajmljeni kapital. On moze. oni snose poslovni rizik. Pa zato sto oni upravljaju. pa zato sto kaze pa ja sam dao pare. Ovo sto sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika da oblik sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzeca. Zasto vlasnik upravlja firmom. Za prvu grupu karakterisitcna je neogranicena odgovornost vlasnika. To ograniceno znaci da predmet prinudnog izvrsenja radi naplate njihovih obaveza moze biti samo imovina koju su ulozili u preduzece. To je razlog zbog cega oni koji osnuju firme u obliku inokosnog preduzeca ili ortakluka brze bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. Znaci taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. E sada kada je o pravnim formama rec onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. kakve je rocnosti taj kapital. Da zbog ove ogranicene odgovornosti vlasnika drzava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivaci moraju obezbediti da bi 55 . I onda ako dodje do takvih tuzbi oni kazu pa ja nemam nista. zeni…a ja nemam nista. 4. Znaci kada vlasnika kaze ja odlucujem onda on moze to reci samo zbog toga sto je on taj koji je ulozio novac. Bilansiranje sopstvenog kapitala Da biste definisali sta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove cetiri odlike: 1. Da ne bi mogla da se izvrsi plenidba imovine I prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. Ne moze da postoji firma kod koje su gubici veci od sopstvenog kapitala tj da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da ce svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca.

a moze I drugacije pravilo zavisi kako su se dogovorili . I samo se izvrsi zamena udela sa nizom za udela sa visim iznosom. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. Kod inokosnih firmi inokosni kapital se menja ako vlasnik izvrsi dodatna ulaganja. Zato kazemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenljivog kapitala. Ali udeli ce glasiti na nominalnu vrednost. Znaci ako drustvo odluci da u nekom trenutku poveca svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogucnosti. Posto se ta visina moze promeniti. znaci kako dobijemo vrednost za poziciju udeli u OK. da bi registar suda bio azuran. Povecanje ovog nepromenljivog kapitala kod drustava sa ogracicenom odgovornoscu moze biti izvrseno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih udela. Dakle visina ulozenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moze razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja drustva. vlasnik moze kada god mu padne na pamet povuci deo kapitala koji je vec ulozio u firmu. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici moraju izvrsiti dodatnu uplatu.moze biti pravilo. A naravno ovaj iznos se uplati na racun firme. svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. To znaci nominalna vrednost. Osim sto je potrebno da bude donesena odluka sa ¾ vecinom a ta odluka mora biti nakon sto se realizuje. Na primer:ako bi se vrednost udela sa 1000 povecala na 1500 to bi znacilo da svaki clan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti jos po 500. 56 . Snaga utiscaja na drustvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Ako su clanovi uplatili vise nego sto je nominalna vrednost onda ce taj visak biti iskazan na posebnom racunu u okviru kapitalnih rezervi. dakle ne znaci da se nikada ne moze promeniti vec samo ne sme biti automatizma kod u promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenog dobitka ili gubitka ili naknadne uplate vlasnika. Naime kada se drustva osnivaju tada pri registraciji drustva jedan od vaznijih podataka koji se unosi u registar je visina osnovnog kapitala. BILANSIRANJE STALNOG ILI NEPROMENLJIVOG KAPITALA Kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu ovaj kapital se javlja u formi udela u osnovnom kapitalu. Ali ne moze raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisanog minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum trazi. Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti . Udeli u osnovnom kapitalu imaju svoju nominalnu vrednost a vlasnici pri osnivanju drustva upisuju I uplacuju odjedjeni broj udela. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvrsena po odredjenoj proceduri.takva preduzeca uopste poslovala. znaci ako ja imam 5 udela ja moram uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela. ali u svakom slucaju snaga kojom svako od njih pojedinacno moze uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine ulozenog kapitala. Da emituje nove udele ili da vec postojucim udelima poveca nominalnu vrednost. ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija vec se pripisuje inokosnm kapitalu. Ako udeli nisu uplaceni u celini javice se pozicija neuplaceni a upisani kapital. udeo jedan je jedan glas. Statutom drustva odredjeno je kolika vecina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenljivi kapital ovih drustava. To kod nas nema. Tako sto broj upisanih udela pomnozimo sa nominalnom vrednoscu udela. upisana u registar nadleznog privrednog suda. Obicno ¾ vecina se trazi da se donese odluka o povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Naravno da odluku o smanjenju mozete donositi samo ako je kapital vase firme iznad zakonom propisanog minimuma. A to znaci da svako povecanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skupstine vlasnika. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod drustva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene njegove visine vec da se promena visine mora vrsiti po unpred utvrdjenoj proceduri. Nikada dok firma postoji ne moze osnovni kapital pasti ispod zakonom propisanog minimuma.

Ako neki od vlasnika zeli da istupi iz firme. Dakle mi cemo tebe isplatiti I smanjicem osnovni kapital. mozes naci novog kupca. Oni zele da zadrzi kontrolu nad time ko je vlasnik firme. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom trzistu. i ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo cvrsce povezani za vlasnike nego akcije. udeli se ne prodaju na trzistu kao akcije. nasa glasacka prava ce ostati ista ako I u tim novim udelima svi podjednako ucestvuju. Jer mi nije svejedno. otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji vec posedujem. koje vrste akcija postoje prema obimu prava koje nose…) Za racunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije. postojucim vlasnicima uopste nije svejedno ko ce im doci kao novi suvlasnik. nema organizovanog trzista udela u OK. to je ona vrednost na koju akcija glasi. I to se ovde cesce dogadja. I to je razlog zbog cega se uvek kupovina I kod drustva sa ogranicenom odgovornoscu I kod akcionarskih drustava prvo nudi postojuvim vlasnicima. (moramo znati: sta su akcija. Oni dalje mogu prodati nekom drugom I time povecati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. on onda moze u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom trecem. Ta nominalna vrednost moze se bitno razlikovati od tekuce trzisne vrednosti. Drugi nacin je da otkupite I ponistite udele. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od resenje moze biti da firma otkupi njegove udele. osnovni kapital kod DOO mozemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela. potpuno po istoj proceduri kao kod ponistenja akcija. Tada se isplacuju udeli vlasniku koji istupa a otkupljeni udeli se ponistavaju. sta on moze da uradi. I oni obicno uslovljavaju onome ko zeli da istupi. To su posledice o kojima treba voditi racuna. nemamo sanse da investirani kapital na zadovoljavajuci nacin uposlimo prema tome izvucicemo deo kapitala koji smo ulozili time sto cemo smanjiti nominalnu vrednost udela I svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. sto ima suprotne posledice u odnosu na povecanje.zasto oni zahtevaju na tome? Zato sto zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razloga. Dakle prosto je to razlog zbog cega postojuci vlasnici zele da zadrze nadzor nad tim ko ce kao novi vlasnik doci u firmu. Na primer: znaci ako ja imam 5 udela I mi svi imamo po 5 udela I emitujemo nove udele. u istom odnosu otkupljeni od strane postojucih vlasika. Ako neko kupi vise a neko manje doci ce do promene odnosa u glasackom pravu. I to smanjenje moze biti motivisano ili potrebom pokrica gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pada poslovne aktivnosti firme. I ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist.necu novog suvlasnika I ako necu novog suvlasnika onda nove udele otkupljujemo sami ako hocu novog suvlasnika onda ga moram naci. Promene ne bi bilo samo ako bi ti novi udeli bili na isti nacin . To je sada stvar politike firme. On mora po statutu da prvo ponudi postojucim vlasnicima svoje udele. mnogo lakse se unovcavaju nego udeli. Kod akcionarskih drustava osnovni kapital formira se emisijom I prodajom akcija. ali opte po proceduri koja je utvrdjenja. koje vrednosti akcije mogu imati. to je moguce. Ako necu da se moja relativna ucesca u pravu glasa smanji ja moram da bi zadrzala pravo glasa. odnosno kaze se da postojuci vlasnici imaju pravo prece kupovine. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje racun udela . To je dopusteno. jer mi ne mozemo da otkupimo ali moras da dobijes nasu saglasnost. zaduzuje racun ponistenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost. ako oni ne zele ili ne mogu da kupe.u tom slucaju firma nije dobila novog vlasnika ali je njen OK nizi jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen. na primer 57 . Kada je rec o smanjenju.Emitovanje novih udela je takodje moguce. Obim poslovne aktivnosti preduzeca je pao. Ukoliko to ne uradim moram racunati da ce moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadasnje stanje. Ali treba znati da tu postoji mogucnost promene relativnog odnosa u broju glasova cim nome udele emitujete. Akcije su mnogo prometnije. Posto kod ove pravne forme ulaganja svakog pojedinca su znacajna. dakle privatno se traze.

Broj emitovanih ne moze biti veci od broja odobrenih. Znaci posto ste emitovali HOV sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu mozete realizovati.: Odluka skupstine. odnosno vi morate prvo da dobijete odobrenje komisije.nominalna vrednost 1 akcije Coca-cole je 1$. Znaci vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odluce da tu opciju iskoriste da pretvore svoju obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju . vi trazite dozvolu za emitovanje 75 000 akcije.ali vi znate da ce se drustvo razvijati I da ce vam biti potreban dodatni kapital. kada ce biti emitovanih tih drugih 25 000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. Odobrenje se trazi I od komisije I od skupstine. To moze izazvati znacajne troskove.odobrenje komisije za HOV. Drugi nacin povecanja akcijskog kapitala je tzv uslovljeno povecanje akcijskog kapitala ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. znaci da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije SMANJENJE KAPITALA Moze se vrsiti smanjenjem nominalne vrednosti akcija I tu cete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom I ponistenjem sopstvenih akcija. gde se u trenutku osnivanja trazi odobrenje za emitovanje po pravilu znatno veceg broja akcija nego sto ce biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku kada citate bilans nalaze kod spoljnih akcionara. I zato se takvo povecanje kapitala zove uslovljenim povecanjem kapitala. recimo u tom trenutku. ali broj odobrenih moze biti veci od broja emitovanih akcija. Formirani osnovni kapital moze biti uplacen odmah I tada govorimo o jednakosti upisanog I uplacenog kapitala. postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skupstini I onda se ide u prodaju akcija. ponovno trazenje odobrenje od strane komisije. Nema nikakvog smisla da skupstina donese odluka a komisija kaze ne moze. 58 . a redovno povecanje je povecanje koje ide po proceduri. U tom slucaju se na strani aktive kao I kod DOO pojavljuje pozicija neuplacen upisan kapital. U finansijskim izvestajima pozicija akc. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi. Ta procedura traje prilicno dugo I prilicno je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti vecina akcionara. jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvrse konverziju. Zato cete u finansijskim izvestajima. trzisna vrednost je daleko iznad toga. pa tek onda donosite odluku na skupstini akcionara.ili moze biti uplacen delimicno. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moze se vrsiti redovnim povecnjem. Pored ovog redovnog povecanja postoji I tzv odobreno povecanje akcija. Uslovljeno povecanje je iznudjeno odnosno ono se vrsi kada preduzece poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane konvertibilne obveznice. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najveceg broja akcionara na skupstini a onda jos da obezbedite da oni glasaju za odluku. Da biste izbegli ponovno sazivanje skupstine. Znaci objektivno vama treba kapital koji cete pribaviti emisijom. pa onda idete u realizaciju odluke. 50000 akcija. ne u bilansu ali u beleskama naci broj autorizovanih akcija I broj emitovanih akcija. To odobreno povecanje akcija primenjuje se kod mladih akcionarskih drustava.one jos nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije. mogli da zadovolje. a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Da biste mogli da emitujete akcije. Ovde kada se kaze konvertibilna preferencijalna akcija misli se na akciju ciji vlasnik ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moze pretvoriti u redovnu akciju. Znaci emitujete 50 000 a imate odobrenje za jos 25 000. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne. morate imati odobrenje nadlezne komisije za HOV. Ne mozete 100 000 jer mozete najvise polovinu od onoga sto ste vec emitovali. pa se uplaceni iznos tretira kao nominalni iznos. pa tek onda prodaje akcija.

Sopsveni kapital ( ja mislim da je trebala da kaze osnovni) je nepromenljiv jer predstavlja garantnu supstancu za poverioca. Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije. To je naravno osim omogucavanja klirinskog prometa motivisano I izbegavanjem visokih troskova stampe. ali nema nikakvog prestampavanja jer vi ne mozete prezigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. Ta nepromenljivost kapitala posledica je ogranicene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. Nema stampanja akcija. Da bi se preko ove kupovine ne bi uticalo u znacajnoj meri na berzanski kurs akcija. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka. Otkup sopstvenih akcija vrlo cesto se izjednacava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. Izmedju zakonskih I slobodnih rezervi sa jedne strane I kapitalnih rezervi sa druge strane postoje razlike koje se ticu nacina formiranja. ostale ili slobodne rezerve. Rezerve kok akcionarskih drustava se formiraju obavezno . On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo siri pojam od osnovnog kapitala. Rezerve se mogu podeliti na 3 velike grupe: 1. jer se akcije moraju stampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo moguce lako falsifikovati. kapitalne rezerve 3. Kod akcionarskik drustava postoji obaveza formiranja rezervi. da se na taj nacin plasiraju sopstvena novcana sredstva. to je vazilo ranije kada su se akcije stampale. Dok se kapitalne rezerve 59 . Ne mozemo platiti dividendu sami sebi. jer zakonske I ostale rezerve nastaju zadrzavanjem dobiti. zakonske rezerve 2. I nominalne vrednosti. Ako takve odredbe nema onda ce vlasnici sami formirati rezerve drustva iz kojih bi mogli biti amortizovani moguci gubici. To je maksimalan broj akcija koje mozete otkupiti. otkup sopstvenih akcija je ogranicen na 10% od osnovnog kapitala. u drustvu ne moraju biti formirane rezerve. Da bi se omogucilo klirinski promet HOV vecina HOV pa I akcije emituju se u nematerijalnom obliku.Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija bice izvrsena zamena tih izdanih potvrda. a kod DOO njihovo formiranje je moguce ali nije po pravilu obavezno. Nije obavezno onda ako u statutu drustva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Recimo kada racunate zaradu po akciji kao pokazatelja profitabilnosti vi cete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija I kada se racuna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegova odbitna stavka. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzece na berzi samo otkupilo. Motivi zbog kojih je preduzece samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki: 1. Mi znamo tacno sta ce se ocekivati da ce se desiti sa trzisnom vrednoscu nasih akcija I da te akcije drzimo odredjeno vreme I da ih nakon toga prodamo. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. znaci formiraju se iz dobitka preduzeca. jer bolje znamo sopstvenu firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trzisne vrednosti akcija ovde manji nego kada kupujemo akcije neke druge firme. Mi kada kazemo SK mislimo na OK VARIJABILNI DEO SOPSTVENOG KAPITALA Drugi deo sopstvenog kapitala kod drustva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve I neraspodeljenu dobit. Ako negde procitate prestampavanje akcija. jel… niti mozemo sami koristi glasacka prava akcija koje mi imamo. Ako u statut drustva unesete obavezu da u slucaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokrice.

formiraju uplatama vlasnika. cim se smanji osnovni kapital treba vam manja zakonska rezerva I onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. Zakon o preduzecima predvidja da akcionarska drustva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Na primer: ako firma ima 1 milion € kapital I 100 000€ mora iznositi zakonska rezerva. Naravno zakonske rezerve mogu biti vece od 10% ali ne mogu biti nize. Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividendi. bice odlozeni u vidu zakonskih rezervi. Nego ce taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi. Znaci tu nema priliva iz okruzenja u preduzece. Obveznica se moze pretvoriti u akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na racun firme. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzeca spolja. KAPITALNE REZERVE U ove rezerve spada azio ili emisiona premija. Zasto se ova obaveza propisuje? Zbog toga sto se smatra da drustvo mora imati rezervu koja ce zastititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Ta vrsta rezervi direktno povecava sopstveni kapital odnosno povecava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. U kapitalne rezerve ubrajaju se I one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. ako je nema trose se ostale rezerve. iz raznih razloga zeleli da povecaju kapital firme ali ne da povecavaju osnovni kapital. Znaci nece biti cista zamena nego ce doci jos I do uplate odredjenih sredstava na racun firme I ta uplata ce se smatrati kapitalnom rezervom. Dakle sto se rezima koriscenja tice kapitalne I zakonske rezerve imaju isti rezim. I kada spojite zakonske I kapitalne rezerve I imate vise od 10% u odnosu na osnovni kapital onda visak mozete koristiti za pokrice gubitka pa cak I za neke druge namene. Prvi dobici bice akumulirani. ZAKONSKE REZERVE Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. Kada vrsite naknadna povecanja kapitala uvek morate voditi racuna da morate podici I zakonsku rezervu. znaci namenjene su pokricu gibitaka. Ja mogu da kazem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vrsi se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da se na nominalnu vrednost akcije doplati jos toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Znaci recicemo pokricu gubitak sa tim viskom I deo ostalih 60 . Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%. Znaci zakonske I kapitalne saberete I to mora biti vise od 10%. Ali ako su vam zakonske I kapitalne rezerve vece od 10% onda to sto je iznad 10% moze biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosleda. Ukoliko bi akcionari. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu. Zasto kapitalnu? Zato sto je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzeca. to se desava kod malih akcionarskih drustava. To znaci da ako vi imate preferencijalnu akciju I hocete da je pretvorite u obicnu postoji pravo opcije vezano za tu akciju. pa tek kada potrosite ostale rezerve mozete korisititi za pokrice gubitka zakonske I kapitalne rezerve. a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve I ono sto ce biti isplaceno vlasnicima. znaci kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve. pre nego sto potrosite ostale rezerve. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% mozete izvrsiti isplate dividende. ali ispod 10% ne. Kada je rec o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao I zakonske. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. oni mogu izvrsiti uplate bez dobijanja akcija na racuna firme I te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom. znci u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala.uvek se koristi taj visak iznad 10% za pokrice gubitka. Prvo se trosi neraspodeljena dobit ako je ima. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala I onemogucava osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala cim nastane neki gubitak. Istu situaciju imamo I kod pretvaranja obveznica u akcije.

Revalorizacione rezerve. Znači. a čije održavanje u inflatornim uslovima može biti dovedeno u pitanje. jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu. Sta su te rezerve? One su zadrzana dobit. da sluzi za otkalanjanje takvih steta. odluku o njenoj raspodeli donece skupstina u nekom od buducih obracunskih perioda I bice receno da deo neraspodeljene dobiti iz prosle godine I dobit iz ove godine bice iskorisceno za isplatu dividendi. Dakle rezerve su vrlo cesto cak nekoliko puta vece nego sto je osnovni kapital. Naravno kada iscrpite sve mogucnosti. Dakle kada ostvarite dobit u nekom periodu sta mozete da uradite sa njom. formiranjem revalorizacionih rezervi ne povećava se sopstveni kapital preduzeća. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila 61 . znaci iz zadrzane dobiti. Recimo ako su u pitanju preduzeca cija je delatnost takva da moze doci do velikih steta po zivotnu sredinu osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve stete mogu biti formirane rezerve koje ce posluziti ako se dogodidi nesto sto nije moguce predvideti a preduzece je prinudjeno da takvu stetu sanira o svom trosku. SLOBODNE REZERVE Nemaju unapred utvrdjenu namenu. oni odlucuju o raspodeli dobitka I koji deo dobitka ce biti zadrzan u rezervama I koje rezerve ce biti formirane. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skupstina vlasnika. ali obicno se formiraju u godinama kada preduzeca dobro rade da bi se povecala sigurnost I likvidnost preduzeca. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadrzan radi prosirenja materijalne osnove firme. Mozete da date vlasnicima a kada kazeme da mozete da date vlasnicima to znaci automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzeca. postavlja se pitanje kako ce ta firma moci na dugi rok da opstane. i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadržavanjem ostvarenog dobitka u preduzeću. nastaju sa ciljem da se održi kapital koji je u preduzeće investiran. zato sto drustva radije zele da rast firme finansiraju iz internih izvora. Prekoredno koriscenje je moguce samo za onaj iznos koji prelazi 10%. za popravljanje finansijske strukture. već se samo obezbeđuje njegovo održanje. Ako ne prosirujete materijalnu osnovu firme. jacanja njenog finansijskog polozaja. utrosite I neraspodeljenu dobit I ostale rezerve onda morate koristiti zakonske I kapitalne iako ce one pasti ispod 10% jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Svaki dinar koji zadrzite popravlja vasu likvidnost. jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. kad god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti. Prošli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala. Ostavljena je kao neraspodeljena dobit. Ove rezerve dakle sluze za prosirenje materijalne osnove za finansiranje investicija. I za pokrice gubitka I to pre nego zakonske I kapitalne rezerve.rezervi a ne da idete logikom da potrosite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. i govorila sam vam o rezervama kao obliku sopstvenog kapitala. I da bi povecali sigurnost firme oni formiraju rezerve ali sa tom namenom. to ima za posledicu povećanje sopstvenog kapitala. NERASPODELJENA DOBIT To je deo dobiti koja odlukom skupstine nije raspodeljena. Znaci skupstina zadrzava pravo da na nekom od narednih zasedanja odredi namenu te dobiti a dok se to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruženja u preduzeće. Ako je kraj godine onda mozemo imate neraspodeljenu dobit tekuce godine kao deo sopstvenog kapitala. a drugi deo dobiti cemo zadrzati za rezerve. Dakle. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bude održan. Vi cete videti u bilansima starijih akcionarskih drustava da je varijabilni deo kapitala veci od osnovnog kapitala. ostalo je u koviru rezervi da vam kažem par reči o revalorizacionim rezervama. Ukoliko je u statutu drustva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznacavaju kao statutarne rezerve. Znaci ne mora biti terminisano zasta one konkretno sluze.

dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. U svakom slučaju. kažem bio jer je u međuvremenu ukinut. nego smanjujete revalorizacionu rezervu. može biti stalna imovina i mogu biti zalihe. nećete učiti rezerve po osnovu poreskih olakšica jer mi u našoj praksi takve rezerve nemamo. To je rešenje koje je uglavnom sadržano u Nemačkom zakonu. tretira se kao revalorizaciona rezerva. I verovatno je to razlog što se smatralo da postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva rešenja za isti problem. Znači. ako se sledeće godine dogodi da vrednost imovine na tržištu padne(pošto ste vi u knjige uveli imovinu po tržišnoj vrednosti pa onda upoređujete postojeću tržišnu vrednost sa tržišnom vrednsošću prethodne godine) tj. ne bi li se obračunao dobitak koji bi mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugrožen. ako je vrednost u knjigama niža od tržišne vrednosti onda ne idete na rashode. i smanjuje se kada dođe do promena u suprotnom smeru. Višak revalorizacionih prihoda u odnosu na revalorizacione rashode. i gde se predviđa revalorizacija kao postupak otklanjanja uticaja inflacije na realnost finansijskih izveštaja. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. i čini se da je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. koje sada postoje prema MRS. i niže knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. preko zakonskih rešenja. Razlika između više tržišne. Ostao je. Ono što vi o revalorizacionim rezervama treba da znate je da znate njihovu suštinu. U MRS 16 predviđena je mogućnost da preduzeće vrši procenu stalne imovine. Tako da ta revalorizaciona rezerva koju ćete sresti u bilansima preduzeća sada zapravo odražava promene tržišne vrednosti. i one se u prihode mogu uneti samo onda. na pomenuti način. Ukoliko su u jednom preduzeću revalorizacioni prihodi veći od revalorizacionih rashoda. Vi znate da predmet revalorizacije može bit kapital. Kako mi onda time obezbeđujemo održanje kapitala? Tako što je osnovica za otpis uvek tržišna vrednost. biti ponovo uvedena. poveća se vrednost imovina na strani aktive. isprobali sve moguće pristupe u revalorizaciji. tada se iz dobitka isključuje deo koji je potreban za održavanje kapitala. bilo bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. i obezbeđujete realan obračun periodičnog rezultata. i na taj način se ostvaruje obračun realnog rezultata. sada samo MRS 29 koji se bavi finansijskim izveštavanjem u hiperinflatornim ekonomijama. ono što vi treba u ovom trenutku da naučite. je da se revalorizacijom sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi. U vezi sa sopstvenim kapitalom. koji se zvap ''efekti promena cena'' i verovatno će u izmenama standarda rešenja koja su u tom standardu bila. postoji višak revalorizacionih rashoda u ondosu na revalorizacione prihode. bio najbolji. jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena kada nemate hiperinflaciju. Revalorizaciona rezerva raste. Ukoliko pak. tu je rešenje bilo drugačije. Mi toliko dugo živimo u inflatornom ambijentu da smo u ovoj zemlji. Revalorizacione rezerve se smatraju delom sopstvenog kapitala. To je tzv. pa je MRS 15 ukinut. To je. i da pristupi ili načini na koje se revalorizacija vrši mogu biti različiti.pitanjima održanja kapitala. kada sredstva čijom su revalorizacijom nastale budu otuđena. I nemam utisak da će ih biti još jako dugo. dakle. Revalorizacione rezerve. Međutim. MRS 15 je bio to izmenio. tu je bio MRS 15. je primenom standarda ukinuta i te rezerve su pripisane sopstvenom kapitalu. da je cilj formiranja održanje kapitala. možda malo promenjena. i da ne vode povećanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom održanju. višak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda. i unosi se u bilans uspeha. kada tržišna vrednost imovine u odnosu na knjigovodstvenu vrednost raste. dok revalorizacija kapitala produkuje revalorizacione rashode. Vi time praktično aktuelizujete troškove amortizacije. i pristup koji se nalazi u standardu 29. na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. Pošto tržišne vrednosti mogu da fluktuiraju. u ostalom. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je bila formirana u našim preduzećima. i nemam nameru da vas na redovnim studijama time opterećujem. Ovaj alternativni postupak dovodo do toga da vi na kraju obračunskog perioda za neka sredstva imate tržišnu vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. kada je reč o stalnoj imovini. Znači. ne po istorijskom trošku nego prema dnevnim vrednostima. 62 .

ali postojanje gubitka tražite na strani pasive. U prvom slučaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive. upravo zbog toga što je gubitak u stvari smanjenje sopstvenog kapitala. Kod društvenog kapitala. da kažemo par reči o gubicima. vlasnički. Sa aspekta vlasnika. Ili. u obračunu gubitka kao rezultata. definišemo ga kao razliku između veće pasive na kraju perioda u odnosu na aktivu. već da u bilasnu stanja iskaže gubitak. pošto sam to zaboravila kada sam govorila o aktivi. Formalnim pokrićem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa. Tada bi ste mogli reći da je gubitak stvarno pokriven jer preduzeće ste nakon toga. radi pokrića gubitka. suština gubitka je da on uvek znači smanjenje sredstava preduzeća. Iduće godine. Formalno. u vezi sa sopstvenim kapitalom. kada unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital. a onda može tek biti izgubljen kapital poverilaca. i istovremeno pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. iznos gubitka uplatili na račun preduzeća. – PRIMER sa onih 1000 i 1100. naša finansijska snaga je takva da možemo bez problema taj gubitak da podnesemo. Ako je gubitak skromne visine. I u poslovanju se prvo gubi. Prosto je rezon sledeći: iznos gubitka nije značajan. U svakom slučaju. To je što se načina predstavljanja tiče. i to kao višak rashoda u odnosu na prihode. Da jednostavno ne ide na pokriće gubitka. ili na strani pasive kao odbitna pozicija.Gubitak Takođe. pokrićemo ovaj gubitak i idemo dalje. jer za inokosna preduzeća i ortačka društva. politika preduzeća može biti različita kada je reč o pokriću gubitka. rekla sam vam da to može da se ispravi tako što ću vam govoriti kada završim sopstveni kapital. već se rezultat nakon obračuna na računu dobitka i gubitka. može odlučiti da izvrši smanjenje osnovnog kapitala. najlakše. U drugom slučaju to je već učinjeno. Sama visina gubitka može biti različita. čak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokrije. Pokriće gubitka iz rezervi označava se kao formalno pokriće gubitka. morate aktivu umanjiti za gubitak. Ali želim da vam skrenem pažnju na značaj gubitka po opstanak firme. iz dobitka. Sa aspekta bilansa stanja. ali u suštini taj gubitak je doveo do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. bez obzira na visinu. zbog toga što vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego što ste ga imali pre nego što je gubitak nastao. mi smo spominjali stalno da je jedna od namena rezervi pokriće gubitka. vi sad kažete moje rezerve su manje za iznos gubitka – vaš sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokriće gubitka biće stvarno samo onda kada bi neko iz okruženja. to je iznos za koji je vlasnik na kraju obračunskog perioda siromašniji nego što je bio na početku. Ja očekujem da se vi sećate toga šta je gubitak. u drugom slučaju u pitanju je neto princip. nije relevantan zato što tako gubitak automatski smanjuje sopstveni kapital. Kada se gubitak unosi na stranu aktive. tj. I jedan i drugi način su. bilo da je dobitak ili gubitak. slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitalnih rezervi. Ceo sopstveni kapital je varijabilan. prenosi na ortački kapital ili na ulog vlasnika. kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firma ostvarila gubitak. doneti odluku o njegovom pokriću. bilo poverioci ili država. Dakle. sopstveni kapital. preduzeće može odlučiti da gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti. Pošto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja. Ako to nije dovoljno. čini mi se.. preduzeće može doneti odluku da gubitak iskaže u bilansu. pošujete bruto princip. podjednako dobri. Ovaj rezon je naročito prisutan u preduzećima koja posluju u zemljama gde država dopušta da gubitak iz 63 . Zašto se gubitak iskazuje na strani aktive. bilo vlasnici. kako sve on može da se definiše. ali kad god radite analizu pre nego što počnete. i one se uvek. Ne postoji posebna pozicija za rezultat. iskazuje na ovaj način. i sada kad smo govorili o rezervama. Preduzeće može.. Vi znate da postoje izvori za pokriće gubitka. da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. Znači. Možemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha. Pitanje je samo koji je način iskazivanja gubitka jasniji. Ovaj način predstavljanja relevantan je samo za društva kapitala. imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego što je gubitak nastao. nastao je kao posledica prolaznih teškoća. uglavnom uslovljenih eksternim razlozima.

i održi na dugi rok. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Sada ćemo govoriti o pozajmljenom akpitalu kao drugom segmentu pasive. ima obavezu da sazove vanrednu skupštinu. Tu vlasnici više ne mogu da odlučuju o tome hoće li ili neće održati firmu. odnosno likvidaciju. Nije. a ostatak dobitka biće osnova za oporezivanje. ako preduzeće ima prolaznih teškoća. Država ima interesa da preduzeće održi iz još mnogo drugih razloga. Ukoliko je gubitak veći od polovine sopstvenog kapitala. svakog meseca a čije promene treba da vam pokažu da se događa nešto što će na kraju rezultirati gubitkom.da taj kapital ima unapred utvrđen rok dospeća. Zato je jako važno da se dobro procene šanse preduzeća da preživi. gubici će biti veći nega da ste preduzeće u prvom trenutku ugasili. Prema tome. reč samo o porezu. prema zakonu o preduzećima većine zemalja. cilj države nije da od preduzeća naplati što veći porez. Da li će do sanacije doći. Kada dođe do gubitka to znači da već duže u preduzeću nešto nije kako treba. pad prihoda. onda u prevladavanju tih teškoća mu treba pomoći tako što će plaćeni porez biti niži. To je trenutak kada uprava treba da ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li će preduzeće nastaviti sa poslovanjem. rast troškova primetiti pre nego što dođe do iskazivanja gubitka. Pokreće se stečajni postupak. Time će plaćeni porez biti niži. znači sigurno gašenje preduzeća. nego da ta preduzeća što duže rade i što duže plaćaju porez. onda će gubici biti takođe veći nego što bi bili da ste uložili dodatni novac i preduzeće na dugi rok održali. Ukoliko pak. tada uprava preduzeća. Ono će najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine. takva firma se više ne može održati. mogućnosti koje imamo da ga održimo i da onda donesemo pravu odluku. svake nedelje. Zato je gubitak nešto što bi smo mogli izjednačiti sa crvenom lampicom. To je onaj trenutak kada još postoji mogućnost da se sanacionim merama preduzeće izvuče iz krize. bude pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine. jer kriza rezultira gubitkom.da taj kapital potiče od poverilaca . rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni koji dugo postoje. Gubitak je samo finale nečega negativnog što se u preduzeću odvija već nego vreme. ili će vlasnici reći preduzeće se gasi. naravno. Prema tome. Donošenje te odluke je jako osetljivo. Iskazivanje visokog gubitka može biti samo izraz nebrige uprave o tome šta će biti konačni rezultat rada preduzeća. Pošto ćete voditi fimre. zato što svako povećanje gubitka iznad toga. kada dopušta takvo rešenje. preduzeće na taj način želi zapravo da uštedi na porezu. Jako je teško proceniti da li preduzeće ima pinosnu snagu i sprovođenjem određenih mera može biti održano na dugi rok. Simptome da preduzeće ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate. ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji će od preduzeća da bude naplaćen. On se tada neće pojaviti u bilansu stanje. pre oporezivanja. što znači da preduzeće tačno zna kada kapital mora biti vraćen 64 . I treba ta kretanja. treba da znate da postoji čitav niz veličina koje možete pratiti svakodnevno. To je jedna od pretpostavki za pokretanje stečajnog postupka. onda jednostavno preduzeću spasa nema. Ako se odlučie za sanaciju. zavisi od toga da li postoji mogućnost za sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uđu.prethodne godine. ili će preduzeće otići u stečaj. Ako ugasite preduzeće koje je imalo prinosnu snagu. a ispostavi se da je to nemoguće uprkos vašim naporima da održite preduzeće. Sećate se. je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital. karakteristike pozajmljenog kapitala su: . Ovo je važan trenutak. Dakle. ili da jednostavno ne postoji način da takvo preduzeće na dugi rok bude održano. Država. već će za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. pogotovo visokog gubitka. Drugo rešenje može biti da gubitak bude pokriven iz rezervi.

pa onda odlučujete o raspodeli dobiti. Cilj formiranja rezervisanja. Formiranje i razlaganje rezervi ne utiče na rezultat. kamata koja se plaća na pozajmljeni kapital predstavlja rashod. Utiče tako što. Ajde da napravimo poređenje između rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapitala. čija visina zavisi od visine dobitka i odluku o čijoj visini donosi skupština. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze''. Tačno iskazivanje periodičnog rezultata. budu jednaki. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda. ni koliko ćemo tačno platiti. neto imovina neće biti tačno iskazana. Formiranje rezervi i njihovo korišćenje uopšte ne utiče na rezultat godine u kojoj dolazi do formiranja rezervi i njihove upotreba. Nažalost. može se opet promeniti rezultat. Znači kada imate obavezu za koju znate da postoji na dan bilansa. tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. Do tada računovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilansnu poziciju. Ako je plaćeni iznos viši. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadašnje obaveze čija visina i rok dospeća na dan bilansa nisu poznati. Rezervisanja Rezervisanjima se bavi MRS 37. ali da ne znamo ni kada ćemo platiti. istovremeno priznajete i rashod. imaćete reshod koji će smanjiti rezultat perioda u kome je 65 - . Ako obaveze nisu potpune. čija visina je unapred utvrđena i ne zavisi uopšte od toga da li će preduzeće ostvariti dobitak ili gubitak. Ako kažemo da znamo da obaveza postoji. i samo za tu namenu može biti iskorišćeno (tačno se zna za koju obavezu se formira). formiranje rezervisanja utiče na formiranje rezultata. Neto imovina je razlika između aktive i obaveza. poverioci nemaju pravo glasa da taj kapital izaziva isplate čija je dinamika i visina unapred poznata. ni kada ćete morati da je platite. Naime. Ajde da ih uporedimo. ako se pođe od statičke teorije. koja za cilj sastavljanja bilansa uzima iskazivanje tačne neto imovine. Vi procenjujete visinu rezervisanja. srešćete i danas ljude koji ne prave razliku izmežu rezervisanja i rezervi. Rezervisanja su u našu računovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzećima koji je donet 1989. jer u tom slučaju nema ništa od tačnog prikazivanja neto imovine. da isplaćeni iznos bude ili viši ili niži od formiranog rezervisanja. Mi obično nastojimo iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo veće od obaveze za koju je formirano. u periodu formiranja. onda kao cilj formiranja rezervisanja možete označiti tačno iskazivanje periodičnog rezultata. ali može se dogoditi da kada obaveza bude plaćena. obaveze i PVR. tj. Znači. i prema tome. Kada gasite rezervisanje. Raščlanjavanje pozajmljenog kapitala vrši se na rezervisanja. pošto se formiraju pre utvrđivanja rezultata. čiju visinu morate proceniti da bi ste formirali rezervisanje. za razliku od isplata koje povlači sopstveni kapital. neto imovina neće biti tačno sikazana. i koje imaju karakter elemenata raspodele rezultata. ali ne znate tačno ni koliko iznosi. Ukoliko ciljeve finansijskog izveštavanja vežete za dinamičku teoriju. obaveza za koju je rezervisanje formirano. a koje označavamo kao kamate. postižemo tako što priznajući obavezu. smanjuje rezultat. a niko nije prorok da može tačno u dinar odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje. koji se označava kao ''rezervisanja. Povećanje obaveza rezulatira povećanjem rashoda ili povećanjem gubitaka. Sa druge strane. rezervisanja. i da rezervisanja i rezerve nikako ne trba tumačiti kao sinonime. Kada se oporezuje dobit. Za razliku od njih rezervisanje se uvek formira za tačno određenu namenu. jer su one formirane nakon što je dobit obračunata. Rezerve znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu). Dugo je postojo problem da se objasni da između rezervisanja i rezervi postoje značajn razlike. pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezerve.da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje. formiranjem rezervisanja. Naše obaveze neće sadržati sve obaveze. vaš periodični rezultat neće biti tačno obračunat. i da osim zakonskih rezervi ostale rezerve nemaju tačno utvrđenu namenu. bio bi utvrđivanje tačne neto imovine. ne bi bilo ispravno da to ne pokažemo (da kažemo kad budemo platili videćemo). jer vi priznajete postojanje gubitka ili troška za koji formirate obavezu. 1. može biti viša ili niža od formiranog iznosa rezervisanja. Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja.

jer je stepen dospeća i izvesnosti iznosa različit. ali je u suštini postojao i ranije. Potencijalne obaveze je pojam koji je uveden u našu računovodstvenu praksu međunarodnim računovodstvenim standardima kao takav. i to je isto. Koriste se tri pozicije. Pošto niste primili fakturu. Sličnost potencijalnih obaveza sa rezervisanjima je da će izazvati odliv ekonomskih koristi. I jedno i druho formiraju se u godini u kojoj obaveza ekonomski nastaje. I dajete mu garanciju. Vi procenjujeta njegov bonitet. a potencijalne obaveze moguću ili potrncijalnu obavezu. sredstava. sećate se kako smo definisali obavezu prema konceptualnom okviru: obaveza = sadašnja obaveza. Znači. da i formiranje i ukidanje rezervisanja menja visinu periodičnog rezultata. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. do izmirenja kredita dogodi bilo šta zbog čega vaš klijent neće moći da izmiri obavezu prema stranoj banci. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema trećima. i . Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. za to se ne formira rezervisanje. koji ovde nije verovatan. visina se obračunava na osnovu ugovora. Rezervisanje se formira samo za sadašnju obavezu. u smislu da govorimo o obavezama. firma se obrati za kredit stranoj banci.da će po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doći do odliva sredstava. Za obaveze tačno znate kada dospevaju i koliko plaćate. kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nastala a niste platili. i predstavljaju pozajmljeni kapital. Kada bankari daju garanciju za kredit. a visinu obračunavate sami. Sličnosti između rezervisanja i PVR su u tome što ih formiramo u godini kada obaveze ekonomski nastaju. i za razliku od obaveze nemate dokument. Na poziciji obaveza. ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvršenih poslova). Za rezervisanja ne znate ni kada ćete platiti. a na računu PVR samo obaveze prema trećima. Da bi se rezervisanje formiralo. i vaša procena je takva da je njegov finansijski položaj takav da će on bez ikakvih problema izmiriti svoje obaveze prema stranoj banci. Prvi uslov. vi postajete dužnik banke. imaćete prihod koji će povećati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. to je slično. Kod obaveza visina i dospelost su uvek poznati. Ako je nešto potencijalna obaveza. Obraća vam se komitent sa zahtevom da mu date garanciju. znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo da platimo. nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzeća. Ako se u budućnosti. Što se tiče razlika između rezervisanja i obaveza (običnih). i na računu obaveza. potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skrećem vam pažnju da su ovo uslovi koji inače važe za obaveze. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju. . Takođe. Za razgraničenja tačno znate kada morate platiti.da postoji obaveza koja je rezultat prošlih događaja. ni koliko ćete tačno platiti. i jedno i drugo predstavljaju pozajmnjeni kapital. a koji je kod rezervisanja verovatan. Ukoliko je isplaćeni iznos niži.rezervisanje ukinuto. Dakle. vi 66 . znate koliko morate platiti za mesec dana-obračunaćete i formiraćete PVR). i na računu rezervisanja i na računu PVR. niti možemo sprečiti njegov nastanak. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati.da se može pouzdano proceniti visina obaveze. bitno je primetiti kako se stepen sigurnosti menja. i čije će izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi u budućnosti tj. Što se tiče odnosa između rezervisanja i PVR. ali mi ne možemo uticati na to da događaj nastane. mi ćemo imati obavezu. ako se nešto dogodi ili ne dogodi. postoji razlika s obzirom na činjenicu da na rezervisanjima možemo iskazati obaveze prema samome sebi. niste primili fakturu. Znači. sadašnja obaveza je obaveza izazvana prošlim događajem. Sledi zaključak. koja je rezultat prošlih događaja. to je potencijalna obaveza. Potencijalna obaveza se definiše kao obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka. i rezervisanje se formira onda kada je više verovatno. Da ste primili fakturu. nego što nije da sadašnja obaveza postoji. predstavili bi ste tu obavezu na rečunu obaveze. Rezervisanja obuhvataju sadašnju. Znači to je razgraničenje između rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavljuju na strani pasive. koja kaže nabavite mi garanciju domaće banke. obračunali ste i iskazali preko PVR. iskazuju se uvek samo obaveze prema trećima. odnsono gubitke. jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budućnosti): .

gubitke koji potiču iz nepovoljnih ugovora – ili teretnih ugovora kako se još nazivaju. tri godine.obaveze prema trećima – npr.. imate garancije za velik broj sličnih aparata.. Nećete sada posebno raditi procenu za svaki od tih malih kućnih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju. da sve činjenice kojima raspolažete govore u prilog tome. Garantni list. pod uslovom da kvar nije izazvan nestručnim rukovanjem kupca. sećate se i u oviru one kvalitativne odlike koja se zove pouzdanost. Na primer. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ćete spor izgubiti. onda se takve izjave tretiraju takođe kao obaveze. i zato je garantni list zapravo ugovor. rezervisanja se formiraju za: . kada žele da povećaju ili smanje rezultat u određenom obračunskom periodu. verovatnije ili imaju veći stepen sigurnosti. obaveze po osnovu garancija. da formiranjem rezervisanja ne povredite načelo istinitosti. od onih da do plaćanja doći neće. Važan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. Odnosno. a koja se tiče visine rezervisanja. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. dovodi do toga da računovođe vrlo često rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike. verovatan odliv sredstava. Upravo ova činjenica da se visina rezervisanja procenjuje. preniskog.restrukturiranje. naša rezervisanja. Ovde je važno da procena koju učinite. 6 meseci otkloniti na svoj teret. ali je procena da će ishod spora po vas biti nepovoljan. nego ćete za klasu proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budućnosti za sve te aparate zajedno. Prema standardu 37. ako je verovatnije ćete morati da platite odštetni zahtev. vodite sudski spor. bude objektivna. Govorila sam vam o izjavama menadžmenta koje izazivaju očekivanja treće strane da ćete postupiti na određeni način. možete procenu visine budućeg odliva vršiti grupno. sa druge strane. Morate formirati rezervisanje. ili da nešto nećee uraditi. . u stvari. i koja je verovatnoća da će taj kvar biti manji. To je malo drugačija podela od one koju imate u vašem udžbeniku. na dan bilansa. pored iskustva koriste i određene matematičke metode. Ako postoji veliki broj sličnih obaveza. jednostrana izjava volje prodavca odnosno proizvođača. Drugi uslov. Kad kupujete taj proizvod. Na primer. vi ste postali druga ugovorna strana. a revizori. kao dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. Na primer. uz garantni list priložite račun. koji vi dobijate kada kupite neki proizvod. Nije lako proceniti visinu rezervisanja. smatra se da postoji ako su činjenice da ćete morati da platite. uslov je da uvek uz reklamaciju. Verovatnoća – koja je verovatnoća da će se u 1000 proizvoda pokvariti određeni broj. ni kada ćete morati da platite. Vi u tom času ne znate tačno. nego da obaveze nema. putem zakona. odnosno. Drugi uslov nastanka obaveza je izjava menadžmenta koja izaziva opravdano očekivanje trećih da ćete postupiti na određeni način. i naravno. kada jedna od pozicija koju redovno vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (tražeći zbog čega su formirana rezervisanja i kako ste došli do iznosa koji ste u vašim izveštajima prikazali). Sve ovo da bi smo mogli da procenimo naše troškove u budućnosti. to su tri osnova za koja se prema MRS 37mogu formirati rezervisnja. da će sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana. je. ili ako ste obavezu preuzeli putem specifičnih izjava menadžmenta. srednji ili veliki.morate verovati da zaista obaveza postoji. smatra se da obaveza postoji onda kada nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. nago da ćete ga dobiti. onda ćete rezervisanje formirati. budući da to znaju. Prošli događaj iz koga obaveza rezultira. da je verovatnije da obaveza postoji. da vašu obavezu izmirite. Dakle. Pristajući da kupite proizvod pod tim uslovima. formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili. rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljanja finansijskih izveštaja. neko vas je tužio i vi morate raditi procenu odštetnog zahteva koji iz tog spora može rezultirati. Ako vas neko može naterati. ni koliko će zahtev iznositi. . Kada smo govorili u konceptualnom okviru o procenama. garancije za popravke proizvoda u garantnom roku. 67 . Znači. Tu se obično.

možete ispuniti ugovor.000 – odustali bi 68 . troškovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose toliko. cene inputa rastu. za 10 godina iznosio 50. Neizbežne troškove. potrebno je visinu rezervisanja utvrditi prema sadašnjoj vrednsoti budući isplata. tj. Morali bi ste diskontovati 50.000. i umesto dobitka imaćete gubitak. ako je on niži od troškova raskida. drugi za limariju. i ostvariti gubitak. da će se u garantnom roku određeni broj kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. čije ispunjenje. Rezervisanje treba. ali ne i za gubitak preduzeća kao celine. Poznato vam je da za jedan proizvod možete dati više garancija. u odnosu na trenutak formiranja. Izvesno je. i koliko je otklanjanje koštalo. Na bazi iskustva procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. za koje se mogu formirati rezervisanja. i ugovorite fiksnu cenu. a ako ćete se isplatom penzija početi u budućnosti. U ovakvoj situaciji. Radi se o preduzeću koje proizvodi i prodaje digitalne fotoaparate. vi rezonujete na sledeći način: plaćam 100. To je razlog zbog koga se dopušta formiranje ovakvog rezervisanja. a da samo u 5% slučajeva proizvodi imaju veliki kvar. sa kamatom. odnosno jednokratni raskid. eventualno. troškovi bi bili 50. U međuvremenu. formiranje rezervisanja je dopušteno zbog toga što te garancije predstavljaju obavezu prema trećima (kupcima) i što postoji visok stepen verovatnoće. Sadašnja vrednost tih 50. su ugovori čije izmirenje. na teret ove poslovne godine. i reč je o manjem kvaru.000 ako odustanem.000 neizbežni trošak. a troškovi goriva predstavljaju značajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana. Ako bi svi imali značajnu grešku. i gubim 80. Visina takvih rezervisanja se utvrđuje diskontovanjem na dan kada se rezervisanje formira.000. Ako bi gubitak bio 100. jer je taj iznos od 80. dogovorite da prodate određenu količinu proizvoda.000 za 10 godina su dve različite stvari. al nemaju svi nega njih 15%.000. ako formirate rezervisanje za penzije.000.000 bi bio iznos koji bi. ili sam gubitak. ali u ugovoru imate visoku nadoknadu za odustajanje od ugovora. Da li možete reći.000 + 5% X 150. Imate čitavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budućnosti – koliko kvarova. da bude formirano na 15. To nije dozvoljeno. koliko su kvarovi teški. Znači. u ovom slučaju. koje je u toku obračunskog perioda prodalo određeni broj aparata. Iznos rezervisanja se računa na sledeći način: 80% x nikakvi troškovi + 15% x 50. da će ispunjenje tog ugovora. Ako se.000 hiljada. Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate očekuju u dužem vremenskom periodu u budućnosti. generalno. da danas treba izdvojiti 50. Možemo sa zadovoljavajućom tačnošću proceniti visinu isplata koje će nastati po tom osnovu. a rezervisanje formirate sada. koju završavamo sa dobitkom. jer 50. dovesti do gubitka. da se kupac nikada ne javi u garantnom periodu. Prihodi su fiksirani.000 na sadašnju vrednost. Kada je reč o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku. Treba proceniti koliko treba formirati rezervisanje. dakle. na primer. na primer.000. iz godine u godinu. Iskustvo nam govori. Problematični ili teretni ugovori.000 zato što znamo da ako bi svi iamli mali kvar.000 danas i 50. nego što su prihodi koje ćemo po osnovu izvršenja ugovora ostvariti. Ne može se uraditi sledeće: pošto očekujemo da ćemo u narednoj godini ostvariti gubitak.Rezervisanja se ne mogu formirati za buduće poslovne gubitke. ako peći rade na naftu).000 = 15. Gledam šta je za mene povoljnije. predstavljaju neto troškovi raskida ugovora. potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost novca. troškovi bi bili 150.000 ako ugovor ispunim – ispuniću ugovor. Nikada se rezervisanje. Ovo je naravno samo jedna od mogućnosti da se utvrdi visina rezervisanja. ako su oni niži od gubitka. Evo jednog primera kako se može utvrditi visina rezervisanja za garancije. da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja će iznositi 50. vaši rashodi zbog toga rastu. Dakle.000? Ne. U 15% slugajeva kupci reklamiraju.000. zahteva nastanak viših rashoda. formiraćemo rezervisanje za taj budući poslovni gubitak. da pri prodaji toliko proizvoda. a odustanica 80. troškovi popravke bi bili 50. Kod automobila dajete jedan garantni period za motor. Ako bi svi aparati imali malu grešku. cena nafte skoči.15% x 50. Možete. Ili. garancija sa različitim vekom trajanja. raskinuti ugovor. Znači.000. za 10 godina isplaćujete prvu penziju. ne može formirati za gubitak firme u celini. Vi možete formirati rezervisanje koje će proisteći iz jednog posla. možete uraditi dve stvari.

Visinu rezervisanja za restrukturiranje. dakle. Pokazalo se da je taj pogon nerentabilan. Planom o restrukturiranju. potrbno je da postoji detaljan plan restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. izazove opravdano očekivanje u vezi sa njegovim sprovođenjem. ili im morate ponuditi određeno obeštećenje zbog toga što su izgubili radno mesto. da lica koja će restrukturiranjem biti pogođena. utvrđuje se uključivanjem samo onih troškova koji su izazvani neposredno sprovođenjem restrukturiranja. to je neizbežni trošak. Znači. Dakle. sa druge strane. onda imate pravo da formirate rezervisanje. čitate u novinama. Odlučiliste da u buduće ne radite sami proizvodnju eteričnih ulja. nećete prestati potpuno da se bavite proizvodnjom eteričnih ulja. imate firmu koja se bavi proizvodnjom lekova od lekovitog bilja. to će biti restrukturiranje. i želite da ga zatvorite. pa smo evo formirali rezervisanje. Kao i da taj plan. Da bi se smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji. da taj pogon sa Vlasine premestite na Zlatibor) . prvo. Ili. moraju biti predviđene takve obaveze preduzeća. ili realokacijaposlovne aktivnosti iz jedne zemlje u drugu (na primer. U okviru nje postoji i destilerija eteričnih ulja. ukinete jedan hijerarhijski nivo. ne možete reći mi to zatvaramo i vi sad idite kući!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto. recimo.000 jer ako izvršimo ugovor imamo gubitak od 100. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom. Imali ste veliku proizvodnu firmu.ste i rekli dobro. izvršili bi restrukturiranje. Ne može preduzeće reći: mi smo mislili da izvršimo restrukturiranje naredne godine. koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. budu obaveštena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. samo ćete jedan pogon koji imate na Vlasini. Znači. kada to saopštite licima koja restrukturiranje pogađa. Kada taj plan napravite. onda ta vaša odluka ima za posledicu restrukturiranje vaše firme) . zbog rasta firme rešite da uvedete još jedan nivo upravljanja. i da se u buduće bavi samo trgovinom. Treća osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. 69 .. ali ćete zato neke druge pogone koji se bave istim poslom zadržati. pa šaltera. na primer. za ovo bila bi odluka da se preduzeće prestane baviti proizvodnjom. jer sam dala garantni rok. zatvoriti. ili da jednostavno prestanete da se bavite time.000. upravu banke. Ukoliko bi odlučili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nameštaja. I to je restrukturiranje. Termin koji jako često čujete na televiziji.zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu.. kod pomenutih lica. pa onda imate uprave filijala. morate zaposlenima reći i kada će prestati njigov radni odnos i šta im nudite. već smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite.fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suštinu poslovanja (primer. imate. Restrukturiranje je kada rešite na primer. Ako odlučite da tej deo firme prodate. odluči da se bavi i proizvodnjom proizvoda čiju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje.krupna promena u strukturi menadžmenta (ako uradite reorganizaciju na način da uvedete još jedan nivo upravljanja. vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslom. Ako vi kažete zatvaramo pogon za proizvodnju eteričnih ulja na Vlasini. ali kada postoji obaveza za restrukturiranje? To je nešto što preduzeće samo odlučuje. pa ekspozitura. al to će vam kolega Đuričin bolje objasniti od mene) .pa evo kako restrukturiranje definiše MRS 37.prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi većim brojem akivnosti. već da ih kupujete gotova. Osim čajeva radi i neke druge preparate. plaćam vam 80. mora zadovoljiti sledeće uslove: Mora. Ja znam da postoji obaveza za garancije. kao što je bio Simpo. postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzeće odluči da izvrši restrukturiranje. kažemo da je došlo do restrukturiranja poslovanja firme. Ako rešite da vaše filijale i ekspoziture budu pod jednim nivoom upravljanja. ili da ukinete jedan od postojećih nivoa upravljanja. ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: .

Za te proizvode. povećaćete samo postojeće rezervisanje za 100.da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje. Ali isplatili smo 8. jer ste vi tih 80.000. . jer ti troškovi nisu vezani za samo restrukturiranje. Sprovođenje te odluke košta. da ćete jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon. ne možete uračunati u rezervisanja.kratak opis obaveze i očekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje.). prihodi 80. pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje ste formirali na kraju prethodne godine.000 i doknjižićemo još 100. koji se vezuju za buduće aktivnosti preduzeća ne mogu biti uključeni u rezervisanja. zaključak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno). mi ćemo plaćati a na kraju godine ćemo videti koliko smo isplatili. koje će vam dugovati 80. to je u redu.koja ste sve rezervisanja formirali. Svi ti troškovi. ali tamo oni neće rediti isti posao. Planirali smo da ćemo isplatiti 15. Tokom godine kvarovi će nastajati. ill smo vršili povećanje rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana. ostavićete je ili ćete je prodati.000. gde bi ste ovih 20. ne ukidaju se na kraju godine.000. potrebno je objaviti. Zanči.000. onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radnim mestima. Nećete uraditi kao sa jednokratnim rezervisnjem. znači. Što se tiče rezervisanja. neke podatke: . ali sa gubicima. procena je. u iznosu od malopre pomenutih 80. naredne godine vi morat eformirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodali u toj godini. obelodaniti.000 (troškovi prodatih proizvoda). u toku godine plaćate popravke i iskoristite recimo 80. vi možete u visinu rezervisanja uključiti troškove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da je demontirate. učiniti dostupnim javnosti. Kažete.000. Kada izvršite ugovor vi morate iznos tog rezervisanja ukinuti.000. Možete uračunati troškove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. ovde imamo neiskorišćenih 20. to sam vam pričala iz računovodstva. uključiti troškove koji jesu povezani sa restrukturiranjem.000.000. Ali ako kažete.000. već za buduće aktivnosti preduzeća. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome koliki je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli.koji su neiskorišćeni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formirate rezervisanje za gubitak povodom izvršenja određenog ugovora. Rezervisanja koje formirate svake godine. obim prodatih proizvoda je veći. i doći ćete do 120.kakav je odnos rezervisanja na početku i na kraju godine (razlika između rezervisanja na početku i na kraju godine. to je jednokratno rezervisanje. 70 . u visinu rezervisanja.000 već tretirali kao rashod prethodnog obračunskog perioda. usled preoteka vremena i efekat bilo kakvre promene diskontne stope. + ovo Kata nije spominjala a ima još u prezentaciji . rezervisanje za popravke u garantnom roku.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu.000 i ukinućete rezervisanje. Na primer.Ne možete. rashod perioda u kome izvršavate ugovor biće samo 80. Na primer.000 preneli na prihode.000.000. tačnije povećanje iznosa rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti.000. . koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori o realnosti naše procene o visini troškova popravki u garantnom roku. nećete je preseliti. Prema tome. . E te troškove obuke radnika za rad na budućim radnim mestima. isplatili smo 13. a onda formirali nov rezervisanje u visini od 120. ali su sračunati na buduću aktivnost.naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata. . Vi formirate na kraju godine rezervisanje od 100. formirali smo rezervisanja za garancije u visni od 15.000. . Rezervisanje će prestati da postoji onog trenutka kada vi prodate za 160.iznos rezervisanja koja su formirana po sadašnjoj vrednosti. treba vam rezervisnje od 120.

U tom smislu postoje: . koji označava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrđeno za tu očekivanu buduću nadoknadu.da se visina može pouzdano utvrditi. i iz iznosa 71 . . Da li vi tražite od dobavljača nešto specijalno? Ne.razdvajanje robnog i novčanog toka . čak i kad nećete. Kažemo da obaveze nastaju po osnovu korišćenja tuđeg kapitala. Glavni problem dužnika je kako da se zaduže. bilo nas kao poverilaca ili kao duznika (obaveznost plaćanja). a spomenućemo one koji se najčešće koriste. decembar 2004. ili prema osnovi nastanka delimo ih na: . a ne kako će uzeti kredit vratiti. jer nas ne mogu dobavljači finansirati u meri u kojoj je to potrebno. Da bi se obaveza priznala. preuzeta obaveza mora izvršiti. ako je mogućnost bilo kakve isplate slaba. Prema načinu sticanja. po osnovu čijih izmirenja će nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi) u budućnosti. . dokle ima smisla koristiti tuđi kapital? Sve dok je ostvareni prinos veći od kamate koju plaćamo za korišćenje tog kapitala. imamo premalo učešće dugoročnih izvora.- iznos bilo kakvre očekivanje nadoknade. To je uobičajeni način rada koji produkuje nastanak obaveza. . Razdvajanje robnog i novčanog toka dovodi do formiranja obaveza.da je verovatan odliv resursa koji preduzeću donose ekonomske koristi. To su obaveze prema dobavljačima. Obaveze Definišemo ih kao.popravljanje finansijske strukture . potrebno je: . nemamo dovoljno sopstvenog kapitala. Četvrtak. i . 2. onda samo govorimo o tome da li će isplata obaveza biti izvršena našom voljom ili bez naše volje. Kažete platiću u uobičajenom zakonskom roku. . Kada je reč o obaveznosti plaćanja. Popravljamo strukturu uzimajući dugoročni kredit.razog nevoljnog formiranja obaveza. zato što isporuka prethodi plaćanjima. obaveze prema zaposlenima. recimo dugoročni krediti ili kratkoročni krediti. preduzeće objavljuje potencijalnu obavezu. zbog obaveza koje nastaju automatski. obaveze prema državi. gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost. u odnosu na kratkoročne izvore. 1. Uvek se zna da obaveza mora biti plaćena i to je ono na čemu vi morate insistirati kad budete radili – u našoj državi su više zaštićeni dužnici od poverilaca.povećanje rentabiliteta sopstvenog kapitala – šta beše finansijski leveridž. kako da dobiju kredit.želimo da obavimo neki posao. Dakle. Redosled u stvari treba da bude obrnut.imamo lošu finansijsku strukturu.obaveze po osnovu finansijskih aranžmana – ovde obavezi prethodi ugovor koji će biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom. Najvažniji razlozi za korišćenje tuđeg novca su: . pa će onda po osnovu izmirenja tog ugovora doći do nastanka obaveze.pribavljanje dodatnog kapitala . tj. pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke do trenutka plaćanja imate obavezu. Mi smo u stvari našem poveriocu rekli: ''U slučaju da ti ne platim možeš prodati ovu imovinu. koje su rezultat prošlih događaja. 2. 2. sadašnje obaveze. Da li kredit mogu vratiti ako se zadužim? – to je način na koji bi trebalo rezonovati. To uopšte ne treba da bude tako. obaveze prema vlasnicima i sl. Obaveze se raščlanjavaju prema većem broju kriterijuma.obaveze uslovljene poslovanjem – takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljacima.osigurane obaveze – kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali našu nepokretnu ili pokretnu imovinu. jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti. Prema sigurnosti. izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoročnog opstanka firme.

neosigurane obaveze – su obaveze kod kojih poveriocu plaćanje garantuje vaš bonitet. podele prema ročnosti. ima pravo da traži prodaju zgrade da bi namirila svoja potraživanja. nesigurnost u pogledu cene koja će biti postignuta je znatno veća kada kao zaloga postoji nepokretnost. ovo važi samo za poslovne obaveze! Za kredite ne važi! Znači. . Dakle. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavila izgledom bilansa pojedinačnih preduzeća. . što predstavlja još jedan kriterijum za raščlanjavanje obaveza koji se sreće u finansijskim izveštajima. ali u okviru poslovnog ciklusa. To nikako ne znači da vi ne morate da platite. Prema poveriocima. postoji još jendno ''ali''. MRS 1 traži da se obaveze u finansijskim izveštajima ili u napomenama.obaveze prema državi – obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. Odnosno. biće 12 meseci ako je poslovni ciklus kraći od 12 meseci. Međutim. nego samo da ne postoji pokriće vaše obaveze nekom zalogom. a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je dužina poslovnog ciklusa. Vi ćete nastaviti sa njenim daljim korišćenjem. Međutim. na kratkoročne obaveze. a to može biti i cela obaveza. I kada budete čitali standarde naići ćete na formulaciju: ''obaveza je kratkoročna ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci. pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugoročne obaveze dospeo za naplatu u roku kraćem od 12 meseci.ostale obaveze – one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija. Ovaj kriterijum je važan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. . 72 . prebacićete je sa dugoročnih obaveza. . što ih je moguće lako unovčiti. Ako preduzeće ima poslovni ciklus koji traje duže od 12 meseci. .dobijenog unovčenjem te imovine. onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljačima. i zato se u MRS 1. Sama zaloga. Prema ovom kriterijumu obeveze delimo na kratkoročne – one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa.000. koji se zove ''Prezentacija finansijskih izveštaja'' insistira na ovom kriterijumu za raščlanjavanje. obeveze se dele tako i tako. ako je poslovni ciklus duži od 12 meseci. ali ako ne platite kredit banka. 3. na dan bilansa se odlučuje o tome šta se smatra kratkoročnom a šta dugoročnom obavezom. nego kada je u pitanju HOV.obaveze prema zaposlenima – nastaju po osnovu zarada. Važno je kada obaveza treba da bude plaćena. dok ne dođe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzeća. ili ortačkom društvu. i duže. mora se voditi računa o cilju koji se podelom želi postići. prvo naredno pitanje jeste: ''A kad moraš da platiš?''. Znači. Znači. To znači da su HOV poželjna zaloga. Ovo zbog toga. ne znači da vi treba da se izselite iz nje. Ako kažete imam 1. odnosno ako dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' – u zavisnosti od toga šta je kraće. i dogoročne – kojima je rok dospeća duži od 12 meseci. ukoliko ste dali zgradu u zalogu. Ove obaveze nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzeće. iako dospevaju u periodu dužem od 12 meseci. Kada govorite o nekoj podeli nikada ne počinjete podelom.000 dinara obaveza. kad uzmete kratkoročni kredit. zaposlenima itd.) imaju se smatrati kratkoročnim. na osnovu toga i toga. Znači. naknada i dodataka na zarade. ili učešće u dobitku. troškovi koje povlači prodaja. Mnogo je lakše prodati HOV nego neku nepokretnost. Zato se kaže ''na dan bilansa''. ili dugoročni. onda vam je kriterijum ročnosti 12 meseci. onda ćete tu obavezu reklasifikovati. ili drugi poverilac.obaveze prema dobavljačima – to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga. Ako ste imali dugoročnu obavezu.obaveze prema vlasnicima – to su obaveze za dividende. . ako je reč o akcionarkom društvu. Ne može se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: .Vreme koje je potrebno za prodaju.'' To znači davanje zaloge. Znači. Počinjete kriterijumom koji je osnova za podelu. on nema realno obezbeđenje svojih potraživanja. ako se radi o doo. namiriti svoje potraživanje prema meni. Kada se odabira kriterijum.obaveze prema kreditnim institucijama.

pre dana bilansa. zbog ovog čvrstog obećanja. Pošto smo se dogovorili da ni u jednom trenutku njegova zaduženja ne smeju da pređu 35% sopstvenog kapitala. Inicijalno procenjivanje tj. ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. i da će preduzeće biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom. morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze čije raščlanjavanje vršite. Dnevna vrednost može biti i niža od nominalne. ili usluge umanjene za komercijalne popuste. banka će sve vreme nadzirati zaduženja firme. a nakon što je obaveza nastala. Ako bi se dogodilo. Od ovoga možete odustati. pre dana bilansa: ''Nema veze. obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. u nekom trenutku ukupno zaduženje firme pređe 35% banka ima pravo da traži naplatu preostalog dela potraživanja odjedanput!''. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze. na primer. vrši se po nominalnoj. odnosno. Postoji još jedna situacija o kojoj morate voditi računa. Znači. od recimo 5 godina. Za vas je relevantna činjenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoročnu. Kada god odlučujete o tome koja je obaveza dugoročna. pa će tada dnevna vrednost biti viša od nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaćanja. i ako pređete 35% nećemo tražiti isplatu odjednom. i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda. Banka ponekad. ali ne uvek. Iako je dakle. recimo. i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. vrši se saglasno načelu više vrednosti. nego je važno koliko je ostalo do plaćanja. i zadržavate celu obevezu kao dugoročnu. kod naknadnog procenjivanja. ako se kasni sa plaćanjem. vaša nova zaduženja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu pređe recimo 35%''. Ukoliko postoje indicije da taj uslov neće biti ispunjen. ako se desi da ukupni pozajmljeni kapital pređe 35%. Mogu se razlikovati. vi u stvari procenjujete da li će taj uslov da ne budemo zaduženi više od 35% biti ispunjen tada i da li će biti ispunjen u narednih 12 meseci.''. Jedino ako bi banka rekla. 12. Imali ste kredit na tri godine. Sudsko i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. to što je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. Onaj koji traži novac uvek je u podređenoj poiciji u odnosu na onoga od koga se novac traži. tražiću naplatu kredita u celini. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. treba odrediti i iznose na koje obavze glase.znači nije važan inicijalni period na koji obaveze glasi. Ako se sa vašim poveriocima sa kojima imate teškoća 73 . morate navesti kada je obaveza nastala. neću da mislim. i u jednom trenutku neće moći da plati. Dakle. od kojih su dve godine istekle. tada se na bazi odgovarajućeg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. Do razlika može doći i kada je obaveza u stranoj valuti. U mnogo slučajeva dnevna vrednost će biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze. utemeljenog na ugovoru. a koje dugoročne. odustajete od reklasifikacije. onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe. Na primer. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljačima. tada je nominalna. ili još kažemo nabavnoj vrednosti obaveze. nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. da bi obezbedila finansijsku strukturu svog dužnika (da ta struktura ne bi bila pogoršana novim zaduženjima) može usloviti odobrenje kredita navođenjem sledećeg uslova:''odobriću vam novi kredit ali u periodu otplate kredita. onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoročnu. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obaveze. samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoročnom. prvobitni rok otplate kraći od 12 meseci. a koja kratkoročna. zadržaćete tu obavezu kao dugoročnu. a dođe do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Naknadno procenjivanje tj. Ako ga morate platiti za 11 meseci. i mora biti utvrđeno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. procenjivanje koje se vrši na dan bilansa. odustajete od reklasifikacije. zato što je to prekršilo ugovor. ako vam banka na vaš zahtev odobri produženje roka otplate za još godinu dana. Znači. da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac traži naplatu odjednom ili ne. Međutim. Znači. ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. On se zadužuje stalno. Zastarelost obeveze može takođe biti razlog njenog smanjenja. Ovde. Procenjivanje obaveza – kad smo odredili koje su obaveze kratkoročne. koristeći načelo više vrednosti što znači da ćete na dan bilansa upoređivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da bi ste tu obavezu izmirili. Ako govorimo o finansijskoj obavezi. Ako je odgovor potvrdan. kreditu.

000 74      .     Пример: Продато је 100. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica''. taj dogovor ili odluka biće osnova za smanjenje vaših obaveza.000x0. Kada govorimo o procenjivanju. to znači da ćete od kupca dobiti manje gotovine nego što je nominalna vrednost obveznice. i to na: . Kada je reč o obveznicama potrebno je da znate koje ročnosti mogu biti.000 000 Укупна готовина за плаћање 118.u poslovanju.000 Дисконт = 100.000. Ako se prodaja vrši uz diskont. a ako emitujete obveznicu imaćete veliki broj poverilaca. određeni iznos obveznica povuče. tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica. zato što svodi nominalnu visinu vaše obaveze na naplaćeni iznos. otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). .000 Камата која се плаћа 100. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica.000. Продаја се евидентира: Готовина 98.kredite koji su poriveni zalogom. Nećemo čekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine.000 Примљена готовина 98. dok bi smanjenje potraživanja bilo tretirano kao rashod. Da li ćete obveznice tretirati kao kratkoročne ili kao dugoročne zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana. to znači da se prodaja obveznica vrši ispod nominalne vrednosti. i od toga da li preduzeće ima nameru da iz slobodnih novčanih sredstava.kredite koji su odobreni po osnovu boniteta dužnika. već onaj broj koji smo prodali i njihova nominalna vrednost. tj. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeću novac jako potreban.000. Krediti pokriveni HOV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV.broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice. i .000.Рок отплате 3 године. i kada je emisija obveznica jedini način da preduzeće dođe do potrebnih sredstava. u toku narednih 12 meseci. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti.000 Обавезе по основу обвезница 100. ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraživanja prema vama odreknu. Rok na koji se obveznica emituje može biti nekoliko meseci (kratkoročne obveznice) ili nekoliko godina (dugoročne obveznice). Ako je prodaja obveznica vršena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednaka . na primer. pre svega u izmirenju obaveza.000 – 98. Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana. kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Ovo smanjenje tretira se kao prihod. DUGOROČNE OBAVEZE Dugoročne obaveze prema možemo raščlaniti prema osnovi nastanka.000 обвезница номиналне вредности од 1000 по цени од 980. Nije bitan broj emitovanih.06x3 18.000.kredite koji su poriveni HOV. koji će vam svaki pojedinačno pozajmiti novac. Razlika između obveznice koja se emituje na. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzeće emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. камата 6% годишње.000 Дисконт обезница 2.000.000 Номинална вредност по доспећу: 100.000. odštampanih obveznica. onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoročnih obaveza. 1. tri godine i dugoročnog kapitala je samo u tome je što kad uzimate dugoročni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sumu novca.000.

000.000 Дисконт обвезница 2. znaci imate kamatu od 6. Posle prve godine kamata ce biti ona koja se mora platiti.000.000 neto.000.000 vec 1. Отпис дисконта доводи до тога да је реална камата на обвезнице виша од номиналне камате.000 na strani pasive I neamortizovana premija kao korektivna pozicija ali sa znakom + od 9. to je godisnji iznos kamate. Naplaceni iznos na strani aktive 109.000 Vasa obaveza je I dalje nominalna vrednost od 100.+666. Tada se radi o prodaji uz premiju.000 .000 I amortizovanu premiju od 3.  Обавезе по основу обвезница 100.000.000. Kada prodje prvih godinu dana sta cemo knjiziti.000 je 6. 9. 75 .000 6% je 6.000  Неамортизована премија 9.000.337337.000 обвезница по вредности од 1900 динара по обвезници. Znaci na strani aktive 98.000.000.000.000.000.000 ce biti 666.000. obaveze ce biti 100. A 1/3 od 2.000. Tri godine je obveznica.000 oduzmete 1.000. каматна стопа 6% годишње.неамортизовани дисконт 2.667.337.000 Укупна камата 20.000.000.000.000.000.000.000.000. Znace na 100. znaci finansijski rashod bice jednak nominalnoj kamati + amortizovani deo diskonta.000.000. ona je 3.000 000 godisnje kamate tokom svake od 3 godine.000.337 dobijete obavezu od 98.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 ali amortizujete 1/3 premije od 9.000.  Пример: емитовано /продато/  је 10.000.000 .000.  Готовина 109.000 predstavlja emisionu premiju odnosno nemortizovanu premiju. nece vise biti saldo 2. 6% godisnja kamate znaci 6.000 onoliko koliko smo naplatili.000. realna kamata ce prepoloviti visinu nominalne kamate.000 na 3.000.000.000. knjizecemo finansijski rashodi.000 bice amortizovana.000. Koliko ce obaveza biti na kraju prve godine.000.000. obaveze po osnovu obveznica 100.667.000.000 na strani duguje sto daje 98.000.000.000 I neamortizovani diskont kao ispravka vrednosti 2. U bilansu stanja sta bi evidentirali.000 98.000. Da li ce postojanje neamortizovane premije I premije uopste dovesti do toga da placena kamata bude visa ili niza od nominalne. Na strani pasive obaveze od 100.000. Рок отплате 3 године.000 У билансу стања: Обавезе по основу обвезница 100. znaci 6% na 100.        Укупна камата 20.000.000 ( ja ne znam da crtam ova konta pa vi to zamisljate sami kuci) Sta ce biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znaci naplacujete vise nego sto je nominalna vrednost. to je godisnji iznos. Tacno je da cete vi platiti 6.000.000 Дисконт обвезница се амортизује током периода на који су обезнице емитоване. Evo da vidite kako bi bilo evidentirano I u bilansu prikazana prodaja obveznica sa diskontom.000pa imate smanjenje nominalne kamate sa 6. kolika je vasa realna kamata? Prepolovljena je.000 неамортизована премија 9.000 a to je 3.666. kada od 100.000 Камата која се плаћа 18.000 Pogledajte kako ce se racunati kamata.000.000.000.000. dugovace 6. sto ce za tri godine dati ukupno 20.667 to ce biti skinuto I preneto na finansijske rashode.000.000 na godisnjem nivou.000. Tako da ce rashod biti 6. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000. kada isteknu tri godine saldo ovog racuna ce biti 0. Sta ce biti u narednoj godini.000.000 109.znaci na koju ste se obavezali.000. samo toliko I moze biti.000.000 Обавезе по основу обвезница 100.000. obaveze po osnovu kamata ili razgranicenje ako je period obracuna rezultata kraci potrazivace 6.

000.000. Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing. KREDITI PO OSNOVU ZAKUPA To nemate u knjizi a hocu da znate. kako se to kaze.000 18.000/3 Kњиговодствена вредност обавезе по основу обвезница на крају прве године биће 106. Isplaticete 18.000.000x0.000 u ukupnom iznosu.000 realizovane ili otpisane ili amortozovane premije koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti.000.000 pa posle druge godine 106.000.000.000 I na kraju 109.000. HOV.000 odnosno godisnje po 3. da se unese u zemljisne knjige da je ta nepokretnost zalozena.000.000. Kada je rec o hopotekarnim kreditima treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokretnu imovinu bilo da je rec o zemljistima ili zgradama izaziva znacajne troskove.000. ciji troskovi stavljanja hipoteke mogu biti znacajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti I dopusta se da ti troskovi budu dodati iznosu kredita.000 (realna kamata) Tako da je jako pozeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Ukoliko ti troskovi nisu visoki postoji opcija da procenjujete po nominalnoj vrednosti.000. Znaci posle prvih godine dana kolika ce biti visina obaveze vasa? Bice jednaka dug+ godisnja kamata I time vasa obaveza bi bila 103.000. Mi znam da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovinom ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare ali mozemo to sredstvo otplacivati tokom perioda na koji smo 76 .000 Premija je 9. Znaci da budu aktivirani I tokom otplate kredita amortizovani.000. A kolika je premija ona je 9. Znaci vazno je da postoji u zemljisnoj knjizi zabeleska o tome da je to zemljiste ili ta zgrada opterecena.000-9. potrazivanjima I sl. Zasto je to vazno? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zalozi jos kod nekog drugog poverioca. A vi cete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova premija I na kraju ce premija biti 0.000 toliko ste para primili. hipotekom. I onda kako se amortizuje premija obaveza se smanjuje I na kraju se izjednacava sa nominalnom vrednoscu prodatih obveznica.000 smanjujete za 3.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.9. bice uobicajeni nacin sticanja osnovnih sredstava imajuci u vidu da nasa preduzeca da nasa preduzeca nemaju para. Znaci kada vi kazete koliko me kosta taj kredit? Kosta onoliko ste morali da platite poveriocu I troskovi stavljanja hipoteke pa se dopusta da troskovi hipoteke budu dodati na iznos kredita I budu amortizovani tokom otplate kredita.000 (100.06) .000. OBAVEZE PO OSNOVU HIPOTEKARNIH KREDITA Ili lombardnih kredita. Posto to predstavlja proceduru sudstvu.000.Kako biste racunali koliko cete ukupno isplatiti kamate.000. robom.000.000. Koliko cete vi ukupno isplatiti? 100.000.000. Znaci za te tri godine vasa realna kamata iznosi 9. knjigovodstvena vrednost. jer svake godine kamatu od 6. Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima.000.000.000. to je nasa obaveza. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom.000=9.000 pa puta 3 godine. Morate podneti zahtev sudu.000. znace prve godine vi kazete 109. Пример: После прве године са износа неамортизоване премије биће при годишњој исплати камате отписана 1/3 премије тако да ће ефективна камата бити 3000. to je 3%od 100.

predvidja se mogucnost da se zakup produzi po uslovima koji ce biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. nemam akumuliranu gotovinu. I Troskovi koji nastaju po osnovu dugorocnih zakupa nizi su od onih koji biste imali da biste sredstvo uzimali u kratkorocni zakup.000. Znaci ako uzimate auto u zakup. Visina vase obaveze ne moze biti jednaka prostom zbiru iznosa koje cete tokom tih pet godina isplatiti vec morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednacava sa dugorocnim kreditiranjem zakupca. Садашња вредност износа од 24. ali sam sposobna da svakog meseca otplacujem toliko na ime zakupa. znaci ekonomski vek trajanja je 5 godina vi uzmete na 4 godine I 6 meseci.16=2. ta sredstva ucestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca. Kako se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugorocnog zakupa? Vasa placanja zakupnine protezu se na period od recimo 5 godina. Znaci nema jednostranog raskida ugovora. Znaci ako ste uzeli sredstva na 5 godina ili 4. znaci da se iskazu u bilancu zakupca kao sredstva firme a da se na strani pasive iskaze obaveza prema zakupodavcu. Ako takav isti auto hocete da kupite morate tog trenutka imati 18 ili 20 000€. Mozete prestati da ga koristite ali cete zakup ipak platiti. Visinu obaveze treba da utvrdite sada. Postoje dve vrste lizinga ⇒ Operativni . Mogu da kupim auto iako u ovom trenutku nemam ustedjeni novac.при каматној стопи од 16% износи 14. on nas ne zanima zato sto je rec o kratkorocnom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzeca vec se zakupnina za ta sredstva tretira kao trosak perioda u kome je nastao. Posto na dugi rok koristi sredstva.358= 1642 представља рату. Uzeli ste sredstvo u zakup na 5 godina. Znaci to je prednost. Zatim zakup nosi I poreske pogodnosti jer I kamata I rata se tretiraju kao rashodi cime smanjujete poresku osnovicu I prema tome placate manji porez. односно износ за који се смањује обавеза по основу дугорочног закупа ( ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina prica) 77 .годишње током периода закупа од 6 година..  Пример: За средство узето у закуп уговорено је годишње плаћање од 4. ⇒ Finansijski ili dugorocni lizing. znaci vi cete zakup placati u narednih 5 godin.5 godine vi ne mozete otkazati ugovor. pa 300 € je rata I to bez bilo kakvog ucesca.sredstvo uzeli u lizing.  У првој години: 14. A to znaci da cete izvrsiti diskontovanje buducih isplata da biste dosli do sadasnje vrednosti obaveza po osnovu zakupa. Sta je dugorocni zakup? To je zakup kod koga je rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom veku trajanja osnovnog sredstva. Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne mozete otkazati koriscenje.  Камата се обрачунава применом каматне стопе на износ преостале обавезе према закуподавцу. U ugovoru o takvom zakupu.000.740 X 0. kao da ste zakupcu dali kredit. Prednosti zakupa su naravno cinjenica da gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup je mnogo manja nego gotovinska isplata koju biste morali izvrsiti da biste to sredstvo kupili.358  Разлика између 4000 – 2. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Износ од 4000 се разлаже на камату и рату.740. Znaci vi unosite vrednost opreme uzetih u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzetih u zakup a na strani pasive da ne biste povecali neto imovinu iskazujete obavezu za opremu uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugacije. tj kao da je zakupac uzeo kredit.

Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica I jednaka je nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. on sadrzi u sebi ratu I kamatu. Ali isplaceni iznos moze biti nizi od 100. bez obzira na to sto vam je odobreno 100. njegova cena.000. tolika ce biti vasa obaveza. banka vam nece dati onih 2. uzimate kredit za neko sredstvo. Jer premija ili azio uticu samo na odnos realne I nominalne kamate. da bi znala koje mere mora preduzeti da bi smanjila rizik od nenaplate kredita. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplacenom iznosu. na ime.sta cete uraditi sa ovih 4 000. Iduce godine kamatu racunamo na 14740 minus iznos rate. Znaci vasa obaveza nije 24 000 jer vi ne vrsite placanje sada. secate se. a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita. bice isplaceno 98. nije vazno.000 kredita. pa ce sa protokom vremena kamata bivati sve niza a rata sve veca. Ako se pokaze da je vrednost tog sredstva. ne vise od toga.000. to naravno da nece uraditi. U knjigovodstvu ona moze biti zbog azia ili premije visa ili niza ali na kraju obracunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti.000. moze pokusati da skrati rok otplate.sredstvo kosta 98 ali evo vam I ovih 2 jer smo rekli da cemo vam dati 100 miliona. Ako je stopa 16% na godisnjem nivou sadasnju vrednost od 14 740 pomnozicete sa 16% I dobicete kamatu za prvu godinu koriscenja I ona je 2 358. niza od na koji glasi odobreni kredit. Vi morate te 4 000 rasclaniti na deo koji predstavlja kamatu a preostali deo do 4 000 predstavlja ratu.000. Obaveza . Banka ce isplatiti 98 a I obaveza ce vam biti 98 miliona. Vi kreditni rizik pokusavate da smanjite tako sto procenjujete bonitet vaseg duznika. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene boniteta tokom citavog otplatnog perioda. koristimo II tablice. Ali takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplacen a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti.000. nego 4000 sada. U tom trenutku kada je kredit odobren. koji se odobravaju kaze se jos.000 . Znaci ako vam kaze odobreno vam je 100.000. znaci vi godisnje na ime zakupa placate 4000. bilo pravno bilo fizicko taj kredit vratiti. Dakle obaveze u trenutku isplate I u visini isplacenog iznosa. Da li odobrenje prodokuje obavezu? Odobrenje je samo obecanje banke da ce nam isplatiti na ime kredita isplatiti odredjenu sumu novca. 4000 za naredih godinu dana…vi morate iznose koje placate u buducnosti da diskontovanjem iskazete sadasnju vrednost tih iznosa. Znaci bankama je strasno vazno da uoce svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit. Ponekad banke bolje znaju finansijski polozaj svojih klijenata nego sto to znaju oni znaju. od 4 000 odbicete iznos kamate I dobicete 1642 a to je rata. Krediti po osnovu boniteta naravno to su oni neosigurani krediti. Znaci moze pokusati da trazi dodatno jemstvo. zakup traje 6 godina I treba da izracunate sadasnju vrednost vase obaveze.000. Sadasnja vrednost iznosa od 24 000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14 740. sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. ni do kakve isplate nije doslo pa ne postoji obaveza.Imate ugovoreno placanje od 4000.000. onda to znaci od nas mozete ocekivati da isplatimo najvise 100. Ne mora uvek da isplaceni iznos bude jednak odobrenom. Znaci mozete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet.000. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji ce vam banka isplatiti. godisnje placanje po osnovu zakupa je anuitet. Znaci odobravate kredit verujuci da ce lice kojem ste odobrili kredit.000. KRATKOROCNE OBAVEZE 78 . mora biti sadasnja obaveza koja je rezultat nekog proslog dogadjaja. Zasto odobrenje koje je strasno vazno nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza.

Iznos na koji faktura glasi moze a I ne mora da budu jednak konacnom iznosu nase obaveze. od kreditne sposobnosti preduzeca. buduci da dobavljac moze odobriti naknadne komercijalne popuste. a naredni korak je trazice avansno placanje. Ali cu vam pricati kakva sve menicas moze biti: 1. Da li ce obaveza prema dobavljacima biti uvecana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka. od obima nabavki. ( to sam ja rekla). zavisi od promene kursa domace u odnosu na stranu valutu. Znaci iskorisceni kasa skonto kao sto znate predstavlja finansijski prihod. OBAVEZE PO OSNOVU MENICA Necu vam pricati sta je to menica. obaveze prema povezanim preduzecima 4. njegov finansijki polozaj je los I on ce insistirati da rok placanja bude sto je moguce kraci. Ako imate dobar bonitet dobavljaci ce biti raspolozeni da vam odobre duze rokove placanja. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare. Ako dodje do pogorsanja vaseg boniteta. 79 . 2. to su obaveze prema dobavljacima. Znaci nije bitno da li je roba primeljna u magacin. mi samo kazemo dobavljaci I znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza. dakle o obavezama u stranoj valuti. znaci mi sastavljamo menicu I predajemo je dobavljacu. sopstvena 1. menicne obaveze 3. a to znaci da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljacu. Finansijski popusti koje nam dobavljac odobri ne uticu na visinu obaveze. Naravno ne samo vas nego I od vaseg dobavljaca. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. obaveze po osnovu isporuka proizvoda I usluga. ostale obaveze Ovo je rascljanjavanje po poveriocu. Ako dobavljac naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popusti uticace na smanjenje visine obaveze. vazno je da je isporucena. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac. Koristimo je onda kada zelimo da odlozimo placanje preko zakonskog roka ali najduze na rok od 3 meseca odnosno 90 dana ( opet sam ja ovo rekla). Zajedno sa svojinom prelaze I rizik I troskovi. Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljacima vrsi se po principu vise vrednosti. odnosno u trenutku izvrsenja usluge. Znaci koloko dugo cete biti kreditirani od strane dobavljaca zavisi medju ostalog I od boniteta preduzeca. zavisi kada je rec o dinarskim obaveza od urednosti izmirivanja obaveza a ako je rec o deviznim obavezama. Visina obaveze iskazana je u fakturi. Kolika ce biti rocnost obaveza? Zavisi od politike nabavke. to znamo. pa ce vam traziti placanje odmah. to je kriteriju. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze ce nastati u trenutku preuzimanja robe. vucena kakva je razlika izmedju sopstvene I vucene menice? Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzece.Rekli smo da su to obaveze ciji je rok dospeca do godine dana. To je princip koji vazi za sve obaveze pa prema tome I za obaveze prema dobavljacima. Kasa skonto koji je ponudjen I iskoriscen nece smanjiti obavezu nego iznos novce kojim je ta obaveza izmirena. Obicno se rasclanjavaju na: 1. materijala a ne u trenutku kada ta roba I materijal dodju u nas magacin. obaveze prema kreditnim insitucijama 5. Sta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka? Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe. prva reakcija vasih dobavljaca bice da vam ukinu odlozeno placanje.

i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. 2. Znaci gledano na dugi rok vasi prilivi bice dovoljni da pokriju odlive gotovine. 3. minus kamata koja ce nastati tek u januaru mesecu. Znaci tu je koriscenje kratkorocnih kredita opravdano. Tada je razumno da uzmete kratkorocni kredit. aprila sve namirnice ce biti potrosene I naplaceno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruzili. odnosno. secer. A sadasnju vrednost menicne obaveze cini dug uvecan za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadasnja vrednost menicne obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju jos nije nastala I koje ce nastati u buducem obracunskom periodu. ali vremenski se ne podudaraju. Znaci ako vam je menica 10. I kaze potpisite ovu menicu inace nista od isporuke. potrazivanja po osnovu dividendi. Najpre nastaju odlivi a kasnije ce nastati prilivi.12. Utorak. Ako je menica izdata 1.Vucena menica je menica koju sastavlja dobavljac. Ili bice jednaka 1100-50. Mi smo njegov duznik.31.… po onim smetovima. ako je rok dospeca 60 dana I 6% kamatna stopa.000. znaci kada imate raskorak izmedju priliva I odliva. da prenosite teskoce u placanju.razlog za formiranje ovih obaveza je omogucavanje konsolidovanja obaveza. princip uzrocnosti. Znaci mozete za to uzeti kratkorocni kredit. Iznos na koji menica glasi sadrzi nominalni iznos duga I kamatu koja ce biti placena I koja ce nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospeca menice. jer je kamate od sto za dva meseca. Iznos ce naravno biti isti. ulje. kratkorocnih pozajmica i sl. 80 . Nije vazno da li je kamata placena. Bilo da na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja jos nije nastala. Na primer ako imate hotel na Kopaoniku hocete li cekati januar mesec pa da onda dovozite brasno. Danas ćemo govoriti o bilansiranju PVR. Naravno da necete. Ovde se obuhvataju obaveze nastale po svim osnovama. nabaviti. Obaveze prema povezanim preduzecima. To nije mala kolicina I morate platiti. Zato se kaze da u stvari menicna obaveza da se u bilansu iskazuje u visini sadasnje vrednosti. prenosu dobitka i latentnim rezervama. kao sto su isporuke proizvoda. vama ce iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. vazno je da li je kamata nastala.12 vas dug bice jednak 10. znaci 10. novembar 2004.000 + polovina kamate od 100. videli ste koji su kriterijumi za takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoročnih. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzeca koji namece potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj. Kazemo da je on vukao menicu na nase ime. Prošli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijsko izveštavanje važna podela obaveza na kratkoročne i dugoročne. dugoročnih obaveza. da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli I omogucili vam I vracanje kredita I pokrice tekucih odliva. a onda nam je posalje da je potpisemo. KRATKOROCNI KREDITI PREMA FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA Ima smisla da se koriste u dva slucaja: 1. naknadno po principu vise vrednosti. jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati. 7.050. Negde do kraja marta. usluga ili roba. Na kraju aprila vi mozete ceo kredit bez problema platiti. on sastavi menicu. Znaci mozete ako se bavite delatnoscu koja ima sezonski karakter pre pocetka sezone morate formirati znacajne zalihe.

Dakle. Ovako obračunati (utvrđeni) iznos obaveze prema trećima. tačnije ne predstavljaju prihod datog obračunskog perioda. imam obavezu prema onome od koga sam novac uzeo a nisam obavio posao. To znači da ćemo posao za koji smo novac u napred primili. Drugi deo ove pozicije čine naplate koje nisu prihod. onog načela razgraničenja prema predmetu i vremenu. Vrlo često. odnosno. dolazi se tako što se obračuna visina troška. ili rashod postoji. Međutim. Ovo razdvajanje vrši se zbog različitog načina likvidiranja ovih obaveza. a koji se odnosi na obavezu za plaćanje nastalih a neplaćenih troškova. prema načelu uzročnosti. obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unapred naplaćen. Treba samo promeniti znak. Znači. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama. ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvršio uslugu a ja to još uvek nisam platio. Ta činjenica nam je važna kada radimo analizu likvidnosti preduzeća. troškove koji su u datom obračunskom periodu nastali na nisu plaćeni. koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaćenih troškova i rasho da a koliko predstavljaju unapred naplaćeni prihodi. isporuku proizvoda i sl. Jako je važno da razumete sadržinu pozicije. bude podvojena kod analize. u napomenama uz finansijske izveštaje mora biti data informacija šta pozicija sadrži. Zbog toga se koristi račun PVR. Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija. 81 . zna tačno o čemu se radi. za nastale a neplaćene troškove i rashode evidentirate zaduženjem računa rashoda (odnosno troškova) i odobrenjem računa PVR. Kada se pitam koliko ću para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima. Izmirenje tih obaveza podrazumeva odliv gotovine. mada u našoj zemlji to nije baš tako jednostavno. da je reč o instrumentu koji računovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze u osnovi načela uzročnosti. ne mogu da uzmem celu poziciju PVR. a obeveze po osnovu nastalih a neplaćenih rashoda evidentiraju se kao ostale obaveze. Pošto je trošak nastao. Dakle do visine nastalih a neplaćenih troškova. PRENOS DOBITKA Kad naučite definicije gubitka. mi primljeni novac tretiramo kao obavezu. Da će neka usluga biti pružena u budućnosti. I zato je važno. i beležimo na računu ostala PVR. uopšte vam neće biti problem da naučite kako se definiše dobitak. zakupnina. ali se PVR razlikuju od obaveza. o kojima smo govorili. električne energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu). Za razliku od njih. obaveze koje imate po osnovu nastalih troškova i rashoda. korišćenih nečijih para. starani od koje smo novac primili. znači iskorišćenih usluga. Dakle.. vi morate platiti. Zbog toga.BILANSIRANJE PVR Kada je reč o PVR očekujem da najveći broj vas. zbog toga što su rashodi u tom periodu više smanjili aktivu više nego što su je prihodi povećali. nego izvršenje usluge. Jesu i jedno i drugo obaveze. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. biti obavljen u budućnosti. pozicija PVR sadrži samo obaveze za unapred naplaćene prihode. nezavisno od toga što će isplata po osnovu datog troška uslediti u nekom od budućih obračunskih perioda.. Oni se tretiraju kao obaveze jer će prihod po osnovu te naplate nastati u budućnosti. po tome što ne postoji dokument (kada je reč o troškovima) koji smo primili od dobavljača. jer u jednom delu ta pozicija sadrži obaveze čije izmirenje ne zahteva isplatu gotovine. ili samo PVR. nestanak tih obaveza. Ako smo rekli da gubitak predstavlja razliku između veće pasive na kraju obračunskog perioda i manje aktive. ako se plaća u narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obračun od banke. tj. da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena. s obzirom da obuhvata pored unapred naplaćenih prihoda i rashode tj. njihovo likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca. dok ne izvršimo svoju obavezu prema trećoj strani. Na ovaj način ispunjava se cilj da troškove i rashode dodelimo obračunskom periodu u kome su nastali. likvidirate tako što ćete obaviti posao. obaveza da se taj trošak dodeli obračunskom periodu u kome je nastao. gotovo svi. visina se nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoška utrošene količine nečega (npr.

nakon utvrđivanja dohodka vlasnika.000. Kod društava sa ograničenom odgovornošću i kod akcionarskih društava izvršeno je odvajanje između vlasnika i preduzeća. Račun dobitka i gubitka u tom slučaju ima potražni saldo. da je konačno dejstvo svakog prihoda povećanje aktive. Jer.000 je u stvari dobitak. Šta više pravna forma određuje i oblik rezultata. kao oblik rezultata. sećate se. Na računu troškova zarada se ne nalazi zarada vlasnika. Dobitak je jedini izvor sredstava koji kreira sama firma. Morate raditi sa dobitkom. nema karakter troška. Sa stanovišta sopstvenog kapitala posmatrano.000. Možete ostvariti gubitak u jednoj godini. pa je na kraju obračunskog perioda aktiva veća od pasive. Kada govorimo o računovodstvenom aspektu dobitka. Naziva se dohodak vlasnika. vi jeste zaradili 10. a konačno dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. To je onaj deo s kojim on može u tom trenutku raspolagati. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar održi investirani kapital. ali to je zahtev sa kojim će se on pomiriti samo u kratkom roku. Sećate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadrži varijabilni kapital i realizovani višak vrednosti (učili ste u prvoj godini). ako taj gubitak nije previsok. Jedini interni izvor finansiranja. da je ostvareni dohodak 10. jer su prihodi veći od rashoda (saldo se unosi na stranu duguje). ako želite da održite kapital koji je investiran u firmu.. zato što su prihodi u toku obračunskog perioda aktivu povećali više nego što su je rashodi smanjili. Odmah potom. da je vlasnik u toku godine potrošio 3. sa stanovišta bilansa uspeha posmatrano. Nema dugoročnog opstanka preduzeća ako preduzeće ne posluje sa dobitkom.000 radeći. osim zarada vlasnika. kažemo da je dobitak iznos koji vlasnik može potrošiti a da ostane jednako bogat kao što je bio na početku perioda. Ali ne možete na dugi rok raditi sa gubicima. već samo zarade radnika koje je zaposlio. ali ste 3. Dobitak postoji kada je K1 > K0. sa računa lični račun vlasnika. sa računa dobitka i gubitka. Možete i u dve. Preduzeće ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima. U ovom trenutku imate 7. dobitak predstavlja izuzetno važan cilj svakog preduzeća. i vaš je kapital sada povećan za razliku između dohodka vlasnika i iznosa koji je vlasnik potrošio. Zato se. Sećate se da kod ovih pravnih formi nije izvršeno razdvajanje između vlasnika i firme. dobitak postoji kada je sopstveni kapital na kraju obračunskog perioda veći od sopstvenog kapitala na početku perioda. na čijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaćeni za pokriće njegovih ličnih rashoda tokom godine. Bez obzira sa kog aspekta ga definišemo.000. već da bi se njegov novac uvećavao. Nešto drugačija situacija je sa društvima kapitala. Dobitak još možemo definisati i kao razliku između nižih rashoda i viših prihoda. zato što je u njemu sadržana i zarada vlasnika.onda za dobitak treba reći da on predstavlja razliku između veće aktive i niže pasive na kraju obračunskog perioda. U bilansu stanja nema posebne pozicije iz koje možete videti rezultat. sa stanovišta firme. Znači samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli da održite kapital koji je u firmu investiran. On je istovremeno i cilj i uslov dugoročnog opstanka preduzeća.. Na dugi rok. Aktiva će biti veća od pasive.). Zbog toga je važno koliki je iznos dobitka preduzeće ostvarilo. I konačno sa aspekta vlasnika. pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. Tako kod inokosnog preduzeća i društava lica imamo dohodak vlasnika. Nije vlasnik uložio novac da bi stalno imao isto novca. Ovaj dohodak vlasnika ne iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. sve isplate koje se vrše za pokriće ličnih potreba vlasnika. a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika.000 potrošili. zbog neograničene odgovornosti vlasnika. uključujući i zarade zaposlenih. održavanje kapitala nije dovoljno. ovih 7. Tako će ostvareni dohodak povećati kapital vlasnika. Sećate se da takva preduzeća imaju potpuno promenjiv sopsvteni kapita. taj iznos koji je ostvaren kao rezultat prenosi se na potražnu stranu računa inokosni ili ortački kapital. 82 . evidentiraju na posebnom računu – lični račun vlasnika ili lična primanja poslodavca. Nema šanse. a koji je iskazan na ličnom računu vlasnika. biće na stranu duguje računa inokosni kapital prenet isplaćeni iznos. kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. Pa kada od ukupnog prihoda pokrijete sve rashode. Može se reći. Znači. na primer. onda se ponovo morate setit da način iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. kod društava kapitala. On se direktno prenosi na račun kapitala. Ako vi kažete.

i . jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. Da bi se ispravila ta slabost bruto principa. biti plaćen na dobitak koji je obračunat. i postojao je samoupravni sistem. biće praćen računom obaveze za porez na dobit. obaveze za porez na dobit. ima jednu slabost. koncipiran je okrnjeni bruto princip. o čijoj raspodeli može odlučivati skupština vlasnika. i ako je ona linearna. Ako znate poresku stopu. Znači. rezultat. a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozicije sopstvenog kapitala. Tada smo imali društvenu svojinu. i tada se na kraju godine. postoji i mogućnost korišćenja neto principa pri iskazivanju dobitka. i tamo imate neka druga pravila za utvrđivanje rashoda. Prema tome. Kad čitate takav bilans stanja. . i dobitak koji se izračuna u poreskom bilasnu može bili ili viši ili niži (a obično je niži) u odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. Konačno.zbog ove razdvojenosti. u celini na račun dobitka. koja iz tog dobitka traži porez. Znači.bruto princip. jer je dobitak već raspodeljen. obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren. a iznos dobiti koji prisvaja država. prema poreskom bilansu. koji će se vrlo često zvati dobitak za raspodelu. Neće to biti stopa poreza na dobitak iz poslovnog bilansa. ali ne znate koliko pripada državi a koliko ostaje firmi. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki je dohodak. dobitak koji ste obračunali nije dobitak koji u celini stoji preduzeću na raspolaganju. Taj rezultat. dobijali smo 13-tu platu) i deo može ostati neraspodeljen. sa računa dobitka i gubitka. a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. Pa će na računu dobitak. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjene. Dakle. Cilj poreskog bilansa je utvrđivanje dobitka koji je osnova za oporezivanje. nema više automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika. po osnovu poreza na dobit. ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli dokučiti koliki je bio dobitak za raspodelu. biti iskazan deo dobitka koji ostaje preduzeću na raspolaganju. u tom slučaju imate samo. ili obaveza. ili poštovanje neka tri principa: . mogli biste to izračunati. a koliko pripada državi. takozvani bruto princip podrazumeva da sa računa dobitka i gubitka prenesete obračunati rezultat. ali se iz bilansa to ne vidi. pod uticajem raspodle povećavaju rezerve. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobitak tekuće godine''. moguća su tri pristupa. seo koji se prenosi na rezerve. bilo da je dobitak ili gubitak. u bilansu stanja biće ova dva računa i korisnici će dobiti tačnu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju. Po ovom principu račun dobitak. Ono što je važno da uočite je da ne postoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokučili visinu ostvarenog rezulata. Ovakav način iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja. Sećate se da je cilj poslovnog bilansa utvrđivanje raspodeljivog dobitka. videćete koliki je dobitak. ostavi se deo dobitka kao neraspodljen.neto princip. Prvi. njegova zarada ima karakter troška. mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. I u bilansu stanje se samo. Ako vlasnik uopšte radi u takvoj firmi. U tom trenutku utvrđena je visina dohodka i odmah je doneta odluka kako će on biti raspodeljen. neto princip podrazumeva da su i utvrđivanje i raspodela rezultata. Iznos poreza na dobit. Njega ćete sada retko sresti. na računu obaveze za porez na dobit. na poslovnoj sednici radničkog saveta donosila odluka (tačka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrđivanje i raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. Kada je reč o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja. oblik rezultata je dobitak ili gubitak. Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. biće utvrđen na bazi poreskog bilansa. već je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnovni kapital a svako drugo povećanje sopstvenog kapitala mora biti izvršeno ili iskazano preko neke druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. iskazuje na posebnoj bilansnoj poziciji. kod ovih pravnih normi. biće iskazan na računu obaveze za porez na dobit.okrnjeni bruto princip. 83 . obaveze prema zaposlenima (nije bilo dividendi. biće iznos poreza koji će. obaveze za dividende. zbog postojanja onog nepromenljivog dela osnovnog kapitala. Dakle. Pravo na taj dobitak polaže još i država. Ta slabost se ogleda u tome što. To je razlog da se u bilansima stanja.

ali se ne vidi. u izvesnoj meri. Čak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi. Ne možete rezložiti latentnu rezervu koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. ali onda kada tu imovinu procenite naniže više nego 84 . Imate otvorenu rezervu. Ako pođemo od statičke teorije i kao primarni cilj finansijskog izveštavanja postavimo utvrđivanje imovine. formiranje latentnih rezervi objašnjava se potrebom da se izbegne svaka mogućnost da imovina preduzeća bude precenjena. i njihovo razlaganje tj. Znači. I latentna rezerva je u stvari zadržana dobit. Zašto se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zašto nam otvorene nisu dovoljne? Šta je razlika između otvorenih i latentnih rezervi? .. uvek polazite od toga da li je taj cilj definisan sa aspekta statičke teorije ili sa aspekta dinamičke teorije. Korišćenje latentnih rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. možete je koristiti.Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip. Desiće se da se latentna rezerva razloži onda kada vi to nećete. stvaranju (načinu na koji se formiraju). trenutku formiranja. ali ne možete je prodati ako vam je potrebna. Ali.Latentna rezerva se ne vidi. za proširenje materijalne osnove. To je sjajno. tj. Može se pretpostaviti da ona postoji. nastaju procenjivanjem imovine naniže. postoji rezerva ali je ona za korišćenje nedostupna. Znači. Latentna rezerva formira se na teret rezultata. Rezerve koje ne možete jasno videti iz bilansa. mi koristimo zadržanu dobit na koju nismo platili porez. Kod latentnih rezervi pod vašom kontrolom je. iz ovoga možete zaljučiti. latentne rezerve imaju i svoju lošu stranu. kao onaj koji pruža najviše informacija korisnicima. Možete. Kada govorite o definisanju cilja formiranja latentnih rezrevi. koristimo deo poreza za finansiranje firme. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrđene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrđena namena rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti. možda bolje rečeno.Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadržane dobiti preduzeća. a loša strana je što i njihovo stvaranje. . nešto što nije baš očigledno. dakle. LATENTNE REZERVE O latentnim rezervama govorićemo sada zato što su latentne rezerve vezane za procenjivanje. Pa i latentne rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. Kod otvorenih rezervi. što znači pre utvrđivanja dobitka. ali možete naslutiti da takve rezerve postoje. kažete sad ćemo tu rezervu formirati. formiranje (ne uvek) i isto tako. A imate i drugu situaciju. ako tu imovinu prodate.Kada je reč o korišćenju.). upotreba nisu do kraja pod kontrolom uprave preduzeća. za povećanje osnovnog kapitala. jer je ona sadržana u nekoj imovini ili nekim obavezama. Visina otvorenih rezervi se jasno može pročitati iz bilansa. One imaju dobre strane. Termin latentni znači nešto što je potajno. ali ne uvek njihovo razlaganje. kada pročitate računovodstvenu politiku firme. iako one nisu u bilansu jasno iskazane. To korišćenje nije ničim uslovljeno. u izvesnoj meri.. jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. To je slaba strana latentnih rezervi. ili bilo koje pitanje. latentne rezerve.. o pravilima procenjivanja. u skladu sa načelom jasnosti možemo se opredeliti za ovaj način integrisanja dobitka u bilans stanja. možete doći do jasnog saznanja da takve rezerve postoje. ako znate dovoljno o bilansima. Znači. i na taj način. ali pre nego što je na nju plaćen porez. možete ih koristiti za pokriće gubitka. To je apsolutno pod vašom kontrolom. vi na bazi računovodstvene politike koju ona vodi. odgovor počinjete time šta su latentne rezerve. koja je prethodno oporezovana. To nije uvek jednostavno. morate prvo izvršiti razlaganje latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti. Znači kada dobijete pitanje latentne rezerve. sad ćemo je koristiti. zapravo. Znači. . odgovor počinjete definisanjem pojma.

000. Šta presuzeće u tom trenutku može da uradi? Može da formira latentnu rezervu. pa neka bude još malo niža. Prema dinamičkom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je. želi da iskaže u bilansu približno isti dobitak svake godine. i ako je inflacija samo 5%. održanje realne vrednsoti kapitala. dakle na koji nacin se latentne rezerve formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine. kažu nije to ništa. verovatno ćemo naplatiti 30. pa procenjujete da li ćete naplatiti baš toliko. Uslovi poslovanja se menjaju. Pošto dobitak po visini oscilira. ali u velikom broju slučajeva da). znači 20. a nije dozvoljeno da vršite revalorizaciju.000. Bolje da je malo potcenimo. smanjena je vrednost imovine na tržištu. a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka je nabavna cena bila 100. Vi ste takvim otpisivanjem formirali latentnu rezervu (ne mora da znači uvek. onda mozete pri procenjivanju da formirate latentnu rezervu. Kažete. predstavljaju instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani različiti ciljevi koje bilansna politika može da ima. Da li mozete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vrsite po dnevnoj vrednosti? Nema sanse. Ne da ga poveća. 5% od toga je 50. Recimo inflacija je 5%. da bi smanjilo rezultat. pošto su tržišne cene iznad onih po kojima ste vi prikazali vašu imovinu u bilansu. recimo. imate inflatorne uslove. To je jedan od ciljeva za koji. da li se može reći da je ona za prvih godinu dana izgubila 30% (teško da se u to može poverovati). Tako se postiže iskazivanje približno ujednačene visine dobitka iz perioda u period. Pa onda otpisujete degresivno. Da svesno vrši otpisivanje postrojenske imovine i zaliha naniže. Posto je kapital razlika 85 . Firma. ali u tom trenutku u vrednosti vaše imovine. po zakonu nije dozvoljeno vršiti revalorizaciju dok ne pređe 10%. Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statičkog ili dinamičkog shvatanja bilansa. To je dakle. mora biti približno jednak dobitak iz koga ta dividenda potiče. pa pomnožite tih 50. formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica želje da ne izvršimo precenivanje imovine. pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih tržišnih cena.000.000 eura sa 3. Hoću da vodim politiku stabilizovanog dobitka. tako smanjujete vaš kapital za 50. postoji latentna rezerva (od 5). Kažete jeste. To je još jedan cilj koji može biti ostvaren korišćenjem latentnih rezervi. Otpisujete potraživanja. preduzeće razlaže ranije formirane latentne rezerve. ajde da otpišemo 27. a iskazani drugo. a vi kažete ajde da mi bilansiramo po 75). znaci ako je istorijski trosak merilo vrednosti vase imovine I obaveza.000. Zasto ovo ako koristimo istorijski trosak. Ako vi imate kapital od 1. platilo manji porez i na taj način uspelo da održi kapital. firma se svake godine naravno trudi da dobitak bude što veći (neće biti cilj da dobitak svake godine bude isti. Ako se taj dobitak oporezuje.000). 1. al znate možda će cene još padati. latetntne rezeve u stvari. Ali ostvareni dobitak je jedno.000. Znaci ako se procenjivanje vrsi po istorijskom trosku onda. a kažu revalorizacije nema.000. pa kad na početku perioda otpišete 30% vrednosti stalne imovine na teret troškova. tržišna cena je pala na 80. hoću da svake godine svojim akcionarima isplatim približno jednaku dividendu. nije u stanju da svake godine ostvari isti dobitak. Potcenili ste je iz razloga opreznosti. Idemo mi dalje sa nasim latentnim rezervama . Zato sto cete taj istorijski trosak spustiti nanize. Znaci podcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza.000. Kako one nastaju? Nastaju tako sto ako aktivu procenite na nize ili obaveze procenite na vise. Ako je cilj.000 smo izgubili (od nekih 50. To morate naučiti. već da svake godine bude što veći). vi ga podelite. samo da ga održi. 4 ili 5 puta pa ćete videti kakav gubitak u održanju kapitala može biti. međutim. Ako ne uradite revalorizaciju. ograničeno propisima o procenjivanju. zapravo. Firma dakle. Firme imaju mnogo više. u godinama kada je dobitak previsok (viši nego što želi da pokaže) preduzeće formira latentnu rezervu. Da bi dividenda bila približno jednaka. po dinamičkom shvatatnju mogu biti formirane latentne rezerve.000. vaš dobitak će biti precenjen za 50. Po dinamičkoj teoriji. U godinama u kojima je niži nego što želi da pokaže. je instrument za formiranje latentnih rezervi. nego da je precenimo.I to onda kada koristite istorijski trosak.što bi načelo opreznosti objektivno to zahtevalo. Vi ste time potcenili vašu aktivu.000 eura u poslovnom svetu je ništa. To je objašnjenje cilja formiranja latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statičke teorije.

struji. Kako mozemo izvrsiti podcenjivanje aktive? Moze se izvrsiti na razlicite nacine. ali nastaju mimo vase voje I zato su izdvojene. odnosno iznosa koji je potreban za obavezu ili koriscenjem visih kurseva formirate rezerve u pasivi odnosno u obavezama. Sta radimo sa obavezama? Znaci latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada ih precenimo. to je zgodno za formiranje latentnih rezervi. posto na dan bilansa morate izvrsiti preracunavanje obaveza u stranoj valuti na izvestajnu valutu. Sta to znaci prinudna latentna rezerva? Vec sam nacin upucuje na to da je rec o latentnoj rezervi koja nastaje I onda kada vi to necete. stalnu imovinu. Evo ovde sam navela nesto. Kada otpisujete potrazivanja mozete otpisati vise nego sto je realno ocekivani gubitak po osnovu naplate tog potrazivanja. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. prinudne latentne rezerve 2. pa recimo bude odredjena posto se rezervisanje odredjuje procenom. zato sto nije do kraja definisano. Kada je rec o rezevrisanjima .izmedju aktive I obaveza znaci pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete nizu neto imovinu nego sto ona stvarno jeste. Tako sto cete vrednovanje izvrsiti po nizoj ceni. Ove druge nastaju uz pomoc procenjivanja ali zato sto vi to hocete. mozete birati ne najnizi. vodovodna mreza. jer vi postujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica. E sada ako je dnevna cena niza vi mozete procenjivanje vrsiti jos po nizoj ceni. Znaci deo recimo fiksnih troskova tretirate kao rashod perioda a neuracunavate ih u cenu kostanja.kanlizaciona mreza. Ili kada formirate rezervisanja. I ove prinudne nastaju uz pomoc procenjivanja.000. Znaci kada god na ime troskova amortizacije. Cena kostanja moze imati razlicitu sadrzinu. to formiranje rezervisanja pripada ovom drugoj grupi. kao sto sam malo pre objasnjavala. ne srednji kurs nego mozete uzeti najvisi kurs. Ali vi cete I dalje zemljiste bilansirati u skladu sa nacelom istorijskog troska po 100. Znaci vi birate nizu cenu. Primer: imate zemljiste koje ste platili 100. secate se kod istorijskog troska. onda kada god su vam otpisi veci od stvarnog trosenja te imovine vi formirate u vrednosti stalne imovine latentnu rezervu. Precenjivanje mozete izvrsiti koriscenjem najviseg moguceg kursa kada vrsite utvrdjivanje vrednosti vasih obaveza u stranoj valuti. telefonske linije… da li je vrednost zemljista ista? Ni iz daleka. Koje su VRSTE LATENTNIH REZERVI? 1. To je prinudna latentna rezerva. jedan termin koji nije bas ugodan. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi. Kada je rec o obrtnoj imovini. Kada formirate zalihe nedovrsene proizvodnje. uvek formirate rezervisanja u visem iznosu nego sto obaveza koja se realno moze ocekivati a za koju ste rezervisanje formirali. I predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. A nastaje u slucaju zbog toga sto ste prinudjeni da kad procenjujete po istorijskom trosku postujete dva pravila. godinu dana nakon toga pored vase parcele prosao je put. I zalihe iskazati po vrednosti koje su nize cak I od nizih trzisnih cena u odnosu na dnevnu cenu. obracunate veci iznos nego sto se ta imovina zaista potrosila. Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktivu. Znaci ako vi odlucite da neke slojeve troskova ne tretirate kao sastavni deo cene kostanja. vi ste imovinu podcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu. znaci vi cak I ne zelite da formirate tu latentnu rezervu ali ona u vrednosti zemljista postoji.kako cete izvrsiti podcenjivanje zaliha. od punih troskova proizvodnje do varijabilnih troskova proizvodnje. Tim napred doziranjem. Kada otpisujete postrojensku imovinu. izmedju nabavne I dnevne vrednosti. ali previsokim alimentiranjem rezervisanja formiraju se latentne rezerve. Kada god imate mogucnost izbora vi mozete formirati latentnu rezervu. grupi latentnih 86 . To je posledica. nego tretirate ih kao rashod perioda. vase zalihe nedovrsene proizvodnje ce biti podcenjene I u njihovoj vrednosti bice formirana latentna rezerva. Prma tome to sto vrednost vase imovine na trzistu raste nece uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana u finansijskom izvestaju.000. pa samo da prokomentarisem. Znaci podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa. I onda cete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takvih obaveza. telefonu… dovela je do toga da je vrednost zemljista znatno porasla.

kako mozete formirati latentnu rezervu. To su nacini na koji mozete formirati latentnu rezervu. Ne mozete 50% I to braniti razumnom procenom. Pitanje je samo sta je razumna procena. dakla kada vrednujete HOV. Primer:imate obavezu I vi znate da je vasa obaveza zbog toga sto je recimo vas poverilac otisao u stecaj. kod obaveza-izborom kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti. I to je takodje jedna latentna rezerva.procenjivanjem veka trajanja. verovatno nece biti naplaceno. Znaci vasi troskovi otpisa ce u prve tri godine biti visoki. znaci to bi se vec smatralo zloupotrebom. ako se u MRS-36 trazi da vrsim testiranje imovine na gubitke koji u njoj mogu biti sadrzani.znaci prinudne I one koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. goodwill postoji. ali prinudne rezerve nastaju zato sto vi to necete. Da biste formirali latentnu rezervu vi koristite odredjena pravila procenjivanja. Uvek birate onu koja je najniza da biste formirali latentnu rezervu. Dakle ne smete treterivati. ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude placen. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa nacelima bilansiranja ni sa MRS. sve dok ne dodje do prodaje imovine preduzeca kao celine kada ce kupac platiti vise nego sto je knjigovodstvena vrednost imovine. Ali I kod prodaje doci ce do objektiviranja latentnih rezervi. to jednostavno ne bi moglo proci. Mnogo su znacajnije one rezerve koje nastaju zato sto mi to hocemo I zato sto zelimo da realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. Moze li latentna rezerva biti formirana pri koriscenju linernoe metode uz pomoz veka trajanja. sve dok ne dodje odlika suda ili dok ne dodje do sklapanj nekog poravnjanja. ne mozete izvrsiti otpis vase obaveze. Tek tada ce taj goodwill koji ste vi storili moci da bude iskazan u bilansu firme.kod zalihaizborom dnevnih cena. kod potrazivanja-odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate.rezervi koje se formiraju uz pomoc procenjivanja. Ali vi mozete umesto 25% otpisati 30% I da se smatra da je vasa procena gubitaka bila oprezna. Znaci ne mozete reci… znate ja cu od ovog potrazivanja naplatiti ½ iako znate da cete izgubiti samo ¼ . To su te tzv prinudne latentne rezerve. svaka rezerva je dobro dosla.i one se formiraju zato sto vi to hocete. ja cu koristiti degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. vi ga formirate. Ja cu to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek cu procenjivati gubitak vise nego sto bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. Znaci mozete koristiti I vek trajanja. Znaci imate nekoliko dnevnih vrednosti na trzistu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada imate berzansku vrednost na dan bilansa. Kada procenjujete vek trajanja imovine. Kako ce uz pomoc procenjivanja zavisi koju imovinu procenjujete. Obaveza ostaje u punom iznosu. Ali necemo se previse buniti. kod stalne imovine-izbor metoda otpisivanja. U tim godinama ce se latentna rezerva objektivirati. formiranjem rezervisanja u iznosu vecem nego sto treba. Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima. vi cete sredstvo otpisati za tri godine a sredstvo moze objektivno da se koristi pet godina. sve dok ne bude placen. Znaci to je podela latentnih rezervi prema nacinu formiranja. nema smanjenja iako je izvesno da cete za isplatu te obaveze isplatiti manju sumu novca nego sto je iznos na koju obaveza glasi. ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. Znaci ako MRS-16 kaze da ja mogu vrsiti degresivno otpisivanje. Ako MRS-2 dopusta primenu prosecne cene I FIFO metodu ja cu izabrati onu metodu koja ce u datim uslovima meni omoguciti formiranje latentnih rezervi . Sta ce biti? Zbog skracenog veka trajanja vasi otpisi ce biti viskoki. I imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Vi samo koristite mogucnosti koje vam ta nacela I standardi daju. u naredne dve godine koriscenja nece ih biti. znaci pitanje je koju cete od njih izabrati. Ova druga vrsta rezervi…recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. ali vi ne mozete vasu obavezu smanjiti. Latentne rezerve se prema vremenu vezivanja dele na: 87 . da li mozete procenjivanje veka trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezervi. Dnevna vrednost cesto nije data kao jedna jedina. Vi mozete odluciti da posle tri godine sredstvo prodate I kupite novo ili da nastavite da ga koristite. izborom sadrzine cene kostnja. To sto ne moze biti bilansiran ne znaci da ne postoji I da nema svoju vrednost ali se bilansirati ne moze. ali to je nesto sto nastaje kao posledica postovanja uobicajnih pravila procenjivanja. znaci rezerve koje nastaju mimo vase volje. Cim skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu.

u stalnoj imovini. ne mozete tu rezervu objektivirati sve dok ne dodje do prodaje zemljista. to je isto.000 znaci njihova nabavna vrednost je bila 100. Primer: vrednost zaliha bila je 100.000 I to prodajom odjednom. koja se ne moze otudjiti a da preduzece nastavi da radi. sta mozete uraditi. Kada zelite da razlozite latentnu rezervu koja je sadrzana u zalihama.000 pa smo ih bilansirali po 75. znaci namerno sam rekla da se trose. Znaci predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezerve koje su privremenog karaktera.000=45. To naravno vazi I za rezerve u obavezama. da li cemo zbog toga smanjiti prodajnu vrednost tih zaliha. Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obracunskog perioda trose. Objektiviraju se u periodu do godine dana. ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120. a zemljiste ne mozete prodati dok ne prodate preduzece kao celinu. u potrazivanjima. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja pod nasom kontrolom.000 da je 25.000 dobitak. Razlika izmedju dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno I vrednosti podcenjene vrednosti zaliha predstavlja objektiviranju latentnu rezervu.1. Kratkorocne rezerve su rezerve sadrzane u obrtnoj imovini. To su dakle rezerve sadrzane u imovini koja ima toliki vek trajanja. Na koji nacin ce rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadrzana. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzeca. trajne latentne rezerve 2. Znaci mi smo prodajom tu rezervu otkrili. naravno da necemo. 120. a dodje do formiranja ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve. zato sto se zemljiste ne otpisuje I ta latentna rezerva nece biti objektivirana kroz otpisivanje.000.000 onda mi objektiviramo latentnu rezervu cija je visina 100. Mozete izvrsiti naplatu potrazivanja.000 mi bismo mogli reci da je dobitak 20. 88 . Prema rocnosti privremene rezerve mogu biti: 1. prodju zaliha ili stalne imovine. a ako se ne trose ako se njihova vrednost ne smanjuje otpisivaja nema. Srednjorocne rezerve su rezerve koje se otkrivaju u periodu duzem od jedne a kracem od tri eventualno pet godina. jer cim se trose otpisuju se. srednjorocne 3. Primer: formirate latentnu rezervu u zemljistu na kome je izgradjena fabrika.000 pa smo rekli dnevna je 80.sta je od ovoga latentna rezerva a sta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ovih zaliha bila 75.000 prodate za 200. mimo nase volje ili nenamerno.hocu da razlozim treba mi 2. namerno sam pomenula zemljiste. Neke rezerve ili rezerve se generalno gledano mogu razlagati: 1. Sta to znaci objektiviraju se? kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti ili razloziti rezervu. znaci ako je rec o stalnoj imovini otpisuju se.000-75. ako to sredstvo ne mozete prodati onda ta rezerva ima karakter trajne rezerve.000 a vi ste prodali za 120. Znaci nije vazno da li je ta rezerva formirana prinudno ili vasom voljom vazno je jedino u kojoj se ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. kratkorocne to zavisi od toga u vrednosti koje imovine se one nalaze. Znaci takva vrsta latentnih rezervi je trajna I zasto je ona jos trajna.vrednosti ucesca koje imate nameru da dugorocno drzite onda su I rezerve sadrzane u vrednosti te imovine dugorocnog kataktera. Znaci ako masinu cija je knjigovodstvena vrednost 100. Znaci rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju mogu se objektivirati samo njihovom prodajom. Znaci mi cemo kroz prodaju ostvariti dobitak koji ce biti veci no sto bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. I one koje su privremenog karaktera Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrzana u imovini. Ako se rezerve nalaze u vrednosti stalne imovine. namerno. Ako prodajemo zalihe cija je vrednost podcenjena. dugorocne 2.000 u stvari latentna rezerva.000.

Drgugi prigovor koji se moze uputiti I koji narocito isticu oni koji se bave makroekonomijom je sledeci. I smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja koja se vrse bez testa isplativosti ulaganja mogu dovesti do pogresnih odluka. Reci ce …pa da to je sjajno uprava formira latentne rezerve kada joj treba razlozi ih to niko ni ne vidi. Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve tezine da bi uprave preduzeca odgovorio od toga da one traze da se latentne rezerve formiraju kada god je to 89 . znaci nepostojucih troskova. Ali ako nam treba vise otkrivenih latentnih rezervi mi mozemo forsirati prodaju I na taj nacin Izvrsiti otkrivanje latentih rezervi u vecem obimu nego sto bi to bilo prodajom nekim uobicajnim tempom. Zato sto kazu… pa cekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva za perduzece. Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mogu objektivirati samo prodajom stalne imovine ali se nenamerno objektiviraju njihovim otpisivanju. onda ta nova ulaganje ne prolaze kriterijum finansijskih trzista. I sve sto zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. vek trajanja 5 godina. godisnji trosak amortizacije bi trebao da bude 1. Sta ce bit posledica. Nacete. jer niko nece reci…znate mi necemo da prodamo jer je u vrednosti sadrzana latentna rezerva koja ce se objektivirati. Sa stanovista finansiranja firme to je dobro. Troskova amortizacije nema a prihodi od koriscenja sredstva su tu. I tu ima takodje istine. Ako imate linearno otpisivanje pa ste latentnu rezervu formirali na pocetku time sto ste skratili vek trajanja. u te dve godine bice objektivirana latentna rezerva koja iznosi 2. akumulira sredstva za buduce investiranje formiranjem latentnih rezervi. Dopustivost stvaranja latentnih rezervi Da li I u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi. O dopustivosti stvaranja latentnih rezervi vi cete naici na razlicite stavove. mi moramo zalihe prodati. Na pocetku ste otpisivali vise nego sto se sredstvo trosilo a sada otpisujete prakticno manje nego sto se sredstvo trosi. a vi kazete NE mi cemo to podeliti na 3 godine I otpisacemo za tri godine I svake godine ce za 1. Kaze…cekajte da proverimo da li ce nameravano ulaganje odbaciti profit koji ce biti dovoljan da platite kamatu I vratite kredit. Oni koji se bave finansiranjem firme uvek ce podrzati formiranje latentnih rezervi. a sredstvo nije potroseno vi cete nastaviti sa koriscenjem tog sredstva. nasa firma radi. kada otpisete sredstvo na 0. tada je trosenje te imovine I visina otpisa nisu u saglasnosti. Ovde takva vrsta ispitivanja moze izostati.000. Vas rezultat ce biti vezi za iznos ne obracunatih troskova amortizacije. I mozda za takvo ulaganje uprava nikada ne bi mogla dobiti eksterni kapital iz prostog razloga sto to ulaganje ne bi prosao test isplativosti koji se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. Ako firma koristi latentne rezerve za investiranje. da li cete vi odustati od naplate potrazivanja zato sto ce se tim naplatama objektivirati latentna rezerva. sta cete vi kalkulisati… recicete pa cekajte dividenda koju moramo da platimo bice ovolika da li ce nam to biti isplativo. Sta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki na pocetku veku trajanja. sredstvo cija je nabavna vrednost 5. iznos otpisa padne. Znaci do objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doci ce I onda kada mi to ne zelimo. Dakle kad god trazite kredit od banke. Vrlo je moguci da mozda nameravano ulaganje I nije tako profitabilno kako se cini.Ali ta prodaja moze se smatrati namernim ali I nenamernim objektiviranjem latentnih rezervi. To je dobit koju smo mi zadrzali a na koju mi nismo platili porez. To je objektivirana latentna rezerva.000. znaci ako vi imate ovako. Ako pozajmljujete novac na trzistu cak I na svojinskoj osnovi. U poslednjim godinama koriscenja sredstva dolazi do objektiviranja latentne rezerve koja je formirana na pocetku.njene greske koje pokriva razlaganjem latentnih rezervi cak se ne mogu ni videti. Sta su ti nepostojuci troskovi. mi radimo. Znaci postoje visina troskova amortizacije dve godine nula. Naravno odmah cete naci I argumente protiv. Od onih koji se bave finansiranjem firme do onih koji se bave makroekonomijom I do racunovodje. kada sadasnja vrednost sredstva bude jednaka nuli.667 biti otpisano. Posle 3 godine vrednost sredstva ce biti nula a vi cete nastaviti sa koriscenjem sredstva dok ne istekne pet godina. sta banka radi. kada dodje rok dospeca tih potrazivanja vi cete insistirati na naplati potrazivanja iako ce pri toj naplati doci do objektiviranja latentnih rezervi.000.

I zato tim formiranjem novih latentnih rezervi mi pokusavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi…pa cekajete. nije zabranjeno. Proslog puta smo prakticno zavrsili sa bilansom stanja I latentnim rezervama koje su neposredno vezane za pravilima procenjivanja aktive. visoke iznose otpisa potrazivanja. Porez cete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvarili jer cete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo onih latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine bez vase volje objektivirale. I racunovodje redovno pri sastavljanju finan. ali bi se odmah naslo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla…kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izvestaj. ako ste preterali imacete ozbiljan problem. izvestaju o novcanom toku I beleskama cini godisnji obracun preduzeca. U skladu sa ovim ciljem odredjena je I sadrzina bilansa uspeha imajuci u vidu da elementi prinosnog polozaja su: prihodi I rashodi. mi imamo visok dobitak. za razliku od bilansa stanja koji pruza uvid u finansijski polozaj preduzeca.moguce. Ali to je rizik koji nosi dobar posao. Braniti je na nacin da to vase objasnjenje visine formirane latentne rezerve bude isplativo I za drgu stranu. kao sto sam napisala. izvestajima o promenama na sopstvenom kapitalu.izvestaje I kada ih sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Prema tome. Bolje da imate dobar rezultat I platite porez nego da tog rezultata nema. Dakle uprave su sklone da traze od racunovodje da u meri u kojoj je to moguce formiraju latentne rezerve. I revizor kada dodje on zna da postoje latentne rezerve I nece praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Dakle ta polemika da li je prvi ili drugi. sta cemo sada. Kada citate racunovodstvenu politiku. ja sam ga ovde navela 90 . Prihoda kao pozitivne I rashoda kao negativne determinante rezultata. to treba da indicira na postojanje latentnih rezervi.2004. Formiracemo nove. E sada ta granica izmedju postovanja nacela opreznosti I falsifikata nije tako jasna I nije tako ostra I na vama je da budete razumni da kada formirate latentne rezerve da uvek mozete formiranu rezervu braniti razlozima opreznosti. bilans uspeha ima zadatak da pruzi informacije koje odrazavaju prinosni polozaj preduzeca. sta da se radi. Vi naravno necete moci da kazete koliko te rezerve iznose ali moci cete da poredite trzisnu vrednost zemljista sa vrednoscu u bilansu pa kazete…pa evo ovde ima latentna rezerva.12. ali su formirane latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. ako ste jako dobri u toj godini a jos su vam se objektivirale I latentne rezerve koje ste formirali ranije onda ne mozete formiranjem novih rezervi da smanjite poreski teret. a racunovodja ce reci…pa naravno da postoji ja postujem nacelo nabavne vrednosti. On se smatra drugim osnovnim finansijskim izvestajem.one su se objektivirale. Ali sada imate problem. videli ste cak I onda kada necemo. platicemo veliki porez. Jedne se rezerve tokom obracunskog perioda objektiviraju. ali zasto na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. Ono nasta treba da vas upozorim I kada citate finan.izvestaja vrse formiranje latentnih rezervi. Rec je o finansijskom izvestaju ciji je zadatak da pruzi informacije o prinosnom polozaju preduzeca. cim vidite degresivno otpisivanje I veliki broj vrsta rezervisanja koja se formiraju. Dakle dopusteno je. bilas sadrzi informacije o prihodima I rashodima koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu I naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. Danas cemo govoriti o BILANSU USPEHA Kao narednom finansijskom izvestaju koji zajedno sa bilansom stanja. nisam ja kriv sto tu postoje latentne rezervee… 09. Ako niste preterali. Znaci vi ne smete potcenjivanje imovine vrsiti do te mere da napravite falsifikovani bilans.

Ili uceci o tome kako se meri visina troska. vi ste istovremeno odredili I vrednost onoga sto nije utroseno I sto ce biti prikazano u BS. a da na kraju iznose 60. BU je prikaz prihoda I rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. Primenjujemo FIFO metod za obracun disponiranih zaliha. Znaci odrdjujuci ovih 60. dakle to su dva nacela koja su merodavna. Smanjenje aktive povecavaju rashode u BU. da je taj uspeh iskazanog u BU mera uspeha uprave preduzeca. jer on zahteva da priznamo gubitke koji su nastali a koji nisu trzisno verifikovani 91 . Ova dva finansijska izvestaja. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjene u vrednosti poslednjih nabavki. Sta je jos vazno uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine I to zato sto smo uceci o pravilima za procenjivanje imovine istovremeno naucili pravila za procenjivanje rashoda. znaci prihoda I rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti.000. To je odnos. oba su jednako vazni. dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude veca od povecanja aktive po osnovu prihoda aktva ce na kraju biti niza. utrosena osnovna sredstva ili zalihe. ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. Znaci sva smanjena aktive koja nastanu tokom perioda bez mogucnosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. BS je prikaz imovine preduzeca na odredjeni dan. to je sadasnja vrednost. Znaci vi kazete degresivno procenjujem amortizaciju. a prihodi ce biti nizi od rashoda. Kakav ce konacan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda I rashoda. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu povecanje aktive.000. To je takodje posledica veze izmedju BS I BU. ali ako bi se morali opredelili vecina ekonomista I racunovodja bi rekla da je bilans uspeha recimo za pola koraka ispred bilansa stanja. su medjusobno cvrsto povezana. Znaci koja su nacela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU? Za procenjivanaj rashda koje nacelo je releventno? Nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. Ne mnogo ali mozda malcice ispred BS. Kako? Jer ako vi kazete da je vrednost osnovnih sredstva na pocetku godine 100. Ako bude obrnutu. mi smo automatski odrdjivali kolika je vrednost onoga sto nije utroseno. relevantni su nacelo realizacije I nacelo razgranicenja prema predmetu I vremenu. Znaci time ste istovremeno rekli …sadasnja vrednost bice jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti I visine troskova otpisa obracunatih degresivnom metodom. Ta potrosena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. Poslovanje dovodi do toga da se aktiva trosi. I vrednost onoga sto je utroseno sto ce biti prikazano na rashodnoj strani BU. Prihodi povecaju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Ono govori kome periodu. BS I BU. Nastanak rashoda smanjuje aktivu I belezite povecanje rashoda u BU. Zasto? To je nacelo uzrocnosti koje odredjuje kome obracunskom periodu treba dodeliti troskove odnosno rashode.000 vrednosti imovine mi automatski odredjujemo visinu rashoda. povecanje aktive zbog prihoda bice vece od smanjenja aktive zbog rashoda I aktva ce na kraju biti uvecana. svako smanjenje aktive bez mogucnosti nadoknade predstavlja rashod. ali ako bismo merili po vaznosti onda bi tesko dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. sta je razlika? Razlika je trosak odnosno rashod. Dakle ako imate startnu imovinu u BS. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. To davanje prednosti vise je uslovjeno cinjenicom da BU odrazava tekuci uspeh preduzeca. da je to kriterijum na bazi koga vlasnici donose poslovne odluke da li zadrzati ulog ili ne…dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama iz BU a onda se one samo potkrepljuju jos I onim informacijama koje su sadrzanje u BS. Ako su prihodi veci od rashoda. To je nacelo impariteta. Postoji jos jedno nacelo cije primena ce dovesti do promene sadrzine BU. Znaci odredjivanjem pravila za procenjivanje. I jako je vazno da ta veza vama do kraja bude jasna. Za priznavanje poslovnih prihoda I rashoda. Prihodi povecavanju aktivu I predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. I zato necemo danas ponovo govoriti o nacelu uzrocnosti I princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princip realizacije . a kolika je visina odrdjena je nacinom procenjivanja aktive.kao drugi jer je drugi po redu izucavanja.

sto znaci da mozete utvrdjivati rezultat iduci po pojedinim slojevima rezultata. odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. bruto princip 2. znaci rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda I usluga 2. a u okviru redovnih prihode I rashode iz poslovnih aktivnosti I prihodi I rashodi po osnovu finansiranja. formu konta. rezultat finansiranja 4. forma konta MRS-1 dozvoljava upotrebu obe forme. I ako bi se posmatrelo po ucestalosti primene ova forma se primenjuje cesce u odnosu na drugu formu. Ova forma se nesto redje koristi. Te gubitke u skladu sa nacelom impariteta morate priznati. Mi utvrdjujemo visinu rashoda. Vi znate da se ukupni rezultat preduzeca moze rasclaniti najmanje na: 1. onda ostale varijabilne troskove poslovanja I da dodjete do neto rezultata. imate pojavu nenaplativih potrazivanja. Znaci razlika izmedju staticke I dinamicke teorije je samo u tome sta je polazisna osnova. ili polazim od toga sta je sve potroseno a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono sto je bilo ili sto je u medjuvremenu nabavljeno. forma liste 2. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti kada koristite formu liste onda vrlo cesto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. Znaci BU moze biti prikazan tako sto cete najpre navesti prihode. visinu izgubljene vrednosti imovine. Za formu liste je karakteristicno jer dopista segmetirano iskazivanje rezultata. iz teretnih ugovora moraju biti priznati. I kao razliku cete dobiti rezultata. Ali uobicajno minimalno rasclanjavanje prihoda I rashoda vrsi se tako sto se izvrsi razdvajanje prihoda I rashoda najmanje na redovne I na vanredne. a to znaci rashodi izazazvanih proizvodnjom I prodajom ucinaka imati I gubitke koji su nastali I priznati u skladu sa nacelom impariteta. potom rashod. Njoj sam naziv kaze. vi cete odrediti kako ce taj rezultat biti prikazan u BU. znaci imate pad trzisne vrednosti zaliha ispod njihove nabavne vrednosti tj cene kostanja. FORMA RACUNA USPEHA Znaci kako racun uspeha moze izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati: 1. Znaci to su tri nacela koja odredjuju sadrzinu BU. Na koji nacin ih mozete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda mozete postovati: 1. Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne troskove prodatih proizvoda I dodjete do kontribucione marze pa da onda odbijete fiksne troskove proizvodnog funkcionalnog podrucja. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzeca. rezultat iz redovnih aktivnosti. I to na prvi pogled moze nekoga zbuniti. Naravno po dinamickoj teoriji mi idemo najpre od toga sta smo utrosili a onda sta nam je ostalo.znaci u zavisnosti od toga koje informacije zelite korisnicima da pruzite. da li zelim da utvrdim vrednost imovine koju imam pa cu utrosak racunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono sto sam imala.a koji su izazvani ili obezvredjenje imovine. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kaze da prihodi obuhvataju prihode I dobitke. Sta to 92 . Na koji nacin se prihodi I rashodi mogu integrisati u BU. Tako da cete u BU osim redovnih rashodi izazvanih tekucom delatnosti. Naravno mozete imati drugaciju sadrzinu. Dakle na levoj strani ce biti rashodi a na desnoj prihodi. ostalih prihoda I rashoda 3. imate pojavu obezvredjenja stalne imovine. ono sto je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono sto ce biti odlozeno u BS. jer se dobija bruto domaci rezultat koji se naziva jos cesto bruto marzom. Pa se onda od te bruto marze pokrivaju troskovi poslovanja I dolazi se do neto poslovnog rezultata. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavrsenih poslova. Pa tako na primer uopste nije neuobicajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe ili cena kostanja prodatih gotovih proizvoda. neto princip ovo vec znate I iz principa jasnosti.

To znaci da cete uvek morati da prihode I rashode koji poticu iz vase osnovne delatnosti iskazete odvojeno. Konacna odluka o tome da li I u kojoj meri cete primeniti neto princip zavisi od sastavljaca finansijskog izvestaja. Zasto su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. Zato sto se ostali. prihodi od prodaje robe I nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. imamo dobitke po osnovu prodaje HOV…dakle vi necete korisniku reci kolika je bila prodajna vrednost HOV. smatra se da je tu dopustena primena neto principa. ali gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut. Metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obracunskog perioda treba utvrditi medjusobnim suceljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvrsena u tom obracunskom periodu sa efektima koji su iz tih ulaganja proistekli. Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost. a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda. samo je iskazan po neto principu. ne morate ali mozete koristiti neto princip. Znaci MRS-1 insistira da prihodi I rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. jer taj dobitak od prodaje HOV je vas prihod. Znaci polaznu osnovu kod ove metode cine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. Za osnovnu delatnost uvek cete ici po bruto principu. Metode uticu samo na nacin iskazivanja poslovnih prihoda I rashoda I zato ove metode mozemo oznacavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistice iz osnovne delatnosi preduzeca. Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda I vanrednih rashoda. Prihode od prodaje gotovih proizvoda I nasuprot tome cena kostanja prodatih gotovih proizvoda . Matoda troskova prodatih ucinaka ima jednu drugu polaznu tacku. tada smo to zvali neposlovni rezultat. Tako mozete reci imamo dobitke po osnovu prodaje osnovnih sredstava. jer povecava vas rezultat. Ta razlika uslovljena je razlicitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode. robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. metoda troskova prodatih ucinaka ili metoda prodatih ucinaka dve metode koje daju isti rezultat. prvi korak je sta I koliko iznose ukupna ulaganja. Znaci izbor metode ne utice na visinu obracunatog rezultata. za aktivnosti gde se primenjuje neto princip. Pa kada se govori o prihodima kaze se da oni ukljucuju prihode I dobitke. dakle vi obracun rezultata pocinjete pitanjem sta smo u ovom obracunskom periodu utrosili. imovine. METODE OBRACUNA REZULTATA Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata.znaci prihode I dobitke? Prihode za one segmente gde se postuje bruto princip kao pravilo za integrisanje prihoda u BU. uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda I ostalih rashoda. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata: 1. Znaci kod ove metode polazna osnova. zbog ovog “ ukupno” I metoda je dobila naziv. Sta je onda razlicito? Razlicit je nacin prezentiranja. Znaci nije vazno koju cete metodu koristiti. ali to nije obavezno. za finansijske prihode I rashode dopustena je. on samo kaze da mozete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda I posledica prodaje HOV. Za prihode I rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine ukljucujuci i prodaju finansijskih ulaganja. ne prihode I rashode nego samo razliku izmedju prihoda I rashoda. Sta to znaci? To znaci da u BU mozete iskazati. metoda ukupnih troskova ili metoda troskova ukupnih ucinaka 2. Primetite da polaznu osnovu ove metode cine ukupna ulaganja. I onda trazite sta ste iz tog trosenja dobili. nacin iskazivanja poslovnih prihoda I poslovnih rashoda. To je polazna tacka. zalihe materijala. Znaci 93 . Dakle vi mozete I tu primenjivati bruto princip ali imajuci u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzeca. Ukupno trosenje ili ukupno ulaganje. Nago cete samo reci da dobitci od prodaje iznose toliko. kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je vas dobitak. Dakle standard ne kaze da morate. Obracunati poslovni rezultat ce biti isti. da iznosi tih prihoda I rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata. Zato sto se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju finansijskih prihoda I finansijskih rashoda. I dobitke odnosno gubitka. Dakle vi cete za iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip.

koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi trazite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren.proizvodni usluga su toliki I nematerijalni troskovi su toliki odnosno troskovi neproizvodnih usluga.cena kostanja prodatih. Ukoliko je proizvodnja veca od prodaje. Pa dakle rashodnu stranu cine troskovi po vrstama. Krajnje zalihe ce biti vece od pocetnih zaliha. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potice u celini od ovih ulaganja. sta cemo imati? To znaci da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu I da ste prodali deo zaliha sa kojima ste u taj period usli. Znaci ovde ste posli od prihoda I trazite njima pripadajuce rashode. Navescete vrstu vaseg ulagnja u tom mesecu. gotovih proizvoda. Znaci ovde ce biti rashodi. Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrzinu prihodne I razlicitu sadrzinu rashodne strane. sta ce biti na rashodnoj strani? Ne svi troskovi koje ste napravili. sta je efekat. vec samo troskovi proizvoda koji su prodati. sta moze biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi. Kakav je odnos izmedju pocetnih I krajnih zaliha u tom slucaju? Iste su. secate se. a kod metode ukupnih troskova ste posli od ukupnih troskova I trazite njima pripadajuce efekte. jer vi treba da date odgovor.amortizacije toliki. Znaci ako smo ustanovili sta smo sve utrosili u narednom koraku indetifikujmo efekta tih trosenja. Dakle rashodnu stranu cinice troskovi po vrstama koji su nastali I to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lageru. Dakle u tom slucaju ova vasa ulaganja nisu. Na pitanje sta smo potrosili u ovom mesecu. Znaci na rashodnoj strani ce se nalaziti samo troskovi koji su nastali u datom obracunskom periodu a koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. I otuda ce 94 . posto nisu u celini prodati proizvodi zbog kojih su ta trosenja nastala. kod proizvodnog preduzeca od odnosa prodaje I proizvodnje. nemaju za posledicu samo prihod od prodaje nego su dovela I do povecanja zaliha. troskovi uprave I troskovi prodaje. ne ukupni vec iz osnovne delatnosti. proizvoda I usluga. A tu cenu kostanja cine: troskovi proizvodnje. znaci svi troskovi koji su nastali u jednom periodu iskazani u formi troskova po vrstama. efekat ce biti prihod od prodaje za onaj deo prodaje koji je realizovan I povecanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. znaci koliko smo potrosili. Dakle na prihodnoj strani bice prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. posto se kaze da se krece od ukupnih ulaganja. Dakle vi cete nabrojati sta ste sve potrosili. tr. sta kaze u drugom koraku? Ako su nam ovo prihodi. Dakle ukupni troskove. sta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + povecanje zaliha. A to znaci da ce u proizvodnom preduzecu rashodna strana sadrzati cenu kostanja prodatih gotovih proizvoda. Na pitanje sta smo mi dobili od ovog trosenja. Kod metode troskova prodatih ucinaka. Ako su proizvodnja I prodaje jednake to znaci da smo sve sto smo proizveli I prodali. tr. A metoda troskova prodatih ucinaka. Troskove prodaje I uprave predstavljaju rashode perioda I terete samo prodate proizvode. Kod metode ukupnih troskova na rashodnoj strani BU naci ce se. vec je delimicno ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. U slucaju kada je prodaja veca od proizvodnje.pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti. Prvi korak je dakle…indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba. I to je kljucno. kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. na prihodnoj strani. sta smo od tih trosenja dobili. Ako zelite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. troskovi zaradi toliki. Drugi korak kod metode ukupnih troskova je sta su efekti. jer cena kostanja neprodatih proizvoda sta sadrzi? Samo troskove proizvodnje. Dakle potpuno su razliciti. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha? Zasto? Pa zato sto je prodata? Krajnje zalihe jednake su pocetnim zalihama. Sta ce biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih troskova? Kod ove metode kada istrazujete efekte. I za iznos tog povecanja vi morate povecati prihode. Odgovor ce biti: troskovi materijala su toliki.

Sadrzina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi I rashodi uslovljena je delatnoscu. vec se vrsi testiranje goodwill-a na obezvredjenje. Ja nemam cvrstih dokaza za to. Promenjen je standard 22 koji se odnosio na poslovne kombinacije I u kome je definisan postupak sa goodwill-om. on se bavi obezvredjenjem. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita pocela da pada ja bi imala razloga da vrsim otpisivanje goodwill-a. Kada imate metod troskova prodatih ucinaka na rashodnoj strani bice nabavna vrednost trgovinske robe a umesto troskova po vrstama bice troskovi trgovine ili troskovi prodaje. Znaci jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrzinu tog dela BU. Zasto? Zato sto roba nije ucinak trgovine. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je doslo do obezvredjenja ili to obezvredjenje tretirati postepeno. Nas zvanicni BU je sastavljen na ovaj nacin. dakle novi standard. Sta ce biti kod banaka? Na strani prihoda naci ce se prihodi od kamata I prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi.efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. To je sada nestosto je prepusteno proceni sastavljaca finasijskog izvestaja. dozvolilo se da placeni goodwill drzite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad prosecan profit. Goodwill se ne otpisuje. Sta ce biti poslovni prihodi odnosno poslovni rashodi odredjuje delatnost firme. ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrzava goodwill koji sam platila. dakle nema razloga za sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. ali to bi mogao biti razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a. to je osnovni poslvoni prihod. To je sustina metoda ukupnih troskova. Kod metode troskova prodatih ucinaka na strani prihoda uvek ce se naci prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cena kostanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe. ako je rec o trgovini I troskovi trgovine. 95 . Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwill smanjio. rashodi po osnovu naknada I troskovi poslovanja. a u trgovini ce BU izgledati drugacije. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje. Trgovina ne proizvodi robu. znaci operativni rashodi. a na strani prihoda imacete samo prihode od prodaje robe I nece biti korekcije vrednosti zaliha. Sadrzina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzece bavi. Troskovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vrsenja usluge prodaje I dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje ali ne I na vrednost nabavljene robe. MRS 36 odnosi se I na goodwill pa prema tome. Imacete na strani rashoda osim troskova po vrstama jos I nabavnu vrednost prodate robe. Sta bi bilo u jednoj menjacnici? Nema zaliha. nema amortizacije goodwill-a uopste. Taj standard pocinje da se primenjuje od 2005 godine. to je dakle pitanje sastavljaca izvestaja ali vazno je da se tretman goodwill-a promenio. Znaci za finansijske izvestaje koji se odnose na 2005 godinu bice primenjen taj standard 3 I goodwill se nece otpisivati. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kazem hvala vidimo se iduceg puta. ako I kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duzni ste da izvrsite smanjenje njegove vrednosti. u kome je tretman goodwill-a promenjen. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci: ⇒ goddwill predstavlja iznos koji investitor placa iznad vrednosti neto imovine preduzeca ako ona ostvaruje iznad prosecne profite. vec je nabavlja radi njene prodaje. Dakle vratimo se sada nasim metodama bilansiranja uspeha. Zato imate nabavnu vrednosti nabavljene robe + troskovi po vrstama koji pokazuju sta je sve trgovina utrosila da bi robu prodala. Dakle sve dok firma ostvaruje te iznad prosecne profite. Ja sam polazila od proizvodnog preduzeca do sada. tako da bi opet imali troskove poslvoanja po vrstama a na prihodnoj strani prihodi od provizije. Umesto njega imamo standard finansijskog izvestavanja broj 3. a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata.

To se sve moze videti iz ovako sastavljenog BU tj sastavljenog po metodi ukupnih troskova. Znaci to vam omogucava ovako sastavljen BU. Sta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta? Znaci mozete utvrditi koliko je ucesce troskova u ukupnim troskovima. koji predstavljaju tehnicko-tehnoloski zaokruzene celine I koje imaju svoje proizvode. To ne mogu ako imam metodu ukupnih troskova.sva trosenja osim troskova zarada koji predstavljaju. Slabije strane ove metode je da ova metoda omogucava utvrdjivanje rezultata samo za preduzece kao celinu. Zasto? Pa zato sto vam pogonski obracun mora reci cenu kostanja. Nasa prodaja je bila veca od nase proizvodnje. Kako vi racunate nacionani dohodak? Ukupan prihod. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li ce to rezultirati smanjenjem troskova materijala u ukupnim troskovima materijala ili nece. Prema tome bilansi pojedinacnih firmi sluze kao osnova za utvrdjivanje I nacionalnog dohodka I drustvenog bruto proizvoda. mogu pratiti da li se ta struktura troskova menja. Rezultat ce biti 0. zakljucak je obrnut. I ta tvrdnja da ova metoda ne trazi razvijen obracun troskova . Ako imam utvrdjenju strukturu troskova u nizu sukcesivnih vremenskim periodima. jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode. sto se samo teorijski moze dogoditi. Zasto je pogodan? Zato sto pruza informacije o ukupnim trosenjima. to mogu da uradim. kako se krece ucesce troskova zarada. odnosno rashoda u ukupnim rashodima. to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi.PREDNOSTI I SLABOSTI I JEDNE I DRUGE METODE Metoda ukupnih troskova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzeca I za utvrdjivanje tzv statistickih agregata. A to je nedostatak koji nije mali. koliko otpada na troskove materijala ili koliko prihoda koristim za pokrice troskova zarade. treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzeca. Ako imam smanjenje zaliha. ali vi cete imati povecanje vrednosti zaliha na strani prihoda a nasuprot njima ce stajati ukupni troskovi.Sta se podrazumeva pod statistickim agregatima? Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima. cim vidim povecanje zaliha sta zakljucujem. Dakle vi morate I za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obracun koji ce vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih 96 . Imate ukupna ulaganja . I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. Zasto? Zato sto troskove po vrstama uvek pratite na nivou firme. Menjace se apsolutni iznosi troskova. sve sto vam je potrebno. GDP mozete takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih troskova. odnosno jedna vrsta troska. zajedno sa viskom vrednosti. deo nacionalnog dohodka. Stanje privrede sagledavate na bazi stanje pojedinacnih preduzeca. Kako se oni utvrdjuju? Oni se utvrdjuju na bazi bilansa pojedinanih preduzeca. I dobra strana ove metode je dakle sto omogucava uvid u ukupnu aktivnost preduzeca. ona mozda ne trazi razvijen obracun troskova kao metoda prodatih ucinaka ali ne mozete obracunati rezultat primenom metode ukupnih troskova ako nemate razvijen pogonski obracun. kako je to uticalo na ukupne troskove zarada. Republicki zavod za statistiku obradjuje pojedinacne bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. koji deo od ukupnih troskova cine troskovi zarada. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje I prodaje omogucava mi da dokucim u kakvom su odnosu proizvodnja I prodaja bile. jer uprava firme ima potrebu da osim sto treba da zna koliki je rezultat preduzeca kao celine ostvaren. Znaci uvek se troskovi po vrstama registruju za preduzece kao celinu. imate prihode. Cak I ako nista ne prodate. Da je proizvodnja bila veca od prodaje. da li su oni sada veci ili manji nego sto su bili ranije. znaci metoda je tako napravljena da ne omogucava da utvrdite rezultat za delove preduzeca. vi cete moci da sastavite BU. imate promenu vrednosti zaliha.kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako I onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. drustveni bruto proizvod. Kako cete utvrditi promenu vrednosti zaliha ako ne znate cenu kostanja nedovrsene proizvodnje odnosno cenu kostanja gotovih proizvoda. ali mene zanima da li ucesce troskova materijala u ukupnim troskovima raste. pada ili stagnira. znaci broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta. Znaci privredu cine preduzeca koja u njoj postoje.

ja uvek sugerise da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. znaci to su vanredni prihodi I vanredni rashodi. To su minimalne informacije. 97 . troskove finansiranja. I deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. mi ne vidimo sta se dogadja sa proizvodjom u preduzecu. Posto I jedna I druga metoda daju isti rezultat. Jednostavno cete u onu klasu 9 u onaj pogonski obracun iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode I imacete sve podatke potrebne za obracun rezultata po metodi troskova prodatih ucinaka. jer se odnos izmedju proizvodnje I prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. dok se u zemljama kontinentalne Evrope cesce srece metoda ukupnih troskova. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom racunu uspeha. U tom smislu ja ne bi mogla da prihvatim trvdju…znate prednost ove metode je to sto ne mora da ima razvijen pogonski obracun…nije moramo imati pogonski obracun. Vi ne mozete sastaviti BU po metodi troskova prodatih ucinaka ako prodaje nije bilo. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena kostanja dace vam rezultat koji taj proizvod donosi. I one mane koje su prednosi metode ukupnih troskova. jer su vam rashodi iskazani u formi cene kostanja proizvoda. Znaci ovo nije redosled informacija ovo su samo navedene informacije koje BU mora da pruzi. Metoda troskova prodatih ucinaka ima tu mogucnost da vam obezbedi obracun rezultata po uzim organizacionim delovima. a za upravu preduzeca po metodi troskova prodatih ucinaka. sto naravno metoda ukupnih troskova ne moze. Ne vidite ukupna ulaganja. Zatim koje su vanredne stavke. Metoda troskova prodatih ucinaka. A manjinski akcionari postoje kada maticno preduzece ima vecinsko ali ne I 100% ucesce u zavisnim preduzecima. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. Zato sto redovna aktivnost obuhvata prihode I rashode po osnovu finansiranja. istina je da zemlje sa anglosaksonskog govornog podrucja radije koriste metodu troskova prodatih ucinaka. Vi cete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih troskova. On mozda moze biti manje detaljan ali pogonski obracun ima toliko drugih zadataka. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodatne podatke koji su potrebni da bi se statisticki agregati utvrdili. vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih troskova. koliko u dobitku ucestvuju povezana preduzeca. Neka vas ne zbuni ovo kao rezultat poslovne aktivnosti I rezultat redovne aktivnosti. koliko iznosi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti. I toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obracun u proizvodnom preduzecu da je ovo…ne treba nam bas za bilansiranje uspeha toliko detaljno…razlog koji moze biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obracuna. Ali odmah zatim sledi prigovor…da. znaci BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata koji pripada vecinskim vlasnicima. znaci maticnoj firmi. U Evropi je odnos jedne I druge u zastupljenosti relativno jednak. Kada je rec o BU standard zahteva da iskazete prihode I naravno rashode koji je rezultat poslovne aktivnosti. I zato ta metoda ne omogucava obracun drustvenih agregata. jer proizvodnja kao dogadjaj ne utice na BU sastavljen po ovoj metodi. Znaci onda imate jedan potrebu za pruzanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila. koliko iznose rashodi po osnovu poreza. Kako treba izvrsiti rasclanjavanje prihoda I rashoda? Znaci koji su to minimalni zahtevi za rasclanjavenje koji su postavljenii standardom 1. sto je redovna ali nije poslovna aktivnost. Tada se kao vlasnik pored maticne firme datog zavisnog preduzeca javljaju manjinski akcionari. secate se da MRS-1 se odnosi ne prezentaciju finansijskih izvestaja. I zatim manjinski interes. ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzeca na podrucju prodaje. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka I taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. Prema tome ona cak omogucava da za svaki pojedinacni proizvod obracunate doprinose prezultatu. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda( u BU).zaliha. Koja od metoda se vise u svetu koristi? Pa tesko je reci.

Šta je bilansna politika? Šta čini bilansnu politiku? BIlansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobličavanja godišnjeg obračuna preduzeća s ciljem da se kod korisnika izveštaja stvori nameravana (željena) slika o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća. pa mora se ovako. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu. U stvari poslovna politika izražava ciljeve i instrumente kojima će biti realizovani ciljevi preduzeća. Sad će te vi naravno reći. U kakvom međusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzeća?Pošto imamo veći broj parcijalnih politika. Jedna visina ce biti ako primenjujete princip fakturisane realizacije. Kakav je odnos između poslovne politike preduzeća kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzeća podređene poslovnoj politici preduzeća. troskovi prodatih proizvoda. Možemo reći sasvim opravdano da je politika nabavke podređena politici finansiranja. druga ako primenjujete princip naplacene realizacije. to su ukupni poslovni rashodi. od obima izvrsene prodaje I od pravila priznavanja. A visina prihoda? Od prodajnih cena. politiku prodaje. To je predlog izgleda po MRS-1. a treca ako primenjujete princip proizvedenih ucinaka. Dalje slede ostali prihodi I rashodi. Zacisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. Poslovnu politiku formuliše uprava preduzeća. Ponekad cete u jednom istom BU imati I princip naplacene I princip fakturisane realizacije. Može se dogoditi da je neka parcijalna politika podređena drugoj parcijalnoj politici. Tako razlikujemo politiku nabavke. Ja mogu da kažem da je politika prodaje ravnopravna sa politikom proizvodnje. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegriše na poslovne politike pojedinih funkcionalnih područja. one moraju biti ravnopravne. One mogu biti i u drugom odnosu. Zašto? Jer ne mozete nabavljati ništa dok para nema. politiku zapošljavanja. I imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. Preduzeće da bi realizovalo ciljeve koje postavi. Dakle šta ja želim da postignem bilansnom politikom? Ja želim preko finansijskih izveštaja koristeći bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeću onakvu kakva po mom mišljenju ona treba da bude.A kako izgledaju bilansne seme? MRS-1 ne propisuje bilansne seme. utorak Bilansna politika Bilansna politika je važna jer ćete vi u svom poslu učestovati u sprovođenju bilansne politike. pa standardima. sve do sada ste nam vi pričali o nekim pravilima. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglašeni sa ciljevima preduzeća kao celine. znaci ja ne mogu da vam kazem da sema mora da izgleda ovako. promena vrednosti zaliha. I onda ce biti navedeni I ostali poslovni prihodi.12. 14. formuliše svoju poslovnu politiku. I navedeni ce biti troskovi po vrstama. Ukupna poslovna politika preduzeća deli se na parcijalne politike. politiku finansiranja. Ona je podređena polkitici finansiranja i politici objavljivanja. razlika izmedju prihoda I ovako indetifikovanih rashoda bice dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. politiku proizvodnje. bruto dobit. Ako imate metodu troskova prodatih ucinaka onda se obicno navode prihodi od prodaje. kako se one jedna prema drugoj odnose? Tu su moguće dve situacije. Od cega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. pa onda troskovi uprave I troskovi prodaje. a sada kažete da postoji politika koja vrši svesno uobličavanje 98 . mora se onako. Ako imate metodu ukupnih troskova imacete prihode od prodaje. a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzeća. Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podređene bilansne politike. Znaci ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode I rashode.

odnosno pravila bilansiranja. kako ćete ubediti akcionare. Pa kako onda možemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila? Možemo zahvaljujući postojanju pravu izbora. da bi se on popravio nemojte tražiti visoke dividende. odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. Ako želim da dodatni kapital pribavim zadržavanjem dobiti. I pošto ciljeve firme definiše menadžment odnosno uprava. već će informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike. Za potrebe internog finansijskog izveštavanja nećemo koristiti bilansnu politiku. moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni položaj. Šta mogu biti ciljevi nabavke? Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i količinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su što je moguće niže. a sad samo na sadržinu. Bilansna politika se označava vrlo cesto kao kvazi politika. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva područja na kome deluje bilansna politika. jer se to uobličavanje vrši samo u okvirima koje daju standardi. A da je područje internog izveštavanja uprava perduzeća. izvodi se iz cilja preduzeća. računovođa može samo da bira instrumente kojima će zadate ciljeve realizovati i to je ono što bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. onda uprava definiše i ciljeve bilansne politike. kakav cilj će iz tog cilja preduzeća biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo što više dodatnog kapitala. da je to neophodno? Jedino ako pokažete da je finansijski položaj slabiji ili treba nam dodatni kapital. To bi deskriptivno bio cilj politike nabavke. kakav treba da bude finansijski i prinosni položaj preduzeća? Finansijski položaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privuče investitore. Zašto? Zato što ciljeve politici bilansa daje uprava preduzeća. Pođite od toga. Na kom području finansijskog izveštavanja se primenjuje bilansna politika? Na dva područja: eksternom i internom. a prinosni položaj treba da bude dovoljno dobar ali ne previše. Dakle računovođa ne može da definiše ciljeve. to oni koji predaju menadžment znaju bolje od mene. I pošto nema svoje ciljeve. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omogućava upravi preduzeća da ciljeve finansijskog izveštavanja malo prilagodi i da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku. dopustite da najveći deo dobitka zadržimo u firmi. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj. uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri 99 . ako želite da zadržite deo dobiti. pred kim mi želimo da se predstavimo drugačiji nego što stvarno jesmo. da kažem akcionarima slušajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali pogledajte naš finansijski položaj nije sjajan. zahtevaće dve različite bilansne slike i zato kažemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlači iz ciljeva preduzeća kao celine. Dakle. Zar to nije kontradiktorno? Nije. uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljačima itd). ako je cilj preduzeća da u narednoj godini privuče što je moguće više dodatnog kapitala. šta moram da uradim? Moram da finansijski položaj predstavim slabijim da bi ubedila. Primera radi. kako ćemo ga pribaviti? Ako želimo iz eksternih izvora. Dva cilja ako se realizuju na dva različita načina. Politika bilansa nema svoje ciljeva. svesno uobličavanje ne može preći okvire postavljene standardima. do odgovora nije teško doći. već je njen cilj podređen cilju preduzeća. koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izveštaja opšte namene. Pod eksternim područjem finansijskog izveštavanja se podrazumeva ono područje koje obuhvata korisnike finansijskih izveštaja koji se nalaze izvan preduzeća. teško je napraviti čvrstu podelu i reći sada delujemo samo na formu. Ako vi pokažete da imate visok dobitak. prema tome jasno je da je područje na kome deluje bilansna politika područje eksternog finansijskog izveštavanja. onda se bilansna politika definiše kao kvazi politika. pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi želimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako želimo da nas drugi vide. Kako ćemo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikuplanjem ponuda. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika. da bi dobila argumente. mada je to uvek i jedno i drugo. odnosno pravilima. onda se može govoriti o materijalnoj i bilansnoj politici. Šta je odlika svake politike? Kada imate recimo politiku nabavke . vi morate definisati ciljeve .godišnjih obračuna.

određujemo i sadržinu i obrnuto. Ali ako bismo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utiče na formu ili na sadržinu finansijskih izveštaja, onda bismo mogli govoriti o formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ali tu kažem nije granica oštra, nemožete reći ovim merama bilansne politike mi delujemo samo na formu, čim vi odredite formu vi ste u velikoj meri odredili i sadržinu. Ako smo odredili područje, onda smo u velikoj meri odredili i predmet bilansne politike. Rekli smo da je područje na koje deluje bilansna politika, područje eksternog finansijskog izveštavanja. Za potrebe eksternog finansijskog izveštavanja mi sastavljamo godišnje izveštaje: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomene uz finansijske izveštaje. Svi ti izveštaji, svi ti delovi godišnjeg obračuna su sasvim izvesno predmet bilansne politike. Redovan godišnji obračun (godišnji i polugodišnji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godišnjeg obračuna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinačnu firmu ili na neko drugo preduzeće, nezavisno od toga da li govorimo o ojedinačnom ili o konsolidovanom godišnjem obračunu, postoje još neki izveštaji koji su predmet bilansne politike? Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom određenih događaja u životu preduzeća, nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva koji ima redovan godišnji obračun, ali su namenjeni eksternim korisnicima, kao i što je to slučaj sa redovnim godišnjim obračunom. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima može dovesti do toga da budu predmet bilansne politike, ali ne svi. Zašto ne svi? Zato što kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta, pa čak i kontinuiteta poslovanja firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. Sastavljate stečajni bilans, ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji, vi nemate nikakvih ciljeva, nema šta sad nekom trećem da pričate ovako je, onako je, morate predstaviti tačno kako ste sproveli, kakva je situacija pre stečaja, koje su promene tokom stečaja i kako je taj stečajni postupak doveden do kraja. Isto važi i sa likvidacionim bilansom. Nešto drugačija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom događaja nakon kojih preduzeće nastavlja sa poslovanjem, recimo sa bilansom fuzija. Fuzija je postupak spajanja dve firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj već postojećoj. Kada sastavljate bilans fuzije vi u stvari određujete vrednost, sastavljate bilanse preduzeća koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. Od vrednosti koje unesete u pojedinačne bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji će nastati njihovim sažimanjem. A od te vrednost zavise budući rashodi firme, jer sećate se da određivanjem vrednosti imovine mi u stvari determinišemo visinu budućih rashoda, pa prema tome i budući rezultat. Dakle naša odluka o tome kako ćemo procenjivati imovinu u bilansu preduzeća koja su učesnici u fuziji ima za posledicu različitu visinu rezultata u budućnosti. Ja kao sastavljač bilansa fuzije to znam, a ako mi je cilj da taj rezultat u budućnosti bude viši, ja ću otkriti sve latentne rezerve koje se u imovini nalaze, podići ću vrednost imovine i preko toga podići rashode i dovesti do iskazivaja nižeg rezultata. U koliko to ne želim ostaviću imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Neću otkrivati latentne rezerve, ili neću otkrivati u punoj meri i onda će rashodi biti niži a rezultat viši. Tu postoji mogućnost da sastavljač finansijskih izveštaja na zahtev uprave sprovede određenu bilansnu politiku. Primenom odgovarajućih dopuštenih pravila bilansiranja utiče na bilansnu sliku u budućnosti. I čim takva mogućnost postoji, a postoji i interes, onda kažemo da takav bilans može biti predmet bilansne politike. Slično će biti kod bilansa razdvajanja, kod bilansa promene pravne forme. Znači to su specijalni bilansi kod koji postoji mogućnost i potreba sprovođenja bilansne politike. Da li poreski bilans može biti predmet bilansne politike? Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut državi, odnosno poreskoj upravi. Dakle uslov da je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u području eksternog finansijskog izveštavanja. 100

Ono što je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je činjenica da se on sastavlja na bazi poreskih propisa, da su za sastavljanje tog bilansa relevantni popisi koji se nalaze u zakonu i da preduzeće nema tu slobodu da procenjuje drugačije nego što poreski zakon kaže. To međutim i nije baš tako do kraja. Nije prvo zbog toga što se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Dakle ne vodite vi knjige čijim se zaključkom dobija poreski bilans. Vi sastavite poslovni bilans uspeha, a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha, tako što procenjivanje prilagođavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u poreski bilans. Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu, a otpisivanje ste vršili primenom 2.5 linearne stope, poreski propisi kažu dopuštena je primena degresivne metode, ali ne po stopi većoj od dvostruke linearne, čak ste i istu metodu primenili, jedino ste primenili višu stopu otpisivanja. Šta ćete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obračunata najviše po 2 linearne stope, znači morate izračunati kolika je amortizacija po 2 linearne stope, izračunati razliku amortizacije obračunate po 2.5 i ove obračunate po 2 linearne stope i za tu razliku povećati dobitak iskazan u poslovnom bilansu. Ako ste negde obrnuto uradili, pa ste nešto tretirali kao rashod a poreski propisi kažu da to možete aktivirati, onda bi ste trebali da za taj iznos koji je tretiran kao rashod povećati poslovni bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju ne promenjene u poreski bilans, da li onda možemo da tvrdimo da onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji još jedan razlog. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili načelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako poreski propisi uslovljvaju korišćenje odrešenih preskih olakšica primenom određenih pravila ili načina bilansiranja već pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li ću da koristim određenu poresku olakšicu ili ne. Ako mi posledice takvog bilansiranja, kakve ja moram uvažiti da bi iskoristila tu poresku olakšicu ne odgovaraju, imam neke druge ciljeve, ja ću se odreći korišćenja poreske olakšice i bilansiraću onako kako ja to želim. Ako mi takve olakšice na smetaju i želim da ih koristim, ja ću to uraditi. Čim uprava ima mogućnost da bira hoće li ili neće koristiti poresku olakšicu, hoće li ili neće u vezi sa tim prihvatiti određeni način bilansiranja, onda opet možemo govoriti o bilansnoj politici. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. Šta su ciljevi bilansne politike? Šta uprava može da odredi kao cilj sastavljčima finansijskih izveštaja? Kakva je uloga računovodje kada su u pitanju ciljevi bilansne politike? Već sam rekla da konačnu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izveštaji donosi uprava preduzeća u zavisnosti od poslovno- političkih ciljeva, da se ti ciljevi bilansne politike saopštavaju sastavljačima a oni onda biraju instumente kojima će ih realizovati. U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da učestvuje i računovođa. Odabir ciljeva ne sme i ne treba da bude prepušten isključivo menadžmentu. Iz prostog razloga što uprava vrlo često ne zna mogućnosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Računovođa ne učestvuje u donošenju odluke. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definiše ciljeve koji su dopustivi i ciljeve čija realizacija je moguća. Mi nemamo interesa da definišemo ciljeve koji nisu dopustivi. I nemamo interesa da definišemo cilj koji je dopustiv a koji ne možemo da ostvarimo. Jeste, to je dopustivo ali nema načina da mi naš bilans napravimo tako kako hoćemo. Uloga računovođe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definiše ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. A šta uprava može sve tražiti od računovođe, šta ona može postaviti kao cilj bilansne politike? U zavisnosti od toga u kom području su ciljevi locirani, mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze u području finansiranja i ciljeve u području politike objavljivanja politike ili publiciteta. Kada je reč o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u području finansiranja, onda se ti ciljevi mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja. Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku, veoma važnu i bilansna politika je podređena politici finansiranja, a u okviru nje politici raspodele. Šta definiše politika 101

raspodele? Politika raspodele definiše 2 stvari. Prvo kakav će biti odnos između iskazanog i ostvarenog rezultata i drugo kako će iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Preduzeća nikad ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekućem obračunskom periodu. Ona uvek nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. Bilo tako što će iskazati rezultat koji je niži od ostvarenog ili malo viši. U vođenju politike raspodele preduzeće se može opredeliti za dva koncepta. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi, a drugi koncept je poznat kao koncept odrešenih ruku. Prvi koncept ima dosta pristalica zato što eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzeća kod kojih mogu sa prilično visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividendi koje će ostvarivati iz perioda u period. To im omogućava da lakše planiraju visinu svojih prihoda, visinu priliva gotovine i na taj način lakše upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Preduzeća takođe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi, jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi, visinu likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti, visinu poreza koji će platiti državi koji se obračunava na prilično ujednačenu visinu dobitka i firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti, to su one koje i postojećim i potecijalnim investitorima ulivaju više poverenja i privlače veći broj investitora, jer ipak većina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Veći broj nas ide sledećim rezonima, bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulažem u preduzeće koje kontinuirano raste, nego da ulažem u firmu koja jedne godine iskaže visok dobitak a iduće godine je taj dobitak znatno niži, ne znam šta me čeka treće godine, dakle nisam spremna na tu vrstu iznenađenja od preduzeća u koje sam investirala i radije se opredeljujem za ovo. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koj će se opredeliti da ulažu u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. To je sada malo stvar toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende, naravno tu sada imate opet dve mogućnosti, da li ćete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka. U većini slučajeva preduzeća se opredeljuju ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima za politiku realnog dobitka i stabilnosti realne vrednosti dividende. Zato što ako poslujete u monetarno nestabilnim uslovima, a pridržavate se koncepta nominalnog dobitka i nominalnih dividendi, onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen a ako održavate nominalno istu dividendu onda će vaši akcionari dobijati realno sve manje i neće biti zadovoljni. Politika odrešenih ruku ili koncept odrešeniih ruku- već sam naziv upućuje na to da se preduzeće ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i dobitka već naprotiv da je njegova politika da će visinu iskazane dobiti odrediti prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrđivana. Nećemo u napred ništa utvrditi, ostavićemo da vidimo kakva će biti situacija sa našom konkurencijom, porezima, kolike će nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzeća, pa ćemo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki će biti iskazani dobitak. Ako poreske stope budu niže, možemo iskazati nešto veći dobitak jer ćemo u tom slučaju moći da podnesemo taj poreski teret koji nastaje iskazivanjem veće dobiti. Podignu li poreske stope iskazaćemo niži dobitak, da bismo smanjili poreski teret. Ako želimo da idemo u razvoj firme, ne možemo privući dodatni kapital, akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli, moramo formirati latentne rezerve, pa će iskazani dobitk biti niži od ostvarenog dobitka. Ako naša konkurencija iskazuje visoke dobitke, isplaćuje visoke dividende, onda ćemo im se prilagoditi, ne možemo biti lošiji od njih. Odluka o tome koliki će biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije, od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvrđuje.

102

da li će možda zadržati poresku stopu od 20% a onda vršiti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. Drugo područje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je područje poreza. Kako možemo izvršiti odlaganje poreza na budućne obračunske periode?Time što ćemo izvršiti podcenjivanje rezultata. koje bi bile vezane za visinu dobitaka koje ćete ostvariti u budućnosti. da bi plaćali porez što je moguće niži. To je potpuno isto kao kod komisione prodaje. Drugi mnogo dostupniji a ne manje važan cilj je odlaganje poreza na budućnost. kada imate niži razlažete ranije i na taj način uspevate da iz perioda u period iskažete prilično ujednačenu visinu dobiti. obračun i isplata. Prvi cilj uštede nije lako ostvariti. dobro plaćeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete usluge u pogledu načina na koje treba da vode svoje poslove. a kada određujem visinu rezervisanja u skladu sa načelom opreznosti odrediću rezervisanje malo više nego što je to objektivno obavezno. Prodajnu vrednost robe. ne na način da to predstavlja prekršaj nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno smanjite. iskoristiću tu mogućnost. ali pitanje bi bilo za vas na čiji teret će ovde pasti kursna razlika ako se javi? Ko će snositi kursnu razliku? Šta mislite? Moguće su tri osobe-principal.Kada sam pominjala utvrđivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odrešene ruke. Kada je reč o poreskoj politici. Da biste to mogli morali biste imati mnogo informacija. Moramo da pretvorimo u dinare. pominjala sam latentne rezerve. dakle preduzeća će sve više pažnje posvećivati porezima koje plaćaju i nastojati da plate sve što moraju ali da nika da ne plate više nego što moraju. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu. Poreska plitika firme takođe dobija na značaju. Prva promena knjiži se tako što račun Obračun konsignacione prodaje robe duguje. a drugi da se izvrši odlaganje poreza na buduće obračunske periode. Mi to ne zanmo. Pošto je cena iskazana u stranoj valuti onda se postavlja pitanje kursiranja. Zašto je to poželjan cilj? Zato što odlaganjem poreza vi u stvari plaćeni porez. Prijem robe Mi sada ovaj događaj gledamo sa stanovišta naše domaće firme. da sastavljaju svoje finansijske izveštaje. ali da bismo mogli ostvariti uštedu u porezu morali bismo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanje visine poreskih stopa na dobit preduzeća i zato se ušteda označava kao vrlo poželjan i kao vrlo teško prevaljiv cilj bilansne politike. To ne bi bilo moguće bez korišćenja latentnih rezervi. izabraćemo metodu prosečne cene. Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve. Šta će država raditi. Ušteda znači da vi trajno izbegnete plaćanje poreza. Knjiženje je kažem nešto drugačije zbog činjenice da je komitent u inostranstvu. da li će ona zadržati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit. ne da bi prevarili državu nego da bi u okviru mogućnosti koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili što je moguće niži teret. znači iznos koji dobijete kada pomnožite primljene kojičine sa ovim prodajnim cenama po kojima ste dužni da obavite prodaju. Koristićete sva dopuštena bilansno politička sredstva da to ostvarite. Jedno je da se merama poreske politike ostvare uštede u porezu. a ako nam nude mogućnost formiranja rezervisanja. konsignator ili kupac. zadržani porez koristite kao jedan beskamatni i neoporezovani izvor sredstava. Dakle koristiću sve ono što mi standardi dopuštaju da bi iskazani rezultat bio što je moguće niži. Bilansna politika može doprineti tome da se poreski teret odloži na buduće obračunske periode. ako nam nude fifo metodu i metodu prosečne cene. Ko od njih troje snosi kursnu razliku? 103 . izabraće okolnosti. a potražuje račun Principala (to je u stvari komitent). koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politike države. time što ćemo iskazati rezultat nižim nego što on zapravo jeste. Područje poreza će sve više biti na značaju i verovatno će se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. bilansna politika tu može dobiti dva zaduženja. Prvi događaj je prijem robe u konsignacionu prodaju. ili će možda podići poresku stopu. zatim prodaja robe. Zanimanje je vrlo cenjeno. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji računovođe koriste dabi realizovali ovu politiku. znači da li pretvaramo u dinare.

mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj može biti ostvaren. ali kupac je taj koji ima dinare. Neće on posle svake prodaje da obračuna proviziju. ne možete ni bilans da dobijete. ako nemate velike oscilacije dobiti. da imate u naped definisane ciljeve. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne priča. Ne mogu da verujem da je finansijski izveštaj javno neispravan. jer konsignator ne snosi a ni konsignant. nego ćete još morati da iskažete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razložile. dugovaće Devizni račun. Jednostavno nemate načina da dobit iskažete nižom nego što je ostvarena i tada se može dogoditi da platite porez koji će biti veći od svih ušteda koje ste postigli. ali tim novim latentnim rezervama možda ćete jedva kompenzirati iznos rezervi koji je razložen i moraćete da iskažete visoku dobit. Ovde kod komisione prodaje smo knjižili isto samo nije bio Devizni račun nego je bio Tekući račun. Zato nemam veliki broj diplomskih. Druga promena-prodaja robe knjiži se tako što prvo knjižimo valutni deo cene. ne može biti javna tajna. sada ne možemo ništa. Pošto carina i porez na promet predstavljaju prihode države. Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego što je dan bilansa. Neću da mi direktor dođe danas i kaže: e znate ja hoću da naš finasijski položaj bude ovakav. već će proviziju obračunavati u pravilnim vremenskim razmacima. onda ćete morati iskazati na samo taj visoki ostvareni dobitak. Ali osim te devizne cene ili prema ceni islkazanoj u stranoj valuti kupac plaća još i carinu i porez na promet. koji kupuje stranu valutu da bi platio tu robu. To nije diplomski rad. Pošto je prodao robu stekao je pravo na proviziju. Pošto se naplaćuje u stranoj valuti. Mogu da vam kažem. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednačenu dobit. to ste morali da mi kažete u junu. I to plaća na naš tekući račun. Strašno je to što je to i danas. čudno je ali je tako da ako ste uspešni taj problem postaje jače izražen. a Devizni račun duguje. da vidite kako to izgleda. znači nema prihoda nego smanjujemo vrednost robe primljene u konsignaciju. Za sve prodaje obavljene u proteklom mesecu on će obračunati proviziju od jedan puta ( promena strane. I zato je jako važo da kod sprovođena bilansne plolitike da se on u napred planira. sad ću vam reći pošaljem studente obično ako se neko odluči da radi kod mene diplomski rad ja pokušavam ako je to moguće da ode u neko preduzeće i da nešto uradi tamo. Ako dođe do promene kursa on je taj koji snosi teret negativnih ili ostvaruje pozitivne kursne razlike. U području objavljivanja kakvi mogu biti ciljevi bilansne politike? U našoj zemlji naša preduzeća politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. pa fali neka rečenica ) Israživanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaća ako vam je dobitak ujednačen iz perioda u period. nema šanse. koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih rezarevi nije bilo. šta predstavljaju za nasobavezu. Šta da se radi. jednostavno mogućnosti firme. a mi ih naplaćujemo. Svakih 15 ili najčešće svakih mesec dana. to je nešto što je dostupno svakome. I onda mi dođe student i kaže rekli su mi da je to poslovna tajna. Neću da mi prepišete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. odnosno kakvu bilansnu sliku želimo da bismo mogli da odredimo koje ćemo instrumente da koristimo da bismo imali vremena da te mere sprovedemo i da onda zadati cilj ostvarimo. Znači Tekući račun će dugovati a potraživaće Obaveze za carinu i Obaveze za porez na promet. Neka druga firma možda može.Kupac. to je samo odrađeno ali to nije ono pravo što ja hoću da vi kroz izradu rada naučite. Kada je počeo proces uvođenja tržišnih kriterijuma u područje finansiranja i nadam se 104 . znači knjižimo vrednost robe u stranoj valuti koju naplaćujemo od kupca.a koju smo robu prodali-tuđu. sve je stroga tajna. naša firma ne može i zato je važno da u napred znate šta se očekuje. Vi možete formirati nove latentne rezerve. što god pitate poslovna tajna. Znači ako firma ostvaruje visoke dobitke. a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi. Ovaj prima robu određene vrednosti u stranoj valuti i prodaje za stranu valutu i plaća u stranoj valuti. da imate jedan program. Gotovo. Znači Obračun konsignacione robe potražuje. I danas kod nekih firmi. Ciljevi moraju biti u napred postavljeni da biste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadani cilj a neki put neki cilj ne možete da realizujete bez obzira na to kada je definisan.

zaposlene zanima firma koja im obezbeđuje sigurna radna mesta. Investitore zanima firma čija vrednost stalno raste. kreditori i zaposleni imaju za cilj dugoročno održanje preduzeća. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje je dal će ikad da vrati. Jedan koncept je koncept iskrenosti a drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme. da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. njegov problem. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. onda ćete gledati da eksternim korisnicima pružite samo onoliko informacija koliko morate. zbog toga što bi tu informaciju saznala konkurencija. pogledajte naše banke imaju veliki problem. U koliko imate drugačiji pristup. a ne firma koja će mi platiti porez sada i nikad više. ovo nije pristup koji bi vam preporučila. Osim što će oblikovati svoje finansijake izveštaje u meri koja je dopustiva i sa formalne i sa materijalne strane firma treba da odluči o obimu informacija koje će biti prezentirane. dakle u koliko verujete da vam niko ne misli dobro i da svi oni gledaju samo svoje kratkoročne interese. važno je da ja kredit dobijem. Ako imate takav stav onda ćete nastojati da im preko finasijskih izveštaja pružite što je moguće više inforamacija o firmi. Dakle ako imate takav pristup. odnosno beležaka da bismo te dodatne informacije objavili i učinili ih dostupnim eksternim korisnicima. prema inormaciljam koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima veći inters da potencijalni investitoraima. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim poštovanjem načela jesnosti. Ako to radite onda možete očekivati od vlasnika firme. I onda možete očekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih teškoća. nema prećutkivanja. pristojne zarade. Dakle ona ima potrebe da pruži eksternim korisnicima informacije o sebi. zaposlenima. sastavljač mora da objavi i sve druge informacije koje su po njegovoj proceni važe korisnicima za donošenje njihovih poslovnih odluka. pogotovo nećete reći vašoj konkureniji. Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je reč o tome da firma treba da bira da li će eksterne korisnike finansijsih izveštaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentični sa interesima firme. suprotni intreresima firme. Ako dugoročno održanje predstavlja nihov cilj a tebalo bi. Kada radite dobro reši ćete sve o svojoj firmmi ali reći ćete i da imate teškoće u firmi kada te teškoće naiđu. 105 . neka mi da krediti iako nisam baš naručito dobar. imaju relativno nizak stepen raščlanjavanja. Naravno da postoje inforamacije koje nećete reći. Koji deo godišnjeg obračuna služi za realizaciju ovakvih ciljeva? Pošto su bilansne šeme svedene. jer je rizik ulaganja veliki. Naravno najveći deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izveštajima firme i pošto nikome nije svejedno kako izgleda u očima sveta onda će firma nastojati da preko finansijskih izveštaja i sebe predstavi u što je boje mogućem svetlu. nemaju kome da odobre velike kredite. da bi bilansi bili pregledni onda koristimo postojanje napomena. Ili će na njih gledati kao na osobe čiji su interesi naručito u kratkom roku. poslovnim partnerima sebe predstavi u što je moguće povoljnijem svetlu. koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i država investitori. Da im ne uskraćujete informacije. Kada se neka informacija uskrati. a to je moguće. Ovaj prvi koncept. mene interesuje firma koja će da mi plaća porez po većim premijama. specijalnim kreditorima. pa ako i ne platim. Dakle interes svih je da privredu čine prave firme koje imaju budućnost. I ako imate nameru da dugoročno vodite firmu. poverioce zanima firma koja vraća dugove. I ovde postoje neka dva koncepta. Svaka firma poljedinačno treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interese koje kažem na dugi rok su identični interesima firme. da dugoročno radi. Šta ako ugase sve firme. Ima zahteva koliko hoćete al kad pogledate ko vam traži kosa vam se digne na glavi. ništa više od toga.da će taj proces biti nastavljen. kome će davati pare. onda se i odnos preduzeća prema politici objavljivanja. šta njega briga za moju firmu. od banke preko koje radite da će vam pomoći i kad naiđu teškoće. zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih inforamacija za se objavljivalje zahteva na kraju svakog standarda. on će lako da proda svoje akcije. pa da će otuda izvući zaključak da postoji potreba da se zaštiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao što to misli uprava. jedino je šteta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije.

formiranja latentnih rezervi. Uprava treba da vodi računa koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izveštaje. iskažite što je moguće veću dobit . Raspišete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odlični i pošaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri. to predstavlja značajan prihod.opravdanje da informacija ne bude objavljena. Iskažite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Taj problem različitosti interesa je tu. mi od toga živimo. ali u ovom trenutku meni je važno da 106 . Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. kao da ga oblikujem a da interesi večine budu zadovoljeni? A da bilansna slika koju emitujem za većinu bude prihvatljiva. i većina firmi to danas radi. Postoji nekoliko načina na koji možete taj konflikt interesa razrešitit. pa da ja sada nemam bonus na koji inače imam pravo. nije važno za nekog akcionara ili za neku banku. ali da je to prolazna pojava u poslovnom životu. Uprava će možda reći želimo da investiramo. Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini. Kada je reč o drugom konceptu. radi razvoja . a mi smo to prihvatili. pogledajte šta rade ovi u Aranđelovcu. Veliki akcionari će reči. Čak ni među vlasnicima neće biti saglasnosti. Kako da napravim finansijski izveštaj. da bude onakva kakva ja želim da me oni vide. i daju različiti značaj pojedinim informacijama. ne dolazi u obzir. Zbog toga ćemo predstaviti dobrim naš finansijski položaj. rast vrednosti naših akcija a ne dividenda kao prihod. Time što dajem prednost jednom cilju ja znam da žrtvujem neke druge ciljeve. Pogledajte koliko različitih interesa a finansijskim izveštajima sve te interese morate zadovoljiti. Krajnji rok određuje MRS 1 koji kaže da to ne bi trebalo biti šest meseci od dana bilansa. Niži nivo menadžmenta i srednji će reći iskažite vi rezultat koji smo mi ostvarili. da li možete sve teško. i imate problem. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraćivanjem uopšte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Uprava može da rezonuje i ovako: iskazaćemo zbog manjeg poreza. Dakle uprava mora da odredi kada će biti objavljen izveštaj i to je sastavni deo politike bilansa. da storimo priliku za nove zarade. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija. naravno da je to predugo. nas interesuje rast firme. Možete ih objaviti. Ovde se naravno postavlja još jedno pitanje osim pitanja obima informacija. morate imati meru. Konfikt ciljeva –dva različita cilja bilansne politike mogu se naći u konfliktu i on može biti u velikoj meri uslovljen činjenicom da korisnici finansijskih izveštaja imaju različite informacione potrebe. tu se radi o tome da uskraćujete informacije koje su važne za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napravićete bilansni delikt. MRS 1 ne određuje datum kada morte objaviti svoje izveštaje. Uprava će gledati da iskaže manji rezultat da bi platila manji porez. A ako su rezultati loši. Ali one nisu ni relevantne za to. da mi hoćemo dividende. on samo kaže da izveštaji moraju da budu objavljeni. kupite naše akcije. nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobličavate rezultat. a vi želite da zadovoljite interese nekih od grupa. Ja znam da ću platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat. mi hoćemo visoke dividende. ako vi vaše pare uložite u te zgrade odakle ćete vi meni da vratite kredit. Ali ono što im je važno moram reći. što je moguće nižu dobit. Poverioci će reći nemojte da investirate. država kao fiskalni organ će reći. Pa da kažemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. Što je važno za mene kao upravu. i i na taj način ih učiniti dostupnim. stavljanjem na svoj sajt. Mali akcionari će reći. Trenutak objavljjivanja birate sami. nas dividende ne interesuju. Vlasnici će možda reći. Postavlja se pitanje kada objaviti finansijske izveštaje? Apsolutno nije sve jedno kada ćete objaviti svoje izveštaje. onda ćete malo saćekati da oni upišu akcije i onda ćete da im kažete da prošle godine niste baš sjajno poslovali. dobrim ćemo predstaviti položaj rentabiliteta ili plitvitke. Šta će korisnik sa informacijama koje su stare šest meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici čitaju iz tih izveštaje budu još uvek upotrebljive za donošenje poslovnih odluka. Postoje neke informacije koje neće biti date na uvid javnosti. hoćete li objaviti pre toga? Nećete.

to je odluka koja pogađa firmu o kojoj je reč. a na računovodjama je da te ciljeve realizuju. Neki od konflikata mogu biti razrešeni izradom posebnih izveštaja. Znači. već biraju instrumente kojima će zadati ciljevi biti ispunjeni. šta me briga za vašu bilansnu politiku. kakve dodatne rezerve. Ako iskažem loš. a za potrebe nagrađivanja unutar firme napravićemo interne bilanse koji neće biti pod uticajem bilansne politike. Ako iskažem visok profit. u redu mi ćemo za eksterne korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike. Kada banka odlučuje da li će odobriti kredti ili ne. pa ćemo tako imati dva bilansa uspeha. da sprovode bilansnu politiku. a ja sam ostvarila veći profit. onda nove akcionare sigurno privući neću i šta moram da uradim? Moram da iskažem finansijski položaj. Četvrtak. ali ni onako loš kakav bi iskazala da je jedino u tom slučaju. da bi se ta slika prilagodila poslovno političkim ciljevima. Dakle kada neki investitor odlučuje da li će uložiti ili neće uložiti u neku firmu. gledaj kao sjajno izgledamo. Želim da privučem dodatni kapital eksternih korisnika i želim da zadržim dobar deo dobitka. A sukob između države i uprave razrešen je kao što znate sastavljanjem poreskog bilansa. računovođe ne definišu strategiju. akcionari će reći ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve. Na dopuštam da vi sada merama bilansne politike prikažete niži rezultat i da onda kažete e pošto vi imate toliki profit vaš bonus je toliki. Iako je uloga računovodje podredjena menadžmentu. Menadžment preduzeća je taj koji odredjuje ciljeve BP (na primer. ima posledice i po firmu koja je kredit tražila. ja pravim kompromis. Važno bi bilo da znate koje mogućnosti menadžmentu stoje na raspolaganju da izvrši makar blago uobličavanje finansijskih izveštaja saglasno svojim poslovno političkim ciljevima.investori i poverioci budu voljni da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. tj. Nosioci bilansne politike Nosioci BP su svi oni koji učestvuju u kreiranju BP. možda čak i tri koji su vam jednako važni. naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje rizično. ni jedan od ta dve cilja neće biti realizovan u punoj meri ali ja želim da zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. Ja moram da napravim finansijski položaj koji će biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno loš da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. drugi za interne korisnike. Znači iz tih razloga ne može biti sve jedno kako izgleda bilansna slika o preduzeću i treba iskoristiti svaku mogućnost koja je dopuštena. su po preduzeće ozbiljne. Dakle. Dražava je rekla možete vi tamo da računate šta god hoćete ali kada je reč o porezu to ćete uraditi onako kao ja kažem i napravićete poseban poreski bilans. ali pružene mogućnosti naravno da treba iskoristiti budući da posledice koje nose informacije. Ta rasprava može biti završena tako što će biti rečeno. to nije odluka koja samo njega pogađa. 16. U koliko imate dva cilja. hoću da vi iskažete tačno profit koji je ostvaren. Prošli puta sam počela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politiku. Interni menažeri. Jedan za eksterne. ona je značajna zbog toga sto biraju najadekvatnije instrumente za 107 . Dramatičnih uobličavanja u principu ne može biti mnogo. morate napraviti kompromis ciljeva. ne možete ih zanemariti. A u kreiranju bilansne politike učestvuje menadžment preduzeća i računovođe. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. dobar finansijski položaj. koje sadrže finansijski izveštaji. decembar 2004. i taj deo je važan bez obzira da li ćete raditi u bankama ili bilo gde drugo. šta će vam. ne onako dobar kakav bi iskazala da ne želim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi. niži menažeri imaju pravoizvinite ja vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ćete moju uspešnost meriti prema visini profita. menadžment može da kaže mi želimo da naši finansijski izveštaji budu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-političkih ciljeva).

Oni utiču na poslovanje preduzeća. Kod inokosnog preduzeća. onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike. Ali kada imate mogućnost da između više instrumenata birate onaj koji ćete iskoristiti u vašoj firmi. u preduzeću. da kada čitaju finansijske izveštaje uoče uticaj mera bilansne politike. vlasnik je nosilac BP. hoću da bilans u meri u kojoj je to dopustivo.o. nadzorni odbor nema pravo da takav godišnji obračun menja. a potom i o raspodeli dobitka iskazanog u bilansu. On ima zadatak da štiti interese vlasnika. pošto u ortačkim preduzećima postoji veći broj vlasnika. Znači on je taj koji kreira BP. kao nosioci BP se javljaju najviši organi upravljanja.O. onda je važno da je računovođa dobar. Jer tu nema pravila. koje su preduzete pri njihovom sastavljanju. Potvrđivanje godišnjeg obračuna prepušteno je skupštini vlasnika. Zato se pored uprave i nadzornog odbora. Pošto se uprave preduzeća razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj formi preduzeće vodi. Vlasnike naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzeća u koje su oni uložili svoj kapital. sprovode zadate ciljeve. kod d. i koji će svom računovođi reći. ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. koliko ide u rezerve. godišnji obračun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike. Generalno. uvek moramo reći za koju pravnu formu to važi. b) kod A. Vaša umešnost treba da se sastoji u tome da prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju. ili svi rade u firmi. Zato je bitno da preduzeće ima dobrog računovođu. povereno je menadžmentu. ili da jedan od njih predloži a ostali usvoje predloženu BP. Imamo jedan jedini. uprava i nadzorni organ. to je uprava. ali će ti ciljevi morati da budu prihvaćeni. Ovde nadzorni odbor ima nešto izmenjenu ulogu. organ vlasnika. Ne mora biti da je to najbolji mogući odgovor. Znači on mora de si izjasni o tome da li prihvata taj godišnji obračun ili ne. kada imate takvu potrebu uvek uradite to. a) kod D. To ih zanima. Kada se. Kod društava kapitala. Uprava kontroliše sastavljanje godišnjih zakljucaka i podnosi ih nadzornom odboru. Tada bi skupština donela odluku o usvajanju godišnjeg obračuna. Nadzorni odbor je. jer dobar računovođa zna koji su to instrumenti koji koji će u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. donošenjem nekih strateških odluka. moguće izgleda tako i tako. Kada je reč o ortačkom društvu.o. jer ima mogućnost da traži izmenu sadržaja godišnjeg obračuna ako je to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godišnji obračun. to onda može svako. i da izabere onaj instrument koji datoj firmi. dakle. – nosioci su skupština akcionara. pa sad ili ćemo uraditi ili nećemo. znači. jer vlasnici obično ne upravljaju neposredno (menadžment firme – upravljačka i vlasnička funkcija su razdvojene). imate situaciju da većina ortaka. koliki je neraspodeljeni dobitak) i može vršiti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzorni odbor. ako imamo jedan instrument na raspolaganju. skupština vlasnika je ta koja potvrđuje godišnji obračun. naravno. ali šta je uprava to se razlikuje. i skupština vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. Niko vam ne može reći. Bilo bi razumno da BP definiše jedan od njih.D.O. Ta uprava firme će definisati ciljeve. ali upravljanje preduzećem. a da onda od tih instrumenata izaberete onaj koji za vaše preduzeće u datom trenutku je najpovoljniji. On tada mora da zna posledice primene svakog od instrumenata. u datom trenutku naviše odgovara. Time se postižu uštede kako u vremenu tako i u naporu. slušaj. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji štiti interes akcionara – to je odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora – akcionari mogu i da ih tuže i da traže nadoknadu) Dopustivost bilansne politike 108 . Računovođe. nadzorni odbor nema pravo izmene godišnjih obračuna. Skupština akcionara odlučuje na predlog nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende. Znači.sprovodjenje ciljeva. Znači.

Bilansna politika se. linearnu metodu – jeste ona dopuštena. Zato je jako važno da kada se utvrđuju ciljevi. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto načelo realizacije. imate kursne razlike. Dakle. i doneto 5 potpuno novih. a izmene su se gotovo redovno sastojale u ukidanju određenih prava izbora. Na tim pravilima izrađeni su standardi. ako za bilansiranje nekog događaja postoji poseban standard. preioda u kome su nastale. Ako na primer. bez obzira na to što načelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala. Ta ograničenja se ogledaju u postojanju pravila koja moramo poštovati. kada standard ostavlja pravo izbora. mora postojati daleko ozbiljniji razlog nego što je vaša želja da vi u toj godini iskažete veću dobit nego što je ostvarena. Prekršite li pravilo ili standard. a nije naplaćena. Već u 2004. dakle. kada ste jednom izabrali određeno pravilo za procenjivanje. več u izboru bilansnih ciljeva mora se voditi računa o ograničenjima koja bilansna politika ima. kada se u samom standardu za bilansiranje određenog događaja nude opcije (možete uraditi ovo ili ovo). jeste nerealizovani dobitak) vi ćete uraditi kako kaže MRS 21. ona vam ove godine jako odgovara. vi ste načinili bilansni delikt. vi ćete pri bilansiranju koristiti načine bilansiranja koji su definisani tim standardom. Ne možete iduće godine doneti drugo rešenje. onda se ne može pružati previše prava izbora. i ni jedno pravilo. Da li će taj prostor koji bilansna politika ima u bidićnosti biti širi ili uži? Ja procenjujem da će doći do sužavanja prostora u okviru koga će bilansna politika moći da bude vođena. Da bi ste promenili. o čemu moramo voditi računa kada moramo da utičemo i na izgled i na sadržinu finanijskih izveštaja? Postoje značajna ograničenja u vođenju bilansne poltike. To načelo traži da iz perioda u period primenjujemo jednom odabrane načine bilansiranja i procenjivanja u nizu sukcesivnih obračunsih perioda. postoji MRS 21 koji se naziva ‘’efekti promena stranih valuta’’ i vi ste dužni. Jer ako postoji veliki borj prava izbora. da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. I to je prostor koji bilansista može da koristi. Dakle. smatrate da će vam pomoći da odložite porez na buduće obračunske periode. Ako MRS 21 kaže da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod.Koja su to ograničenja koja se pri sprovođenju bilansne politike javljaju? Znači. odnosno rashod. tada se izborom opcije oblikuje godišnji obračun. i moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezultate. ali ne možete menjati). Dakle poštovanje načela stalnosti je drugi ograničavajući faktor u vođenju bilansne politike. Drugo ograničenje koje bilansista ima nalazi se u okviru načela kontinuiteta (prvo je vezano za činjenicu da je širina slobodnog prostora koji je ostavljen računovođama određena zakonom i MRS). To ne treba da nas čudi. Znači. logično je pitanje gde je bilansna politika? Šta možemo uraditi? Prostor za sprovođenje bilansne politike postoji u onim slučajevima. zbog toga što preduzeća posluju pod različitim uslovima. Potrebno je ostaviti mogućnost izbora da bi preduzeće izabralo ona pravila bilansiranja koja će doprineti realizaciji ciljeva finansijskog 109 . ja ne očekujem da će te opcije biti potpuno ukinute. ma gde ona bila. smatra se da će nižim iskazivanjem rezultata biti smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi… vi tog izbora morate da se držite. ako znamo da su MRS instrumenti za harmonizaciju finansijskog izveštavanja. budu međusobno uporedivi. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuđenih opcija izabrali. ovaj ne može pa stoga ne može ni biti cilj bilansne politike. onda se stepen harmonizacije smanjuje. ne samo da poštujete opšta pravila bilansiranja. bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. izmenjeno je 13 MRS. mora kretati u tom prostoru koji je određen standardima i načelima. degresivnu metodu. Ako vi hoćete da izveštaji preduzeća. Zato će u MRS ostati samo one opcije čije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izveštavanja. onda ćete poći od pravila sadržanih u konceptualnom okviru. Znači. nego da primenite rešenja koja su sadržana u MRS 21. Merama bilansne politike ne sme biti prekršen ni jedan standard. na primer. Ako ne postoji poseban standard za događaje koje bilansirate. već tada kažete ovaj cilj se može realizovati dopustivim sredstvima. Znači. koje bi vam tada više odgovaralo (npr. Ako nam se ovako postave stvari.

Ako vi. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se želi ostvariti. instrumenti koji deluju samo na bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans. jer će vam ona pomoći da lakše razumete standard. instrumente delimo na bilansno-taktičke i determinisane instrumente. Jedan instrument označavamo kao bilansnotaktički. Nikada vam nisam pričala ništa o tome kako bilansirati isplate koje se vrše putem akcija (kada plaćam mašinu svojim akcijama. onda se taj instrument smatra determinisanim. onda kada za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar jos jedan instrument. Zbog toga što postoji još mnogo promena za koje u ovoj ''kući'' još niste ništa čuli. izbor instrumenata. jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresivnu metodu. na primer. kada određujem visinu obaveze prema dobavljačima u broju mojih akcija). vremena koje vam stoji na raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzeća. ali pošto ne postoje instrumenti koji samo menjaju rezultat. biramo između makar dva. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva. Zato ne očekujem da će doći do potpunog ukidanja prava izbora. Dakle. Postoji nekoliko klasifikacija: 1. to je onda nešto sasvim drugo. To su shvatili i u komitetu. koji imaju 10-12 strana praćeni dodatkom koji ima 20 strana. morate radi njihovog lakšeg izučavanja ozvršiti određene klasifikacije.izveštavanja. odnosno od broja instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja. dakle. U tom dodatku se objašnjava način na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadržani. morate se naoružati sa jako puno znanja. mnogo je važno da naučite pravila. ali visina obaveze zavisi od tržišne vrednosti akcija. Instrumenti bilansne politike Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govorili? Postoji veliki broj instrumenata. ne plaća se akcijama. Jer u tom slučaju nije reč o bilansnoj politici. A taktiku bilansiranja. kjučna stvar je da ne dopustite da vas nateraju da sastavite bilans koji će prekoračiti granice koje bilansna politika ima. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbora. Postoje. pa su novi standardi iz 2004. Ona bira ciljeve. Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument. Dakle. govorimo o determinisanim instrumentima. Pričala sam vam o bilansiranju događaja koji se događaju u najvećem broju preduzeća. Ako se polazi od raspoloživosti. i uvek kada je tako. To su tri ključna faktora koja odredjuju koje ćete instrumente izabrati. a to znači iskazivati realnu sliku imovine i kapitala preduzeća. Ja tu ništa ne mogu. 2. ali je izvesano da će prava izbora da budu smanjena. A samo zato što nije moguće da vas naučimo svim događajima. a onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog cilja govorimo o bilansno-taktičkim. Znači kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jedan instrument. kažete da je jedina metoda za otpisivanje linearna. Sa tog aspekta sve instrumente delimo na one kojima želimo da oblikujemo finansijski položaj preduzeća i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat. ali se pre toga mora znati koji instrumenti postoje. (znači koji ćete instrument iskoristiti zavisi od toga šta želite da postignete). Pošto ćete vi raditi u vremenu primene standarda. odnosno onaj ko sastavlja finansijske izveštaje. ali istovremeno i na finansijski položaj. onda moramo prihvatiti činjenicu da će taj instrument promeniti i finansijski položaj. onda to nije dobro. pri vođenju bilansne politike. Ove instrumente mi najčešće koristimo kada želimo da menjamo rezultat. Već sam rekla da strategiju bilansiranja definiše uprava preduzeća. MRS su jako komplikovano štivo. jer možda ne bi smo hteli da 110 . vrši računovođa. Utoliko nam je izbor teži. ali ni iz daleka to nisu svi događaji sa kojima ćete se vi sresti. Ja zato insistiram na pravilima. i bilans stanja i bilans uspeha. ili kada se isplata dividendi vrši akcijama… Postoji mnogo događaja o kojima niste čuli. Jasno je zašto stoji ovo istovremeno.

menjamo finansijski položaj, već samo rezultat, ali to ne može. Ako hoćemo da menjamo rezultat, moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski položaj. 3. Prema vremenu korišćenja, tačnije prema tome kada te instrumente primenjujete, sve instrumente BP delimo na 2 velike grupe - na one koje koristimo pre dana bilansa (a on je 31.12.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa. Pošto se broj opcija u MRS smanjuje, to znači da će sa protokom vremena na značaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znači, pošto se sve manje može bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izveštajima povodom događaja koji su nastali, jedini način da se utiče na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu događaji koji će bilansnu sliku promeniti u željenom pravcu). I što je god uži prostor za sprovođenje mera ''nakon dana bilansa'' utoliko će se više koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa'', jer tu ograničenja nema. Naime, ja mogu da prodam robu brže ili sporije, da žurim sa naplatom ili ne, to nije kažnjivo. Ovo znači da ćete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP, da bi ste imali vremena da ove instrumente primenite. Zato se sa pravom ističe, da je u uslovima primene MRS potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Jer, kada je dan bilansa prošao, vaše mogućnosti da bitno utičete na iskazani finansijski položaj i rentabilitet su jako skromni. Ako hoćete značajne intervencije, to mora biti poznato pre dana bilansa. 4. Prema tome kako utiču na godišnji obračun, na koji aspekt finansijskih izveštaja utiču, možemo izvršiti podelu na one kojima utičemo na formu i one kojima oblikujemo sadržinu bilansa. Ova podela je prilično uslovna, jer kada vi određujete formu, vi istovremeno određujete i sadržinu. Dakle ako kažem bilans će izgledati ovako, biće u formi liste, i sadržaće ove bilansne pozicije, ja ne mogu da kažem da sam time odredila samo formu. Ja sam u velikoj meri tome odredila i sadržino tog finansijskog izveštaja. Suština ove podele je da ukaže samo na to da neki instrumenti deluju pretežno na formu, a drugi pretežno na sadržinu (pretežno ali ne isključivo!).

Instrumenti pre dana bilansa
Za njima se poseže u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predviđeni da deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle kada prava opcije ne mogu da vam omoguće da finansijski i prinosni položaj, u finansijskim izveštajima budu prikazani onako kako to vaša uprava od vas očekuje. Tada možete primeniti instrumente BP pre dana bilansa. Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni događaji koji se preduzimaju sa ciljem da se utiče na bilansnu sliku. Znači, ja nešto radim, ne zato što moje poslovanje to od mene ovog trenutka zahteva, nego zato što hoću da posledice tog događaja promene moj finansijski položaj, ili moj rentabilitetni položaj onako kako to odgovara mojim poslovnopolitičkim ciljevima. Hoću da kažem da nisu to nikakvi posebni događaji, to su poslovi koje vi radite uobičajeno (na primer, ja uobičajeno tražim da mi se uradi konverzija kratkoročnog u dugoročni kredit, kad god sam iz kratkoročnog kredita finansirala potrebu koja je dugoročna). Ali ako se na to dolučim zato što hoću da prikažem bolji finansijski položaj, znači ako je to moj motiv, onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala, ima karakter bilansne mere. Jer je moj primarni motiv da u bilansu prikažem povoljniji rezultat. Dakle, reč je o događajima koji bivaju preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni položaj. Samo taj motiv daje tim događajima karakter mera bilansne politike. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraživanja, na primer, zato što vam trebaju pare, (ne zanima vas u ovom trenutku kakva će biti bilansna slika; ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobičajeni događaj u poslovanju. Ali ako time hoćete da popravite likvidnost, žalim da imamo što više gotovine na računu na kraju godine, i zbog toga jurite naplatu, onda je to mera bilansne politike. Ono sto je važno znati je da se merama pre dana bilansa može uticati samo na finansijski položaj, ili i na finansijski i na prinosni položaj. Za razliku od njih, mere nakon 111

dana bilansa uvek utiču i na prinosni i na finansijski položaj. Dakle, ukoliko se se želi menjati samo finansijski položaj, to se može postići samo merama pre dana bilansa. Koje će se mere koristiti u cilju promene finansijskog položaja, zavisi od toga šta je cilj, u smislu da li da se poboljša ili pogorša finansijski položaj. Jasno je zašto neko želi da poboljša svoj finansijski položaj, ali zašto bi neko hteo da ga pogorša? Na primer, ako želite da ubedite akcionare da ne traže dividende, možete malo pokvariti finansijski položaj, tražiti onda akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. Ukoliko želite da privučete dodatni kapital iz eksternih izvora, trudićete se da predstavite solidan finansijski položaj, da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlažu prevelikom riziku ako ulažu sredstva u vašu firmu. 1. Ako je cilj poboljšanje finansijskog položaja, mogu se na primer: a) smanjiti nabavke, što povlači i smanjenje zaliha, a to povlači i smanjenje obaveza prema dobavljačima, i time će neto obrtni fond, pri istim dugoročnim izvorima biti veći. A neto obrtni fond je jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog položaja, odnosno solventnosti. b) ili se može intenzivirati naplata potraživanja, dobija se više gotovine, samim tim je i brža isplata kratkoročnih obaveza, a posledica toga je smanjenje kratkoročnih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, tj. povećava se učešće dugoročnih izvora u ukupnim izvorima. Sećate se da je jedan od pokazatelja kojima se meri kvalitet finansijskog položaja koliko je od ukupnih izvora dugoročnog karaktera, što ukazuje na sigurnost firma. Firma se smatra sigurnijom ako je učešće dugoročnih izvora veće. c) ako se se uradi konverzija kratkoročnih u dugoročne obaveze, postižemo isti cilj. Jer, kako se može povećati učešće dugoročnih izvora? Ili konverzijom krakoročnih u dugoročne ili likvidiracijom kratkoročnih obaveza, d) može se uraditi konverzija dugoročnih kredita u kapital. Naravno, ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Ovako popravljamo finansijski položaj jer povećavamo učešće sopstvenog kapitala u ukupnom. (sećate se da je jedan od pokazatelja finansijskog položaja upravo odnos između pozajmljenog i sopstvenog kapitala). Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital, povećavate sopstveni kapital, i time po dva osnova popravljate pomenuti odnos. e) možete emitovati i novo kolo akcija.tako ćete dobiti likvidna sredstva, sa jedne strane, i povećaćete sopostveni kapital, sa druge. Moći ćete onda možda da isplatite neke dugoročne obaveze koje imate, i da na taj način opet poravite finansijsku strukturu. Pošto svaka od ovih mera traži vreme, moraju se unapred znati ciljevi BP da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa. 2. Ako je cilj da se pokvari finansijski položaj? Onda se ide na formiranje obaveza, dakle na kupovinu, ne vrši se isplata obaveza, čak ni onih koje je moguće isplatiti. Odustaje se od nove emisije akcija ili se ona odlaže (do posle dana bilansa; možete imati sve pripremljeno, ali sačekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali lošiji finansijski položaj). Ako je cilj uticanje na visinu razultata, razlikuju se mere pre dana bilansa, koje mogu doprineti da rezultat bude viši i one koje mogu doprineti tome da on bude niži. Naravno treba imati u vidu da se time utiče i na finansijski položaj. a) Ako vam je na primer, cilj da imate 1.000.000 din profita na kraju godine, a vi na 6 meseci imate 300.000. Ako bude još 300.000 u drugoj polovini, nema šanse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400.000 profita. To jednostavno nije moguće. Prema tome, mislite li da imate profit od 1.000.000 moraćete u ovih preostalih 6 meseci mnogo da radite. Znači morate, prvo, raditi ubrzano na prodaji. Da na različite načine povećate obim prodaje (unapređivanjem kanala prodaje, reklamnom kampanjom, spuštanjem čak cena ako su previsoke...''al o tome neka misle komercijalisti, to je njihov posao. Nećemo mi kao računovođe i finansijeri o tome da mislimo''). Naravno, sve ovo će voditi povećanju rentabiliteta ako su prihodi veći od rashoda, odnosno, ako svaka ta prodaja donosi dobitak. b) Ovo studentima ume da bude nejasno – nabavka materijala po višim cenama. I kako nabavka materijala po višim cenama može da utiče na rezultat ove godine. Ako imate situaciju da vodite materijal po planskoj nabavnoj ceni, i imate sniženje. U međuvremenu je došlo do rasta cena na tržištu u odnosu na vaše planske nabavne cene. Ako imate dovoljno materijala na lageru i ne morate da nabavljate, reći ćete ja trošim materijal po ranijim cenama, 112

to je u stvari prosečna cena iz ranijeg perioda. Ako ja hoću da pokvarim svoj položaj, šta mogu da uradim. Tržišne cene su već iznad, i verovatno će takve i ostati. Mogu da uđem u nove nabavke. Ne treba mi materijal baš ovog trenutka, ali trebaće mi posle dana bilansa, ali ja ću sad da kupim. Sada će se, zbog toga što su tržišne cene iznad planskih, javiti prekoračenje. To prekoračenje će anulirati ono prethodno sniženje. Kada trošite materijal u decembru, troškovi materijala će biti viši u odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. Vi ste, dakle, nabavkom uticali na to da vam prosečna cena po kojoj obračunavate trošak materijala bude viša. c) Ako izvršite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstva. Ako imamo neku mašinu za koju smatramo da joj je sadašnja vrednost visoka, a mi hoćemo da iskažemo niži rezultat, onda ćemo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. Ili nećemo da je rashodujemo, jer će njena sadašnja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ostavićemo je za narednu godinu, ako želimo viši rezultat. Tada vam niko ne može reći da niste finansijske izveštaje napravili kako treba. d) Ako želite da popravite rezultat, odložićete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisuju degresivno,jer se želi izbeći uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. Želite li da smanjite rezultat, još pre decembra, negde u oktobru, najkasnije novembru kupićete osnovna sredstva i počećete sa degresivnim otpisivanjem. Ti visoki degresivni otpisi izazvaće povećanje rashoda i smanjenje rezultat, a da pri tome ne dolazi do ogrešenja ni o jedan MRS, a utiče se na rezultat. To je prednost ovih mera.

Instrumenti nakon dana bilansa
Kada prođe 31. decembar više ne postoji mogućnost da se izazovu neki novi poslovni događaji, već ostaje samo mogućnost da se odlučuje u skladu sa MRS i kako da se u finansijskim izveštajima iskažu posledice onih događaja koji su nastali do 31. decembra. Te mogućnosti su, naravno, dosta skromnije. Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje forme finansijskih izveštaja i na oblikovanje sadržine (dok su instrumenti pre dana bilansa uticali samo na sadržinu! – ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski položaj ili i finansijski i prinosni položaj; instrumentima kojima utičem na sadržinu nakon dana bilansa, uvek se menja i finansijski i prinosni položaj!! nema mogućnosti da se menja samo finansijski položaj – htela bi da promenim finansijski položaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. To ne može!). Na formu se može uticati na nekoliko načina. Bilans se može iskazivati u formi konta ili formi liste. Može se uticati i preko stepena raščlanjavanja kategorija koje su u tom bilansu prezentirane. Sastavljači finansijskih izveštaja ovde nemaju preveliku slobodu. Skoro da nemaju nikakvu mogućnost da oblikuju formu finansijskih izveštaja (posebno u našoj zemlji gde nemate nikakvu mogućnost da utičete na formu finansijskih izveštaja) jer propisana bilansna šema sadrži minimum i maksimum raščlanjavanja istovremeno. Naš zakon kaže: ''Vaš bilans mora da izgleda ovako''. Bilansista nema pravo da vrši dublje raščlanjavanje određene pozicije ili da sažima određene pozicije. Ono što imate u bilansu, iskazaćete na način na koji je to predviđeno datom bilansnom šemom. Jedini deo godišnjeg obračuna gde bilansista ima mogućnosti da utiče na formu, je u stvari obim informacija koji će pružiti korisnicima u napomenama uz finansijske izveštaje. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija, ali postoji i mogućnost da se većim obimom informacija iskaže politika iskrenosti preduzeća. Tako se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li će se voditi politika iskrenosti (otvorenosti) ili politika diskrecije. Tu ćete preko obima informacija koje ćete pružiti, realizujete zadatak koji vam je dat. Dajete samo ono što morate, ili dajete više od onoga što se decidirano traži u standardima, odnosno zakonskim propisim. Poslovni izveštaji uprave koji prate godišnji obračun, predstavljaju takođe jedan od načina da se utiče na formu bilasnsa, slično kao i kod prethodno navedenog načina, pružanjem (putem njega) više ili manje informacija. I to je takođe predmet bilansne politike. Sve informacije u tom izveštaju 113

onda ću vršiti potcenjivanje zaliha. Znali ste i ranije zato što smo mi taj izbor ranije napravili i zato se tog izbora moramo držati u nizu sukcesivnih obračunskih perioda. kažete mi smo to znali i ranije. izvršiću formiranje latentnih rezervi. ostaje mi u bilansu stanja više). recimo način otpisivanja stalne imovine. koje takođe vršim na kraju godine. ali neću isplatiti dividende. Znači kada se uradi inventar imovine. Zato što vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. Ako uzmem najnižu moguću tržišnu cenu. A da bih smanjila rashode. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. smanjujemo rezultat. ili malo manje. finasijski položaj će biti bolji. Formirajući rezervisanja znamo da ćemo smanjiti rezultat. jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono što je potrošeno (pa ako iskažem da je potrošeno manje.. A kakav će biti položaj ako iskažemo veću imovinu? Pri istim obavezama. a zbog toga će naš finansijski položaj biti slabiji (čim se povećavaju obaveze. važe i za izveštaj uprave. a istovremeno kvarim svoj finansijski položaj. malo viši od onoga koji bi se mogao eventualno smatrati realnim.. Ako iskažem veće rashode. Formiranjem rezervisanja. ali nije netačna činjenica da se o tome odlučuje na kraju godine. tu politiku čak moramo i objaviti. ono je razlog što su ta pravila unapred poznata i što ih vi kad gledate sada. i time jedan deo mera naše bilansne politike obajvljujemo. Jer. Da taj izbor nismo napravili. Kako? Tako što će otpisani iznos biti. ne zna se da li se odnose na mere pre ili nakon dana bilansa. Jer tu uvek postoji pitanje šta je tu realno. da li mi o tome odlučujemo nakon dana bilansa ili mi već u toku godine evidentiramo i otpise i troškove materijala. odnosno čija primena teče tokom čitave godine-znači na kraju godine ja radim samo konačan obračun amortizacije. u željenom pravcu utiče) i finansijski položaj i finansijski rezultat. finansijski položaj firme se kvari). Znači ako vam neko kaže hoću i visok rezultat i hoću da finansijski položaj bude loš-to ne može! Meni bi jako odgovaralo da iskažem dobar rezultat. mi tada formulišemo našu računovodstvenu politiku. I ono načelo kontinuiteta koje sam spominjala malopre. moram ostaviti veću vrednost imovine. u skladu sa načelom impariteta. U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan. ili tačno onoliko koliko se nadam da ćemo naplatit (neću ni dinar više da otpišem jer što više otpisujem rezultat mi je sve lošiji. da li ću uzeti najnižu moguću tržišnu prodajnu cenu za bilansiranje. ali mesečne otpise knjižim tokom čitave godine. ali su mere BP koje su poznate unapred. 114 . Znači ako imamo obezvređene zalihe materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvređenje. pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem. Znači postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP. kada se ustanovi stvarno stanje.'' Ali mi kada napravimo izbor. Možemo reći:''u toku godine vi samo knjižite količinski troškove materijala. onda na kraju godine vršim otpisivanje. u pravu ste i vi. nažalost.Sve ove mere utiču i na finansijski i na prinosni položaj preduzeća. potpunosti čak i uporedivosti (jer to može biti jako korisno). Otpisujem malo više. sprovodim i bilansnu politiku. metode obračuna troškova disponiranih zaliha.podležu principima jasnosti i istinitosti. a imovina sve manja). ako ja hoću da iskažem veći rezultat. To isto važi i za zalihe. Sva ona načela koja važe za godišnji obračun. finansijski položaj kvarim. Znači. Kod otpisa potraživanja. i povećavamo naše obaveze. nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (tačnije. ja moram da smanjim rashode. recimo. Jer to su dva oprečna zahteva. i kada se izdvoji ili označi imovina kod koje je stvarna vrednost niža od tekuće tržišne vrednosti. jer rezervisanja predstavljaju obaveze. dakle mi već na početku godine moramo znati koja se metoda koristi. U svari. i istovremeno iskazujem niži rezultat. jer je finansijski položaj loš. Šta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine ja mogu da vršim vanredna otpisivanja imovine. a na kraju godine ćemo vam reći koju ćete cenu uzeti da bi ste izračunali visinu troškova. I vidite kolizije: hoću da prikažem manji rezultat da bih platila manji porez. tj. (kod Kate na prezentacijama pominje se još jedan način uticanja na formu – primenom ili odustajanjem od primene bruto principa) Na sadržinu bilansa . ili ću uzeti tržišnu cenu koja je malo viša. mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine.

ili jedno od drugog širi pojam? Računovodstvena politika predstavlja skup mera. tih mera u RP uopšte nema. i nakon dana bilansa možete uticati i na sadržinu i na formu godišnjeg obračuna. U RP piše. pravila. Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadržani u RP. potraživanje će se voditi u visini iznosa moguće naplate. ali procenite da vam finansijski položaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. niti će ih ikada biti. primenjujem funkcionalnu metodu za transportna sredstva. koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzeća.Odnos između računovodstvene politike i bilansne politike Da li su RP i BP sinonimi. vi poštujete vašu RP. o RP kod potraživanja. a one jesu mere BP. Vrlo često se koristi množina. o RP koja se primenjuje kod zaliha. Ovaj izvestaj za razliku od ostalih izvestaja koji cine godisnji obracun namenjen je vlasnicima. po mom uverenju širi pojam od RP! RP bi se mogla označiti kao deo BP. odnosno SK ce biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrzali u vidu rezervi. degresivnu metodu za otpis opreme – to je vaša RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine. na primer. kako se kod nas zvao. tamo čak piše i koja ćete rezervisanja primenjivati. Vi jeste uradili sve što je napisano u RP. i kaže računovodstvene politike. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika. jer za bilansiranje svake pozicije preduzeće ima svoju računovodstvenu politiku. Znači vaše RP određujuće utiču to kako će izgledati vaš bilans. svaka firma ima svoju računovodstvenu politiku. Svaka isplata dividendi smanjuje SK. I koji je namenjen vlasnicima. Smanjenja OK nastaju otkupom I ponistenjem 115 . U RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. linearnu metodu za građevinske objekte. Zasto? Zato sto su dividende deo dobitka a dobitak je deo SK. Znači. izvestaj o raspodeli dobitka. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio. Tako da je BP. o RP kod HOV i slično. 18. ali vama je opet ostao određeni prostor u kom vi možete odmeravanjem rezervisanja malo naniže. Pa se govori o RP stalne imovine. pored BS I BU. u stvari on ce vam dati objasnjenje zbog cega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. to su promene usled kojih se kapital uvecava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruzenja u preduzece. delimo u dve grupe: 1. ali pri čemu je RP u funkciji BP. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika. kojima vi pre dana bilansa. uradite sve kako ste zapisali u vašoj RP. Kažete. otvarati. isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlacenja kapitala.2004 IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU To je treci izvestaj koje sastavljaju drustva kapitala. ali vi na dan bilansa određujete koji je to iznos moguće naplate. Znaci o cemu taj izvestaj treba da izvestava. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. konvencija. Znači. ali ne piše tačan iznos rezervisanja koji ćete utvrditi. ali je BP širi pojam u odnosu na RP. Čak će biti rečeno koristiće se ta i ta metoda. ili pak usled odliva kapitala u okruzenje u preduzece.12. Ovaj izvestaj zamenio je izvestaj koji se ranije zvao izvestaj o zadrzanoj dobiti ili. ili malo naviše. Stoga se RP i BP ne bi mogli koristiti kao sinonim. Dakle kada isplatite dividende to ce imati za posledicu smanjenje SK. U pitanju jesu dve čvrsto povezane politike. Taj izbor bi istovremeno trebalo da bude i izraz BP. Tim se izborom vi istovremeno opredeljujete za određenu BP. da utičete na visinu rezultata i na finansijski položaj. Ali vaš bilans (godišnji obračun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci. koje promene treba da cine taj izvestaj? Promene koje se desavaju na SK. voditi.

I sada ovde imamo nesto sto do sada nismo radili Postoje promene koje prema MRS ne idu u BU vec prihodi se odmah pripisuju kapitalu. To ce biti iskazano kao nabavna vrednost ako je vecinsko ucesce. 2. promene koje nastaju iz poslovanja . vi ste proslo kursiranje radili kao 31. sada radite ponovo kursiranje I kurs je iznad onoga koji je bio u junu. Imacete pozitivnu kursnu razliku.nego se tacno zna kada I koji prihod moze umesto kroz BU. To ucesce koje je iskazano u euro-ima mora na dan bilansa da se kursira. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. Znaci to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzeca. ili sazimanje akcija. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu ucesca koje imate u stranoj firmi I koje je prema tome iskazana u stranoj valuti. moze da to preskoci I direktno utice na SK I povecavaSK ako je prihod odnosno da smanji SK ako je rashod. nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise. tada kursna razlika koja se na to ucesce odnosi. jer je ucesce dugorocna kategorija. Secate se svaki dobitak povecava SK. ali kada kazemo kursne razlike nemojte tu stati. ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vase stalne imovine. vrednost ucesca bi bila smanjena I smanjen SK. ako je equity metoda. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izvestaja. To su tacno odredjeni prihodi I rashode. To znaci da ce do smanjenja doci usled pokrica gubitka. MRS-16 koji se bavi nepokretnostima. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda I rashoda: 1. ili metodi udela ako je znacajno. Znaci ne bilo koji. opremom I postrojenjima. Znaci ona uopste nece ici kroz BU kao prihod. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije. znaci da se dovede na dnevnu vrednost. I naravno tu imamo povecanje SK koje nastaju kada preduzece ostvari dobitak.sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija. Ukoliko bi se dogodila negativna kursna razlika. jer ste I u junu radili kursiranje. Znaci bila pi povecana vrednost imovine na dnevnu vrednost I bio bi podignut kapital.12 prosle godine. ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcija I uz to se vrsi smanjenje nominalne vrednosti. ako nju uporedite sa tekucom trzisnom vrednoscu I ako trzisna vrednost bude niza tada smanjujete vrednost imovine 116 . Ako bi se dogodilo da je trzisna vrednost iznad preduzece bi imalo tzv prihode od revalorizacije I ti prihodi bi bili iskazani kao povecanje kapitala. da utice na dobit pa da kroz dobit utice na SK. Znaci toliko smo morali da ulozimo hiljada ili miliona eura da bismo to ucesce ostvarili.nego da iskazete tu kursnu razliku kao povecanje SK. Primera radi: ako neko nase preduzece ima recimo znacajno ucesce od 40% u nekoj stranoj firmi. ako je ta firma u EU. znaci to nije vise nabavna vrednost. 2. Ako bi se dogodilo da u narednoj godine I po osnovu revalorizacije imovine. vec ce povecati ucesce I povecati SK. Ako se preduzece opredeli za koriscenje ovog alternativnog postupka onda ce na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju I trzisne vrednosti te imovine na dan bilansa. to ucesce ce u nasoj firmi biti iskazano u euro-ima. jedno su kursne razlike.to je revalorizovana vrednost iz prosle godine umanjena za amortizaciju. znaci kada poredite vrednost u knjigama. kazemo iz internih izvora. Posto je ucesce deo vaseg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS-21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod ovog perioda. Jer je prema standardu 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. iskazuju u svojim fer vrednostima. nece biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda vec ce biti tretirana kao promena visine SK.odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja. a rashoci ga smanjuju. znaci ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod I povecate rezultat.

Znaci vi cete reci: da smo I prosle godine primenili ovu rac. Ako promenite rac. I naravno u okviru SK. vi cete gubitke. Ta greska je otkrivena ove godine u junu a napravljena je prosle godine. Znaci u BS u okviru SK imacete prihode od revalorizacije koje ce postojati sve dok je trzisna vrednost veca od vrednosti u knjigama. to ce imati uticaja na visinu troskova zaliha I na vrednost zaliha. stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. 3. 5.politiku rezultat bi bio ovoliki. износ за који је промењен резултат услед промене рачуноводствене политике. 2. износ за који је коригован резултат претходног периода по основу исправљања фундаменталних грешака. znaci one koje sam malo pre objasnjavala. I onda ce se svake godine povecavati odnosno smanjivati u zavisnosti kako se menja odnos izmedju knjigovodstvene I fer vrednosti vase stalne imovine. To je dovelo. MRS-1 u takvim situacijama zahteva da izracunate efekte promene ove rac. Dakle za efekat greske bice promenjen neto dobitak prethodne godine. MRS-8 trazi da se takva greska ispravi. A ako bi se dogodilo da trzisne vrednosti. do smanjenog rezultata I svojstveno tome iskazivanju nice imovine. znaci vi cete promeniti rezultat prethodne godine da biste mogli da izvrsite uporedjenje. imajuci u vidu da sastavljac finansijskih izvestaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost. za taj period. pa slicno sredstvo…znaci cim nema tog cvrstog uporista. Kada se takva greska otkrije. to moze dovesti do subjektivnih procena. Na taj nacin vi obezbedjujete da u BS da stalna imovina. A posto je taj neto dobitak iz prethodne godine deo SK onda ce ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK. I sve dok ne potrosite tu revalorizaciju. висину нето добитка или губитка текућег периода. износ исплаћених дивиденди и 6. pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovoj godini u kojoj vrsite obracun po ovoj metnodi.politike I da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. ako nema trzisne vrednosti. rezultata I neto imovine odredjenog obracunskog perioda. Problem koji se javlja kod ovog postupka je sto je jako tesko utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzece raspolaze I sto postoji opasnost od uvodjenja prilicne doze subjektivizma u finansijske izvestaje.dakle razlike izmedju ovih prihoda I rashoda 4. Zasto? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekuce poslovne godine. добитке и губитке који су третирани као промене сопственог капитала. dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. KAKO IZVESTAJ IZGLEDA • • 117 . износ прихода и расхода који су непосредно третирани као повећање односно смањење капитала. ali uz znacajne mere. Postoji poseban standard koji se bavi nacinom na koji se fundementalne greske ispravljaju. recimo tretirali ste kao rashod nesto sto ste trebali tretirati kao sredstvo.politiku I predjete recimo sa fifo metode na prosecnu cenu kod obracuna troskova zaliha. koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izvestaja ne napravimo gresku to ne znaci da se greska nikada ne napravi. da pad bude takav da potrosite sve ranija povecanje onda bi se za iznos razlike smanjili SK.na nizu fer vrednost I smanjujete onu revalorizaciju koju ste prosle godine prikazali. KOJE INFORMACIJE IZVESTAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU TREBA DA PRUZI • • • • 1. pri cemu se pod fundementalnom greskom podrazumeva greska koja je dovela do netacnog iskazivanja .

Znaci vi ovde mozete videti kolike su dividende bile 2002 a kolike su 2003. neto dobit perioda. Znaci I ovaj izvestaj ponudice podatke za prethodnu godinu I indenticne podatke za tekucu poslovnu godinu da bi onaj koji cita done ispravne odluke. Znaci on ne nalaze da izvestaji moraju izgledati ovako ili onako. Нето добитици/губици који нису обухваћени у БУ Нето добит периода Дивиденде за 2002.12. manjak revalorizacije. znaci izvestaj sadrzi dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini.12. on zapravo se odnosi na 2002 godninu. emisiju I pokazuje saldo na dan 31. a drugoj su promene u tekucoj godini da bi se ne samo visina kapitala. Промене у рачуноводственим политикама Вишак ревализације Мањак ревалоризације Курсне разлике Акцијски капитал Фо Secate se da svaki izvestaj mora da ima uporedne podatke. I ovo su sada potpune iste kolone: visak revalorizacije . po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije.2002 godine.MRS-1 nudi 2 forme izvestaja o promenama na SK. manjak revalorizacije.год. Вишак ревалоризације Мањак ревалоризације Нето добици/губици који нису исказани у БУ Нето добит периода 118 . kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj a kakav u tekucoj godini.2002? to je pocetno stanje za 2003 godinu. Znaci mozete za svaki element vrsiti uporedjenje. Znaci pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u rac. kolika je emisija I da li je bilo u 2003. neto dobit period. Znaci mi u u2003 godini startujemo sa SK koji je postojao 31. znaci pocinje od pocetka 2002 I dolazi do kraja 2002.12. kursne razlike. ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaceni BU. a mi sada sastavljamo izvestaj za 2003.12. dividende. emisija…I dolazimo do salda kapitala 31. sta je saldo na dan 31. on kaze moguce je da izvestaj ovako izgleda.12.2002. nego I visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU. kolika je emisija bila u 2002 I da li je bilo. Опис Салдо 31. pokazuje sve promene kapitala u 2002. visak revalorizacije.2002. Te dve forme se medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadrze.politikama. Pa pogledajte prvi deo. Емисија Салдо на дан 31.2003. 02. 12.

ni kursnih razlika. Znaci pogledajte ovde. znaci revalorizaciona rezerva.12. godini jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koju isplacujemo u 2003 je deo dobiti koju ostvarujemo 2002. A gde se onda daju one druge informacije koje onaj siri izvestaj sadrzi? One se daju u napomenama uz finansijske izvestaje. Forma 2 je kraca. dobit tekuce godine I imate stanje 31. Дивиденде за 2003. 2002. напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. nova emisija. Нова емисија Нето добит текуће год. kolike su bile ove godine. znaci tamo gde u SK kaze revalorizacija. znaci u sopstvenim beleskama se daju.12. godinu I dividenda u 2002. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. ni prihoda od revalorizacije.Фо МРС Позиција Салдо 31. Sta biva sa dobitkom koji smo ostvarili u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje.godine. 119 . Пренос са/на Стање 31.2002. Tamo gde je dat iznos promena vrednosti ucesca. Ovaj izvestaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital. Стање 31.12. nego one koje nastaju po osnovu dobitka I emisije akcija. onda je opet u beleskama objasnjeno koliko je ta promena za tekuci period. Zatim imamo dividendu. Znaci sopstvene beleske su vezane za SK. isto se polazi od salda 31. onda stoji napomena I u toj napomeni stoji kolike su bile prosle godine. dividenda uvek ide sa godinu dana zakasnjenja imajuci u vidu da se vrsi najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela se vrsi u narednoj godini. dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih gresaka. 2003.12. 2002. imate znaci sada iste podatke za 2003. a sta znaci ovo prenos sa odnosno prenos na? to moze da vas na trenutak zbuni.2002.12. Нова емисија PRIMER С1/86а Нето добит текуће год. I bice sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekuce godine prenet na pozicije rezerve.

000. politike objavite na jedom mestu. Ali kaze I sledece rac. Ako se opredelite za prvi pristup. Дивиденде за 2002. vec kaze rac. politike mozete objaviti kao deo napomena uz finansijske izvestaje.Извештај о пром п МРС Позиција Салдо 31. Нова емисија Нето добит текуће год. zadrzane dobiti nije bilo I ukupni je SK bio 380.000 dinara . znati to je nesto sto sigurno mora.prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala.900 preneto u rezerve I isplacena je dividenda koja je iznosila 20. 2002.700 dinara. je bio 300. i oba imaju svoje prednosi i mane.000. U 2003. To je prednost. I 31. godini izvrsena je raspodela ove dobiti koja je bila 25. U praksi se koriste oba pristupa. I imali smo novu emisiju akcija od 75. 120 . Sta moramo da objavimo u racunovodstvenim politikama? напом Пренос са/на С1/86д С1/86а Дивиденде за 2002. politici koja je rac.1 . 2002.ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da trazite u rac.000 dividende. prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite sta se kod bilansiranja svake pozicije radi.000 dinara. menja samo njegovu strukturu. Нова емисија Нето добит текуће год. prihodi I rashodi koji idu direktno u BU(?). Znaci ovaj izvestaj objasnjava pocetno stanje I promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi I isplate dividendi I promene usled emisije novih akcija. Uslov je da su postupci dopusteni standardima I naravno da su u skladu sa konceptualnim okvirima. Стање 1. Drugi pristup. znaci da sve vase rac. Znaci morate koristiti dva izvora. Znaci akcijski kapital 31. rezerve 80. С1/86а Стање 31. znaci dobit od 25.12. 2003. necu odvojeno.12.900 I to tako sto je 5.2003. One firme koje hoce da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu. a za sastavljace i firmu je laksa prva metoda.900. iskazuju se u napomenama a ne u ovom izvestaju ako se opredelite za formu 2.900-SK I naravno bilo je pocetno stanje za 2003.12. nego hocu napomena pa najpre dam rac.900 podeljenja je na 25.900 rezerve I 20. politiku pa dam napomenu tj te detaljnije podatke.2002. politika primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Dakle nemamo nazalost mogucnost da imamo i jedno i drugo. je bio 405. Znaci ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve. I smanjenje SK zbog isplate dividendi. One promene ispravljanja fundamentalnih gresaka.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.12.12. Ali sada ako vas zanima rac. RACUNOVODSTVENE POLITIKE Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzece koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izvestaja. godinu. neto dobit tekuce godine je iznosila 25.000 I neto dobit tekuce godine je 32. politike mozete objaviti kao poseban izvestaj ili rac. politika firme nemate vise na jednom mestu vec morate da je lovite po pojedinim napomenama. Kada je rec o objavljivanju racunovodstvenih politika onda treba istaci da standard ne daje cvrsto pravilo. Пренос са/на Стање 31. politike trebe objaviti.

резервисања.дефинисање готовине и готовинских еквивалената. u trenutku isporuke.. Nasi bilansi su ranije bili razudjeni i imali su po nekoliko desetina pozicija.12. politike primenjivali da bismo mogli razumeti finansijske izvestaje. . . imamo razlicite mogucnosti. Ako vam neko ponudi izvestaje bez belezaka znajte da nesto krije. dakle sta aktivirate. u trenutku isporuke. potrazivanja cete vrednovati po visini ostvarive vrednosti. koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite. укључујући одложене пореске обавезе.koja formirate . hocu da mi kaze koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. .улагања у разне облике материјалних и нематеријалних улагања.капитализацију трошкова позајмљивања и других трошкова. . укљујући зависна предузећа и придружене фирме. Znaci svaka specificna rac. Znaci izvestaji bez belezaka su tesko citljivi izvestaji. Osnove vrednovanja Kada kazemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja. politika mora da bude navedena. Uobicajeno je da se za najveci broj pozicija koristi istorijski trosak ali neke od pozicija ce i pri koriscenju istorijskog troska kao osnove procenjivanja. . .залихе. politike treba da nam pruzi informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izvestajima.Rac.принципи консолидовања. Sada je 121 . Moramo reci koju smo politiku od tih koristili.утврђивање амортизације.утврђивање прихода.конверзију иностраних трансакција. tada sam vam govorila da se u finansijskom izvestaju kao osnova za vrednovanje moze koristiti istorijski trosak. vrednost ponovne nabavke. trzisna vrednost.трошкови који се односе на запослене. Vrednovacete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti ako je ona niza od cene kostanja odnosno nabavne vrednosti. Znaci hocu da mi kaze koju su od tih vrednosti koristili da bi odrdili vrednost pozicija u svojim finan. zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne rac. Prema tome iako koristite istorijski trosak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi cet koristiti neke druge vrednosti. .лизинг. biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. Mozda smo koristili sve tri . Koje sve racunovodstvene politike moramo objaviti? • • То су рачуноводствене политике које су примењене на: . . mozemo ih priznavati u trenutku naplate.инфлаторно рачуноводство. ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imacete isplate koje ce se protezati na rok od pet godina.kako ste tretirali goodwill ( objasnjenje imate u predavanju 09. . izvestajima. i sadasnja vrednost. znaci ne da nam kaze…znate mi smo izvrsili otpisivanje osnovnih sredstava…ne. strana 6) . ali moramo reci kada smo koju od njih koristili.владина помоћ и донације • • • • • • • • • • • • • • • • BELESKE Beleske predstavljaju neophodan deo finansijskih izvestaja. E to mora biti napisano u rac. polititci. трошкови истраживања и развоја.дефинисање географских и пословних сегмената . moram da vas podsetim da kada sam vam govorila o konceptualnom okviru. kako ste grupu.пословне комбинације. vi cete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajuci u obzir vremensku vrednost novca. . morate reci koje ste metode konsolidovanja koritili.порезе. rezervisanja za date garencije prema sadasnjoj vrednosti. . kako tretirate te troskove .

ali cete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vasa nepokretnost nalazi. Znaci napravite prosto tabelu koju jednostavno popunjavate svake godine. politike i na kraju izvestaj o novcanom toku. I kada se prave beleske odnosno napomene vi zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. izvestaju nema. prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. i u okviru ovih u stranoj valuti imacete podelu po vrstama valuta. i preglednost i pruzanje dovoljno informacija. i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica belezaka. tri meseca. a da su sve informacije koje su potrebne za razumevanje finan. Svaki standard na kraju ima zahtev za obelodanjivanje. Znaci to je situacija kada napomene daju podatak koji uopste u finan. 2. BU na drugoj strani. plasmana.pa imate spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. koliko je povecanje kratkorocnih plasmana u toku godine. sastavljacete izvestaj o kratkorocnim plasmanima. Znaci beleske imaju zadatak: 1. Niko drugi ne moze za neku firmu napraviti beleske osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. I ako ne citate beleske ili nemate beleske izvestaj necete razumeti. takodje se daje izvestaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Znaci kada pravite belesku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moze da je razume. nalaze u medjusobnom konfliktu. izvestaja vazne da bi oni mogli doneti odluke. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u beleskama dajete podatak za prethodnu i tekucu godinu. politike i beleske daju zajedno sta ce onda beleske sadrzati.BS na jednoj strani. koliko je stanje na kraju godine. Mozete vi u cilju poboljsanja da promenite nesto da neki podatak dodate. Prvo morate objasniti u beleskama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Na beleske se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. pruzanje dovoljno informacija pogledajte ta dva zahteva. Znaci beleske se razlikuju od firme do firme. da daju neke informacije koje se u izvestajima uopste ne nalaze ali su neophodne za donosenje poslovnih odluka. Znaci na kraju svakog standarda pise…zahteva se obelodanjivanje…. Posto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finan. Sve to mora onaj koji cita izvestaj da zna. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva. Taj konflikt razresen je tako da su finan. Znaci pravilo je da te beleske budu standardizovane za svaku firmu. Vi morate da napravite izvestaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finan. A onda jos ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti. dakle sa manjim brojem pozicija. naci belesku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Zato se beleske naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. I onda cete uz sve to na kraju dati podatke i po rocnosti. Jer kratkorocni plasman je svaki plasman do godine dana. Taj minimun. ne mozete to reci u bilansu. koliki su kratkorocni plasmani bili na pocetku godine. Npr. Znaci niko drugi vam ne moze napraviti beleske. sest meseci…znaci o toj jednoj poziciji sve ove informacije dace u okviru napomena. izvestaja date u napomenama. znaci mozete objaviti i vise od toga ali morate najmanje toliko. Da biste sve te informacione potrebe pokrili morate pruziti jako veliki broj tih informacija. izvestaji napravljeni pregledno. Znaci beleske kao izvestaji moraju biti jasni. e onda cete to razloziti plasmani sa rokom dospeca do mesec dana. preglednost 2. Znaci kada je god potrebno da korisnik uporedi stanje sa kraja prosle i kraja ove godine duzni ste da date uporedni podatak. razbice te ih na one u dinarima i one u stranoj valuti. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razlicite informacione potrebe. Ako se rac. izvestajima a koje su neophodne za informisanje. kolike su bile naplate kratk. Znaci vi u bilansu necete videti da je vasa nepokretnost data u zakup. iza toga idu rac. imaju one slican sadrzaj ali nikada potpuno isti. izvestaja a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. ali opet cete morati da objasnite da taj podatak prosle godine niste unosili.znaci prva 122 .

tacni. znaci navescete datum i resenje po kome je firma upisana u sudski registar i navescete spisak delatnosti za koje je firma ovlascena znaci kojima se bavi. odnosno da ce dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama. Продајом државног дела акција у 2002. Kada je rec o procenjivanju znaci tada cete navesti da li ste se opredelili za istorijski trosak? Zasto je vazna ova osnova procenjivanja? Zato sto izabrana osnova opredeljuje kako ce biti odrzan kapital i sta ce biti smatrano dobitkom.uporedivi. standardima. Primer za ovo je • Пример: • Финансијски извештаји су припремљени и у свим материјалним аспектима усаглашени са са МРС уз обрачун по историјским трошковима. од августа 2001. izvestaja postovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. onda to znaci da ste se opredelili za nominalno odrzanje kapitala i da svaka razlika izmedju nominalnog kapitala na kraju i na pocetku moze biti smatrana dobitkom. ali cu koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato sto prihode od prodaje imam. Ovde bi jos bilo i cime se firma sve moze baviti. као друштвено предузеће. године. Kada ovo kazem sve standarde onda ne milsim bukvalno da svaki od standarda primenite. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama. Nakon toga slede rac. I upravo zbog toga sto je ta informacija tako vazna ne mozete napisati da su izvestaji sastavljeni u skaldu sa racunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izvestaja. Evo ovde imate jedan takav primer beleski. ti izvestaji su potpuni. onda to u svetu znaci sledece. Znaci sve te informacije moraju biti date u napomenama. kolika je vrednost nabavke koje su izvrsene u toku godine takodje po grupama. години потпуно је завршен процес приватизације предузећа. године предзеће послује као акционарско друштво. Cim niste postovali jedan standard smatra se da niste postovali ni jedan. razumljivi. kolika je njihova vrednost.opremu i postrojenja. politike i beleske. Znaci imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati.( na slajdovima ima jos) Evo na primer kao bi izgledala sadrzina napomene koja bi isla uz nepokretnosti. • Пример: • Предузеће је основано 1959. Zasto je ovaj podatak da li ste koristili standarde vazni? Zato sto kada vi kazete da ste sastavljali finan. ako je u toku godine bilo zavrsenih investicija koje su zapocete ranije. znaci ne mozete napisati…mi smo primenjivali najvaznije standarde. nezavisno od promena kupovne snage novca. koristicu MRS-23 zato sto imam kamate…dakle vazno je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u vasim bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. Da bi napomena 123 . izvestaje u skladu sa rac. Znaci ako vi kazete istorijski trosak. nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanju vase firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. koliki su otpisi bili na pocetku a koliko u tekucoj godini i kolika je sadasnja odnosno neotpisana vrednost po grupama.beleska sadrzi podatak o tome kada je osnovana firma. kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost. Mi necemo prolaziti sve napomene vec samo neke od njih. Druga beleska koju morate navesti je vasa izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. Ako ste makar od jednog standarda odstupili . Znaci na koja pitanja a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. To znaci da ja necu koristiti MRS-17 koji se odnosi na lizing zato sto jednostavno nemam opremu uzetu u lizing. to nista ne znaci. To je poruka korisniku…mozete se osloniti na informacije koje ovi izvestaji sadrze.

prodaja nije bilo. 31. а разлика од 5. • Вредност основних средстава у припреми од 18. Вред. Znaci gore imate osnovne grupe vasih osnovnih sredstava a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti . • На дан биланса утврђено је постојање импаритетног губитка у вредности линије за производњу чија је књиговодствена вредност 1. zavrsetka investicije. Znaci dajete nabavnu vrednost.12.414. Пирот средствима намењеним фонду за неразвијена подручја. zasto je izvrseno i koji je to diskontni faktor koriscen.000. Износ уложених средстава је око 13. 1.odgovorila na ova pitanja ona otprilike moze izgledati ovako Грађ.394.000. koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1.amortizacije u tekucoj godini. tolika je bila nabavna vrednost ukupno.572 260.757 8.000. onda imate ispravke vrednosti koje su bile na pocetku godine. 2001. 129.115 0 - 176.000 је унета у биланс успеха као расход.000 дин.Децембра 2002. Обј. Јануар 2001. znaci vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadasnju vrednst odnosno sadasnju vrednst sredstava na kraju godine. promenu nabavne vrednosti. Нове набавке у току године Продаја 16.000 sta cemo sa razlikom od 56.356.12.737. i sadasnja vrednost izgleda ovako..151 4. 11. ne mora biti obavezno u vidu tabele. Опрем Набавна/ процењена вредност 1.072 10. posto je knjigovodstvena vrednost 1.864 дин се односи на грађевински објекат у Земуну.186. 124 .1.336.• Разлика од 56. koliko je do sada ulozeno.681. - 4. 31. Nabavna vrednost se moze povecati zbog dodatnih nabavki.2001.864 је резултат извршене ревалоризације.356.336.6 0 OSNOVNA SREDSTVA U PRIPREMI Mozete dati beleske i opisno.185 Исправка вредности: 8. Znaci mi smo diskontovali buduce prilive od koriscenja tog sredstva. Овај објекат финансира “К”. obezvredjenja nije bilo.315 1. Амортизација 16. Sta znaci obezvredjenje tj MRS-36? Secate se onog racuna ostatka. nabavke u toku godine. pocinjete od nabavne vrednosti 1.300.941. kako je finansirana .300. а садашња вредност утврђена уз примену дисконтног фактора 12% износи 1. znaci iz cega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi.072 10. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju mozete dati i u ovakvoj formi. Otpisi na pocetku godine + otpis tekuce godine + obezvredjenje . a onda otpisi. 31. dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost nasta se ona odnosi. To je jedan od primera kako bi beleska trebala da izgleda. izgdaju otpisi sa prodajama ovako.000? ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno.kod nacela impariteta.000. Znaci to je objasnjenje zasto ta linija na kraju ima vrednost nizu za 56..186.000. Znaci ako je bilo izvrseno otpisivanje.1. Импаритетни губитак 31.Децембра 2002.607. Нето књигов.

Primer za lizing А) Рачуноводствена политика Опрема и непокретности узете у финансијски лизинг билансирају се и процењују сагласно Рачуноводственом стандарду 17 у оквиру сталне имовине уз исказивање обавезе према закуподавцу. dolazi do potrazivanja. zalihe. i naravno njen cilj je da prilivi iz plasmana budu veci od odliva po osnovu vracanja depozita. duze ili krace u zavisnosti od brzine obrta.nema noramlne privrede. E sada naravno da biste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17. Bez likvidnosti ucesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa. I zato je jako vazno da svaki ucesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. to je jos jedan dokaz da finan. Znaci vi imate ulaganje na pocetku. i time siri ovaj interni tok. Kao i u BU tako se i kod ovog izvestaja odnosi na obracunski period. izvestaji nisu namenjeni laicima. a isplata poverilaca. Nijedan vlasnik nece drzati pare u firmi koja ne uvecava kapital koji je on u tu firmu ulozio. Zasto likvidnost? Zato sto bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzece odlazi pod stecaj. interni ili regularni tok gotovine. • Овакво билансирање финансијског лизинга је последица поштовања захтева да се при финансијском извештавању даје предност економској садржини у односу на форму. Sta je eksterni tok? Kako to pare s’polja mogu doci u firmu? Uplate vlasnika. jer depoziti jesu obaveze banke. za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do ili priliva gotovine u preduzece. ucesca itd kroz poslovanje vremenom. zaduzenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzece. Zakonom o stecaju 45 dana mozete da 125 . koji nastaje unutar preduzeca i to je ovaj tok koji sam vam pricala 2. isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzeca. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. ta vasa ulaganja se ponovo pretvaraju u novac. Znaci preduzece da bi opstalo na dugi rok mora biti profitabilno. Znaci smisao i kod preduzeca i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvucemo vise gotovine nego sto u taj poslovni proces ulozili. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti . Kada posmatrate poslovanje preduzeca to poslovanje preduzeca nije nista drugo nego konvertovanje novcanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. Znaci zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju viskove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novcanim sredstvima. Novcani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela: 1. Zasto je vazno da preduzece ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odrzanja preduzeca na dugi rok. kupite osnovna sredstva. vracanje kapitala vlasnicima. Drzava brine o tome da se odrzi finansijska disciplina u privredi. Dovode do povecanja ili do smanjenja neto gotovine. eksterni ili iregularan tok gotovine. tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. znaci izmirenje duga. svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzece na dugi rok opstalo? To je likvidnost i rentabilnost preduzeca. znaci mimo njegovog redovnog poslovanja. Zasto je to vazno? Zato sto samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odrzanje kapitala koje je u preduzece investirano i njegov rast. ili dovodi do odliva gotovine usled ceka se interni tok suzava. Znaci ovde banka od svojih obaveza. Kod banaka je po jos ocitije. investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obracunskom periodu. • • IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE Sadrzi prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti.

utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine. Tokovi gotovine se obicno definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruzenja. to nije gotovina. Ne kazem da se time ne stite interesi poverilaca. Znaci sve sto treba da znate o izvestaju o novcanim tokovima naci cete u MRS-7. da li ce platiti polovinu odmah. Ispunjenosti prve. to je promena u okviru gotovine. Sta je cilj sastavljanja izvestaja o tokovima gotovine? Cilj sastavljanja izvestaja je da korisnici dobiju izvor iz kojih ce moci da dokuce informacije o tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzeca u proslosti. i sve promene koje se u standardima vrse motivisani su zeljom da se zastite interesi investitora.kasnite sa placanjem obaveza ili da vam je racun blokiran 30 dana i vi odlazite u stecaj. da placa svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadrzi izvestaj o tokovima gotovine. Sposobnost firme da odrzi svoju likvidnost. mi govorimo o izvestaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godisnje zakljucka. Znaci vas tekuci racun kod banke predstavlja vas depozit koji vi mozete slobodno raspolagati bez ikakvog ogranicenja. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti. Jer je kod banaka previsok rizik. Imam gotovinu na racunu. zato sto postoji rizik od naplate. izvestavanje u celini sve vise se okrece investitorima. drzavne obveznice koje imaju rok dospeca do tri meseca. sa kojim ciljem.dakle operativne delatnosti. depozite ne racunu koji nije orocen. zato sto kod njih postoji rizik od gubitka vrednosti. Naravno zanima me i zasta se te pare trose. I sada se pomera teziste poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje ce banke imati. dakle iz prodaje imovine. na bazi toga mi cemo proceniti da li je preduzece sposobno da vraca svoje kredite. Koliko 126 . ja sam pozajmila na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li ce da mi vrati ceo iznos ili nece. ili nece platiti nikada. Taj izvestaj ce nam pokazati koliko je preduzece sposobno da stvori gotovine. a sve redje ce se obracati bankama za kredite. Sta uprava preduzeca moze da vidi iz izvestaja o novcanim tokovima? Znaci nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzece uopste stiglo tokom prosle godine. Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi. dakle to je vas tekuci racun. po tom standardu novcanim ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku mogu pretvorili u poznate sume novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. rentabilno poslovanje. Finan. Znaci polazeci od tih proslih novcanih tokova mi procenjujemo buduce novcane tokove. i to hocu da mi bude diferencirano. Sta sve obuhvata gotovina? Znaci raspolozivu gotovinu. da placa kamate. Kome je namenjen ovaj izvestaj? Namenjen je upravi. postojucim i potencijalnim investitorima. Znaci to su sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Znaci taj uslov nije ispunjen. imam gotovinu u blagajni pa sada to sto sam ja prenela pare sa blagajne na racun ili obrnuto to nije to. Znaci sta je za nas cilj ovog izvestaja. Sta su gotovinski ekvivalenti? MRS-7 bavi se izvestajim o novcanim tokovima. i zbog toga nam je taj izvestaj vazan. Znaci takva sredstva recimo cek smatra se ekvivalentom gotovine. ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije slucajno. da isplacuje dividende. Ili depozite koji se isplacuju na zahtev. i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja. Kako ovo treba razumeti? Kada uplatite pare iz blagajne na vas tekuci racun. postojucim i potencijalnim poveriocima. I zato su to dve vazne pretpostavke. i naravno drzavi. Znaci zasto nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u prosloj godini? Zato da bi mogao da proceni sposobnost placanja preduzeca u buducnosti. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena izmedju stavke koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente. Jer sve vise preduzeca pribavljaju dodajni kapital na trzistu kapitala. dakle koliko smo mi para naplatili tokom prosle godine po raznim osnovama. koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja. zatim koji su to namene za koje preduzece tu gotovinu trosi.

pa ce tacno videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Jedna je jos prednost koja se istice kao prednosti izvestaja o novcanom toku u odnosu na ostale finan. ciji je dobitak kvalitetniji? Znaci kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplacenosti.000. i koliko sam novaca ulozila na razduzenja ili eventualno vretila vlasnicima. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim. pa kako nemamo para…to je onda jedna potpuno drugacija situacija. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzeca na bazi vremenskog rasporeda novcanog toka. Kaze se da izvestaj o novcanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer nesto je naplaceno ili nije a nesto je placeno ili nije. To je jako vazno za buduce odluke. bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstava i nacine plasiranja slobodnih novcanih sredstava. I ako to vi vec znate u martu onda vi mozete da napravite strategiju kako cete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazici. Zasto? Zato sto smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja. Znaci ako ja znam da cu imati prilive gotovine. na racunu se drzi samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. necu valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta moze zakljuciti? Odakle joj potice gotovina. a drugo preduzece ima takodje rezultat 100. Ili da je neto novcani tok u ovoj godini u najvecoj meri bio pod uticajem nasih ulaganja…imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. Ona zeli da uoci koji su to periodi u toku godine kada obicno ostvaruje viskove gotovine. I to je jedan od vaznih pokazatelja kvliteta rada firme. dakle vrsili smo investiranje. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novcanog toka. izvestaja. a ne kada pocne maj mesec…sta pa nemamo para.000 i ima neto gotovinu od 80. I ta procena potreba za gotovinom bice izvrsena opet na bazi neto novcanog toka. a da nam je poslovna aktivnost generisala skromna novcana sredstva.000 . znaci koji je to najveci izvor gotovine u prosloj godini bio. i ima neto gotovinski tok od 30. to znaci da smo se mnogo zaduzivali ili da smo pribavljali znacajan dodajni kapital. prema vi nemate mogucnost da kreirate neto novcani tok. Nikada se pare ne drze na racunu. zatim uprava moze dokuciti da li su prilivi ili odlivi iz finan. Bilansna politika ne moze da opredeljuje visinu neto gotovinskog toka. koliko nam jos para treba. Dakle to su informacije koje mogu da se dobiju iz novcanog toka. Znaci to je ono sto uprava hoce da zna.sam ulagala i kolike su isplate bile po osnovu tekuce aktivnosti firme.000. Znaci vi samo mozete da prikazete odakle ta gotovina dolazi i zasta ste gotovinu trosili. Kada se radi procena vrednosti preduzeca za potrebe bilo prodaje preduzeca ili fuzije preduzeca.000. da biste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate viskove gotovine. odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odrzavanjem likvidnosti. Na bazi ovih informacija o cemu uprava odlucuje? Uprava svoju politiku finansiranja kreira prema ocekivanog neto novcanog toka. Kako to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je jos jedna razlika izmedju banaka i preduzeca. Svi viskovi gotovine se mogu plasirati. Imamo lep neto novcani tok ali mi nemamo nameru da investiramo. aktivnosti mozda bili najjaci. I zato je vazno da se na bazi proslih priliva napravi plan priliva i odliva koji ce biti za naredni obracunski period. Da biste mogli da prognozirate buduce novcane tokove morate da znate novcane tokove iz proslosti. jer cu unapred poceti da trazim koje su najpovoljniji nacini da tu gotovinu plasiram. a stepen naplacenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. Oni ce tacno videti da li uprava vodi racuna o uskladjivanju priliva i odliva iz 127 . uvek se kao osnova koriste buduci novcani tokovi. Npr. koliko sam novaca ulozila u neku nemonetarnu imovinu. mi sada pravimo novcani tok za godinu dana. Investitori na bazi izvestaja o novcanom toku procenjuju kako uprava preduzeca kontrolise tokove gotovine. Ako jedno preduzece ima dobitak od 100. Uprava ce za svoje potrebe da taj godisnji novcani tok podeli po mesecima. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da cete pocevsi od maja pa zakljucno sa junom imate slabije prilive a niste u stanju da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novcana sredstva.000.

za isplatu dividendi . znaci ako veliki broj firmi ima negativan neto novcani tok onda tu nesto nije dobro.izvestaja o novcanom toku. zbog isplate poreza. Sta je razlog? Kada knjizite kamatu kao trosak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala. Dakle ako se stepen zaduzenosti firme povecava onda se smanjuje mogucnost da na vreme svoje obaveze izmiri. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezana sa tim zaduzenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. Dugorocno zaduzivanje i dugorocno razduzivanje je aktivnost finansiranja. te odlive treba klasifikovati u operativnu tj poslovnu aktivnost. zbog odrzanja likvidnosti. kada racunate neto dobitak taj rashod utice na visinu neto dobiti. Dakle izvestaj o novcanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika. Znaci ako meni najvise novca odnosi investiciona aktivnost. zatim sposobnost preduzeca da stvara gotovinu koja je njima jako vazna zbog moguce naplate dividendi. vi znate da se dugorocni krediti otplacuju putem anuiteta. klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti. zasto je bas ovako delimo? Postoje dva razloga: 1. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. kaze se jos i iz operativne aktivnosti 2. dakle da li operativna. aktivnosti ili imajuci u vidu da te kamate uticu na visinu rezultata . vazno ima je da se ta firma na dugi rok odrzi. I kada gleda neto novcani tok u privredi kao celini moze proceniti. Posto mi zelimo da povezemo neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promene gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost a ne u aktvnost finansiranja. Jedan je da bi procenili da li ce se firma jos zaduzivati. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekuci finan. Drzava normalno procenjuje sposobnost preduzeca da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novcanog toka. ne na tekucim aktivnostima nego na ulaganjima. Na ulaganjima. I ovde se dilema postavlja sledeca. aktivnosti investiranja 3. aktivnosti. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. rashod. Kada je rec o otplati rate. gde je onda teziste firme u tom trenutku. vise nego operativna. Znaci mi proveravamo da li smo sposobni da toliko para stvorimo kroz poslovni proces. investiciona ili finansijska aktivnost. I naravno iz toga ce oni proceniti da li ce uprava ici na dodatna ulaganja. A onda ako ima visak gotovine. znaci kamate na kredite. nije prezaduzena . Postavlja se pitanje zasto bas ovakva klasifikacija. Sta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti? Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzeca da stvori dovoljno para za isplatu obaveza. iz poslovne aktivnosti. Da bi se povezao neto rezultat i neto novcani tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti. Oni procenjuju i buduce potrebe za gotovinom iz dva razloga. njima ce trebati pare. prema dobavljacima i radnicima. Postoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. Ako ce se firma ciji ste vi poverilac jos zaduzuje vi procenjujete da ce ona imati teskoca sa vracanjem dugova. a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. da na bazi ovako klasifikovanih novcanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najvise utice na finansijski polozaj preduzeca. neto rezultata iz poslovanja. 128 . odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. aktivnosti finansiranja. ako je firma dobra. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih cu plasirati svoj novac. i za ona ulaganja koja moramo izvrsiti a da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. zato sto je to firma ciji su oni suvlasnici. placene kamate. a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja. Dakle postoji uvek vise razloga zbog kojih se interesujete za novcani tok. Poverioci koriste izvestaje da bi procenili sposobnost firme da placa glavnicu i kamatu. 2. KLASIFIKACIJA NOVCANIH TOKOVA Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1.

Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znaci odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja ce naravno kreirati u buducnosti ekonomske koristi. Ali je vazno da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Odlivi su: kupovina ili ulaganja u nekretnine. dividenda i tantijema. lizing kao dugorocni kredit.Sta su prilivi? Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnoscu firme. Sta je investiciona aktivnost? Sta znaci investirati? Investirati znaci uloziti. poreze. lizinga. odliv imate kada se razdustie i tada imate smanjenje pasive. Dakle to su sve odlivi gotovine. znaci nemonetarno. prodaja vlasnickih i duznickih HOV drugih preduzeca. tu je jer je finan. Kao sto postoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine. novcanog toka i gotovine. isplata dividendi. odnosno u trgovini od prodaje robe. Znaci kada investirate vi trosite pare i pretvarate u materijalni ili nematerijanli oblik. kupovina kratk. znaci ne svojih. i uzimanje kratkorocnih kredita. Одливи готовине из пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности 129 . ili kada ulozite sto dovodi do povecanja aktive. Znaci to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. Znaci vidite kada mi dajemo to je investiranje a kada se zaduzujemo to je finansiranje. kamate. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja masina i opreme. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava. zastitnog znaka…. To nam je vazno jer cemo na osnovu te veze doci do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasnickih instrumenata. otplata kratkorocnih kredita. zato sto je rec o sredstvima koja u preduzece priticu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. Aktivnost finansiranja Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja. izdavanja obveznica ili zapisa. isplate obaveze po osnovu finan. Rekla sam vec da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izvestaju o novcanim tokovima. prilivi od prodaje kratkorocnih berzanskih HOV . Znaci trosim sada da bih imao prilive u buducnosti. KAKO IZGLEDA IZVESTAJ O NOVCANOM TOKU? Imamo gotovinske A. to je suprotno ulaganju. a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. zaduzimo se. Ako bismo izvrsili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu od akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1. Dakle rec je o prilivu sredstava iz okruzenja u preduzece bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduzenja ili vracanja dela ulozenog kapitala vlasnicima. ili kada se poveca pasiva. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje ili kada se smanji aktiva. jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Bice u finansiranju. placamo radnike. tako postoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine. kratkorocnih kredita za poslovanje koje odobrava i sl… Sta su odlivi? Sta sve placamo? Placamo dobavljace za kupljenu robu i izvrsene usluge. I naplata dugorocnih plasmana. uzimanje dugorocnih kredita. Znaci kada prodateHOV. i po osnovu tih koristi prilive gotovine. Kod proizvodnih preduzec prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga. Приливи готовине из пословне активности 2. ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novcani oblik i time imate priliv. i imamo isplate rashoda. dugorocne HOV i davanje kredita. Racuni bez aktive ali bez gotovine. Kao sto su prihodi i rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnoscu firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. Odlivi: otplate glavnice duga. HOV u operativnoj aktvnosti. nesto od aktive pretvorite u gotovinu.-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava. zatim od naplate kamata.

• Б. Znaci prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. znaci nece biti samo sabiranja nego ce biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Direktna metoda koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vrsi transformaciju ili preracunavanje tokova rentabiliteta u novcani tok. ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Токови готовине из активности финансирања • Приливи готовине из активности финансирања • Одливи готовине из активности финансирања • Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Neto povecanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti. Znaci u BS onaj iznos gotovine koji dobijete i ovaj iznos u izvestaju o novcanom toku mora biti jednak. Metoda utice samo na nacin utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novcani tok. E posto se racunovodsto zasniva na obracunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moramo doci posrednim putem. Za razliku od nje indirektna metoda polazi od neto dobitka i koriguje ga za nenovcane transakcije. Zasto? Zato sto se racunovodstvo zasniva na obracunskoj osnovi. Izvori podataka za utrvrdjivanje izvestaja o novcanom toku nalaze se: u BU. Znaci nacelo kaze da registrujemo dogadjaj kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. utvrdjuju se uvek na isti nacin. izvestaj o novcanom toku ne mozete dobiti zakljuckom racuna. Токови готовине из активности инвестирања • Приливи готовине из активности инвестирања • Одливи готовине из активности инвестирања • Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања • Ц. a kako se zove to nacelo u konceptualnom okviru? To je nacelo nastanka poslovnog dogadjaja. direktnu 2. Imate gotovinu na pocetku perioda. Znaci za ono sto nije izazvalo isplatu. U cemu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je rec o tokovima iz poslovne aktivnosti. Samo se na razlicit nacin utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. znaci mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje. E slicno je i ovde. jer u nekim od ovih podrucja mozete imati i negativan gotovinski tok. taj podatak se nalazi u BU. utice samo na nacin utvrdjivanja poslovnog rezultata a da se rezultat iz finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. KOJE METODE SASTAVLJANJA IZVESTAJA POSTOJE? MRS-7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode: 1. Znaci ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak. Kako cemo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? Sta treba da uradimo? Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje. neto povecanje + gotovina na pocetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. Sto se tice priliva i odliva ili izracunavanja neto gotovine iz investicione i finansijske aktivnosti. a kod investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. Sta je osnova za izradu izvestaja o gotovinskom toku? Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljuckom racuna glavne knjige. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izracunali neto novcani tok. secate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moze biti metoda ukupnih troskova ili metoda troskova prodatih ucinaka. Znaci pretvara prihode u naplate i rashode u isplate. indirektnu metodu obe ove metode dace isti iznos neto gotovine. u BU a dodatne izvestaje nalazimo obicno u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na racunima glavne knjige. Kako cemo do tog podatka doci? Tako sto cete 130 .

Znaci tada cete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali placali. Kada je rec o odlivima iz poslovne aktivnosti najveci deo vezan je za izmirenje obaveza prema dobavljacima. Tada ce mi prihod biti jednak naplati. Ali sta ako niste platili. odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. Kada imate ulaganje u cenu kostanja ili u poslovanje uopste vasi rashodi. I otuda vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje.смањење . ako prihod naplatim u celini. Naplata moze biti veca od prihoda pod uslovom da smo imali potrazivanja i da smo ta potrazivanja naplatili.смањење • Робе залиха обавеза Ovde nesto treba obrnuto!!!! Znakovi + ili – 131 . da nije pretvoren u gotovinu. jeste je prodali ali niste je platili dobavljacima. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje. Производа или или или • Наб. Znaci prihod i naplata mogu biti jednaki ako ste ceo prihod naplatili i tada st potrazivanje prema kupcima ne menja. Ali posto to nikada nije tako. ako prihod naplatim odmah. jer ne mora znaciti da ste v svu robu koju ste nabavili platili. nabavili ste nesto a niste platili i zato su obaveze porasle. Jer pazite. + повећање + повећање • Трошкови продатих залиха обавеза • Гот. da biste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Da li ce onda odliv biti veci ili manji od nabavne vrednosti? Ako nismo platili sve sto smo nabavili odliv ce biti manji. продате . sve sto ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni kostanja prodatih gotovih proizvoda. nego nabavite a ne platite ili platite nesto sto ste nabavili ranije. tada ce potrazivanja biti niza.prihod od prodaje korigovati iznosom potrazivanja prema kupcima. morate uzeti u obzir i promene visine vase obaveze prema dobavljacima. вред. Pod pretpostavkom da ste to uplatili. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliva po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obaveza prema dobavljacima. odnosno smanjujemo ako imamo povecanje potrazivanja. Ako su se zalihe smanjile to znaci da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je vec bila na lageru. sta ce biti sa potrazivanjema od kupaca? Ona ce biti veca jer to ce znaciti da deo prihoda je sadrzan jos uvek u potrazivanjima. ali iz BS uzimate pocetno i krajnje stanje potrazivanja od kupaca. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje. Sta ce onda biti? Doci ce do povecanja obaveza prema dobavljacima. Zalihe na kraju bice jednake zalihama na pocetku. Ako u toku obracunskog perioda naplatim manje nego sto sam prodala. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako sto ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe. znaci troskovi prodatih gotovih proizvoda ili nabavna vrednosti prodate robe u trgovini. To je smanjenje obaveza treba tretirati kao povecanje odliva. da biste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. Znaci i zato kazemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako sto ga povecavamo ako imamo smanjenje potrazivanja od kupaca u odnosu na pocetni iznos. Ako su se vase zalihe povecale to znci da ste nabavili robe vise nego sto je prodate i da je prema tome vas odliv veci nego sto je nabavna vrednost prodate robe. nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda. ja nikakvo potrazivanje imati necu. proizveli odredjene proizvode i prodali ih. Ako ste placali samo robu koju ste nabavili onda je vas odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. kakav je to uticaj na odliv? Odliv ce biti manji. Ako su obaveze prema dobavljacima na kraju obracunskog perioda veci nego sto su bile na pocetku. Naplata moze biti manja od prihoda i tada se potrazivanje povecava. To isto vazi i za proizvodnju. Ako su vam obaveze na kraju nize nego sto su bile na pocetku to znaci da ste platili sve sto ste nabavili u tom mesecu i jos da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period usli. sta to znaci? Da ste platili vise nego sto je nabavna vrednosti prodate robe. Znaci ako ste nabavili vise nego sto ste prodali robe. ako ste u jednom obracunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe nece biti.

Isplate po osnovu kamata. placanja ce biti u buducnosti. Kako cete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu. Znaci iznos odliva bice manji za iznos amortizacija. znaci odlivi ce biti manji u odnosu na troskove za iznos smanjenja AVR. Znaci svako smanjenje unapred placenih troskova smanjuje odlive. Ako imate rast obracunatih troskova u okviru PVR. poreza…kako cete doci do odliva po tom osnovu. A to znaci da je odliv veci nego sto su troskovi zarada. PVR nastaju kada nesto potrosite a ne platite. Znaci rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju. Nije . Ako imate AVR i PVR. To znaci da ce vam isplate biti nize od nastalih troskova. jer je placanje izvrseno u nekom od ranijih obracunskih perioda. ako dodje do povecanja AVR jer znaci da ste vi nesto unapred platili sto jos niste potrosili. troskove koji ne izazivju odlive. u BS imate obaveze po osnovu kamata. kako ce to uticati na odnos troskova i isplata. Ne kupujete novo osnovno sredstvo.смањење . vi kazete…a cekajte amortizaciju nismo platili.повећање • расхода: расходи обрачунаунапред • тих расхода плаћених • Расходa 132 . i bice veci od troskova . a ovo su sada ostali rashodi ili troskovi poslovanja. Ako su obaveze vece odliv je manji od troska kamata. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u novac. Znaci ovde nije rec o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. Znaci odlivi ce biti manji od troskova za iznos povecanja PVR jer ste nesto potrosili a jos niste platili. troskovi po osnovugarancija. Znaci to je takodje negotovinski trosak. znaci logiku koja je drugacija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. kako ce se to odraziti na odlive. kako bi se reklo. Ako su obaveze na kraju jednake pocetnim zakljucujemo da su u celini isplaceni troskovi kamata za ovu godinu. Znaci ako rastu AVR odliv se povecava. Sta jos nismo platili? Troskove za koje smo formirali rezervisanja. jer je deo koji je neisplacen doveo do povecanja obaveza. ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. znaci da je odliv jednak trosku znaci rashodu. ne placate u ovom periodu. odnosno da su vase isplate manje nego sto je trosak. To je isto kao povecanje obaveza. Troskovi amortizacije.Sta je ovde vazno i zasto ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vazno je da razumete logiku izvestaja. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego sto su bila na pocetku zakljucak je da ste platili sve obaveze iz tekuce godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu usli. odliv. Imate u BU troskove zarada. i ako dodje do smanjenja AVR. Znaci to je logika koju morate usvojiti. negotovinske troskove. Da li je bilo placanja u tom periodu.ција • Готовинска • Плаћања = Оперативни . Znaci vi cete pogledati da li su obaveze na kraju vece ili manje nego sto su bile na pocetku. • + повећање + смањење • обрачунаунапред • тих расхода плаћених Амортиза• расхода . Te obaveze se nalaze u BS. Ako su obaveze vece zakljucujete da niste isplatili sve troskove zarada u tom obracunskom periodu. zasto ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda ali ne izazivaju odlive. Kako mi njih prevodimo u odlive. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU. Znaci kada vi racunate koliko ste platili troskove. zarada. Potpuno ista logika je i za kamate. Korigovacete promenom visine obaveza po osnovu zarada. ako su obaveze nize odliv je visi. Vi povecavate troskove i formirate rezervisanja. trosak po osnovu formiranja rezervisanja. Setite se onih trouglova(vidite na slajdovima) povecanje aktive znaci povecanje odliva ali povecanje pasive znaci smanjenje odliva. Zasto? Zato sto ste vi imali unapred placene troskove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na troskove a nije bilo placanja. Znaci amortizacija spada u tzv. platili ste nekada ranije kada ste kupili masinu. nema odliva.

Jer kada se smanjuju obracunati troskovi. jer ste vi kao rashod knjizili nesto sto ste platili unapred.000 4. nemate odliv samo trosite unapred placeni trosak. 133 .000 -20.000 258. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU.000 34.2002.000 50. tako da ovde u stvari vi imate i podatke iz BS i utvrdjenje promene. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kakav je odnos izmedju pocetnodg i krejnjeg stanja.131. Znaci prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje. Prvo cemo racunati prilive gotovine od prodaje.000 54. Ukoliko imate smanjenje obracunatih troskova to znaci da ste u ovom periodu platili troskove ovog perioda i platili ste troskove koji su nastali u prethodnom periodu a koji su bili na PVR. 2. 4.000 Пословни добитак Остали приходи 10.000 22.000 12. Za iznos amortizacije rashode cete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu rezervisanja ne izazivaju odlive gotovine. Позција Приходи од продаје Пословни расходи. 10. 7.000 Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih pozicija(to je ova druga tebela) napravljena su na osnovu BS. Znaci ako imate povecanje obracunatih troskova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste nesto potrosili a niste platili. Odlivi ce biti manji za iznos povecanja obracunatih troskova i bice veci za iznos smanjenja obracunatih troskva. Znaci da ponovimo jos jednom. Ako se unapred placeni troskovi povecaju onda je odliv veci za povecanje unapred placenih troskova.000.Ovde opet ide obrunuto znakovi Da bismo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred placenih troskova i povecati za povecanje unapred placenih troskova. 9. 11. i to za period od 1. Polazite od prihoda. 5. da biste dosli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potrazivanja od kupaca. Primer: imate BU preduzeca “avala” koji izgleda ovako. sto ne dovodi do odliva gotovine. Ako se unapred placeni troskovi smanje to znaci da vam je odliv manji od rashoda. 3. 8. prihodi od prodaje su 308. i da biste te rashode preveli na odlive reci cete …izdvajamo ono sto ne placamo. Kada vi platite. Znaci vi imate u rashodima i amortizaciju.12. E sada hocu da na osnovu toga napravim izvestaj o novcanom toku iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga sto smo uradili. укључујући амортизацију од 16. u 000 dinara: Рб 1. Sta treba da racunamo. 6.000 Камате -2000 Капитални губици -4000 Бруто добитак пре опорезивања Порез на добит Нето добитак Исплате дивиденде Задржана добит 308.

znaci da smo potrosili nesto sto je ranije placeno.000. 4.000 i smanjicemo rashode i za iznos amortizacije.000 104.000.000 4. Znaci ako su naplaceni svi ostali prihodi.000. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak.000 a sada iznose 14. znaci koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda.000 Готовина и готовински 6.000 i to ce biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti = 304.000. Sta cemo sa tih 4. tako da imamo 258.000. znaci da su vece za 4. tako da imamo 258. Znaci 308.000 – 6.000 -4.000 = 26. a na kraju 28.000 – 6.000 Краткорочне ХОВ 10.000.000 40.000 74.000. Znaci isplatili smo po osnovu rashoda 218. u 000 din.000+4. sto znaci da imate povecanje potrazivanja od kupaca. 7. 2001 Набавна вредност објеката и 132.000=294.000 – 4.000 Потраживања од купаца 54. Znaci pogledajte kakav je odnos izmedju pocetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci.000 – 4. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit je 20.000 опреме Дугорочни пласмани у ХОВ 76. 3.000 опреме Исправка вредности објеката и -52.000. rashodi iznose 258. Koliki je odliv? Odliv je veci za smanjenje obaveza. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. 134 .2002.000 – 14. Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak.000.000 Укупна стална средства 156.000.000 Обртна имовина Залихе 8. smanjicemo rashode.000 Ovo je bilans stanja preduzeca “avala” na dan 31. Znaci 258.000 -36.000 = 218.000.000. bile su 20. a to morate proveriti na bazi racuna glavne knjige odnosno iz napomena.000 =54.000 – 250.000 + smanjenje od 6. 8. Sta je sa dobavljacima? Na pocetku su 24. Sta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljucujuci i amortizaciju? 258. posto je to ono sto smo platili .000 опреме Садашња вредност објеката и 80.000 – 16.000.000.000. 6.toliki su sada prihodi.12.000. isplaceni. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaceni. U rashodima imamo jos i placene poreze.000 82. Sta imamo? Pogledajte. sada imamo rezervisanja koja su bila 12.000. Te poslovne rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljacima. neto novcani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000 150.000 a sada 8.000 Sada cemo izracunati odlive.000-6. Znaci povecanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000 еквиваленти Укупна обртна имовина 78. promenom AVR i PVR.000 a sada su 26.000=6. zalihe ( pronadjite zalihe) su bile 14. 2. 258.000. I sada izracunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti.1. Znaci obaveze su nize na kraju. Na pocetku imate 40.000 – 6. Znaci prilivi po osnovu ostalih prihoda iznose 10. Sta cete sa tim povecanjem da uradite? Smanjujemo prihode. Sta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16. Sta cemo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode. Стална имовина 2002.000. formiranje rezervisanja je negotovinski rashod.000. Nadjite u BS obaveze za poreze. 5. Znaci neto novcani tok je pozitivan.000 14.000 АКТИВА 234.000 223.000.000. Znaci ove obaveze od 20.000 16.000 a na kraju 54.000 68.00014.000 – 16. Sada nadjite poziciju dobavljaca. Znaci odlivi placene kamate i kapitalni gubitak 2.

000 je iznos za koji smo kupili sredstvo. taj gubitak koji ste .000+36.000 zato sto smo za toliko prodali.000. Priliv je 2. Готовина од осталих прихода 10. a celu nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti. Za aktivnosti finansiranja.000. 28.000= 58.повећање резервисања .000 i razlika je 28.000. na sta smo trosili pare? Doslo je do povecanja stalne imovine. Tako da nece biti 2. Обрачун одлива готовине из пословне активности • • • • • • Пословни расходи из БУ 258.000.000. direktna ili indirekta? Hocu da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povecan za 6.000 a na kraju 132. Pa smo smanjenje tj. vi ste vrsili otpisivanje postojuce imovine.000 tretirmo kao priliv. imate povecanje stalne imovine. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti. Koliki smo onda naplatili.000 • Прилив готовине 294. Mi smo ga vec jednom tretirali kao odliv( kod poslovne aktivnosti).000. Da li smo imali prodaju nekih dugorocnih plasmana.000 135 . pa kazem koja metoda. Znaci emsija akcija je 26.000.Sta imamo od investicione aktivnosti? Sta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. Sta smo jos imali? Imali smo dividede i dugorocne kredite koji su se smanjili. znaci neto promena gotovine je 4.6.000=16. za koliko je povecana emisiona premija. Priliv od prodaje 2. Koliki je bio priliv. Znaci imamo odliv po osnovu otplate kredita50. zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6.000 . Одливи за остале расходе=плаћене камате и капитални губитак= • 2000 + 4000 = 6. • 1. nema ih.000 • 2. Postupke imate u slajdovima ali ja sam bila vredna i evo ih…. znaci da ste kupili za 28.000.000.000.objasnite ili kako utvrdjujete neto novcani tok iz poslovne aktivnosti.000 .14.0004. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnosti ako je odliv 28.безготовински расходи/аморт.000 .4.000 i imamo negativan neto novcani tok 22.000.000. Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti. koji je nastao pri prodaji.смањење залиха . koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti. pa 58. Na to treba da dodamo gotovinu na pocetku perioda. 54. i ako ih nema znaci da smo ih isplatili. Znaci kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak. Posto je sredstvo novo. Na pocetku je bila 104. kolike je neto novcani tok? On je -36. kolika je gotovina na kraju? 20. Da li je 6. negativan je i iznosi -22.000.000./ . znaci kako izgledaju novcani tokovi za investicionu aktivnost. Vezano u smislu. јер се претпоставља да су камате и остали приходи наплаћени. da li je toliko u BS? Jeste. zasto 6.000 .000. tako da ne mozete da na bazi razlike sadasnje vrednosti utvrdite visinu promene.000-54.000. Приходи од продаје 308. priliv je bio 26.повећање обавеза према добављачима . jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. zato sto je to vezano za poslovanje.000.000 nego 6.повећање потраживања • од купаца . U BS pogledajte kolika je bila gotovina na pocetku perioda? 20.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak od 4. sta su prilivi? U sta smo ulagali. pogledajte sada kapitalni gubitak.000 Готовина је једнака висини прихода. I imamo isplatu dividendi 12. koliki je priliv. ili ste kupili otpisano.000. Indirektnu metodu cemo iduceg puta. znaci ukupan neto tok gotovine u ovom preduzecu je negativan i iznosi 4.16.000. Tamo pise da smo prodali dugorocne plasmane za 6..000 a odliv od ulaganja 28.000= -4. nasa odluka je bila da izvrsimo prodaju imovine. Znaci to je odliv.000 218.000 • 2. Ja vas pitam na ispitu.000 • .000.000. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti.14.000 a priliv 6.

304.000 12. 1. .000 Отплата дугорочног кредита -50.22.000 Активност финансирања • Обрачун прилива • • • • 1.000) = 26.. Емисија нових акција 28. 136 .000 Укупни одливи из пословне активности Нето готовински ток из пословне активности Токови готовине из инвестирања Прилив по основу продаје дуг. 3.000 имовине Нето готовински ток из инвестирања Токови готовине из финансирања Емисија нових акција 26. при продаји је остварен капитални губитак од 4. Плаћени порези = порези из биланса успеха + смањење обавезе за порез • -20. Продаја дуготрочних пласмана у висини од 6. 8.000 Izvestaj o tokovima gotovine Рб. 6. 7.000 Инвестиционa активност Обрачун прилива 1.000 улагања Одлив за куповину сталне -28. 11.000.000 9.000 Обрачун одлива 1. 13.000 + (-6.000 Приливи из осталих 10. Куповина сталне имовине = 28. 4.000 250.000.000 54. Исплата дивиденди 12.000 активности Одливи на име осталих 6. 2.000 50. 6. позиције претколона Токови готовине из пословне активности Приливи од продаје производа294. Отплата дугорочног кредита из акумулиране добити 2.000 пословних активности Одливи на име пореза 26.000 активности Укупни приливи из пословне активности Одливи из пословне 218. 10.тако да је стварни прилив 2.Инвестициона активност Обрачун одлива • 1.000. 5.000 Главна кол.• 3.

ali se u njemu navodi da je pozeljna primena direktna metoda.000 18. Текуће обавезе према 28.000 6. Amortizacija 2.000 . MRS 7 koji se bavi Izvestajem o novcanim tokovima dopusta primenu i jedne i druge metode.000 I ima jos jedna tabela koju sam zaboravila da dodam…to je bilans stanja ali pasiva .000 добављачима 7. a direktna metoda od prihoda od prodaje. Indirektna metoda polazi od neto dobitka. Задржана добит 102. Нето готовински ток из финансирања 16.000 80.000 3. Обавезе за порез 14. Jer su u rezultat. Акцијски капитал – редовне 24.36. резервисања 26.000 118. Troskovi rezervisanja koji kada ih formiramo povecavamo rashode.000 Обавезе 4. Kod nas se koristi direktna metoda. Исплата дивиденди -12.000 20.14.000 5. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potrazivanja. a isplate po osnovu njih ce nastati u nekom narednom obracunskom periodu.000 106. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka iz poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga cesce koristi.000 16. Дугорочне обавезе 50.000 224. Njena je sustina da se izvrsi konvertovanje tokova rentabiliteta u gotovinske tokove. 3.000 24. Емисиона премија 40.12. su ukljuceni svi rashodi nezavisno od toga da li su ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzeca ili da li ce uopste izazvati odliv gotovine u datom obracunskom periodu kao na primer: 1.000 Ü Укупно обавезе 68. a ona prva je aktiva…. Нето ток готовине (8+11+15) 17. ТРАЈНИ КАПИТАЛ 1.000 21. kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode. Da li se za iznos 137 . saglasno Nacelu nastanka poslovnog dogadjaja.000 ПАСИВА 234.000 20. Готовина на почетку периода 18. u neto dobitak.000 акције 2. Ako se podje od neto dobitka da bi se doslo do neto gotovine moraju se izvrsiti odredjene korekcije koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv gotovine.000 Укупно трајни капитал 166.000 12.2004. ali o gotovinskim tokovima pruza mnogo manje informacija nego direktna metoda.36.000 15. Primer za izradu izvestaja o novcanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom.000 20. Готовина на крају периода .

a tu nabavku cemo tretirati kao odliv. Imamo i obaveze za dugorocni kredit. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. god. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000. ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Oba priliva pripadaju prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog naseg BS i posli smo od P imali smo akumuliranu dobit neto promena u 2002. Kod dobavljaca je doslo do povecanja obaveza za 4000 i to je povecalo prilive gotovine jer su isplate nize od rashoda koji nije u celini placen. BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnosti. jer su povecanja pasive prilivi ili smanjenja odliva. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti. znaci podatke za dve uporedne godine. a isplate ce biti u narednim obracunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod. Kada se one povecavaju doslo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive. Korigovanje se vrsi tako sto neto dobitak povecamo za sva povecanja pasive. Kupili smo masinu za 28000 doslo je do povecanja A. znaci odliva. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. tako da je emisinona premija je povecana za 20000. i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odrazava se preko promene visine obaveza ili potrazivanja.. a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. Kada se knjizi kursna razlika ako je negativna povecavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi. Korigovati znaci ili povecati ili smanjiti. Zatim smanjujemo za povecanje pozicija Aktive. Izvori podataka koji su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU. a naplate ce uslediti kasnije. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba povecati iznos gotovine. Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Imamo sada negotovinsku A.kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasnickih i kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. Ako raste pasiva ili imamo povecanje priliva ili rast obaveza npr. Kod banaka je isto. Kursna razlika se iskljucivo vezuje za potrazivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje. I obrnuto svako smanjenje A je priliv a svako smanjenje P odliv. investicione ili finansijske aktivnosti. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vratili smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. Dugoracne HOV. a povecanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu placeni i odlivi su manji. a nominalna vrednost za 6000. je bila 22000. a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000. iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak 138 . Znaci promene na dugorocnim i kratkorocnim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljacima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je povecanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. jer pozicije u BS nisu klasifikovane na taj nacin. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000. jer svaki rast aktive znaci odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazvale prilive odlive po osnovu poslovne. Znaci iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine.

sto znaci da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17.58 din. U nasem primeru je ovaj pokazatelj 1. vec se on mora i naplatiti. jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje mozemo li mi to platiti. U nasem primeru je ovaj pokazatalj 17.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000. Na kraju zapamtiti PRAVILO. jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omogucava da se bar priblizno prate i vide oscilacije obima sredstava. iz poslovne aktivnosti. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se stavi u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo sto je to ovde razvijenije prikazano po akciji. odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplacen.. jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenoscu tog dobitka neto gotovinom. a to je Cash-flow po akciji koji se dobija iz odnosa NNT iz poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. Neto dobitak se povecava za sva povecanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P.Kada smo izracunali iznos neto novcanog toka mozemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspesnosti preduzeca.5 . 139 . dobiti preduzece generise 1. potrosili smo nesto sto je bilo na lageru i to dodajemo na neto dobitak. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji mozemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. koji se dobija kao odnos Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. 3. 2. Izvestaj o novcanim tokovima dobija na znacaju i sve vise ce se odluke donositi na bazi njega.Imali smo smanjenje zaliha sto znaci da su rashodi veci nego sto je bilo placanje. Izvestaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. jer je se povecala A. ali je segment iz poslovne aktivnosti najvazniji. a smanjuje za povecanje pozicija A i smanjenja pozicija P.U imeniocu se mogu naci neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle poreza ili neto dobitak iz ukupne aktivnosti preduzeca posle oporezivanja. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moze se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. 1. Imali smo povecanje potrazivanja od kupaca koje se tretira kao odliv.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti.Treci pokazatelj koji mozemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /prosecna ukupna sredstva Prosecna ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na pocetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva. Pored ovih pokazatelja postoji jos jedan. koji se sve cesce koristi. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti. Na svaki dinar ulozenih sredstava se ostvaruje 23. sto znaci da na 1 din. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak. jer je on za razliku od druga dva segmenta interno generisan iz poslovanja preduzeca. Drugi pokazatelj koji se moze koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje. neto dobitak je 34 000.

Ne uciti rezerve uslovljene koriscenjem poreskih olaksica. izvestaja preduzeca. ali ovde zbog specificnosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka . Izvestaji banaka imaju veoma sirok krug korisnika. pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Privreda svoja placanja i svoje potrebe za sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama. Svako preduzece i svako od nas pojedinacno odredjene poslove obavlja preko banaka. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za racunovodstvene standarde. prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000. izvestaji banaka. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. jer banke posluju sa stanovnistvom. posebno osiguravajucih kompanija doneo poseban standard. odredjuju pravila koja se odnose na sve. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima. To su sve informacije koje zeli da ima i vlasnik bilo kog preduzeca. sada Odbor za standarde finansijskog izvestavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija. Odluke koje svaki pojedinacni korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku. Znaci on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izvestaje banaka. ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom da uvecaju sredstva koje su njihovi vlasnici ulozili u njih kao i kod preduzeca. Nekada je drzava odredjivala preko koje ce se banke raditi. Privreda i banke imaju zajednicke interese i kroz realizaciju tih zajednickih interesa treba da se ostvaruju ciljevi i preduzeca i banaka. jer ih nas zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. visinu dividendi koje ce dobiti. a zadatak banke je da privuce sto je moguce veci broj dobrih komitenata. Specificnosti fin. privredom i drzavom. a na kraju negativan NNT od 4 000. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe sto se tice finansijskih izvestaja. On se ne bavi procenjivanjem pozicija. ali i pojedinacne korisnike. vlasnicima. Oni zele da ocene sigurnost svog uloga u banku. Banke nisu servis privrede. Kako smo trosili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000. Finansijsko izvestavanje banaka Vrsi se po pravilima koja vaze za izvestavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. izvestavanja banaka uslovljene su specificnoscu operacija ili poslova kojima se banke bave. Tesko je ocekivati da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljuceno da je za njih potrebno doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izvestaja banaka. Sto se tice specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. Te potrebe za informacijama su drugacije nego kada se radi o koriscenju fin. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski polozaj preduzeca. poveriocima. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000. koja ce im uz najnize troskove pruziti usluge koje su im potrebne. vec time kako treba da izgladaju fin. a korisnici tih izvestaja pokusavaju na bazi u njima sadrzanih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi. u najboljem mogucem svetlu preko finansijskih izvestaja.Neto gotovina koju preduzece ima se moze koristiti ili za nova ulaganja ili za razduzenje (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je rec o bankama. izvestaja. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000. koji je smanjio nasa pocetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda. nakon toga slobodna novcana sredstva su –30 000. a danas svako preduzece bira banku ciji ce komitent biti. tacno je da banke pruzaju usluge privrede. Pojedinacni korisnik odredjuje preko koje ce banke raditi. sposobnost banke da se odrzi na dugi rok.koje vlasnici 140 . otplatili smo dugorocni kredit od 50 000. kako treba da bude izvrseno rasclanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. jer MRS 1 i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin.

Banka radi sa tudjim novcem. kod nas Narodna banka Srbije. moraju odrzavati odredjeni iznos novcanog kapitala. jer propast jedne velike ili vise manjih banaka moze ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. izvestajima koji sluze eksternim korisnicima sem Centralne banke. Veoma je znacajan uticaj poslovnih banaka na odrzanje stabilnosti fin. Prvo nas zanima da li banka moze da vrati depozite koje je prikupila kad god to traze deponenti i moze li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Zato je vazno da se odrzi likvidnost i solventnost banke. Banka koja ne moze da vrati novac ne treba da postoji. mesecno. na 8 dana. ona ocekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog racuna prebaci novac na 141 .da vodi racuna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. ali je poslovni rizik preduzeca manji i broj rizika je manji. Pri cemu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac. ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moze omoguciti povlacenje njihovih depozita (ako nisu oroceni). Napred je pomenuto da u fin. Iako je odrzanje likvidnosti uslov odzanja preduzeca. Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. Osnovni smisao upravljanja bankom je drzanje pod kontrolom i upravljanje rizicima kojima je ona izlozena. izvestava o brojnim pitanjima Centralnu banku. znaci citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopste imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. Ona vrsi tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne banke na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka). a deponenti banke su pojedinci i preduzeca. tromesecno..ocekuju. vracanje svojih obaveza o roku i placanje kamate. nema odrzanja preduzeca na dugi rok ako nisu likvidna.. jer Centralna banka zeli da proceni kada je izlozenost poslovnih banaka rizicima takva da nece moci da podnese. ali kod banaka ne moze se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vreme postojao sistem da je banka u minusu. izvestajima banke korisnike posebno zanimaju informacije o likvidnosti i solventnosti banke. jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju viskove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Banka radi tudjim novcem. Jedan od vaznih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Jako je malo ucesce sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke. je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susrecu. vec i obaveze prema deponentima.da u svom poslovanju ne pravi troskove koje ne moze pokriti iz priliva (ne od kamata nego od priliva od naknada). 3. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane. Ako firma otvori racun kod neke banke i drzi novac na tom racunu. Sada cemo govoriti o onim fin. Ti izvestaji mogu biti: dnevni. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je racun banke blokiran ) banka ne postoji ako je njen racun blokiran. Propast banke ugrozava egzistenciju pojedinaca ali i opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. Rizici kojima su banke izlozene Rizik likvidnosti je rizik da banka nece biti u mogucnosti da izmiri svoje obaveze. utvrditi stepen te izlozenosti i pronaci instrumente kojima ce se ti rizici otkloniti. odnosno onemoguciti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. I preduzeca su izlozena rizicima.da plasira sredstva tako da moze uvek da ih naplati. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti. Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izlozenosti banaka rizicima. 2. Ti rizici se ne mogu otkloniti. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1. Svakom je vazno da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. sistema zemlje. ali ono sto se moze uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je banka izlozena.

ali je vazno da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. One su pokusale da privuku sredstva stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domacim bankama usled problema sa starom deviznom stednjom. jer banci nije svejedno ko su joj deponenti. nije svejedno ko su joj poverioci i kaje su rocnosti krediti koje je uzela. ne menja se odnos izmedju evra i dinara. Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude sto veca. likvidnost. Kreditni rizik je vezan za Aktivu. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trzisni rizik. Cak i kada bi bio miran kurs. ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge.racun nekog drugog banka to moze izvrsiti. jer je ona pozajmila tudji novac. kao kod nas nove banke Raiffeisen. Volks itd. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane. imala ugovorenu promenljivu kamatu na svoje izvore i ako bi doslo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate.. institucija placa kamatu (pasivna kamata). Postoje kratka i duga devizna pozicija. Znaci likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlacenja depozita i u pogledu placanja obaveza poveriocima. Potreba za bankarskim uslugama postoji. jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im jos nije vratio. kog roka dospeca su da bi procenila da li postoji rizik neplacanja. Ti iznosi pokazuju koliko je od potrazivanja nenaplativo. Promena broja komitenata pokazuje dejstvo trzisnog rizika. Gubici po osnovu kreditnog rizika ugrozavaju rentabilnost i likvidnost banke. jer se menja kurs ostalih valuta. 142 .jer je to njena zarada. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive. solventnost. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da ce joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospeca u punom iznosu. Da je depozit preduzecu uvek dostupan. To je odnos izmedju devizne A i devizne P. potrosacki krediti). Banka ima potrazivanja i obaveze u dolarima. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. inflacijom. Kamatni rizik bi npr. ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. HVB. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. U slucaju da deponent zeli da povuce svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kaze da nema novac.. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odrzanja likvidnosti. Ona naplacuje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije. Ako joj njeni duznici ne vracaju pare kako ce ona biti u mogucnosti da vrati svoje obaveze i da omoguci povlacenje depozita svojim komitentima. informaciona osnova. Trzisni rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom trzistu. Ne postoji banka koja uvek naplati sve. a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izlozena valutnom riziku. odnosno kreditni rizik kome je banka izlozena. Izlozenost kreditnom riziku se moze videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potrazivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisanja za nenaplacena potrazivanja. postojao bi valutni rizik. Kamatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. pa bi se u krajnjem slucaju moglo desiti da na izvore placa vecu kamatu nego sto naplacuje na svoje plasmane. Ovome jos treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. vec njome finansiraju potrosnju stanovnistva (kes. Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem. jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potrazivanja postojace valutni rizik. Banka na orocene depozite i kredite od drugih fin. Ona sagledava u kojim valutama se njena devizna A i P nalaze. To zavisi od nacina njenog rada odnos sa klijentima. Banka se mora ponasati tako da nijedna nova banka ne moze ugroziti njenu poziciju. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnotezenu deviznu poziciju. evrima. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. Pojava novih je izlozila stare banke trzinom riziku. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domace koristi i stranu valutu. Banka nastoji da njena devizna A bude veca od devizne P. Ako se pojavi nova banka. Sredstva stanovnistva su se usmerila prema tim bankama.

Tada ce banka morati da plati umesto svoga komitenta. za banke MRS 16 je primenljiv ali ima mnogo manje znacaja nego za preduzeca. onda ne postoji rezervisanje. Vaze svi standardi kao i za preduzeca samo se neki vise primenjuju od drugih.. Ta rezervase tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. a Centralna banka ipak trazi da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opste rezerve. Stvarna obaveza se mora iskazati u B.. U ovom slucaju dok se ne dogodi nesto zbog cega komitent nece biti u mogucnosti da izmiruje svoje obaveze. promene u broju komitenata.. odnos izmedju prosecne A i P kamatne stope. U vezi sa racunovodstvenim politikama mora se jos objaviti kako smo ostvarili osnovne vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada). Kod banaka u vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Mere koje banka preduzima su deo njene poslovne politike.. Mora se objasniti koje su to informacije na bazi kojih su izvrsene procene gubitaka da ne bi doslo do manipulisanja rezultatom banke. I MRS 18 Prihodi vazi za banke. Banka ima dobru A za koju ne postoji sumnja da ce biti naplacena. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. Potencijalna obaveza je ona ciji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u buducnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. ako se trgovalo HOV morace se navesti sa kakvim rezultatom je to trgovanje obavljeno. promene u visini depozita. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav nacin da ispunjavaju zahteve sadrzane u MRS i to kada je rec o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzeca vaze i za banke. kolike su pozitivne i negativne kursne razlike. a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. instrumentima. Kada banka daje garanciju firmi za kupovinu masine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da ce ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Za razumevanje izlozenosti banke bilo kom riziku nece biti dovoljno samo posedovanje fin.. isto vazi i za rashode. Prosli puta sam bar probala da vam objasnim zbog cega je vazno da finansijsko izvestavanje banaka bude uredjeno na nacin koji odgovara specificnim aktivnostima koje banka sprovodi I posebnom znacaju koje banke kao 143 . Videce se gub. Banka da garanciju i naplacuje je. Zato uprava preduzeca mora da objasni mehanizme kojima drzi pod konrolom rizike kojima je banka u poslovanju izlozena. izvestaja. Obaveze su posebno vezne npr. MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama. Ako se to dogodi tada ce potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. ali posto imamo poseban standard za banke uvek ce se dati prednost resenju datom u MRS 30.. izvestaja se nece moci saznati sta uprava banke radi na kontroli tih rizika. Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima. Ona moze istupati na berzi uz posebno ovlascenje. Sve dok komitent uredno izvrsava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. Ali iz fin. Mora postojati racunovodstvena politika koja je primenljivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. Na osnovu izvestaja banke svaki korisnik treba da bude u mogucnosti da proceni bilo koji rizik.-. jer osnovna sredstva kod banaka ne bi trebalo da cine vise od 20% njene ukupne A. Sto se tice prezentacije izvestaja relevantan je MRS 30. koliki je neto prihod od kamate.Znaci stigli smo do bilansa uspeha. zbog nenaplativih potrazivanja. kako su procenjivani plasmani u HOV. MRS 23 koji se bavi kamatama (troskovima pozajmljivanja).. Banka moze . ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u racunovodstvenim politikama banke. Ako postoji opsti finansijski rizik. vec i da uprava banke obrazlozi na koji nacin upravlja i kontrolise te rizike. Ako Centralna banka kaze da su nasi plasmani dobri. Racunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji ne postoji indicija da ce nastati. . ali to je rezerva a ne rezervisanje. na koji nacin je izvrseno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza.a ne mora trgovati HOV. Ovo je jako vazno.. ali to nije neophodno. ali zbog dalekog roka dospeca treba formirati rezervu iz dobitka za svaki slucaj.Finansijski izvestaji banaka treba da pruze osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinacno. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje..-. Jeste MRS 1 opsti.

Prihodima od naknada i provizija 5.znaci ako je visa vi imate dobitak a ako je niza imate gubitak. Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV 7.Sta su gubici po zajmovima I avansima?To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita I plasmana.zatim opsti administrativni. kako bilans uspeha nasih banaka izgleda.iza toga ide pozicija koja govori(znaci ovo nije bilansna shema. ovo su realizovani dobici I gubici. primetite da ovde imate bruto princip.zatim dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz plasmana u HoV.dobitak po osnovu kamata moze se zvati jos I neto prihod od kamata(mada je po meni dobitak sasvim odgovarajuci naziv).pa odmah potom rashodi od kamata I slicni rashodi.potom rashodi od naknada I provizija.znaci primenjuje se neto princip.Kako izgleda nas bilans uspeha?Znaci to je minimum koji mora biti objavljen.jer se HoV procenjuju po njihovoj fer vrednosti a ne po istorijskom trosku.kroz sadrzinu pozicija.pogledajte prihodi od kamata.razlika izmedju tih dobitaka I gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha. Bilans uspeha Prema MRS-30 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: 1.Kako su sada ove informacije cije se objavljivanje trazi upakovane u nas bilans uspeha.znaci vi ste trgovali I ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom. opštim administrativnim rashodima i 11.gubici po zajmovima I avansima.Ja cu prvo pricati o bilansu uspeha a potom o bilansu stanja.Uvek je finansijski izvestaj odraz onoga sto firma radi.vec samo spisak informacija koje bu mora da sadrzi. kroz njihov redosled pokusava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specificnih aktivnosti. drugim poslovnim prihodima 9.mi cemo posle videti kako je ovaj zahtev uvazio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi od dividendi.znaci zahteva se apsolutno objavljivanje toga. posebno prihodi od naknada I provizija.znaci koja je razlika iz ova dva. opštim operativnim rashodima Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadrzi: Informacije o prihodima. na dan bilansa ona je jos u vasoj svojini ali je njena trzisna vrednost ili niza ili visa od one po kojoj vi tu hartije vodite u vasim knjigama.iza toga idu rashodi od kamata.zatim drugi poslovni prihodi.tj. I sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata I slicni prihodi.finansijske institucije imaju po finansijski a time I ukupni privredni sistem zemlje.Danas cemo govoriti o tome kako ti izvestaji izgledaju i ja cu pokusati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izvestaja.zatim imamo prihode od naknada.U nasem bilansu uspeha uvazavajuci malopre navedene zahteve u standardu 30 .I dobitak po osnovu nakanada I 144 .a ovi dobici I gubici su oni koji nastaju po osnovu drzanja HoV. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV 8. Prihodima od dividendi 4.dobici umanjeni za gubitke koji proisticu iz trgovine HoV. Prihodima od kamata i sličnim prihodima 2.rashodi od kamata. Rashodima od naknada i provizija 6.znaci vi drzite HoV . kao prvu poziciju imate prihode od kamata. gubicima po zajmovima i avansima 10.a ovde kaze dobici umanjeni za gubitke.I secate da se u finanasijskim izvestajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja(posledice po imovinu) koje su izvrsene u toku nekog obracunskog perioda. Rashodima od kamata i sličnim rashodima 3. opsti operativni troskovi.rashode od naknada.

znaci neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti. kod nas. jel se secate toga da dobitask moze biti integrisan u bilans stanja. kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontrolise kamatni rizik.ostale poslovne prihode I nakon toga idu rashodi. iz cega zakljucujemo da se kod integrisanja dobitka. okrnjenog bruto principa I neto principa.znaci tamo gde ste sigurni idete na ispravku vrednosti.banka mora ostvariti prihod iz koga ce moci da pokrije te svoje rashode. Ovo je sadrzina bilansa uspeha koji se sastavlja u nasim bankama. Okrnjeni bruto princip je kada se utvrdjuje bruto dobit ( dobit pre oporezivanja ) . vrlo cesto cete sresti taj termin kod nas ).a tamo gde vrsite procenu idete na rezervisanja.a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa I plasmana. Kako cete proceniti. I rezervisanja. naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi I provizije . Zasto je vazna visina neto kamate? Secate se da sam vam. I dobit nakon oporezivanja. gubici koje je imala na prodaji HOV . odnosno prenet iz bilansa stanja u bilans uspeha uz postovanje bruto principa. sta cete reci.a ako su negativne kursne razlike vece imacete neto rashod od kursnih razlika. od cega zavisi ?ne zavisi samo od visine kamatne stope. ako vam pare stoje na racunu. rekla da je jedan od rizika kome je izlosena banka kamatni rizik. Sta je ovo neto vanredni prihod I neto vanredni rashod?( bilo bi bolje da se kaze neto vanredni dobitak. A sta su glavni rashodi ? to su rashodi po osnovu kamata (to su kamate koje banka placa na depozite I na uzete kredite ).A zasto se do ovde postuje bruto princip? Zato sto su ovo osnovni prihodi I rashodi banke I zbog toga se insistira da bude objavljen podatak I o visini prihoda I o visini rashoda.ostali poslovni rashodi. do ovde se postuje bruto princip. bez prebijanja ( primena bruto principa ). pa ako su pozitivne vece imate neto prihod od kursnih razlika. jer poslovanje banke izaziva rashode .jer se u ove naknade ukljucuju I provizije. sabiranjem poslovnog rezultata I neto vanrednih prihoda.zatim imamo prihode od dividendi I ucesca. gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja I oopsti administrativni rashodi (opsti troskovi poslovanja . ako nisu plasirane . naknada I provizija kao I dividendi budu objavljeni posebno. visina poreske obaveze. to je kamata koja se zaracunava na plasmane I kredite koje banka daje. ona uspeva da njene aaktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa I ne samo to! visina prihoda od kamata. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamata. pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekuce godine kroz dve pozicije: 1.provizija. to je onaj segment redovnog rezultata. Porez na dobit 2.Ako su veci vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode. Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika I neto rashodi zavisno od toga sta je vece. odnosno neto vanredni gubitak). Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope I od obima sredstavakoja su plasirana. Koja kamata je prihod banke ? aktivna. vi mozete imati puno para kao banka. a ako su veci vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod. primenjuje okrnjeni bruto princip.zatim imate I prihode od promene vrednosti imovine I obaveza I rashode od promene vrednosti imovine I obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imacete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine I ovo ce biti iskazano u okviru ovih pozicija) I imate dobitak iz redovnog poslovanja. Sta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata. vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke I ocenjujete njenu sposobnost da 145 . iza toga imate samo vanredne prihode I vanredne rashode. kada sam vam govorila o rizicima. ako je ovaj dobitak visok. Dobit posle oporezivanja ( dobit za raspodelu ) Sada cemo malo da o ovim pozicijama popricamo. nema prihoda od kamate.a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potrazivanja a cija se visina utvrdjuje procenom. odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja.to su pojedinacni gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potrazivanja.dakle za ove prihode I rashode nije dopustena primena neto principa.znaci pozitivne I negativne kursne razlike se saldiraju. operativni rashodi. nakon toga ide izracunati porez na dobit I nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja.

kontrolise kamatni rizik. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to nasi prihodi od naknada jer su oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podrucju. ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivnim kamatama koje je placala na depozite drzave I zato je vazno da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose. ili njenih agencija na koje se placa kamata koja je niza od tekuce. uzeti krediti ) . tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo cesto kao instrument konkurencije. da pruzi veci broj usluga I da ukupan prihod od kamata bude visi. Ako imate depozite vi morate placati kamatu (oroceni depoziti. I zato visina ovog priihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke. osim toga. naravno. kao instrument svog ponasanja na trzistu .To je velika stvar. radimo menjacke poslove I po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. ali prihodi od naknada. banka moze snizenjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata poveca. Naravno. smatralo se da u banke kod kojih drzava drzi svoje depozite (budzetska sredstva. ne! zanima me uspeh! a on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. ona ce onda privuci komitente I broj pruzenih usluga ce rasti. sada tu postoji podrucje za politiku banke. drzanje depozita drzave vezano je sa znacajnim rizicima. Visina prihoda pokazuje aktivnost banke. I vi je morate platiti. ukupan prihod od naknada moze biti veliki. Znaci. Sa kakvim uspehom to radimo? Ovde je jako vazno I na tome se insistira da se uvek odvojeno iskaze (a to cete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomoc drzave. da se izracuna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga nizi. zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vazna. odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga veca. jer je rec o velikim sredstvimza na koja je banka po pravilu placala kamatu koja je bila niza od tekuce. trgujemo I stranim valutama. kupujemo odredjenu valutu. Znaci. dobra banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko veci od rashoda po osnovu naknada da ona cak moze makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda I rashoda po osnovu naknada. vi znate da su pre formiranja trezora a I sada jos uvek depoziti drzave bili locirani kod vrlo odredjenog I vrlo malog broja banaka. koliki su rashodi po tom osnovu I koliki dobitak ostvaruje. ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. Banke se smatraju jako dobrim. ako spusti malo naknade za usluge. objavite koliko para drzite od drzave I nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najveci deo vase dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujuci tome sto placate na depozite manje kamate nego sto placaju neke druge banke jer imaju neke druge deponente a nemaju drzavu kao deponenta. Na ovome se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju drzavne pare. sredstva fondova) u povlascenom polozaju . Sta govore naknade. koliko banka ima klijenata. trzisne kamate. koja se ogleda u tome da vam drzava da odredjene depozite da drzite. vama tece pasivna kamata. rashodi postoje. znaci koliko je usluga banka pruzila. zato je taj pokaxatelj vazan I to je razlog zbog cega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda I rashoda po osnovu kamata. I ako su nize cene usluga. iskazujete u bilansu uspeha samo. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drzave. vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu kamatu iz koje cete pokriti pasivnu kamatu I jos ce vam ostati dobitak kao vasa zarada. prodajemo je. ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka. koliko usluga njima pruzi I koliko prihoda po osnovu toga ostvari. jer znaci sta vas zanima? Zasto se ovde dopusta neto osnova? Pa mene zanima da li smo HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu. a kada se sastavlja bilans uspeha da 146 . naravno ona I koristi naknade drugih banaka. to se vidi preko visine prihoda od naknada.po osnovu tih usluga ona naplacuje naknade. obim zaposlenosti banke. Prodaja HOV moze dovesti do ostvarenja dobitaka I gubitaka I o njima se izvestava na neto osnovi. trzisne kamate. zato sto onog trenutka kad neko u vladi odluci da povuce depozite banka moze biti dovedena u ozbiljnu situaciju ito u pogledu likvidnosti I u pogledu rentabiliteta.Znaci prosto se uprava banke zeli naterati . sta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim sto plasira sredstva? Ona pruza citav niz usluga svojim klijentima . znaci kamate koja se placa na ostale depozite.

gotovina. ima naravno nesto gotovine I u svojim blagajnama. zatim ucesca u kapitalu I ostale HOV 147 .depoziti kod narodne banke. znaci ove HOV zadovoljavaju takvu definiciju I smatraju se ekvivalentima gotovine. promisorne note I druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice. zatim drzavne I druge HOV koje se drze radi prodaje . znaci ovo nisu sve pozicije koje sadrzi bilans stanja ali su pozicije koje moraju u bilansu stanje biti odvojeno objavljene .osim toga prosli puta sam vam pricala o vaznosti likvidnosti I solventnosti banke.jer to su kratkorocna potrazivanja. ali svi viskovi gotovine se prenose na kraju dana u trezor.zatim tek idu potrazivanja za kamate I naknade. koliko iznose blagajnicki zapisi I druge obveznice koje se mogu diskontovati kod Narodne banke. Znaci.pa plasmani bankama. treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje. pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novcanom trzistu. po standardu 7 sredstvo koje se moze pretvoriti u odredjenu (utvrdivu) sumu novca u kratkom roku I kod koga nema rizika od smanjenja vrednosti. Bilans stanja Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno sta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. zajmovi I avansi dati komitentima .HOV I drugi plasmani kojima se trguje. Naravno. ovde prvo ide gotovina I gotovinski ekvivalenti I to je sasvim normalno imajuci u vidu da govorimo o bilansu banke.to je ono sto predstavlja imovinu sa kojom banka radi. menicne HOV) I druga pozajmljena sredstva. Zatim. krediti I avansi dati drugim bankama.gotovinski ekvivalenti.koje mozemo izjednaciti kao da imamo gotovinu. sertifikati o depozitu. gde banka drzi gotovinu? Na racunima kod centralne banke. ovo su ustvari ekvivalenti gotovine. odnosno u trezoru centralne banke.koliki su drugi depoziti na novcanom trzistu. koji su iznosi koji se duguju deponentima. Sta prvo mozete primetiti? Pogledajte aktivu. aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzeca klasifikovana je po stepenu opadajuce likvidnosti.mi zelimo da iz ovog bilansaodmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze I zato na prvom mestu unosimo gotovinu I gotovinske ekvivalente.plasmani klijentima. mi smo kod preduzeca imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva. Kako izgleda bilans stanja nasih banaka? Bilans stanja naših banaka Aktiva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NB Potraživanja za kamate i naknade Plasmani bankama Plasmani klijentima HOV i drugi plasmani kojima se trguje Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Ostala sredstva i AVR Odložena poreska sredstva Ove pozicije su sadrzane u nasem bilansu stanja.depozite kod narodne banke. ali su date odredjenim redom. a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znaci kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka.se objavi kolike su ustede zbog toga sto se oplacaju nize kamate na ove depozite nego sto je to uobicajeno.kratkorocne HOV . plasmani u HOV.HOV namenjene prodaji. Banka radi novcima. plasmani .

to su one HOV koje se nalaze u okviru dugorocne imovine ko finansijsii plasman I prestavljaju dugorocnu rezervu likvidnosti. I jedno I drugosu plasmani. da potom kada vrednost akcija tih preduzeca poraste izvrsi njihovo otudjenje I da na taj nacin izvuce sredstva koja je u takva preduzeca ulozila. jedino nemamo masine. koji banke koriste za pruzanje usluga klijentima. ali su raspolozive za prodaju. to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju. Banka je osnovana zato da radi sa parama a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti ucesca koje ona ima u nekom preduzecu. Zasto se razdvajaju ove HOV? .raspolozive za prodaju. Nematerijalna ulaganja kod banaka Sta mislite sta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilanse banaka videcete da se tu najcesce kao nematerijalno ulaganje navodi softver.stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija.svaka banka htela ili ne mora imati odredjeni vozni park.Ucesce osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano I to nije slucajno ! dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se uklope. Osnovna sredstva. dakle u kojoj meri je ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje drzi kod drugih banaka ali I iz visine depozita koje ona uzima od drugih banaka I to je razlog zbog cega se insistira na podvojenom iskazivanju I plasmana I depozita koji se odnose na druge banke.osnovna sredstva. ali to je prosto bio verovatno jedini nacin da ona izvuce sredstva koja je u takvo preduzece vec ulozila.ostala sredstva I AVR I odlozena poreska sredstva. Dakle. Ti softveri nisu jeftini I predstavljaju nematerijalno ulaganje kod vecine banaka.namenjene prodaji u roku od 12 meseci I na HOV koje su raspolozive za prodaju. da ih delimo na HOV kojima se trguje. naravno.to su kratkorocne HOV. ali zato imamo automobile. Ostala sredstva I AVR Ostala sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija.mislim da bi mozda trebalo objasniti zasto su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentim. znaci da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose vise od 20%. nase banke imaju ucesca u kapitalu nekih preduzeca. Standard 12 bavi se 148 . budu dobro opremljene. naravno zgrade ovde uvek nose znacajna sredstva. ipak se insistira da plasmani koje drzimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata(klijenata).elektronsko bankarstvo. banka nema dugorocni interes da poseduje ucesce u preduzecima. to su jedine masine. koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tice se primene standarda 12. Hajde sada malo da neke…sadrzina vecine pozicija trebalo bi da vam bude jasna. dakle mogu biti prodate. nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao masine.Plasmani bankama na strani aktive I videcete depoziti banaka na strani pasive treba da pokazu nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka. da budu sigurne. O ucescima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam.vrlo cesto imaju istu rocnost. odlozeno poresko sredstvo.pa onda idu nematerijalna ulaganja. to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci. Sada imamo jednu novu poziciju. karticarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. ali inicijalno. mogu imati i ucesca u kapitalu nekih drugih banaka.jos jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo rasclanjavanje vrsi prema roku dospeca. A kada je rec o ucescima u preduzecima to su po pravilu samo ucesca koja banka privremeno poseduje i cije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time sto je banka morala neka svoja potrazivanja koja nije mogla da naplati od preduzeca da konvertuje u ucesca I da sticanjem ucesca I prava uticaja (odnosno mogucnosti uticaja ) pokusa da ta preduzeca uvede u zonu rentabiliteta. Sta imamo od masina?masinu za brojanje gotovine. putem odobrenih kredita. tu je potpuno isto kao kod preduzeca. da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znaci da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. pogotovo ako je rec o dobrim bankama na koje mi zelimo da ostvarimo uticaj da bismo unapredili sopstveno poslovanje. Ovo je pozicija koja je nova . AVR koja imaju potpuno istu sadrzinu kao I ta pozicija kod preduzeca. ucesce u kapitalu banaka moze se smatrati pozeljnim.

I to znaci da bi ste vi kada primenite 10% izracunali porez koji ce biti veci nego sto bi bio kada biste obracunali po poreskom bilansu . jer u poreskom bilansu kaze se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi od dividendi Ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. linearni. oni su jednaki.Ne bi bilo problema ako biste na isti nacin tu nabavnu vrednost rasporedili kao trosak I u poreskom I u poslovnom bilansu. odnosno jer su razliciti ciljevi koje ovi finansijski izvestaji imaju. znaci standard 12 zahteva da se u finansijskim izvestajima iskazu razlike koje postoje izmedjuvisine poreza koji se utvrdi tako sto poresku stopu(kod nas 10% ) primenite na oporezivu dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu I poreza koji biste izracunali ako biste tu istu poresku stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znaci do pojave stalne razlike doci ce ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. znaci sada ce otpis u poreskom biti veci nego sto je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina I kada pogledate ukupno koliki je rashod.Sta ce biti?U pocetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu bice veci I dobit ce biti niza nego sto ce biti rashod u poreskom bilansu I prema tome dobit koju cete iskazati u poreskom bilansu ce biti veca od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Znaci kada kupite osnovno sredstvo I morate ga otpisati. Prema tom standardu u finansijskim izvestajima I preduzeca I banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu I visine poreza koje bi preduzece platilo ako bi osnovicu za oporezivanje cinila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzeca. Razlike koje se javljaju mogu biti stalne prirode I mogu biti privremene. Znaci poreske razlike koje postoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu I visine poreza koji bi bio obracunat ako bismo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obicno. a ovi u poreskom ostaju isti.finansijskim izvestavanjem o porezu na dobit. u njemu nema prihoda od dividende. Znaci posmatrano za pet godina. I to ce tako biti u prvim godinama.ako poreski propisi kazu da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno. naravno da ce onda dobit biti niza I da ce obracunati porez biti nizi. Kad obracunate porez platicete vise nego sto biste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit I poreza na oporezivu dobit bice stalne prirode. Ponovicu. Poreski bilans se sastavlja premna poreskim propisima I ima zadatakda pokaze visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Druga vrsta razlika koja ce se naci ovde zove se privremena razlika . koji je iznos koji ce biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost . Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS I izabranim racunovodstvenim politikama sa namerom da iskazemo dobit koja moze biti predmet raspodele. Posto su ciljevi razliciti. 149 .a u poreskom bilansu raspored radite na drugi nacin javice se privremena razlika. Da li znate zasto? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znaci vi kada sastavljate poreski bilans. Sta ce biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu pocinju da padaju.Primera radi. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake. one su razlicite jer su razlicita pravila po kojima se ovi finansijski izvestaji sastavljaju. Ova razlika koja je na pocetku bila. posto ste platili porez koji je veci.ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vrsite na jedan nacin. I to je stalna razlika. posto je ovde rezultat bio nizi(vi ste uporedjujuci porez po poslovnom I po poreskom bilansu platili vise nego sto biste platili da je bio poslovni bilans)to je vase odlozeno poresko sredstvo. Znaci kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu cete iskazati prihode od dividendi I to ce podici visinu vase dobiti. Znaci trgovacki poreski propisi kazu otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno poreza utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa. odnosno banke. znaci uvek ce vam za iznos tog poreza na taj prihod biti veci porez po poslovnom u odnosu na porez po oporezivom bilansu. kojice u svojoj ukupnosti biti jednaki I u poslovnom I u poreskom bilansu. razlicita su pravila I razlicita je visina dobiti. ako je vek trajanja pet godina. ali ce biti na razlicit nacin rasporedjeni na pojedine obracunske periode. vi cete nabavnu vrednost morati I kroz jedan I kroz drugi bilans da prikazete kao rashod. a u drugom ne.a vi se opredelite(saglasno standardu38)da vasa nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno.

Znači aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine I idete prema osnovnim sredstvima. odložene poreske obaveze. A onda ce se to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu . obaveze po osnovu hartija od vrednosti. onda ja imam odlozenu poresku obavezu koja ce se pojaviti na strani pasive.znaci pokazuje razlike koje postoje zbog toga sto je placeni porez prema poreskom bilansu veci od poreza koji biste platili da je osnovica bio poslovni bilans(poslovna dobit iz poslovnog bilansa). obaveze iz dobiti. obaveze iz poslovanja. Dakle. Šta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti čiji je emitent banka. obaveze prema klijentima. Posto sam platio vise to je kao da sam drzavi nesto unapred dao I to je moje odlozeno poresko sredstvo. platio bih manje. znači to je ono što bismo mi rekli dobavljači kod preduzeća. a ako platim manje nego sto bi trebalo po poslovnom bilansu.Platili smo vise nego da je osnovica poreski bilans. potom 150 . obaveze za kamate I naknade. Vas zanima. ukupan iznos obaveza I nakon toga ide kapital banke. bilo da emituje obveznice znači to su kreditne hartije od vrednosti tu bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti. to bi bilo otprilike pandam toj poziciji. budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odlozenu poresku obavezu. odlozena poreska sredstva. okretanja tih razlika. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. Drugi čas Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. onda ja znam da cu u nekom trenutku to morati da platim. znači to je pozicija koja odgovara poziciji odložena poreska sredstva. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu I vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina I gotovinski ekvivalenti. Znači bilo da emituje blagajničke zapise. jer cete placati manje nego sto biste platili da je osnovica poslovni bilans. potom rezervisanja.) Pasiva Obaveze prema bankama Obaveze prema klijentima Obaveze za kamate i naknade Obaveze po osnovu HOV Obaveze iz dobiti Ostale obaveze iz poslovanja Rezervisanja Ostale obaveze i PVR Odložene poreske obaveze Ukupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit Ukupno kapital Imamo prvo obaveze prema bankama. znači prema opadajućem stepenu likvidnosti. koliko bi ja platio da je ovo osnovica? Znaci. Znaci odlozena poreska sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu placen vise nego sto bi bio porez placen prema poslovnom bilansu. I ova pozicija. dolazi do anuliranja. (Ima dosta pa se nažalost ne vidi.

depoziti drugih banaka itd. zatim obaveze za kamate I naknade I na kraju imate rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza. dakle da se izveštava bez kompenziranja pozicija aktive I pasive. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijska sredstva. akcijski kapital. da razmotrimo pitanje procsnjivanja. I onda na dnu imate sopstveni kapital. a ovde imate u stvari salda. rezerve I akumuliranu dobit. depoziti uzeti od ostalih klijenata I krediti koji su uzeti od banaka I klijenata. depoziti od banaka uzeti od drugih banaka. Te dve pozicije odražavaju odnos između poslovne banke I Centralne banke. U vezi sa ovako strukturiranom ili raščlanjenom bilansom stanja treba dakle istaći da se. Pri izradi bilansa stanja videli ste da se poštuje bruto princip. odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti. ili imovine. Zašto se odvojeno iskazuju: salda sa Centralnom bankom plasmani kod drugih banaka drugi plasmani na novčanom tržištu depoziti drugih banaka drugi depoziti na novčanom tržištu i ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. u kom roku dospevaju naše obaveze. stalnu I obrtnu ovde irelevantna. Ako je ovo bio izgled bilansa banke. koji kriterijumi važili za klasifikaciju. odnosno plasmana niže. znači u koja se ubrajaju dati krediti. odnosno depoziti. Šta ste primetili? Da je podela pozicija na. Znači u kom roku dospevaju plasmani. Da se pozicije aktive I pasive iskazuju u svom punom iznosu.potraživanje I da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najteže I uz najveće gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoziti prema bankama. depoziti od drugih banaka odražavaju kao što Sam rekla već vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama I što je ta zavisnost veća utoliko se smatra da je sama banka nesamostalnija. Plasmani kod drugih banaka. Važno nam je rok dospeća. potraživanja po osnovu plasmana. To je ovo što Sam vam sad rekla. Videli ste na strani aktive imate plasmane I depozite banke kod Centalne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i tržišta novca. Znači. ostale obaveze I pasivna vremenska razgraničenja. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga što odražavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje I ulaganja u hartije od 151 . plasmani kod drugih banaka. Ovo je važno za procenu nezavisnosti banke. Zašto se odvojeno iskazuju salda sa Centralnom bankom. znači stepen likvidnosti I priroda pozicije. da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koja se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine I obaveza u bilansu preduzeća? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzeća. to piše. Znači veći stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su veze sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita I datih kredita. znači to su zaduženja banke kod Centralne banke.

Šta je potencijalna obaveza. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. Neće biti problem da utvrdite fer vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi. Ovde se vrednovanje vrši po fer vrednosti. učešće ćete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po ekviti metodi ako je reč o značajnom učešću. Znači kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vrši svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava u stanju da uskladi rokove dospeća sredstava sa 152 . Da li je kamantni rizik veći ili manji ako imate dugoročni Ili kratkoročni kredit? Šta mislite? Čim su rokovi otplate duži izloženost i valutnom i kamatnom riziku je veća nego ako su rokovi dospeća kraći. Šta to znači po dnevnim vrednostima. I izloženost banke I riziku likvidnosti I valutnom riziku je u velikoj meri je uslovljena pretvorljivošću imovine u gotovinu I dospećem obaveza. Znači ako se dogodi neko događaj koji je mimo kotrole banke a koji će dovesti do toga da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Nešto na šta želim još da vam ukažem pažnju to su potencijalne i subordinirane obaveze koje će biti iskazane kao vanbilansna aktiva I pasiva. Te potencijalne obaveze iskazane su u vanbilansnoj evidenciji banke. a šta znači dospeće imovine. ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet. Dospelost imovine i obaveza banke Od banke se kao što ste videli malopre zahteva da dospeće imovine I obaveza bude jedan od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Pričala Sam vam prošli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. a šta je subordinirana obaveza? Jel ste to učili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje dužnik vrši izmirenje obaveze onda kada je u mogućnosti. To je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu. šta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bismo u tom trenutku. Šta to znači to fer vrednost? Već jedanput Sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja između obaveštenih I voljnih strana. Znači te vrednosti neće biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. to je obaveza čiji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog događaja u budućnosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. za taj plasman naplatili.vrednosti koje su namenjeni prodaji vrednuju po fer vrednosti. Znači ako posedujete učešće. A potencijalna obaveza. jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje održavanje likvidnosti solventnosti banke I zato je jako važno da se procenjuje visina tih obaveze I da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. onda se procena plasmana vrši po nabavnoj vrednosti odnosno po nižoj vrednosti. ako posedujete akcije dužni ste da vrednovanje izvršite po. Ovo zbog toga što je upravo dospeće imovine. a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koje su raspoložive za prodaju vrednovaćete po njihovoj fer vrednosti. za koje ne postoji aktivno tržište biće teškoća da se utvrdi njihova fer vrednost na dan bilansa. U stvari fer vrednost treba izjednačiti sa tržišnom vrednošću što će reći da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema tržišnoj vrednosti. Međutim hartije od vrednosti uobičajeno se u preduzećima vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. I onaj ko čita bilans banke ko radi analizu finansijskog položaja banke mora posebnu pažnju da posveti ovim potencijalnim obavezama. Znači gde banka nema mogućnost da odredi rok dospeća nego se jednostavno izmirenje obaveze prepušta dužniku onda kada je dužnik u mogućnosti da obavezu izvrši. Pošto po pravilu ne naplaćujemo više nego što smo plasirali obično možemo naplatiti manje. prema vrednosti na dan bilansa. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako važno da kad čitate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja pažljivo proučite potencijalne obaveze. a dospeće rok u kome obaveze moraju da budu izmirene što od ta dva roka zavisi sposobnost banke da održi sopstvenu likvidnost.a da sama transakcija mora biti nezavisna. ako će naplaćeni iznos biti niži od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. To nije slučaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzeće. Znači to je objašnjenje zašto osim likvidnosti i ova dva rizika. Znači kolika je verovatnoća da će ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu.

Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana. dospeće za 3 meseca. Znači ta uslađenost rokova je nužna. Dospeće za mesec dana. jer ja tako ocenjujem da li ću imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec tri meseca onda I obaveze moraju biti klasifikovane. Ponekad preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite I kada imate kašnjenje sa otplatom kredita onda zaračunavanje kamate morate prestati ako vaš komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim duže od 30 dana. Ako je obrnuto. To je preostali period do dana otplate do dana kada će taj kredit biti otplaćen. Znači preostali orginalni period će biti dve godine. Znači mi ne možemo naša sredstva koja će dospeti za mesec dana ili za 3 meseca nisu dovoljna za izvršenje naših obaveza. od 3 meseca do godine dana. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduženjem kod drugih banaka. Dospeće o orginalnom periodu otplate. u roku od tri meseca. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopšte ne treba. pa onda od 1 do 3 meseca. Znači na taj kredit vi morate prestati sa obračunavanjem kamate. a obaveza samo od godinu dana. Znači koliko mi imamo vremena još do trenutka kada ćemo naplatiti naše potraživanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada ćemo morati da platimo našu obavezu. To su dva ključna pokazatelja koja trebaju da vam pokažu uspešnost uprave. uzmete kredit na tri godine. Da li banka preferira kratkoročne kredite ili dugoročne kredite? Da li plasira sredstva dugoročno ili kratkoročno? Koliko dugoročno koliko kratkoročno? I kakva je usklađenost između dugoročnih izvora I 153 . To je period koji tretirate kao rok dospeća. Znači šta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaćanja ili do naplate. Onda će otplatni perid biti kraći od ugovorenog. znači uspešnosti I efikasnosti banke. onda od 1 do 3 godine. Zašto? Prvi je uspešnost uprave u održavanju likvidnosti. Znači vi možete reći ako ste uzeli kredit na tri godine prošlo je godinu dana od iskorišćenja kredita banka će reći mi imamo još dve godine. Ovde je od 1 do 5.rokovima dospeća obaveza banke I da na taj način zapravo procenjujemo I odnose između kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana s jedne strane I kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znači deponovana kod banke s druge strane. šta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduženja. 3 meseca i godinu dana. ali mi imamo nameru da ga otplatimo za dve. Naravno ne moram da vam objašnjavam zašto I sredstva I obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospeća. Ili možete reći ovako. u roku do godine dana. od 3 do 5 I iznad 5 godina. prodajom hartija od vrednosti ili ne znam već kako. šta ćete zaključiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Najbolju procenu predstavlja period dospeća prema preostalom periodu do otplate. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada imate pravo da obračunate kamatu. I šta se još može dokučiti? Šta znači ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana veća od obaveza koje dospevaju za mesec dana šta ćete vi reći? Nema problema mi možemo našim sredstvima izmiriti sve obaveze koje će dospeti. Znači ne mogu da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec. orginalni period do dana otplate preostali period do sledećeg dana na koji se može zaračunati kamata. od 1 do 5 godina I periodu dužem od 5 godina. Banke vrše različitu klasifikaciju ali obično se obaveze I sredstva klasifikuju na one koje dospevaju u roku od mesec dana. ali je bolje uraditi presek i na 3 godine. Kako taj rok dospeća može biti iskazan? Rok dospeća može biti iskazan kao: • • • preostali rok do dana otplate. a drugi uspešnost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke. jer preveliki je raspon između 1 i 5 godina. Znači klasifikujete sredstva ali odmah I obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana. ali će preostali period do dana otplate biti godinu dana.

Znači šta ne možete videti iz bilansa. Znači ispada da plasmani stanovništvu. Onda će odmah onaj koji to čita reći pa čekajte zašto ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potiče najveći broj njenih deponenata. Znači u slučaju bilo kakve situacije koja može nagnati vaše deponente da pristupe naglom povlačenju svojih depozita. Ali to se objavljuje u okviru napomena. prema delatnostima ili da ih grupiše na drugačiji način koji bi pokazao rizik kojem banka izložena u svom poslovanju. ali banka vrši I povraćaj depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Jer vi ne upravljate depozitima vaših komitenata. Znači banka mora imati dovoljno para da može da izvrši naloge za povlačenje depozita I da može da izmiri svoje obaveze. Kad pročitate da se najveći deo plasmana banke nalazi u tekstilnoj industriji. Naravno nikada deponent ili većina deponenata ne povlači svoj depozit u celini nego povlači jedan deo depozita danas. Bilo zato što odobrava kredite klijentima koji su lošeg boniteta bilo zato što nema dovoljno aktivnosti na području naplate. Znači ne možete. Znači imate napomenu kratkoročni plasmani I imate poziciju kratkoročnih plasmana koja vam to pokazuje. jer će oni koji imaju kratkoročne depozite tražiti njihov povraćaj. Znači isplate banka vrši po osnovu plaćanja obaveza. Isto tako I za dugoročne plasmane. ali u slučaju naglog povlačenja depozita banka može imati problem. E sad ovo je već nešto što se unosi u beleške. Dakle po delatnostima možete grupisati I vaše deponente I vaše klijente. da li se komitent. šta ćete zaključiti? Imajući u vidu stanje tekstilne industrije možete odmah zaključiti da ta banka će imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Dospeće do datuma koje može doći do promene kamatnih stopa znači pokazuje izloženost banke kamatnom riziku. Znači kada odobrite kredit 154 . Može biti zanimljivo za nekoga da pročita gde se nalazi najveći deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. zašto je dopušteno da jedan deo kratkoročnih ali jedan deo kratkoročno prikupljenih depozita plasirate dugoročno. Depoziti jednih se povećavaju depoziti drugih se smanjuju. I jedno I drugo predstavlja propust uprave banke. Što je iznos ovih gubitaka veći utoliko je stepen naplativosti niži utoliko banka lošije radi svoj posao. Primera radi naše banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva I obaveze. Znači da li je banka plasirala recimo u tekstilnu industriju. Zato što banka uvek ima na raspolaganju određeni iznos depozita kratkoročni. Primera radi. u kojoj delatnosti se nalazi najveći deo komitenata odnosno klijenata banke. a što morate iskazati u beleškama koje prate finansijske izveštaje? Od banke se traži da sredstva obaveze I vanbilansne pozicije grupiše ili po geografskim segmentima znači po geografskim područjima. Nema šanse da kratkoročne plasmane…( neko iz mase se buni). Znači ove gubitke iskazujete da biste pokazali koliko je banka uspešna ili neuspešna u naplati svojih potraživanja. To možete videti samo ako se izvrši ovakvo raščlanjavanje depozita I plasmana po pojedinim delatnostima ili po područjima. Dakle to ne možete videti ako imate ukupne depozite I ukupne plasmane. prvo – zato što su kratkoročni drugo – zato što su obezbeđeni obično menicama imaju visok procenat naplate. a ne pod kontrolom banke.dugoročnih plasmana I kratkoročnih izvora I kratkoročnih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati više dugoročno nego štu su vam dugoročni izvori. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju. ovo je nešto što se ne vidi iz bilansa. I sad to može biti zanimljivo. Sad kad je reč o komitentima. Zašto se iskazuju gubici po osnovu nenaplativosti plasmana I datih avansa? Zbog toga što se time meri. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza koje dospevaju za plaćanje nego od nivoa depozita koji povlače njeni komitenti. kreditni rizik. koji rizik?. I taj stalni iznos kratkoročnih depozita koji je prisutan može biti plasiran kratkoročno ali treba voditi računa o tome da u slučaju povlačenja depozita takve banke mogu biti u ozbiljnim teškoćama. Ali postoji ograničenje dokle možete ići. znači krediti odobreni stanovništvu. To može predstavljati opasnost po banku. Najveći deo klijenata deponenata vaših recimo potiče iz prehrambrene industrije. Danas su plasmani stanovništvu plasmani koji se naplaćuju u najvećoj meri. Znači depoziti komitenata koji su avista su pod potpunom kontrolom komitenata. Ali zato recimo iznosi plasmana koji se mogu naći stanovništvu. prema grupama komitenata. a vi vršite plasiranje trgovini.

to je uvek izvestaj koji pruza informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obracunskom periodu. da ta beleska mora da se odnosi na tu poziciju i da ce njena sadrzina biti razlicita od sadrzine koja prati recimo belesku zalihe gotovih proizvoda.12. izvestaje banaka gde se nalaze najveci broj napomena koje prate finan. vrednost sredstava koje su založena kao hipoteka za obezbedjenje njenih obaveza. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. depoziti koji se isplacuju na zahtev 4. Znači vi samo ništa nije završeno time što ste vi uradili analizu boniteta I rekli dobro ovo je dobra firma daćemo joj kredit. Sta je izvestaj o novcanom toku? Nema razlike. imate takodje i beleske uz finan. tačnost izmirenja njenih obaveza prema vama. Beleske se takodje razlikuju i vi cete naci na sajtu beleske uz finan. izvestaje banaka. Ukoliko tako ne radite bićete stalno zatečeni. Cim se razlikuju poziciju u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene odnosno beleske koje se uz te pozicije daju.koliko god da je on ročnosti vi morate vašeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. da je sadrzina BS tj. Transakcije sa povezanim stranama Objavljuju se transakcije 28. depozite na racunima koji nisu oroceni 3. izvestaje preduzeca i onda cete primetiti znacajne razlike. Kada je rec o izvestaju o novcanom toku on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izvestaja o novcanom toku preduzeca i zbog toga cemo govoriti danas o tome. Sredstva data kao obezbedjenje Banka je dužna da objavi vrstu. Zastupnički poslovi Sredstva koja su banci stavljenja na raspolaganje da bi obavila poslove u tudje ime i za tudji račun neće biti iskazana kao sredstva banke. raspolozivu gotovinu 2. Vi o toj firmi morate znati više nego što ona zna samu sebe.2004. da je onaj segment BU koji sadrzi poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razlicite delatnosti drugaciji nego kada je u pitanju preduzece. UTORAK IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih) Rekli smo da delatnost banke utice na sadrzinu BS i BU. promene finansijskog položaja. Opšti bnankarski rizici Od banke se može zahtevati ili joj se Može dozvoliti da izdvoji sredstva za pčotencijalne obaveze. Sta obuhvata gotovine prema standardu 7? Ona obuhvata: 1. I ako tako radite možete računati da ćete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. da li je rec o novcanom toku banke ili preduzeca. ***** Rezervisanja koja se formiraju za pojedinačno identifikovane gubitke i rezervisanja koja se formiraju za preteće gubitke formiraju se na teret dobiti. vidi oni su prestali da plaćaju. gotovinski ekvivalenti 155 . Oba sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti. da pratite njene rezultate. ne treba da objasnjavam da ako vam je pozicija depozit. Znači tek tada vi počinjete da pratite tu firmu. aktiva i pasiva razlicita od BS preduzeca. A izvestaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje jer jednostavno to je izvestaj koji sadrzi promene koje su nastale na visini sopstvenog kapitala bilo preduzeca ili banke i tu nema nikakve razlike izmedju banaka i preduzeca.

Na isti nacin ulaganja u HOV ce biti iskazana u izvestaju o novcanom toku i kod preduzeca i kod banaka. KARAKTERISIKE INTERNOG I EKSTERNOG TOKA Regularan je i vezan za obavljanje delatnosti banke. Kratkorocna ulaganja i odrzive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. Zasto to radimo? Da bismo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji ce biti veci od odliva koje smo ucinili prilikom plasiranja. jer mi govorimo o onim izvestajima koji se sastavljaju krajem godine. Nece biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. sta zele da saznaju iz izvestaja o gotovinskom toku? Tacno je da se gotovinski tok banke i izvestaj o tom toku odnose na proslost. on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovine u buducnosti. Nego gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. izvestaja banke. kao sto vec znate. Sta je poslovna aktivnost banke? U najkracem. Posledice su prosirenje ili suzenje internog toka. Zasto banka ima potrebu da vrsi kontrolu nad novcanim tokovima? Kada sam govorila o potrebama preduzeca da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima. koji je prikupila ona zeli da plasira i da kroz kamatu koju ce naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. Podsecam 156 . Da li je isto i za banku? Primeticete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odrzanje likvidnosti odnosno solventnosti banke. Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kazete da. secate se da sam vam tada rekla. kako to utice na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost ce biti visoka a rentabilnost niska. godinu vi cete na bazi tog izvestaja ceniti realnost vasih procena o visini vasih priliva i odliva gotovine koje ste napravili na pocetku godine. odnosno po isteku godine za koju ste plan napravili. sta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vasih ocekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. ODNOS IZMEDJU RENTABILNOSTI I NETO PRILIVA GOTOVINE? Rentabilnost banke i rentabilnost preduzeca iskazuje se u BU. ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Zato je vazno da kotrolise novcane tokove. Ta vrsta analize je neophodna da biste napravili realan plan za buducnost. Osim toga kada uradite izvestaj o novcanom toku za 2004. dakle koliko ima slobodnih novcanih sredstava da bi ta slobodna novcana sredstva plasirala. Banka ne prikuplja pare da bi stajale kod nje na racunima. Sa druge strane uvid u visinu neto gotovine treba da omoguci banci da sagleda viskova gotovine.jos jednom sta su gotovinski ekvivalenti? Predstavljaju kratkorocna visoko likvidna ulaganja koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. MRS-7 izvestaj o novcanim tokovima. godine pravite projekciju priliva i odliva gotovine za narednu godinu. Prema tome svaki visak gotovine koji banka ima. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. da je cilj da se kroz sastavljanje izvestaja o novcanom toku stvori mogucnost za procenu sposobnosti preduzeca da generise gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduzeca za gotovinom. Korisnici finan. Ako banka ima novac koji stoji na racunima. odnosi se podjednako na izvestaja svih poslovnih subjekata nezavisno od toga kojom delatnoscu se bave. Hocu da to lepo naucite. koji ne zavise? Ne zavise oni koji poticu iz finansiranja i investiranja. Iako taj izvestaj sadrzi informacije o proslosti. prikupljamo pare da bismo ih plasirali. njihvu realnosti ocenjujete izradom izvestaja po isteku planskog perioda. Znaci planovi koje pravite na kraju jedne godine. o prilivima i odlivima gotovine. Na isti nacin se emisija akcija odrazava na novcani tok i kod preduzeca i kod banaka. Da li se izvestaj sastavlja prema nekom drugom standardu osim onog koji vazi za preduzeca? Naravno da ne. moze biti interni i eksterni. Gotovinski tok. ali sta nece biti isto. a ja vas pitam da li bas svi prilivi i odlivi zavise od delatnosi. a proslog puta sam vam objasnila da je to uslov odrzanja banke. Eksterni manje regularan i vezan za prilive i odlive koji nastaju iz okruzenja u banku ili iz banke u okruzenje. Odgovor je ne. Kada na kraju naredne godine budete sastavljali ovaj izvestaj potrebno je da taj vas plan priliva i odliva i izvestaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate : koliko ste realno planirali vase prilive i odlive. Dakle vi na pocetku sada 2005.

kakvo je vreme trajanja poslovnog ciklusa. onda ce stepen rizika biti razlicit. Tesko. znaci da vasi deponenti poticu iz odredjenih delatnosit. koja su dva kljucna faktora koja odredjuju visinu divideni. Sta bi banka trebalo da zakljuci. polozaj u BS? Naravno da hocete. Znaci da nismo uposlili novac koji smo primili. jer to odrzanje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredstava kosta. a to cemo videti iz BU. ili da u buduce menja strukturu rocnosti plasiranih sredstava. Sta biste vi trebali da zakljucite? Imacete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti ali taj tok da li mozete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu rasta vasih depozite i odliva po osnovu rasta vasih plasmana. Dakle mnogo toga uprava moze videti kada je rec o poslovnoj politici iz izvestaja o novcanom toku. pa vam se kaze da su vam najveci prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti.ovaj zahtev cemo malo modifikovati. i njen rezultat zbog toga trpi. A onda nasa politika dividendi kakva ce biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odresenih ruku. Ako u izvestaju o novcanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski. sta bi trebalo da bude njen cilj u buducnosti? Na kom podrucju ona treba da reaguje. To moze napraviti problem uskladjivanja rokova izmedju priliva i odliva gotovine. vasi depoziti poticu primera radi iz trgovine. Ili da smanji prikupljanje depozita ili da poveca plasmane. Ako pogledate rocnost vasih priliva i odliva. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Koji segment ili koje biste vi informacije iz izvestaja o novcanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? Sta biste vi mogli iz tog izvestaja da vidite? Rekli smo da je aktivnost banke dvojaka. Sa jedne strane ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i sa druge strane njena aktivnost se odrazava na promene visine depozita i plasmana. Ako nismo zadovoljni nasim finan. Za sta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada cita izvestaj o novcanom toku trebalo bi da informacije koje su sadrzane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Jer ako vi imate plasmane iz recimo. Videcete da je kod banaka to malo drugacije. a da se vasi plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima. Znaci da smanje prilive po osnovu dugorocnih i da poveca prilive po osnovu kratkorocnih plasmana. Kako je politika dividendi pod uticajem neto novcanog toka? Od cega zavisi visina dividendi. Kod politike investiranja da li mozemo donositi odluke o tome koliko cemo investirati u buducnosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novcana sredstva. a vasi prilivi. Kada biste vi donosili odluku o visini dividendi koje biste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak. znaci ako primetite da imate debalans izmedju dugorocnih depozita i oliva po osnovu plasmana. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razlicito. vasi deponenti.vas jos jednom da izmedju priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkorocnom obracunu rezultata kvantitativna podudarnost i da stoga visina dobitka ce biti razlicita od visine neto gotovinskog toka. Pitanje je da li te dve velicine treba dovoditi u vezu? Da. Sta znaci politika dividendi.posto ta sredstva nisu plasirana ona joj ne donose prihode. zatim da li cemo gledati neso u BS…da li biste pogledali finan. plasmani dati poljoprivredi. onda ce osnovni cilj banke biti da popravi rocnost depozita u narednom periodu. zbog toga sto ce vam pokrivenost dobitka novcanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Moramo i to pogledati. a to gledamo iz izvestaja o novcanom toku. kako ce se to odraziti na visinu predlozene dividende? Ona ce biti niza. trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. Pokazace vam koliko od dobitka je vec konvertovano u gotovinu. Hocemo li imati novaca da isplatimo dividende. Ako imate izvestaj koji je pripremljen jos po segmentima. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme ce proceniti sta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. polozajem. Da prilivi po osnovu dugorocnih depozita budu veci od priliva po osnovu kratkorocnih. Ona placa kamatu na sredstva koje je prikupila. polozaja. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. Prvo cemo reci…bilo bi jako dobro da obnovimo nas informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo 157 .

koliko to kosta i hocemo li imati slobodnih novcanih sredstava…i opet se vracamo na izvestaj o novcanom toku. na plasirana sredstva naplacuje kamatu. druge banke vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li ce biti dividendi. Ali mi ovde imamo nesto sto kod preduzeca nemamo. do smanjenja kredita koji su ranije dali. 4. samo je priroda delatnosti dovela do toga da imamo drugacije vrste ali dejstvo je potpuno isto. a sta ce biti ako nasi deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv. a osvde su to: 1. jer ih placa 2. KAKO SE KLASIFIKUJU TOKOVI GOTOVINE? Isto kao i kod preduzeca: 1. poverioci. investitori 2. ako mi povecamo kredite koje dajemo nasim komitentima. Da bismo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo reci sta se smatra poslovnom aktivnoscu: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju. Banke ostvaruju prilive kada dodje do smanjenja njihovog plasmana. priliv po osnovu naplacenih kamata i naknada-sta je bilo tu kod preduzeca. isto je i sa poveriocima. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. Kada smo govorili o preduzecu sta smo govorili ko su korisnici: investitori. 2. 3. da li ce banka biti solventna da opstane…to je potpuno isto kao i kod preduzeca. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. prvi priliv je: 1. Sta bi bili prilivi gotovine kod banaka? Posto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala. Ko su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. Приливи готовине из активности инвестирања • Инвестирање улагање у сталну имовину и дугорочне пласмане • . i ako deponenti povecaju svoje depozite. pare idu od nas prema komitentima. isplacuje zaposlene.приливи по основу продаје учешћа у капиталу • . banka koristi uslugu.приливи по основу продаје основних средстава • .по основу набавке основних средстава 158 . placa reklamu. kako ce to uticati na nasu gotovinu? Cim mi damo kredit. troskove materijala. Znaci prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i datih kredita 3. to je isto. deponenti-to su poverioci 3. Znaci to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. osiguranje. druga preduzeca. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. znaci rast depozita/ i rast depozita na strani pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada Sta bi bili odlivi?znaci na sta banka trosi svoju gotovinu? 1. odlivi po osnovu kamata i naknada. Znaci povecanje plasmana je odliv…toga nema kod preduzeca. znaci one se smatraju poslovnim aktivnostima. Iako vam se ovo cini da je bitno razlicito nego kod preduzeca. sta je bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potrazivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je rec o preduzecu ili banci. E sada smo dosli do razlika. Znaci odlivi nastaju po osnovu povecanja plasmana ili smanjenja depozita.приливи по основу примљених дивиденди и учешћа у добити • .приливи по основу продаје дугорочних ХОВ Одливи готовине из активности инвестирања • . Zasto je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv.

по основу емисије обвезница и других дугорочних ХОВ • .по основу улагања у дугорочне ХОВ Активност финансирања • Приливи: • . polazi od prihoda i rashoda iz BU a indirektna metoda polazi od neto dobiti. BU 3. to je za nas priliv. to ima karakter priliva. a njome cemo se baviti. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS. direktne 2. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. znaci direktna metoda.отплате узетих кредита • . ili ako se smnjuju bilo koji oblik aktive oslim gotovine. kada nastaje priliv. BS 2. koji se zove tako.по основу исплата дивиденди • . Poslat je sa ovim predavanjem  159 . To bi trebalo sve da znate. A kada imamo odlive? Ako se povlace depoziti. to je takodje priliv. U onom dokumentu izvestaj o novcu. to je odliv i ako se povecavaju plasmano. Ako se povecavaju depoziti.по основу узетих кредита • Одливи готовине из активности финансирања • .исплате акционарима у случају смањења основног капитала Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskocila.по основу улагања у учешћа у капиталу . samo radi prilive i odlice iz poslovne aktivosti. OSNOVA ZA IZRADU IZVESTAJA Osnova je ista: 1. dakle ako se smanjuju nasta potrazivanja po osnovu kamata i nakanada. Racuni aktive-osim gotovine Racuni pasive • • Tokovi novcanih sredstava izdavanja primanja Pogledajte..по основу емисије акција • . ako se izmiruju obaveze. To smo isto imali i kod preduzece. ako se smanjuju plasmani i dati krediti. ako rastu nase obaveze po osnovu kamata. znaci imamo rashode koje nismo platili. imate objasnjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. i jos neki dodatni podaci METODE SASTAVLJANJA Potpuno iste: 1. jer rastu nase obaveze u odnosu na prilive.

Приливи готовине из активности инвестирања Одливи готовинеиз активности инвестирања Нето прилив/одлив готовине из активности инвестирања Ц. Нето повећање/смањење готовине Е. Znaci dovoljno je da pruzite informacije upotrebom neto principa. vec cete samo reci kolika je promena. Pitanje je zasto se insistira na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada. pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti. 2. pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja. nije ona ta koja kontrolise koliko cete vi para drzati na njenom racunu. Токови готовине из активности финансирања 1. Znate da koristimo bruto i neto princip za iskazivanje priliva i odliva. Прилив готовине из активности финансирања Одливи готовине и активности финансирања Нето прилив/одлив готовине из активности финансирања Д. i neto gotovina iz te aktivnosti. pa neto gotovina iz poslovne aktivnosit. Приливи готовине из пословних активности Одливи готовине изх пословних активности Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећањса или смањења пласмана и депозита 1. a kod depozita i plasmana ide se na neto princip? Objasnjenje je sledece: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada. Плаћени порези и доприноси из добити Исплаћене дивиденде Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности Б.da li je doslo do povecanja ili do smanjenja. Kada saberete neto povecanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na pocetku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. 2. obratite paznju na kraj. koliko cete danas uplatiti ili sa vaseg racuna isplatiti.prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja. 2. Готовина на почетку периода Ф. jer kada vi imate racun kod neke banke.А.наплата у току године 500 160 . Токови готовине из пословних активности 1. pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokazete kako se krecu depoziti i plasmani. 2. Шта значи нето принцип? • Стање на почетку године 380 • +Нови пласнани у току године 780 • . Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити 1. promene depozita su u velikoj meri pod uticajem nasih deponenata. Znaci sto se forme tice nema razlike. Sta to znaci? To znaci da cete iskazati ne pocetno stanje + povecanje – naplate=krajnje stanje. Za prilive i odlive po osnovu kamata i naknada koristite bruto princip a za prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. Токови готивине из активности инвестирања 1. Znaci potpuno izgleda isto kao kod preduzeca: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti. Готовина на крају периода Pogledajte kako izgleda. Позитивне/негативне курсне разлике по основу прерачуна готовине Г. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzece? Nema. E sada kod banaka je sledeca situacija. I MRS-7 to dopusta.

459 127 192.850 3. Bili su 57.175 884 237.833 2.895 1.517 4.484 120 341 7.552 2002 7.575 2003 10.578 6 34 69 30.628 122.730 15. koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znaci sta treba da uradite? Da 161 . Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv.997 5.756 1. sta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego sto smo imali na pocetku.000 2.032 569 840 3.948 142.504 922 244 253 3.262 45.676 5.365 989 80 227 5. Da biste to izracunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama.828 2002 10.264 137 8.396 206 13.948 na pocetku godine a sada duguje 45. BILANS STANJA AKTIVA Позиција Готовина и готовински еквивал.276 7.432 3.407 8.117 3.626 1.575 2002 28.417 1. ja imam priliv u visini te razlike.632 94.• • • Нето промена пласмана 280 samo ovo cete iskazati u neto novcnom toku.937 57.556 117.745 6 155 47 30.169 6.335 185.037 78.383 PASIVA Позиција Депозити банака Депозити комитената Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР Кредити од банака Обавезе за хартије од вредности Дугорочна резервисања Акцијски капитал Резерве Нерасподељена добит Пословна пасива Prva pozicija za koju trebe da izracunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama.233 2.758 4. Znaci ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450.163 4 103 31 20. Znaci ako vam je neko dugovao 57.000 1.948 na pocetku godine odnosno 45.212 90 5.998 3.983 73 192. Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР Дугорочна улагања у ХОВ Учешћа у капиталу банака Учешћа у капиталу комитената Нематеријална улага Основна средства Сопствене акције Пословна актива 2003 16.779 4.789 333 614 3.828 2003 6.Исправка вредности 160 Стање на крају године 500 Znaci vas zanima krajnje i pocetno stanje.189 191 288.475 110 288.383 2002 19.048 1.337 3.942 184.383 366 380 5.818 135 8.768 40.558 2. to znaci da smo naplatili dobar deo plasmana.902 293 2.137 6.938 5.708 60 237.648 5.555 1.000 1.000 1.595 23.783 589 158. to bi bilo tacno pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo.343 1.223 123.291 38.805 40 158.942 na kraju godine.942 vi biste rekli…pa znaci da mi je vratio tu razliku. .021 379 560 2.853 440 4.526 222 409 2.841 30.845 26.367 9 51 104 45. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama.552 2003 4.

658 2. Пласмане намењене продаји .306.948-2.учешћа у капиталу других правних лица .500 2.за накнаде .050 692 951 3.188 3.604 2.749 150 225 45 60 75 30 173 1.за друга средства .за камате .за кредите .за ХОВ и др.за дугорочне ХОВ -учешћа у капиталу друигх правних лица .034 9.282 4.406 3.12.за ХОВ и др.504 1. Znaci 57.756 2.1.003 1.за дугорочне ХОВ .650 101 700 461 634 2.250 3. дажбине Аморизација Расходи индиректних отписа и пласмана и резервисања .за друга средства Бруто добитак Порез из добитка Нето добитак 18.942= 9.за учешћа у капиталу повезаних правних лица . .за камате .за накнаде .за резервисања Отпис ненаплативих портаживања .umanjite razliku za iznos otpisa. Zasto je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine nize nego stoje bilo na pocetku.154 2.700-45. Пласмане намењене продаји .551 13.499 100 150 30 40 50 20 115 929 300 339 250 10 2 12 11 5 317 103 214 162 .465 55 200 4.за учешћа у капиталу повезаних правних лица .475 152 1.за кредите . to je priliv.31.697 83 300 6.394 450 509 375 15 3 18 17 8 476 155 321 12.439 1. Приходи од камата Расходи камата Нето приход од камата Остали приходи Приходи од накнада Дивиденде и остали приходи од учешћа Позитивне курсне разлике Расходи накнада и провизија Негативне курсне разлике Други расходи финансирања Трошкови зарада Остали трошкови пословања Порези и доприноси и др.005 2.731 3. BILANS USPEHA Биланс успеха за период 1.

Dakle trebaju nam dva podatka. Sta predstavlja sada ova razlika. to jos imamo na strani aktive. a ako se povecao iznos kredita koji smo mi dali onda to znaci da je doslo do odliva gotovine. znaci priliv je 182. da vidimo koliki je odliv. Pocetno stanji i krajnje stanje. Znaci potrazivanje je na kraju vece tako da cemo za razliku cemo prihode smanjiti i to za 801. Odliv. imamo i na pocetku su bile 569 a sada su 2. znaci da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise. Znaci razlika od 41. rec je o odlivu. Ako imamo povecanje potrazivanja za razliku treba prihode smanjiti. opet imamo povecanje potrazivanja.Znaci smnjili smo za iznos povecanja potrazivanja. E sada nesto za sta morate koristiti znanje iz izvestaja o novcanom toku preduzeca. imamo i to 30 i 8 sto znaci ukupno 38. posto su na kraju veca. Sta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znaci da smo ulozili i imamo odliv. Sta cete sa tim podacima uraditi da biste dosli do priliva. Znaci smanjujemo prihode za razliku 2. na pocetku godine su bili 142. to je to.648. AVR.282. Znaci ako bi potrazivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potrazivanjima koje smo imali na pocetku.648-840-240=2048. potrazivanja za kamate.968 predstavlja odliv. bila su 3. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3.032 a na kreju 6. I to iznosi na kraju 3. pa zato otpise morate uzeti u obzir.169 a na kraju su 184.337.00538-(5. krajnje stanje potrazivanja. Sada imamo potrazivanje po osnovu kamata. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. Taj odliv da bismo ga tacno utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa. i sta nam jos treba? Otpisi. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15.475-525-(2.257. tu nema razlike. uporedite visinu AVR na pocetku 333 i na kraju 440. znaci ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose3.833. Otpisa bilo nije. sta cete sa njima? To je isto kao kod preduzeca. Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na pocetku su bile 840 a na kraju je 3. 163 . znaci otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240.853 i po istom pravilu utvrdite razliku.797. Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znaci sta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475.137. imamo li potrazivanja za naknade. I sta jos imamo.749 i 509.853-3. Posto smo povecali ulaganja sta cete uraditi sa prihodima? Da li cete ih povecati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je povecanje aktive. aktive. sta nam jos treba? Treba nam promena potrazivanja po osnovu kamata. Zasto odliv? Zato sto se iznos nasih kredita datih komitentima povecao. Znaci morate se nauciti da prepznate. prihod od kamata koji cete naci u BU i on iznosi 18.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. Dakle mi moramo naznaciti da to krajnje stanje nije smanjeno. nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa. Imamo prilive po osnovu HOV namenjeni prodaji. visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. ovo je bilo sve na neto osnovi.337-569. Znaci posto je doslo do povecanja plasmana. a to znaci da je priliv nizi od prihoda i naravno necemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bismo dosli do priliva. sta to znaci da su AVR veca na kraju nego na pocetku? Odliv.337-569)= 182. i smanjicete za otpis od 38. a sta imamo na pasivi. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako cemo izracunati? Koje podatke imamo? Mi znamo koliki je prihod po osnovu kamata? Da li je taj prihod jednak prilivu? Moze biti ali i ne mora. jer cim nam je potrazivanje vece znaci da nismo naplatili ceo prihod. sta bismo zakljucili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obracunskom periodu i naplatili. koliko smo znaci ostvarili prihoda 2.Ajde da vidimo sta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte.kako cemo ga izracunati? 3.789 a sada su 5. za iznos izvrsenih otpisa sta cemo uraditi? Oni ukupno iznose 4. na pocetku su bila 6. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. jer smo nesto unapred platili i to je 107. i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu. Gde se nalazi to? U BS. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potrazivanja po osnovu kamata. Druga sredstva.224. takodje cemo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13. znaci ti podaci nam trebaju: pocetno stanje potrazivanja.789)= 1.

221.032 569 840 3.292 164 .797 107 18. Da je rashod 3. Cime cemo ih korigovati? Korigovacemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1. Znaci idete u BU i nadjete troskove zarada koji su 2.551-(1. Obaveze za porez na dobit.03 45. 3.03 6.700 4. i taj odliv iznosi 938.Ako su sada obaveze manje za tu razliku cete povecati rashode da bi dosli do odliva. Kako cete korigovati rashode po osnovu kamata da biste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos povecanja obaveza. Da ali mozemo otpisivati nase plasmane.048. Obaveze za poreze i doprinose.968 13. Znaci 2. Povecanje depozita nasih komitenata znaci da su oni ulozili novac u nasu banku i doslo je do priliva koji iznosi 67.551.484.942 184.005 Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Da li su rashode po osnovu kamate u celini placeni? Kako cemo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4. one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva. Dakle na pocetku su depoziti komitenata bili 117. bile su 9 a sada su 6. Znaci racunamo odlive. znaci za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi dosli do odliva. Korigujemo za razliku izmedju pocetnih i krajnih obaveza za porez na dobit. Znaci platili smo sve nase rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period usli. Jer oni predstavljaju obracnate a ne placenen troskve.12. na pocetku 51 a na kraju 155.948 142. 1/3 od ukupnih rashoda. Cime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose.Сегмент пословних активности Кредити и пласмани банкама Кредити и пласмани комитентима Потраживања за камате Потраживања за накнаде ХОВ намењене продаји Друга средства АВР 31.383)=4. Opet su obaveze na kraju manje nego sto su bile na pocetku. pa je odliv veci nego sto je rashod.12. Znaci iznos 3698-(7745-5367)=1320. i posto su niza to znaci da je to odliv.853 440 Разлика 9.337 3.556-6. obaveze su povecane.221 znaci 28.756 Обрачунати расходи 31. Secate se kako ste pretvarali troksove zarada u odlive.556 Na pocetku . sto znaci da je odliv veci od troska za tu razliku. obaveze na kraju su vece. Imamo li obaveze za naknade? 366 su bile a sada su 120.451 odliv.292. E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata.648 5.756 sada iznose 185. Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu.169 6.137 6.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako sto gledate kolike su obaveze po osnovu zarada. Obaveze za zarade. Sta je ta razlika? Priliv. Bila su 104 a sada su 47. Obaveze su se povecale pa prema tome odliv je manji od rashoda.833 2.445 Ostale obaveze. Smanjicete. Zasto ovde nema otpisa? Nema ih zbog nacela vise vrednosti. znaci 155-(155-51)=51 to je isplata.224 182 3. Ne mozemo otpisivati nase obaveze.484-1. PVR.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. One su bile 380 i 341 na kraju. a sada iznose 6. Smanjenje jer su banke povukle svoje depozite. Obaveze za naknade. Sta cete sa razlikom.048 1.335 185.475 3. Znaci smanjenje depozita za 22. Zatim imamo depozite komitenata.698 a mi smo platili samo 1320.02 57.12.048 Разлика 22.383 a sada iznose 1. ПАСИВА Депозити банака Депозити комитената 31. Sta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83.046+(380-341)=2.02 28. Imamo ostale troskove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza. Mi cemo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju vece.789 333 Обрачунати приходи ИВ и отписи 2. Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Znaci 83+3=86.221 67.12. sta ta razlika predstavlja.556 117.257 525 240 38 31. Znaci 4.335=22.306 41.282 2. Bili su 28.335.

Одливи по основу бруто зарада Одливи по основу пореза и допр.445 1.Обавезе за камате Обавезе за накнаде Обавезе за бруто зараде Остале обавезе Обавезе за порезе и доприносе Обавезе за порез на добит ПВР 1.698 83 155 1.609 2.306 41.483 120 341 7. Прих.684 1.320 86 51 57 Izvestaj o novcanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti. у милинонима КМ Приливи готовине из пословних активности Приливи готовине од камата Приливи готовине од накнада Приливи по основу осталих фин.656 152 3.451 938 2.656 1.224 182 1.048 22.735 17.050 903 4.777 5.707 51 10.322 50 3.347 9.000 1.445 86 1.406 3.367 9 51 104 4.484 1.745 6 155 47 4.383 366 380 5.138 -8. Прих Приливи по основу осталих прихода Одливи по основу камата Одливи по основу накнада Одливи по основу осталих фин.551 692 2.292 10. Нето прилив готовине из пословних активности пре смањења или повећања у пласманима и депозитима Смањење пласмана и повећање депозита банкама Смањење кредита и пласмана банкама Повећање кредита и пласмана комитентима Повећање ХОВ и других пласмана намењених продаји Смањење депозита од банака Повећање депозита комитената Нето прилив готовине из пословних активности пре пореза и доприноса из добити Одлив по основу пореза на добит Нето прилив готовине из пословне активности Приливи готовине из активности инвестирања Приливи од продаје акција банака и других финансијских организација Одливи по основу куповине акција банака и предузећа Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Одливи по основу улагања у дугорочне ХОВ Одливи по основу улагања у нематеријална и основна средства Нето одлив готовине из активности инвестирања Приливи готовине из активности финансирања Приливи по основу увећања капитала Нето одливи по основу узетих кредита Нето приливи по основу емисије ХОВ Одливи по основу откупа сопствених акција Нето прилив готовине из финансирања Нето повећање готовине 13.221 67. Одливи по основу других трошк посл.451 937 4.325 165 .404 5.969 3.132 15.

recimo.262 Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak mozda i bolje objasnjeno u attachment-u. odnosno ono cime se banka pretezno bavi odredjivace broj…znaci kako izgleda organizaciona struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moze otvarati svoje filijale i ekspoziture.937 16. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. ako tamo 166 . CETVRATK ELEMENTI BONITETA BANKE Sta je bonitet? Bonitet znaci u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. cija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. da je on bliza svojim komitentima i da ce na taj nacin banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji nacin. Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. Uvozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza i radi sa spoljnotrgovinskim kucama. Kvalitativni pokazatelji boniteta banke.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosit se deli na dva dela: na deo koji je posledica rada banke. Bonitet bilo kakvog pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljime. koliki ce broj saltera biti zavisi od toga sta predstavlja posebnu ili preteznu aktvnost banke. pa ste videli da imamo Agro banku. Znaci gledali biste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili povecanja depozita i plasmana. i saltere. Znaci organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. sve ekspoziture. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoza nece vam trebati veliki broj saltera jer vi radite sa pravnim licima i bicete locirani tamo gde imate najveci broj preduzeca koji se tim poslovima bave. ekspozitura i saltera moci da vidite kako je banka pokrila podrucje na kome radi. jos uvek ne znaci da ona radi lose. trece rad sa jednim i drugim. neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita. Kada biste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju biste neto gotovinu biste uzeli. onda cete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima. Znaci kada budete gledali godisnji izvestaj bilo koje banke. Sta je to sto jednu banku cini dobrom bankom? Po cemu se jedna banka moze razlikovati od svih drugih banki? Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. sve filijale. i njenu organizacionu strukturu. 30. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala. Vi cete mi onda reci…pa cekajte zar sve banke ne rade isto? Rade slicne poslove. A ove koje rade sa privredom mogu biti specijalizovane. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva. Vi cete po toj mrezi filijala. Sto je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta. Prvi deo je od prve stavke pa do neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre smanjenja ili povecanja plasmana i depozita a drugi deo posle te stavke. Jer treba da pokrijete veliki prostor. ekspozitura i saltera ce vam trebati. Znaci delatnost. veliki broj filijala. Znaci da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi.12. Morate se uvek pitati a cime se ona bavi. recimo i nasih banaka. Znaci koliko ce biti filijala i ekspozitura i gde ce one biti locirane. Znaci ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente. Jer to je ono sto banka generise. i drugi deo koji se tice promene plasmana. salteri gde se oni nalazi.Готовина на почетку године Готовина на крају године 10. Ne treba meni ekspozitura u Nisu. odredjuje velicinu banke. Kvalitativni zbog toga sto su opisni. Zasto kazemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovnistvom. kvantitativne pokazatelje. ali neke banke za svoju osnovnu delatnost smatraju rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom.

Ali ne samo banku. Dakle da vasa znanja budu takva da ulivaju poverenje da cete sa uspehom voditi banku. Jako dugo su banke odobravale kredite uvazavajuci neke druge kriterijume ili dajuci prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenata. I zato uopste nije svejedno kako ce izgledati menadzment banke. Ta situacija je danas promenjena i danas banke imaju visok stepen samostalnosti u donosenju odluka kome ce plasirati svoja sredstva i pri tome one vode racuna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potrazivanja. jer onaj koji ima iskustva malo ce kociti one koje trce. I uopste nije bilo vazno sto se vec tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. vodi mladi svet. Pored znanja i iskustva morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. Dakle zato kazem da smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u finansijskom podrucju. Vazno je da banku. Njihova saradnja je vazna. napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. On predstavlja banku. I zato je vazno da u timu bude mladog sveta. Znaci delatnost je ta koja ce odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka zeli da se bavi. a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Mi sada pored domacih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trzisnom polozaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odnosu na druge banke koje se nalaze na trzistu. Znaci znalo se da neka firma mora dobiti kredit. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti. znjanja. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi mozda elementa menadzmenta banke bio na samom vrhu. Sta je trzisni polozaj banke. Trziste i trzisni kriterijumi prisutni su u svakom podrucju poslovanja. zbog toga. taj bre dete svoje nije znao da sacuva a hoce da sacuva moje pare.imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Zato sto je vazno da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. koliki je broj njenih komitenata. Znaci koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Znaci banke koje imaju dobar trzisni polozaj. vec i poznavanje jezika. gde su oni ranije radili. Osim znanja.000 ljudi koji ce izaci na ulicu. Znaci to je covek koji je odgovaran. Mi smo imali trziste roba i usluga ali smo imali jako dugo odsustvo trzisnih kriterijuma u raspodeli novca. Znaci neko ko prvo ima znanja koja su nova. koji 167 . Neke druge banke to nisu u stanju i nestanu sa trzista. Treci kvalitativni element boniteta banke je menadzment banke. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje poseduju. Kada se gradjani odlucuju preko koje ce banke raditi. Jako je vazno da su to ljudi koji prvo poseduju odgovarajuce kvalifikacije. Vise nego kod preduzeca. pa nema sanse da mu dam…ljudi koji imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. Naredna vazna karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Ali ona mora da da kredit jer zaposljva 5. taj svoj polozaj odrze. treba da upravljaju firmom. Dakle svima nam je strasno vazno da verujemo onome kome poveravamo nasu imovinu. Vrlo cesto se tu uplitala i politika. nego uopste. a radi posao gde su ta znanja neophodna. ali ce banka imati nekoga ko ce vuci napred. kada je rec o starosnoj strukturi. manje su spremni za rizik. neko ko ima potrebu i zelju da se dokaze i neko ko ima snagu da to ostvari. a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva. Osim toga da li je on u stanju da prihvati nova znanja. imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira sto se konkurencija pojacava. Zasto je to vazno? Zato sto vasi klijenti to gledaju ovako…sta on ima sina koji je problematican. Zato je direktor banke osoba koja je jako vazna. U trzistu koje je relativno ograniceno javlja se veliki broj banaka. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih pet godina do penzije sigurno nece. oprezni. Znaci osim znanja vazni su i rezultati u prethodnom radu. Zato sto je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. na bonitet banke utice menadzment. Znaci mladi ljudi koji imaju motiva. Znaci pitanja idu: sta su ovi zavrsili. Morate znati barem jedan svetski jezik. oni pitaju ko vodi tu banku. Znaci koliki deo trzista ta banka pokriva. koji broj usluga ta banka pruza i na koji nacin ona uspeva da odrzi ili popravi svoj trzisni polozaj u odnosu na neki prethodni period. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka. Ne mozete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da ocekujete da on pocinje da uci nesto sto je zna njega potpuno novo. i na taj nacin ce spreciti neke krupne greske. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima.

znaci mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. znaci da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni. KADROVSKA OPREMLJENOST BANKE Meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Naravno da razliciti ljudi imaju razliciti nacin na koji rade. kada procenjujete nekoga. Vi znate da postoje funkcije upravljanja. Kod nas nema kulturu da starijima pokazemo postovanje. ali ono sto je sasvim sigurno je da kao menadzeri morate voditi racuna da neke odluke morate prepustiti drugima. Znaci raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukaze na to koje su to delatnosti kojima se banka pretezno bavi. Znaci delegirate ovlascenja a onda samo vrsite nadzor kako se izvrsavaju ta ovlascenja. Sada narocito kada krene elektronsko bankarstvo to ce doci do izrazaja. koji odgovara vasim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. Jako je vazna starosna struktura kada odlucujete o tome koliko cete investirati u svoje zaposlene. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju. Dakle najgore moguce resenje je …jedino ja sve znam i jedino ja sve mogu da odlucujem i svi moraju da pitaju mene pre nego sto bilo sta odluce…takav nacin upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. zatim koja posebna znanja i vestine ti radnici treba da poseduju. Zasto je ovde vazna starosna struktura zaposlenih. znaci koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva strana jezika i koliko radnika mora da osim onog obicnog znanja rada na racunaru mora imati znanja za rad na posebnim masinama koje u banci imate. koliko nivoa menadzmenta u banci postoji. nego sto cete stalno kritikovati. Sve organizacione jedinice u banci moraju biti umrezene. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. rukovodjenja i izvrsavanja. I konacno stil rukovodjenja. Ni jedna banka nece uloziti u obrazovanje nekog ko ce tu raditi jos pet godina. morate im verovati i morate im poveravati. I sta cete zakljuciti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. Jako je vazno da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi. da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite racuna da ne povredite tu osobu. koliko je pouzdan itd. da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. Vazno je koji softver koristi. I zato je vazno da kada nekoga kritikujete. INTEGRISANOST OSNOVNIH FUNKCIJA BANKE Predstavlja takodje jednu od odlika banke. Vazna je da biste mogli da planirate kadrove. Sta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuciti. Zasto je vazan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenja postoje. U sektoru u kojem imate najveci broj zaposlenih trebalo bi da se odvija pretezna aktivnosti banke. I zato je to vazno. Izvedju tih funkcija mora da postoji medjusobna povezanost. kako su delegirane odgovornosti za izvrsenje pojedinih poslova. koje mehanizme uprava koristi da bi izvrsila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije. Iz tih razloga kada se ocenjuje bonitet banke vazna je informaciona opremljenos banke. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da vas zanima njihova kvalifikaciona struktura. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrzite jer ce te time brze ostvariti svoje ciljeve. INFORMACIONA OPREMLJENOSTI BANKE Zasto je vazna informaciona opremljenost banke? Vi znate da se najveci broj naloga komitenata izvrsava upravo pomocu informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvrsenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenoscu banke. Da procenite dakle koliko ta firma vodi racuna o svojim zaposlenima i videcete kada budete usli u firmu da se tacno moze osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je mlad i neko ko nije. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova banke. Po zakonu banke su obavezne da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci treba da obezbede sigurnost klijenata banke da banka 168 .svoje obaveze ispunjava i koji ce se tako ponasati i u svom poslu. Znaci morate da ucite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima. Vec saljete mlade ljude koji ce biti tu jos 20 godina. I zato je vazna starosna struktura.

Znaci analizom mi zelimo da utvrdimo neke pokazatelje koji ce nam omoguciti procenu finansijskog i prinosnog polozaja. on je taj koji treba da skrene upravi paznju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke. Zatim. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. u finan. Dakle da ce se kod analize finan. Znaci da nista nije prepusteno slucaju. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. koji su delovi benke u kojima se procedure ne postuju. Kada god radite analizu. znaci onaj ko otvara tekuce racune. nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje. Kada je rec o elementima koji determinisu finansijski polozaj. Znaci banka mora imati sluzbu koja ce stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom salteru. uvek vrsite povezivanje veceg broja pokazatelja. na eventualno nepostovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Znaci kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je…imate li razvijenu internu kontrolu i reviziju. naucili smo to da su aktiva i pasiva. prinosni polozaj banke vi znate kada se govori o analizi finansijskih izvestaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog polozaja preduzeca ili banke. finansijski polozaj banke 2. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. Npr. izvestaje i pre nego sto dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego sto ce to znati eksterni revizor. KVANTITATIVNI POKAZATELJI BONITETA BANKE Tu spadaju: 1. Znaci interni revizor je taj koji ce kontrolu poslovanja vrsiti tako sto ce raditi uvid u knjigovodstvene podatke. Kada kazem procedure. zapamtite pravilo da nikada zakljucak ne donosite na bazi jednog pokazatelja. Pored kvalitativnih elemenata koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke ne moze se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka. na sta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. procedura za izdavanje cekova glasi…cek ne moze dobiti lice koje ima recimo minusni saldo na tekucem racunu… ako neko da cekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni saldo. Ako je odgovor potvrdan onda zaista mozete imati poverenja da je rec o banci koja vodi racuna o odrzanju na dugi rok. Posto se delatnost banke odrazava kroz njene finansijske izvestaje jasno je onda da ce i analiza tih finan. Znaci zna se tacno sta stranke mora doneti da bi bio otvoren tekuci racun. Znaci centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po slicnim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. a kada je rec o prinosnom polozaju on je odrdjen visinom prihoda i rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. cilj da se taj finansijski i prinosni polozaj ucini jasnijim u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izvestaja. u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Interna kontrola upravo radi to. procedura za otvaranje tekuceg racuna. bilo preduzeca ili banke. Vrsi stalnu proveru postovanja procedur u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Znaci nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer ce preko uvida u zapisnik zakljuciti u kojoj meri se postuju procedure. Znaci nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu. I zato je ovaj deo vazan. kako to treba uraditi. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Inace centralna banka slicne elemente ima kada vrsi interno rangiranje banaka. testirate zakljucak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. mora postovati proceduru. izvestaja biti pod uticajem specificnih aktivnosti koje banka ima. na koji nacin se ne postuju i sta uprava banke preduzima da bi to sprecila.postuje sve procedure i uprava banke koristeci internu kontrolu i internu reviziju zapravo vrsi nadzor nad poslovanjem banke. izvestaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopste ne javljaju 169 . Ali tada se zna da je procedura prekrsena jer znate kako ta procedura glasi. I on je saradnik uprave preduzeca. Ne mozete dobiti vise cekova nego sto je prosecan priliv gotovine na vas tekuci racun…to je takodje procedura. prekrsio je proceduru. da biste mogli da donesete zakljucak o bonitetu ili preduzeca ili banke.

• (ни ликвидна ни приносна актива) • Пасива • Tрансакциони депозити to su racuni nasih komitenata. Svi koji to procitaju a imaju pare u toj banci trazice da podignu novac. (премошћавање неликвидности и додатни трошкови услед камата) • Депозити становништва. Sta je osnovni cilj analize finan. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije.jer nae donosi nikakav profit.kod preduzeca. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlacenje depozita. Dakle kroz analizu zelimo da otkrijemo u kojoj meri banka je izlozena riziku solventnosti. резерве ликвидности (по правилу некаматоносна актива) ona se zove nekamatonosna aktive. • (укамаћивање резерви ликвидности) • Кредити комитентима –nastli su tako sto smo depozite koje smo prikupili plasirali nasim komitentima i na taj nacin smo pretvorili nase depozite u nase plasmane. Zasto kazemo da je osetljiv? Dovoljno je da jedan Blic ili Nacional obajavi da jedna banka po njihovim pouzdanim informacijama ce biti u teskocama ili vec jeste u teskocama. • Akтива • Готовина и готовински еквиваленти и рачуни код Централне банке. U kojoj meri postoji izlozenost banke riziku likvidnosti na kratak rok. kamatni i trzisni rizik dovesce najpre do pada rentabiliteta a tek onda do ugrozavanja likvidnosti banke. Ova aktiva je opterecena rizikom likvidnosti.predstavljaju najstabilniji izvot sredstava ali istovremeno i izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruzenju i zbog toga se limitira iznos ovih depozita u ukupnim depozitima. rizikom da mozda necemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali • ( рочно трансформисана приосна катива која је изложена високом ризику наплате) • Oсновна средства ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna. • најнестабилнији извор средстава • (природна осетљивост на панику 170 . Smatra se da ne sme biti vise od 50% depozita od stanovnistva u ukupnim depozitima. valutnom . Znaci ovi depoziti stanovnistva su mnogo osetljiviji od depozita preduzeca i zato se ogranicava ucesca depozita stanovnistva u ukupnim depozitima. Ostali rizici kao sto su valutni. valutni. trzisni i kamatni rizik. stanje na racunima nasih komitenata. ali naravno postojace pokazatelji koje koristite i kod preduzeca i kod banke isto. valutnom i trzisnom riziku. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. Kada imate rizik solventnosti. Znaci svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici sve ostalo gubi na znacaju. onda ako biste pokusali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti mozemo staviti na prvo mesto. jer ta sredstva ne mozemo koristiti za izmirenje nasih obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode. Jer prosto je odrzavanje likvidnosti uslov opstanka banke.solventnost je likvidnost na dugi rok. Znaci da drzi pod kontrolom ove rizike. • високе дневне флуктуације) • Oбавезе према банкам formiraju se onda kada imamo probleme sa odrzavanjem likvidnosti. • Пласмани банкама na koje naplacujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode. kamatnom i trzisnom riziku. Sta se sve nalazi na strani aktive. izvestaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izlozenosti banke riziku solventnosti. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata.

Znaci vi prvo sve sto ste imali kod drugih banaka povucete. Smatra se da postoje dva tipicna modela po kojima se moze realizovati rizik od nelikvidnosti. Ne moze nikada nikada potpuno izbeci valutni rizik. smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke. I obrnuto. Sa jedne strane doci ce do rasta troskova kamata koje ce platiti na sredstva koje je pozajmila. tada ce banka morati da se obrati drugim bankama za pomoc. Pogledajte sta ce se desiti ako dodje do naglog povlacenja depozita. znaci nije dovoljno da ste dobro plasirali ako imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita. Pad rentabiliteta ce svakako nastati. gubim prihode po osnovu kamata. I onda je odvijanje tog scenarija brze. jer ona nema toliko gotovine…jer je ona te depozite plasirala. Posledica toga bice pojava gubitka. imam rast rashoda po osnovu kamata zato sto sam se zaduzila sa trece strane. I tu se izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive. sta je naredni korak. kamatni ili trzisni rizik. Ako se dogodi da ili komitenti ili stanovnistvo naglo povuce svoje depozite. to je vasa rezerva likvidnosti. Znaci to je prvi scenario po kojem banka moze doci u zonu nelikvidnosti. Posledica bi bila da banka ne moze da vrati svoje obaveze. da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. I obicno se banka suocava sa rizikom koji proisticu i iz depozita i iz plasmana. to vodi smanjenju kapitala i to vodi nelikvidnosti. znaci na depozitima. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati. To dovodi do pada rentabiliteta. Sta bi bila da naplati. Sa druge strane ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduzim. Ako bi banka dosla u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moze da naplati. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi stete koje on ne moze podneti. Banka nikada ne moze da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. To zaduzenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. koja je to mera izlozenosti banke rizicima. a sa druge strane izgubice mogucnost da sopstvene viskove plasira i izvuce prihode po osnovu kamate. Moram da se zaduzim i onda povecavam svoje zaduzenje kod drugih banaka. a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. FINANSIJSKO IZVESTAVANJE BANKE Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izlozena. Sa jedne strane to moze biti pad izvora a sa druge strane to moze biti pojava nekvalitetnih plasmana. Znaci prvi scenario je naglo povlacenja depozita dovodi do koriscenja rezervi likvidnosti. Njene obaveze prema drugim bankama ce se povecati. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da biste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasive. Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. po kom scenariju se moze desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Posto imam gubitke zbog nenaplate potrazivanja sa jedne strane i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa druge strane. I da nije dovoljno da vodite racuna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi racuna i da imate kvalitativne plasmane. ovamo gubim prihode a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. Znaci imate sa jedne strane one koje povlace depozite a sa druge strane one koji ne placaju i tada imate ozbiljan problem. Znaci ja znam da ce 171 . Povecanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Znaci posto ne mogu da naplatim plasmane meni se smanjuju svoja slobodna novcana sredstva.• • • • и нагло повлачење депозита) Kaпитал и резерве za banke je karakteristicno da imaju malo ucesce sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem (у банкама релативно мали износи капитала Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znaci kako banka moze doci. i iskoristite tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno. Retko kada se u zivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog.

prinosni polozaj za likvidnost. i prinosnog polozaja banke? To su onih pet izvestaja koji cine godisnji obracun. ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moze podneti.C. Sta je to sto cete iz napomena uzeti? Napomene ce nam dati informacije o racunovodstvenim politikama. zatim koncentracija rizika kakva je. da li su krediti dati privredi. izvestaje. Jako je vazno da uocite na koji nacin banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. kada radite analizu bilo cega. Jedino sto je vazno je da vodite racuna.BU. da radite krajnje savesno. izvestaj banke nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog polozaja i da prezentira upravi preduzeca. Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. To sto vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je pocetak zajednickog posla. u kom sektoru se duznici nalaze. Znaci oni koji zele da rade sa bankama cenice bonitet banke i u okviru boniteta banke sami ce uraditi analizu bilansa banke. Sta to znaci? Kada duznik prestane da placa kredit banka ima obavezu da prestane sa obracunom kamata. Za plasmane A formirate posebnu rezervu. zato sto se u slucaju propasti tog duznika on povlaci za sobom banku. makar tri. Znaci kako upravljate. banka trazi da za sve plasmane osim za plasmane kategorija A znaci za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B. ali analizom bilansa banaka bave se i preduzeca. Pa imate plasmane koji ulaze u kategoriju A. zatim koliko iznose rizicni krediti. na bazi toga svako ko ima elementarno znanje iz finan. ne podatak iz napomene nego citavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu. u izvestajima o promenama gotovine. U beleskama cete takodje naci gografski raspored kredita. Zatim vodi se racuna. jer su bilansne seme skracene.D. i prinosnog polozaja banke. Nema te banke koja naplacuje svaki svoj plasman 100%. izracunacu ih sama. To ne znaci da ce banka prestati obracunavati 172 . Manje cete koristiti izvestaji o promenama kapitala ali bez napomena ne mozete da uradite analizu. Ako su objavljenje uz napomene onda cete citati prvo racunovodstvenu politiku pa onda napomenu. Ovde je vazno da utvrdite na koji nacin se utvrdjuje visina rezervisanja.E. Sta cini osnovu za analizu finan. Zasto je vazan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duzniku. Vrlo cesto kada neka firma zeli da sklopi ugovor sa tom firmom trazice podatke o toj firmi kod banke cija je ona komitet. Ona ulazi u aranzmane racunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka. za finansijski. stanovnistvu ili javnom sektoru. Vi morate vaseg duznika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. znaci kredita za naplatu. jer znaju da ta banka odlicno zna komitente sa kojima radi. analize moci ce da utvrdi osnovne pokazatelje finan.C. koje su to delatnosti kojima dajete kredite. ako dajete kredite privredi. zatim koji su iznosi kredita ukupni i rizicni dospeli po kategorijama duznika. sadrze mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije moguca bez podataka sadrzanim u napomenama. Vrlo cesto cete citavu napomenu.koliko iznose krediti u kojima je prestao obracun kamate. kako ocenjujete bonitet vasih duznika prilikom koriscenja kredita.znaci ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci. izvestaje.od svih mojih plasmana jedan deo ostati nenaplacen. Ko sve vrsi analizu finansijskih izvestaja? Kada je rec o banci analizu bilansa banke radice racunovodje. B. zatim na koji nacin banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadrzan u kreditnom portfoliu. Videcete da centralna banka ima svoje propise kojima odredjuje kako cete koji plasman klasifikovati. i isto tako cete naci podatatak o posebnim i opstim rezervisanjima. Secate se da sam vam rekla da racunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. Banka mora da objavi BS. Sta je kreditni portfolio? Njega cine svi krediti koje je banka odobrila. znam koje pokazatelje.D i E. banke da formiraju rezervisanja. i u beleskama cete naci podatak o tome. Ima banak koji znaju svoje komitente bolje nego sto oni sami sebe znaju. Znaci beleske ce vam reci koliki su krediti a zatim i koliki su po pojedinim duznicima. Znaci analizu nije moguce uraditi bez napomena uz finan.napomene uz finan. koliki je iznos dospelih kredita. A onda mozete traziti podatke npr. Znaci postoje ogranicenja koliko iznose najveci moguci kredit i banka ta ogranicenja mora postovati. Najveci deo podataka naci cete u BS i BU. Racunovodja banke bice zaduzen ne samo da sastavi finan. znaci ja to znam da izracunam sama.

Trebalo bi da jeste. Banke mogu da prodaju svoja potrazivanja. gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. kako po pojedinim sektorima. Naravno banka pri toj prodaji gubi deo sredstava. pa cete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos ispravke vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka ocekuje da uopste nece naplatiti. Znaci on se pojavljuje kao stecajni poverilac umesto banke i ucestvuje u procesu stecaja. Ako zelite da merite valutni rizik. ali logika banke je…bolje da prodam i da dodjem do novaca sada. banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Banke mogu svoja potrazivanja prema tim firmama da iznesu na prodaju. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. taj kreditni rizik. znaci morate biti sposobni da prepoznate koji podatak ce vam pokazati recimo izlozenost kreditnom riziku. 173 . Znaci ona ce nastaviti da racuna kamatu i nastojace da naplati i glavnicu i kamatu ali tu kamatu koja se odnosi na kredite cija naplata je prestala. To se dogadja kada imate firme koje su u stecaju. Da li je to ucesce gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. Sta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. Dakle morate se osposobiti da prepoznate koje vam beleske pruzaju podatak za ocenu tog rizika. Uzecete mapu valutne strukture. A onda to mozete razvijati dalje. kako po dugorocnim. Sta cete od podataka koristiti. I umesto banke postati poverilac firme u stecaju i na taj nacin uticati kako ce i po kojoj ceni ta firma biti prodata. koje cete beleske koristiti. Kako to izgleda po kratkorocnim. Znaci kada vam kaze koliko iznose krediti na koje je prestao obracun kamata. vi odmah kazete…znaci to su oni krediti koje je klijent prestao da vraca i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopste ne budu naplaceni. Onaj ko hoce da kupi firmu pod stecajem rado ce od banke. Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bilo po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. tako se zove beleska. Kada god analizirate uvek trazite podatke koje su u funkciji analize koju radite. Zatim tu su i znosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Gde se tacno vidi da li cete imati priliv koji ce biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. I na kraju kolike su ugovorene prodaje kredita i koliki su gubici po tom osnovu. Da li cete uzeti beleske u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. Pa to je direktan podatak o visini gubitaka.kamatu uopste nego samo znaci da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikaze kao prihod. naravno uz veliki diskont. za koliko je produzen rok placanja ili dat neki kredit( ne znam kako se zove). koji su klasifikovani u kategoriju E. vi morate pronaci beleske koje vama trebaju. kupiti jedan takav kredit. ali mozete prodati kredit. Imate jako veliki broj belezaka. Znaci sada u beleskama mora biti. koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi restruktuiranja. Znaci imali ste kredit koji je bio kratkorocni ili dugorocni pa je klijent imao teskoce sa placanjem i vi ste mu omogucili produzenje kredita. ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neciju obavezu. nego da cekam da prodje stecajni postupak a ko zna kada ce to biti. Koje biste iz prethodno navedenih koristili? Sta bi vas zanimalo? Na bazi cega vi mozete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful