-

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uočio značaj sredinskih činilaca (klime) u formiranju ljudskog uma i duše. Platon: Učenje o urođenom karakteru ljudskih moći, u „Državi“ je izložio plan idealnog uređenja društva zasnovan na postojanju urođenih razlika među ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni činioci duševnog razvoja. „O duši“-prvo poznato psihološko delo. Učenje o postojanju 3 duše: vegetativna (već u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako biće ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom društvenom uređenju. Lok: Dete se rađa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se može lako preokrenuti, na mnoge načine. Žan Žak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i životu plemenitog divljaka. Čovek se rađa kao dobar, čist i neiskvaren a sredina narušava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEČIJE PSIHOLOGIJE U čoveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama između detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete značilo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igračke, vreme i rad sa odraslima. To nije značilo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraživači psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevničkog beleženja promena u ponašanju dece

Rane biografske studije Posmatranje duševnog razvoja sopstvene dece započelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duševne sposobnosti kod dece što obuhvata psihički razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se “Posmatranje razvojs duš.sposobnosti kod dece”. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe čime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osnivač dečije psihologije, napisao delo „Duša deteta“, p osmatraoi beležio promene u ponašanju svog sina u prve 4 godine života. Odvajao je podatke od ličnih tumačenja. On je pokušao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajući određene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija Pokret za proučavanje deteta Začetnik je Stenli Hol. Proučavao dečije laži, maštu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na značaj adolescencije i starosti-čime otvara novo područje razvojne

postupak.Tradicionalna dečija psihologija je pretežno normativno-deskriptivna nau. labaratorije i društva za proučavanje deteta. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri. Dečija psihologija se prva konstituiše kao deo buduće razvojne. školovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapređenje razvoja I života deteta. Prvi je primenio metodu upitnika u istraživanju razvoja i ponašanja dece. itd. kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih. Pored ispitivanja pojedinih psihičkih funkcijsa.Dečija psihologija je okrenuta praktičnim pitanjima (problemi vaspitanja. časopisi. 4. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihičke zrelosti.funkcija. Istorijske promene: Preobražaj psihičkiog života čoveka tokom njegove kulturne istorije. obrazovanja. Da definiše početni i finalni stadijum u razvoju .dis. PREDMET: Bavi se pročavanjem filogenetskih. UTICAJ OPŠTE PSIHOLOGIJE Dečija psihologija se izdvaja iz opšte psihologije. U periodu postupnog osamostaljivanja dečije psihologije razlikujemo dva perioda. Njeni osnovni zadaci su utvrđivanje karakteristika ponašanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraživanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. dečija izgradnjom vlastitih metodoloških strategija i teorija razvoja stiče status samostalne naučne discipline. Upitnicima je bio obuhvaćen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima širom Amerike. Razvojna psihologija je pretežno teorijski usmerena ali I sama neguje emp. U prvom. ODNOS IZMEĐU DEČIJE I RAZVOJNE Počeci razvojne se vezuju za istraživanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu dečija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne.dis. Zadaci razvojne psihologije: 1. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija proučava poreklo i razvoj psihičkog života. Filogenetske promene: Početak i razvoj psihičkih funkcija kod životinja i čoveka. istorijskih i ontogenetskih aspekata psihičkog života. predmet dečije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opšte.psihologije-psihologija starenja. 1.ž 2. Funkcijama. A predmet razvojne se odnosi na proučavanje svih linija razvoja psih.Od samog početka dečija psiho se konstituiše kao empirijska nau. osnivaju se katedre za dečiju psihologiju. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci različitog uzrasta.Dečija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. 3. Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je čovek prošao u toku svoje kulturne istorije (dečija igra). U drugom. Razvojna je psih. Da opiše psihičke funkcije 2.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktičnih.

univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda. senzomotorne int u unutrašnje. Glavni istraživački problemi: proučavanje psihologije životinja da bi se osvetlila psihologija čoveka. Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema. Izvori razvoja endogenog porekla. Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju). I proučavanje biologije ponašanja.3. Znači urođeno u ponašanju je ono što se javlja odmah po rođenju (jer nije bilo mogućnosti za učenje). ono što se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. ciklične ili periodične (smena god. simboličko mišljenje.varijaciju ponašanja u funkciji vremena iz čega slede njihova posebna obeležja MODELI OBJAŠNJENJA RAZVOJA 1. ritmične promene (rad srčanog mišića). Erik Erikson-sve što raste sadrži temeljan plan iz kog organa će se pojaviti. prerastanje jednog u drugiprerastanje praktične. Generativne novine u ponašanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija. nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobražaj istog organskog ili psihičkog sistema).). Da definiše osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom života. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje urođenog I stečenog u ponašanju: rano javljanje. tipova socijalnog reagovanja. Organizmički Psihički život gleda u kontekstu razvoja organizma. Zamerka organizmičkog modela: . Razvojne promene podrazumevaju system. ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre rođenja i period novorođenčeta) u vreme kada se mislilo da učenje još ne ostavlja trag. Snažan uticaj biologije na razvojno psihička istraživanja. Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili povećanje.doba). Da opiše sve intermedijalne supnjeve razvoja (između početnog i finalnog) 4. Ključni pojam u razvoju je pojam promene. načina rešavanja problema). bez bitnih promena sistema).

Sam process psihičke ontogeneze. po Vigotskom. AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljašnih promena). On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biološkim koncepcijama razvoja koje je najoštrije kritikovao. 3. psihološki razvoj (ono što dete samo saznaje). To znači da ne ostoji unapred određen razvojni put koji svaka jedinka treba da pređe da bi dostigle psihičku zrelost. U svom navodu iz “Proglasa” rekao je da posebnom obukom može od tuceta dece učiti da svako od njih postane ono što on odabere. Torndajkovo otkriće učenja putem pokušaja I pogrešaka poslužilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja.predstavlja čoveka kao pasivno biće koje je kontrolisano od strane prirode. dok struktura ostaje nepromenjena-hrana). ovde se govori o planu obuke. Mehanistički model se izjednačava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalističkih pojmova. učenje tj. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja već I nužan uslov I izvor razvoja. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima značaj u sticanju socijalno poželjnih oblika ponašanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponašanja. deformiše. U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajući sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. Istraživački problemi: 1. fizičko iskustvo i socijalno prenišenje).iskustva kroz zajedničku aktivnost sa drugim ljudima. 2. vaspitnom planu. svodeći sve psihološke pojave na ponašanje ili S-R veze (asocijacije draži I reakcije). Ispitivanje psihologije životinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi učenja kod čoveka. Sredinski činioci su ključni faktori razvoja a učenje osnovni mehanizam generišućih promena. Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. ovde organizam treba spontano da izvede neko ponašanje iz kojeg se tačan odgovor izdvaja I učvršćuje.uslovljavanja u objašnjenju sticanja novena u ponasanju. VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistički eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. Pojam razvoja izjednačen sa pojmom učenja. Proučavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj.organizam mora vršiti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. on uvodi još jedan faktor razvoja-uravnotežavanje. Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponašanju.instrumentalno ili operantno. Da bi se razvijao. Radnja koja se uči predstavlja instrument dolaženja do cilja. često je isticao svoje uverenje o isključivom značaju učenja za promene u ponašanju. Ti procesi su u stalnoj neravnoteži.funkcija u soc-kulturnoj sredini. usvajanje produkata date culture I sticanje soc. Dve linije razvoja po Pijažeu: psihosocijalni razvoj (ono što dete saznaje od društvene sredine i u njoj). Posebna obuka je značila primenu Pavlovljevog principa klas. uključuje dve čvrsto spojene I . a razvoj je usmeren na postizanje ravnoteže. Pored osnovnih činilaca razvoja (sazrevanje. Dok kod klasičnog uslovljavanjauvek postoje parovi draži koje treba da izazovu određenu reakciju. Pijažeovo gledište Pijažeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja. MEHANISTIČKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode. Džon Votson rodonačelnik bihejviorizma. Pojam učenja kod Vigotskog se odnosi na opšti proces formiranja viših ment. On tvrdi da je saznanje određeno međusobnim interakcijama oragnizma i sredine. Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja.

Objašnjavajući razliku kod životinja I čoveka došao je do zapažanja da je razvoj kod životinjs određen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod čoveka kao pokretač duševnog razvoja pojavljuje factor soc. sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve većoj I većoj funkcionalnoj zrelosti ćelija nervnog sistema. Sa druge straneprocesi učenja se odnose na relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe I sticanja iskustva.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izrađivana različita spoljašnja pomoćna sredstva koja su menjala prirodu funkcija mišljenja. Iz tog stava izveden je pojam “zone proksimalnog razvoja” – ono što dete može samo govori nam njegovom razvoju u današnjem danu a ono što može uz pomoć odraslih govori o njegovom razvoju u sutrašnjem danu. Radijus prirodnih sistema aktivnosti je značajno proširen zahvaljujući stvaranju novih oruđa koji nadomešćuju prirodna ograničenja. pošto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem.međusobno isprepletene linje: biološki I kulturni razvoj.isustva. Vigotski je smatrao da učenje uvek ide ispred razvoja I vuče razvoj sa sobom. Kulturni razvoj postaje specifičan I ni sa čim uporediv. Ponekad se dodaje I atrubut fizičko ili organsko kako bi se istaklo da je reč o promenama na nivou ćelija I tkiva.odnosa I soc. posebno kada je reč o psihičkom razvoju. Sazrevanje I učenje se često pominju kao osnovni činioci razvoja iako je reč o razvojnim procesima ili mehanizmima . Time se opet naglašava važnost soc. menja se I sazreva.između odraslih I dece). ČINIOCI PSIHIČKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. Razlike u ponašanju primitivnog I kulturnog čoveka ne mogu se objasniti većom zapreminom mozga ili nekim drugim biološkim svojstvima.interakcije (zajednička akt. Za razliku od procesa organskog rasta koji uključuje prosto anatomsko umnožavanje ćelija. već upravo povećanjem složenosti soc. pamćenja I dr. jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste. učenje Sazrevanje je unutrašnji proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful