P. 1
psihologija

psihologija

|Views: 199|Likes:
Published by Jelena Marko

More info:

Published by: Jelena Marko on Apr 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/29/2012

pdf

text

original

-

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uočio značaj sredinskih činilaca (klime) u formiranju ljudskog uma i duše. Platon: Učenje o urođenom karakteru ljudskih moći, u „Državi“ je izložio plan idealnog uređenja društva zasnovan na postojanju urođenih razlika među ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni činioci duševnog razvoja. „O duši“-prvo poznato psihološko delo. Učenje o postojanju 3 duše: vegetativna (već u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako biće ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom društvenom uređenju. Lok: Dete se rađa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se može lako preokrenuti, na mnoge načine. Žan Žak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i životu plemenitog divljaka. Čovek se rađa kao dobar, čist i neiskvaren a sredina narušava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEČIJE PSIHOLOGIJE U čoveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama između detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete značilo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igračke, vreme i rad sa odraslima. To nije značilo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraživači psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevničkog beleženja promena u ponašanju dece

Rane biografske studije Posmatranje duševnog razvoja sopstvene dece započelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duševne sposobnosti kod dece što obuhvata psihički razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se “Posmatranje razvojs duš.sposobnosti kod dece”. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe čime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osnivač dečije psihologije, napisao delo „Duša deteta“, p osmatraoi beležio promene u ponašanju svog sina u prve 4 godine života. Odvajao je podatke od ličnih tumačenja. On je pokušao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajući određene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija Pokret za proučavanje deteta Začetnik je Stenli Hol. Proučavao dečije laži, maštu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na značaj adolescencije i starosti-čime otvara novo područje razvojne

osnivaju se katedre za dečiju psihologiju. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija proučava poreklo i razvoj psihičkog života. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. UTICAJ OPŠTE PSIHOLOGIJE Dečija psihologija se izdvaja iz opšte psihologije. istorijskih i ontogenetskih aspekata psihičkog života.Dečija psihologija je okrenuta praktičnim pitanjima (problemi vaspitanja.Od samog početka dečija psiho se konstituiše kao empirijska nau. Istorijske promene: Preobražaj psihičkiog života čoveka tokom njegove kulturne istorije. itd. časopisi. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci različitog uzrasta. Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je čovek prošao u toku svoje kulturne istorije (dečija igra).funkcija. Pored ispitivanja pojedinih psihičkih funkcijsa. ODNOS IZMEĐU DEČIJE I RAZVOJNE Počeci razvojne se vezuju za istraživanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu dečija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne.dis. dečija izgradnjom vlastitih metodoloških strategija i teorija razvoja stiče status samostalne naučne discipline.dis. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihičke zrelosti.psihologije-psihologija starenja. Upitnicima je bio obuhvaćen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima širom Amerike. školovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapređenje razvoja I života deteta. Da opiše psihičke funkcije 2. Njeni osnovni zadaci su utvrđivanje karakteristika ponašanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraživanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. 4. Filogenetske promene: Početak i razvoj psihičkih funkcija kod životinja i čoveka.Dečija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih. PREDMET: Bavi se pročavanjem filogenetskih. labaratorije i društva za proučavanje deteta. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri. Razvojna je psih. kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih. 3. A predmet razvojne se odnosi na proučavanje svih linija razvoja psih. 1. predmet dečije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opšte. U prvom. U periodu postupnog osamostaljivanja dečije psihologije razlikujemo dva perioda. Razvojna psihologija je pretežno teorijski usmerena ali I sama neguje emp.Tradicionalna dečija psihologija je pretežno normativno-deskriptivna nau.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktičnih. U drugom. Funkcijama.postupak. Prvi je primenio metodu upitnika u istraživanju razvoja i ponašanja dece. Zadaci razvojne psihologije: 1. Da definiše početni i finalni stadijum u razvoju . Dečija psihologija se prva konstituiše kao deo buduće razvojne. obrazovanja.ž 2.

ono što se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. prerastanje jednog u drugiprerastanje praktične. Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema. Ključni pojam u razvoju je pojam promene. Izvori razvoja endogenog porekla. načina rešavanja problema). senzomotorne int u unutrašnje. Erik Erikson-sve što raste sadrži temeljan plan iz kog organa će se pojaviti.).varijaciju ponašanja u funkciji vremena iz čega slede njihova posebna obeležja MODELI OBJAŠNJENJA RAZVOJA 1. Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju). Glavni istraživački problemi: proučavanje psihologije životinja da bi se osvetlila psihologija čoveka.3. Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili povećanje. Organizmički Psihički život gleda u kontekstu razvoja organizma. ritmične promene (rad srčanog mišića). Razvojne promene podrazumevaju system. bez bitnih promena sistema). tipova socijalnog reagovanja. ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre rođenja i period novorođenčeta) u vreme kada se mislilo da učenje još ne ostavlja trag. Znači urođeno u ponašanju je ono što se javlja odmah po rođenju (jer nije bilo mogućnosti za učenje).doba). I proučavanje biologije ponašanja. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje urođenog I stečenog u ponašanju: rano javljanje. ciklične ili periodične (smena god. Da definiše osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom života. simboličko mišljenje. Snažan uticaj biologije na razvojno psihička istraživanja. Da opiše sve intermedijalne supnjeve razvoja (između početnog i finalnog) 4. univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda. nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobražaj istog organskog ili psihičkog sistema). Zamerka organizmičkog modela: . Generativne novine u ponašanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija.

a razvoj je usmeren na postizanje ravnoteže. AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljašnih promena). Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponašanju. Džon Votson rodonačelnik bihejviorizma. Torndajkovo otkriće učenja putem pokušaja I pogrešaka poslužilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja. Pijažeovo gledište Pijažeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja. učenje tj. To znači da ne ostoji unapred određen razvojni put koji svaka jedinka treba da pređe da bi dostigle psihičku zrelost. On tvrdi da je saznanje određeno međusobnim interakcijama oragnizma i sredine. Pojam učenja kod Vigotskog se odnosi na opšti proces formiranja viših ment. On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biološkim koncepcijama razvoja koje je najoštrije kritikovao. 2. Radnja koja se uči predstavlja instrument dolaženja do cilja. Proučavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima značaj u sticanju socijalno poželjnih oblika ponašanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponašanja. svodeći sve psihološke pojave na ponašanje ili S-R veze (asocijacije draži I reakcije). Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. Dve linije razvoja po Pijažeu: psihosocijalni razvoj (ono što dete saznaje od društvene sredine i u njoj). on uvodi još jedan faktor razvoja-uravnotežavanje. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja već I nužan uslov I izvor razvoja. Dok kod klasičnog uslovljavanjauvek postoje parovi draži koje treba da izazovu određenu reakciju.iskustva kroz zajedničku aktivnost sa drugim ljudima. Pored osnovnih činilaca razvoja (sazrevanje. U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajući sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. po Vigotskom. Sam process psihičke ontogeneze. Ispitivanje psihologije životinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi učenja kod čoveka.uslovljavanja u objašnjenju sticanja novena u ponasanju. Sredinski činioci su ključni faktori razvoja a učenje osnovni mehanizam generišućih promena. VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistički eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog.predstavlja čoveka kao pasivno biće koje je kontrolisano od strane prirode. Pojam razvoja izjednačen sa pojmom učenja. Istraživački problemi: 1. često je isticao svoje uverenje o isključivom značaju učenja za promene u ponašanju. MEHANISTIČKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode.instrumentalno ili operantno. vaspitnom planu. Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja. fizičko iskustvo i socijalno prenišenje). usvajanje produkata date culture I sticanje soc.funkcija u soc-kulturnoj sredini. 3. dok struktura ostaje nepromenjena-hrana). Ti procesi su u stalnoj neravnoteži. uključuje dve čvrsto spojene I . psihološki razvoj (ono što dete samo saznaje). Posebna obuka je značila primenu Pavlovljevog principa klas. U svom navodu iz “Proglasa” rekao je da posebnom obukom može od tuceta dece učiti da svako od njih postane ono što on odabere. Da bi se razvijao. Mehanistički model se izjednačava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalističkih pojmova.organizam mora vršiti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. ovde organizam treba spontano da izvede neko ponašanje iz kojeg se tačan odgovor izdvaja I učvršćuje. deformiše. ovde se govori o planu obuke.

pamćenja I dr. sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve većoj I većoj funkcionalnoj zrelosti ćelija nervnog sistema. Kulturni razvoj postaje specifičan I ni sa čim uporediv. Iz tog stava izveden je pojam “zone proksimalnog razvoja” – ono što dete može samo govori nam njegovom razvoju u današnjem danu a ono što može uz pomoć odraslih govori o njegovom razvoju u sutrašnjem danu. Time se opet naglašava važnost soc.između odraslih I dece). Radijus prirodnih sistema aktivnosti je značajno proširen zahvaljujući stvaranju novih oruđa koji nadomešćuju prirodna ograničenja. menja se I sazreva. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izrađivana različita spoljašnja pomoćna sredstva koja su menjala prirodu funkcija mišljenja. Sazrevanje I učenje se često pominju kao osnovni činioci razvoja iako je reč o razvojnim procesima ili mehanizmima . jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste. Vigotski je smatrao da učenje uvek ide ispred razvoja I vuče razvoj sa sobom. Za razliku od procesa organskog rasta koji uključuje prosto anatomsko umnožavanje ćelija. ČINIOCI PSIHIČKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. posebno kada je reč o psihičkom razvoju. Objašnjavajući razliku kod životinja I čoveka došao je do zapažanja da je razvoj kod životinjs određen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod čoveka kao pokretač duševnog razvoja pojavljuje factor soc.interakcije (zajednička akt. već upravo povećanjem složenosti soc.odnosa I soc.međusobno isprepletene linje: biološki I kulturni razvoj. pošto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem. učenje Sazrevanje je unutrašnji proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma. Razlike u ponašanju primitivnog I kulturnog čoveka ne mogu se objasniti većom zapreminom mozga ili nekim drugim biološkim svojstvima. Sa druge straneprocesi učenja se odnose na relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe I sticanja iskustva. Ponekad se dodaje I atrubut fizičko ili organsko kako bi se istaklo da je reč o promenama na nivou ćelija I tkiva.isustva.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->