-

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uočio značaj sredinskih činilaca (klime) u formiranju ljudskog uma i duše. Platon: Učenje o urođenom karakteru ljudskih moći, u „Državi“ je izložio plan idealnog uređenja društva zasnovan na postojanju urođenih razlika među ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni činioci duševnog razvoja. „O duši“-prvo poznato psihološko delo. Učenje o postojanju 3 duše: vegetativna (već u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako biće ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom društvenom uređenju. Lok: Dete se rađa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se može lako preokrenuti, na mnoge načine. Žan Žak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i životu plemenitog divljaka. Čovek se rađa kao dobar, čist i neiskvaren a sredina narušava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEČIJE PSIHOLOGIJE U čoveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama između detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete značilo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igračke, vreme i rad sa odraslima. To nije značilo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraživači psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevničkog beleženja promena u ponašanju dece

Rane biografske studije Posmatranje duševnog razvoja sopstvene dece započelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duševne sposobnosti kod dece što obuhvata psihički razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se “Posmatranje razvojs duš.sposobnosti kod dece”. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe čime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osnivač dečije psihologije, napisao delo „Duša deteta“, p osmatraoi beležio promene u ponašanju svog sina u prve 4 godine života. Odvajao je podatke od ličnih tumačenja. On je pokušao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajući određene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija Pokret za proučavanje deteta Začetnik je Stenli Hol. Proučavao dečije laži, maštu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na značaj adolescencije i starosti-čime otvara novo područje razvojne

Razvojna je psih.Dečija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih.postupak. školovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapređenje razvoja I života deteta. U periodu postupnog osamostaljivanja dečije psihologije razlikujemo dva perioda. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija proučava poreklo i razvoj psihičkog života. obrazovanja.ž 2.Dečija psihologija je okrenuta praktičnim pitanjima (problemi vaspitanja. Njeni osnovni zadaci su utvrđivanje karakteristika ponašanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraživanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. U prvom. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihičke zrelosti. A predmet razvojne se odnosi na proučavanje svih linija razvoja psih. osnivaju se katedre za dečiju psihologiju. Prvi je primenio metodu upitnika u istraživanju razvoja i ponašanja dece. ODNOS IZMEĐU DEČIJE I RAZVOJNE Počeci razvojne se vezuju za istraživanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu dečija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne. Da definiše početni i finalni stadijum u razvoju . Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je čovek prošao u toku svoje kulturne istorije (dečija igra). 1. predmet dečije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opšte.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktičnih. istorijskih i ontogenetskih aspekata psihičkog života. Razvojna psihologija je pretežno teorijski usmerena ali I sama neguje emp.psihologije-psihologija starenja.dis.dis. Dečija psihologija se prva konstituiše kao deo buduće razvojne. Filogenetske promene: Početak i razvoj psihičkih funkcija kod životinja i čoveka. U drugom. PREDMET: Bavi se pročavanjem filogenetskih. Zadaci razvojne psihologije: 1. Funkcijama. itd. 3. časopisi. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci različitog uzrasta.Od samog početka dečija psiho se konstituiše kao empirijska nau. UTICAJ OPŠTE PSIHOLOGIJE Dečija psihologija se izdvaja iz opšte psihologije. labaratorije i društva za proučavanje deteta. Istorijske promene: Preobražaj psihičkiog života čoveka tokom njegove kulturne istorije. Pored ispitivanja pojedinih psihičkih funkcijsa. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri. 4. dečija izgradnjom vlastitih metodoloških strategija i teorija razvoja stiče status samostalne naučne discipline.funkcija.Tradicionalna dečija psihologija je pretežno normativno-deskriptivna nau. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih. Upitnicima je bio obuhvaćen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima širom Amerike. Da opiše psihičke funkcije 2.

bez bitnih promena sistema). Znači urođeno u ponašanju je ono što se javlja odmah po rođenju (jer nije bilo mogućnosti za učenje). Organizmički Psihički život gleda u kontekstu razvoja organizma. prerastanje jednog u drugiprerastanje praktične. Zamerka organizmičkog modela: . Izvori razvoja endogenog porekla. I proučavanje biologije ponašanja. ono što se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema. Erik Erikson-sve što raste sadrži temeljan plan iz kog organa će se pojaviti. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje urođenog I stečenog u ponašanju: rano javljanje. ciklične ili periodične (smena god. Glavni istraživački problemi: proučavanje psihologije životinja da bi se osvetlila psihologija čoveka.doba). Generativne novine u ponašanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija.3. Da opiše sve intermedijalne supnjeve razvoja (između početnog i finalnog) 4. Ključni pojam u razvoju je pojam promene.varijaciju ponašanja u funkciji vremena iz čega slede njihova posebna obeležja MODELI OBJAŠNJENJA RAZVOJA 1. senzomotorne int u unutrašnje. simboličko mišljenje. Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju). ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre rođenja i period novorođenčeta) u vreme kada se mislilo da učenje još ne ostavlja trag. Razvojne promene podrazumevaju system. ritmične promene (rad srčanog mišića). nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobražaj istog organskog ili psihičkog sistema). Snažan uticaj biologije na razvojno psihička istraživanja. Da definiše osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom života.). univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda. Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili povećanje. načina rešavanja problema). tipova socijalnog reagovanja.

Dve linije razvoja po Pijažeu: psihosocijalni razvoj (ono što dete saznaje od društvene sredine i u njoj). on uvodi još jedan faktor razvoja-uravnotežavanje. Pijažeovo gledište Pijažeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja. ovde organizam treba spontano da izvede neko ponašanje iz kojeg se tačan odgovor izdvaja I učvršćuje.predstavlja čoveka kao pasivno biće koje je kontrolisano od strane prirode. Istraživački problemi: 1. po Vigotskom.uslovljavanja u objašnjenju sticanja novena u ponasanju. Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. Ti procesi su u stalnoj neravnoteži. U svom navodu iz “Proglasa” rekao je da posebnom obukom može od tuceta dece učiti da svako od njih postane ono što on odabere. fizičko iskustvo i socijalno prenišenje). učenje tj. deformiše. Torndajkovo otkriće učenja putem pokušaja I pogrešaka poslužilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja. Mehanistički model se izjednačava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalističkih pojmova.iskustva kroz zajedničku aktivnost sa drugim ljudima. On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biološkim koncepcijama razvoja koje je najoštrije kritikovao. Posebna obuka je značila primenu Pavlovljevog principa klas. Radnja koja se uči predstavlja instrument dolaženja do cilja. U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajući sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. Sredinski činioci su ključni faktori razvoja a učenje osnovni mehanizam generišućih promena. Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponašanju. uključuje dve čvrsto spojene I .organizam mora vršiti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. psihološki razvoj (ono što dete samo saznaje). Džon Votson rodonačelnik bihejviorizma. a razvoj je usmeren na postizanje ravnoteže. svodeći sve psihološke pojave na ponašanje ili S-R veze (asocijacije draži I reakcije). Pojam učenja kod Vigotskog se odnosi na opšti proces formiranja viših ment. Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja. vaspitnom planu. često je isticao svoje uverenje o isključivom značaju učenja za promene u ponašanju. AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljašnih promena).funkcija u soc-kulturnoj sredini. Da bi se razvijao. ovde se govori o planu obuke. Ispitivanje psihologije životinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi učenja kod čoveka. Dok kod klasičnog uslovljavanjauvek postoje parovi draži koje treba da izazovu određenu reakciju. Proučavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj.instrumentalno ili operantno. usvajanje produkata date culture I sticanje soc. 3. 2. Pojam razvoja izjednačen sa pojmom učenja. To znači da ne ostoji unapred određen razvojni put koji svaka jedinka treba da pređe da bi dostigle psihičku zrelost. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima značaj u sticanju socijalno poželjnih oblika ponašanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponašanja. On tvrdi da je saznanje određeno međusobnim interakcijama oragnizma i sredine. Pored osnovnih činilaca razvoja (sazrevanje. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja već I nužan uslov I izvor razvoja. VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistički eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. dok struktura ostaje nepromenjena-hrana). Sam process psihičke ontogeneze. MEHANISTIČKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode.

interakcije (zajednička akt. ČINIOCI PSIHIČKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. Razlike u ponašanju primitivnog I kulturnog čoveka ne mogu se objasniti većom zapreminom mozga ili nekim drugim biološkim svojstvima. učenje Sazrevanje je unutrašnji proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma. Radijus prirodnih sistema aktivnosti je značajno proširen zahvaljujući stvaranju novih oruđa koji nadomešćuju prirodna ograničenja. pošto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem. sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve većoj I većoj funkcionalnoj zrelosti ćelija nervnog sistema. Ponekad se dodaje I atrubut fizičko ili organsko kako bi se istaklo da je reč o promenama na nivou ćelija I tkiva. pamćenja I dr. već upravo povećanjem složenosti soc. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda. Sa druge straneprocesi učenja se odnose na relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe I sticanja iskustva. Iz tog stava izveden je pojam “zone proksimalnog razvoja” – ono što dete može samo govori nam njegovom razvoju u današnjem danu a ono što može uz pomoć odraslih govori o njegovom razvoju u sutrašnjem danu. Objašnjavajući razliku kod životinja I čoveka došao je do zapažanja da je razvoj kod životinjs određen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod čoveka kao pokretač duševnog razvoja pojavljuje factor soc.između odraslih I dece).isustva. Kulturni razvoj postaje specifičan I ni sa čim uporediv. Sazrevanje I učenje se često pominju kao osnovni činioci razvoja iako je reč o razvojnim procesima ili mehanizmima . posebno kada je reč o psihičkom razvoju. Time se opet naglašava važnost soc. Vigotski je smatrao da učenje uvek ide ispred razvoja I vuče razvoj sa sobom.međusobno isprepletene linje: biološki I kulturni razvoj. jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste.odnosa I soc. menja se I sazreva.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izrađivana različita spoljašnja pomoćna sredstva koja su menjala prirodu funkcija mišljenja. Za razliku od procesa organskog rasta koji uključuje prosto anatomsko umnožavanje ćelija.