-

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uočio značaj sredinskih činilaca (klime) u formiranju ljudskog uma i duše. Platon: Učenje o urođenom karakteru ljudskih moći, u „Državi“ je izložio plan idealnog uređenja društva zasnovan na postojanju urođenih razlika među ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni činioci duševnog razvoja. „O duši“-prvo poznato psihološko delo. Učenje o postojanju 3 duše: vegetativna (već u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako biće ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom društvenom uređenju. Lok: Dete se rađa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se može lako preokrenuti, na mnoge načine. Žan Žak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i životu plemenitog divljaka. Čovek se rađa kao dobar, čist i neiskvaren a sredina narušava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEČIJE PSIHOLOGIJE U čoveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama između detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete značilo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igračke, vreme i rad sa odraslima. To nije značilo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraživači psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevničkog beleženja promena u ponašanju dece

Rane biografske studije Posmatranje duševnog razvoja sopstvene dece započelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duševne sposobnosti kod dece što obuhvata psihički razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se “Posmatranje razvojs duš.sposobnosti kod dece”. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe čime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osnivač dečije psihologije, napisao delo „Duša deteta“, p osmatraoi beležio promene u ponašanju svog sina u prve 4 godine života. Odvajao je podatke od ličnih tumačenja. On je pokušao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajući određene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija Pokret za proučavanje deteta Začetnik je Stenli Hol. Proučavao dečije laži, maštu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na značaj adolescencije i starosti-čime otvara novo područje razvojne

Da definiše početni i finalni stadijum u razvoju . itd.dis. osnivaju se katedre za dečiju psihologiju.funkcija.Dečija psihologija je okrenuta praktičnim pitanjima (problemi vaspitanja.postupak.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktičnih. U drugom. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri. 1. 4. Zadaci razvojne psihologije: 1. Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je čovek prošao u toku svoje kulturne istorije (dečija igra).dis. časopisi. Pored ispitivanja pojedinih psihičkih funkcijsa. Razvojna je psih. ODNOS IZMEĐU DEČIJE I RAZVOJNE Počeci razvojne se vezuju za istraživanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu dečija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne. Funkcijama. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. U prvom.psihologije-psihologija starenja. UTICAJ OPŠTE PSIHOLOGIJE Dečija psihologija se izdvaja iz opšte psihologije. Filogenetske promene: Početak i razvoj psihičkih funkcija kod životinja i čoveka. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija proučava poreklo i razvoj psihičkog života.Dečija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih. labaratorije i društva za proučavanje deteta. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihičke zrelosti. Razvojna psihologija je pretežno teorijski usmerena ali I sama neguje emp. predmet dečije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opšte. Da opiše psihičke funkcije 2.Tradicionalna dečija psihologija je pretežno normativno-deskriptivna nau. 3.Od samog početka dečija psiho se konstituiše kao empirijska nau. istorijskih i ontogenetskih aspekata psihičkog života. obrazovanja. A predmet razvojne se odnosi na proučavanje svih linija razvoja psih. U periodu postupnog osamostaljivanja dečije psihologije razlikujemo dva perioda. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci različitog uzrasta.ž 2. Dečija psihologija se prva konstituiše kao deo buduće razvojne. Njeni osnovni zadaci su utvrđivanje karakteristika ponašanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraživanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. Upitnicima je bio obuhvaćen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima širom Amerike. Istorijske promene: Preobražaj psihičkiog života čoveka tokom njegove kulturne istorije. Prvi je primenio metodu upitnika u istraživanju razvoja i ponašanja dece. dečija izgradnjom vlastitih metodoloških strategija i teorija razvoja stiče status samostalne naučne discipline. školovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapređenje razvoja I života deteta. PREDMET: Bavi se pročavanjem filogenetskih. kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih.

ritmične promene (rad srčanog mišića). Da definiše osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom života. Snažan uticaj biologije na razvojno psihička istraživanja. Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili povećanje. ciklične ili periodične (smena god. simboličko mišljenje. nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobražaj istog organskog ili psihičkog sistema).doba). I proučavanje biologije ponašanja. Organizmički Psihički život gleda u kontekstu razvoja organizma. Da opiše sve intermedijalne supnjeve razvoja (između početnog i finalnog) 4. tipova socijalnog reagovanja. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje urođenog I stečenog u ponašanju: rano javljanje. Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju). prerastanje jednog u drugiprerastanje praktične. ono što se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema. Razvojne promene podrazumevaju system. senzomotorne int u unutrašnje. Izvori razvoja endogenog porekla.). Ključni pojam u razvoju je pojam promene. Znači urođeno u ponašanju je ono što se javlja odmah po rođenju (jer nije bilo mogućnosti za učenje). Generativne novine u ponašanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija. bez bitnih promena sistema). Zamerka organizmičkog modela: . Erik Erikson-sve što raste sadrži temeljan plan iz kog organa će se pojaviti. Glavni istraživački problemi: proučavanje psihologije životinja da bi se osvetlila psihologija čoveka.3. načina rešavanja problema).varijaciju ponašanja u funkciji vremena iz čega slede njihova posebna obeležja MODELI OBJAŠNJENJA RAZVOJA 1. ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre rođenja i period novorođenčeta) u vreme kada se mislilo da učenje još ne ostavlja trag. univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda.

Torndajkovo otkriće učenja putem pokušaja I pogrešaka poslužilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja. fizičko iskustvo i socijalno prenišenje). Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja. Da bi se razvijao. psihološki razvoj (ono što dete samo saznaje). Pijažeovo gledište Pijažeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja. Sredinski činioci su ključni faktori razvoja a učenje osnovni mehanizam generišućih promena. Ispitivanje psihologije životinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi učenja kod čoveka. Dve linije razvoja po Pijažeu: psihosocijalni razvoj (ono što dete saznaje od društvene sredine i u njoj). deformiše. ovde organizam treba spontano da izvede neko ponašanje iz kojeg se tačan odgovor izdvaja I učvršćuje. Proučavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj. Istraživački problemi: 1. VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistički eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biološkim koncepcijama razvoja koje je najoštrije kritikovao. Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponašanju.uslovljavanja u objašnjenju sticanja novena u ponasanju. Džon Votson rodonačelnik bihejviorizma. U svom navodu iz “Proglasa” rekao je da posebnom obukom može od tuceta dece učiti da svako od njih postane ono što on odabere. Pored osnovnih činilaca razvoja (sazrevanje. vaspitnom planu. Sam process psihičke ontogeneze. a razvoj je usmeren na postizanje ravnoteže. često je isticao svoje uverenje o isključivom značaju učenja za promene u ponašanju. Radnja koja se uči predstavlja instrument dolaženja do cilja. ovde se govori o planu obuke. dok struktura ostaje nepromenjena-hrana). svodeći sve psihološke pojave na ponašanje ili S-R veze (asocijacije draži I reakcije). U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajući sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. usvajanje produkata date culture I sticanje soc.organizam mora vršiti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. Mehanistički model se izjednačava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalističkih pojmova.funkcija u soc-kulturnoj sredini. 2. Ti procesi su u stalnoj neravnoteži. on uvodi još jedan faktor razvoja-uravnotežavanje. Posebna obuka je značila primenu Pavlovljevog principa klas. učenje tj. Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima značaj u sticanju socijalno poželjnih oblika ponašanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponašanja. AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljašnih promena). po Vigotskom. On tvrdi da je saznanje određeno međusobnim interakcijama oragnizma i sredine. Dok kod klasičnog uslovljavanjauvek postoje parovi draži koje treba da izazovu određenu reakciju. Pojam učenja kod Vigotskog se odnosi na opšti proces formiranja viših ment.instrumentalno ili operantno.predstavlja čoveka kao pasivno biće koje je kontrolisano od strane prirode. Pojam razvoja izjednačen sa pojmom učenja. To znači da ne ostoji unapred određen razvojni put koji svaka jedinka treba da pređe da bi dostigle psihičku zrelost.iskustva kroz zajedničku aktivnost sa drugim ljudima. uključuje dve čvrsto spojene I . MEHANISTIČKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode. 3. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja već I nužan uslov I izvor razvoja.

interakcije (zajednička akt. Razlike u ponašanju primitivnog I kulturnog čoveka ne mogu se objasniti većom zapreminom mozga ili nekim drugim biološkim svojstvima. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda. Iz tog stava izveden je pojam “zone proksimalnog razvoja” – ono što dete može samo govori nam njegovom razvoju u današnjem danu a ono što može uz pomoć odraslih govori o njegovom razvoju u sutrašnjem danu. Objašnjavajući razliku kod životinja I čoveka došao je do zapažanja da je razvoj kod životinjs određen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod čoveka kao pokretač duševnog razvoja pojavljuje factor soc. menja se I sazreva.isustva. Time se opet naglašava važnost soc.između odraslih I dece). Ponekad se dodaje I atrubut fizičko ili organsko kako bi se istaklo da je reč o promenama na nivou ćelija I tkiva.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izrađivana različita spoljašnja pomoćna sredstva koja su menjala prirodu funkcija mišljenja. pošto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem. učenje Sazrevanje je unutrašnji proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma. sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve većoj I većoj funkcionalnoj zrelosti ćelija nervnog sistema. Sazrevanje I učenje se često pominju kao osnovni činioci razvoja iako je reč o razvojnim procesima ili mehanizmima . pamćenja I dr. ČINIOCI PSIHIČKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. Kulturni razvoj postaje specifičan I ni sa čim uporediv. Sa druge straneprocesi učenja se odnose na relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe I sticanja iskustva. Za razliku od procesa organskog rasta koji uključuje prosto anatomsko umnožavanje ćelija.odnosa I soc. posebno kada je reč o psihičkom razvoju. već upravo povećanjem složenosti soc. Vigotski je smatrao da učenje uvek ide ispred razvoja I vuče razvoj sa sobom.međusobno isprepletene linje: biološki I kulturni razvoj. jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste. Radijus prirodnih sistema aktivnosti je značajno proširen zahvaljujući stvaranju novih oruđa koji nadomešćuju prirodna ograničenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful