-

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ISTORIJSKI OKVIR RAZVOJA Hipokrat: Prvi uočio značaj sredinskih činilaca (klime) u formiranju ljudskog uma i duše. Platon: Učenje o urođenom karakteru ljudskih moći, u „Državi“ je izložio plan idealnog uređenja društva zasnovan na postojanju urođenih razlika među ljudima. Aristotel: Nasledni faktori su presudni činioci duševnog razvoja. „O duši“-prvo poznato psihološko delo. Učenje o postojanju 3 duše: vegetativna (već u zametku), senzitivna i racionalna (postupno useljavaju u embrion). Sv. Augustin: Svako biće ima svoju individualnost. Ljudski karakter se oblikuje u posebnom društvenom uređenju. Lok: Dete se rađa kao tabula raza na koje iskustvo utiskuje svoj trag. Detinji um se može lako preokrenuti, na mnoge načine. Žan Žak Ruso: Zalagao se za povratak prirodi i životu plemenitog divljaka. Čovek se rađa kao dobar, čist i neiskvaren a sredina narušava prirodni tok razvoja. KONSTITUISANJE DEČIJE PSIHOLOGIJE U čoveku u malom nije postojala svest o posebnosti detinjstva I razlikama između detinjstva I ostalih perioda razvoja. Biti dete značilo je biti, zavisna, nesamostalna osoba bez obzira na uzrast, deca su delila isti prostor, igračke, vreme i rad sa odraslima. To nije značilo da nije bilo naklonosti prema deci, brige roditelja. Prvi istraživači psihologije razvoja (filozofi, prirodnjaci, pedagozi, lekari) koji su pratilirani razvoj sopstvene dece metedom dnevničkog beleženja promena u ponašanju dece

Rane biografske studije Posmatranje duševnog razvoja sopstvene dece započelo je u XVIII veku. Tidema je posmatrao razvoj duševne sposobnosti kod dece što obuhvata psihički razvoj u prve dve godine. To je prva iscrpna biografska studijas I zvala se “Posmatranje razvojs duš.sposobnosti kod dece”. Ten je napisao bigrafsku skicu jedne bebe čime je pratio govorni razvoj sina. Prajer je osnivač dečije psihologije, napisao delo „Duša deteta“, p osmatraoi beležio promene u ponašanju svog sina u prve 4 godine života. Odvajao je podatke od ličnih tumačenja. On je pokušao uvesti elemente eksperimenta planski izazivajući određene reakcije deteta kroz podsticanje imitacije facijalnih ekspresija Pokret za proučavanje deteta Začetnik je Stenli Hol. Proučavao dečije laži, maštu, strahove, odnose prema religiji... Prvi ukazuje na značaj adolescencije i starosti-čime otvara novo područje razvojne

psihologije-psihologija starenja. 1. Ontogenetske promene: Poreklo i razvoj tokom individualnog razvoja. Funkcijama. itd.Dečija psihologija je okrenuta praktičnim pitanjima (problemi vaspitanja. Ontogeneze u kojima postoji uzlazna linija razvoja do postojanja psihičke zrelosti. Upitnicima je bio obuhvaćen veliki broj dece jer ih je dostavljao nastavnicima i roditeljima širom Amerike. Pod uticajem njegovih ideja otvaraju se centri. Nalazi iz psihologije odraslih su jednostavno testirani na deci različitog uzrasta. PREDMET I ZADACI RAZVOJNE PSIHOLOGIJE Razvojna psihologija proučava poreklo i razvoj psihičkog života. 4.Dečija psihologija se bavi samo onim delom ontogenetskog razvoja u kome postoje progresivne organske promene (sazrevanje) koje uzrokujun promene u psih.Tradicionalna dečija psihologija je pretežno normativno-deskriptivna nau. labaratorije i društva za proučavanje deteta. Njeni osnovni zadaci su utvrđivanje karakteristika ponašanja na pojedinim uzrastima I otuda su njena istraživanja prvenstveno zasnovana na posmatranju u prirodnim uslovima. osnivaju se katedre za dečiju psihologiju.postupak.Od samog početka dečija psiho se konstituiše kao empirijska nau. U periodu postupnog osamostaljivanja dečije psihologije razlikujemo dva perioda.disciplina u kojoj fundamentalna saznajno-teorijska pitanja stoje iznad praktičnih.dis. U drugom. Razvojna psihologija je pretežno teorijski usmerena ali I sama neguje emp. Zadaci razvojne psihologije: 1. ODNOS IZMEĐU DEČIJE I RAZVOJNE Počeci razvojne se vezuju za istraživanje razvoja u periodima detinjstva I mladosti pa u tom smislu dečija psihologija predstavlja istorijske korene I temelje razvojne. Izveo teoriju rekapitulacije-dete u svom razvoju kratko ponavlja sve bitne etape kroz koje je čovek prošao u toku svoje kulturne istorije (dečija igra). Da opiše psihičke funkcije 2. istorijskih i ontogenetskih aspekata psihičkog života. Da definiše početni i finalni stadijum u razvoju . PREDMET: Bavi se pročavanjem filogenetskih. Razvojna je psih. obrazovanja. A predmet razvojne se odnosi na proučavanje svih linija razvoja psih. UTICAJ OPŠTE PSIHOLOGIJE Dečija psihologija se izdvaja iz opšte psihologije. predmet dečije psihologije je prosto stopljen sa predmetom opšte.funkcija. 3. Pored ispitivanja pojedinih psihičkih funkcijsa. Istorijske promene: Preobražaj psihičkiog života čoveka tokom njegove kulturne istorije. kao poseban zadatak se postavlja ispitivanje karakteristika pojedinih uzrasnih perioda u onim segmentnima psih. Filogenetske promene: Početak i razvoj psihičkih funkcija kod životinja i čoveka. U prvom. školovanja) jer su njeni primarni ciljevi vezani za unapređenje razvoja I života deteta.ž 2. časopisi. Dečija psihologija se prva konstituiše kao deo buduće razvojne. Prvi je primenio metodu upitnika u istraživanju razvoja i ponašanja dece.dis. dečija izgradnjom vlastitih metodoloških strategija i teorija razvoja stiče status samostalne naučne discipline.

ono što se univerzalno javlja kod svih jedinki iste vrste I one funkcije koje imaju isti redosled faza u razvoju. Erik Erikson-sve što raste sadrži temeljan plan iz kog organa će se pojaviti. Kvalitativne promene: (strukturalna i funcionalna promena sistema. simboličko mišljenje. Kategorije promena: Kvantitativne promene (rast ili povećanje. Zamerka organizmičkog modela: . nestajanja (organsko propadanje kada dolazi do degenrativnih promena usled bolesti ili starenja) i alternacije (smenjivanje-preobražaj istog organskog ili psihičkog sistema). Izvori razvoja endogenog porekla.3.varijaciju ponašanja u funkciji vremena iz čega slede njihova posebna obeležja MODELI OBJAŠNJENJA RAZVOJA 1.). Da opiše sve intermedijalne supnjeve razvoja (između početnog i finalnog) 4. senzomotorne int u unutrašnje. Definisani su vrlo precizni kriterijumi za razlikovanje urođenog I stečenog u ponašanju: rano javljanje. Snažan uticaj biologije na razvojno psihička istraživanja. ispitivanje najranijih stupnjeva razvoja (period pre rođenja i period novorođenčeta) u vreme kada se mislilo da učenje još ne ostavlja trag. Glavni istraživački problemi: proučavanje psihologije životinja da bi se osvetlila psihologija čoveka.doba). Organizmički Psihički život gleda u kontekstu razvoja organizma. bez bitnih promena sistema). prerastanje jednog u drugiprerastanje praktične. Ali nisu sve promene razvojne: tu ne spadaju repetitivne promene (aktivnosti koje se stalno ponavljaju). Ključni pojam u razvoju je pojam promene. Generativne novine u ponašanju se ispoljavaju u obliku nastajanja (pojava novih emocija. ciklične ili periodične (smena god. univerzalnost u javljanju I konstantnost razvojnog reda. tipova socijalnog reagovanja. Znači urođeno u ponašanju je ono što se javlja odmah po rođenju (jer nije bilo mogućnosti za učenje). Da definiše osnovne faktore razvoja i mehanizme putem kojih dolazi do promene RAZVOJ Sve promene u organizmu koje se dešavaju tokom života. načina rešavanja problema). I proučavanje biologije ponašanja. ritmične promene (rad srčanog mišića). Razvojne promene podrazumevaju system.

Pojam razvoja izjednačen sa pojmom učenja. svodeći sve psihološke pojave na ponašanje ili S-R veze (asocijacije draži I reakcije). Ispitivanje psihologije životinja sa ciljem da se bolje upoznaju i razumeju procesi učenja kod čoveka. Da bi se razvijao. on uvodi još jedan faktor razvoja-uravnotežavanje. Pojam učenja kod Vigotskog se odnosi na opšti proces formiranja viših ment. uključuje dve čvrsto spojene I . U procesu saznanja organizam je aktivni subjekt koji menjajući sebe istovremeno menja i sredinu koju saznaje. Pijažeovo gledište Pijažeova teorija se odnosi na proces intelektualnog razvoja.predstavlja čoveka kao pasivno biće koje je kontrolisano od strane prirode. deformiše. po Vigotskom.organizam mora vršiti stalne akcije-delovanje na sredinu i stalna razmena sa sredinom. Džon Votson rodonačelnik bihejviorizma. često je isticao svoje uverenje o isključivom značaju učenja za promene u ponašanju. psihološki razvoj (ono što dete samo saznaje). a razvoj je usmeren na postizanje ravnoteže. Istraživački problemi: 1.iskustva kroz zajedničku aktivnost sa drugim ljudima. 3.uslovljavanja u objašnjenju sticanja novena u ponasanju. ovde se govori o planu obuke.instrumentalno ili operantno. Proučavanje ranog razvoja i uticaja ranog negativnog iskustva na kasniji razvoj. AKOMODACIJA(promena saznajnih struktura zbog pritisaka spoljašnih promena). usvajanje produkata date culture I sticanje soc. Pored osnovnih činilaca razvoja (sazrevanje. Posebna obuka je značila primenu Pavlovljevog principa klas.funkcija u soc-kulturnoj sredini. MEHANISTIČKI MODEL Umesto temeljnog plana prirode. To znači da ne ostoji unapred određen razvojni put koji svaka jedinka treba da pređe da bi dostigle psihičku zrelost. U svom navodu iz “Proglasa” rekao je da posebnom obukom može od tuceta dece učiti da svako od njih postane ono što on odabere. dok struktura ostaje nepromenjena-hrana). VIGOTSOVA TEORIJA Mehanistički eksplanatorni model razvoja zastupljen je u teoriji kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. vaspitnom planu. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje (proces imitacije I identifikacije) ima značaj u sticanju socijalno poželjnih oblika ponašanja ali je jednako odgovorno za nastanak antisocijalnih I devijantnih ponašanja. ovde organizam treba spontano da izvede neko ponašanje iz kojeg se tačan odgovor izdvaja I učvršćuje. Osnovna funkcija inteligencije-adaptacija. Dva procesa adaptacije: asimilacija(objekt se menja. On tvrdi da je saznanje određeno međusobnim interakcijama oragnizma i sredine. Sredinski činioci su ključni faktori razvoja a učenje osnovni mehanizam generišućih promena. Sam process psihičke ontogeneze. učenje tj. Zato socijalna sredina nije samo okvir razvoja već I nužan uslov I izvor razvoja. Ispitivanje sredinskih uslova koji uslovljavaju promene u ponašanju. Mehanistički model se izjednačava sa bihejviorizmom koji je odricao svako postojanje mentalističkih pojmova. fizičko iskustvo i socijalno prenišenje). On je imao otpor prema bihejviorizmu I svim biološkim koncepcijama razvoja koje je najoštrije kritikovao. Radnja koja se uči predstavlja instrument dolaženja do cilja. 2. Dok kod klasičnog uslovljavanjauvek postoje parovi draži koje treba da izazovu određenu reakciju. Torndajkovo otkriće učenja putem pokušaja I pogrešaka poslužilo je bihejvioristima da potvrde postojanje novog tipa uslovljavanja. Dve linije razvoja po Pijažeu: psihosocijalni razvoj (ono što dete saznaje od društvene sredine i u njoj). Ti procesi su u stalnoj neravnoteži.

Sa druge straneprocesi učenja se odnose na relativno trajne promene u ponašanju nastale kao rezultat vežbe I sticanja iskustva.međusobno isprepletene linje: biološki I kulturni razvoj. Iz tog stava izveden je pojam “zone proksimalnog razvoja” – ono što dete može samo govori nam njegovom razvoju u današnjem danu a ono što može uz pomoć odraslih govori o njegovom razvoju u sutrašnjem danu. ČINIOCI PSIHIČKOG RAZVOJA Sazrevanje vs. jer se kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam deteta koje raste.delatnosti tokom kulturnog razvitka u kome su izrađivana različita spoljašnja pomoćna sredstva koja su menjala prirodu funkcija mišljenja. Vigotski je smatrao da učenje uvek ide ispred razvoja I vuče razvoj sa sobom. već upravo povećanjem složenosti soc. menja se I sazreva. Kulturni razvoj postaje specifičan I ni sa čim uporediv.odnosa I soc.između odraslih I dece). Za razliku od procesa organskog rasta koji uključuje prosto anatomsko umnožavanje ćelija. učenje Sazrevanje je unutrašnji proces realizacije nasledno utvrđenih mogućnosti organizma. Sazrevanje I učenje se često pominju kao osnovni činioci razvoja iako je reč o razvojnim procesima ili mehanizmima . Time se opet naglašava važnost soc. posebno kada je reč o psihičkom razvoju. Radijus prirodnih sistema aktivnosti je značajno proširen zahvaljujući stvaranju novih oruđa koji nadomešćuju prirodna ograničenja. Razlike u ponašanju primitivnog I kulturnog čoveka ne mogu se objasniti većom zapreminom mozga ili nekim drugim biološkim svojstvima.interakcije (zajednička akt. Socijalno iskustvo je fiksirano u produktima materijalne I duhovne culture jednog naroda. pamćenja I dr. pošto se odvija istovremeno sa organskim sazrevanjem.isustva. Ponekad se dodaje I atrubut fizičko ili organsko kako bi se istaklo da je reč o promenama na nivou ćelija I tkiva. sazrevanje podrazumeva takve vrste usmerenih promena koje vode ka sve većoj I većoj funkcionalnoj zrelosti ćelija nervnog sistema. Objašnjavajući razliku kod životinja I čoveka došao je do zapažanja da je razvoj kod životinjs određen iskustvom vrste I individualnim iskustvom dok se kod čoveka kao pokretač duševnog razvoja pojavljuje factor soc.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful