Zlocini Oluje Djakomo Skoti

Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti
ZLOCINI U "OLUJI"
www.krajinaforce.com 1
Djakomo Skoti
UVOD
Izmedju 5 sati ujutro 4. avgusta i 18 sati 7. avgusta 1995. operacijom

nazvanom "Oluja", 150.000 hrvatskih vojnika zaposeda teritoriju tzv.
Republike Srpske Krajine i "cisti" teritoriju od naroda koji je tu ziveo pet
vjekova. Mediji cjelog svjeta pratili su nekoliko dana ove dramaticne,
krvave i po srpski narod tragicne dogadjaje, a onda je nastala - tisina.
Djakomo Skoti, poznati italijanski publicista iz Rijeke, nije hteo da cuti.
Vodio je dnevnik o ovim dogadjajima "da bi sacuvao sjecanje na zlocine
koji su precutani, ili za koje se nije znalo, cija pozornica su bile teritorije
na koje nisu bili usmereni medjunarodni reflektori".
Njegovo svedocanstvo, koje je izazvalo bjes hrvatskih nacionalista i
koljaca, postalo je zvanican dokument Haskog tribunala.
Pocetak pakla
Iz jednog izvestaja Misije OUN u Hrvatskoj prevodim i sastavljam

hronoloskim redom dokumente koji se odnose na niz povreda ljudskih
prava koje je pocinila hrvatska vojska tokom operacije ponovnog
osvajanja Krajine (4-8. avgusta) i narednih dana.
5. avgust ‘95.
U tek okupiranom Kninu, prilikom prenosenja u bolnicu, tela nekoliko
srpskih vojnika ubijenih u borbi izvadjena su iz plasticnih vreca i
osakacena.
Jedan hrvatski odred otvara vatru na osmatracko mesto ceskog bataljona
UNCRO: pet plavih slemova je ranjeno. Njihova evakuacija je sprecena,
zbog cega dva vojnika OUN umiru od gubitka krvi. Hrvatske snage
bombarduju iz bacaca kolonu srpskih civila u bekstvu na putu izmedju
Gline i Dvora. Za tri minuta eksplodira sest granata koje ubijaju cetiri
osobe i ranjavaju deset.
6. avgust ‘95.
Sedamnaest plavih slemova (sedam Indonezana, pet Danaca, tri Jordanca
i tri Ukrajinca iz glavnog staba UNCRO ) uzeti su kao taoci od strane
srpske vojske u Topuskom. Hrvatski vojnici iz brigade "Puma" pocinju sa
pljackom u Kninu. Na putu Drnis-Knin Plavi slemovi nailaze na leseve
cetvorice iskasapljenih civila. U Korenici hrvatski vojnici ulaze u sediste
ceskog bataljona i silom odvode dvojicu mladica srpskih civila koji su
dobili azil.
U Gracacu hrvatske trupe pocinju da pljackaju stanove: sve kuce su
delimicno razorene, pet ih je potpuno demolirano, sest je zapaljeno.
Zapaljena je i zgrada u kojoj su kancelarije i stanovi vojnih posmatraca
OUN.
Jedna kuca u Kninu, u blizini kasarni, dignuta je u vazduh. Cetiri kuce u
centr grada su zapaljene. Hrvatski vojnici su opljackali jednu kucu
udaljenu 50 metara od Plavih slemova. U Vrbniku se registruju eksplozije i
pozari: celo selo je u plamenu. U Rastevicu jedan hrvatski vojnik pljacka
kucu ispred logora kanadskog bataljona.
7. avgust ‘95.
U Dvoru, naoruzani ljudi u uniformi (Hrvati i bosanski Muslimani)
masakriraju devetoricu hendikepiranih Srba.
U mesto Ceranje Donje usle su hrvatske trupe: opljackane su sve kuce,
pet ih je zapaljeno. Zapaljena je jedna kuca u Miranju, zapaljene su dve
kuce u Dagodnji. U Kninu su spaljene druge dve kuce; u toku je pljacka
svih stanova. Pored toga sto prisvajaju vredne predmete koje nadju,
vojnici kradu veliki deo civilnih automobila koji stoje po ulicama,
ukljucujuci one koji se nalaze ispred sedista OUN (PHAO). Opljackano je i
posmatracko mesto Sc-43-Gd koje pripada UNCRO. U Gracacu je
opljackano i spaljeno sediste vojnih posmatraca OUN. U istom mestu
hrvatska policija je pokupila i natovarila u velika automobilska vozila stoku
srpskih seljaka. Hrvatska policija je napala Plave slemove kenijskog
bataljona, pokusavajuci da ih razoruza i odvuce u Sibenik. Posle
pregovora, pusteni su na slobodu.
8. avgust '95.
U Slunju je zapaljeno sediste civilne policije OUN. Hrvatski policajci pokrali
su iz sedista svu opremu, opljackavsi uz to Biro za humanitarne i politicke
poslove OUN. U Kninu je prevodilac OUN isamaran i zapreceno mu je
smrcu od strane hrvatskih vojnika. Drugi prevodilac i dva funkcionera OUN
drzani su kao zarobljenici i zlostavljani dva sata. Tri kuce su dignute u
vazduh. Stanovi posmatraca OUN potpuno su opljackani od strane
hrvatskih vojnika koji nastavljaju da kruze gradom opijajuci se i paleci
kuce. Hrvatska policija nadgledala je pljacku kuca i stoke koju su vrsile
grupe lica duz puta izmedju Drnisa i Pakovog Sela. U Surlama i Soviljima
gore kuce.
Posmatraci OUN konstatuju da je njihovo sediste u Podkonju opljackano i
iz njega odneseni svi uredjaji.
9. avgust ‘95.
Hrvatski civili, policajci i vojnici jurisaju na konvoj srpskih izbeglica na
jugu Siska.
Trideset pet kuca u plamenu izmedju Knina i Kosova. Isto toliko je
razorenih i crnih od dima, spaljenih prethodnih dana.
Hrvatske trupe pljackaju i pale kuce u Kistanju. Na putu Knin-Drnis sest
kuca u plamenu. Sa puta se vide stubovi dima kako se dizu iz kuca
rastrkanih po poljima. Izmedju Kacme i Polace nadjen je les coveka od
oko 65 godina ubijenog sa pet hitaca u ledja, dva u zadnjicu i jednim u
potiljak. Dvadeset pet minuta pre nego sto je nadjen les, covek je vidjen
ziv, kako ga pogledom kontrolise hrvatska policija koja ga je cak
fotografisala u blizini mesta na kojem je kasnije ubijen.
10. avgust ‘95.
Na putu Knin-Drnis 40 kuca u plamenu. Gore i polja zita. Hrvatski vojnici
kruze podrucjem u dva kamiona sa kantama benzina i sekirama. U Drnisu
gori veliki broj kuca.
U Srbu hrvatska policija pljacka kuce. U Oklaju brojne grupe hrvatskih i
bosansko-hrvatskih vojnika zauzete su pljackanjem gradica; veliki deo
kuca gori. U Kninu je jedna kolona hrvatske vojske prosla ispred sedista
OUN ispaljujuci rafale iz automatskog oruzja; jedan rafal je pogodio
unutrasnjost logora kanadskog bataljona. U Kninu hrvatski vojnici, posto
su skinuli tablice sa svih automobila koje su zatekli napustene po ulicama,
prisvojili su ih i krstare u njima. Sve prodavnice su opljackane.
10-11. avgust ‘95.

U toku noci zapaljene su kuce u selima Lunici, Ruzici, Djitici, Kuci, Krikici,
Treskavica, Civljane i u gradicu Donji Lapac.
Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim
delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit kartu (natpise i
simbole) vojnici prve brigade "Tigrovi" i 119. brigade hrvatske vojske.
11. avgust ‘95.

U Glini su opljackane prodavnice. U Gracacu je pronadjena zena od oko 80
godina na izdisaju. Pre dva dana ustreljena je iz puske sa male
udaljenosti: jedan metak joj je prosao kroz desni obraz a drugi se
spljostio na lobanji ne probivsi je. Pomoc joj je pruzila indonezanska
medicinska ekipa.
Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim
delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit-kartu (natpise i

simbole) vojnici prve brigade "Tigrovi" i stodevetnaeste brigade hrvatske
vojske. Jedna kuca u Grabovcu u plamenu. U Civiljanima se nastavljaju
pljacke. Hrvatske trupe i specijalne policijske snage upadaju u kuce.
U Kistanju i Dvrskoj se primecuje veliko prisustvo hrvatskih trupa. Dva
gradica su skoro potpuno u plamenu.
Vojnici hrvatske vojske i civili koji su dosli od Bihaca iz Bosne zauzeti su
pljackanjem grada Otocca. Gori nekoliko kuca duz puta iz Sinja. U
Podkonju je zapaljena jos jedna kuca.
Na potezu od Knina prema Strmici nastavlja se sa pljackanjem kuca.
Nastavlja se sa paljenjem kuca u gradu Otoccu. Nove kuce u plamenu u
Kninu, Benkovcu i Rastevicu.
U Donjem Lapcu hrvatski vojnici pretrazuju i pljackaju kuce. Razoreno je
95 odsto grada. Kuce koje su postedjene zaposeli su oficiri hrvatske
vojske i vojne policije.
12. avgust ‘95.

U Cetini, hrvatski vojnici naoruzani puskama i sekirama idu od kuce do
kuce i podmecu vatru. Jedan vojni posmatrac OUN uhapsen je i zadrzan
dva sata u policijskoj stanici u Vrliki. U Deringaju (84 km od Knina)
primeceno je 15 pozara. U Kninu, u jednoj kuci, ubijena su iz puske dva
muskarca, od 65 i 90 godina. To se dogodilo pre sedam dana kada su
hrvatski vojnici usli u kucu i poceli da je pljackaju. U okolini Sibenika
nekoliko kuca i dalje je u plamenu.
U blizini Donjeg Lapca, vojni posmatraci OUN cuju rafal iz pravca sela
Neteka, kuda se, pre 10 minuta, uputilo nekoliko hrvatskih vojnika. Kada
su stigli na mesto, posmatraci zaticu les mladica od 25-30 godina, u
civilnom odelu, pogodjenog na vise mesta po telu, od nogu do potiljka.
Dve zgrade u plamenu na sektoru Udbine; jedna kuca u plamenu u
Brocancu.
13. avgust ’95.

Vojnici petog bosansko-hercegovackog armijskog korpusa i civili, vidjeni
su kako pljackaju mesto Ostojici u kotaru Gline. Opljackane stvari se
prevoze u Bosnu kamionima i kolicima.
Izmedju Gline i Zirovca primecuju se pljacke velikih razmera; unistavaju
se kamioni, traktori i automobili koje su Srbi napustili. Mnoge kuce su u
plamenu. U Vrginmostu zapaljeno je pet kuca. U dolini Benkovca dizu se
deset stubova dima. Stizu vesti o novom paljenju kuca u Kistanju i okolini.
U Donjem Lapcu 60 odsto kuca je razoreno.
14. avgust ’95.

Patrole vojnih posmatraca OUN zaticu u Kistanju nekoliko civila koji
podmecu pozare po kucama. Operativne ekipe za ljudska prava javljaju da
su gradici Kistanje, Dverske i Otric potpuno obavijeni plamenom:
najmanje 200 kuca gori na ovom prostoru. U Kistanju plamen je progutao
90 odsto kuca. Kistanje, posle podne: hrvatske civilne vlasti sa
katastarskim mapama u rukama, oznacavaju neke kuce koje su jos citave.
Tri sata kasnije i ove kuce su u plamenu.
U Rudelama jedna kuca u plamenu. U M. Planciniku, dva traktora vuku
isto toliko prikolica natovarenih opljackanim stvarima. Idu u pravcu
Benkovca. Operativne ekipe za ljudska prava (HRAT) obavestavaju iz
Donjeg Lapca: vidjeni su hrvatski policajci i vojnici kako stoje oko tela
jednog muskarca u civilnoj odeci. Covek je usmrcen metkom u potiljak.
15. avgust ’95.

U Dvoru je najveci deo kuca spaljen ili na drugi nacin razoren. U Zrmanji i
Vrelu nove kuce u plamenu; jedna kuca u plamenu u Vugonju; dve kuce u
plamenu u Karin Slavi; dve kuce u plamenu u Benkovcu.
U Gracacu civilna policija OUN otkriva sveze iskopane jame na groblju
okrenutom ka Velebitu. Izbrojane su 22 jame, svaka duboka 50, siroka 80
i duga 200 centimetara.
U Benkovcu, Otricu i Drnisu druge kuce u plamenu.
16. avgust ’95.

U Blinji pljackaju kuce.U Gracacu, dok policajci UNCIPOL-a vrse inspekciju
pravoslavnog groblja, na njih ispaljuju pet puscanih hitaca iz pravca
Velebita.
Posmatraci OUN upozoravaju na mnoge kuce u plamenu u Komalicu,
Kistanju, Bakariji, Vrhovinama, Banjeglavu i Mandicu. U Koslovcu je
vidjena velika patrola hrvatskih vojnika, koja je, kruzeci kroz mesto u
civilnom kamionu, pljackala kuce. Operativne ekipe za ljudska prava u
izvidjanju duz puteva javljaju da mnoge kuce gore u Padjenima, Jovicima,
Otoccu i Drnisu. U ovim mestima videli su vojnike hrvatske vojske.
Komanda hrvatske vojske optuzuje posmatrace OUN i jednu ekipu filmskih
snimatelja da su podmetnuli vatru u jednu kucu u Jovicima.
Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod mirovnih snaga OUN u
Hrvatskoj, pokusala je u stvari da snimi kucu u plamenu; sedam hrvatskih
vojnika uhapsili su snimatelje, zaplenili video-kasete, ukrali 1000
nemackih maraka i ubili psetance maskotu televizijske ekipe. Ovo se
dogodilo u blizini Drnisa.
U Zagrovicu su nadjena tela cetvorice muskaraca, cija smrt je nastupila
pre nedelju dana, na sebi su imali samo gacice i majice. Ubijeni su
metkom u potiljak.
17. avgust ’95.

U Tusilovicu su zapaljene dve kuce. Na celom podrucju Slunja pljackaju
kuce. U centru Slunja grupe vojnika podmecu pozare po kucama. Sa
osmatrackog punkta ukrajinskog bataljona javljaju: jedan vojnik
takozvane Republike Srpske ubijen je iz puske, njegovo telo je poliveno
benzinom i zapaljeno.Golubic: 20 kuca u plamenu; druge dve u Radopolju
isto toliko u Kolarini. U Kninu, u centru grada, na 200 metara od novog
sedista vojnih posmatraca OUN, podmetnut je pozar u jednu kucu.
18. avgust ’95.

Vojni posmatraci OUN javljaju: kuca u plamenu u Korenici, 10 u Velikoj
Kopini. U ovom poslednjem mestu palikuce deluju u prisustvu vojnika koji,
po dolasku dzipa sa posmatracima, ostecuju dzip udarcima kundaka. U
Bribirskoj Glavi trojica hrvatskih vojnika zateceni su kako pljackaju kuce.
Posle toga podmecu vatru u pet stanova.
U selu Morpolaca, u okolini Sibenika, posmatraci su izbrojali 21 kucu koje
su nedavno unistene u pozaru. Na istom podrucju, u selu Zazvicu, izbrojali
su 20 kuca koje su nedavno spaljene. Grupe civila su zatekle kako
pljackaju druga stanista. Civili su i pljackasi zateceni u pljackanju kuca u

Kozlovcu, na podrucju Zadar-Benkovac.
19. avgust ’95.

Vojni posmatraci OUN uspevaju u toku dana da stignu do mesta Kaldrma,
Kistanje, Vakani, Siroka Kula, Serdari i Stenjajica i da zabeleze sledece:
Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su
vidjena cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je
zapaljena. Druge kuce, u toku dana, gore u Kistanju (1), Vakanima (1),
Serdarima (3), Sirokoj Kuli (3). U ovom poslednjem selu kuce koje nisu
unistene pozarom, opljackane su. U mestu je vidjeno 30 hrvatskih
vojnika.
U Stenjajici su vidjeni vojnici kako provaljuju u kuce. Jedan od njih je
ubacio bombu u jedan stan. Izmedju Topuskog i Grabovca osam kuca je
nedavno zapaljeno.
20. avgust ’95.

Dve kuce zapaljene u Srbu i osam u Suknovci. Celo selo Bodobol,
pedesetak kuca, obavijeno je plamenom.
Kuce u plamenu i u Cupicima, u Palanki, Bibicima, Cenicu, Potkosi i
Manovcu. Ovde je vidjeno osam vojnika, koji su stigli kamionom, kako idu
po kucama. U Cenicu je opljackana stoka a iz kuca su odneti kucni
elektricni aparati i drugi uredjaji, pod nadzorom policije. U Podkonju cetiri
vojnika opljackali su kuce koje se nalaze neposredno iza sedista vojnih
posmatraca OUN.
21. avgust ’95.

Vojni posmatraci OUN na sektoru sever Krajine konstatuju da je u Roknici,
gde nije bilo borbi, 90 odsto kuca, stala i senika zapaljeno. Na sektoru jug
devet kuca zapaljeno je danas u Brtonji, Zagradini, Gornjem Miranju, Orci,
Pravicu, Kozlovcu, Benkovcu i Karin Slani...
Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su
vidjena cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je
zapaljena.
U Krajini, od 350.000 Srba ostalo ih je malo vise od 2-3.000, uglavnom
starih. Odlucili su da odu i mnogi od onih koji su pobegli u kasarnu OUN u
Kninu, njih nesto vise od 800. Od ovih, otputovace ih 627, drugi ce ostati:
60 jer zele da ostanu na svojoj zemlji; 54 jer su napusteni bolesni u
bolnicama, gde se jos nalaze, i ne bi znali kuda da idu; drugih 60 zadrzale
su hrvatske vlasti koje ih optuzuju za ratne zlocine i oruzanu pobunu. Srbi
koji su izbegli iz Krajine nasli su utociste u Bosni (oblast Banjaluke), u
Vojvodini i u Beogradu. Na teritoriji bivse Jugoslavije nalazi se vise od tri
miliona izbeglica, milion i po ih je naslo gostoprimstvo u inostranstvu.
Vlada iz Zagreba jos nije iznela broj ubijenih srpskih vojnika (zvanicno
prema hrvatskoj vladi ima ih 600) u operaciji Oluja, jer, kaze hrvatski
general Cermak, "iz dana u dan po sumama se pronalaze novi lesevi, od
kojih su 10 odsto civili". Najveci problem je sakupljanje stoke koju je
narod napustio prilikom bezanja. Prilikom ciscenja zauzetih suma nijednog
"pobunjenika" ne hvataju zivog. Ne prave od njih zarobljenike.
Evo sada price o jednoj Srpkinji od 95 godina iz Lickog Osika, u Lici,
nedaleko od Ogulina. Lika, "najsrpskija" od oblasti koje su sacinjavale

drzavicu Krajinu je opustosena zemlja, spaljena zemlja. Prezimena i
vekovne loze vise nemaju nikakvog znacenja, nestali su, spaljeni sa
albumima fotografija, sa pismima, sa odecom, sa namestajem i pocrnelim
zidovima kuca. Licki Osik, u Lici, bio je "najsrpskiji" deo ove srpske oblasti
Hrvatske, gde se preostali Srbi mogu izbrojati na prste. U Lickom Osiku
jedina gradjevina koja je ostala netaknuta je velika fabrika oruzja koja ce,
uskoro, zaposliti 1.300 Hrvata, objasnjavaju sluzbenici Politickog ureda
hrvatskog Ministarstva odbrane, zaduzeni da budu vodici domacim i
stranim novinarima koji se nalaze u poseti ovoj oblasti. Dva pitanja ostaju
bez odgovora.
Zasto su srpski sluzbenici iz bivse Krajine ostavili "neprijatelju" ovu
fabriku a da nisu u njoj podmetnuli nijednu od tolikih eksplozivnih naprava
koje medjutim inzenjerci hrvatske vojske traze po poluporusenim javnim
zgradama ovog gradica, zidanim u stilu 60-ih godina? Zasto ih hrvatska
artiljerija uopste nije gadjala?
Jedini stanovnik Lickog Osika koji je ostao na teritoriji opstine je baka
Knezevic. Ne kazuje ni ime, "vazan je rod", kaze. Loza Knezevica,
objasnjava, vise vekova potice odavde. Zasad hrvatske vlasti ne znaju
kuda da posalju ovu zenu rodjenu 1900. prepustenu svojoj sudbini u
samoci prazne stare drvene kuce.
Licki Osik je imao, i jos ima, dva spomenika: jedan podignut Titu, a drugi
heroju Pokreta otpora Marku Oreskovicu. U Drugom svetskom ratu Licki
Osik bio je ceo na strani Tita i partizana. Sada, potpuno spaljen i
opustosen, to je kraj koji ocekuje da opet dobije stanovnike kada ponovo
pocne proizvodnja u fabrici oruzja. Da li ce novo stanovnistvo koje bude
doslo, ne vise srpskog roda, ostaviti spomenike da stoje? I do kada ce
ziveti baka Knezevic? Da li ce je ostaviti u njenoj usamljenoj baraci izvan
varosice, u mestu Ljubovu? Sme li se ostaviti sama zena od 95 godina?
"Zivela sam sa svojom kcerkom i njenim muzem. Ona Srpkinja, on Hrvat.

Pobegli su pesice, nisam mogla da ih pratim". U ovo malo reci je cela prica
o ratu koji je prezivela baka Knezevic pocetkom avgusta. Bistrog uma,
ostala je sa nadom u povratak kcerke i zeta. "Stoka ce im pocrkati ako se
ne vrate, morace se vratiti", kaze zena misleci na krave i na svinje koje su
ostale bez gospodara. Ne tiste je godine, vec neizvesna buducnost. Ne
hvali se prosloscu. "Zivelo se sirotinjski. Nailazili su cas jedni, cas drugi,
svako je nesto odnosio a nikad nikoga nisi uspevao da zadovoljis. Za sve
su krivi oni gore, gospoda, narod se uznemirio i pocela je kavga. Jos se
cudim kako se sve ovo desilo. Uvek sam govorila: pustite narod na miru,
ali oni nisu, napujdali su pse i evo, sve se narodu svalilo na ledja".
Razgovor skrece na zivot sa kojim jos mora da se suocava. "Nicega vise
nemam, cak ni sibica da zapalim vatru, nemam nikoga da mi pravi
drustvo. Doci ce zima i bicu sama bez ikoga da mi spremi drva, bez
ikoga". Sagovornik vadi iz dzepa upaljac i poklanja ga baki Knezevic, koja
ga, hitro stavlja u dzep crne suknje. Zatim nastavlja da govori: "Mozda ce
se moja kcerka vratiti, druga kcerka zivi u Americi, a sada ce i ova otici
kod nje. Kad bi bar i ja mogla da odem!" Ko je slusa sta govori ne nalazi
reci da je utesi, pa ipak joj kaze, kao da se pridrzava nekog obicaja: "Doci
ce bolji dani". "A sta ja da radim, sine moj?" Zatim ponovo pita: "Da li bi
znao da mi kazes kako da stignem u Ameriku do moje kcerke?" Niko ne
zna sta da joj kaze. Ubrzo ce doci zima i ova zena bice jos usamljenija u
opustosenoj zemlji, u spaljenoj zemlji.

Sredjujem beleske koje sam napravio pre nekoliko dana tokom putovanja
kroz "juzni sektor" bivse Krajine koje je organizovao Politicki ured
Ministarstva odbrane Hrvatske. U severni sektor jos nije moglo ni da se
priviri a i sada nijednom stranom novinaru nije dozvoljeno da tamo udje.
Juznim sektorom se moze proci samo putem koji su odredili, u pratnji
desetina policajaca i vojnika specijalnih odeljenja. Prakticno mozes da
vidis ono sto zele da ti pokazu, uz obavezne komentare, objasnjenja i
obavestenja pratilaca. Oni, na primer, iz visevekovne istorije Knina jedino
podvlace: "Ovde su sahranjeni prvi hrvatski kraljevi, koji su ovde vladali
izmedju X i XI veka" Srbi su ovde, medjutim, dosli tek "u periodu izmedju
dva svetska rata".
Duz puta dugog dvadesetak kilometara koji smo presli autobusom
zagrebackog Generalturista, u koji su bili ukrcani novinari i njihovi
uniformisani vodici, jos su se videli kamioni, traktori i druga automobilska
napustena vozila, sa izduvanim gumama. Kakvu sudbinu su doziveli
njihovi vozaci i ljudi sto su bezali na prikolicama koje su vukli traktori?
Evo nekih odgovora vodica: "Neki su pobegli u sume, brzo cemo im uci u
trag". Tura do Gracaca bila je prava mora. Gradic je ostao gotovo
netaknut ali potpuno pust; tri vojne patrole formirale su sanitarni kordon
oko novinara, savetujuci im da se ne udaljavaju mnogo od autobusa jer
"po sumama se jos krecu cetnici". Iz Gracaca u pravcu Srba vodi put,
kojim je isla vecina srpskog stanovnistva napustajuci ovo podrucje, dok
drugi krak vodi u Licki Osik. Tragovi pljacke su ocigledni. U Lickom Osiku
ostale su samo rusevine.
I dalje smo u Lici, selo Podlapaca. To je bila mala hrvatska enklava sa 800
stanovnika u Dolini Krbave kako se govorilo do ‘700, danas Krbavskom
Polju, nastanjenom gotovo iskljucivo Srbima. U 1991, posle secesije
Krajine, Hrvate su poceli da isteruju iz njihovih kuca. U 1993, kada je
hrvatska vojska nahrupila u takozvani "Medacki dzep", sejuci razaranja i
praveci pokolje, Srbi su se osvetili isteravsi iz Podlapace vecinu Hrvata.
Ipak njih 95 uspeli su da izdrze cetiri godine pod banditskom vladom RSK.
Spasili su ih, kazu, u pocetku "nekoliko Srba, suseda" a kasnije Plavi
slemovi iz ceskog bataljona. Kada su, 6. avgusta 1995, u Podlapacu stigli
hrvatski vojnici iz 9. gardijske brigade, posto su podigli zastavu sa
sahovnicom na seoskoj katolickoj crkvi, pozvali su 95 hrvatskih
stanovnika da im se pridruze u slavlju.
Ali ovih 95 hrvatskih stanovnika ostali su kao prikovani na pragovima
svojih kuca, bez osmeha, bez ijednog znaka odobravanja, sa licima bez
izraza nemi pred sunarodnicima oslobodiocima. "Nisu imali cak ni
hrabrosti da iskazu radost", napisao je jedan vojnik opisujuci dogadjaj.
Navikli su da se plase bilo kojeg vojnika u uniformi, bilo kojoj uniformi.
Hrvatski vojnici, koji su se vratili kuci na kratko odsustvo, pricaju da se u
brdima iznad Podlapace i Krbavske ravni jos krije vise od 300 srpskih
civila izbeglica: staraca, zena i dece. Plase se samo kad cuju rec "ustasa",
za njih sinonim "hrvatskog vojnika".
Po Ravni su rastrkana napustena sela, pusta, delimicno spaljena, i brojne
lesine konja i krava, zajedno sa ugljenisanim automobiskim vozilima.
Hrvatski vojnici jos ne krecu u lov na ove begunce "jer niko ne zeli da
rizikuje zivot po tim sumovitim brdima", pise ratni dopisnik Novog lista iz
Rijeke, Nenad Bunjac. I zatim "morace ipak da izadju iz suma i jazbina sa
prvim snegom, da bi sisli u dolinu u potrazi za hranom". U medjuvremenu
su im zapaljene kuce ispod velebitskog lanca.

Medju selima iznad kojih su ova brda je majusno selo Budisavljevici,
rodno mesto Jovanke Budisavljevic udovice Broz, koja je ranije bila
supruga Josipa Broza-Tita vise od trideset godina. I ovo selo je gotovo
potpuno unisteno u plamenu, a mozda je unistena i rodna kuca Jovanke
koja zivi u Beogradu. Mozda, jer nema nikoga koga bismo mogli da pitamo
koja je to kuca pred koju je, pocetkom ‘50-ih, postujuci prastaru tradiciju
srpskog seoskog stanovnistva, dosao licno Tito da se predstavi i pokloni
Jovankinoj majci. Ona je bila nepismena seljanka, ali visoka i snazna
kakvi su svi licki gorstaci. "Ko je ovaj?", upitala je kcerku pokazujuci na
jugoslovenskog predsednika. "To je moj covek!", odgovorila je Jovanka.
Smrcu tog coveka otvorilo se poglavlje raspada federativne i socijalisticke
Jugoslavije koju je on stvorio.
23. avgust
Sreo sam prijatelja F.V. , sunarodnika iz Rijeke, lekara, koji se vratio kuci
na nekoliko dana odsustva. Potresen je. Priznaje mi da ce, cim mu se
ukaze prilika dezertirati iz vojske i zauvek napustiti "ovu poganu zemlju".
Kaze da je video uzasne stvari u bivsoj Krajini, ali ne navodi koje.
Hrvatska vlada se sastala radi suocavanja sa problemom ponovnog
naseljavanja Krajine koja je ociscena od srpskog stanovnistva. Vec su
gotovi spiskovi sa 103.000 lica koja ce se doseliti u ove krajeve narednih
nedelja. Medju njima ih je oko 70.000 koje su Srbi oterali a koji ce sada
doci da zaposednu kuce Srba, jer su njihove bile unistene 1991. Ministar
Jure Radic "se distancirao od izolovanih slucajeva pljacke i unistavanja
dobara koji su se dogodili poslednjih dana" i zatrazio od kolega iz
Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrasnjih poslova da "sprece
ponavljanje takvih slucajeva" i radi toga sto u poslednje vreme mnoge
medjunarodne organizacije optuzuju hrvatsku stranu za zlocine izvrsene
za vreme i posle Operacije Oluja.
Pada mi na pamet intervencija u hrvatskom parlamentu poslanika

opozicije, Vladimira Bebica iz Rijeke, koji je krajem proslog marta izjavio:
"Danas su u Hrvatskoj sve brojniji oni koji traze stan jer je previse kuca
koje smo unistili u ovom ratu, a nista se ne gradi". "Koje smo to kuce
unistili?" upitao je poslanik partije na vlasti Vice Vukojevic. Bebic je
odgovorio: "One Srba oko Zadra, Gospica, u Slavoniji i drugde, koje su
zapaljene ili dignute u vazduh dinamitom uz geslo "spaljujmo i
unistavajmo, tako nece imati gde da se vrate".
U tom istom periodu dnevne novine Novi list iz Rijeke (29.III.95) objavile
su spisak od preko 400 imena hrvatskih visih sluzbenika koje je nagradio
predsednik-general Tudjman besplatnom dodelom stanova. Jedna vila je
dodeljena generalu Praljku, koji je stekao taj cin, kada je kao pukovnik,
naredio da se topovskim granatama razrusi stari most u Mostaru,
izazvavsi gnev celog civilizovanog sveta. Svet se tih dana pitao kako to da
jedan general bosanske vojske, iako hrvatske etnicke pripadnosti moze u
isto vreme da bude general vojske u Hrvatskoj i da primi kao nagradu
jednu od najlepsih vila u Zagrebu zato sto je porusio spomenik velike
istorijske i umetnicke vrednosti.
Damir Bajin, predsednik Regionalnog savjeta Istre, mobilisan zajedno sa
bratom u Operaciji Oluja a koji se danas vratio kuci, izjavio je u Pazinu da
"vojna pobeda nema istu vrednost kao politicka pobeda"; "Hrvatska
postupa kao da bi htela da preobrazi pobedu u poraz, ako se ima u vidu

njeno drzanje prema srpskim izbeglicama, odnosno predlog za izmenu
ustava koji dovodi u pitanje povratak izbeglog srpskog stanovnistva na
svoju zemlju".
Od Turanja, ispred Karlovca, do Drnisa u Dalmaciji ima oko 250
kilometara puta. Glavna saobracajnica prolazi kroz sela i gradove
obeshrabrujuce puste. Paznju onoga ko gleda TV (ili putuje) privlace na
stotine krava, ovaca, svinja i isto toliko konja, rasturenih gotovo na sve
strane. Lutaju poljima u potrazi za hranom, a narocito za vodom. Duz
puta se vide brojne lesine uginulih krava jer vise dana nisu muzene. Tek
sada se pocinje sa prikupljanjem preostale stoke i njenim upucivanjem u
sabirne centre Like. Hrvatskim seljacima do danas je dodeljeno 700
goveda, 3.000 ovaca, 80 konja. U Drnis je dovedeno 4.000 grla stoke.
24. avgust
U vreme medjunarodne fudbalske utakmice izmedju hrvatskog tima
Hajduk (Split) i grckog Panatenaikos, koja se igrala na stadionu Kantride u
Rijeci, ultrasi dalmatinskog tima navalili su na ulice rijeckog centra i
okomili se na italijansku zastavu istaknutu pored Hrvatske na balkonu
redakcije Radio rijeke na Korzu. Poletele su uvrede, a zatim su neki
"fanaticni navijaci" , ocigledno podstaknuti nekim opsesivnim
antiitalijanskim izjavama predsednika Tudjmana iz tih dana, povodom
ratnih operacija u Krajini, nastojali da se popnu na balkon da bi zapalili
nasu trobojku. Policija ih je u tome sprecila.
U Gospicu, lickom gradu gde je vec 1991. bilo izvrseno jedno od prvih
etnickih ciscenja (bilo je izgnano 8.000 Srba od ukupno 15.000
stanovnika, stanovi su demolirani dinamitom a pravoslavna crkva je
doslovno sravnjena sa zemljom), hrvatski ministar prosvete, gospodja
Vokic, sazvala je direktore svih skola iz ovog kraja povodom ponovnog
otvaranja skolske godine. Tom prilikom je podvukla vaznost jednog svog
raspisa o "etnickom upisu", koji zabranjuje deci hrvatske etnicke
pripadnosti da posecuju skole talijanske manjine u Hrvatskoj. U vezi sa
tim Vokiceva je rekla da je imala razgovor sa italijanskim ambasadorom u
Zagrebu. Misli, umirujuci ga da se ne zadire u prava manjina. "A bilo kako
bilo - rekla je u Gospicu - polemike su bezkoriisne"; ona ce nepokolebana
nastaviti svojim putem, ne obaziruci se na negodovanja.
"Hrvatska deca moraju pohadjati hrvatske skole!" i po tom pitanju u
Hrvatskoj niko nema pravo na slobodan izbor. To je neprobojan zid
sagradjen kamenjem najmracnijeg nacionalizma. Nazalost prisutni na
sastanku pozdravili su ministrova resenja bucnim aplauzom. Patriotizam
pre svega.
Hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic objavio je, "prve
zvanicne rezultate o ukupnim gubicima koje smo imali za vreme operacije
hrvatske vojske u bivsoj Krajini": Hrvatska strana oplakuje 174 mrtva i
oko 1.400 ranjenih (podaci koji pobijaju one koje je dao predsednik
Tudjman prosle nedelje kada je izjavio da je medju Hrvatima bilo vise od
200 palih), dok su Srbi imali 524 poginula (od kojih 24 civila), ali su samo
124 od njih identifikovani.
"Broj poginulih Srba nije konacan; on se odnosi samo na juzno podrucje
bivse Krajine". Prijatelj iz Bolonje, koji se angazovao u organizaciji
"Blagosloveni graditelji mira" Don Albina Bicotija, napisao mi je pismo o
tome kako su on i njegovi prijatelji pokusali da se domognu Sarajeva u
dane praznika polovinom avgusta. Sa njima je bio i don Antonio Maci.

Ukupno ih je bilo 180, predvodjenih don Albinom koji je imao nameru da u
glavnom bosanskom gradu podigne "sator zajednickog zivljenja", ali, bili
su zadrzani u Kiseljaku, 20 kilometara pre cilja. Kiseljak je pod
zapovednistvom bosanskih Hrvata. "Stojte ili pucamo".
To je bilo cetvrto putovanje koje je organizovao don Albino a mnogi od
njih, oko 200 ucesnika, bili su veterani misija u Bosni; ali pred puscanim
cevima morali su da se zaustave. Krenuli su 8. avgusta i zaustavili se radi
odmora u Splitu, u Hrvatskoj, u klimi bremenitoj trijumfalizmom Hrvata
zbog ponovnog osvajanja Krajine. Jedan letak protiv oruzanog nasilja na
srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku primljen je kao objava rata,
provokacija, i zbog toga sto je hrvatski jezik podvrgnut radikalnom
ciscenju izbacivanjem svih termina i izraza koji podsecaju na srpskog
"neprijatelja". Jos gore su prosli na vojnoj kontrolnoj rampi u Kiseljaku,
gde ih je zaustavio pistolj koji je jedan pijani vojnik HVO uperio u
slepocnicu fratra iz Trenta: "Ili cete otici odavde ili cu povuci oroz".
Putovanje se zavrsilo pesacenjem u Mostar, grad koji je jos podeljen
izmedju Muslimana i Hrvata.
Posle sporazuma o federaciji, koji je na snazi oko dve godine, Mostar je
trebalo da postane grad simbol saveznistva i ponovo uspostavljenog
prijateljstva Hrvata i Muslimana iz Bosne. Medjutim on je tamo i pokazuje
da se zidine mrznje i nepoverenja ne ruse. Stoji da pokaze kako je
Hrvatska vise nego ikad odlucna da svoje zastave ne pomeri cak ni za
milimetar, niti u Mostaru, niti u Kiseljaku, niti u Glamocu, niti bilo gde
drugo.
26. avgust
Casni Furio Radin (Pula), jedini narodni poslanik italijanske nacionalne
zajednice Istre i Kvarnera u parlamentu Hrvatske objavio je otvoreno
pismo generalnom konzulu Hrvatske u Trstu, Miroslavu Bertosi (i on iz
Pule) u kojem se, pored ostalog, raduje zbog cinjenice sto kod obicnih
ljudi u Hrvatskoj "postoji visok stepen italofilije" ali, u isto vreme, podvlaci
visok stepen italofobije generala-predsednika Franje Tudjmana.
"Idite i procitajte njegove govore u kojima se pominju Italija i Italijani,
ukljucujuci naravno i oni iz Istre i Kvarnera: naci cete veoma malo
italofilije. A to kazem sa gorcinom..."
Suvise cesto, a Istra to pokazuje, jedna fobija je izazivala drugu fobiju ...
Tudjmanova italofobija je vec poprimila vid politickog programa koji

usmerava delovanje drzave. U taj kontekst se uklapa zloglasni dekret
Ministarstva prosvete koji taksativno zabranjuje hrvatskoj deci iz Rijeke i
Istre da pohadjaju skole u kojima se nastava odvija na italijanskom ili na
jeziku drugih manjina. Taj dekret oznacava pocetak ukidanja skola
manjina, a na prvom mestu italijanske manjine u Istri, koje je do sada
pohadjao - u duhu vekovnog zajednickog zivota i multikulturalnosti -
znacajan procenat dece koja nisu italijanska. Pored toga to je nasrtaj na
civilizacijske vrednosti koje su multikulturalnost i zajednicki zivot stvorili u
ovom regionu; i duboko negativan cin (pre svega antiustavan) segregacije
na nacionalisticko-rasistickoj osnovi.
Nazalost, ovaj dekret je samo jedna od mnogih karika u dugom lancu
nasrtaja na prava koja je stekla italijanska manjina a koje je podstakao
Tudjmanov rezim u poslednjih pet godina. Naredne godine skole
italijanske manjine u cijim razredima bude manje od 22 ucenika, bice

ukinute. U Rijeci, primera radi, od cetiri osnovne i nize srednje skole
ostace samo jedna. To ce biti pocetak kraja opstanka autohtone
italijanske etnicke zajednice u toj regiji.
Savetujemo svim Srbima, iliti "cetnicima", da sto pre napuste istarsku
teritoriju. Ako to ne ucinite, bicete likvidirani na brutalan nacin. Vase kuce
bice spaljene a vase zene silovane, jer nisu nista drugo do cetnicke kurve.
Pratimo u stopu vase kretanje, znamo sve o vama. Vratili smo se sa
fronta da bi vas zaklali. Zbog toga vas pozivamo da napustite nasu
hrvatsku Istru do 30. avgusta 1995. Podsecamo vas da ce vas "crna
istarska ruka" svuda dostici. Da vam jebem srpsku majku.
Takav letak, koji je potpisala toboznja "Istarska crna ruka" zvana "Ucka"
(Monte Maggiore), dostavljan je na adrese hrvatskih gradjana srpske i
crnogorske nacionalnosti u raznim mestima istarskog poluostrva.
Nijedne hrvatske novine nisu objavile pismo koje je u Zagreb poslao
nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel u kojem izrazava
negodovanje zbog masakra koje su izvrsili Hrvati u bivsoj Krajini; danas
medjutim sve objavljuju odgovor hrvatskog ministra inostranih poslova
Mate Granica, koji reakciju Nemacke definise kao "apsurdnu i
tendencioznu" i odbacuje "zabrinutost zbog navodnih zlocina od strane
hrvatske vojske prema Srbima i njihovoj imovini". Sef hrvatske
diplomatije optuzuje "neke medjunarodne posmatrace" da su preterali u
svojim izvestajima. Za hrvatsku vladu "radilo se samo o izgredima koje su
ucinili pojedini vojnici zedni osvete, a to je vec poznata stvar". Juce se o
toj stvari na gotovo identican nacin izrazio ambasador Hrvatske u OUN,
Mario Nobilo, koji je govorio o "incidentima izazvanim duhom osvete
prema srpskim civilima i njihovoj imovini".
Vlada iz Zagreba ne govori o broju "ekscesa", ali mnogi povratnici iz
istarskih brigada HV tvrde da su ljudi "zedni osvete" bili vecina u vojsci
koja je ponovo osvojila Krajinu.
Dok citam Granicevo pismo, koji uz sve to tvrdi da njegova vlada "cini sve
sto je moguce da bi drzala pod kontrolom celu situaciju na oslobodjenim
teritorijama", jedan predstavnik srpske manjine u Rijeci mi telefonira
moleci pomoc za desetak staraca i starica koji "nemaju licne karte,
nemaju socijalne iskaznice niti status izbeglica" a sklonili su se u Rijeku.
Ali ko su oni? To su Srbi iz bivse Krajine, tipicni "primeri" onih par stotina
civila koji nisu hteli, ili mogli, da beze iz toga kraja. Sada hrvatske vlasti
izgone i njih. Ovi koji su dosli u Rijeku ne znaju od cega da zive i kod koga
da se smeste. Odmah sam telefonirao prijateljima iz Sommacampagna i
Cologna Veneta i zamolio ih za solidarnost. Pruzice pomoc.
Na sektoru jug bivse Krajine, hrvatski vojnici su provalili u bazu kenijskog
bataljona u Krickama, razoruzali strazare i uzeli oruzje i municiju. U Kninu
se nastavlja odiseja 720 srpskih civila koji su se sklonili u kasarnu Plavih
slemova. Hrvatske vojne vlasti zahtevaju da im se izruce njih 62 koji su
unapred proglaseni "ratnim zlocincima" (sudovi su obavesteni: presuda je
vec objavljena). Prete da ce bazu drzati u opsadi sve dok im "zlocinci" ne
budu izruceni.
Hrvatski predsednik Tudjman proslavio je trijumf pobede u Krajini putujuci
sa nekoliko stotina ljudi iz drzavnog vrha specijalnim vozom od Zagreba
do Splita, kroz ponovo osvojene krajeve. Na svakoj stanici odrzao je
govor. U Krajini odakle je autohtono stanovnistvo nestalo, docekali su ga
policajci, vojnici i bojovnici partije na vlasti, dovedeni specijalno za tu
priliku iz drugih krajeva Hrvatske. Ali u Karlovcu i Gospicu, gradovima na

krajnjim rubovima bivse Krajine, i u Splitu, glavnom mestu Dalmacije, bile
su autenticne mase, koje su likovale uz zastave, muzicke kapele,
patriotske pesme, direktan televizijski prenos iz helikoptera i sa zemlje.
Govoreci u Splitu Tudjman je otvoreno najavio skoru kolonizaciju Krajine.
Bekstvom Srba iz tog kraja ostalo je oko 300.000 zemaljskih poseda i isto
toliko kuca bez vlasnika zbog cega se sada, kako je rekao, treba postarati
da se u domovinu vrate stotine hiljada Hrvata rasejanih po svim
kontinentima. Oni se moraju vratiti u zemlju njihovih predaka, bio je
kategorican.
Samo pre dva dana, Tudjman je gnevno negirao da je hrvatska vojska u
Krajini dejstvovala drukcije osim pristojno. Ovaj put je morao da dopusti
da je bilo "zloupotreba", koje su pocinili njegovi vojnici, ipak
opravdavajuci ih. "Zloupotreba" je eufemizam koji treba prevesti:
sistematska pljackanja, kuce za kucom, u celom regionu, ubijanja civila i
spaljivanja celih sela. Spaljivanja koja su zaustavljena kada je, dve
nedelje posle "oslobadjanja" teritorije, od vlade iz Zagreba najzad stiglo
upozorenje, "da je gradjevinska imovina bivse Krajine vlasnistvo nacije i
treba ga zastititi". U svom danasnjem govoru, Tudjman je jos jednom
odbacio optuzbu za etnicko ciscenje i nije imao nijednu rec milosti za
200.000 i vise srpskih civila primoranih da beze u strahu. U Kninu je cak
izbegao da Srbe nazove imenom, oznacavajuci ih sa "oni".
Oni su, rekao je, nestali za tri-cetiri dana a da nisu imali vremena da
pokupe svoje prljave pare i svoje gace, nestali su kao da ih nikada nije ni
bilo... Nikada vise nece moci u srcu Hrvatske da sire kancer koji je razarao
bit hrvatske nacije.... Ni ovaj put, najzad, nije se odupro iskusenju da
ispljune otrov prema zapadnoj strani Jadrana, uplicuci ponovo "italijanski
imperijalizam" u kontekstu jedne optuzbe upucene Srbima iz Hrvatske koji
su "1941. sklopili sporazum sa fasistickom Italijom protiv Nezavisne
Drzave Hrvatske".
Etiketa "fasisticka" koja je data Italiji iz 1941. je na mestu. Tom tvrdnjom,
medjutim, "istoricar" Tudjman politicki rehabilituje znatno gori fasizam,
onaj ustaski "Nezavisne Drzave Hrvatske" koji je, za pocetak, otkrio svoj
imperijalisticki karakter okupirajuci celu Bosnu i Hercegovinu, pripojivsi
sebi i deo Srbije do periferije Beograda (Zemun). Ta "Nezavisna Drzava
Hrvatska" koja je, rodjena kao miljenik (kratkotrajni) naci-fasizma, na
prvom mestu italijanskog fasizma (iz Italije u Zagreb bio je otpremljen
"poglavnik" Ante Pavelic), zavrsila je neslavno padom naci-fasizma. Ta
"Nezavisna Drzava Hrvatska" satelit sila Osovine koja je sklopila politicko-
vojni savez sa Musolinijem i Hitlerom da bi doprinela izgradnji "novog
evropskog poretka".
Ono sto Tudjman ne moze da svari je cinjenica da, uprkos

musolinijevskom fasizmu, italijanske vlasti u Dalmaciji nisu ostale
indiferentne pred prvim pokoljima koje su hrvatske ustase izvrsile nad
srpskim stanovnistvom u obliznjoj Lici; zbog toga su ucinile da prestanu,
stavljajuci Srbe iz te oblasti pod zastitu italijanske okupacione vojske.
Tudjman bi mozda vise voleo da su ustase potpuno istrebile stanovnistvo
koje nije hrvatsko resavajuci vec tada "srpsko pitanje" u Hrvatskoj?
Onako kako su resili "pitanje" hrvatskih i bosanskih Jevreja, od kojih su
jedini koji su uspeli da se spasu od unistenja - malo vise od 3.000 - bili
oni koji su uspeli da prebegnu na teritoriju okupiranu od Italijana u
Hercegovini, Lici i Dalmaciji?

Citam u jednom dnevnom listu rezultate demoskopskog istrazivanja koje
je u Italiji obavila agencija Explorer: 40 odsto anketiranih Macinijevih
sunarodnika odgovorilo je - na pitanje ko su ti koji su najsramniji,
najpodmukliji na svetu - da medalju za nevaljalstvo zasluzuju Srbbi. Tako
je i u najdemokratskijoj Italiji, masmedijski balkanski tam-tam uspeo da
utice na svest i da demonizuje ceo narod. Propaganda rezima iz Beograda
poistovecuje par stotina naci-fasista sa hrvatskim narodom, definisuci ga
kao "ustase". Uvek ista prica.
U danasnjem broju, trscanski dnevni list Il Piccolo objavljuje optuzbu
Paola Rumiza pod naslovom "Hrvatsku opljackali gospodari rata".
Hrvatska u ovom slucaju je bivsa Krajina. Clanak je napisao neko ko
nerado govori lose o Hrvatskoj, neko ko je (to priznaje i u ovom clanku)
do sada cesto "zatvarao oci pred izolovanim slucajevima koji su mu
ogavni". Ali sada "pred onim sto se desava u Krajinama posle banditske
vladavine prokonzula iz Beograda" ne moze da cuti. Lici na novi sport -
prica Rumiz - odlazak ujutro vozom za Knin (iz Splita putuje vec nedelju
dana) "u soping po napustenim kucama" Srba "i povratak uvece sa punim
torbama", a da policija ne mrdne ni prstom. A radi se, ne zaboravite, o
pljackanju onoga, sto je ostalo posto su desetine hiljada vojnika napunili
ranceve izmedju 5. i 20. avgusta. Rumiz govori o "sistematskim
otimacinama".
"Lopovi nailaze kao skakavci, ulaze ne samo u kuce Srba koji su tek otisli,
nego i u one Hrvata koji jos treba da se vrate... Ukratko, pravi pravcati
Divlji zapad. Nije to samo neizbezna anarhija koja dolazi posle rata. To je
cin koji izgleda nalazi uporiste i u organizacionim vrhovima novog
hrvatskog poretka koji je ponovo uspostavljen u Kninu. Uporiste u HV",
vojsci koja je, izgleda, sada uvucena u biznis nekretninama koji je na
tapetu, za racun HDZ, vladajuce partije. I objasnjava u cemu se sastoji
biznis: "Od Gline do Knina, od Korenice do Petrinje mnoge napustene kuce
ne dodeljuju hrvatskim izbeglicama nego takozvanim junacima Operacije
Oluja. Na mnogim kucama moze se procitati "HV occupated house"; druge
su spaljene da bi se obeshrabrio moguci povratak.
Izgleda da u Kninu licno generalni komandant trzista, general Ivan
Cermak, koordinira u rekordnom vremenu prodaju imanja koja su Srbi
napustili, ne onima iz sabirnih logora koji nista nemaju, nego bogatim
klijentima iz Tudjmanove partije". I dalje: "I eto, tako bi Knin, posto je bio
simbol mucenistva a zatim ponovnog osvajanja, ako se ponovo ne
uspostavi zakonitost, za nekoliko dana mogao da postane simbol
sramote." "Sada je sve pod rizikom da bude uprljano od lopova i siledzija,
koji u ime hrvatstva, prozdiru Hrvatsku".
Hrvatska vlast, ne samo ovom prilikom, pokazala je da ne ume da resava
politicke konflikte. Sa svom verovatnocom metod upotrebljen prema
Srbima nece moci da se prenese u uznemirenu Istru niti da se primeni na
radnike u nemirima. Ukoliko bi neko hteo da zameni i sopstveni narod to
nije moguce. Uz preinacene uloge izgleda da se ponovo igra ista
predstava. Da je sa Hrvatima isto tako tesko ziveti kao i sa Srbima izgleda
da smo u neku ruku shvatili. Sada postaje sve ociglednije da ce Srbi
morati da budu zamenjeni sa nekim drugim, u nekim slucajevima mozda
sa Istranima a u drugim sa Hercegovcima.
28. avgust ’95.

Prilikom putovanja vozom koji ga je odveo iz Zagreba u Split kroz
"Krajinu", pracen sa vise od 1.000 hijerarha, predsednik partije na vlasti i
sef hrvatske drzave dao je Slobodnoj Dalmaciji intervju, indikativan po
mnogo cemu. Splitski dnevni list objavljuje ga danas.
"Vrhovnik" je poceo time, da je iskorenjivanje sa hrvatske teritorije
secesionisticke "Republike srpske Krajine" i celokupnog njenog
stanovnistva ucinilo da, kako je rekao, najzad niko vise sa hrvatske
teritorije nece moci da ugrozi nasu slobodu, kako je bila ugrozavana od
Knina i svega onoga sto je on znacio kao cetnicka jazbina... Na
konstataciju novinarke Olge Ramljak koja ga je intervjuisala, da se cesto
Hrvatima pripisuje krivica za bekstvo Srba iz Hrvatske i dolazak u tu
zemlju hrvatskih izbeglica izgnanih zbog reakcije iz Vojvodine i iz Bosne i
na pitanje, da li je ovaj masovni fenomen egzodusa stanovnistva mogao
da se izbegne i kakve ce biti njegove posledice, Tudjman je dao jednu
izjavu.
Rekao je, jos krajem 1992, prilikom susreta do kojeg je doslo u Zenevi
izmedju hrvatske i srpske delegacije, to jest izmedju mene sa jedne
strane i Dobrice Cosica i Milosevica sa druge, radi usaglasavanja koraka
koje treba preduzeti na putu normalizacije odnosa, bilo je odluceno da se
otvore diplomatskli uredi Hrvatske u Beogradu i Srbije u Zagrebu...
Uredi koji od pre nekoliko godina funkcionisu regularno. Ali lideri Hrvatske
i Srbije su se sporazumeli i da "dozvole dobrovoljno preseljavanje naroda
sa odgovarajucih teritorija". Bilo je zaista lako predvideti - nastavio je
Tudjman - da jedan deo stanovnistva nece pristati da zivi u nezavisnoj
Hrvatskoj i da ce se za jedan deo hrvatskog stanovnistva, od Kosova do
Vojvodine, stvoriti nepovoljna klima za dalji ostanak u Srbiji.
Nasa ideja bila je dakle, da dodje do jedne humanitarne razmene
stanovnistva u sklopu istorijske nuznosti i normalizacije hrvatsko-srpskih
odnosa, ali i buducnosti tih odnosa. Medjutim, desilo se sto se desilo i, van
tragedije toga sveta, rezultati ce biti pozitivni jer cemo izbeci da trpimo
ulogu Srba u Hrvatskoj koju su oni imali od turskih vremena do danas...
Sada se shvata razlog zbog kojeg Milosevic nije intervenisao da odbrani
"bracu Srbe u Hrvatskoj". Sporazum o njihovom tamanjenju i o
"humanitarnoj razmeni stanovnistva" bio je postovan. A Tudjman, kao ni
Milosevic, nema nikakvog razloga danas da lije suze zbog tragedije jednog
miliona Srba i Hrvata koji su iskorenjeni iz zemalja njihovih predaka,
njihove vekovne istorije. Za Tudjmanovu Hrvatsku je vazno da se
otarasila 500-600.000 Srba, da je sa svoje teritorije iskorenila ono sto su
lideri partije HDZ oznacili kao "vekovni srpski rak u hrvatskom telu"
Novinarka je obelodanila novu pojavu: nemaju svi Hrvati koji su 1991. bili
primorani da napuste Krajinu, nameru da se tamo vrate sada kada su Srbi
isterani otuda. Tudjman je odgovorio da ce hrvatske vlasti morati da
poduzmu neophodne mere, pribegavajuci obaveznim odlukama i
zakonskim dekretima da bi primorale ljude da se vrate u taj kraj i da se
usele u kuce koje su na raspolaganju, u kuce koje su ostale citave. Ne bi
bilo lose, naprotiv, da se pribegne radnim obavezama za celo stanovnistvo
Hrvatske...
U Hrvatskoj se radna obaveza sastoji u vojnom regrutovanju za izvodjenje
javnih radova.
dobara koja je napustilo srpsko stanovnistvo "Krajine"? Jednostavno,

odgovorio je Tudjman: vlasnistvo nad kucama i zemljom koja je nekada
pripadala vecini (srpskoj) stanovnistva precice na drzavu. I dalje: odluka
je vec doneta na sednici Nacionalnog saveta za bezbednost: bice
objavljeni zakoni na osnovu kojih ce napustena dobra biti podrzavljena. To
ce dozvoliti hrvatskim izbeglicama koje stizu iz Bosne, iz Vojvodine i iz
Srema, ali i drugim Hrvatima, da se nastane (u Krajini) sa sigurnoscu da
nece biti isterani iz tih kuca...
Tudjman je, jednom recju, od sada iskljucio bilo kakvu pomisao na
povratak Srba u njihove kuce i na njihovu zemlju u Hrvatskoj; od sada je
resio da nacionalizuje ta dobra, jer to je u interesu - objasnio je - ne samo
ljudi koji ce otici tamo da zive, nego i hrvatske drzave. Resicemo stvar ili
modifikujuci zakon i za to je vec zapocela parlamentarna procedura, ili
vladinim dekretom koji ce imati snagu zakona. Vladi sam vec uputio
direktivu u tom smislu.
Ali predvidjenih izmena ima mnogo. Za pocetak, Tudjman ima nameru da
raspusti Zagrebacki parlament, zatim da izmeni ustavni zakon o pravima
manjina il da ih suzi ali, narocito da bi izbrisao "Oblasti sa autonomnom
upravom" koje je trebalo da funkcionisu u regionima sa vecinom srpskog
stanovnistva i da bi se ponistila norma izbornog zakona koja se odnosi na
"proporcionalnu zastupljenost srpske manjine i drugih nacionalnih manjina
u Parlamentu Hrvatske". Uzimajuci u obzir cinjenicu da su "Srbi
dobrovoljno napustili Hrvatsku doslo je do stvaranja takve situacije -
rekao je Tudjman u intervjuu - koja je sama po sebi ukinula norme
ustavnog zakona o pravima manjina i odgovarajuce norme izbornog
zakona. Mi ne cinimo nista drugo nego uzimamo na znanje ovu novu
stvarnost...
Tudjmanov cilj je da postigne, pored ostalog, sve vise licne vlasti i da ucini
dinamicnim proces "hrvatizacije Hrvatske" cija sledeca meta ce biti Istra.
HDZ, Tudjmanova partija, drzi vec pet godina vecinu u Parlamentu i moze
da ucini, kao sto je uvek cinio, gotovo sve ono sto hoce. Uprkos tome
Tudjman hoce sto je moguce pre da raspusti skupstinu. Zasto? Jer nisu svi
poslanici njegove partije jastrebovi, i nisu svi uvek bili disciplinovani. Osim
toga, ekonomska i socijalna situacija je katastrofalna, kriminal je dostigao
visoki nivo, favorizovan korupcijom u svim domenima partije na vlasti jer
bi, u normalnim vremenima i u demokratskim uslovima, on bio potucen.
Sada Tudjman ne tolerise poraze, jos manje razlicita misljenja; trazi od
svojih apsolutno pokoravanje i neogranicenu vlast.
Posto je postao drzak zbog vojnih pobeda u zapadnoj Slavoniji, u Bosni i u
"Krajini", zeli da ih do kraja iskoristi i dodje do plebiscita, do apsolutne
dominacije njegovog rezima i do isto tako apsolutne komande nad
sopstvenom partijom uz sigurnost dovodjenja u Parlament i u vladu
potpuno potcinjenih osoba, povodljivih i poslusnih pred kultom njegove
licnosti. Tako, jos pre nego sto su sadasnji parlament i vlada mogli da se
izjasne, vrhovnik Tudjman je odlucio, putem jednog obicnog intervjua, da
nametne zemlji prevremene izbore, do kraja ove godine. I da bi sebi
osigurao triumf, sam on ce biti na celu liste HDZ, partije koja je od 1990.
zasela na vlast u Hrvatskoj.
Vrhovnik ne tolerise poraze
Bicu na celu liste moje partije - objasnio je Tudjman jer bez partije
apsolutne vecine kakva je HDZ, ne bih mogao da dobijem cvrstu vladu, ne

bih mogao da dobijem vecinu u Parlamentu i, prema tome, ne bih mogao
da donosim odluke od takve vaznosti kakve sam donosio do sada i koje su
dovele do oslobadjanja ovog regiona, do Operacije Munja, do Operacije
Oluja, do Leta Devedesetpete (teritorijalnih osvajanja u zapadnoj Bosni,
regionu Bihaca (a da bi se omogucilo Leto Devedesetpete bilo je potrebno
da se stvori Hrvatska republika Herceg-Bosna i hrvatsko-bosanska
vojska...
Republika i vojska koje bosanski Muslimani vide kao trn u oku ali koje bi u
Tudjmanovim planovima hrvatsko-muslimansku federaciju morale da
dovedu do toga da postanu privezak Hrvatske, preko konfederalne veze
koja bi imala svoje uporiste u Zagrebu, svakako ne u Sarajevu.
30. avgust ’95.

Posle Operacije Oluja u Krajini, cela Hrvatska se preobrazila u pogranicnu
vojnu krajinu a granice Balkana su se premestile na granice Austrije,
Madjarske i Italije. Predsednik Hrvatske moci ce svoje buduce politicke
govore da zapocinje sa "Hrvatice i Hrvati", jer osim Hrvata u Hrvatskoj
nije ostao niko, Hrvatska je postala jednonacionalna ameba...
To su reci koje je na jednoj konferenciji za stampu izgovorio Vladimir
Bebic, poslanik iz Rijeke, jedini clan parlamenta iz partije
Socijaldemokratska unija. Dodao je: od hrvatske politike celom svetu je
muka u stomaku. Posle Operacije Oluja, Krajina je postala spaljena zemlja
u koju se vise nece vratiti njeni stanovnici. Takozvano oslobodjenje
Krajine, ciji narod je pobegao pred oslobodiocima, nije rezultat nadmoci
hrvatske vojske, koja prakticno nije naisla ni na kakav otpor, nego
dogovora Zagreba i Beograda, ciji finale ce se odigrati u Bosni podelom te
zemlje. Scenario takozvanog humanitarnog egzodusa stanovnistva
napisali su mnogo ranije Tudjman i Milosevic i na njih pada krvica za ovaj
ratni zlocin...
Gledam, slusam i ne mogu da poverujem svojim ocima i svojim usima:
italijanska TV, koja se odlicno vidi u raznim krajevima Hrvatske, javlja da
je desetak hrvatskih vojnika stiglo u opstinu San Patrinjano u Korianu, u
Italiji, da bi se podvrgli lecenju zavisnosti od droge. Vojnici, svi veoma
mladi potvrdili su da su "bili kljukani drogom" pre no sto bi bili upuceni na
front da se bore da bi bili otporniji na odbojnost prema uzasima rata u
Bosni i Krajini. Ako nisam pogresno shvatio, lokalne novine opstine San
Patrinjano donose niz intervjua sa vojnicima koji govore o heroinu koji su
oficiri lekari davali najslabijima i onima koji su odredjivani za najopasnije
akcije.
Droga "je bila prepisivana kao medicina za dusu, kao lek koji ti dopusta da
zaboravis i pomaze ti da nastavis". Nije prvi put, uostalom, da se koristi
droga da bi se povecala otpornost vojnika u borbi.
Heroin, prica Davor, 29 godina, "deljen je dva puta na dan: odlazio sam u
poljsku ambulantu da bih podigao moju dnevnu dozu, pola grama ujutro i
pola uvece".
"Bio mi je zaista potreban - govori drugi u novinama - da bih imao
hrabrosti da se suocim sa onim groznim borbama u kojima si, da bi
preziveo, morao ti prvi da ubijes; da bih zaboravio plac i prestravljena lica
dece pored tela mrtvih roditelja.; da ne bi ispovratio svu zuc koju imas u
sebi, kad vidis svoje drugove uzasno osakacene granatama".
Deljenje droge, prema pricama vojnika objavljenim u mesecniku, ponekad
je kasnilo i "iako nisi mogao da budes suvise zavisan od krize apstinencije,

posle dva dana iznenadne teskobe zbog potrebe za drogom bile su jake:
tako smo jednog dana sisli u grad i uperivsi masinku u glavu jednog
dilera, nabavili smo drogu". Vojnici su zatim potvrdili da su takodje deljeni
alkohol i psihofarmaci raznih vrsta, "ali da bi se obavile opasnije akcije, da
bi se napadala sela, da bi se hladnokrvno klalo i ubijalo, pomazu snazniji
anestetici i jedan toksikoman nakljukan heroinom ili kokainom je idealan".
Nocas u 2.00 sata, pocela je vazdusna operacija NATO na srpsko-

bosanske polozaje oko Sarajeva radi razaranja vojnih polozaja.
Odmazda NATO bila je veoma ostra. Do 6.00 jutros 57 aviona Sjedinjenih
Drzava, britanskih, holandskih i francuskih, koji su posli iz Italije i sa
nosaca aviona Ruzvelt u Jadranskom moru, unistili su radarske, raketne i
artiljerijske polozaje ne samo na brdima oko Sarajeva nego i one koji se
nalaze oko Tuzle i Gorazda. Oko 17.15 srpska raketa oborila je jedan
francuski miraz 2000: dvojica pilota iskocili su padobranima. U 21.00
nastavljeni su nocni napadi...
Spremam se da legnem kad faks poce da zuji. Tanja Olujic, bivsa
direktorka Televizijskog studija u Rijeci, koja je izbrisana sa tog mesta
kada je Tudjman dosao na vlast u Hrvatskoj (Tanjina "krivica": srpske je
narodnosti), daje mi nekoliko belezaka. "Mogu ti posluziti za pripovetku",
dopisuje na dnu poruke faksom. Beleske se odnose na dozivljaj jedne
zene od 75 godina koja je dosla u Rijeku iz Krajine. To je prica o Danici R.
Njena kuca se nalazi na glavnom kamionskom putu Like, na mestu gde
skrece prema Udbini. Danicini sin i brat napustili su kucu i selo da bi se
pridruzili beskrajnim kolonama srpskih izbeglica koji su napustili Krajinu u
dane hrvatske "Oluje". Danica nije htela sa njima, odlucila je da ostane u
svojoj kuci u kojoj je, jedva pre dva meseca, umro njen muz. "Ovakva
kakva sam, slaba i bolesna, kuda da idem?".
Kada su dosli hrvatski vojnici, zatekli su je u kuci, u njenoj crnoj udovickoj
haljini. Jedan od vojnika odmah je nasrnuo na nju. Pokusao je da zavuce
ruku medju staricine dojke, trazeci, kako je rekao, sakriveni novac. Zena
se pobunila. Ni njen muz nikada tokom 50 godina braka, nije sebi dozvolio
tako nesto. Vojnik je udario staricu. I njegovi drugovi poceli su da je
udaraju nogama i rukama, i najzad su iz staricinog grudnjaka izvukli
smotuljak od 3.000 nemackih maraka. "Vidis? Cetnikinja je htela da nas
povuce za nos!". Da bi je kaznili iscepali su joj kamama svu haljinu koju je
imala na sebi, svo rublje koje su zatekli u kuci, svu odecu koju su nasli u
ormarima. Uzeli su zatim televizor i telefonski aparat; izvadili su iz
frizidera hranu, razbacali je po zemlji i izgazili.
Posto su zavrsili sa pljackom, otisli su iz kuce, i ostavili staru zenu
okrvavljenu, slomljenu od bola, bez hrane, bez svetla, bez vode, bez
obuce i bez odece.
Malo kasnije naisao je neki drugi vojnik. potresen izgledom ove
izmrcvarene zene, otisao je da nadje hleba i vode nasao je i nesto
paradajza i sve to doneo sirotoj nesretnici. Na kraju joj je ostavio 100
kuna (nesto oko 35.000 lira) i upitao da li ima nekog od rodbine. Da, zena
je imala rodjake u Rijeci. Posle nekoliko dana, dobri vojnik telefonom je
obavestio rodjake Danice R.: "Ziva je i ceka vas. Dodjite po nju". Kada je
dosla u Rijeku, srpska starica se jada samo zbog jedne stvari: Zbog toga
sto ne zna ime onog vojnika koji je spasio. Mladic u uniformi rekao joj je
samo da je Istranin iz Buzeta.
Druga prica je o Mileni S. zeni od 29 godina. Hrvatska vojska vec je

pocela da se siri po Krajini i doslo je do opsteg bezanja stanovnistva.
Milenina majka trkom se uputila kuci, sa njive, da bi pustila stoku iz stale,
zgrabila nekoliko stvari pa i sama pobegla. Milena, manje uzurbana, isla je
za njom na vecoj udaljenosti. Kada je stigla u selo, Kijanje Gornje, jedno
od tolikih rastrkanih sela Like, nije zatekla vise nikoga. I njena majka je
bila nestala i njena kuca bila je prazna. Sta da radi?
Svuda okolo odjekivale su eksplozije granata i rafali iz automatskog
oruzja. Milena je odlucila da se zatvori u kucu i ceka. Napustila je kucu
samo kada je, posto je pala noc, u naselje iznenada upala patrola
hrvatskih vojnika. Uspela je da se izvuce iza kuce, neprimecena. Posto je
tako umakla plaseci se grupnog silovanja, mlada zena lutala je nekoliko
dana po sumama.
Jednog dana cula je kako je neko doziva: "Ej, mala!". Zena se okrenula. Iz
jednog automobila u kojem su bila cetiri coveka u maskirnim uniformama
i sa crnim maramama vezanim oko glave, iznenada je ispaljen rafal. Cetiri
metka pogodila su devojku koja je pala u jarak nedaleko od puta. Auto sa
vojnicima se udaljio, devojka je ostala da lezi u jarku, celu noc. Od cetiri
rane, dve su bile teske.
Padala je kisa. Devojka je vise puta pokusavala da ustane, ali nije uspela
ni da se pokrene. Nasli su je drugi hrvatski vojnici koji su prolazili tuda
sledeceg jutra. Podigli su je, konstatovali da jos dise i odneli je u bolnicu u
Gospicu. Iz Gospica su je prebacili u rijecku bolnicu, gde rane polako
zarastaju.
Milena ne zna sta je bilo sa njenom porodicom, ne zna kuda da ide kada
bude otpustena iz bolnice, ni ko ce platiti troskove njenog lecenja.
Ljubomir S. i njegova zena ziveli su u selu Nunic, u blizini Knina. Ostali su
kod kuce, cekajuci hrvatsku vojsku, ali nisu ih pustili da ostanu u svojoj
kuci. Vojnici sa sahovnicom na uniformi odveli su ih rekavsi im: "Idemo za
trenutak do komande, da stavite jedan potpis i odmah cete se vratiti
natrag". Put je dugo trajao. Ljubomir i njegova zena, on 70 a ona 65
godina, bili su iskrcani u jednom koncentracionom logoru podignutom na
periferiji Zadra, "Sabirnom centru". Posle nekoliko dana odveli su ih u
Rijeku gde imaju jednog sina. Sin ih je okrepio ali, posto nije bio u stanju
da ih izdrzava, savetovao im je da se vrate u Krajinu, u svoju kucu.
Ljubomir i njegova zena vratili su se u Nunic, selo koje je pre rata bilo
nastanjeno pola Srbima a pola Hrvatima. Hrvati su se vratili; jedini Srbi
koji su nasli netaknutu kucu i stoku su oni, Ljubomir i njegova zena. Javili
su sinu da su dobro i da kucni susedi Hrvati dobro postupaju sa njima.
U selu Grulovicu, u blizini Kistanja, ostalo je 11 stanovnika, svi Srbi i svi
stariji. Danima su podvrgnuti saslusavanjima u policiji, koja ih ipak
ostavlja u njihovim kucama. Policija medjutim ne sprecava - grupe
pljackasa, najcesce civila, da kruze selom i pljackaju kuce. Policija uopste
ne reaguje.
U Plaskom i u drugim mestima Korduna kuce koje su napustili Srbi vec su
dodeljene Hrvatima koji su stigli iz Banjaluke. Zaposedaju se i one kuce
ciji vlasnici se nalaze u Hrvatskoj i hrvatski su gradjani...
Poslednja "pricica". Nju sam, medjutim, procitao u jednom hrvatskom
istarskom listu. U jedno srpsko selo koje je ostalo gotovo potpuno pusto
na oslobodjenoj teritoriji, dovucena je i izlozena na malom glavnom trgu
lesina jedne od hiljada uginulih krava posle bekstva vlasnika. Oni koji su
organizovali ritual izlaganja prethodno su kravi odsekli vimena, iskopali joj
oci, rasporili telo celom duzinom. "Hteli su tako da ostave poruku". Da li

treba objasnjavati kome je bila namenjena? Onom malom broju Srba, koji
su svi veoma stari i koji su ostali u selu.
Kao sto je uobicajeno, jedine istine o onome sto se desava u bivsoj

Jugoslaviji dolaze od posmatraca OUN sa terena. Predstavnik svetske
organizacije u Zagrebu Kris Ganes saopstio je danas da sa teritorije
sektora jug i sever Krajine, koja je vec vise od 20 dana pod punom
kontrolom vojnih i civilnih vlasti Hrvatske, "i dalje stizu vesti o novom
pljackanju i paljenju kuca koje vrsi hrvatska vojska". Takodje i dalje se
nailazi na leseve ubijenih osoba. Izvestaji posmatrackih ekipa OUN
svakodnevno pominju pretnje upucivane Srbima koji su ostali u Zapadnoj
Slavoniji ("Krajinu" su Hrvati oslobodili prvih dana maja) da bi i njih
primorali da odu, a ostalo ih je malo vise od 2.000. U Kninskoj "Krajini" i
Glini medjutim, od 250.000 Srba, ostalo je manje od 1.000 a i njih
poslednjih dana primoravaju da se isele.
U Rijeku je stiglo desetak staraca, na dalmatinsko ostrvo Obonjan
prognano ih je 89, drugi su razbacani po raznim mestima Hrvatske.
"Uprkos opomenama upucenim hrvatskim vlastima - rekao je Ganes - one
jos nisu naredile da ove akcije prestanu, ili se naredjenja iz Zagreba ne
postuju." Prema nekim izvorima, otkrivena je jedna masovna grobnica kod
Petrinje, ali Ganes nije o tome obavesten.
Citam dokument koji je sastavila misija Medjunarodne helsinske federacije
za ljudska prava a koji se odnosi na Krajinu. "Snima" delimicno situaciju
na onoj teritoriji koju su Hrvati ponovo osvojili, onako kako se ona
predstavila misiji u dane 17-19. avgusta. U razgovorima koje je imala sa
predstavnicima 710 srpskih civila iz Knina i okoline, koji su se sklonili u
kasarnu Plavih slemova (gde se i sada nalaze), saznalo se da gotovo svi
nameravaju da odu iz Hrvatske jer "ne veruju da bi, kada bi se vratili u
svoje kuce, bili zasticeni od hrvatske vojske ili policije, plase se da bi im
bili ugrozeni zivoti ako ostanu u Hrvatskoj". "Oni zele da odu, nije vazno u
koju zemlju, samo da tamo nije rat, da bi mogli da zive u miru a da ne
budu instrumentalizovani od politickih lidera. Za mnoge od ovih izbeglica
ovo je vec drugi ili treci egzodus."
"U razgovoru sa njihovim predstavnicima, Bankom Pupovcem, Dusanom
Colakom i Sandrom Oliveric, doznali smo da su mnogi razmatrali
mogucnost da ostanu u Hrvatskoj (to je razlog sto nisu izbegli iz Krajine
pred hrvatskom vojskom, nego su samo potrazili utociste i dobili ga, u
kasarni OUN), ali posto su neki od njih napustili sabirni logor i videli
pljacke, pozare i razaranja kojima su bile izlozene njihove kuce i kada su
saopstili drugima koji su se sklonili u kasarnu sta su videli, vecina izbeglih
odlucila je da ode iz ove zemlje." "Mnogi od izbeglica sa kojima smo
razgovarali plasili su se da nam daju podatke o sebi. Od vise od 700
izbeglica, samo njih sestoro osetili su se dovoljno zasticeni da nam
ispricaju sta im se dogodilo."
Izvestaj zbog toga spaja kazivanja ovih sest osoba, ali podvlaci:
"Pretpostavljamo da ima veoma mnogo takvih slucajeva."
Prvu pricu je ispricao Vineto Dragicevic. Grupa od 20 srpskih civila,
putovala je 5. avgusta kamionom u pravcu logora Plavih slemova. Kada su
se priblizili selu Kovacici primetili su grupu hrvatskih vojnika koji su
smesta otvorili vatru na vozilo i ubili tri osobe ranivsi druge tri koje su
ostale napustene na putu, bez pomoci. Jednoj starijoj zeni, Mari
Dragicevic, ciji muz je ubijen iz zasede, otkinuli su nekoliko prstiju desne

ruke. Pucao joj je u ruku, iz pistolja, sa male udaljenosti, jedan hrvatski
vojnik. Zatim su ostali preziveli civili odvedeni kao zarobljenici. Vineto
Dragicevic uspeo je da pobegne i preda se Plavim slemovima. U
poimenicnom spisku ubijenih, ranjenih ili zarobljenih, koji je hrvatska
vojska predala posmatracima OUN, nema imena ubijenih, ranjenih ili
uhvacenih kod Kovacica.
Druga prica. Nenad Dukovic, njegova zena Nedjeljka, njihovo
novorodjence od samo 45 dana i Nedjeljkin brat, Dragan Mirkovic, nalazili
su se u svojoj kuci kada je pocela kanonada hrvatske artiljerije u zoru 5.
avgusta, malo pre 5.00. Kada je nastupilo vece, za vreme pauze u
bombardovanju, izasli su iz kuce da bi nasli neko bolje skloniste. Dok su
bezali, njihov auto se blokirao zbog kvara, usred jedne ulice u Kninu.
Posto su napustili auto, potrazili su utociste u podrumu velike stambene
zgrade u centru grada. U zoru 6. avgusta, po zavrsetku poslednjeg teskog
bombardovanja, zaculi su glasove hrvatskih vojnika koji su se kretali
ulicama grada ispaljujuci nasumice rafale u raznim pravcima. Vojnici su
prodrli i u zgradu u koju su se sklonili clanovi omanje porodice Dukovic,
pronasli ih i smesta naredili dvojici muskaraca, Nenadu i Draganu da
podju sa njima.
Zena sa novorodjencetom odvedena je medjutim u logor Plavih slemova.
Uprkos svim traganjima, Nedjeljka (ona je izvor ove price) nije vise uspela
da dodje do vesti o muzu i bratu. Nestali su kao da ih nije ni bilo. Njihovih
imena nema u spiskovima koje su hrvatske vlasti dostavile predstavnicima
OUN i Medjunarodnog Crvenog krsta.
Treca prica. Trinaest osoba putovalo je prikolicom koju je vukao
poljoprivredni traktor, kada ih je u blizini Vrbnika 5. avgusta, oko 10.00
ujutro, zaustavila jedna patrola hrvatske vojske. Jednoj mladoj zeni i
njenom momku u vojnickoj uniformi, ali nenaoruzanom, Zivku Stojakovu,
vojnici su naredili da sidju sa prikolice. Cim su njih dvoje stali na zemlju,
jedan hrvatski vojnik je bez ijedne reci uperio svoju automatsku pusku
Ak-47 na Stojakova i ispalio jedan rafal. Ubio ga je presekavsi ga u visini
grudi. Devojku, medjutim, koja je bila primorana da se skine, silovali su
na smenu svi vojnici patrole, u prisustvu drugih civila koji su ostali u
kolima. Kada su svi zadovoljili svoje seksualne nagone, nasilnici su krenuli
da likvidiraju i devojku. Na srecu spasena je dolaskom vece grupe vojnika
jednog odeljenja iz Varazdina.
Oni su je odveli posle nekoliko sati pred logor Plavih slemova i tu je
ostavili. Devojka, koja je prijavila dogadjaj misiji Medjunarodne federacije
iz Helsinkija, nije znala da kaze sta je bilo sa ostalih 11 civila. U logor OUN
u Knin nisu nikada stigli.
Cetvrta prica. Ratomira Tatomira iz Knina, godiste 1943. i Dragoljuba
Cupavica iz Otona, godiste 1967, uhvatli su hrvatski vojnici, ali njihova
imena ne pojavljuju se ni u jednom zvanicnom spisku zarobljenika. Osoba
koja je ispricala o njihovom hvatanju medjunarodnoj komisiji, tvrdi da je
videla i vise od 20 leseva civila - muskaraca, zena i dece - u blizini kuce
koja nosi broj 1 u ulici Kralja Petra u Kninu.
Peta prica. Nikola Bjelov, koji se sklonio u kasarnu Plavih slemova u
Kninu, vratio se u svoj stan u gradu sa namerom da tu ostane, pod
hrvatskim vlastima. Bio je 7. avgust. U svom stanu zatekao je cetiri
vojnika hrvatske vojske koji su ga napali i izudarali nanevsi mu niz ozleda,
izbacivsi ga posle toga iz stana. Nije mu ostalo nista drugo nego da se
vrati u logor OUN gde se i sada nalazi.

Sesta prica. Jedna starija zena vratila se u svoj stan u Kninu da uzme
dragocenu cevcicu potrebnu onima koji zbog traheotomije imaju otvor na
dusniku a kojom se sluzio njen muz. Ona i muz su inace nasli utociste u
logoru OUN. Zatekla je stan opljackan i polurazrusen. Vratila se u logor
praznih ruku ali, na srecu, nepovredjena. U stanu je bila zatekla nekoliko
hrvatskih vojnika koji su, posto vise nisu imali sta da opljackaju, pretresli
zenu i uzeli joj poslednji novac koji je imala: 100 nemackih maraka. Jedan
vojnik joj je rekao: "Nisu vam vise potrebne marke, mozete se posluziti
kunama".
Zlocini specijalne grupe palikuca
Hrvatska vlada je tvrdila da je 21. avgusta povodom poznatog napada

hrvatske vojske iz Krajine pobeglo 154.079 Srba i da ce svi biti dobrodosli
u Hrvatskoj ako pre ili kasnije pozele da se vrate. Jedva nekoliko dana
posle toga Zagreb je negirao bilo kakvu mogucnost pravog i jednostavnog
povratka ovih svojih gradjana, ostavljajuci otvorena vrata samo
"pojedinim licima" cije ce molbe za povratak na sopstvena imanja i kuce,
uz obavezne dokumente koje je nemoguce dobiti, biti resavane od slucaja
do slucaja. Ni cifra izbeglica ne deluje istinito. Razni izvori uvecavaju na
preko 250.000 broj Srba, hrvatskih gradjana, koji su napustili teritoriju
takozvane Krajine.
Najvisi predstavnici hrvatske vlade i sam sef drzave Tudjman odbili su kao
lazne i neosnovane optuzbe upucene hrvatskoj vojsci da je povredila
gradjanska i ljudska prava u operaciji ponovnog osvajanja Krajine (5-7.
avgusta) i posle toga. "Cinjenice su u velikoj kontradikciji sa ovim
tvrdnjama", cita se u ranije navedenom izvestaju Medjunarodne federacije
za ljudska prava iz Helsinkija (IHF), koja je prikupila obimnu
dokumentaciju o "sistematskom razaranju i pljacki srpskih kuca i javnih
zgrada od strane hrvatske vojske (HV), hrvatske civilne policije i
specijalnih grupa palikuca", odeljenja koja jos uvek nastavljaju svoju
akciju na ovoj teritoriji.
"U Krajini se nastavljaju pljacke i podmetanja pozara" rekli su i juce
predstavnici OUN u Hrvatskoj.
Kontradiktorne su isto tako tvrdnje i podaci hrvatskih vlasti koji se odnose

na civilne zrtve ratne operacije i na ukupan broj mrtvih u Krajini, tvrdi
izvestaj IHF, i nastavlja: "Postoje indicije o jednoj masovnoj grobnici na
kninskom groblju i drugim kolektivnim grobnicama, ali u ovim okolnostima
ne raspolazemo tacnim informacijama".
Sa druge strane "veliki broj opljackanih i ostecenih zgrada koje je
zabelezila ova komisija IHF na teritoriji Knina, i nedavna odluka hrvatske
vlade koja nalaze svim srpskim izbeglicama koje su napustile Hrvatsku, a
koje zele da se vrate u svoje kuce, da priloze uverenje o hrvatskom
drzavljanstvu izdato od opstinskih vlasti u kojima se sada nalaze
izbeglice", (to jest u Srbiji i u krajevima Bosne i Hercegovine pod srpskom
kontrolom) "pokazuju da hrvatska vlada nema nimalo volje da stvori
uslove koji bi olaksali Srbima povratak".
Informacije koje je prikupila misija IHF - koju cine Dardan Gasi, Viljem
Hejden, Petra Klajn, Petar Mrkalj (Hrvat) i Bjorn Engesland - pokazuju da

su u Krajini uveliko bila povredjena ljudska prava i medjunarodni zakoni,
cak iako su hrvatske vlasti prakticno sprecile clanove misije da izadju
izvan grada Knina, obrazlazuci ovo ogranicenje kretanja nemogucnoscu da
garantuju sigurnost i nepovredivost licnosti. Prikupljene informacije, stoga
su parcijalne i ne obuhvataju veliki deo teritorije Krajine sa koje su
medjutim stigle prijave krsenja ljudskih prava. U izvestaju se cita da
"hrvatske vlasti nisu uspele da objasne na ubedljiv nacin pljackanje i
spaljivanje kuca, ubijanje civila i sudbinu nestalih".
I dalje: "Raspolazemo neposrednim dokazima o sistematskim paljevinama
i pljackanju stambenih kuca, javnih zgrada i privatnih preduzeca od strane
hrvatske vojske, civilne policije i specijalnih policijskih jedinica, koje su
izvrsene posle prvih 30 sati Operacije Oluja".
Sama misija IHF bila je svedok zlocina koje su pocinile specijalne "grupe
palikuca" i opisuje nekoliko dogadjaja.
"Vojnici jedne specijalne grupe, opremljeni protivtenkovskim oruzjem i
bacacima plamena usmerili su ovo oruzje na kuce za stanovanje u sektoru
Bulajusa, izmedju Drnisa i Knina (neposredno zaledje Dalmacije)".
"Na teritoriji koja okruzuje Kistanje, lica u civilnoj odeci, koja su se
predstavila kao drzavni sluzbenici gadjali su stambene kuce koje su,
odmah posle njihove akcije, bile vidjene obavijene plamenom".
"Ova misija IHF posetila je 17. avgusta Kistanje i videla grupu od cetiri
vojnika kako ulazi u kuce i kako se krece oko zgrada u glavnim ulicama
naselja. Dok je misija jos bila prisutna u mestu, stubovi dima poceli su da
se dizu iz zgrada na glavnom putu koji vodi u Knin".
"Na jugu gradica Drnisa, u pravcu Knina i u neposrednoj okolini Knina,
stotine zgrada su opljackane i zapaljene.
Varosica Kistanje, koja je imala oko 2.000 stanovnika, na kraju je potpuno

opljackana i spaljena.
Selo Srb izgleda potpuno spaljeno. Gradic Donji Lapac je razoren 70
odsto. Mesta Siveric, Kosovo, Vrbnik, Raducic, Kricka, Ivosevici i Zagrovic
ozbiljno su ostecena. Mnoga od ovih sela nemaju vise ni table sa svojim
imenima, uklonili su ih hrvatski vojnici. Prolazeci ovim krajevima clanovi
misije su videli veliki broj kuca u poslednoj fazi dogorevanja. Kada je
nastupilo vece, 18. avgusta, dok su se prebacivali iz Knina u Drnis, clanovi
ove misije zaustavili su se i fotografisali jednu unistenu zgradu koju nisu
videli da gori kada su pored nje prosli ujutro istog dana. Misija se vratila
na isti deo puta u sumrak 19. avgusta i fotografisala druge kuce dok su
dogorevali njihovi ostaci. Ove kuce nisu vidjene da gore toga dana, u rano
jutro, kada je misija prvi put prosla tim krajem".
"Clanovi misije videli su i kuce na kojima je bilo napisano "Hrvatska kuca"
i "Ne diraj, ovo je hrvatska kuca", a takodje i kuce iznad cijih vrata ili sa
prozora su se vijorile hrvatske zasrave".
Izvestaj se kasnije zadrzava na situaciji u bivsem "glavnom gradu"
Krajine: hrvatska bombardovanja postedela su centar Knina ali, kruzeci po
gradu autom i pesice, clanovi misije "konstatovali su da su i kuce koje je
artiljerija postedela, sistematski i potpuno opljackane. Najveca steta
ucinjena je pljackanjem". Uz to: komisija vojnih posmatraca OUN
konstatovala je u Kninu da je 21 zgrada tesko ostecena a 23 druge
pretrpele su manja ostecenja od bombardovanja topovima hrvatske
vojske na pocetku operacije ponovnog osvajanja, dok su druge 24 tesko
ostecene a 23 su pretrpele manja ostecenja od pozara podmetnutih posle

osvajanja.
Postoje brojne informacije objavljene od strane vlasti iz Zagreba koje se
odnose na civile zatecene u Kninu posle prvih 30 sati Operacije Oluja, ali
sve su medjusobno kontradiktorne. Posto je ovo konstatovao, izvestaj
misije IHF tvrdi da su njegovi clanovi imali priliku da razgovaraju sa
raznim osobama koje su se zatekle u gradu za vreme ulaska hrvatske
vojske u njega, posle bombardovanja topovima. "Zadrzavajuci se na ovim
razgovorima izgleda da su pljacku u prvom talasu izvrsila odeljenja
cetvrte i sedme Brigade HV koja su prva usla u grad". Sa svoje strane
predstavnik OUN u Zagrebu izjavljuje da su "pljackanja u drugom talasu
izvrsena od strane policije i specijalnih policijskih jedinica". "Clanovi misije
IHF imali su vise puta priliku da vide grupe vojnika kako voze automobile
bez tablica, pretrpane robom opljackanom po kucama i prodavnicama".
Na lokalitetu Ivosevici, clanovi misije pronasli su dve naprave Ma-23,
nagazne mine koje su koriscene i za razaranje kuca i puteva. Nekoliko
minuta posle ovog pronalazenja, cetiri policajca iz specijalnih jedinica, koji
su izbili iza jedne kuce, pojavili su se na ulici i uputili trkom ka mestu gde
su stajali clanovi misije IHF. U jednom trenutku podelili su se na dve
grupe i uperili oruzje, spremni da otvore vatru. Odustali su kada su se
uverili da clanovi misije nisu bili srpski civili. Posto su ih podvrgli brzom
saslusavanju, "pozvali" su ih da napuste zonu kojom jos "haraju srpski
teroristi" kako su rekli i koja je zbog toga nesigurna.
Igra sa ciframa
"Gotovo sve kuce na tom lokalitetu koje su videli clanovi misije bile su u
razlicitom stepenu ostecene pozarima i pljackom". I dalje: "U Kistanju su
clanovi misije konstatovali da je jedina zgrada koja je ostala netaknuta,
pravoslavna crkva. Kada su upitali jednog pukovnika hrvatske vojske
zaduzenog za informisanje kako to da crkve nisu bile porusene, odgovorio
je: "Ne zelimo da licimo na Srbe". Ovaj odgovor je veoma zanimljiv,
narocito jer hrvatske vlasti tvrde da su pljacke i paljevine delo pojedinih
hrvatskih civila obuzetih osvetnickim osecanjima i da je vlastima tesko da
sprece ovaj izliv emocija. Ako hrvatski civili ruse srpske kuce, zasto nisu
porusili sve pravoslavne crkve? I ako su hrvatske vlasti uspele da zastite
sve pravoslavne crkve, izbegavajuci njihovo rusenje, zasto ne uspevaju da
zastite srpske kuce?".
Hrvatski komandant vojnog okruga Knina, general Ivan Cermak, predao je

misiji IHF tri poimenicna spiska koji, po njemu, sadrze informacije o 86
osoba sahranjenih u zajednickoj grobnici na Kninskom groblju i cetvrti
dokument u kojem se ponavljaju imena tih osoba i navode datumi i mesta
na kojima su ubijene i datum i mesto na kojem su sahranjene. Mesta u
kojima su se dogodila ubistva: u Strmici i Kosovu; duz puta izmedju
Gracaca i Otrica; Otric i Zegara; bolnica u Kninu; Gornji Biljani i Donji Srb;
na putu izmedju Srba i Donjeg Lapca; u sumama Srba, Bruvna, Mazina,
Podgradja, Bukonica; u kasarnama Golubica i Knina; u Cistoj Maloj, Kricki,
Ivosevicima, Frkapicima, Biocini; u jednoj kuci u Donjem Lapcu; u Bijelini,
Zitnicu, Smrdjelima i Drnisu. Ispitujuci i uporedjujuci ove
spiskove/dokumente bez napora se moze zakljuciti da su lazirani ili

improvizovani.
Ali pre zadrzavanja na ciframa, misija saopstava sledece: hrvatski oficir za
vezu sa stranim posmatracima, Karolj Donda, potvrdio je da su u svim
fazama identifikovanja i sahrane leseva prisustvovali i saradjivali
predstavnici Medjunarodnog Crvenog krsta. Pre povratka u Bec 21
avgusta, clanovi misije IHF doznali su u zagrebackom sedistu
Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta da ih niko nije konsultovao, niko
od njih nije prisustvovao ni identifikaciji niti sahrani leseva ni na kninskom
groblju niti bilo gde drugo!
Dan pre dolaska misije IHF, .posmatraci OUN izbrojali su u zajednickoj
grobnici 96 Hrvata. General Ivan Cermak izjavio je misiji IHF da su u toj
grobnici bila sahranjena 84 vojnika, od kojih 74 bosanska Srbina (!) i dva
civila. Spiskovi koje je on sam predao misiji, medjutim, kazuju da su
sahranjeni: 16 civila i 7 vojnika ubijenih izmedju 6 i 7 avgusta, 4 civila i
22 vojnika ubijena izmedju 8 i 9 avgusta, 21 civil i 28 vojnika ubijenih
izmedju 10 i 13 avgusta. Sabiranjem se dobija cifra od 41 civila i 62
vojnika, ukupno 130!
Ali ova "mrtvacka" igra sa ciframa nije zavrsena. Na pitanje o civilnim
gubicima, 18 avgusta, general Cernak je odgovorio da je ubijeno 108
vojnika ARSK (Armija Republike Srpske Krajine); 18 civila bili su zrtve
bombardovanja Knina a drugih 15 civila nadjeni su mrtvi u okolini Knina.
Iz dokumenata koje je predao sam Cermak proizilazi da su druge zrtve
operacije, srpski vojnici i civili, sahranjene na grobljima u Zadru, Gracacu i
Korenici: 31 civil i 8 vojnika na groblju u Zadru, 3 civila i 18 vojnika na
groblju u Korenici, 16 civila i 18 vojnika u Gracacu. Na kraju se navode 12
civila i 14 vojnika za koje se ne zna gde su sahranjeni. Zbir mrtvih je: 62
civila i 58 vojnika koji, zajedno sa onima vec navedenim u spiskovima,
cine ukupno 101 civila i 120 vojnika samo za okrug Knin.
Ali u spisku se ne pojavljuje nekoliko desetina civila ciji leseve je pronaslo
i identifikovalo osoblje OUN, tako da se moze pretpostaviti da su
Cermakovi spiskovi, pored toga sto lice na podvalu, uveliko nepotpuni.
U izvestaju IHF se cita:
"Iz razgovora koje su vodili clanovi misije sa izbeglicama u kasarni OUN u
Kninu saznali smo za mnoge slucajeve u kojima su civili posluzili kao mete
pa su ubijeni ili ranjeni. Brojna su isto tako bila svedocenja onih koji su,
bezeci u pravcu kasarne Plavih slemova, videli na putu mnoge leseve. Ove
izbeglice bili su svedoci ubistva, ukupno 24 civila i dvojice vojnika.
Nabrojali su isto tako 8 ranjenih i 18 nestalih civila. Nijedna od ubijenih
osoba, koje su oni naveli, ne nalaze se u spiskovima koje su nam predale
hrvatske vlasti. Jedna zena je izjavila da je videla mnoge leseve, gotovo
sve civile, na putu koji je presla da bi dosla u kasarnu".
I dalje:
"Cetiri lesa civila pronasla je u Zagrovicima 16. avgusta jedna grupa OUN
za ljudska prava. Tela su lezala oko nedelju dana: tri su imala na glavi
rupe od metaka, cetvrti se nalazio u stanju raspadanja zbog cega nije bilo
moguce utvrditi uzrok smrti. Trojica, ubijenih hicima u glavu sa male
udaljenosti, imali su oko pedesetak godina: jednom od njih bila su
otkinuta tri prsta desne ruke (palac, kaziprst i srednji prst koje Srbi
spajaju da bi se prekrstili na pravoslavni nacin). U Zvjerincu, les jednog
civila nadjen je ispred spaljene kuce".
General Alen Foran, Kanadjanin, izjavio je da je video 22 lesa zena,
muskaraca i dece (dva u vojnim uniformama), razbacana po glavnoj ulici

koja vodi u kninsku bolnicu. Osoblje OUN videlo je nekoliko civila ubijenih
pri pokusaju da se domognu kasarne Plavih slemova, pogodjenih
granatama hrvatskih bacaca ispred glavnog ulaza u ovu kasarnu. Tela
ovih civila nikada nisu predata sluzbenicima OUN.
Jedan civilni posmatrac OUN, koji se prikljucio grupi "Akcija za ljudska
prava", izjavio je da je civilnih zrtava bilo daleko vise nego sto su prijavile
hrvatske vlasti. Kaze da je video, kruzeci putevima oko Knina, mnoge
napustene automobile, izbusene mecima i sa tragovima krvi na sedistima.
Na ulicama grada video je isto tako "nesto sto je licilo na masovne
grobnice" a sve zgrade imale su tragove pljacki, razaranja, pozara.
Poverenik hrvatske vlade za civilna pitanja u Krajini, Petar Pasic, izjavio je
misiji IHF 18. avgusta da je veliki deo razaranja koja su se dogodila u
Krajini posle njenog oslobadjanja delo civila podstaknutih duhom osvete,
ali posmatraci imaju i previse dokaza da su ona bila delo vojske i
specijalne policije. Potvrdivsi nalaze posmatraca OUN, clanovi misije su
napisali da su videli "mnogo automobila i traktora izresetanih mecima i
drugih civilnih vozila koja su zdrobili tenkovi, koja su takodje nosila
tragove krvi".
Jedan stariji vojni posmatrac, pukovnik Stajner Hjertnes, izjavio je misiji
IHF da je dva dana posle prestanka topovskih bombardovanja Knina
mogla da se cuje neprekidna pucnjava iz individualnog oruzja po gradskim
ulicama i kucama i u okolnim zonama; nije se radilo o borbama niti o
pucnjima zbog slavlja, nego o pravim akcijama ciscenja, jedne gradske
cetvrti za drugom, kuce za kucom: o lovu bez milosti na stanovnike koji
nisu uspeli da umaknu. Drugi oficir je takodje izjavio da je naisao na
jednog vojnika hrvatske vojske koji je govorio perfektno engleski
americkim akcentom; rekao je za sebe da je placenik na celu jedne grupe
naoruzanih specijalista za likvidaciju "cetnika". I dalje prema izjavi
pukovnika Hjertnesa, placenik mu je pokazao les coveka koga je on ubio
samo jednim metkom u potiljak posto se taj covek vec bio predao.
Prema svedocenju pukovnika Hjertnesa, hrvatska artiljerijska kanonada
na Knin u prvih 31 sat "Oluje" bila je skoncentrisana na tri vojna cilja:
zgradu u koju je smestila svoje sediste "vlada" Krajine, kasarne vojske
Krajine u severnom delu grada i vojna skladista na istoku Knina. Topovska
paljba tako je izvedena - izjavio je pukovnik - da poseje paniku u masu
stanovnistva i srpskih vojnika.
I u poslednjim satima njihovog boravka u zoni Knina, u ponedeljak 21.

avgusta 1995, clanovi misije IHF zabelezili su ovaj dogadjaj koji se desio u
selu Bijeli Klanac, u opstini Krnjak: rodjaci dveju zrtava hrvatske vojne
operacije pronasli su u svojoj spaljenoj kuci ostatke ljudskih tela delimicno
ugljenisanih, Desanke i Cvije Matijevica, oboje starih oko 65 godina. U
blizini ove iste kuce, clanovi misije pronasli su druga dva lesa i ona
delimicno izgorela. Nekoliko metara dalje od ovih tela, bio je pronadjen les
jednog deteta od oko 10 godina. Pretpostavlja se da je ono, posto je
uspelo da pobegne iz kuce pre nego sto su ga dohvatili plameni jezici, bilo
ubijeno hicem iz puske ili pistolja. Telo je bilo u poodmaklom stanju
raspadanja kada je pronadjeno i verovatno su ga u medjuvremenu
delimicno pojeli psi i svinje.
Zamoljen da dâ objasnjenje o lesevima srpskih vojnika i civila koji su
pronadjeni sa rupama od metaka u glavi, najcesce na potiljku i uglavnom
o "egzekucijama po kratkom postupku" ili koje su hladnokrvno izvrsene

ocigledno sa male udaljenosti, general Cermak je dao sledeci odgovor: "Po
ovim brdima mogu se verovatno pronaci jos 200 ili 300 leseva sa rupom u
glavi". Egzekucije po kratkom postupku?
1. septembar 95.
U Pazinu, predsednik istarske regije Lucano Del Bjanko (veliki Hrvat
uprkos imena i prezimena) pozeleo je dobrodoslicu za povratak kuci
mladicima iz Istre povratnicima iz kampanje u "Krajini". Kada je ponovio
pozdrav i na talijanskom jeziku, omanja grupa pocela je da zvizdi, ali je
ucutkana jednodusnim aplauzom ostalih 2.000 prisutnih mladica u
uniformi.
Manifestacija u cast mladih vojnika koji su se tek vratili sa fronta odrzana
je i u Umagu, jednom od malobrojnih istarskih gradica u kojem se -
uzimajuci u obzir visoki procenat pripadnika italijanske etnicke skupine -
pored hrvatske, na trgu vijorila i zastava Italije. Medjutim, kada je noc
poodmakla i kada se svecanost blizila kraju, neko je hteo da uzme i
odnese, kao trofej otet od "neprijatelja", Tudjmanu mrsku trobojnicu.
Kome bi moglo da bude drago zbog ove, ko zna koje po redu uvrede
nanesene jednoj nacionalnoj zajednici, nasoj, koja je hrvatskoj vojsci ipak
dala stotine mladica.
Javio se jedan od najblizih saradnika Tudjmana, jedan od jastrebova
partije na vlasti, Vladimir Seks, potpredsednik parlamenta. Na pitanje o
sudbini teritorija na kojima su do 4. avgusta 1995. bili u velikoj vecini Srbi
i, kao takve, predmet zastite posebnog ustavnog zakona kojim su bili
stvoreni "autonomni okruzi" Knin i Glina, odgovorio je: Taj deo ustava koji
se odnosi na Srbe nema vise razloga da postoji, demografska slika u
Hrvatskoj se promenila. Za nekoliko meseci bice potrebno raspisati novi
popis stanovnistva da bi se utvrdio tacan broj pripadnika etnickih i
nacionalnih manjina i, na osnovu toga, ponovo definisao ustavni zakon...
Seks nije uradio nista drugo nego objasnio Tudjmanovu zelju, vec
izrecenu 26. avgusta. Dakle, Zagreb je definitivno porekao obecanje da ce
prihvatiti bez ogranicavanja prava srpske izbeglice koje su pobegle iz
Krajine kada budu zeleli da se vrate, bez obzira kada to bude, na svoju
zemlju i u svoje kuce. Obecanje je dao licno Tudjman na pocetku
Operacije Oluja i Tudjman ga je pogazio tri nedelje kasnije. Sada Hrvatska
ima nameru da uvede kruta merila koja ce prakticno spreciti povratak tog
stanovnistva.
Sada svi prizivaju boga pod nacionalnom zastavom, ali manjinama je sve
teze da zive u senci pobednika i crkava okicenih zastavama.
Predstavnik OUN u Zagrebu, Kris Ganes, izjavio je danas da se i dalje
nastavljaju pljacke i paljevine u severnom i juznom sektoru bivse Krajine.
Radi se o pojavama koje su poprimile siroke razmere. Posebno su
pogodile zone koje okruzuju male gradove Otocac, Korenicu, Sinj, Donji
Lapac, Plavno. Izmedju mesta Zverinac i Drnis nijedna kuca nije
postedjena od vatre. Hrvatske vlasti su nametnule velika ogranicenja
kretanju posmatraca OUN duz puta juzno od Gracaca. Na putu izmedju
Plavce Drage i Slunja, 50 kuca koje su prekjuce bile netaknute, danas su
pretvorene u pocrnele razvaline.
Resenje problema srpskih izbeglica, koje su se od 5. avgusta sklonile u
kasarnu OUN u Kninu, nije nadjeno ni posle niza novih razgovora koje su
najvisi predstavnici UNCRO imali sa Tudjmanovim predsednickim uredom.
Hrvatske vlasti insistiraju na svom zahtevu da im se izruce 62 osobe koje

se smatraju ratnim zlocincima ili krivcima za oruzanu pobunu protiv
hrvatske drzave. OUN sa svoje strane insistira na zahtevu da okrivljeni
budu saslusani u kasarni Plavih slemova, da bi se sprecilo da budu izlozeni
mucenju.
Drago Pilzel, teolog svetovnjak i jedan od najpoznatijih katolickih
publicista u Hrvatskoj, koga smatraju predstavnikom crkvenih vrhova
rijecke nadbiskupije, posvecuje svoj nedeljni komentar u dnevniku Novi
List otkricima misije IHF koja se odnose na pljacke, paljevine i masakre
koji su se dogodili u Krajini posle oslobadjanja tog regiona; zlocine kojima
je delom bio svedok, posto se pridruzio medjunarodnoj istraznoj misiji.
Pilzelov komentar (pod naslovom "Drzava nije sakrament") pocinje
podsecanjem ekstremista zagrebackog nacional-sovinizma da,
demokratija ima smisla samo ako postuje dostojanstvo ljudske licnosti.
Pred dokazanim gnusnim delima pocinjenim u Krajini, a tvrdoglavo
negiranim od strane hrvatske vlade, kaze dalje, ova nasa demokratija,
iako cesto samo simbolicna i sacinjena od praznih formi, nalaze nam da
dignemo nas glas optuzbe.
Desava se medjutim da biva optuzen za izdaju nacije i drzave onaj koji
prijavljuje zlocine i kritikuje zablude rezima. Nastavljajuci sa svojim
zakljuccima, Pilzel je obznanio tesku klimu koja je odavno nastupila u
Hrvatskoj, ali koja je postala jos teza u euforiji zbog avgustovske pobede
u Krajini uz svakodnevno neprekidno "velicanje mitova nacije i drzave" i
proganjanje kritickih i slobodnih duhova koji se optuzuju za
"antinacionalno delovanje". Postala je tekuca praksa optuzivanje za
"antihrvatsku propagandu" svakoga ko se rukovodi "principima
nepovredivosti dostojanstva ljudske licnosti i njenih dobara".
Nazalost, dodaje, i doajen hrvatskog katolickog novinarstva, don Zivko
Kustic, clankom koji se proslih dana pojavio u Glasu koncila (Glas koncila,
Zagreb), da je, ujedinio svoj glas sa glasovima onih koji bi hteli da
eliminisu sa scene celu jednu kategoriju licnosti, to jest nezavisne
intelektualce, branioce ljudskih prava, jednu vrstu osoba koje nestaju u
opstem procesu totalitarizacije u koju smo uvuceni...
Ubedjen sam - nastavlja Pilzel - da bi dobronamernost don Zivka Kustica i
ovaj put dosla do izrazaja da se pridruzuo clanovima misije Medjunarodne
federacije iz Helsinkija i Hrvatskog komiteta Ihf, u poseti krajevima
oslobodjenim nedavno i, zajedno sa nama, i video sve ono sto se tamo
desilo a sto nije smelo da se desi posle "Oluje...
Dajuci svoja zvanicna obrazlozenja, i katolicki komentator Pilzel podvlaci
da je takozvana "Srpska republika Krajina" bila cetiri godine "negacija
svakog ljudskog prava" i zbog toga osudjena na propast: "Pravda, zaista,
zeli da zlocinacka ruka bude zaustavljena i da prestanu zlocini". Postalo je
svakako neophodno da se oruzjem oslobodi hrvatska teritorija iz koje su
izgnani - kao zrtve nasilja srpskih secesionista, sa ranjenom dusom i
telom - oko 70.000 hrvatskih drzavljana; i bilo je nemoguce da u tako
sirokoj operaciji kakva je bila "Oluja" od 4-7 avgusta budu postedjeni
civili.
Ali ne mogu se umanjiti ili negirati zlocini pocinjeni u operaciji, ne mogu
se precutati plodovi nasilja i mrznje koji su nikli na hrvatskom stablu; ne
moze se sakriti, pred toliko mnogo dokaza, da je primarni cilj (a ne
posledica) ratne operacije, osim ponovnog osvajanja teritorije, bio
istrebljenje srpskog stanovnistva.
Da su mrznja i osveta vodili umove i dela oslobodilaca pokazuju "pljacke,

paljevine i nasilja" koje je pomenuo javno, eto, i Pilzel, koji smatra da je
veoma opasno odustati od zahteva za bar minimum postovanja ljudskih
prava, onaj minimum od kojeg smo jos uvek daleko...
Katolicki komentator zakljucuje svoja razmisljanja isticuci: a) hrvatska
vlada nastavlja da tolerise zlocine u Krajini; b) pokusava (bezuspesno) da
ih zataska i da ucutka onog ko ih prijavljuje; c) sprecava svaku
neposrednu inicijativu za olaksanje povratka gradjana srpske etnicke
pripadnosti "koji bi, medjutim, imali sva moralna i gradjanska prava da se
vrate posto su bili primorani da pobegnu u dugim kolonama izazvani
"Olujom".
unutar zemlje i u inostranstvu neprijatelje Hrvatske, kao sto to rade
Tudjman i razni don Zivko Kustici suoceni sa prijavama zlocina. Pravi
neprijatelji Hrvatske su oni koji, kako tvrdi Pilzel, "i dalje pljackaju,
podmecu pozare i ubijaju" ili - kako je rekao izaslanik vlade iz Zagreba
upucen u Krajinu, Petar Pasic - "ljudi koji su laki na obaracu" "koji trose
ljudske zivote bez ikakvog razloga, orobljavaju Hrvatsku, huskaju
siromasne protiv siromasnih, svaki dan bezocno lazu, suzavaju prostor
slobode i demokratije". Pilzel se pita: jesu li nam mozda prijatelji oni koji
izjavljuju, kao sto cini ministar Bosiljko Misetic u ime nase vlade, da
Hrvatska ne zeli da u njoj zive osobe koje pripadaju nekom drugom
narodu? Jesu li to mozda oni koji, u ime vlade, imaju nameru da legalizuju
pljacke izvrsene u toku operacije "Oluja", objavljujuci novi Zakon o
nacionalizaciji?
Jesu li to oni koji nesretnim izbeglicama iz banjalucke biskupije i iz

Vojvodine nude Hrvatsku kao konacno resenje, misleci tako da poboljsaju
hrvatsku demografsku situaciju? Da li su to oni koji obeshrabruju povratak
hrvatskih i muslimanskih izbeglica u Bosnu i Hercegovinu podrzavajuci
tako srpske mas-medije koji optuzuju katolicku crkvu da je organizovala
egzodus katolika iz njihovih kuca i njihovih parohija?..
Zlocini koje su pocinili razni Karadzici, Mladici, Seselji, Arkani i drugi srpski
lideri u bivsoj Jugoslaviji, dobro su poznati. Ali njihova gnusna dela ne
mogu sluziti kao alibi hrvatskim ekstremistima na svim nivoima, "koji
kompromituju legitimnost i kredibilitet hrvatske drzave i njene
demokratije". Zlocini srpskih lidera ne smeju opravdati hrvatske zlocine
niti spreciti hrvatske demokrate da se bore za bolju Hrvatsku, za Hrvatsku
koja nece tolerisati pokolje, pljacke, razaranja i da se bore cak - zasto da
ne - sve dok hrvatski predsednik Tudjman ne prestane da se pretvara u
Titovu karikaturu, oponasajuci sve njegove negativne osobine.
Hrvati i Muslimani koji napustaju Bosansku Krajinu (Bosanska Krajina,
oblast Banjaluke) bezeci u Hrvatsku preko reke Save, u visini Davora, bili
su protagonisti jednog incidenta koji je mogao da izazove uzasnu
tragediju: velika skela koja je, zaslugom Eme Bonino i novcem Evropske
Unije popravljena da bi isla i vracala se od jedne do duge obale reke, vec
posle svog prvog prelaska potopljena je na bedan nacin. Izbeglice - do
sada ih je preslo 17.000, skoro 1.000 na dan - vratili su se malim
camcima koje su iznajmljivale srpske camdzije za skupe pare. Oni koji su
se ukrcali na skelu uspeli su na jedvite jade da se spasu. Da bi sredila tu
skelu, Evropska unija je izdvojila 7.500 maraka.
Pocev od poslednjeg dana avgusta, vlada iz Zagreba ima nameru da uputi
sve kontingente izbeglica na teritoriju zapadne Bosne koju je okupirala

hrvatska vojska, a tacnije u Glamocku Ravan i na visoravan Bosanskog
Grahova odakle je isterano srpsko stanovnistvo u ofanzivi krajem jula i
pocetkom avgusta.
Po povratku kuci prelistavam na brzinu hrvatske novine. Nastavlja se
pobednicka euforija i isto tako, nazalost, prizori divljastva u Krajini.
Objavljeno je nekoliko dokumenata Hrvatskog Helsinskog komiteta.
Prijavljuju nove dogadjaje koji su se desili na severnom sektoru regiona
koji je oslobodjen i ociscen od Srba.
U selu Hrastovac Gornji pronadjen je les Mile Stojakovic; u selu Svinjica
pronadjena su druga dva lesa neidentifikovanih civila. Odvela ih je vojska
ili policija, vise se nisu vratili a cetvorica civila su nestali bez traga: Dejan
Jove Malbasa, uhapsen u Usticima, Bogdan Milana Vukelic, Dusan Grbe i
Nikola Milakovic, sva trojica uhapseni u Lickim Jesenicama.
Na severnom sektoru bivse Krajine "paljevine kuca su bile manje brojne
od onih registrovanih na sektoru Knina, ipak pljacke su bile sistematske i
totalne".
U Rusevici, petnaest dana posle oslobadjanja regiona, jos su se mogli

videti vojnici hrvatske vojske kako voze traktore koji vuku prikolice krcate
opljackanim stvarima. U selu Vilin Kriz, u blizini Krstinja, prizor se ponovio
pred grupom posmatraca Komiteta. I tako je bilo svuda, bez izuzetka.
Poneko, na srecu, jos nalazi hrabrosti da prstom ukaze na zlo.
Drugo danasnje zlo je programirano preseljavanje (neki govore o
deportaciji) hrvatskih izbeglica iz Karadziceve Bosne u krajeve zapadne
Bosne koje kontrolise hrvatska vojska. Dnevne novine Novi List iz Rijeke
ostro komentarisu tuzni dogadjaj koji je slucajno izbio na videlo zbog
pobune onih izbeglica koji su stigli u Sibenik posto su putovali tri-cetiri
dana, pod dramaticnim uslovima, kroz Hrvatsku.
Dalmatinski dnevnik Slobodna Dalmacija, koji je prvi otkrio dogadjaj, daje
naslov "Bili smo oteti!", objasnjavajuci da su hrvatske vlasti, ukrcavsi
kontingent od 240 izbeglica u pet autobusa, odvojili su na silu clanove
jedne te iste porodice, tako da su rodjaci nekolicine tih nesretnika, svojim
automobilima pratili autobuse koji su kruzili Hrvatskom bez zaustavljanja,
osim kada bi dozvoljavali putnicima da obave svoje telesne potrebe pokraj
puta, posle cega su odmah nastavljali jurnjavu u nepoznato. Odrediste se
doznalo tek kada su se izbeglice najzad pobunile, u Dalmaciji, odbijajuci
da da odu na ravan Glamoc-Grahovo koja je ostala pusta posle bekstva
srpskog stanovnistva. Prema namerama Zagreba, upravo taj region
morace da bude naseljen Hrvatima koji su oterani iz Banjaluke.
U danasnjem Novom Listu iz Rijeke, Jelena Lovric objavljuje: Izbeglice
izjavljuju da su bili nasilno zatvoreni, oteti. Zbog toga zahtevaju da se
vrate u Davor da bi se ponovo spojili sa clanovima porodice od kojih su
odvojeni...
Druge izbeglice, u konvojima kao sto su oni sto su stigli u Dalmaciju a
upuceni u Glamoc, dosli su u razna mesta na teritoriji Hrvatske, koja su
nedavno "oslobodjena". Hrvatske vlasti obecavaju svima posao i smestaj
u kucama odbeglih Srba. Tesko je reci kako ce se zavrsiti ova nova
drama, ali vlada iz Zagreba svakako ne postuje dostojanstvo ovih
nesretnika. Na njih se gleda samo kao na "ljudski materijal" koristan za
naseljavanje, iliti hrvatizaciju, teritorija otetih od Srba, u Hrvatskoj i
Bosni. Oni su etnicki materijal - pise Lovriceva - pogodan da popuni

prostore koji su ostali prazni. gurnosti hrvatske drzave...
Hrvatskoj je potreban sto veci broj Hrvata, kako je rekao Tudjman, da bi

naselili novooslobodjene krajeve. Manje ili vise istu stvar rade Karadzic i
Milosevic gurajuci srpske izbeglice koje su pobegle ili izgnane iz Hrvatske
da zaposednu kuce Albanaca i Hrvata na Kosovu, Hrvata i Madjara u
Vojvodini, Hrvata i Muslimana izgnanih iz bosanskog regiona Banjaluke.
Ono sto se desava u Hrvatskoj jasno je najavio Tudjman, koji je, otvoreno
priznao -pise Lovriceva- sve ono u sto se godinama sumnjalo. U
takozvanom "vozu slobode", podstaknut euforijom trijumfa a i necim
drugim, otvoreno je rekao da smatra kako je to sto je Krajina ispraznjena
od Srba osnovni uslov postojanja i sigurnosti hrvatske drzave...
Tudjman je doslovno rekao: Buducnost hrvatske drzave nije mogla da
bude sigurna sve dok su se Srbi nalazili u Kninu...
Uz to Tudjman nije krio olaksanje zbog njihovog odlaska, otkrivajuci na
taj nacin - pise Lovriceva - kako je poziv da ostanu na toj teritoriji, koji je
uputio stanovnistvu na pocetku operacije ponovnog vojnog osvajanja
Krajine bio upucen samo da bi spasio obraz pred svetom... Sada je (u
govoru iz "voza slobode") taj narod nazvao, kako je rekao, karcinomom,
malignim tumorom koji je, u srcu Hrvatske, razarao hrvatsko nacionalno
bice. I dodao: Nema mogucnosti za povratak na prijasnje stanje...
Nije pozvao taj narod da se vrati. Naprotiv, cinicno im je pozeleo sretan
put, proprativsi zelju mnostvom vulgarnih izraza, ruznih, nedostojnih
jednog drzavnika, dozvoljavajuci da mu iz srca izadju reci iz kojih su
kiptele mrznja i osveta.
Komentatorka Novog lista odmah zatim dodaje: Ovde se radi o preciznom
programu etnickog ciscenja kako bi rekao ministar inostranih poslova
Kinkel, sto dokazuje poziv koji je Tudjman vise puta uputio svim Hrvatima
rasejanim na sve cetiri strane sveta, od Banjaluke i Vojvodine do Cilea i
Novog Zelanda, da se pripreme za povratak u Hrvatsku. Hrvatska je
prazna i ima potrebu da bude popunjena, ponovio je vise nego jednom,
obecavajuci da ce onima koji se budu vratili biti dodeljene napustene kuce
i imanja. Proglasio je za prioritetni zadatak nacionalne politike povratak
Hrvata u domovinu, od kojeg je jedino vaznije oslobadjanje Vukovara...
Prema komentatorki, drugim recima radi se o opciji "Svi Hrvati u jednoj
drzavi", koja je identicna onoj koju je svojevremeno lansirao Milosevic za
Srbe. Opcije koje pretpostavljaju, upravo, etnicko ciscenje, istrebljivanje i
premestanje celih naroda, biblijski egzodus koji se odvija pred nasim
ocima. Egzodus koji je, uostalom, vec pre tri godine dogovorio Tudjman
sa Cosicem i Milosevicem, kako je ovaj prvi otkrio u razgovoru sa
novinarima Slobodne Dalmacije pre nekoliko dana. Naravno, prema
Tudjmanu bila je dogovorena "humana razmena stanovnistva",
"dobrovoljno premestanje" ali ne uspeva sve sto se naumi. Posle se videlo
- da kazemo kao Jelena Lovric - da je projekat razmene izmedju Hrvata i
Srba, i drugih etnickih grupa, mogao da bude ostvaren samo na surov
nacin, ratnim sredstvima. Drukcije mnogi gradjani ne bi pristali da
napuste svoje kuce...
Ali nehumanost postupanja i izvrseni masakri na raznim stranama, nisu
obeshrabrili hrvatskog predsednika, koji je uz sve to u onom poznatom
intervjuu rekao: Izuzimajuci tragediju ovih ljudi, rezultati ce biti pozitivni,
izbeci cemo da trpimo ulogu Srba u Hrvatskoj koju su imali od turskih
vremena do danas...
U punom skladu s Tudjmanom bio je ministar Jure Radic koji je, kada se
sreo sa grupom Hrvata koji su izbegli iz Srema, tvrdio da premestanje
naroda moze da izazove frustracije kod izbeglica ali, sa nacionalne tacke
gledista je pozeljno...
Komentar Lovriceve: Hrvatska zuri da popuni oslobodjene teritorije da bi
sprecila srpsko stanovnistvo koje ih je napustilo i da pokusa da se vrati.
Zbog toga je odlucila da vrati iz Nemacke sve hrvatske izbeglice, koje su
do sada tamo nasle utociste, da bi naselili pustu Krajinu, cime ce u isto
vreme, uterati u kasu neku marku od nagrade koju ce dobiti od nemacke
vlade. Mozda se i u srpske kuce podmecu pozari (nezavisni posmatraci
kazu, sistematski) da bi se obeshrabrile srpske izbeglice koje misle da se
vrate...
Holbruk, koga je Klinton poslao u bivsu Jugoslaviju, nedavno je razjasnio:
"Srbi iz Krajine imaju pravo da se vrate u Hrvatsku. U protivnom imaju
pravo na naknadu za napustenu imovinu". Ponasajuci se onako kako se
sada ponasa, Hrvatska pokazuje da je spremna da plati naknadu (u nekoj
daljoj buducnosti) umesto da primi natrag srpske izbeglice. Sa druge
strane, naknada ce biti onoliko niza koliko vise Hrvata bude primorano da
napusti kuce i zemlju u Srbiji, ili u onom delu Bosne koji je pod kontrolom
srpskih vlasti. Jednog dana drzave bivse Jugoslavije ce medju sobom
poravnati dugove, razmenjujuci na papiru "imanja doticnih drzavljana
izbeglica". Srbija i Hrvatska smatrace cak i da su zaradile: iako nista nisu
investirale, dobile su ono sto su zelele. Uz mogucnost, kao dodatak, da
instrumentalizuju izgnanike za politicke, partijske, izborne ciljeve.
I jedan i drugi rezim moci ce da se prave kako su dobri deleci tudje kuce i
imanja onima koji su sve izgubili i koji su izgnani iz sopstvene kuce i
rodjene zemlje da bi se obreli u novim, stranim krajevima (uprkos etnickoj
pripadnosti), gde ce biti neprekidno ucenjivani zbog krova koji im je
"poklonjen".
Ali, kao sto se videlo, plan rezima iz Zagreba predvidja i naseljavanje one
teritorije u Bosni i Hercegovini na koju je Hrvatska stavila svoju sapu:
regiona jugozapadne Bosne, na prvom mestu zone Glamoca i Grahova,
gde je Tudjmanova vojska pobola svoju zastavu rugajuci se bosansko-
muslimanskom "savezniku". Za vreme istorijskog putovanja "vozom
slobode", Tudjman se preterano hvalisao da je ostvario svoj plan
"pojacavanja krhke hrvatske kifle". O "hrvatskoj kifli" govorio je prvi put
pre pet godina, za vreme prve izborne kampanje, objasnjavajuci kako
Hrvatska ne moze da bude bezbedna u svojim sadasnjim granicama. Bilo
je jasno da je njegov plan podrazumevao izmenu granica republike i
razmenu stanovnistva. Sve ono sto se ne moze postici bez rata.
Danas Tudjman tvrdi da ce stvaranjem hrvatsko-muslimanske bosanske
federacije i pripajanjem ove Republici Hrvatskoj, u formi konfederacije,
"kifla" postati velika pogaca. Nije slucajno ministar Jure Radic, jedan od
najuzih Tudjmanovih saradnika u vrhu partije na vlasti i drzave, vise puta
ovih dana ponovio da su bosanske teritorije Glamoca i Grahova "vekovne
hrvatske teritorije", iako su do pre svega nekoliko nedelja bile naseljene
iskljucivo srpskim starosedeocima. Govoreci o ovim teritorijama i
najavljujuci nameru zagrebacke vlade da ovde smesti jedan deo Hrvata
izgnanih iz regiona Banjaluke, Radic se ovako izrazio: Otici cete u susednu
Bosnu, na teritoriju pod hrvatskim suverenitetom, koju stiti hrvatska
puska...
I ova razmisljanja su prisutna u komentaru Novog Lista koji dodaje: Sada

u ovu prljavu igru i u ovu trgovinu ljudskim bicima pokusavaju da uvuku i
Crkvu. Mozda zbog toga, sto ce uz njenu pomoc, projekat biti lakse
ostvaren; mozda da bi uprljali Crkvu, da bi ponistili njen nekadasnji
polozaj, kada je kao barbarski ocenila projekat takozvanih "humanitarnih
razmena" stanovnistva. I akcenat koji se ovde stavlja na hrvatsku
katolicku crkvu je u vezi sa onim sto je rekao ministar Radic, koji je
zahtevao od klera iz regiona Banjaluke da se stavi na celo hrvatskih
izbeglica i da ih vodi u krajeve koje su napustili Srbi "koji su deo vekovnog
hrvatskog prostora" i u koje zbog toga mora ponovo da se naseli hrvatski
narod...
Prosle nedelje bila je odrzana specijalna misa za Hrvate koji su, tek
pristigli iz regiona Banjaluke, odvedeni u Vrginmost da nasele taj gradic
Krajine kojeg su napustili Srbi. Bila je to prva misa u istoriji toga kraja, a
dobila je, medjutim, poseban znacaj i zbog prisustva visokih funkcionera
hrvatske drzave. Verski obred je prenosila, direktno, televizija iz Zagreba,
mozda da bi se stavilo do znanja celom hrvatskom narodu - pise Novi List
- da projekat naseljavanja uziva blagoslov Crkve...
Na teritorijama "oslobodjenim" od srpskog stanovnistva u Hrvatskoj i
susednoj Bosni i Hercegovini svestenicima se obecavaju razne privilegije.
Fratrima se nude zemljista pogodna za podizanje samostana i crkava.
Trapistima koji su oterani iz Banjaluke ponudjeno je da se presele u
Lapac, u Krajini, gde nikada do sada nije bilo katolickog manastira. U
jednom susretu sa glavnim vikarom Franjevackog reda, ministar Radic je
predlozio, da se u oslobodjenim krajevima, izmedju Rijeke, Gracaca i
Karlovca, osnuje nekoliko novih samostana kao zarista zivota i duhovne
obnove hrvatske nacije...
Ostaje otvoren problem katolickog biskupa iz Banjaluke, monsinjora
Franje Komarice. Kuda ce s njim, u Glamoc ili u Korenicu? To je jedini
svestenik, do sada, koji nije hteo da napusti Bosnu koju kontrolisu Srbi,
podnoseci najgore progone.
Kazu da ce krupna, brza i efikasna vojna akcija NATO protiv srpskih
polozaja oko Sarajeva, koja je obavljena u ovim prvim danima septembra
kao reakcija na "masakr u trznici" (39 mrtvih i 80 ranjenih), navesti
Karadzica i druge srpsko-bosanske vodje (i one iz Beograda) da popuste,
da najzad pregovaraju o miru, da prestanu sa ovim uzasnim ratom koji je
do sada prouzrokovao, od Hrvatske do Bosne i Hercegovine, gotovo
300.000 mrtvih. Samo u Sarajevu ubijeno je 12.500 ljudi, od kojih su
2.000 bila deca. Ali sta ce doneti pregovori? Kakva je prava namera
odgovornih iz velikih sila i same trojice "velikih" iz bivse Jugoslavije,
Milosevica, Tudjmana i Izetbegovica? Da li je jos moguce vaskrsnuce
Bosne i Hercegovine kao unitarne, nezavisne i suverene drzave,
demokratske, multietnicke i multikulturalne. Ili ce doci do federacije
kantona manje ili vise etnicki "cistih"?
Ili do federacije triju nacija? Ili do konfederacije federacija? Ili ce se
zavrsiti tako sto ce biti podeljena izmedju Hrvatske i Srbije? Da li ce Srbi,
Hrvati i Muslimani iz Bosne i Hercegovine moci da zive zajedno u jednoj
drzavi posle toliko mnogo zlocina koje je pocinila svaka strana za vreme
ovog rata sistematskim "etnickim ciscenjem", deportacijama i
proterivanjima celokupnog stanovnistva?
Voleo bih da gresim (jer sam ubedjen da bi samo jedinstvena i
demokratska Bosna mogla u buducnosti da izbegne sukobe) kada

smatram da ce nosioci vlasti u Beogradu i u Zagrebu i oni koji su u Bosni
ukaljani najgorim zlocinima (a to nisu samo Mladic i Karadzic), na kraju
nametnuti takozvanu "novu stvarnost" kao jedino moguce resenje, a to
znaci deobu Bosne i Hercegovine, njenu podelu na dva skoro jednaka
dela, od kojih ce jedan pripasti Srbima a drugi Hrvatima i Muslimanima.
Srpski deo ce stupiti u savez sa Srbijom, unutar srpsko-crnogorske
federacije (nova Jugoslavija), dok ce muslimansko-hrvatski deo stupiti u
savez sa Hrvatskom.
Hrvatsko-muslimanska konfederacija, ipak, tesko ce moci dugo da traje,
ako se imaju u vidu duboka razmimoilazenja koja postoje izmedju
Sarajeva i Zagreba, bojazan Muslimana da ce postati obicni sateliti
Hrvata, i suvise ocigledne teznje Zagreba da uspostavi svoju politicku
prevlast u muslimanskoj Bosni u kojoj, u medjuvremenu, opstaje i jaca
takozvana "Hrvatska republika Herceg-Bosna". Ova poslednja, pre ili
kasnije, zatrazice "ujedinjenje sa rodnom grudom" a Zagreb nece imati
primedbe na ponudu za prisajedinjenjem.
U krajnjem slucaju, dobice se Bosna podeljena na tri dela: srpski, hrvatski
i muslimanski, od kojih ce dva zavrsiti kao sastavni delovi Srbije i
Hrvatske a treci se pretvoriti u malu drzavu bosanskih Muslimana, Malu
Bosnu Bosnjaka, kako sami sebe nazivaju Muslimani iz toga kraja. Malu
Bosnu koja bi postala naslednik i nastavljac sadasnje Republike Bosne i
Hercegovine priznate od OUN. Slaba satisfakcija.
Mnogo puta Tudjman je u proslosti ponavljao da, nije bilo i nece biti
moguce da Jugoslavija prezivi kao multinacionalna drzava, da nije moguca
egzistencija multinacionalne Bosne i Hercegovine...
O tom pitanju Milosevic je uvek imao isto misljenje. Dvojica "neprijatelja"
se slazu. Onako kako su se slozili i kako se slazu, o neophodnosti
preseljavanja i razmene stanovnistva radi stvaranja "etnicki cistih"
teritorija. Kada rat jednom bude zavrsen, nadajmo se uskoro, vodje iz
Beograda i Zagreba, namecuci punu pokornost "Republici Srpskoj" u Bosni
i "Hrvatskoj republici Herceg-Bosni", dovrsice proces "ciscenja" koji je
zapocet u vreme ovog prljavog rata i velikim delom zavrsen zahvaljujuci
njemu koji je iz njihovih kuca i sa njihove zemlje isterao 3/5 Muslimana iz
Bosne, 2/5 Hrvata i vise od 300.000 Srba.
A medjunarodna zajednica? Voleo bih da gresim, ali se bojim da ce
potvrditi (ratifikovati) podelu i etnicka ciscenja, prihvatajuci tako logiku
srpskog i hrvatskog nacionalizma koji ce doziveti da im najzad budu
krunisani snovi o velikoj Srbiji i o velikoj Hrvatskoj. Gubitnici ce biti
Muslimani iz Bosne koji ce, svedeni na enklavu u prostoru bivse
Jugoslavije, izgubiti ekonomsku nezavisnost i bice primorani, da bi
preziveli, da podnose i politicki tesku a svakako ne prijatnu "naklonost"
dvojice "velikih" Balkanaca. Ili ce pokusati da se otarase neugodnih
zastitnika trazeci pomoc od islamskih drzava, pretvarajuci se tako u
elemenat smetnje i nestabilnosti na Balkanu.
3. SEPTEMBAR 95.
Imajuci u vidu prevremene izbore, hrvatska vlada je dozvolila
penzionerima - po naredjenju Tudjmana - celog meseca septembra da
putuju drzavnom zeleznicom a da ne plate kartu. Udruzenje penzionera
pitalo je vladu kako to, da umesto ovih "neverovatnih septembarskih
setnji" koje su besplatne, penzionerima nije vraceno trinaest mesecnih
penzija koje im drzava duguje vec tri godine. Radi se o jednoj od mnogih
politickih manipulacija koje se nizu u Hrvatskoj posle "Oluje" u Krajini radi
uvecavanja moci vladajuce Tudjmanove partije.
Pisac Vlado Gotovac komentarisao je u svom poznatom stilu i rekao da

ovaj rezim nastoji svim sredstvima da iskoristi vojnu pobedu kako ne bi
polozio racuna pred javnim mnjenjem o losim postupcima koji su se
dogodili u poslednje cetiri godine. U ime pobede, hrvatski narod morao bi
da oprosti otimacine i druge zlocine, da zaboravi poraznu ekonomsku
situaciju i poraznu situaciju u svojim nacionalnim institucijama. U ime
pobede, hrvatski narod bi morao da zaboravi grehove onih koji su pre
cetiri godine poveli Hrvatsku u propast i na put totalitarizma...
Iz Goslara, u Nemackoj, organizacija Dehos-Forum za Hrvatsku, ili
"vrhovni demokratski parlament Hrvata" nastanjenih u toj zemlji, njih oko
400.000, poslala je masmedijima u Hrvatskoj jedan dokument koji se nije
svideo Tudjmanu. Dosad je Dehos bio predstavnik vlade iz Zagreba u
Nemackoj i bice to i dalje. Ovoga puta, medjutim, doslo je do izuzetka:
reakcija udruzenja hrvatskih patriota u Nemackoj na ono sto se dogodilo u
Operaciji oluja u Krajini zvuci kao optuzba.
U svom prvom delu dokument izrazava likovanje "zbog brze pobede
postignute u vojnoj operaciji koja je dovela do reintegracije Krajine u
drzavno telo Hrvatske" i nastavlja pa kaze da ostaje gorak ukus
reintegracije bez reintegrisanih. U njihovim redovima Hrvata u
inostranstvu i u jednom delu hrvatske dijaspore ostavila je mucan utisak
cinjenica, svima ocigledna, da je u krajevima Bosne i Hercegovine,
Vojvodine i Hrvatske u toku masovno etnicko ciscenje, biblijski egzodus
naroda, ostvaren na etnicko-rasnoj osnovi, sa ciljem da se stvore etnicki
homogene teritorije tamo gde su narodi vekovima ziveli zajedno.
Nije dovoljno reci da su hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti
okrenuli ledja svojoj hrvatskoj domovini, slivajuci se u kolone izbeglica
koje su se uputile na istok. Treba takodje reci da su njihove kuce bile
opljackane i da se preventivno pljackaju, pale i demoliraju, pa se mnogi iz
organizacije pitaju kakva je razlika izmedju onoga sto se dogodilo 1991. i
onoga sto se dogadja 1995. Vec dve godine, ali sada sa posebnim
intenzitetom, u toku je isterivanje sa njihove zemlje stanovnistva razlicite
etnicke pripadnosti: Hrvata, Madjara, Bosanaca i Srba iz Vojvodine, Bosne
i Hercegovine, iz Hrvatske i iz Sandzaka. Mnogi veruju da je sve ono sto
se dogodilo u tim krajevima bilo dogovoreno.
Pocelo se sa ciscenjem Hrvata iz istocne Slavonije, Baranje, Vukovara,
Iloka; nastavilo se sa isterivanjem Muslimana iz Bijeljine, istocne Bosne, iz
Prijedora i progonom stanovnistva koje je pogodjeno 1993. oruzanim
sukobima izmedju Hrvata i Muslimana u Bosni. Ova nasilno, menjanje
demografskih struktura uslo je sada u zavrsnu fazu. U Hitlerovo vreme to
se zvalo "Die EndlÎsung", Hrvatska ima lepsu definiciju: "humanitarno
preseljavanje". Za vreme II svetskog rata njegove zrtve su bili Jevreji,
sada bi verovatno trebalo to da budu Muslimani iz Bosne. Cinjenica je da
se mnogima u Hrvatskoj oteo uzdah olaksanja kada su Srbi sa ponovo
pripojenih teritorija, koje su sada puste, otisli manje vise dobrovoljno.
Mnogi su dosli do fatalnog zakljucka da narodi bivse Jugoslavije mogu bez
sukoba da zive jedino u sopstvenim etnicki cistim rezervatima.
Ako je tako - a izgleda da su se neke licnosti koje poznajemo postarale da
tako bude - onda sva ova barbarska proterivanja i ova preseljavanja
stanovnistva, ne humana nego nehumana, jedino su resenje: bolno,

brutalno, divljacko, tipicno balkansko, ali nazalost jedino. Ili bice bar dotle
dok glavni organizatori ovih seoba naroda budu imali vlast i podrsku da
ostanu na vlasti.
epoha. Radi svog interesa, Evropa nikada nece moci da prihvati pobornike
"etnicke higijene". Poslednji pobornici takvog barbarskog mentaliteta
izvrsili su samoubistvo u prolece 1945. ispred rusevina bunkera
Kancelarije Rajha u Berlinu...
4. SEPTEMBAR ’95.
Pesnik i knjizevni kriticar Vlado Gotovac, koji je bio na celu "hrvatskog
proleca" 70-ih godina i izdrzao osam godina zatvora zato sto je
organizovao i vodio pokret za otcepljenje Hrvatske od jugoslovenske
federacije, danas je jedan od glavnih lidera Socijal-liberalne partije i
zestoki protivnik Tudjmanovog rezima.
Na jednoj konferenciji za stampu u Osjeku rekao je: "Prividno se nalazimo
pred dobrocudnim trijumfalizmom ovog rezima i cak pomalo komicnim. To
je, medjutim, hrvatski put u totalitarizam. U svom pocetku totalitarizam
uvek izgleda smesan, covek veruje da su to smesni neozbiljni ljudi,
nesposobnjakovici, poluprimitivci, neznalice... Na kraju se uveri da su to
opasni tipovi. Ova opasnost danas preti Hrvatskoj. U Hrvatskoj se stvara
jednopartijski rezim, partija na vlasti zeli da dominira na svim nivoima,
zeli da odstrani svaku opoziciju, da ucutka sve slobodne duhove, da
izbrise svaki pluralizam."
Istog misljenja je i Marko Veselica, drugi predstavnik hrvatskog
nacionalizma, koji se istakao 70-ih godina, a koga je Tito tada odstranio.
Veselica je sada lider Hriscansko-demokratske partije Hrvatske, koja iako
je bliska Tudjmanovoj partiji, pokusava da spasi politicki pluralizam.
Rekao je da smo na pragu totalitarizma, a da demokratiji predstoji skora
smrt. Veselica je pored toga javno ukazao na situaciju koja je vec ostavila
svoj pecat na kraj ovog leta 1995. uoci prevremenih politickih izbora
krajem oktobra i pocetkom novembra.
Za mesec dana, nudeci ministarske polozaje i polozaje u diplomatiji,
direktorska mesta u velikim drzavnim preduzecima i druge privilegije,
Tudjman je uspeo da prevede u redove svoje partije brojne predstavnike
opozicije, ali narocito najjace nevladine partije, socijalno-liberalne. Ova
partija, koja je jos pre mesec dana zauzimala 16 odsto mesta u Saboru
(parlamentu), danas je svedena na 8 odsto zahvaljujuci prelascima na
drugu stranu barikade. Instrumentalizacijom vojne pobede u Krajini i
Bosni, Tudjman nastoji da ukloni i poslednje prepreke na svom putu ka
diktaturi.
U medjuvremenu nametnuo je vladi, a vlada ce nametnuti parlamentu
(imajuci u vidu da vec u sadasnjoj skupstini partija na vlasti drzi
apsolutnu vecinu mesta), novi izborni zakon koji povecava na 5 odsto
glasova donju granicu za ulazak u parlament, na 8 odsto ako je lista
formirana od dve partije i na 11 odsto ako su udruzene vise od dve
partije.
U grupaciji od 40 i vise malih partija opozicije koje sada postoje u
Hrvatskoj, beznacajnih musica pred slonom od Tudjmanove partije, na
proslim izborima jedva sest ih je uspelo da predju prag od 3 odsto, a od
ovih samo dve su presle 5 odsto. Moze se zamisliti sta ce se dogoditi
naredne jeseni. Vesto manevrisuci vojskom i policijom koje su veoma jake
i odane rezimu, sa svim masmedijima koji su neposredno ili posredno u

rukama drzave i sa drugim sredstvima kojima raspolaze, Tudjman ce biti
apsolutni gospodar. Da li ce Hrvatska dobiti novog Causeskua?
Izborni zakon nije jedini novi zakon koji ce Tudjman izglasati u Saboru pre
nego sto bude raspusten narednih nedelja. Danasnji hrvatski listovi
obavestavaju da je na jucerasnjoj sednici vlada odlucila da podnese dva
predloga zakona zahvaljujuci kojima ce sam parlament biti gotovo ociscen
od predstavnika nacionalnih manjina. Prvi zakon, ukinuce praksu popisa
stanovnistva u razmaku od deset godina, namecuci vanredni popis
stanovnistva u prvih 15 dana aprila 1991. Vec sledeceg proleca. Podnoseci
Nacrt zakona potpredsednik Bosiljko Misetic je rekao da je od poslednjeg
popisa, onog od aprila 1991, demografska struktura nezavisne i suverene
Hrvatske pretrpela duboke promene: prvo zbog srpske agresije u leto ‘91
a zatim zahvaljujuci hrvatskoj vojnoj operaciji "Oluja" koja je uklonila iz
Hrvatske najveci deo srpske etnicke grupacije.
Radi donosenja zakona o popisu stanovnistva bice nametnut hitan

postupak: bez rasprave u komisijama, skracena rasprava u sali
parlamenta, glasanje po najkracem postupku. Insistirajuci na
"demografskim poremecajima do kojih je doslo u Hrvatskoj",
potpredsednik je razjasnio sta se zeli postici popisom stanovnistva i razlog
zbog kojeg je hrvatska vlada postavila nepremostive prepreke da bi
sprecila povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. Poslednji popis
stanovnistva, onaj iz 1991, pokazivao je prisustvo u Hrvatskoj oko
600.000 drzavljana srpske etnicke pripadnosti. Na osnovu podataka
kojima danas raspolaze vlada iz Zagreba, od 1991. i kasnije, njih oko
300.000 (tacno 299.525) bili su primorani da napuste teritoriju Hrvatske,
zbog cega bi osoba koje su ostale, rastrkanih skoro iskljucivo po vecim
gradovima zemlje, trebalo da bude malo vise od 280.000.
Zeleci, u prvom redu da proveri brojnost nacionalnih manjina i da pruzi
vladi osnovna saznanja radi programiranja i ostvarivanja politike
"hrvatizacije Hrvatske", popis stanovnistva u aprilu 96. posluzice da se
postave prepreke: pripadnika manjinskih grupa ima toliko i nijedan vise
nece biti priznat. Pod pretpostavkom (ali to nece smeti da se dogodi) da
se izvestan broj hrvatskih drzavljana izbeglica srpske, madjarske,
italijanske itd, etnicke pripadnosti vrati u Hrvatsku do 2001, vlada ce se
uvek i samo pozivati na popis stanovnistva iz (96. Politicki imperativ je
"da se brzo radi"; ko je unutra unutra je, ko je vani ostaje vani.
Nije slucajno sa zakonom o prevremenom popisu stanovnistva povezan
drugi zakon koji je vlada juce odlucila da podnese: on predvidja
obustavljanje nekoliko odredbi sadasnjeg "Ustavnog zakona o pravima i
slobodama etnickih i nacionalnih manjina Republike Hrvatske". Izmene
dovode do ukidanja dva "okruga sa specijalnim samoupravnim statusom"
na teritoriji bivse Krajine (Knin i Glina), gde je srpska etnicka komponenta
bila vecinska. Posto je bila doslovno ociscena u "Oluji", ne postoji namera
da se izbeglicama dopusti da se vrate.
Misetic je potvrdio da, posto se vidi da srpska komponenta ne moze vise
da racuna na dovoljno brojnu celinu neophodnu za osnivanje okruga sa
specijalnim statusom, oni ce biti ukinuti... Taj zakon, navodim usput,
odnosi se i na druge manjine kojima se etnicko-jezicka prava garantuju
samo ako na odredjenoj teritoriji prelaze 8 odsto stanovnistva. Na
zavrsetku zasedanja, hrvatski premijer Nikica Valentic najavio je da ce se

naredna sednica izvrsnog odbora odrzati 7. septembra u Kninu, bivsoj
prestonici bivse Krajine. Tacno mesec dana posle pobede. U
medjuvremenu hrvatska Narodna banka iskovala je jubilarni zlatnik: dukat
"hrvatskog kraljevskog grada Knina". I on slavi oslobadjanje Krajine, ili
bolje - da to kazemo recima guvernera banke - odsecanje glave
cudovisnoj tvorevini po imenu srpska Krajina...
Za pet godina Tudjmanovog rezima, hrvatska Narodna banka emitovala je
sedamdesetak jubilarnih moneta i medalja, od njih su dve - od zlata i od
srebra - sa likom "vrhovnika".
Srpska Narodna partija, koja je osnovana u Hrvatskoj pre nekoliko godina
pod okriljem Tudjmana da bi umanjila znacaj radikalnog pokreta Srba
"pobunjenika" u Krajini, podnela je u Zagrebu "Izvestaj Donji Lapac" koji
je potpisao predsednik partije Milan Djukic; on je i jedan od
potpredsednika hrvatskog parlamenta. Djukic, na koga su mnogi Srbi iz
Hrvatske gledali kao na izdajnika jer je vise puta dozvolio da bude
instrumentalizovan od strane zagrebackog rezima, sada je i sam presao
medju "pobunjenike". Izmedju ostalog, zbog toga sto ga je do pre dva
dana policija sprecavala da stupi nogom u Krajinu i da ponovo, posle pet
godina odsustva, vidi svoj rodni Donji Lapac. Kada se najzad vratio, 22
dana posle "oslobodjenja", zatekao je grad 90 odsto opustosen; medju
porusenim kucama su i njegova, kuca njegovog brata i kuca njegovog
oca.
Pustosenja su izvrsili, u danima i sedmicama koji su dosle posle zavrsetka
ratnih operacija, pljackasi i palikuce koji i danas kruze ovim krajevima u
uniformama hrvatske vojske ili u uniformama odeljenja specijalne policije.
Djukic kaze da kada je stigao, jednostavno nije prepoznao predeo koji
poznaje od kada je rodjen; nestao je. Zatekao je medjutim tragove koje
su ostavili divljaci koji su veci divljaci od Marticevih ljudi. Od njegove kuce
ostale su samo sablasne, ali ponosne i tvrdoglave, rusevine.
Eto i slucaj Donji Lapac pokazuje da hrvatske vlasti nastavljaju sa

sistemom ciscenja i nameravaju da stvore etnicki cistu hrvatsku drzavu...
To je bio komentar drugog srpskog poslanika u hrvatskom parlamentu
(koji mozda nece moci da bude ponovo izabran na izborima naredne
jeseni), Veselina Pejinovica, koji je najvise predstavnike hrvatskog rezima
nazvao "ideolozima zla". Zatim je upitao, kako to da se hrvatskim
drzavljanima srpske etnicke pripadnosti koji su izgnani iz Krajine brani
povratak na njihovu zemlju, ako to jednom budu hteli, dok Hrvati iz
Australije, Kanade i drugih zemalja sveta, cak iako su strani drzavljani,
iako su napustili Hrvatsku pre 50 godina, mogu da se vrate kada zele?
Tudjman im je obecao imanja i kuce Srba izgnanih iz Krajine.
Na svojoj svakodnevnoj konferenciji za stampu u Zagrebu, Kris Ganes je
rekao da su iz bivse Krajine i danas stigle informacije o nastavljanju
pljackanja i paljenja kuca. To se dogodilo u Polaci, Debelom Brdu,
Benkovcu, Predoru, Milankovcima, Ostojicima, i Kostajnici. Vojni
posmatraci OUN zabelezili su razaranje pravoslavne crkve u selu Cetina i
rusenje pravoslavne crkve u Cerovlju. U selu Ivosevici pronadjen je les
starijeg coveka sa glavom odvojenom od tela. U Podkonju je nadjeno telo
jedne izmrcvarene starice.
Na fudbalskom stadionu Banjaluke, u srpskoj Bosni, oko 2.000 osoba koje
su izbacene iz svojih kuca, ocekuju da budu prebacene preko reke Save.
5. SEPTEMBAR ‘95.
Partija HDZ, koju je osnovao i kojom jos predsedava Franjo Tudjman, u
odnosu na broj stanovnika zemlje, "najjaca je politicka partija u Evropi".
To je trijumfalisticka izjava koju je dao njen generalni sekretar Zlatko
Canjuga na jednoj konferenciji za stampu odrzanoj uoci prevremenih
politickih izbora koje je zahtevao Tudjman. Pored toga izrazio je sigurnost
da ce HDZ pobediti sa veoma visokim procentom, hvaleci se zatim
cinjenicom da je u mnogim zemljama sveta HDZ osnovala svoje filijale:
cak u Maleziji i Portugalu. Prema rukovodiocu partije na vlasti u Hrvatskoj,
ova zemlja dozivljava danas najplodniji period svoje istorije.
Na optuzbu upucenu rezimu da krece ka jednopartijskom sistemu i u

totalitarizam, Canjuga je odgovorio da je to laz, da oni nisu do tada
ukinuli nijednu partiju, a ima ih mnogo. Mozda previse, pedesetak, sve
sitno busenje koje malo vredi a tesko zivi. Sa svoje strane, komentarisuci
nedavno, ko zna koje po redu, odbijanje Saveta Evrope da primi Hrvatsku
u svoje redove, potpredsednik HDZ Ivan Milas je izneo tvrdnju da Savet
Evrope nema nikakvog znacaja u evropskom politickom zivotu. I da nije
toliko vazno, za nas, da budemo primljeni u institucije Evropske unije,
nego je vazna cinjenica da je Hrvatska postala odlucujuci centar u ovom
delu sveta!...
Kao da hoce da odgovori na toliku osionost, dnevnik Novi list iz Rijeke
objavljuje danas dugi intervju sa Florijanom Andreasom Slenhefenom,
Austrijancem rodjenim u Nemackoj, autorom mnogobrojnih dela iz oblasti
politicke sociologije. Prema ovom naucniku Hrvatska nema nikakve sanse
da udje u Evropu i postane njen deo. I ne samo zato sto je zemlja koja jos
ima nameru da vodi rat. Glavna prepreka je u prirodi rezima iz Zagreba
koji je radikalno nacionalisticki i previse ksenofobican. Osim veoma malo
izuzetaka, ne postoji slobodna stampa, masmedije kontrolise rezim.
Zatim, veoma su ocigledne simpatije sadasnjeg hrvatskog rezima prema
pokojnom ustaskom rezimu takozvane Paveliceve Nezavisne Drzave
Hrvatske; a to je jedini slucaj u Evropi, nostalgije za nacizmom i fasizmom
na drzavnom nivou.
U Hrvatskoj vrhovi vojske i drugih vaznih drzavnih institucija, pojedini
ministri i vrhovi najvisih vlasti, gledaju sa simpatijama na sve ono sto je
apologija nacifasizma, na sve ono zbog cega se - u Nemackoj, Austriji,
Holandiji, Belgiji i drugim evropskim zemljama - zavrsava na sudu i u
zatvoru. Ovaj neofasisticki stav rezima u Hrvatskoj svakako nije dobra
preporuka za Evropsku uniju...
Austrijski naucnik pored toga tvrdi da je za evropski ukus u Hrvatskoj
suvise totalitarizma i autokratije, premalo smisla za stvarnu demokratiju...
naravno, rat moze uvek da bude dobar alibi, ali bar oni, naucnici, umeju
da "citaju" razne rukopise i simbole i da iz njih izvuku potrebne zakljucke.
Hrvati uveliko grese ako misle da se izvan Hrvatske ne zna za njihove
pogresne postupke i da se oni ne analiziraju. Zasto ih cine, on ne zna i to
nije njegov problem. On ne zivi u Hrvatskoj i nema nameru da u njoj
zivi...
Koliko dugo ce Evropa zatvarati oci pred gusenjem demokratije u
Hrvatskoj i pred jarmom koji trpi hrvatski narod i nacionalne manjine u
Hrvatskoj?
Medjunarodni sud za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije,
sa sedistem u Hagu, objavio je danas optuznicu protiv pukovnika Ivice

Rajica, bosanskog Hrvata, bivseg komandanta Druge operativne grupe
HVO za sektor Kiseljak, Kresevo i Vares. Pod pretpostavkom da hrvatske
vlasti odluce da ga predaju sudijama, morace da odgovara zbog masakra
izvrsenog u oktobru 1993. u muslimanskom selu Stupni Do, u centralnoj
Bosni. To selo bilo je potpuno unisteno, posto je osvojeno: 16 golorukih
civila koji su pali u ruke clanova Rajiceve milicije, bili su zaklani; mali broj
prezivelih uspeo je da pobegne.
U Kninu je general-pukovnik Ivan Cermak odrzao konferenciju za stampu,
sazvanu kasno uvece, da bi obavestio kako je velika grupa neprijateljskih
srpskih vojnika, posredstvom Plavih slemova OUN, odlucila da se preda
hrvatskim vlastima, izasavsi iz svojih sklonista na obroncima Velebita.
Jedan strani novinar iskoristio je priliku da podseti general-pukovnika
Ivana Cermaka: "Gospodine generale, vrhovne vlasti Hrvatske, ukljucujuci
Vas, vise puta su demantovale masovna ubistva, pljacke i paljevine u
Krajini posle oslobadjanja ove teritorije. Medjutim, ovi zlocini se
nastavljaju pred nasim i vasim ocima. Sta kazete na to?" General je
progutao pljuvacku i odgovorio da se dogadjaju slucajevi bezakonja, a da
su medju najnegativnijima slucajevi nasilnog zaposedanja stanova. Je li to
sve sto je prihvatio? Nastavio je kako je vec dao naredjenje da se uhapse
vojnici koji kaljaju hrvatsku vojsku i hrvatsku drzavu. Dovescemo ih pred
vojni sud u Splitu i svim sredstvima cemo spreciti nezakonite postupke.
Dosad bi trebalo da je uhapseno desetak vojnika krivih "za nezakonite
postupke". To je sve...
Postojala je jednom u Labinu, u Istri, nezavisna radio-stanica, LAE. Nju je
vlada iz Zagreba ugusila. Jos jedan dokaz o, kada im je to potrebno,
gusenju masmedija koji nisu po volji rezimu.
Na hrvatskoj drzavnoj TV, parlamentarne opozicione partije imaju samo
po cetiri minuta nedeljno da izloze svoje programe i svoja misljenja.
Suocen sa takvom situacijom, Dobroslav Paraga, predsednik Hrvatske
partije prava (desnica), smatrao je neophodnim da optuzi rezim za
pokusaj da od Hrvatske napravi zemlju kojom dominira samo jedna
partija, nedemokratsku drzavu. Izjava je data u emisiji "Zivot partija" u
okviru koje se danas nude famoznih cetiri minuta malom broju partija
koje su zastupljene u Saboru.
Predstavnik Hriscanske demokratske unije Marko Veselica izjavio je sa
svoje strane kako je takozvani proces mira u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini u stvari ozakonjenje genocida. Hrvatske opozicione partije
dosad su izbegavale sukob sa rezimom i tako postale taoci rata. Dosao je
cas da prestanu sa ovim potcinjavanjem. Tudjmanov rezim, koji je krenuo
u totalitarizam, pokazuje da vlast shvata na azijatski nacin, po kojem
narod sluzi vlasti a ne obrnuto.
Gradovi mucenici u Bosni i Hercegovini, u pravom smislu reci su Sarajevo,
Mostar i Banjaluka. Vise puta sam se pitao kako to da se toliko tragedije
skoncentrisalo na ove gradove obrusivsi se na njihovo izmuceno
stanovnistvo. Danas, dok sam prekopavao po hrpi isecaka iz novina koja
nastavlja da raste i koju retko koristim, pojavila se slucajno jedna stranica
bivseg zagrebackog nedeljnika Danas, koji je ukinut od strane
Tudjmanovog rezima da bi se ucutkao jedan demokratski glas u
Hrvatskoj. Navodi rezultate demoskopskog istrazivanja obavljenog
izmedju 9. i 11. maja 1991, pre nego sto je poceo bratoubilacki rat u
bivsoj Jugoslaviji. Drzava koju je stvorio Tito, opasno se potresala.
Kada je ljudima postavljano pitanje kako vide buducnost Bosne i

Hercegovine, ovo su bili odgovori: nastavice da bude jedna od republika
federativne Jugoslavije; postace suverena drzava u sklopu jugoslovenske
konfederacije; nestace kao drzavna celina u podeli izmedju Srbije i
Hrvatske; ili, postace nezavisna i suverena drzava sama za sebe bez
federativne ili konfederativne veze sa Jugoslavijom.
Za prvo resenje, a to jest za kontinuitet jugoslovenske federacije izjasnilo
se: 91 odsto stanovnistva u Banjaluci gde su Srbi bili (i jesu) vecina,
Hrvati na drugom a Muslimani na trecem mestu po broju; 86 odsto u
Sarajevu gde je zajednicki zivot izmedju Muslimana (u vecini), Srba i
Hrvata bio uvek uzoran; 83 odsto u Mostaru gde je procenat Hrvata, Srba
i Muslimana bio podjednak.
Vece Regija hrvatskog parlamenta sazvano je za 15. septembar. Trebalo

bi da odobri po najkracem postupku Nacrt zakona o popisu stanovnistva
koji je zahtevao Tudjman za 1996. i predlog ukidanja nekih normi
Ustavnog zakona o pravima i slobodama etnickih manjina u Hrvatskoj.
Ukidanja ce biti definitivno usvojena u Vecu predstavnika koje je sazvano
za septembar.
Danas je bio "istorijski" dan za hrvatsku vladu, koja se premestila iz
Zagreba u Knin da bi tamo odrzala sednicu tacno mesec dana posle
bekstva srpske secesionisticke "vlade" iz ove "prestonice" Krajine. Hteli su
i na ovaj nacin da potvrde ponovno osvajanje teritorija. Ministri, koji su se
sastali u staroj mletackoj tvrdjavi, suocili su se sa problemom povratka
hrvatskih izbeglica (potpuno ignorisuci srpske izbeglice) i odlucili da
najkasnije kroz nedelju dana objave dekret koji ce "obavezati" na
povratak u ranija mesta boravka porodice koje su bile primorane da
napuste Krajinu u vreme pobune Srba. Ministar za obnovu i razvoj, Jure
Radic, rekao je da ce sve krenuti nabolje kada se vrate izbeglice. I ne
samo da ce oni imati obavezu da se vrate, nego i oni koji su pre 75 godina
bili primorani da napuste ove krajeve (ukljucujuci ustase iz dijaspore).
Zatim je dodao da je zbog operacija "Bljesak" i "Oluja", kojima je hrvatska
vojska ponovo osvojila teritoriju zapadne Slavonije i Krajine, unisteno 30
odsto stambenih dobara, ali je ipak ostalo jos 123.000 stanova koji mogu
da budu popravljeni i stavljeni na raspolaganje novim naseljenicima...
To je sinteza zvanicnog saopstenja. Edita Vlahovic, rijecka novinarka koja
je otisla u Knin da bi iz blizine pratila dogadjaj, izvestava da su ovaj put
ministri mogli da vide i na licu mesta se uvere da se zivot tesko vraca u
oslobodjene krajeve: mnogo stoke luta duz puteva i oko pustih kuca. Tu i
tamo se vide lesine krava u raspadanju, a takodje vide se spaljene i
opljackane kuce. Neki su pokusali da sacuvaju svoje kuce od unistenja
pribegavajuci zastiti pod hrvatskom zastavom koju su istakli na prozoru ili
natpisima tipa: "Vlasnik pripada udruzenju dobrovoljnih hrvatskih boraca",
"Ovo je hrvatska kuca", "Ovo je moja kuca, ja sam Hrvat". Sto se tice
ostalih, izvestava Edita, vide se stubovi dima kako se dizu u nebo. Knin je
sablastan grad, preplavljen olosem, obavijen smradom lesina stoke u
raspadanju.
Iako su ministri zapusili nozdrve i pokrili oci da ne bi culi ni videli, nisu
mogli da ne saslusaju izvestaje podnesene na zasedanju predsednika sest
oblasti na koje je podeljena teritorija bivse Krajine. Za pocetak je receno
da nisu organizovani prikupljanje i briga o napustenim govedima, ovcama
i konjima, tako da je, ko god je hteo, mogao da prisvoji i odvede stotine i
hiljade grla stoke. Kuda? Ne zna se, potvrdio je ministar Unutrasnjih

poslova Jarnjak. Iz podataka kojima raspolaze proizilazi da je ne manje od
15.000 grla "izvezeno" u druge krajeve Hrvatske.
O pljackama je referisao predsednik oblasti Zadar-Knin Sime Prtenjaca,
koji je rekao da se i danas pustose preduzeca i fabrike, odnose uredjaji i
masine pa cak i gradjevinski materijal, izjavivsi da je nemocan pred
vojskom koja vedri i oblaci pa tako u ovim okolnostima nije moguce
funkcionisanje civilnih vlasti, spasavanje uredjaja i imanja, a jos manje
zapocinjanje proizvodnje...
U nekim podrucjima vidja se jos mnogo ljudi u vojnim uniformama, slozio
se s njim ministar Jarnjak, dok je premijer Valentic izjavio da nisu svi oni
koji nose uniformu redovni vojnici hrvatske vojske; jos ima paravojnih
grupa kojih se treba osloboditi. To je jedini nacin, dodao je, da se ponovo
vrati normalno stanje na teritoriju na kojoj, s obzirom na okolnosti, ni
nadlezne vlasti ne znaju ko zapoveda. Ako do pocetka zime u napustene
kuce, a koje su do sada postedjene od pozara, ne budu mogli da se
smeste ljudi, nista nece ostati citavo.
Izgleda dok raspustene i nekontrolisane fasisticke cete, sastavljene od
nacistickog taloga rezima, nastavljaju putem zlocinackog i mafijaskog
patriotizma, da su se sefu vlade i nekim njegovim ministrima najzad
otvorile oci nad ponorom u koji se radikali ekstremne desnice (koje
Tudjman previse stiti) spremaju da strmoglave Hrvatsku. Najveci broj
ljudi iz egzekutive - izvestava Edita Vlahovic - shvatio je da u sledeca dva-
tri meseca treba uciniti sve sto je moguce da bi se spasilo bar ono malo
sto nije unisteno u ratu i posle "Oluje". Premijer je dao rok od osam dana
da se prikupi sva stoka koja jos nije ukradena, ciji broj se racuna na oko
170.000 grla, uklone necistoca i rusevine koje su zakrcile puteve, najzad
formiraju komisije i utvrde kriterijumi za dodelu stanova i kuca.
Pored ovih problema, iz svega se moze zakljuciti da su najvise vlasti
drzave uvidele da se nalaze pred teritorijom bivse Krajine, doslovno i
totalno opustosenom od strane oslobodilaca i pred inostranim svetom koji
vidi i zna za ovu sramotu. Upravo zbog toga se priprema teren da se
prevali odgovornost za ovaj zlocin ne na stvarno odgovorne, nego na
"paravojne grupacije" ili na "civile preobucene u vojne uniforme". Zbog
svega toga mozemo prigovoriti onome sto pise novinarka Edita Vlahovic,
koja kaze da nije pitanje ko nosi ili ne nosi uniformu hrvatske vojske da bi
mogao, u svoje ime, da pljacka i pali, nego sto ga u tome hrvatske vlasti
nisu sprecile i sto nisu kaznile odgovorne.
Jednoj grupi "dobrovoljaca mira", u Zagrebu pre nekoliko dana,
predstavnica srpske dijaspore u Hrvatskoj, Milka Kajganic, po profesiji
viktimolog, izjavila je da tvrdnja hrvatskih vlasti, prema kojoj hrvatski
vojnici nisu pocinili nikakav zlocin u Krajini, nije tacna. Za vreme
Operacije Oluja ubijeno je 60.000 Srba, a Krajina je opustosena i
okrvavljena. Pre ili posle izbice na povrsinu odgovornosti i krivci. Ona ima
dokaze da su tri dana posle "Oluje" Hrvati pocinili genocid nad Srbima koji
su ostali u Krajini. Genocid za koji su odgovorne i Ujedinjene nacije,
dodala je, pocinjen na prostoru koji su stitili Plavi slemovi OUN.
Vesti o pokoljima civila, pljackama, paljevinama i drugim razaranjima do
kojih je doslo za vreme i posle hrvatske vojne operacije u Krajini i sama
cinjenica da je Hrvatska dva puta pribegla oruzanoj akciji u razmaku od
svega nekoliko meseci, ove godine, radi resavanja problema koji su vec
bili sazreli da budu reseni mirnim putem, doveli su do prvih posledica na
medjunarodnom planu: Savet Evrope odbio je kandidaturu Zagreba.

Narednog oktobra dolazi jedna delegacija iz Strazbura u Hrvatsku da
razjasni situaciju u Krajini i saslusa objasnjenja koja Tudjmanov rezim
bude umeo da pruzi..
Nove granice i stare lazi
Dnevnik Vecernji list iz Zagreba, organ rezima, pise da kada bi se u

nekom istrazivanju Hrvatima postavilo pitanje da izaberu izmedju ulaska u
Knin (i sutra u Vukovar) i ulaska u Evropu, odgovor bi bio jednoglasan: za
svakog gradjanina Hrvatske oslobadjanje okupiranih teritorija ima
apsolutno prvenstvo. Da li su, medjutim, u inostranstvu u stanju to da
shvate? I dalje, aludirajuci na cinjenicu da je Hrvatska jos jednom
ostavljena pred vratima, ne toliko sto je ponovo osvojila Krajinu nego, pre
svega, zato sto je iz nje izgnala srpsko civilno stanovnistvo, izazvavsi
krvavi egzodus i zbog masovnih izleta vikendom u
Krajinu, kako je jedan novinar (ocigledni svedok) francuskog dnevnog
lista Liberasion eufemisticki nazvao pljacke, masakre i razaranja koji su
usledili posle "briljantne Oluje", isti zagrebacki list pise da se radi o
dogadjajima koji su koliko neugodni, toliko i stetni. Na kraju, iako priznaje
da su ti "neugodni dogadjaji" za civilizovani svet nesto veoma
opterecujuce (a uz to opte recenje, narocito ako se ne otvore kapije, prag
Evrope moze da postane veoma visok, visi nego sto je u stvarnosti)
potpisnik teksta uzvikuje izvestaceno preterujuci, kako hrvatski put prema
Kninu i Vukovaru vodi uvek u Evropu!
8. SEPTEMBAR ‘95.
U danasnjem susretu petkom sa domacim novinarima akreditovanim pri
"Banskim dvorima" u Zagrebu bio je na redu ministar rada i socijalne
pomoci Jozo Skara. Glavna tema njegove konferencije za stampu
"ponovno naseljavanje Krajine" posle etnickog ciscenja. (Uzgred: na
teritorijama ociscenim od Srba, koji su ih naseljavali za vreme vojnih
operacija 1-2. maja, u zapadnoj Slavoniji i 4-8. avgusta 1995, u Krajini,
ostalo je 2.107 stanovnika, od kojih je 748 dosad steklo pravo na
penziju.) Mnogi ljudi, rekao je ministar, ispoljili su interes da se presele na
ove teritorije da bi ih oziveli. Prema jednom istrazivanju Instituta za
zaposljavanje,vec 7.000 osoba se upisalo u spiskove kolonista, spremnih
da idu na "nove granice". U ovaj broj ukljuceno je 4.000 nezaposlenih
(medju njima je i 340 Istrana) koji nameravaju da podignu kuce u Kninu,
Benkovcu, Obrovcu i drugim urbanim centrima "oslobodjenog" kraja.
Dosad niko nije trazio da postane zemljoradnik. Teritorija je, medjutim,
velika i da bi ozivela potrebno je bar 300.000 ljudi, tako da je vlada uvek
nameravala da pribegne mobilisanju zdravstvenog, skolskog osoblja, iz
drzavnih i paradrzavnih ustanova, ali i raznim dekretima radi prisilnog
preseljavanja stanovnistva, na prvom mestu isbeglica bez krova nad
glavom koji su izbegli u Hrvatsku posto su izgnani iz Bosne i Hercegovine.
To su prvi kolonisti nove granice.
Ne priredjuju trke konjskih zaprega da bi zaposeli sto bolja mesta, ali ih
gotovo silom ukrcavaju u autobuse, da bi ih nakupili i prebacili u Baniju,
Kordun i Liku, mnogo manje gostoljubive od plodnih ravnica u kojima su
rodjeni i ziveli do sada, zbog popunjavanja etnicke praznine koju su
ostavili Srbi iz Krajine, najvecim delom brdovite i krsevite. Hrvatski vladini
listovi dobro paze da ne opisu ove nove koloniste onako kako izgledaju,
ocajni. Ne, oni su patriote koji "zele da doprinesu izgradnji slobodne i
nezavisne Hrvatske oslobodjene ropstva na koje su ih primoravali Srbi,
oduvek gospodari drzave i federalne vlasti".
Dopusta se, medjutim, da ima teskoca sto se tice povratka Hrvata u
Krajinu, koji su iz nje bili isterani 1991. Izgledalo je da ce posle cetiri
godine iscekivanja trkom krenuti putevima koji vode u oslobodjene
krajeve, na njihova imanja i u kuce, medjutim ne: mnogi ne zele vise da
se vrate. Zbog toga Vlada, rekao je Skara, razmislja o mogucnosti da
ponovo naseli te krajeve "u kontekstu aktuelnog problema nezaposlenosti
u Hrvatskoj", ukidajuci "mnoge povlastice" (?) koje uzivaju nezaposleni. U
stvari, ukratko, bice donesen novi veoma restriktivan zakon o radu. Zbog
posledica velikog broja stecaja preduzeca, u medjuvremenu ce, narednih
nedelja biti otpusteno od 20.000 do 50.000 radnika koji ce se prikljuciti
broju od 233.000 nezaposlenih do sada upisanih u uredima za
nezaposlene. I u ovoj masi nezaposlenih Vlada namerava da pronadje
nove koloniste za Krajinu i zapadnu Slavoniju.
Sa izuzetkom jednog istarskog dnevnog lista, nijedan hrvatski masmedij
nije preneo vest o tome da je sadasnji predsednik Saveta bezbednosti
OUN Italijan Paolo Fulci objavio izjavu Saveta, kojom se osudjuje
Hrvatska zbog povrede ljudskih prava u takozvanim "oslobodjenim"
krajevima. Optuzuju se vlasti iz Zagreba zbog "tragedije koja je pogodila
srpsko stanovnistvo izgnano iz Hrvatske posle hrvatske ofanzive i zbog
krsenja ljudskih prava od strane Hrvatske". U vezi s tim pominje se
izvestaj generalnog sekretara OUN od 23. avgusta, u kojem je vec izneta
optuzba zbog ovog krsenja (ni taj izvestaj nije nikad objavljen u
Hrvatskoj), pa se podvlaci: "Savet bezbednosti deli misljenje generalnog
sekretara da je masovni egzodus lokalnog srpskog stanovnistva stvorio
krizu velikih razmera".
Pored toga izrazava se zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava "koje se
manifestuje paljenjem kuca, pljackanjem imovine i ubijanjem civila", zbog
cega se zahteva od hrvatske vlade da smesta ispita ovu situaciju i da
"preduzme neophodne mere da se prestane sa ovim zlocinima". U izjavi se
podseca da ce odgovorni za ove zlocine biti izvedeni pred Medjunarodni
sud u Hag.
Na dnevnoj konferenciji za stampu, predstavnik OUN u Zagrebu Ganes,
podsetio je danas da jos nije sklopljen nikakav sporazum sa hrvatskim
vlastima o sudbini 800 i vise Srba koji su nasli utociste u kasarni Plavih
slemova u Kninu. Vreme prolazi i vojnici OUN se pripremaju za odlazak.
Kakva ce biti sudbina ovih civila? Hrvatske vlasti nastavljaju sa zahtevima
da im se izruce 62 lica za koja kazu da su "ratni zlocinci", dok komanda
Plavih slemova i dalje zahteva da ovi "zlocinci" budu saslusani u kasarni,
pred medjunarodnim posmatracima. Hrvati su, osim toga, do sada odbijali
da predaju precizne poimenicne spiskove, sa navodjenjem zlocina koje su
navodno pocinile ove 62 osobe, pristajuci samo da puste zene i decu. Ali
oni nece da idu bez svojih oceva i supruga.
U komandu Plavih slemova "nastavljaju da stizu i ovih poslednjih sati -

potvrdio je Ganes - informacije o pljackanju i paljenju kuca u bivsim
sektorima sever i jug u Krajini". Medjunarodni posmatraci ukazuju na sela
Rudele i Frkasic u blizini Korenice, kao na poprista najnovijih zlocina.
Druge kuce su zapaljene i u selu Debelo Brdo. Grupa posmatraca OUN
registrovala je 6. septembra, na putu izmedju Donjeg Lapca i Otrica, koji

prolazi kroz Srb, nekoliko stotina kuca u plamenu. Osim toga, opljackane
su gotovo sve kuce u selima koja okruzuju Glinu.
Paljevine i pljacke izvrsene su i na teritoriji koja se nalazi izmedju

Bosanskog Grahova i Drvara (zona zapadne Bosne), koju kontrolise vojska
iz Zagreba koja je ovu teritoriju otela od Srba proslog meseca.
U zoni severno od Kistanja i u blizini Knezevica (ponovo smo u Krajini)
"hrvatska vojska i civili prete smrcu malobrojnim srpskim prezivelim
stanovnicima". Najzad, na celoj teritoriji bivse Krajine "i dalje se
pojavljuju izmasakrirani lesevi civila". Ganes kaze da je protestovao kod
generala Ivana Cermaka i da je slao izvestaje u OUN. "Tesko je reci da li
hrvatske vlasti daju podrsku pociniteljima ovih zlocina - dodaje - ali tesko
je verovati da hrvatska vojska nije u stanju da spreci sopstvene vojnike
da pljackaju i pale stotine kuca na teritoriji koja je potpala pod hrvatski
suverenitet. Od hrvatskih vlasti dobijamo najraznovrsnija objasnjenja ovih
dogadjaja, ali mi im vise ne verujemo: dokazi koje imamo pokazuju da
lazu!"
Zbog toga sto je kritikovala vladu u jednom intervjuu koji je dala Radiju
Slobodna Evropa o sadasnjoj situaciji u Hrvatskoj, predsednik opozicione
partije Dalmatinska akcija, doktor Mira Ljubic-Lorger, javno je, na
hrvatskom drzavnom radiju, nazvana "izdajnikom domovine". Uvek se
tako desava: opozicionarima se onemogucava da se sluze domacim
medijima, a kada tu mogucnost dobiju izvan zemlje, stavljaju ih na stub
srama kao izdajnike. "Posebno skandalozno" izgledalo je komentatoru
drzavnog radija to sto je gospodja Lorger pomenula "opljackanu i spaljenu
oblast", tek oslobodjenu Krajinu. U stvari, Lorgerova je bila veoma
predostrozna i "patriotska" u svojoj izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Rekla je da u dane kada nase vojnike salju kuci da bi uzivali u nekoliko
dana odsustva posle oslobadjanja Krajine, odeljenja policije i drugih
takozvanih specijalnih jedinica, koja su ostala na terenu zajedno sa
grupama civilnih sakala, pod zastitom pojedinih mocnih "rasova" rezima,
zure da ukaljaju nasu vojsku, nasu pobedu i nasu drzavu, pljackajuci i
paleci.
Ona smatra kako ima pravo da zahteva da bruka i sramota, koju su
izazvali ovi pljackasi i palikuce, ne padne na celu hrvatsku vojsku. Neka
budu kaznjeni oni koji su pljackali i palili, neka rezim prestane da ih stiti,
neka odvoji svoje zlocince od nasih casnih ljudi!
10. SEPTEMBAR ‘95.

Potopljena lavinom neoborivih dokaza, pritesnjena mnogim lazima i
precutkivanjima, hrvatska vlada morala je da prizna da su ponovo
osvojene teritorije Krajine preko mesec dana na milosti i nemilosti
pljackasa, palikuca i ubica. Vlasti iz Zagreba nisu, medjutim, ni sada
promenile svoju cud. Umesto da sve prihvate, prihvatili su samo jedan
deo. A to su ucinili zaobilazeci odgovornost.
U sasvim kratkom saopstenju koje se pojavilo danas u novinama, sa
potpisom Politicke direkcije Ministarstva odbrane, tvrdi se da je operativna
istraga civilne i vojne policije, koja je vodjena na sirokom podrucju Knina,
dopustila da se utvrdi kako su zlocinacke radnje - otimacine, kradje,
pljacke, paljevine kuca i protivpravno zauzimanje stanova - delo civila
preobucenih u vojnike. Protiv njih bice podnesene prijave i bice otvoreni
sudski postupci.
Prilikom "patriotske svecanosti zbog kanonizacije jednog hrvatskog
sveca", svetog Marka iz Krizevaca, kardinal Franjo Kuharic, primas
katolicke crkve, rekao je, izmedju ostalog, vernicima da nazalost u
oslobodjenim krajevima, danas vidimo pustos, jad, porusena svetilista; a
to je posledica cinjenice sto u srcima pocinilaca ovih zlocina nema
humanosti, nema ljubavi, nema boga.
Da li je optuzba upucena Srbima koji su u Krajini porusili mnoge katolicke
crkve posle avgusta 1991, ili Hrvatima koji su stostruko uvecali razaranja
posle 4. avgusta 1995? Kardinal je dodao da ne smemo uzvracati na zlo
istom merom, ne smemo da mrzimo, ni da pljackamo, niti da palimo.
Imamo pravo da se branimo, postujuci ono sto je nase. Moramo suzbijati
sve ono sto je zloba u nasim srcima.
Jedan umetnik iz Rijeke, slikar poreklom iz Vojnica, u bivsoj Krajini, uputio
se u rodnu kucu, svega nekoliko kilometara severno od Karlovca i zatekao
je opljackanu. Navracao je tri puta u dve nedelje i svaki put primecivao
nove pljacke.
Poslednji put, prekjuce, umetnik iz Rijeke iznenadio je dva pljackasa koji
su dosli sa kamionom da bi natovarili lustere, kucne elektricne aparate i
ono sto je jos ostalo u kuci. Da bi izbegao najgore, posto se nasao pred
uperenim pistoljem, pustio ih je da odu sa plenom i zakljucao kucu.
Siguran je, kaze, da ce iduce nedelje zateci citave samo zidove.
Ministar obrazovanja Hrvatske Ljilja Vokic ponovo krece u napad na skolu
talijanske manjine u Istri i Kvarneru. Dala je intervju zagrebackom
dnevniku Novi vjesnik i zadrzala se veoma opsirno na svom ozloglasenom
raspisu koji zabranjuje upisivanje dece vecinskog u skole manjinskih
naroda, rekavsi izmedju ostalog kako samo italijanska manjina upisuje
hrvatsku decu u svoje skole ali da oni nece dozvoliti da hrvatska omladina
gine da bi posle sinovi Hrvata ucili italijanski kao svoj glavni jezik! U klimu
vladajuceg zanosa u Hrvatskoj posle vojnih pobeda koje su izmedju maja i
pocetka avgusta dovele do ponovnog osvajanja zapadne Slavonije,
Korduna, Banije, Like i prostranih teritorija zapadne Bosne (Glamoc,
Grahovo), ministar Vokic htela je da ubaci i svoj deo superpatriotizma.
Zaboravljajuci, medjutim, da kaze kako su u bivsu Krajinu upucivani i
mnogobrojni Italijani iz Istre i Rijeke da se bore i ginu, a ne samo mladi
Hrvati.
Nastavljajuci na liniji najprostackijeg patriotizma, Vokiceva je tvrdila da je
dobila "pisane poruke podrske" svom raspisu od "mnogih gradjana,
skolskih radnika i ustanova iz Istre". Ukratko, organizuje pravu pravcatu
antiitalijansku kampanju protiv zajednice koja je, vec ranije isuvise
progonjena, dovedena do izumiranja. A u toj kampanji sluzi se, bez
oklevanja, lazima. Nije italijanska manjina ta koja upisuje hrvatsku decu u
svoje skole. Jednostavno svake godine su to hrvatski roditelji koji uporno
nastoje da upisu svoju decu u italijansku skolu iz najraznovrsnijih razloga:
jer je u porodici italijanski jezik domaci, jer u porodici ima italijanskih
predaka i zbog veoma mnogo drugih razloga. Niko ne moze naterati
roditelja da prijavi svoju nacionalnu pripadnost, to je stvar njegove volje.
Ali za gospodju Vokic prvenstvo ima cilj, "hrvatstvo" Hrvatske.
Presretna je kada se deca srpske, slovenacke, makedonske, madjarske,
albanske, slovacke nacionalnosti, itd (puna ih je Rijeka i Istra) upisuju u
hrvatske skole, pribegava, medjutim, bilo kojem sredstvu samo da bi
sprecila da i jedno jedino hrvatsko dete posecuje skolu koja nije hrvatska.
Gospodja Vokic tvrdi u intervjuu, da "oni" sami verovatno bolje znaju

zasto to rade. "Oni" su direktori skola italijanske manjine. Aludira na
cinjenicu da u Hrvatskoj prisustvo hrvatske dece u italijanskim skolama
cesto sluzi da ih spase od zatvaranja. Ako bi ih pohadjala samo deca ciste
italijanske "rase", svele bi se, u nekim slucajevima, na pet-deset ucenika
po razredu. Ali to je upravo cilj koji zeli da postigne, kada, praveci se da
se drzi doslovno zakona i ustava, kaze (u intervjuu), da se raspis zasniva
na clanu ustava koji utvrdjuje da je u Republici Hrvatskoj u upotrebi
hrvatski jezik, kao i na zakonu iz 1979, u kojem se kaze da se skole na
jezicima manjina osnivaju samo za pripadnike nacionalnih zajednica,
dodajuci, da se organizacija italijanske zajednice u Hrvatskoj (i Sloveniji),
Italijanska unija, oseca ugrozenom sto god mi uradimo.
Oni smatraju kako imaju pravo na 10 ucenika po razredu, dok drugi mogu
da ih imaju i 40. Oni misle da je to normalno...
Gospodja Vokic zaboravlja, medjutim, da kaze kako postoji veoma duboka

razlika izmedju skola vecine i manjinskih skola. Ako u Rijeci, gde Hrvati
imaju 23 osnovne skole, jedna od njih bude morala da se zatvori zbog
malog broja ucenika, ostale bi druge 22. Nedovoljan broj ucenika u
italijanskim skolama, medjutim, hronicna je cinjenica, normalna za
manjinu i dovoljno je da se samo malo povisi prag (odredjen je na 22
ucenika po razredu) da bi se dovela u pitanje egzistencija svih italijanskih
skola. A to ce se dogoditi kada se primeni raspis Vokiceve. U intervjuu,
cak, tvrdi da se prava italijanske nacionalne zajednice ni na koji nacin ne
povredjuju, jer ona i dalje ima svoje skole, svoje ucenike.
Ali dokle ce imati svoje skole ako se primeni raspis? Koliko ce biti ovih
ucenika? U stvarnosti, gospodju je bas briga za sudbinu italijanske
manjine; naprotiv, jedina njena briga je da stvori pretpostavke za
uklanjanje ove manjine (i drugih) sa teritorije Hrvatske. Dovoljno je da se
zadrzimo na njenoj cinicnoj recenici u kojoj kaze da ima u stvari 900
italijanskih ucenika i deset skola na italijanskom jeziku. U isto vreme
svaka hrvatska skola ima 900 ucenika.
Sada, ostavimo po strani cinjenicu sto nije tacno da svaka hrvatska skola
ima 900 ucenika (stvarno ih ima od 100 do 500, retko vise, a problem se,
ipak, tice izgradnje skola), gospodja Vokic zaboravlja da objasni da su 900
italijanskih ucenika i deset skola na italijanskom jeziku rastrkani po veoma
prostranoj oblasti. Da li mozda treba svesti deset skola na samo jednu i
okupiti u jednoj jedinoj skoli 900 italijanskih ucenika iz Rijeke i Pule
udaljenih 110 kilometara, zajedno sa onima iz Rovinja, Poreca, Umaga,
Buja itd?
Gospodja Vokic dobro zna da to nije moguce, tako da je to sto ona govori
cinicno, nedostojno jednog ministra.
I cudno mi je sto italijanski ambasador u Zagrebu nije stavio nikakav
prigovor. U intervjuu ministar Vokiceva tvrdi da je italijanskom
ambasadoru rekla da je uverena da se postuju nacionalna prava Italijana i
drugih manjina, ali da se zbog nacionalnog dostojanstva stiti i hrvatski
narod. U stvari, izgleda da je hrvatskom narodu ugrozen opstanak
prisustvom stotinak hrvatskih ucenika u italijanskim skolama, koji su,
gotovo uvek oni Istrani i Rijecani ciji su neki deda ili baba, stric ili strina ili
neko drugi italijanski predak i koji vec vekovima zive zajedno sa
Italijanima. Da bi zastitila "nacionalno dostojanstvo hrvatskog naroda",
vlada iz Zagreba spremna je da iskopa grob manjinama.
Poslednja primedba. Gospodja Vokic smatra da je samo italijanska

manjina osporavala raspis, samo su se Italijani osetili ugrozeni njime.
Odgovor je: "Raspis koji zabranjuje upisivanje hrvatske dece u manjinske
skole neposredno pogadja madjarsku manjinu u Hrvatskoj. Ovim raspisom
ne dobijamo nikakvu mogucnost da osnivamo skole za nasu decu." To je
deo izjave Demokratske zajednice Madjara Hrvatske, koja nosi datum 9.
septembar 1995. Lider madjarske zajednice Laslo Horvat istakao je da
"samo 10 odsto madjarske dece u Hrvatskoj ima sada mogucnost da uci
madjarski jezik i to samo dva ili cetiri casa nedeljno" u okviru mesovitih
skola. Dodao je da "asimilacija madjarske manjine u Hrvatskoj ne samo
da nije zaustavljena, nego je poprimila sire razmere od one u bivsoj
Jugoslaviji".
Suvise cesto najvisim predstavnicima hrvatske drzave i vlade puna su
usta fraza ove vrste: "Manjinama obezbedjujemo najvisi nivo prava,
najvisi na svetu". Stvarnost je potpuno drugacija.
Nekoliko meseci posle upisa, u novoj skolskoj godini koja je vec pocela,
Ministarstvo obrazovanja iz Zagreba najavljuje da ce u italijanske skole
doci inspektori da pripreme prelazak u hrvatska odeljenja ucenika
upisanih u prve razrede italijanskih skolskih ustanova. "Etnicki dekret"
stvara haos, ali hrvatske superpatriote klicu odobravajuci.
Uobicajena dnevna konferencija za stampu predstavnika Plavih slemova u
Zagrebu, Krisa Ganesa: vojnici OUN napustaju Hrvatsku (dosad ih je otislo
1.400); u bivsoj Krajini i dalje se pojavljuju novi lesevi civila, gotovo svi
starijih ljudi; nastavljaju se i pozari. U Kostajnici su medjunarodni
posmatraci registrovali razaranje drugih pet kuca; novih pozara je bilo
takodje u Lickom Petrovom Selu i u drugim mestima bivseg "Sektora
Sever". Prema procenama Krisa Ganesa, poslednjih dana u Krajini su
podmetnuti pozari u oko hiljadu kuca.
Predsednik karlovacke oblasti Josip Jakovcic izjavio je da je 52 odsto
teritorije kojom on upravlja bilo izlozeno pljacki i razaranju. Kuca u kojima
se moze stanovati ima jos u Slunju i Plaskom, a nista nije ostalo citavo u
opstinama Bakovic, Cetingrad i Saborsko: "Sve je unisteno". Na teritoriji
osam opstina, koje obuhvataju i tri grada, od srpskog starosedelackog
stanovnistva ostalo je jedva 280 osoba, od kojih oko 200 u Plaskom. Ova i
druga saopstenja sadrzana su u jednom intervjuu koji se danas pojavio u
Novom listu iz Rijeke. Nezavisne dnevne novine ustupile su siroki prostor i
lideru Srpske narodne partije u Hrvatskoj Milanu Djukicu, rodjenom u
Donjem Lapcu u Krajini.
Zato sto se suprotstavio secesionistima sunarodnicima iz toga kraja, pre
pet godina, Djukica je Tudjman naimenovao za ministra; posle toga
vrhovnik mu je savetovao da osnuje partiju Srba vernih Hrvatskoj i
nagradio osnivaca ove partije imenovanjem za potpredsednika Hrvatskog
parlamenta. Sve ovo nije sprecilo hrvatske drzavne masmedije, od TV do
novina, da vode protiv potpredsednika Hrvatskog parlamenta sistematsku
kampanju mrznje. Zbog otpora, Djukic je odveo svoju partiju na barikade
opozicije. Operacija Oluja tesko je pogodila i njega i njegovu porodicu.
Njegov otac od 75 godina i mladji brat sa zenom i dvoje maloletne dece
ulili su se u reku izbeglica i danas se nalaze u Apatinu, u Vojvodini. Ako bi
i pozeleli da se vrate, ne bi to mogli jer su kucu u kojoj su ziveli do 5.
avgusta, zapalili oslobodioci. Kucu Milana Djukica, medjutim, porusili su
1991. njegovi srpski zemljaci nepokorni vladi iz Zagreba.
Poslanik Djukic kaze da je posle "Oluje" Hrvatska povratila deo svoje
teritorije, ali to je opustosena teritorija, u kojoj nema zivota bez hrvatskih

drzavljana (srpske etnicke pripadnosti) koji su vekovima ziveli na ovim
ognjistima koja su danas razorena. Da li je to rezultat fatalnog spleta
okolnosti ili preciznog plana? Za Djukica ono sto se dogodilo sastavni je
deo programa koji je razradio hrvatski rezim.
Proveravajuci izjave najvisih hrvatskih politickih ljudi, vidi se da je

hrvatski nacionalni program, kako ga oni zovu, ili program partije na
vlasti, bio usmeren na konacno resenje problema Srba u Hrvatskoj, na
uklanjanje jednom zauvek Srba iz Hrvatske. Srbi su morali da budu
unisteni, morali su da nestanu ili da budu svedeni na beznacajni entitet.
To je bio cilj vojnih operacija "Munja" i "Oluja".
Cetiri godine - sazimajuci nastavak Djukicevog kazivanja - hrvatski vrh

lagao je medjunarodnu zajednicu uveravanjem kako postoji dobra volja da
se pronadje politicko resenje. Ove volje nikada nije bilo, niti se ikada
pomisljalo na bilo kakav ustupak Srbima u Hrvatskoj. Rezultat na kraju je
sledeci: Srbi u Hrvatskoj svedeni su na 2 odsto. Izvrseno je etnicko
ciscenje. Da li se nazire ili ne mogucnost povratka onih koji su otisli
otuda? Da li je istina ono sto kazu Tudjman i drugi hrvatski lideri da su
Srbi iz Krajine otisli svojom voljom sa jasnom namerom da se vise ne
vrate? Djukic odgovara da srpsko stanovnistvo nije zelelo da napusti
ognjista predaka u Krajini, ni Hrvatsku, njihovu vekovnu domovinu.
Odlazeci, gotovo svi su zakljucali vrata svojih kuca, svi su otvorili stale da
stoka izadje napolje kako ne bi uginula.
Da su odlucili da se vise ne vrate, verovatno bi oni sami zapalili svoje kuce
i stale, i sve unistili. Kaze da je bio u Baniji i na Kordunu i video napustene
traktore jer je put kojim je stanovnistvo bezalo bio presecen ili im je
nestalo goriva. Stvari koje su bile natovarene na ove traktore navode na
pomisao da su izbeglice imale nameru da se nakratko udalje od kuce i
domognu se suma sklanjajuci se od borbi, da bi se kasnije vratili kada
prestanu ratne operacije. Nosili su flase sa uljem, vrece krompira, brasno,
tiganje, kisobrane, stare pokrivace (dobre su ostavili kod kuce), duseke,
nepromocivo platno i plasticne zavese. Da su mislili da odlaze zauvek
natovarili bi na prikolice i televizore, vredne stvari, neki deo namestaja.
Medjutim stvari od vece vrednosti ostavili su kod kuce, po koje im, eto,
nisu dozvolili da se vrate.
U vezi sa tim Djukic je pomenuo ono sto je Tudjman tvrdio u svom govoru
iz "voza slobode" za vreme putovanja od Zagreba do Splita kroz
oslobodjene krajeve. On kaze da njegove reci otkrivaju da Hrvatska ne
zeli da se Srbi vrate. Tu i tamo bice dozvoljen povratak pojedincima, ali
nista drugo. Ostaje plan sistematskog etnickog ciscenja, kako proizilazi iz
izjava drugih istaknutih licnosti hrvatskog rezima. Oni ne vode brigu o
povratku srpskih izbeglica, nego o popisu stanovnistva koje je ostalo u
spaljenom delu Hrvatske, o ukidanju propisa ustava o zastiti manjina, koji
su uostalom vec mrtva slova na papiru...
Od pocetka, misljenje je Djukica, hrvatske vlasti bile su usmerene na
etnicko ciscenje. U Obrovac, na primer, u prvim satima Operacije Oluja, u
zoru, u petak 4. avgusta, stigli su razni autobusi radi evakuacije
stanovnistva. To se ponovilo i u drugim mestima. Evakuisani, medjutim,
nisu ostali u Hrvatskoj, nego su bili prebaceni direktno u deo Bosne pod
kontrolom Srba. U vezi sa tim Djukic kaze kako je neko govorio o
"humanitarnim deportacijama" stanovnistva, drugi pojasnjavaju da je sve

to deo sporazuma izmedju Tudjmana i Milosevica. Ostaje cinjenica da je
ceo jedan narod iskorenjen protiv svoje volje.
Intervjuisani se narocito ljuti na Tudjmana koji je pokazao, rekao je, da je
sejac mrznje i lazljivac. U "govoru iz voza" tvrdio je kako su se u Krajini
vodile teske borbe. Ja ne znam sa kim se borila hrvatska vojska - reci su
Djukica - ako se uzme u obzir da su, kako je sam Tudjman dodao u tom
govoru, Srbi odmaglili a da sobom nisu poneli ni svoje prljave gace ni svoj
prljavi novac. Da tacno je, Srbi su otisli ostavljajuci ne samo njihov
nevazeci novac, nego i nemacke marke koje su zavrsile u dzepovima
hrvatskih vojnika. Najnoviji dogadjaji koji su se desili u Krajini pokazuju
da Srbi mozda nisu bili cistiji od Hrvata, ali sigurno ni prljaviji od njih. U
vandalizmu i pljackanju imovine, Hrvati nisu postedeli cak ni srpske gace.
Govor mrznje koji je odrzao Tudjman od Zagreba do Splita pruza malo
nade u povratak Srba na njihova ognjista...
Poslanik Djukic je zatim ispricao ono sto je video prilikom nedavnog
putovanja u Krajinu, iskljucujuci oblast Like koja mu je bila zabranjena.
Tamo gde mu je bilo dozvoljeno da ide, video je mnoge opustosene kuce i
veoma malo ljudi. Veoma malo ih je ostalo, uglavnom sve stariji ljudi.
Posto su bili zatvoreni u sabirne logore radi saslusavanja, mogli su da se
vrate svojim kucama, uz obavezu da se prijave policijskim stanicama radi
dobijanja novih dokumenata. Medjutim kada su se pojavili na salterima,
uhapseni su i odvedeni ne zna se gde; izgubio im se svaki trag. Kada je
hrvatska vojska usla u moj rodni gradic, Donji Lapac, bio je netaknut.
Idite i vidite na sta lici sada, sa spaljenim i opustosenim kucama.
Lapac je bio mesto sa najvisim procentom srpskog stanovnistva na
teritoriji Hrvatske. U godinama 1991-1995. (do pocetka avgusta) nijedna
od hrvatskih porodica nije bila isterana otuda.
To je bio uzoran grad po medjuetnickom suzivotu i toleranciji. Nije bilo
mrznje izmedju suseda. Uprkos rezimu koji su uveli secesionisticki lideri,
Hrvati su ostali. Djukic je pomenuo porodicu Miljkovic, Hrvate koji su
posle izbora iz 1990. usli u Opstinski savet. A onda, kada je naisla
hrvatska vojska, podelili su sudbinu sa srpskim zemljacima i oni kao
izbeglice. Zajedno sa Miljkovicima u izgnanstvo krenulo je i nekoliko
lekara, i oni Hrvati, koji nikada nisu napustili svoje pacijente Srbe iz istog
gradica.
Tudjman je rekao da je "Knin uvek bio hrvatski grad" u etnickom smislu a
da su Srbi postali vecina tek izmedju dva svetska rata. Sef hrvatske
drzave, po profesiji istoricar - primetio je Djukic - nije procitao knjigu koju
je objavio Hrvatski savez, Kninski almanah iz 1993. u kojoj, crno na belo,
stoji da su vec 1857. Srbi cinili vecinu stanovnistva. Ta i druge
Tudjmanove lazi proizasle su iz mrznje i frustracije, on ne zeli da Hrvatska
bude drzava njenih gradjana, zeli da izbrise svaki trag koji bi podsecao da
je ovde zivelo srpsko stanovnistvo. Ali u tome nece uspeti. Djukic je
dodao, da ako se srpskom stanovnistvu ne omoguci da se vrati na
sopstvenu zemlju, bice u pitanju genocid.
Izborna kampanja do koje ce doci u Hrvatskoj naredne jeseni bice burna
izborna kampanja u kojoj nece izostati atentati, a moglo bi da bude i
mrtvih. Rekao je to Slaven Letica, bivsi Tudjmanov licni savetnik, a sada
njegov kriticar, na jednom skupu "intelektualaca angazovanih u borbi za
dominaciju etike nad politikom". Letica je ubedjen da ce, ako ne bude
zaustavljena, Tudjmanova partija uspostaviti totalitarni sistem u zemlji

zauzimajuci mesto koje je imala Komunisticka partija u Titovo vreme.
Vec sada, rekao je Letica, sistem tako funkcionise da neko moze da dobije
funkciju ministra ekonomije zato sto je postao Tudjmanov prijatelj za
vreme partije tenisa. Tudjmanova Hrvatska - dodao je Letica - je zemlja u
kojoj je 50 porodica za svega nekoliko godina preuzelo kontrolu nad 80
odsto nacionalnog profita; mnogi od ovih novih milijardera stekli su novac
pljackajuci drzavnu imovinu. Sada im je potrebna snazna vlast bez
opozicije, da ne bi bili primorani da odgovaraju zbog izvrsene otimacine.
Sa ovom poslednjom tvrdnjom potpuno se slaze jedan politicki covek sa
levice i autor nekoliko knjiga, po imenu Miko Tripalo. Miko Tripalo je
predsednik Partije socijaldemokratske akcije Hrvatske.
Dalmatinac, bio je jedan od najblizih Titovih saradnika za vreme
partizanskog rata i u posleratno vreme ali, krajem 60-ih, poveo je
nacionalni pokret takozvano "Hrvatsko proljece" koji je posejao seme
radikalnog demokratskog zaokreta u celoj Jugoslaviji (novi Ustav iz 1974.)
a i docnije secesije Hrvatske i Slovenije. Godine 1990, kada su preovladali
ekstremisticki elementi, pokret je pao u ruke Franje Tudjmana koji, posto
je stupio u savez sa organizacijama ustaskih emigranata u raznim
evropskim i vanevropskim zemljama, krenuo je putem ekstremne
nacionalisticke desnice, dok je Miko Tripalo ostao vezan za pozicije
demokratske levice.
Na danasnjem susretu u Zagrebu, sezdesetdevetogodisnji Dalmatinac
napravio je nekoliko osvrta koji mi izgledaju vise nego zanimljivi. Poceo je
time sto je rekao da se Tudjman koristi vojnom operacijom, koja je dovela
do ponovnog osvajanja Krajine, da bi pripisao pobedu iskljucivo sebi i
svojoj partiji-rezimu, ciji hijerarsi upotrebljavaju bez ustezanja izraze kao
"vojska HDZ-a", pretvarajuci u zborove svoje partije povorke, vojne
parade i druge manifestacije koje se u Hrvatskoj organizuju svakodnevno,
vise od mesec dana, da bi se slavila pobeda.
Sve je delo Tudjmana i njegovog rezima, kaze Tripalo, osim jednog
jedinog izuzetka: pocinjenih zlocina, koji se i dalje vrse u oslobodjenim
krajevima posle zakljucenja Operacije Oluja. Prema Tripalu, posto su prvi
jurisni odredi vojske i policije, zajedno sa nekoliko domobranskih pukova,
zavrsili gotovo bez izgreda svoje operacije, na sceni Krajine pojavila se
treca grupa "oslobodilaca" koja je dala znak za pocetak pljackanja
napustenih kuca, podmecuci pozare po celim selima i varosicama. Ovde
nije rec o ovoj ili onoj bandi pljackasa, nego o posebno organizovanoj
operaciji pljacki i podmetanja pozara, iza koje stoje ljudi rezima i partije
na vlasti. Dakle, radi se o monstruoznom planu, cije korene treba traziti u
mnogim stavovima partije na vlasti koji se odnose na etnicko ciscenje
drzave.
Takodje je primetio da su predstavnici nekoliko stranih i domacih
humanitarnih organizacija, koji su dosli u Krajinu, posto su videli situaciji,
zakljucili da je za hrvatsku policiju bilo vaznije da spreci fotografisanje
pozara i pljacki, umesto da spreci pljackase i palikuce da vrse svoja dela.
Miko Tripalo jos vise je produbio hirurski rez kada je optuzio Tudjmana da
je sklopio tajne sporazume sa Milosevicem na stetu Hrvatske: uprkos svim
datim obecanjima, nas vrhovnik nije objasnio ko je naredio 1993.
hrvatskoj vojsci da se povuce iz severne Posavine, omogucavajuci na taj
nacin Srbima da stvore onaj koridor koji je ovih godina imao zivotnu
vaznost za njihove polozaje u zapadnoj Bosni i Krajini.

I dalje, da se sve vise u hrvatskoj politickoj praksi, gomilaju takozvani
slucajevi koji cekaju objasnjenje: od ubistva politickog lidera Ante
Paradzika, do eksplozije skladista municije na lokalitetu Duboki Jarak sa
krvoprolicem koje je izazvala, i tako redom.
12. SEPTEMBAR ‘95.

Komanda Plavih slemova prebrodila je teskoce: izgleda da je resen
problem 800 civila srpske etnicke pripadnosti koji se vec 40 dana nalaze
pod zastitom u kasarni OUN u Kninu. Hrvatske vlasti koje su njih 60
proglasile ratnim zlocincima pre nego sto su ih izvele pred sud, pristale su
danas da pokrenu formalni sudski postupak, posle cega ce "okrivljeni" biti
izruceni izvan Hrvatske. Njihove porodice ostace in loco do zakljucenja
procesa. Optuzeni su, a optuzbe jos nisu pismeno obrazlozene, za
terorizam i genocid prema hrvatskom narodu. Ko ce izvesti pred sud
Hrvate zbog istih takvih zlocina izvrsenih izmedju avgusta i septembra
1995?
Klima terora koja je uspostavljena u Krajini dovela je do iseljavanja iz
podrucja Knina drugih 1.500 srpskih civila koji, posto su puni poverenja
ostali kod svojih kuca, prvo deportovani u tri sabirna centra koje je
osnovala specijalna hrvatska policija u Zadru, Sinju i Sibeniku, a zatim
pusteni danas posle dugih, danonocnih saslusanja. Sta li su im radili da bi
i njih, malo preostalih, naveli da se oproste od rodne zemlje?
Hrvatska biskupska konferencija, koja se danas sastala u Zagrebu,
izglasala je danas protivrecan dokument o bekstvu 250-300.000 srpskih
civila iz Krajine. U jednoj tacki kaze se da su lokalni srpski politicki i vojni
rukovodioci i Pravoslavna crkva odgovorni za egzodus srpskog
stanovnistva, jer su ih oni primorali da napuste ovaj kraj, dok se u drugoj
izrazava "zaljenje" katolicke crkve zbog cinjenice sto je posledica akcije
hrvatske vojske i policije, iako indirektno, bila egzodus velikog broja
gradjana srpske etnicke pripadnosti sa teritorije na kojoj je doslo do
pobune protiv Republike Hrvatske. U prvoj tacki stav Crkve potpuno je
saglasan sa stavom Tudjmanovog rezima. Veoma bliska stavu rezima je i
ocena biskupa o punoj legitimnosti vojne operacije "koja je ponovo
uspostavila red i mir" (?!) na ponovo osvojenim teritorijama.
Ne moze se medjutim razumeti da li se odnosi na Hrvate ili na Srbe
(nadam se da vazi i za jedne i za druge) tacka u kojoj biskupi podvlace
"pravo svakog pojedinca da se vrati svojoj kuci" pa obecavaju podrsku
"naporima za povratak izbeglica".
Zatim biskupi kazu da su zabrinuti vestima prema kojima su neki pojedinci
i grupe uzeli pravdu u svoje ruke, paleci kuce i ugrozavajuci na drugi
nacin tudju imovinu. Cak ako su ova dela velikim delom podstaknuta
licnim osvetama, duznost je drzavnih vlasti da stite lica i imovinu u
oslobodjenim krajevima...
Kao sto moze da se vidi, blaga optuzba u odnosu na zlocine koji su uveliko
dokumentovani i mnogo ostrije osudjeni proteklih nedelja od pacifistickih
organizacija i branilaca ljudskih prava. Ali nije se moglo ocekivati vise od
vrha jedne katolicke crkve, hrvatske, tradicionalno nacionalisticke i
notornog saveznika najreakcionarnijih rezima: od onog bana Jelacica, pod
austrougarskom imperijom, do ustaske "Nezavisne Drzave Hrvatske" za
vreme II svetskog rata, do Tudjmana.
Glas "protesta" biskupa (koji mnogo toga precutkuje) dize se posto je
rezim iz Zagreba preduzeo sve moguce mere da predupredi povratak

srpskog stanovnistva u Krajinu i jedva mesec dana posto su svi moguci
zlocini pocinjeni u tom regionu.
Od 8. avgusta pa nadalje odrzane su stotine misa na razvalinama sto i

vise crkava porusenih u Krajini; da li je uopste moguce da nijedan pop
nije video plamen i dim celih sela koja su pred njihovim ocima zapalili
"pojedinci i grupe" osvetnika? Biskupi nerado potvrdjuju i optuzuju zle
volje one hrvatske zlocine koji su razbesneli samog premijera Valentica (
koji je sve manje omiljen Tudjmanu) kada je, po dolasku u Knin 7.
septembra, video kako se ruse sve kulise na trijumfalnoj pozornici iza koje
se krila sramota i krv "Oluje". Preko Helsinskog odbora za ljudska prava
(Ivan Zvonimir Cicak, Zagreb), stize mi popodne drugi deo izvestaja
misije OUN u Hrvatskoj. Odnosi se na period 22. avgusta-5. septembra
1995. i kao i prvi (sazeto naveden na pocetku ovog dnevnika), navodi
zlocine pocinjene u oblastima Like, Korduna i Banije (bivse Krajine), posle
ponovnog osvajanja tih krajeva i isterivanja srpskog starosedelackog
stanovnistva. I ovog puta dajem veoma suzenu sintezu.
22. AVGUST 95.

Drugih deset kuca zapaljeno u Vrginmostu. Vidjene su kako gore 23 kuce i
10 ambara izmedju Vrginmosta i Vojnica. U Vojnicu gori 35 kuca, od kojih
su 17 unistene vatrom. Tri kuce gore u Mandiga Dragi, druge dve gore u
Nateki. U Stegnjajicu jedna starija zena nadjena je mrtva u bunaru.
Izgleda da se radi o samoubistvu koje se dogodilo posto su se dvojica
hrvatskih terorista, naoruzani sa Ak-47, pojavila u njenoj kuci, gde je
zivela sa muzem, zapretivsi joj smrcu ako ne napusti kucu i imanje do
sutra. Muzu se izgubio svaki trag.
23. AVGUST 95.

Pet kuca kuca gori u Zaluznici. Oko kuca u plamenu vidjeni su brojni
hrvatski vojnici. Mnoge kuce gore i u Velikoj Popini. Jedna kuca gori u
Stojanovicima. U Slunju je potpuno unisteno ili spaljeno 20 kuca.
24. AVGUST 95.

U Vojnicu, nad jednom mentalno zaostalom devojkom, nekoliko hrvatskih
vojnika izvelo je fizicko i seksualno nasilje posto su je odvukli u svoj logor.
I danas su u vise manjih gradova brojni pozari podmetnuti po kucama: U
Gracacu dve zgrade su potpuno unistene, ukljucujuci i onu koja je bila
izabrana da bude sediste civilne policije OUN; nekoliko kuca gori u selima
Miocac, Biocic i Vukasin; cetiri kuce gore u Doljanima gde je zabelezeno
prisustvo jednog kontingenta hrvatske vojske. Do sada je u Doljanima
vatrom unisteno 30 stambenih zgrada. U toj zoni vidjeni su i hrvatski
policajci, ali nijedan od njih nije intervenisao da bi zaustavio palikuce.
Vojnici hrvatske vojske vidjeni su i u Srbu kako se spremaju da opljackaju
i natovare na kamion namestaj ukraden u jednoj kuci.
25. AVGUST 95.

U varosici Grubori, koja je vise puta pljackana i paljena, od jutros gori
drugih 20 kuca i nekoliko stala; u selu je vidjeno 10 pripadnika hrvatske
specijalne policije u maskirnim uniformama. Operativna ekipa HRAT, koja
je dala ova obavestenja, vratila se popodne u isto mesto i tamo pronasla

leseve dvojice izmasakriranih starijih muskaraca: jednog od oko 70 godina
nadjenog na podu spavace sobe, u pidzami, ubijenog metkom u potiljak;
drugog od oko 65 godina, koji je nadjen u polju sa prerezanim grlom.
U Glini, cetvoricu muskaraca srpske etnicke pripadnosti, stanovnike mesta
uhvatili su hrvatski policajci i odveli u upravu policije, gde ih je cele noci
divljacki tuklo sest policajaca u civilu. Nove kuce zapaljene su u selima
Mazin, Biskupija, Vrhovine, Grubori. U ovom poslednjem mestu gorelo je
petnaest kuca. Deset automobila hrvatske policije bilo je parkirano dva
kilometra od sela. Les muskarca u civilnoj odeci nadjen je u Zoricima, kraj
poplocanog puta.
26. AVGUST 95.

U blizini mesta Prejiv nadjeno je telo muskarca, od priblizno 20 godina, u
civilnom odelu. U Gruborima je nadjen treci les, jedne zene od oko 90
godina, ugljenisan, u ostacima njene spaljene kuce. Nove kuce zapaljene
su danas u Gracacu (vidjena je patrola hrvatske policije kako prolazi
pored kuce u plamenu). U istom mestu nadjen je les jednog vojnika
Republike Srpske Krajine ubijenog metkom u glavu.
27. AVGUST 95.

U Gruborima nadjena su druga dva lesa: muskarac od 41 godine i zena od
51. Tela su nadjena u polju. Oboje su ubijeni metkom u potiljak i u
slepovcnicu. U selu Hamlet, kod Golubica, nadjeni su lesevi cetiri starije
osobe u civilnoj odeci; nekoliko kuca u plamenu.
28. AVGUST 95.

U blizini Plaskog zapaljena je jedna usamljena kuca. Tri kuce zapaljene su
izmedju Ozanica i Primislja. Jedna kuca gori u dolini Palanke. Kod Dverske
vidjena su lica u vojnim uniformama i druga u civilu dok su tovarila
namestaj i druge stvari uzete iz opljackanih kuca.
29. AVGUST 95.

Vojni posmatraci sa sektora sever bivse Krajine obavestavaju: u
Muzdekama palikuce su unistile 60 odsto kuca, dve jos gore; U Kamanici
zapaljena je prva kuca; u Bozicima ima 70 odsto kuca koje su zapalile
palikuce; u Radasnici su nadjeni lesevi dvojice civila, od kojih je jednome
odsecena glava. Operativne ekipe za ljudska prava obavestavaju iz
sektora jug: u Borovicima sest hrvatskih vojnika podmetnuli su pozar u
nekoliko kuca posto su ih opljackali. Njihovu operaciju prekinuo je dolazak
medjunarodnih posmatraca, tako da su se hitro rasturili napustajuci selo.
30. AVGUST 95.

U Donjoj Zrvnici (Culibrki) zapaljene su dve kuce. Iz varosice Rebicka, u
blizini Udbine, dizu se gusti stubovi dima: gore bar cetiri kuce.
Podmetnuta je vatra i u cetiri kuce u Stikadi, kod Gracaca. U Gracacu
dogoreva jedna kuca, u drugoj je pozar tek podmetnut. Sa raskrsnice
Donji Lapac-Gracac primecen je stub dima kako se dize iz sume koja se
nalazi u pravcu Donjeg Lapca. Petnaest kuca je u plamenu u cetiri-pet
sela duz puta koji iz Gracaca vodi u Obrovac. Na ovom podrucju vise puta
u toku dana vidjeni su ljudi u maskirnim uniformama hrvatske vojske
kako tovare na kamione opljackane stvari razne vrste (masine za pranje
vesa, frizidere, masine za pranje sudja, itd). Pljacka se i u Vrelu, Korenici i

Gornjoj Vrhovini, gde se ponavljaju scene sa hrvatskim vojnicima koji u
automobile i kamione tovare najraznovrsnije stvari.
31. AVGUST 95.

Sve kuce koje su nanizane duz puta izmedju Plavac Drage i Slunja
sistematski su opljackane. Primecen je veliki broj mrtvih goveda i druge
stoke.
U Lickoj Jesenici plamen je unistio 50 zgrada, 90 odsto kuca u selu. U

Carovljanima je porusena crkva.
U Donjem Mekinjaru, delu Tolica, primecena su mnoga lica kako tovare u
kamione namestaj i kucne aparate, pokradene u opljackanim kucama. U
Svrackovom Selu primecena je grupa naoruzanih Hrvata, od kojih su neki
u uniformama hrvatske policije, kako se pripremaju da tovare stoku u
jedan kamion. Od mesta na kojem se put za Otric ukrsta sa putem za
Donji Lapac, citavo podrucje sa leve strane zabranjeno je za vojne i civilne
posmatrace OUN zbog operacije "ciscenja terena" koju izvodi hrvatska
vojska. Vide se gusti stubovi dima kako se dizu iz te zone.
1. SEPTEMBAR 95.
Kuce u plamenu u Majdanu, Zivkovica Kosi. Cetingradu i Dejanovicima u
sektoru sever. Trinaest kuca u plamenu u Benkovcu, i druge u Strmici,
kod Knina, u Gracacu, Trljugama, Gornjem Pulcu, Debelom Brdu, Polcu,
Vrhovinama, Udbini, Otricu, u sektoru jug. Iz Otrica se vide stubovi dima
kako se dizu iz obliznje sume sa desne strane puta za Donji Lapac. U
Donjem Mekinjaru nastavljaju se pljacke. U Cetini je pravoslavna crkva
potpuno izgorela.
U Svrackovom Selu vidjeni su hrvatski vojnici i policajci kako stoku
opljackanu po selima tovare u kamion.
U gradu Kninu jedna ekipa HRAT za civilna prava posetila je 10
zarobljenika pripadnika vojske "Krajine" zatvorenih u jednoj skoli: vidi se
da su icrpljeni i povredjeni sa ociglednim tragovima udaraca po licu. U
Ivosevicima je nadjen les civila starog izmedju 75 i 80 godina, bez glave.
Glava je pronadjena u svinjcu.
2. SEPTEMBAR 95.
Vojnici hrvatske vojske posmatraju kako gori jedna kuca u Gruboronicima.
Kuce u plamenu u Prederu, Kostajnici i Milankovicima, mestima u kotaru
Glina. U kotaru Knin posmatraci civilne i vojne policije OUN i ekipa HRAT
su zabelezili: dve kuce u plamenu u Biskupiji, dve kuce u plamenu na putu
Knin-Drnis. Ogroman pozar u okolini Knina izbio je oko 21.00; hrvatska
specijalna policija zabranila je osoblju OUN da ispita slucaj; kasnije je
pronadjeno pet kuca unistenih do temelja. U selu Cvijanovici vidjena su
dva hrvatska vojnika iz Cetvrte splitske brigade kako se odmaraju pored
jedne kuce u plamenu; druga kuca gorela je na obliznjem brezuljku.
3. SEPTEMBAR 95.
U noci 3. septembra zapaljeno je 18 kuca u Donjoj Mlinogi. U toku dana
zapaljene su: tri kuce u Ladesicima, dve u Carevom Selu, isto toliko u
Zraljama i dve u Potcetni a cetiri u Skoricima. U Strmici su vidjeni jedan
hrvatski vojnik i dva policajca pokraj jedne kuce u plamenu; u
Cvijanovicima zapaljene su druge dve kuce, vidjeni su hrvatski vojnici u

blizini ... Posmatraci OUN podnose bilans za protekli mesec avgust: u 140
sela delimicno ili potpuno unisteno je 9.964, ili 69 odsto stambenih
jedinica. Bilansom nisu obuhvaceni gradovi.
4. septembar 95.
Jedanaest kuca izgorelo je danas u Mrsiki. U Zafarima spaljena je i
unistena polovina kuca, sve su bile opljackane. U Plaskom u jednoj ledari
nadjena su tela dvojice ljudi, jednog u civilnom odelu drugog u uniformi. U
Babicu, severno od Kistanja, zena od 65 godina nadjena je u automobilu,
ubijena sa dva metka u glavu. Vojni posmatraci OUN videli su je zivu 1.
septembra; jedan od njih pomogao joj je i da pokrene motor otklonivsi
kvar.
U Maloj Polaci hrvatski vojnici zateceni su u pljacki.
5. septembar 95.
Pet kuca zapaljeno je u Josavici.
U Frkasicu, kod Korenice, opljackane su sve kuce, neke i vise puta. Sve
sto nije odneseno, unisteno je. Nekoliko kuca je zapaljeno. Buduci da
hrvatske vlasti cute, moracemo da sacekamo neki drugi izvestaj stranih
"njuskala". Vracamo se na danasnji datum, 12 septembar.
U hrvatskom delu Mostara, Vrhovni sud takozvane Hrvatske Republike
Herceg-Bosne, suocen sa optuznicom koju je podigao Medjunarodni haski
tribunal protiv pukovnika vojske bosanskih Hrvata Ivice Rajica (vidi deo
ovog dnevnika koji se odnosi na 6. septembar), poveo je postupak protiv
ovog oficira zbog zlocina pocinjenih 1993. i pocetkom 1994. Medjutim,
dok haske sudije pozivaju Rajica da odgovara zbog masakriranja
stanovnika jednog muslimanskog sela u blizini Kiseljaka, mostarske sudije
ignorisu taj zlocin i optuzuju Rajica i njegova dva zamenika da su naredili,
ili izvrsili, ubistvo pet vojnika i podoficira bosanskih Hrvata, sve na
podrucju Kiseljaka. Mostarski proces, medjutim, odmah je obustavljen i
odlozen sine die zbog niza formalnih povreda postupka koje su prijavili
advokati odbrane.
Na izlasku iz palate pravde, javlja zvanicna hrvatska agencija HINA, Rajica
i drugove masa je docekala dugim aplauzom, kao "prave hrvatske heroje".
Pored toga, agencija javlja da je u dolini Lasve odrzana jedna
manifestacija "povratnika iz rata, hrvatskih patriota" koji su zahtevali
oslobadjanje Rajica i drugih "heroja, zahvaljujuci kojima je centralna
Bosna ostala hrvatska"; i bila ociscena od Muslimana. Povratnici su nosili
transparente sa parolom: "Rajicu i drugovi, svi mi smo sa vama!"
Hrvatska stampa tome se raduje i danas, opet iz Mostara, saopstava da je
vojska hrvatske drzavice Herceg-Bosne otela od bosanskih Srba nove
teritorije, posle onih Grahova, Glamoca i Kupresa, "razbila i oterala
neprijatelja, oslobadjajuci region koji ide od Drvara u Sipovo do reke
Vrbas, zajedno sa strateski vaznim planinama Demirovac i Vitorog, do
prevoja Mliniste i puta prohodnog za kamione koji vodi u Banjaluku i
Sanski Most". U stvarnosti, u tom bosanskom regionu bori se nekoliko
brigada vojske iz Zagreba potpomognutih od HVO, vojske bosanskih
Hrvata.
Sutra se ocekuje odgovor na zalbu koju je Ustavnom sudu Hrvatske
podnela Italijanska unija Istre protiv raspisa Vokiceve koji nalaze
iskljucivanje iz italijanskih skola ucenika hrvatske nacionalnosti, bez
obzira na volju njihovih roditelja. Istarska regija izrazila je punu podrsku

stavu italijanske manjine.
13. SEPTEMBAR 95.

Kao i obicno i danas dnevnik Novi list otvara svoje stranice za pune besa
tekstove podrzavalaca rezima i nekolicini retkih intelektualaca koji nisu
izgubili kriticki duh i osecanje za demokratiju. U svojoj nedeljnoj rubrici
koja nosi naslov "Hrvatski horoskop", Drazen Vukov Colic pise da su
oslobodjene teritorije radikalno "ciscene i ociscene" jos pre nego sto je
vlada mogla da zapocne bilo kakav program obnove; jedva da je ostao
koji stan za one koji bi trebalo da vrate zivot u ove novooslobodjene
krajeve. Osobe snabdevene pismima i cudnim potvrdama odnele su iz
nekoliko fabrika sve masine... U Benkovcu je pokradeno 70 odsto
pokretne imovine koja je tamo ostavljena.
U celoj toj prici sve vise se rasplamsava svadja izmedju civilnih i vojnih
vlasti, a prete smrcu cak novinarima poznatim po svojoj pokornosti
vladajucim krugovima zbog toga sto su poceli da opisuju pljacke koje su
izvrsili oni koji su izdali svoje nedodirljive politicke ideale.
Malo njih uspeva da se oslobodi misljenja, dok putuju po bivsoj Krajini, da

se nalaze u nekoj ukletoj zemlji koja kaznjava sve svoje stanovnike
neizbeznim izgnanstvom, kao da ovaj krseviti kraj i ovaj okrvavljeni
kamenjar moraju ponovo da budu oslobodjeni posle oslobadjanja.
Zadovoljan je sto ce Sisak, Karlovac, Zadar, Sibenik i mnogi drugi hrvatski
gradovi, ubuduce biti zasticeni od brutalnih napada srpske artiljerije.
Zadovoljan je sto se zavrsilo mucenistvo Bihaca. Ali na Operaciji Oluja
ostaje utisnut zig ideologije i rezima. Ideologija je netolerantna, iskljuciva,
rezim pociva na jednopartijskoj strukturi. Osim toga ova vojna operacija
dovela je stari hrvatski kraj i sugradjane srpske etnicke pripadnosti, do
ljudske tragedije.
Ovaj odgovor je prvi, na niz pitanja o ponovnom osvajanju Krajine i o
politici Tudjmanovog rezima, koji je dao hrvatski pisac Ivo Banac, rodjen
u Dubrovniku, profesor na Jelskom univerzitetu u Sjedinjenim Americkim
Drzavama, koji se sada nalazi u Hrvatskoj radi niza skupova. Tacno je,
Operacija Oluja prekinula je neprirodnu situaciju, potvrdio je autor
nekoliko dela istorijske i politicke esejistike, no da li je samo to ili
pretezno to bio cilj koji je hteo da se postigne operacijom? Integrisanje
Krajine u drzavno telo Hrvatske podrazumevalo je teritoriju i stanovnike
zajedno, ili samo teritoriju?
Tudjman i ortaci, odgovara Banac, hteli su da ponovo zauzmu teritoriju, a
da isteraju stanovnistvo i postigli su taj cilj. Da su hteli integraciju Srba
koji su naseljavali Krajinu, Tudjman i njegovi ne bi primenili metod
etnickog ciscenja i u neokupiranim krajevima Hrvatske. Pribegavajuci
prinudnom iseljavanju, atentatima, otpustanjima s posla i drugim aktima
diskriminacije i u tim krajevima, od 1991. pa dalje, "metla" etnickog
ciscenja pomela je stotine hiljada Srba.
Sada se kaze kako ce posle "oslobadjanja" Krajine moci kucama da se
vrate 2/3 Hrvata koji su bili primorani da je napuste ‘91. Da li to mozda
znaci da Hrvatska ne smatra svojim sinovima izbeglice iz avgusta 1995?
Tako je i Tudjman to ne krije. U jednom intervjuu u nedeljniku Fokus (8
septembar), predsednik Hrvatske je tvrdio kako u svakom slucaju
povratak Srba ne bi bio u interesu srpsko-hrvatskih odnosa. Jos ranije u
"govoru iz voza" Tudjman je ironicno pozeleo srpskim izbeglicama sretan

put bez povratka, objasnjavajuci da je to uslov bezbednosti hrvatske
drzave. "Sreca razdvajanja" je tudjmanovska teza koju je posle nekoliko
dana razradio jedan komentator na drzavnom radiju. Objasnio je da je
kako za Srbe tako i za Hrvate dobro da zive odvojeno. I sijamski blizanci -
rekao je - hirurski se razdvajaju da bi zziveli sretno.
Isti taj "gigant novinarstva" objasnio je Tudjmanovu filozofiju kada je
rekao da bi i minimalno prisustvo srpskog stanovnistva u Krajini bilo izvor
novih sukoba. Neki narodi, jednostavno, ne mogu da zive zajedno.
Predsednik hrvatskog parlamenta Mihanovic, covek koji u svakom govoru
velica ideologiju, istoriju i "heroje" nacifasistickog ustaskog pokreta, covek
koji svakog casa klice "vrhovnom vodji" Tudjmanu, rekao je,
komentarisuci bekstvo Srba iz Krajine u jednom zvanicnom govoru, neka
samo idu da zive tamo gde se osecaju srecno. Zasto da ih unesrecimo
time sto cemo ih vratiti?
Pisac Ivo Banac pominje jednu izjavu koju je Tudjman dao 18. avgusta
(Sudbina srpskih izbeglica je sada njihov licni problem i problem onoga ko
ih vodi), komentarisuci je ovako: Pokusajte da zamislite kako sutra 3/4
stanovnika Rijeke, bezeci u Italiju, predje camcima preko Jadrana, dok sef
drzave ciji su oni drzavljani ravnodusno izjavljuje da je to licni problem tih
izbeglica i onoga ko ih vodi. Ma u kakvom to svetu zivimo?
U stvari sadasnji hrvatski rezim, visegodisnjom upornom udarnom
propagandom antisrpske mrznje, cijoj efikasnosti su doprineli antihrvatska
propaganda srpskih nacionalista iz Beograda i zlocini koje su pocinili lideri
bosanskih Srba, uspeo je: prvo, da do te mere ulije pravi strah medju
srpsko stanovnistvo Krajine da ga navede da odbije bilo kakvu hrvatsku
vlast; drugo, da razori kod vecine hrvatskog stanovnistva svest o tome da
su Srbi (bili) sastavni deo Hrvatske. Rukovodiocima bivse Krajine -tvrdi
Banac- bilo je mrsko cak pocetno slovo "H" iz imena Hrvatska, dok nas
predsednik Parlamenta kaze za Srbe iz Hrvatske da su "kurdsko-vlasko-
anadolsko-cigansko-bugarsko-grcko-srpske izbeglice"! Nalazimo se pred
najvecim ciklusom nasilnih seoba naroda do kojih je ikada doslo posle
XVIII veka. Licno smatram da se radi o zlocinu. Iskorenjen narod donosi
zlu kob sebi i drugima.
Gradovi Rijeka i Zadar, decenijama posle egzodusa Italijana i danas nose
pecat etnickog ciscenja. Moj Dubrovnik je pun novih dosljaka kojima ce
biti potrebne mnoge godine pre nego sto shvate vaznost novog ambijenta
u kojem su se obreli. U novopripojenim krajevima Hrvatske i u velikom
delu Bosne proces prilagodjavanja - pod pretpostavkom da do njega dodje
- staanovnistva koje je iscupano iz korena, trajace generacijama. To znaci
da tokom mnogih decenija nece biti ni kontinuiteta ni stabilnosti. Ali
postoji jos nesto. Iskorenjivanjem Srba iz Krajine i Hrvatske otisao je i
deo nase istorije i nase kulture...
Sejanje mrznje i rat proizveli su u Hrvatskoj (i ne samo u njoj) i uzasni
sveopsti autizam, neosetljivost prema ljudskim tragedijama, narocito ako
se ticu neprijatelja, Srba, kao onih koji beze iz svojih kuca. Kako objasniti
ovu pojavu? Mrznjom i sumnjicenjem, strahom i zeljom za osvetom,
nagomilavanjem premnogo bola i premnogo nepravde. Zatim, u Hrvatskoj
postoji vodjstvo koje smatra da je ova destruktivna energija pozitivan i
stimulisuci faktor za ciljeve nacionalne politike. Hocu da kazem da
Hrvatskom vladaju ljudi koji i danas redu, zakonitosti, funkcionisanju
demokratije, svemu onome sto formira moderno civilizovano drustvo,
predpostavljaju mrznju. Jedina ugledna licnost koja je ovih dana podigla

svoj glas protiv haosa i mrznje bio je biskup iz Sibenika, monsinjor
Badurina. Premalo.
Ivo Banac zavrsio je svoj izliv nezadovoljstva podsecajuci da je samo
jedan hrvatski drzavni list, Vecernji list iz Zagreba preneo (7. avgusta)
osudu koju je izgovorio papa protiv hrvatske vojne operacije u Krajini i
protiv svih onih koji resenje problema traze na bojnom polju umesto da
izaberu pregovaracki sto. Cak je i glavni organ hrvatske katolicke crkve,
Glas Koncila, cenzurisao papu i, umesto da prenese njegove reci, objavio
(3. septembra) uvodnik don Zivka Kustica u kojem se, prema Bancu,
utrkuju sa rezimskim listovima u sejanju druge mrznje. U njemu se isticu
sledece teze: mi Hrvati smo okruzeni neprijateljima koji nas oduvek ne
podnose; neki od nasih neprijatelja se kriju, a mnogi od nasih prijatelja se
stide da pokazu prijateljstvo; i katolici mogu da budu neprijatelji; ako su
nasi neprijatelji gori od nas, zasto ocekujete od nas da budemo bolji od
njih?
Postoji pravi ekumenizam i onaj lazni, kao sto postoje pravi i lazni
pacifizam: moramo sami da odlucimo o izboru. Najzad, Tudjman ne laze,
Medjunarodna helsinska federacija je ta koja daje lazne izvestaje o
pokoljima.
Drugi doprinos politici getoizacije u Hrvatskoj dao je Ustavni sud, koji je

pozvan da proceni da li je legitiman ili ne raspis ministra obrazovanja koji
zabranjuje upisivanje dece vecinskog naroda u skole manjine (vidi
dnevnik 24. i 26. avgusta, 10 septembra). Odbijajuci zalbu koju je
podnela Unija Italijana Istre i Rijeke i Opstinski savet Rovinja u Istri, Sud,
iako je izjavio da "nije kompetentan" da ocenjuje, u stvari je osnazio
raspis i njegove zlokobne posledice. Prema Sudu, raspis se ne moze
smatrati pravnom normom, on je samo obavestenje: obavestava skolske i
predskolske ustanove da postoji zakon koji treba primeniti na upisivanje u
decje vrtice i skole manjina. Sud potvrdjuje valjanost vazecih zakona i
tvrdi da postojanje specificnih skola za manjine treba shvatiti kao nacin
njihove zastite (?!).
Sudije Suda daju do znanja da, iako pripadaju sistemu javnog
obrazovanja, skole etnickih manjina namenjene su iskljucivo ucenicima,
tako da raspis Vokiceve ni na koji nacin ne ogranicava njihova prava. Sto
se tice, medjutim, slobode roditelja da izaberu za svoju decu skole koje ce
pohadjati, ustavne sudije podvlace da ova sloboda nije neogranicena; oni
ne mogu da odlucuju samostalno i nezavisno od nacionalne pripadnosti.
Gradjani hrvatske etnicke pripadnosti (vecinski narod) nemaju pravo da
se sa njima postupa kao sa pripadnicima manjinskih etnickih skupina.
Nadlezan ili ne, Sud nije tajio svoja politicka ubedjenja. Jer ovde se radi o
politici. Ne treba da se iznenadjujemo. Raspis Vokiceve i stav koji je
zauzeo Sud sastavni su deo - kako bi rekao predsednik Italijanske unije,
Djuzepe Rota - "corbuljine koja se odavno kuva". Vec pre dve godine
hrvatsko ministarstvo trazilo je precizne podatke o nacionalnoj pripadnosti
ucenika upisanih u skole italijanske manjine. Mera koju je preduzela
Vokiceva povezana je sa jasnom ideologijom etnocentrizma koja je u
Hrvatskoj razvijana poslednjih pet godina. To je doprinos, moze se dodati
sa Mauricijem Tremulom, drugim predstavnikom vrha italijanske zajednice
u Hrvatskoj, onoj politici koja nastoji da postavi sve gusce i vise ograde
koje izdvajaju "konstitutivni narod nacionalne drzave" Hrvatske od drugih
gradjana koji tom izabranom narodu ne pripadaju.

Stav koji je zauzeo Sud, prividno neutralan, smokvin je list koji ne uspeva
da pokrije sramotu jedne politicke stvarnosti koja udaljava etnicke
skupine i narode, koja stvara nova ogranicenja i deobe, iz kojih proizilazi
teska klima mrznje i strahova u kojoj je lakse vecini da asimilira manjine,
u konkretnom slucaju da iz italijanskih skola udalji svoje sunarodnike koji
nisu sposobni da budu heroji. Strah sprovodi kako jedno tako i drugo.
Hrvatska je i ovaj put iskoristila priliku da potvrdi neprijateljstvo prema
demokratiji, prema zajednickom zivotu i prema toleranciji.
14. SEPTEMBAR 95.

Situacija postaje sve dramaticnija iz casa u cas, za Srbe iz Bosne
stesnjene kao sto jesu izmedju cekica, neprijateljskih upada aviona NATO
i nakovnja, udarne ofanzive snaga bosanskih Hrvata i Muslimana (u toku
od utorka) uprkos mlakim i formalnim protestima zapadnih saveznika i
pozivima americkog Stejt dipartmenta Muslimanima i Hrvatima da se
uzdrze od naknadnih vojnih akcija da ne bi doveli u opasnost mirovnu
inicijativu Vasingtona. I Savet bezbednosti OUN izrazio je svoju
"zabrinutost" zbog ofanzive.
U zapadnoj Bosni, ipak, hrvatske snage nastavljaju napredovanje. Danas
je agencija HINA iz Zagreba objavila: "Od 15.00 sati 13. septembra,
hrvatski gradovi Jajce i Drvar su pod kontrolom hrvatskih snaga i u
hrvatskim rukama.
Operacija koja je dovela do njihovog oslobadjanja trajala je 92 sata.
Oslobodjeno je oko 2.000 kvadratnih kilometara teritorije". Dakle,
bosansko-muslimanski saveznici su upozoreni: bosanski gradovi Drvar i
Jajce (u ovom poslednjem, novembra 1943, Tito i njegov partizanski
parlament proglasili su radjanje federativne Jugoslavije) su hrvatski,
pripadaju Hrvatima, Hrvatska prosiruje svoju teritoriju na zapadnu
Bosnu...
Hrvatsko-bosanske trupe (HVO) i trupe iz Zagreba (HV) osvojili su i
Sipovo. Nova teritorija koja je osvojena produzetak je oblasti Glamoc-
Kupres-Grahovo u kojoj su se Hrvati prosirili izmedju jula i avgusta.
Od Srba su oteti i gradici Donji Vakuf i Kulen Vakuf, oba su osvojile
bosansko-muslimanske trupe: juce Donji Vakuf, danas Kulen Vakuf. Ovo
drugo mesto nalazi se u severozapadnom kraju Bosne, oko 40 kilometara
od Bihaca. Sada bosansko-muslimanske snage napreduju iz "bihackog
dzepa" u pravcu jugoistok, nadajuci se da ce osvojiti Kljuc i Bosanski
Petrovac i povezati se posle toga sa hrvatskim snagama u Jajcu.
Tokom ove ofanzive, teritorija koju kontrolise vojska Karadzica i Mladica
do danas je smanjena za 6-8 odsto. Imajuci u vidu da su Srbi vec
prihvatili u nacelu podelu na 51 odsto prema 49 odsto u korist hrvatsko-
bosansko-muslimanskog entiteta i na taj nacin pokazali da su spremni da
za pregovarackim stolom ustupe znatan deo od sadasnjih 68 odsto
teritorije koju sada kontrolisu, ne moze se razumeti zasto su Muslimani i
Hrvati odlucili da je zauzmu oruzjem.
Da bi osvojene teritorije ocistili od srpskog stanovnistva? Izgleda da je
upravo tako. Ali od sada - dok zajedno likuju i nazdravljaju vojnim
pobedama - Hrvati i bosanski Muslimani stvaraju in loco pretpostavke da
se sukobe medju sobom u skoroj buducnosti. Jabuka razdora: prisustvo
i/ili prevlast odgovarajucih etnickih skupina. Komandant hrvatskih trupa
koje su osvojile Jajce napisao je u jednom proglasu: "Danas smo se vratili
sa ponosom i svima stavljamo do znanja da smo ovde, u Jajcu". Zatim je

pozvao sve Hrvate poreklom iz Jajca, bilo gde da se nalaze da se vrate "da
bi ziveli na svojim vekovnim ognjistima". Dodao je da je od Jajca otvoren
put za Banjaluku...
U istom trenutku komandant Sedmog armijskog korpusa armije bosanskih
Muslimana Mehmed Alagic izjavio je da, nastavljajuci operacije u pravcu
Mrkonjic Grada, njegove snage imaju kao krajnji cilj Banjaluku: "U
Banjaluci cemo prirediti smotru bosanskih snaga". Ko ce stici prvi: Hrvati
ili Muslimani?
U ovoj ofanzivi, Hrvati i Muslimani iskoristili su oslabljenost srpskih snaga,
koje su tesko bombardovane tokom vise dana na celoj teritoriji Bosne
koju one kontrolisu, od strane vazdusnih snaga NATO. Ove snage su
potpuno unistile glavne vojne ciljeve, od artiljerijskih baterija Banjaluke
pogodjenih raketama Tomahavk do polozaja na planini Ozren i na
podrucju Doboja. Dosad su avioni NATO ukupno obavili 3.500 borbenih
misija, dok su Snage za brze intervencije oko Sarajeva pucale vise od
1.350 puta. Sada avioni NATO mogu "nekaznjeno da lete nebom iznad
Bosne".
Ulazeci u Drvar, Jajce, Sipovo, Donji Vakuf i Kulen Vakuf, hrvatske i
muslimanske trupe zatekle su ove gradove i varosice potpuno prazne.
Vec proslih dana hiljade srpskih civila, obuzetih panikom zbog

priblizavanja hrvatsko-bosanske vojske i "Tigrova" iz Zagreba, pamteci
ono sto se dogodilo sa civilnim stanovnistvom Krajine i na podrucju
Glamoc-Grahovo, napustili su kuce i polja i dali se u bekstvo. I velika
varos Mrkonjic Grad, direktno ugrozena, ostala je pusta. Vise od 40.000
izbeglica u ovom casu krenulo je i nastavlja da se krece prema zoni
Banjaluke i u sam grad koji se pretvorio u ogromni izbeglicki logor.
Nalazimo se pred tragedijom ogromnih razmera. Po putevima centralne
Bosne koji vode u Banjaluku vec danima se primecuje gusto kretanje
automobila, kamiona i traktora natovarenih izbeglicama. To je prizor koji
iz blizine podseca na bekstvo stotina hiljada izbeglica iz Hrvatske za
vreme prve polovine proteklog avgusta. U Banjaluci se vec nalazi preko
50.
00 srpskih izbeglica koji su pobegli iz Hrvatske i nekoliko hiljada civila
primoranih na egzodus iz zapadne Bosne. Kuda sa drugih 40.000? Strepi
se od epidemija: Kuce i druge zgrade pretrpane su izbeglicama, higijenski
uslovi su teski. Zabrinjava i elektricna energija: grad je ostao bez svoje
hidrocentrale, koja se sada nalazi u rukama Hrvata, u Jajcu, na reci
Vrbasu.
Slusajuci na radiju ova imena - Jajce, Glamoc, Banjaluka, Gornji i Donji
Vakuf, Mrkonjic Grad i druga - secam se bataljona "Mateoti" i "Garibaldi"
(koji ce se kasnije ukljuciti u brigadu "Italija") koji su bili veoma
angazovani, posle oktobra 1943, u borbama protiv cetnika, ustasa i
nemaca, uz partizane, upravo u ovim krajevima.
U hrvatskom parlamentu sedi romansijer i akademik Hrvatske Ivan
Aralica. Njega je za senatora imenovao predsednik Tudjman. Aralica je i
savetnik za kulturu predsednika drzave. Po naredjenju predsednika
Tudjmana, Aralica je nedavno vodio orkestar Hrvatskog narodnog
kazalista u Australiju i Novi Zeland gde zivi nekoliko desetina hiljada
poreklom Hrvata i jake "kolonije" ustaskih politickih emigranata. U
Melburnu je bio gost na rucku kod Hrvata vlasnika restorana, nekoga Ive
Pajica, poznatijeg kao "Ive Ustasa". Po hodnicima parlamenta Aralica se

grohotom smejao ponavljajuci recenice tipa "udri Srbina", "ubi Srbina,
kolji Srbina", kojima je Ive Ustasa zacinjavao svoje ucene razgovore sa
piscem senatorom. Ovaj poslednji, kasnije, kada se uozbiljio, u sali
parlamenta je ucestvovao u debati o ustavnom zakonu o pravima
manjina, cije ukidanje je predlozio rezim.
Treba ga ukinuti, potvrdio je Aralica, jer kada je bio donesen ("voljom
Evropske unije") Srba je bilo vise od 25 odsto stanovnistva u Hrvatskoj i
bilo je potrebno da im se obeca izvesna autonomija. Sada, imajuci u vidu
da ih "po nasoj proceni nema ni 4 odsto", zakon se suspenduje. Srpski
problem - dodao je - sada se svodi na problem manjina; hrvatski narod ne
mora vise da deli suverenost sa drugim narodima...
Objasnjavajuci razloge koji su naveli srpsko stanovnistvo da napusti
Hrvatsku, Aralica je pojasnio da se "Srbi odlikuju posebnom psiho-
socioloskom strukturom". Oni su, kao prvo, oduvek bili branioci srpskog
imperijalizma na hrvatskoj teritoriji a, posto se sada ovaj imperijalizam
povlaci i oni odlaze. Srbi, zatim, ne podnose odvojenost od porodice i
posto gotovo svaka srpska porodica u Hrvatskoj i u Bosni ima/imala je
svoje ogranke u Vojvodini i u Srbiji, nisu mogli da podnesu nove granice
koje su nastale i koje razdvajaju pojedine ogranke porodice, odlaze da bi
se ponovo okupili.
Na kraju, i dalje po Aralici, srpsko stanovnistvo nije pobeglo iz Hrvatske
da bi izbeglo progone (pisac ovih redova seca se rijeckih zidova
prekrivenih plakatima na kojima su mogle da se procitaju parole: "Srpski
petokolonasi, napolje iz Hrvatske" i "Srbe na vrbe"), ne zbog toga sto su
zaplaseni hiljadama atentata, ne zbog toga sto su iz Krajine isterani
oruzjem, nego zbog toga sto "ne mogu da podnesu sto su od
konstitutivnog naroda koji ucestvuje u suverenitetu drzave degradirani na
etnicku manjinu".
Ali neka bude sasvim jasno: progoni u Hrvatskoj ne stede Hrvate koji
misle drukcije od ljudi rezima koji je nametnuo Tudjman. Jedna od
najcuvenijih zrtava ovog proganjanja je Stipe Mesic, covek koji je sa
Tudjmanom osnovao nacionalisticku partiju HDZ, covek koji je bio
poslednji predsednik kolektivnog predsednistva jugoslovenske Federativne
Republike kojega je nametnuo Tudjman da bi je sahranio, covek koji je
dugo bio predsednik hrvatskog Parlamenta, covek koji je prosle godine -
posto vise nije mogao da podnosi Tudjmanov totalitarizam - pocepao na
dva dela partiju na vlasti forrmirajuci novu partiju demokratske
orijentacije. Rezim ga je kaznio, prvo time sto ga je udaljio sa duznosti
predsednika Parlamenta, zatim udaljavanjem sa svih polozaja koji su bili
vezani za ovu duznost. Danas je, najzad, isteran i iz kuce.
Da, iseljen je iz stana koji mu je dodeljen kao funkcioneru parlamenta i
koji je bio njegov jedini stan. "Slucaj Mesic - pise u jednom saopstenju
koje je dala jedna partija opozicije, ne partija zrtve - pokazuje jos jednom
da u Hrvatskoj ne funkcionise pravna drzava. Ovde je u praksi na snazi
sirenje straha da bi se zastitila samovolja drzave, ili pojedinaca i grupa
koji sebi prisvajaju pravo da deluju u ime drzave. Nalazimo se pred
jednim od hiljada nezakonitih iseljavanja i drugih zloupotreba u
raspolaganju stambenom imovinom".
Posto se pre nekoliko dana spustila zavesa na zlocine koje su, na ponovo
osvojenim teritorijama Krajine, pocinili "pojedinci i grupe civila
preobucene u hrvatske vojnike", masmediji iz Zagreba iznenada su otvorili
poglavlje "Hiljadudevetstodevedesetiprva". Da bi skrenula paznju javnog

mnjenja sa pljacki, ubistava, podmetanja pozara i drugih brutalnosti koje
se desavaju ovih dana, ili bar da bi dovela na isti nivo tasove na
terazijama, zvanicna agencija HINA danas je objavila dve grozne vesti.
Prva kaze da je pocelo utvrdjivanje mesta na kojima se nalaze, na
teritoriji bivse Krajine, masovne grobnice u kojima bi trebalo da su bez
imena sahranjeni Hrvati koji su ubijeni za vreme pobune 1991. godine.
U drugoj vesti se kaze da je u blizini grada Petrinje, u Baniji pronadjena i
istrazena jama duboka vise metara, iz koje su izvadjeni ostaci 17
muskaraca pripadnika hrvatske policije i hrvatske nacionalne straze,
jedinica koje su - uoci stvaranja prve vojske Hrvatske - bile upucene na
teritorije gde je izbila srpska pobuna sa namerom, koja tada nije uspela,
da je uguse.
15. SEPTEMBAR 95.

Na obliznjem ostrvu Pag, u Novalji, oko 5.000 lica - prakticno celo
stanovnistvo gradica - ucestvovalo je na sahrani pukovnika vojne policije
Ivana Sanka, 32 godine, jednog od heroja hrvatske tajne sluzbe tokom
rata. Umro je u Zagrebu tacno pre nedelju dana pod sumnjivim
okolnostima. Rodjen na kvarnerskom ostrvu, bio je licni Tudjmanov
prijatelj i pripadao je tvrdom krilu partije na vlasti. Istakao se u toku bitke
za Vukovar (1991) i narednih godina obavljao je tajne misije u Gospicu, u
Lici i u Beogradu. Uspeo je cak da prodre u "vucju jazbinu", u Kninu, gde
je pripremio teren za hrvatsku ofanzivu u avgustu, posto je bio izbacen
padobranom, sam, u zoni Plitvica sa zadatkom da putem radija koordinira
buduci napad.
Prema hrvatskoj drzavnoj agenciji za stampu, pukovnik je poginuo u

saobracajnom udesu na osmom kilometru autoputa Zagreb-Karlovac.
Putovao je zajedno sa nekom nedovoljno identifikovanom Irenom O., koja
je bila ranjena. Cudno je da u belesci agencije nije uopste nagovesteno
koliko je pokojnik bio poznat, od cijeg kraja su se oprostili kao da se radi
o nekom nepoznatom, cak i u rijeckom Novom listu. Ali kasniji nekrolozi
koje su objavili prijatelji, rodjaci i saborci dopustaju da se rekonstruise lik
ovog coveka. Otkuda zvanicno cutanje? U Rijeci i okolini postavljaju ovo i
druga pitanja. Niko nije video telo, koje je stiglo u zatvorenom sanduku iz
hrvatske prestonice. Gde je ta Irena O. koja, izgleda, nije primljena ni u
jednu zagrebacku bolnicu? Kud su se dela brda dokumenata koja je covek
iz najpoverljivijih misija prikupio poslednjih kljucnih dana Operacije Oluja?
Na sahrani se proneo glas da je pukovnik Sanka previse znao i da je
mozda postao nezgodan. Citam u listu Il Piccolo iz Trsta hroniku Maura
Mancina iz Zagreba: "Nebom bruje lovci-bombarderi NATO koji lansiraju
svoje rakete i u podrucju Doboja, stotinak kilometara istocno od
Banjaluke. Zemljom se siri potmuli zvuk gusenica hrvatskih i
muslimanskih tenkova koji nastavljaju svoje napredovanje prema
uporistima bosanskih Srba. To je zvucna kulisa u poslednjim casovima
vatrenih okrsaja u centralno-severnoj Bosni!".
U muslimanske ruke pao je i Bosanski Petrovac, u koji su delovi
bosanskog Petog armijskog korpusa usle jutros u zoru. Mesto se nalazi 50
kilometara juzno od Bihaca, na pola puta izmedju ovog grada i Banjaluke i
10 kilometara iza Kulen Vakufa, koji je osvojen juce. Danas, nastavljajuci
napredovanje, trupe generala Atifa Dudakovica stigle su pred vrata
gradica Kljuca, 20 kilometara istocno od Petrovca. Istovremeno trupe

bosanskog Sedmog armijskog korpusa, one koje su osvojile Donji Vakuf,
nastavile su da napreduju u pravcu severoistok, i one u pravcu Kljuca.
Druge bosansko-muslimanske snage su se, medjutim, spojile sa
hrvatskim trupama u zapadnoj Bosni, tacnije u Ostrelju, mestu koje se
nalazi izmedju Bosanskog Petrovca i Drvara.
Ova hrvatsko-muslimanska operacija, nazvana "Maestral" (ko zna
medjutim zasto je izabran ovaj osvezavajuci vetar posle toliko "Oluja"),
izazvala je egzodus srpskog stanovnistva ogromnih razmera koje je u
ovim krajevima bilo vecinsko.
Vec ima 90.000 izbeglica koje se krecu prema Banjaluci i Doboju. Ponovio
se "tragicni obred" biblijskih kolona ocajnika, sa uvek uobicajenim
starcima, zenama i decom, koji pod neprestanim pljuskovima i po
zagusljivoj vlaznoj vrucini, na uobicajenim traktorima, ali i u kolima koja
vuku konji i volovi, pokusavaju da se domognu spasa krecuci se prema
prijateljskim krajevima posto su na brzinu napustili svoja stanista,
ugrozeni paljbom hrvatskih i muslimanskih topova i mitraljeza. Iz
Banjaluke, grada koji je vec pretrpan izbeglicama prebaceni su prema
Sanskom Mostu i Prijedoru. U biltenima agencije HINA iz Zagreba uvek
upotrebljavaju rec "oslobodioci" i glagol "oslobadjati", ali niko od
stanovnika nije ostao da doceka i pozdravi ove oslobodioce. Nigde i nikad.
"Oslobodjeni" beze zahvaceni panikom, sa mrznjom u srcu.
A civilne vlasti bosanskih Srba (iz regiona Banjaluke) ne znaju vise gde da
smeste ovaj narod izbeglica koji iza sebe ostavlja bez ljudi veliku oblast
centralne i zapadne Bosne.
Izbeglicama koje su stigle ili koje stizu iz Bosanskog Petrovca, Jajca,
Donjeg Vakufa, Sipova, Drvara, Kulen Vakufa, Kljuca, pripojilo se 30.000
nesretnika u bekstvu sa podrucja planine Ozren, tucenog napadima aviona
NATO usmerenim na oblast Doboja. Veoma je tesko dostaviti pomoc ovim
izbeglicama, pored ostalog, zbog toga sto su u prekidu mnogi putevi i
zbog mostova koji su unisteni teskim bombardovanjima iz vazduha.
Komandanta bosanskog Petog armijskog korpusa, generala Dudakovica,
kojega Muslimani smatraju najvecim herojem ovoga rata, intervjuisali su
kod Vakufa tri novinara iz Rijeke: Snjezana Pavic, Sanja Despot i Nenad
Rabersak iz Novog lista koji to danas objavljuje.
Vi od mene ocekujete - kaze Dudakovic - odgovor na pitanje kada ce se
zavrsiti rat, ali ja vam ga ne mogu dati.. Za mene pregovori, dogovori i
mirovni planovi Evropske unije, NATO i OUN, nemaju nikakvu vrednost.
Dok ponovo ne uspostavimo vlast bosanske vlade na celoj teritoriji Bosne i
Hercegovine nece moci da se kaze da je rat zavrsen. Ja i moji vojnici
necemo prestati da se borimo sve dok Bosna i Hercegovina, koja je hiljadu
godina unitarna, bude i dalje deljena i komadana, niti cemo prihvatiti
podelu Bosne. Ubrzo cemo osloboditi i Krupu i Novi, Prijedor i Sanski Most.
Necemo se zaustaviti do reke Drine!
Dakle, medjunarodni mirovni planovi i ratni planovi Hrvata i bosanskih
Muslimana sudaraju se u Bosni i Hercegovini. Hrvati i Muslimani, izgleda,
smatraju kako je, da bi dobili teritorije koje koje su im dodeljene na
papiru najbolje da ih osvoje oruzjem i da ih ociste od srpskog
stanovnistva, koje bi, ako ostane u svojim kucama, "otvorilo" pitanje
mnogo-nacionalnosti koje u balkanskim zemljama suvise smeta
nacionalistima svih boja.
Generalni sekretar NATO, Klas, pravi se da je ljut, posto proizilazi da su
napadi koje su izvrsili avioni Atlantskog pakta fakticki dali vazdusnu

podrsku pesadiji i oklopnim kolima Hrvata i Muslimana. Izvesno je da
zbunjuje lakoca kojom se odvijalo napredovanje hrvatske vojske i one
bosanske. Posmatraci smatraju da su se Srbi, svesni da ne mogu dobiti
vise od 49 odsto bosanske teritorije, procenat koji im je dodeljen planom
Kontakt grupe i SAD, povukli sa mesta koja su ih manje zanimala ili koja
bi, u buducnosti, bila teze odbranjiva. I vec danas "vlada" Karadzic-Mladic
umanjuje posledice poraza, govoreci o strateskom povlacenju radi
smanjenja sirine fronta.
Po cenu teritorija zapadne Bosne, Srbi smeraju da zadrze kontrolu nad

istocnom Bosnom i koridorom za Banjaluku u Posavini, koridorom koji je
1993, u doba rata izmedju Hrvata i Muslimana, Tudjman prepustio
bosanskim Srbima povukavsi iz Posavine trupe bosanskih Hrvata. Sa svoje
strane, osvajanjem Bosanskog Petrovca, bosanski Muslimani su postigli
jedan od svojih glavnih ciljeva: da teritorijalno spoje oblast Bihaca
("dzep") sa preostalom bosanskom teritorijom koju oni kontrolisu. Iz ovog
ugla posmatrano, moglo bi da se zakljuci da su vojne operacije zavrsene i
sve tri strane u sukobu mogle bi prvo da prihvate prekid vatre a zatim
zapadni plan koji je uostalom potvrdjen osvajanjem na bojnom polju. Ali
pravi se i druga pretpostavka: poneseni uspehom, Hrvati i Muslimani
mogli bi da ne budu vise zadovoljni sa 51 odsto Bosne.
U tom slucaju Banjaluka i njena oblast bice sledeca meta armija iz
Sarajeva i Beograda. A moglo bi da se potvrdi cak ono sto predvidja
general Dudakovic: Muslimani, narocito ako budu dobili drugo oruzje od
islamskih zemalja, mogli bi da zatraze celu Bosnu i Hercegovinu... A posle
toga? Ono posle mozda je vec pocelo: teritorijalna podela izmedju
Muslimana i Hrvata. Teska deoba koja bi mogla da dovede do novog rata
izmedju sadasnjih saveznika. Ne mogu se zaista zaboraviti strasne reci
koje je izgovorio hrvatski poslanik Drago Krpina, jedan od zamenika
Franje Tudjmana na celu partije na vlasti u Hrvatskoj i u "Hrvatskoj
Republici Herceg-Bosni", koji je nedavno potvrdio: "Srbi su samo trenutno
opasnost broj jedan za Hrvate; prava dugotrajna opasnost su Muslimani".
A od opasnosti do neprijatelja mali je korak.
16. SEPTEMBAR 95.

Prekori zagrebacke i sarajevske vlade od strane NATO, SAD i OUN ne
zaustavljaju napredovanje raspomamljenih hrvatskih i muslimanskih trupa
u severozapadnoj Bosni, gde su do sada naisli na slab ili na nikakav otpor
od strane snaga bosanskih Srba, ciji komandant Ratko Mladic je primljen
u bolnicu u Beogradu. U ruke saveznika koje cini hrvatsko-muslimanska
federacija pao je i Sanski Most, sediste opstine u oblasti Banjaluke,
varosica rasuta na obe obale reke Sane, udaljena 60 kilometara od
Banjaluke , 28 od Prijedora i 70 od Bihaca. Veliki deo stanovnistva
Sanskog Mosta, oko 20.000 ljudi, pobegao je. Hrvatsko-muslimanska
ofanziva. Tako je hrvatsko-muslimanska ofanziva, u razmaku od nedelju
dana, stvorila drugih 100.000 izbeglica
Novosti koje dolaze iz Banjaluke u koju se stustio veliki deo ovih ljudi
prepustenih sami sebi, govore o gradu na ivici kolapsa, o ulicama i
trgovima poplavljenim rekom izbeglica koji su se ulogorili po javnim
zgradama i na otvorenom, bez dovoljno hrane i pokrivaca, bez lekova i
higijensko-sanitarnog materijala. Zaguseni su i prilazni gradski putevi;
velika ljudska nesreca, jednom recju, dostigla je nepodnosljive razmere.

Hans Niberg, predstavnik Visokog komesarijata OUN za izbeglice, situaciju
je nazvao "katastrofalnom". Izbeglice se krecu najraznovrsnijim
prevoznim sredstvima, od kola koja vuku konji do traktora, od cudno
skrpljenih kamiona do starih i isluzenih automobila Fiat-Zastava.
Posle gubitka, uglavnom surovih i krsevitih krajeva koje su protekle
nedelje okupirale hrvatsko-muslimanske trupe, bosanskim Srbima ostalo
je manje od 55 odsto Bosne i tesko da ce ustupiti jos teritorije. Povukli su
se, kazu, iz neodbranjivih podrucja da bi se koncentrisali na onih 49 odsto
teritorija koje su im, ipak, dodeljene planom "pax americana".
Povodom prve godisnjice od prve posete jednog pape Hrvatskoj, hrvatski
katolicki pisac Drago Pilzel objavljuje danas u Novom listu nekoliko svojih
veoma gorkih opaski o "slepim jahacima Apokalipse" kako on naziva
"nadmene, bahate, naduvene, slavohlepne, ambiciozne, prostacke i
stetne" lidere iz Zagreba "koji ovih dana privode kraju proces "srbizacije"
hrvatske politike i uvode politicki primitivizam u politoloske prirucnike koji
ce biti napisani onda kada budemo shvatili da smo usli u jos nepoznate
dimenzije totalitarnog drustva". I dalje kaze, da militarizam sa hrvatskim
obelezjem nesumnjivo nosi u sebi izvesnu crtu osvete. Ali to ne bi smelo
da sluzi kao alibi u ocenjivanju Operacije Oluja. Ovaj militarizam visi nad
nama kao stalna pretnja.
Nastavljajuci, pisac se zaustavlja na duhu osvete koji se hrani
nacionalizmom i terorizmom u zemlji podsecajuci na poruku mira koju je
uputio papa Djovani Paolo II u Zagrebu, septembra 1994 i prebacuje
hrvatskim biskupima sto "nisu podigli svoj glas osude slozene
problematike koja je nastala u Hrvatskoj posle vojne i policijske akcije
"Oluja", suoceni sa krsenjem ljudskih prava u ponovo osvojenim
krajevima, suoceni sa sve manje demokratskom slikom i socijalnim
nepravdama u celoj zemlji". "Masovno bekstvo srpskog stanovnistva iz
Hrvatske, koje za partiju na vlasti predstavlja "definitivno resenje srpskog
problema"; suvise ceste sovinisticke, nacionalisticke i izjave koje duboko
degradiraju najvise hrvatske vlasti; nastavljanje sa masakriranjima civila,
sa podmetanjima pozara i unistavanjem dobara: sve ovo bi zahtevalo
mnogo angazovaniji odgovor" crkvenih vlasti.
One bi, dodaje Pilzel, morale da izbegavaju da daju i najmanji alibi
drzavnom i paradrzavnom terorizmu. U duhu papinih govora neophodno je
da se jednom zauvek slomi spirala mrznje, odbacujuci logiku osvete...
Posle papine posete Hrvatskoj, tokom godine dana objavljene su u toj
zemlji fotomonografije o tom dogadjaju, knjige sa papinim govorima,
zbirke eseja o vernosti hrvatske nacije rimskoj crkvi, iskovane su medalje,
emitovane postanske marke; Tudjman je ucestvovao u oko stotinu misa,
pa ipak... Najveci katolici, upravljaci iz Zagreba - konstatuje Pilzel - odbili
su u praksi papske poruke: umesto kulture mira, tolerancije, solidarnosti i
dijaloga medju ljudima i grupama razlicitih identiteta i ubedjenja,
nastavljeno je sa propovedanjem i sejanjem mrznje; nista nije ucinjeno
da se uspostavi pravda, niti je povedena borba protiv zlocina; jos ne
postoji drzava prava.
Umesto da se izgradjuju veze izmedju naroda sa razlicitim religioznim
verovanjima i kulturama, vodi se sistematska politika deobe,
diskriminacije i cak fizicke likvidacije onih koji su drukciji; raspirena je
vatra najekstremnijeg nacionalizma. Sve dok se sef drzave bude ponasao
kao sto se ponasao dok je jezdio kroz ponovo osvojenu Krajinu,
odgovarajuci izrekom iz Starog zaveta "oko za oko, zub za zub" onima koji
nam u celom svetu prebacuju zbog paljenja srpskih kuca u oslobodjenim
krajevima Hrvatske, ne moze se ocekivati da bilo koji gradjanin smogne u
sebi snage da raskine sa takvom Hrvatskom, sa takvim hrvatskim
patriotizmom u ovoj drzavi. U ocima hrvatskih vlasti veoma malo znace
pravda i pravna drzava i tesko je verovati, sve dok bude tako, da ce
vecina ljudi prestati da se plasi pred farsom od demokratije kakva je ova
sadasnja i ona koja se nazire u najavljenim izborima...
17. SEPTEMBAR 95.

Izgleda da su se Hrvati i Muslimani u Bosni zaustavili ili gotovo zaustavili,
posto su zagospodarili sirokim podrucjima u kojima je muslimanska ili
hrvatska etnicka skupina bila u manjini ili je nije ni bilo. Izetbegovicev Peti
armijski korpus stigao je pred vrata Bosanske Krupe. Sarajevo moze da
odahne, mozda je zavrsena opsada koja je trajala tri i po godine: srpski
topovi su povuceni sa visova koji dominiraju nad prestonicom Bosne i
Hercegovine. U medjuvremenu, nastavlja se masovno bekstvo civilnog
stanovnistva iz centralne Bosne ka severu. Civili koji su pobegli iz Jajca,
Kljuca, Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta i drugih varosica koje su osvojile
hrvatske i muslimanske trupe (siroka oblast koja je prakticno ostala bez
svojih stanovnika), zakrcili su puteve koji vode u Banjaluku. Ovaj grad, u
koji se vec ulilo 75.000 izbeglica, nema vise mesta da primi i ostale; zbog
toga preusmeravaju kolone prema istoku. Stizu i vesti o surovim
postupcima "oslobodilaca". U Donjem Vakufu 6.000 srpskih izbeglica koje
su tamo uhvacene u zamku snose posledice pobednicke euforije razjarenih
muslimanskih vojnika.
U Hrvatskoj su 34 od oko 1.000 srpskih civila iz Krajine, koji se se sklonili
u kasarnu Plavih slemova u Kninu, izruceni hrvatskim vojnim vlastima
koje su ih, optuzivsi ih za dela terorizma, genocida i oruzane pobune,
odvele u zatvore u Zadru, Splitu i Sibeniku. Drugih 700 civila ukrcani su u
25 autobusa i upuceni prema Srbiji. Tako je Krajina ociscena i od
poslednjih ostataka starosedelackog stanovnistva koje nije hrvatsko.
U vezi sa tim, za vreme jedne ceremonije povodom dodele visokih
odlikovanja zasluznim patriotima, predsednik Tudjman je danas izjavio u
svojoj zagrebackoj rezidenciji da je krunisan san zbog kojeg su ziveli,
patili i umirali Hrvati tokom svoje duge istorije. Neka od visokih
odlikovanja dodeljena su pojedincima koji su u II svetskom ratu
"nameravali da se bore za neki drugi ideal, ali uvek za Hrvatsku" u
redovima ustasa.
U istarskom Vodnjanu sastali su se predstavnici tridesetak zajednica
Italijana iz Hrvatske. Razgovaralo se o situaciji u kojoj je jos jednom
italijanska manjina u Hrvatskoj "stisnuta gvozdenim klestima dekreta i
mera" sa namerom da je oslabe, narocito u skolskom sistemu koji je sada
poremecen. Tokom cetiri sata izbili su gnev, razocarenje i gorcina koje su
izazvali raspis Vokiceve i niz vladinih mera koje su zavele klimu stetnu po
Italijane, cije skole su izlozene opasnosti da nestanu. Predsednik
Italijanske zajednice, Djuzepe Rota optuzio je ko zna koji po redu
ministarski dekret koji je poslednjih dana pogodio skolu kao malj:
italijanski jezik, koji se do sada ucio kao drugi jezik ili "jezik sredine" u
hrvatskim skolama na dvojezicnim teritorijama Istre, ponovo je postao
strani jezik.
Vaspitacice koje su u Labinu prosle godine drzale nastavu u italijanskom
decjem vrticu morale su prestati to da rade zbog snaznih pritisaka

vladajuce partije. Nastavnici italijanskog maternjeg jezika u vecinskim
skolama mnogih gradova zastraseni su dotle da se ne usudjuju da
zakorace u ucionice za vreme uzine. U Bujama zgrada u kojoj je
italijanska skola ne ispunjava uslove, skolska godina nije mogla da pocne
- a prosle su dve nedelje od pocetka - ali Ministarstvo obrazovanja to
uopste ne brine. "Uskoro cemo biti zatvoreni u kavez", izjavio je Rota.
Najnovije mere protiv Italijana u Hrvatskoj, dodao je, posledica su
samovoljnog zaokreta vlade iz Zagreba prema ekstremnoj desnici i zbog
toga "mi se ne borimo samo za nasa prava, nego za afirmaciju ljudskih
prava u ovoj zemlji".
Veoma gnevan je i stari nastavnik Pjetro Nutricio iz Opatije: "Tudjman nas
zatvara u geto, samo nam jos fali radi raspoznavanja zuta traka oko ruke.
U svakom slucaju ostajemo ponosni sto smo Italijani".
18. SEPTEMBAR 95.

Bosna je, sada, podeljena na pola. Hrvatske i muslimanske trupe
kontrolisu 50 odsto bosanske teritorije. Srbi, koji su kontrolisali 70 odsto
ove teritorije, izgubili su od nje 20 odsto za svega nekoliko nedelja, tako
da sada drze nesto vise od dela koji im je dodeljen. Karadzic i Mladic
mogu tako da opravdaju poraze pred svojim javnim mnjenjem govoreci da
su zapadne teritorije najudaljenije od Srbije napustili iz strateskih razloga,
odlucni, medjutim, da se vise ne povuku ni koraka nazad.
Izgleda da se u slozeni mozaik ovih dogadjaja veoma dobro uklapa
danasnja opomena Vasingtona upucena vladi u Sarajevu da "smesta
prekinu" ofanzivu na severozapadu protiv Srba, "da ne pokusavaju da na
bojnom polju rese one probleme koji se mogu resiti za pregovarackim
stolom" i zbog toga sto se deoba teritorija vec priblizila odnosu 51 prema
49 sto je u osnovi americkog plana. Ako bi Srbi izgubili jos teritorija to bi
otezalo sporazum i nagnalo bi Beograd da vojno intervenise i podrzi
bosanske Srbe.
Parlament Bosne i Hercegovine, iako nerado, danas je prihvatio plan
Sjedinjenih Drzava koji predvidja podelu zemlje na dva entiteta: srpsku
republiku i hrvatsko-muslimansku federaciju povezane medjusobom
tankim vezama koje bi spasile privid jedinstvene drzave. Ipak Izetbegovic
odbija da zaustavi ofanzivu, odlucan u nameri da se na pregovorima
pojavi kao trijumfalni pobednik koji je opkolio Banjaluku, neprijateljsko
utvrdjenje, a da nema obavezu da ga osvoji. I Zagrebu su pobede udarile
u glavu. Potpredsednik Bosiljko Misetic - zvani "Tudjmanova usta" - izjavio
je pred televizijskim kamerama da je cilj Hrvatske "oslobadjanje" cele
severozapadne Bosne, ukljucujuci Banjaluku.
I da je potpuno u hrvatskom interesu da podrucje Banjaluke postane deo
Federacije hrvatsko-muslimanske. Primarni interes Hrvatske u ovom casu
je da se granici sa teritorijom federacije...
To je, u stvari, pravi razlog sto trupe iz Zagreba ucestvuju u ofanzivi.
Poslednjih sati, ipak, hrvatske snage nisu dalje napredovale, dok su
muslimanski Peti i Drugi armijski korpus, napredujuci prvo na zapad a
zatim na istok, zatvorili krug oko varosica Prijedor i Bosanski Novi (Peti
korpus) usmeravajuci se prema gradu Doboju (Drugi korpus). U svakom
slucaju nijedan drugi naseljeni centar od nekog znacaja nije osvojen; a to
usporavanje ofanzive podudara se sa prekidom neprijateljskih napada
aviona NATO na srpske polozaje.
Pogorsava se, medjutim, tragedija izbeglica. Hrvatski mas-mediji je

ignorisu, ili najvise sto pominju je da "nesreca sada pogadja one koji su
do juce bili progonitelji". Reci bez milosti za nevine ljude koji su bili i jesu
zrtve rata. Sa svoje strane, vlasti bosanskih Srba, nespremne i u
nemogucnosti da se suoce sa neocekivanim dogadjajem, zatvorile su
kapije Banjaluke (koja je vec pretrpana zbog prevelikog broja izbeglica)
pa oko 20.000 ljudi, posto su naisli na zatvoren ulaz u grad, sada lutaju
bez cilja po njegovoj krajnjoj periferiji. Unutar najveceg bosanskog grada
koji kontrolisu Srbi, uz stanovnike koji u njemu zive i kojih ima vise od
200.000, nagomilalo se 80.000 izbeglica koji "pokusavaju da pobegnu od
svoje sudbine uz poljske logore i vatre improvizovane duz ulica opkoljenog
grada. Oboleli, starci i deca, dremaju mokri i prljavi po plocnicima".
Ovo je opis jednog reportera koji dolazi izdaleka. "Izvan grada, bez cilja,
bez hrane, kruze drugi ocajnici koje je napustila sudbina". Vlasti koje su
novim talasima izbeglica zabranile ulazak u Banjaluku, pokusavaju da ih
upute u druga podrucja. Na drumu se formirala kolona, duga 70
kilometara, od malih traktora i seoskih kola sa desetinama hiljada ljudi na
njima koji se drze za nesto malo pokucstva nabacanog bez reda po senu
za konje, uz oskudne namirnice. Kolona se proteze drumom koji povezuje
Banjaluku sa Derventom i vodi na istok, u Srbiju.
Vlasti pokusavaju da smeste jedan deo izbeglica u Bosanski Brod, dok su
druge grupe preusmerene cak prema Prijedoru i Sanskom Mostu, prvom ,
ugrozenom od hrvatsko-muslimanskih snaga dok je drugi vec pao u
njihove ruke. Nadaju se milosti pobednika.
Drugi "put egzodusa" srpskog bosanskog stanovnistva je onaj koji, silazeci
sa visova Ozrena vec skoro potpuno opkoljenog od muslimanske armije,
vijuga prema Doboju, koji je takodje grad izlozen opasnosti; njegova
periferija je na dometu artiljerije trupa koje imaju kao obelezje tri ljiljana.
Doboj su dosad preplavili 14.000 izbeglica. Humanitarni konvoji se
naprezu da prodju zakrcenim putevima. Razna svedocenja potvrdjuju da
se gnev srpskog stanovnistva, narocito izbeglica, ovih dana okrece protiv
politickih vodja koji su ih gurnuli u ovu beznadeznu avanturu.
Na suprotnoj strani, snage koje su preuzele vlast na teritorijama otetim od
bosanskih Srba ne bave se problemom izbeglica nego, udovoljavajuci volji
Sarajeva i Zagreba, brinu se jedino da ucvrste odgovarajuci vojni i
politicki polozaj. Hrvati i Muslimani u Bosni saveznici su koji sumnjaju
jedan u drugoga i vode razlicitu politiku.
Bosanski parlament je izjavio danas, da navedem odmah primer, da ce
popis stanovnistva iz 1991. ostati osnova na kojoj ce morati da se temelji
struktura vlasti u svim krajevima zemlje. Hrvatska, medjutim, polazi od
situacije koja je stvorena kao posledica etnickih ciscenja (kao sto radi u
sopstvenoj kuci: posto je ocistila srpsko stanovnistvo iz Krajine, sprema
se da pristupi prevremenom popisu stanovnistva u aprilu naredne godine).
Tudjman je dao azil Fikretu Abdicu, izjavivsi da ce ovaj porazeni sluga

dvaju gospodara moci slobodno da se bavi poslovima, a u buducnosti, ako
to bude zeleo, i politikom. Parlament iz Sarajeva, (takodje danas) zaduzio
je Predsednistvo republike da zahteva od Hrvatske izrucenje Abdica
optuzenog za ratne zlocine. Time se ne zavrsavaju razlike.
Hrvatsko-muslimansko saveznistvo, koje je vec jednom raskidano, u
opasnosti je da opet bude raskinuto sada kada su okolnosti nametnule (ili
medjunarodna zajednica) da svaki od partnera racuna samo na sopstvenu
snagu, znajuci da je jaci ako ima veci manevarski prostor za vreme

pregovora. Ako Muslimani budu otisli da pregovaraju sa 15 odsto
bosanske teritorije (koliko su od nje kontrolisali do proslog jula) postace
"Bantustan Hrvatske", kako bi rekao italijanski novinar Gvido Rampoldi.
Sada su, medjutim, stigli do 25 odsto, izjednacivsi se sa hrvatskim
udelom.
Prema agenciji za stampu iz Zagreba, regularnoj hrvatskoj vojsci pripada
75 odsto zasluga za pobede postignute u poslednja dva meseca, 15 odsto
otpada na 20.000 ljudi vojske bosanskih Hrvata (HVO ) a samo 10 odsto
rizicnih na Muslimane". Vec je ova procena izazivanje, upaljacki fitilj
polemike koja ce gotovo sigurno dovesti do najzescih sukoba u bliskoj
buducnosti. Hrvati su stavili do znanja da zele veci komad. Gore
navedenim procentima zasluga morala bi da odgovara podela na teritorije
kojima ce se upravljati. Muslimani ne kriju da su razocarani.
Izetbegovicevi ljudi ne mogu da svare recenice kao "Jajce i Drvar,
najhrvatskiji gradovi", podsecajuci da su padu Jajca u srpske ruke 1992.
pogodovali nasrtaji Hrvata na Muslimane u Bosni, sto su se prosirili u
krvavi rat medju njima koji se protegao na gotovo celu 1993.
Sta ce se sada dogoditi sa ovom vrstom vojne pogranicne oblasti koju su
Hrvati stvorili u Bosni? Da li ce bosanska hrvatsko-muslimanska federacija
uspeti da odoli novoj zagonetci raspodele osvojenih teritorija? Da li ce
Hrvatska i dalje insistirati na spajanju bosanske Federacije sa Hrvatskom
u formi konfederacije?
U zagrebackom parlamentu, koji se pre dva dana sastao zbog izglasavanja
12 zakona, ministar inostranih poslova Granic rekao je da su "hrvatske
pozicije - kako one u pregovorima tako i one na vojnom planu - sada
veoma jake" (burno odobravanje). Presao je medjutim preko pitanja
jednog poslanika koje se odnosilo na "trvenja i carke" do kojih je doslo
izmedju hrvatskih trupa i muslimanske vojske u tek oslobodjenoj varosici
Bosanskom Petrovcu.
Hrvatska vlada, Ministarstvo javne uprave, odbacili su grb i zastavu Istre:
oblik stita na grbu nije u skladu sa heraldickim tradicijama; ne dopadaju
se venac i vimena istarske koze; rogovi su joj suvise kratki; nije dobar ni
trostruki grumen zemlje (simbol tri starosedelacke etnicke grupacije
poluostrva) na koji se oslanja koza. Ako se zeli da grumen ostane,
upozorava Ministarstvo, onda srednji grumen treba da bude visi, jer
simbolise hrvatsku etnicku skupinu koja je (preo)vladajuca!
Sastanak na vrhu u Zagrebu. Predsednici Hrvatske i Bosne i Hercegovine,

Tudjman i Izetbegovic, u prisustvu Klintonovog izaslanika, Holbruka,
postigli su sporazum o "neophodnosti da nastave ka integraciji funkcija
dvojne federacije u Bosni i Hercegovini. Da li je to prvi korak ka likvidaciji
takozvane "Hrvatske republike Herceg-Bosne"? Nije receno da ce se to
dogoditi. Sto se tice teritorija koje su osvojile hrvatske i muslimanske
trupe tokom poslednjih nedelja, za vreme spojene ofanzive protiv Srba,
vlada potpuna nesaglasnost, tako da "je dogovoreno da se do kraja
sukoba odgodi resenje" koje ce se pronaci "kroz politicki dijalog" i prema
tome nece moci da bude prejudicirano "identitetom oslobodilackih snaga".
OUN nastavlja da "osudjuje" hrvatsko-muslimansku vojnu eskalaciju u
Bosni. Savet bezbednosti opominje Zagreb i Sarajevo da ne koriste
situaciju radi sopstvene prednosti, zahteva da se smesta prekine vatra,
izrazava duboku "zabrinutost zbog teskoca civilnog stanovnistva". Da li su
to uobicajene jalove reci? Posto se u Zagrebu susreo sa britanskim

ministrom inostranih poslova Malkolmom Rifkindom, hrvatski ministar
inostranih poslova Mate Granic izjavio je da su "hrvatske snage zaustavile
dalje napredovanje prema Banjaluci". Rifkinda je primio i predsednik
Tudjman, koji mu se zakleo da su "hrvatske snage prekinule ratne
operacije u zapadnoj Bosni jos pre dva dana".
Rifkind je to primio na znanje, isticuci da "treba izbeci drugu humanitarnu
katastrofu, koja bi mogla da poveca na 250.000 broj izbeglica" koje je do
sada prouzrokovala hrvatsko-muslimanska ofanziva.
U isto vreme kada elektronska sredstva informisanja prenose uveravanja
koja su dali Tudjman i Granic, predstavnik OUN u Zagrebu Ganes
obavestava da su juce jake snage hrvatske vojske presle reke Unu i Savu
izmedju Dvora, Bosanske Kostajnice i Bosanske Dubice i prosirile se preko
granice. Ove snage, rekao je Ganes "mogle bi da imaju zadatak da stvore
tampon-zonu duz hrvatske granice, na bosanskoj teritoriji, kao sto je vec
ucinjeno u zapadnoj oblasti Bosne". U ovoj operaciji, hrvatska artiljerija
tukla je gradove Bosanski Novi, Bosansku Dubicu, Knezicu i Svodnu, dok
su avioni sa sahovnicom bombardovali srpske polozaje u Bosanskom
Novom i Sanskom Mostu.
Ovoga puta doslo je, medjutim, do odlucnog reagovanja srpskih snaga
koje su, posto su se reorganizovale u poslednjim satima, uspele da
blokiraju dalje napredovanje neprijateljskih snaga kako na banjaluckom
frontu, tako i na ozrenskom frontu gde je novi napad Izetbegovicevih
snaga odbijen.
Predstavnik OUN u Zagrebu precizirao je da snage bosanskih Hrvata,
snage bosanskih Muslimana i regularna hrvatska vojska, kontrolisu sada
48 odsto teritorije Bosne i Hercegovine. Linija fronta se manje vise
stabilizovala i ide od Dvora na reci Uni do granice izmedju Hrvatske i
Bosne, do Sanskog Mosta, Mrkonjic Grada i Jajca, da bi se popela duz
reke Vrbas do Donjeg Vakufa. Posebno su aktivne muslimanske snage, ali
i one - uprkos pobednickim tonovima biltena - vec nekoliko dana slabo
napreduju. Danima se ponavlja da je varosica "Sanski Most opkoljena i da
se nalazi pred oslobadjanjem" od snaga Petog armijskog korpusa, ciji cilj,
posle osvajanja Bosanskog Petrovca, Kljuca i Bosanske Krupe je
zauzimanje Prijedora na 25 km od Banjaluke.
To je izjavio komandant jedinice, Atif Dudakovic, koji medjutim nije umeo
da objasni razlog zbog kojeg je, posto je nekoliko dana pre toga najavio
skori pad Mrkonjic Grada, koji su kasnije osvojile trupe bosanskih Hrvata
(HVO ), ovaj grad vracen srpskom entitetu (Republici Srpskoj) u februaru-
martu 1996, sprovodjenjem ispravki demarkacionih linija utvrdjenih
Dejtonskim ugovorom.
Pre nego sto su se povukli iz grada, Hrvati su ga u najvecem delu razorili.
Pored toga utvrdjeni su uzasni masakri koje su izvrsile hrvatske snage: na
pravoslavnom groblju varosice izbila je na videlo velika masovna grobnica
iz koje su, krajem marta ili pocetkom aprila ‘96, u prisustvu izaslanika
Haskog tribunala, izvadjena tela 181 srpskog civila i vojnika ubijenih za
vreme ofanzive bosanskih Hrvata pocetkom jeseni 1995. Veliki deo zrtava
imale su smrskane lobanje. U trenutku predaje u stampu ove knjige,
utvrdjivanje i trazenje drugih masovnih grobnica je u toku u 26 okolnih
mesta. Medju mestima gde su utvrdjeni masakri koje su izvrsili bosanski
Hrvati i Muslimani su Celebic, Tarcin, Capljina i Lora, sve bivsi
zarobljenicki logori. U logoru Celebic, u zoni Kupresa, centralna Bosna,
vijorila se crna zastava sa ustaskim "U", posvedocio je Relja Mrkajic,

lekar, bivsi srpski internirac.
"Bili smo primorani da udjemo u logor izmedju dva reda hrvatskih vojnika
koji su nas toliko tukli da su nam i kosti prebili". Mesecima je ovaj lekar
pozrtvovano lecio opekotine na telima svojih nesretnih drugova, izazvane
elektricnim udarima i usijanim gvozdenim alatkama koje su upotrebljavali
mucitelji. Bilo je takodje "nasilja nad zenama koje se ne moze imenovati"
u obliznjem logoru Musala, starom sportskom centru "pretvorenom u
arenu uzasa". Zatvorenici su bili "primoravani da pevaju hrvatske svecane
pesme dok su bicevani do smrti". Ko bi odbio cekalo ga je mucenje. Onaj
koji je ulazio u hrvatski ili muslimanski logor znao je da ce morati da plati
za zlocine i grozote koje su negde drugo pocinili bosanski Srbi.
Dudakovic jos nije osvojio Mrkonjic Grad, niti je uspeo da uspostavi
saobracaj putem prohodnim za kamione izmedju Jajca i Kljuca, gradova
koje su odavno osvojile snage bosanskih Hrvata i Muslimana. Prema
Dudakovicu, njegove snage su do sada razbile tri srpske brigade i ubile od
900 do 1.300 neprijateljskih vojnika. Najzad, "preuzata je civilna uprava u
naseljenim mestima iz kojih je pobeglo celokupno srpsko stanovnistvo".
Drugo saopstenje dala je komanda Drugog bosanskog armijskog korpusa
da je "posle teskih borbi danas oslobodio drugih 50 kvadratnih kilometara
teritorije na planini Ozren". Muslimanske snage stigle su pred vrata
Bosanskog Petrovog Sela, "prestonice" srpske enklave na Ozrenu. Medju
planinskim selima do kojih su doprle snage bosanskih Muslimana je i
Vrbak, u kojem je zauzet top iz kojeg bi trebalo da je ispaljen smrtonosni
projektil koji je proteklog 25 maja napravio pokolj u Tuzli ubivsi 75 osoba,
najvecim delom mladih i ranivsi drugih 150.
Javljeno je za vojne operacije neocekivano i iz podrucja Mostara, gde se
mesecima nije pucalo. Muslimani iz Bosne i Hrvati napali su iznenada
srpske polozaje, ali su odbijeni. Na ovom sektoru Hercegovine
muslimanske trupe koncentrisane su duz linuje Mostar-Nevesinje,
Nevesinje-Konjic i Konjic-Kalinovik, dok su Hrvati angazovani duz glavne
saobracajnice Capljina-Stolac. Izmedju Muslimana i Hrvata medjutim nisu
mnogo srdacni odnosi. Hrvati nisu nikada prikrivali, uglavnom u Mostaru i
u Hercegovini, svoju duboku mrznju protiv "Turaka" ili "balija" kako oni sa
prezirom nazivaju bosanske Muslimane; i, gde god da su krocili, isticali su
zagrebacke barjake na crkvama i na opstinama. Grad Jajce, koji su
okupirali Hrvati, ali koji je simbol bosanske drzavnosti, pretvorio se u
jabuku razdora.
Neki posmatraci misle da ce se, "ako Hrvati i Bosanci budu osvojili
Banjaluku, ravnoteza predvidjena mirovnim planom potpisanim u Zenevi,
raspasti u paramparcad".
Danas niceg novog o izbeglicama. Uvek ista muka. Prema izvorima OUN,
onih koji su u severnom delu Bosne upali u klopku, ima 87.000: 7.000
onih koji su pristigli u podrucje Doboja a najvise njih u Banjaluku i njenu
oblast.
Prvi novinari koji su se vratili u Plitvice bili su praceni gustom povorkom

vladinih funkcionera, oficira policije i vojske. Dopisnik lista La Voce
napisao je ono sto su mu ispricali ti funkcioneri i ti ljudi u uniformama, ali
mu nisu mogli staviti povez preko ociju. Odakle je dosao "razorni bes"?
"Malo njih je ocekivalo da ce zateci sve kao sto je bilo nekada. Cudo
Nacionalnog parka, pustog ali netaknutog, nadovezuje se na posebnost
predela koji ga okruzuje, posebnost koja brine turisticke vodice jer ce za

koji mesec morati da organizuju izlete koji se priredjuju na jezerima. Kako
cemo objasniti na primer nemackim turistima, koji ce posmatrati iz
autobusa dok budu isli u Plitvicki park, rusevine, razvaline, ostatke kuca,
da je sve to izazvala ljudska ruka, slepa i razorna mrznja?
Jedna za drugom nizu se tipicne kuce, ali bez krovova, bez prozora; kuce
od kojih su ostali samo noseci zidovi i oni cesto pocrneli. Rat je posejao
ova razaranja, ali mnoge kuce su namerno unistene posle vojnih
operacija, porusene posle bekstva Srba. Zasto? "Bilo je neophodno da se
to ucini jer su stanovnici lezali na eksplozivu, na granatama, to su bili
pravi pravcati arsenali", objasnjavaju vodici novinaru. Zagonetno
objasnjenje koje novinar ne razjasnjava. Cak ako se i prihvati da je u tim
srpskim kucama bila pronadjena municija, da li je bilo neophodno da se
uniste? Da bi kaznili koga? Ne izostaju zatim novosti koje donose
oslobodioci: nasilna promena toponima. Tako je Srpsko Polje, postalo
Hrvatsko Polje. To pokazuje nova tabla sa kovanicom. Istorija se
falsifikuje kao sto se to radilo u Istri od 1953. i kasnije, a jos vise posle
1990.
Pise dopisnik: "Zajedno sa onim sto je punjen slamom i jedan drugi
medved, od krvi i mesa, umakao je od rata i kruzi ovim krajem zdrav i
ziv". Secam se da sam u zagrebackom Vjesniku procitao, pre nekoliko
godina, da su "srpski pobunjenici masakrirali cak i medvede u zoni
jezera". Sada citam u La Voce del Popolo da je srpsko stanovnistvo koje je
pobeglo ostavilo desetine hiljada konja, goveda, svinja i druge stoke. Ali
sada je "ostalo malo te stoke. Najveci deo je prikupljen u sabirnim
centrima, ili je - ironicni je komentar cicerona - zavrsio na raznju. Sto se
tice ratnog plena, kazu da su u jednom podrumu hrvatski vojnici pronasli
700 litara alkoholnog pica od sljiva, poznate sljivovice. Sta je bilo s njom?
Pa dobro, zna se, vojnici su tog dana nazdravljali... ". Ne kaze se sta su
kasnije radili pijani vojnici.
U malim plitvickim vilama "na prozorima su jos zavesice, na prozorskim
naslonima saksije sa cvecem, na balkonima poneka lezaljka. Ali nigde zive
duse". Operacija Oluja hrvatske vojske imala je efekat neutronske bombe,
one sto unistava ljude a spasava stvari. Sa izuzetkom Plitvica-varosi,
medjutim, u celoj Krajini ni stvari nisu sacuvane. Razaranja koja su
izvrsena posle operacije, strahovita su i sumiraju se sa tragedijom
covekove smrti.
20. SEPTEMBAR 95.

Srbi u Bosni povukli su vise teskog oruzja, vise od 350 komada koliko je
predvidela OUN, iz zastitne zone, na 20 kilometara oko Sarajeva. To su
potvrdila tri generala-komandanta Plavih slemova koji su, medjutim ostro
osudili bosanske Muslimane sto su ispalili dve granate iz bacaca na srpsku
cetvrt na periferiji Sarajeva.
Zajednicka ofanziva Muslimana i Hrvata stoji u mestu.. Da kazemo kao
hrvatska novinska agencija HINA, "vojna situacija postepeno se
stabilizuje". Nema nikakvog napredovanja na podrucju Banjaluke, ni u
pravcu Bosanskog Petrovca, niti u pravcu Doboja. Jesu li se zadovoljili
apetiti? Da li je to posledica ostrih opomena OUN i zemalja NATO? Ipak,
treba ukazati na jedan izuzetak: jedinice regularne vojske iz Zagreba,
koje su juce presle preko reke Save kod usca Une, tamo gde tok reke
oznacava granicu izmedju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, uputile su se

ka Prijedoru. Hrvatska vlada se tako jos jednom pokazala kao lazljivac:
upravo juce je potpredsednik Granic objavio prekid svih vojnih akcija.
Imajuci u vidu udaljenost snaga Petog armijskog korpusa bosanskih
Muslimana od Prijedora, Tudjman je pozurio da posalje svoje trupe sa
naredjenjem da krenu napred u istom pravcu sa suprotne strane.
Dva psa oko jedne koske, ali jedan od njih je kod svoje kuce, a drugi je
presao preko granice.
Prema poslednjim vestima, ima ne manje od 116.000 izbeglica koji se
tiskaju u Banjaluci. Strahuje se da bi drugih 50.000 moglo da izbegne iz
Prijedora da bi se izmakli ispred hrvatske pretnje. Bolnice su pune
ranjenih i obolelih koji ne dobijaju nikakvu pomoc.
Banjaluka je ostala gotovo bez lekova, hrane i prevoznih sredstava. Novi
oblaci se gomilaju nad mirovnim procesom zbog "teskih napetosti"
izmedju Sarajeva i Zagreba, koji su saveznici vise po imenu nego na delu.
Gomilaju se neresena unutrasnja pitanja federacije, kako stara tako i
nova. Jedan zapadni diplomata je rekao: "Hrvatsko-muslimanska
federacija u Bosni jos ne postoji zakonski, medjutim jasno je da je
Sarajevo slabiji partner".
Ministar inostranih poslova iz Zagreba dao je obavestenje da je formirana
mesovita hrvatsko-muslimanska komisija da bi se suocila sa problemima
koji su iskrsli po pitanju bihackog aerodroma "Zeljava", oko kojeg se
otima i jedna i druga strana. Radi se o tome da treba povuci
demarkacionu liniju izmedju dve zemlje pocev od podrucja aerodroma koji
"se nalazi delimicno na hrvatskoj teritoriji". Zasad, odluceno je, njime ce
se upravljati suvlasnicki, a posle ce se videti...
List Delo iz Ljubljane, izvestavajuci o tekucem misljenju u Sloveniji, pise
da veoma malo njih veruje da ce se rat u Bosni uskoro zavrsiti. Poslanicka
skupstina hrvatskog parlamenta je raspustena. Novi narodni predstavnici
(do sada 137, ubuduce 127) bice izglasani 29. oktobra. Tako je rekao
Tudjman i tako je i bilo.
Na svojoj poslednjoj sednici, Sabor je prihvatio dva zakona: izborni i
zakon o popisu stanovnistva. Sve amandmane opozicije odbila je glasacka
masina partije na vlasti koja ima apsolutnu vecinu u zakonodavnom
organu.
Popis stanovnistva, drugi u Hrvatskoj u ovoj deceniji i prvi u istoriji zemlje
posle nezavisnosti, bio je nametnut - kako je objasnjeno - jer
demografska slika koja je dobijena marta 1991. potpuno se raspala. I to
je tacno: stotine hiljada ljudi, najvecim delom srpske etnicke pripadnosti,
napustili su zemlju ili su iz nje bili isterani; velike mase premestene su iz
jednog kraja u drugi (Istra je dozivela pravu invaziju u cilju radikalnije
hrvatizacije); duboko je izmenjena etnicka struktura. Ali zar nije trebalo
sacekati rezultate popisa koji ce se obaviti u prvoj polovini aprila 1996?
Nije, rezim je vec utvrdio koliko predstavnika ce moci da imaju pojedine
nacionalne manjine: trojicu Srbi, po jednog Italijani i Madjari, Cesi i
Slovaci zajedno, jos jednog druge etnicke zajednice od nekog znacaja:
Rusini, Austrijanci, Ukrajinci i Nemci.
Dvanaest sedista bice rezervisano za Hrvate iz dijaspore rasejane po
svetu, poznatu rezervu "vrhovnikove" partije, koji je, 1990. godine, prvi
put stupio na vlast, pre svega zahvaljujuci finansijskoj pomoci iz dijaspore
starih ili neo-ustasa; dijaspora je nastavila da ga subvencionise i na
izborima iz 1992. i 1993. Njen uticaj na politiku zemlje bice mnogo jaci.
Pribegavanje prevremnim izborima, prema objasnjenju koje su u

Parlamentu dali poglavari HDZ, postalo je neophodno ne samo zbog
"demografskih promena do koji je doslo u zemlji" nego i zbog prelaska,
cak 24 clana parlamenta razlicitih pripadnosti u druge partije. Prelasci koji
su neznatno oslabili parlamentarnu vecinu Tudjmanove partije (koja se
popela na vlast sa 40 odsto glasova od onih koji su glasali i sa jedva 27
odsto od ukupnog broja onih sa pravom glasa).
Sada, posto zeli da bude apsolutni gospodar i ukloni bilo kakvu ozbiljnu
demokratsku kontrolu, autokrata iz Zagreba se oslanja na plebiscitarnu
vecinu, zeli da svede opoziciju na pravi i obicni ukras, na "demokratski"
paravan iz kojeg se krije stvarna diktatura. I tako, ovaj put nije bilo
administrativnih izbora koji su uvek vezivani za one parlamentarne. Ne
koriste rezimu, jer na lokalnom nivou, od opstina do oblasti, nema
nikakvog oblika ozbiljne samouprave; sve je centralizovano, sve zavisi od
centralne vlade, lokalne ustanove mogu da odlucuju samo o pitanjima od
male vaznosti i, kao da to nije dovoljno, kontrolna vlast poverena je
vladinim poverenicima i komesarima koji su postavljeni uz predstavnike i
predsednike opstina.
U danasnjem dnevnom listu Novi list citam naslov koji kaze: "Tudjmanova
drzava postala je drzava kriminalaca". Dobro sintetizuje dugi napis
Dragutina Hlada, potpredsednika Nezavisnih demokrata (bivsih
tudjmanovaca). Podsecajuci na "ogromne uspehe" kojima se Tudjman
hvalisao u nedavnim govorima, Hlad ih nabraja, pocev od "pljacke
narodne imovine" kroz privatizaciju; partija na vlasti pokusava da zabasuri
ovu pljacku podsticuci u Hrvatskom narodu najnize nacional-sovinisticke
instinkte. "I ne samo to. HDZ je postala partija fasisticke oligarhije cija
jedina uloga je, ciji jedini zadatak je legalizacija ove pljacke i zastita
interesa pljackasa". "Kada se jedna drzava i jedan rezim pretvaraju u
drzavu i rezim kriminalaca, ona radi u korist kriminalaca i zivi u kriminalu.
Hrvatski narod se nije borio za slobodu i nezavisnost da bi njime
upravljala saka kriminalaca".
I dalje: "Tudjman se hvalise da je ukljucio u Ministarstvo inostranih

poslova 200 Hrvata iz dijaspore, ali sta je bilo sa 100.000 Hrvata koji su
pobegli iz Hrvatske od kada je Tudjman stupio na vlast i u trenutku kada
nam je potrebno da ponovo ozivimo prostrane regione koji su ostali
opustoseni? Je li to uspeh?". I jos: "Je li mozda uspeh sto Hrvatska
postaje Eldorado sverca i medjunarodnog organizovanog kriminala, zemlja
u kojoj nema pravne drzave, gde Ministarstvo finansija pribegava
teroristickim metodama da bi unistila male preduzimace koji politicki nisu
po volji rezima?". "Moze li se govoriti o pravnoj drzavi kada u
predsednikovoj pretorijanskoj gardi sluze obicni delinkventi i lica
osumnjicena da su ratni zlocinci?".
Posto je nazvao Tudjmana "Sadam Husein made in Hrvatska", Dragutin
Hlad nabraja niz cinjenica kao dokaz nepostojanja slobode i demokratije u
zemlji koju on naziva "Tudjmanistan" i "Hajduckistan". Ogranicavamo se
na mali broj primera: "Da nije mozda anomalija sto predsednik republike,
u svojstvu predsednika svih gradjana, nastavlja da bude predsednik
partije i nosilac liste kandidata HDZ na izborima?". A sta cemo sa pravom
glasa koje je dato dijaspori? Na stranu to sto ce gradjani Australije i
Hercegovine moci da odlucuju o sudbini Hrvata u Hrvatskoj, ostaje pitanje

broja: rezim kaze da Hrvata u inostranstvu ima 420.000 i da ce imati 12
poslanika. Iz kojeg popisa stanovnistva je izvukao ovaj broj? I zasto da
bude po jedan poslanik na svakih 40.000 emigranata dok je za birace u
domovini odnos jedan poslanik na 80.000?
I ko daje pravo Tudjmanu da deli Hrvate na one koji su pobornici HDZ i
one koji to nisu, da oznaci prve kao patriote a druge... Drugi su mozda
izdajnici? I kao da to nije dovoljno, putem raznih kanala, na prvom mestu
dnevnih novina i periodicne stampe, partija na vlasti pokusava uporno da
proturi tezu prema kojoj je prezivljavanje Hrvatske vezano za vodjstvo
jakog coveka, koji ima neogranicenu vlast, a taj bi trebalo da bude
Tudjman, koga je vec neko predlozio za dozivotnog predsednika. On sam,
motivisuci odluku koju je doneo pre mesec dana da se ide na prevremene
izbore, tvrdi da mu je potrebna cvrsta vlada svrstana na liniji njegove
partije, "drugim recima potcinjena vlada, njemu slepo pokorna, koja bi mu
omogucila da on licno neometano vlada. Je li to demokratija?".
Zavrsavajuci, Dragutin Hlad pise da je sloboda Hrvatske "ugrozena iznutra
od onih koji su stvorili sistem antivrednosti, netolerantan prema
razlikama... ".Postajemo zabe u mrtvilu kraljevstva Tudjmanistan, zivimo
u zemlji u kojoj je i intelektualna elita pocela da lize stopala nosiocima
vlasti, klicuci Tudjmanu i njegovoj kohorti pljackasa".
U intervenciji ovog lidera opozicije odrazava se nesumnjiivo klima izborne
kampanje. Isto se ne moze reci za dnevni list Delo iz Ljubljane koji
objavljuje rezultate demoskopskog istrazivanja iz kojeg proizilazi da se u
Sloveniji, gde je ipak snazno negodovanje protiv Miloseviceve Srbije, koji
je nazvan "krvnik sa Balkana" i gde su znatne simpatije prema katolickoj
Hrvatskoj, Tudjman dopada malom broju ljudi. Ima cak i onih koji ga
smatraju ratnim zlocincem (4,3 odsto). Vecina Slovenaca smatraju
hrvatskog bivseg komunistickog generala "sasvim bledom fotokopijom
predsednika Tita, ciji je bio samo najverniji i ponizni sluga tridesetak
godina". Pored toga Slovenci su bili sokirani cinjenicom da "generalisimus"
nastoji da se samoproglasi dozivotnim predsednikom nove hrvatske
drzave, u kojoj je ogromna vecina stanovnika, zahvaljujuci upravo
njegovoj "dalekovidoj" politici, dovedena do bede.
Pre nego sto je raspusten, hrvatski parlament ukinuo je odredbe ustavnog
zakona o manjinama koje se odnose na autonomiju krajeva pretezno
nastanjenih Srbima. Pored toga Srbima izbeglim iz Hrvatske pod pritiskom
vojnih operacija "Bljesak" i "Oluja", koje su od zapadne Slavonije i Krajine
nacinili puste teritorije, ostavljeno je 90 dana vremena da se vrate ako
zele da sacuvaju vlasnistvo nad imanjima, koja je, u medjuvremenu,
zaplenila hrvatska drzava. Inace, u ovom trenutku nijedna vlast u Srbiji,
Bosni, Madjarskoj ili u drugim zemljama u kojima su izbeglice nasle
utociste, nema pravo da izda ovim nesretnicima pasos ili neki drugi
dokument koji bi im dopustio da se vrate... Oni su zarobljenici zatvorenog
kruga, jednog opakog komplikovanog mehanizma.
U vezi sa tim lider Srba u Hrvatskoj, Milan Djukic, ucestvujuci danas u
debati u parlamentu pre glasanja, rekao je da zakoni koje je nametnuo
rezim nastoje da sprece povratak srpskih izbeglica koji su pobegli iz
Krajine. Cak su zakoni ustaske drzave za vreme II svetskog rata, dodao
je, bili liberalniji i tolerantniji prema Srbima od ovih koji su doneseni
Tudjmanovom voljom...
21. SEPTEMBAR 95.

Reka srpskih izbeglica i dalje se uliva u Banjaluku. Krecu se kola
pokrivena ceradama, slicna kolima americkih pionira, drugi idu pesice sa
malim stadima ovaca i koza. Prema izvorima bosanskih Srba, komanda
hrvatske vojske otvorila je vatru na jednu kolonu izbeglica i ubila 12 zena
i dece. Medjunarodni komitet Crvenog krsta obavestava da u poslednja
cetiri meseca civila, koji su bili primorani da napuste njihove kuce u Bosni
ranije kontrolisanoj od Srba, ima 380.000. Njima treba dodati 200.000 i
vise Srba koji su izbegli iz hrvatske Krajine.
Ofanziva snaga Muslimana, bosanskih Hrvata i regularnih trupa iz Zagreba
protiv bosanskih Srba, je "verovatno prestala". Srbi su, sa svoje strane
povukli 250 artiljerijskih orudja i bornih kola sa podrucja oko Sarajeva, za
koje se sada smatra da je "izvan opasnosti". Ali moze li se zaista reci da je
rat pri kraju? Ne znam koliko se moze verovati izjavama kao sto je ona
koja je danas data u Zagrebu: Vlada Republike Hrvatske, sporazumno sa
vladom Federacije Bosne i Hercegovine, odlucila je da ne poduzima dalje
akcije bilo koje vrste u zapadnom regionu Bosne i Hercegovine koje bi
mogle dovesti do sukoba u Banjaluci. Hrvatska vojska koja operise na
teritoriji Bosne i Hercegovine ... zavrsice svoje ogranicene vojne operacije
na ovom podrucju u sto je moguce kracem roku.
Treba se nadati da ce Hrvatska, jedina koja je izvukla korist iz ovog rata
koji traje preko cetiri godine, biti zadovoljna teritorijama koje je osvojila u
Bosni i da ce smatrati mnogo vaznijim mir od nekoliko kvadratnih
kilometara vise ili manje u pravcu Banjaluke, levo ili desno od ovog grada.
U Mostaru, gde za cetiri i po meseca evropska uprava nije uspela da

sastavi dva dela grada koje dele Neretva i neprijateljstvo izmedju
Muslimana i Hrvata, vlasti istocnog Mostara odbile su da potpisu
dokument izuzetno vazan za prezivljavanje bosanske Hrvatsko-
muslimanske federacije. Dokument koji se odnosi na pojacanje i
koriscenje dveju hidrocentrala i na snabdevanje elektricnom energijom i
vodom grada i podrucja doline koju preseca reka. To je novi elemenat
napetosti koji se dodaje tolikim nesporazumima, komplikacijama i
uzajamnim sumnjicenjima.
Da pojacaju ove napetosti stizu aneksionisticki predlozi hrvatske
ekstremne desnice, koja je u koaliciji sa Tudjmanovom partijom.
"Hrvatska patriotska partija" zahteva podelu Bosne, sto ce reci pripajanje
Hrvatskoj prostranih bosanskih podrucja, pozivajuci se na istorijsko pravo
tamo gde hrvatska etnicka skupina nema vecinu, tako da hrvatskom
granicom obuhvati veliki deo zemlje sa kojom se granici: "Takozvana
turska Hrvatska, to jest zapadna Bosna do reke Vrbas, pripaja se
Republici Hrvatskoj kao teritorija istorijski hrvatska, zajedno sa oblastima
Bosne i Hercegovine, do linije: reka Vrbas, Banjaluka, Jajce, Travnik,
Bugojno, Prozor, Konjic, Stolac, Bileca, kao hrvatska regija u
geopolitickom smislu".
Sef posmatraca Evropske unije u Hrvatskoj, Danac Lenart Lesli, kada se
danas u Splitu sastao sa predsednikom opstine dalmatinskog glavnog
grada nije bio preterano diplomata u izrazavanju svoga misljenja njemu a,
preko njega, vrhu u Zagrebu. Hrvatska, tvrdio je, nece moci tako brzo da
racuna na pomoc Evrope posle onoga sto se dogodilo u Krajini danima i
nedeljama posle ponovnog osvajanja. Ono sto su evropski posmatraci
videli u tom regionu, narocito u zoni Knina i svim mestima u zaledju
Zadra, baca tamnu mrlju na hrvatsku vladu. Dodao je: "Evropu ne

zanimaju hrvatske politicke partije i naredni izbori u Hrvatskoj, medjutim
veoma je zainteresovana za demokratske procese; a sve navodi na
bojazan da se Hrvatska krece ka jednopartijskom sistemu".
Optuzba za zlocine pocinjene u Krajini posle Operacije Oluja dosla je i od
predsednistva Saveza antifasistickih boraca Hrvatske, organizacije bivsih
partizana koja je sada potisnuta na marginu drustveno-politickog zivota.
Ova organizacija je zahtevala od zagrebacke vlade da "preduzme
energicne mere protiv onih koji su se upustili u podmetanja pozara i
pljacke" i osudila sa indignacijom "nastavljanje prakse napada na
spomenike antifasistickoj borbi". Posebno je konstatovano da, dok
skupovima onih koji su se u II svetskom ratu borili u redovima ustasa i
kolaboracionista redovno prisustvuju predstavnici vlade, nisu se mogli
videti ni na jednoj od 350 manifestacija antifasista u toku ove godine. Ova
diskriminacija je iznad svega u protivrecnosti sa onim govorima u kojima
Tudjman velica "izmirenje i jedinstvo svih Hrvata u domovini i u svetu".
Poslednji od ovih govora koji je odrzan pre pet dana, komentarise La Voce
del Popolo iz Rijeke: "Podele koje su postojale u zemlji - pise direktor
dnevnog lista na italijanskom jeziku - izgledaju sada kao da se mogu
prevazici zahvaljujuci revizijama istorije koje stavljaju znak jednakosti
izmedju fasizma i komunizma". Tudjman moze da "zadovoljno konstatuje
kako su konacno zajedno Hrvati koji su pre vise od 50 godina pucali jedni
na druge, jedni partizani, drugi ustase". Da li je zaista tako? Ako je zaista
postavljen "znak jednakosti", zasto su vlasti uklonile do sada preko 3.000
spomen-ploca i dozvolile da se unisti najmanje 2.000 spomenika koji su
podsecali na partizansku borbu?
Vojnu intervenciju Hrvatske u istocnoj Slavoniji i u Baranji, poslednjem
komadu teritorije koja je jos u rukama lokalnih Srba koji su se pobunili
protiv vlasti iz Zagreba 1991. godine, treba spreciti po svaku cenu. Ona bi
se zavrsila neizbezno masovnim bekstvom stanovnistva, to jest etnickim
ciscenjem, kao sto se dogodilo za vreme i posle Operacije Bljesak u
zapadnoj Slavoniji 1-2. maja i Operacije Oluja u Krajini (Lika, Kordun i
Banija) prve nedelje avgusta: reci Gavena Hjuita, britanskog ambasadora
u Zagrebu. Nije dovoljno vratiti u te krajeve hrvatske izbeglice, treba
stvoriti uslove da bi oni mogli da zive zajedno sa Srbima koji imaju
jednako pravo da zive na svojoj zemlji u Hrvatskoj. I ovo su reci
britanskog diplomate koji je sustinski prigovorio hrvatskim upravljacima
da su na stetu srpskog stanovnistva izvrsili takvo "ciscenje" kakvo na sav
glas osudjuju kada pogadja njihov narod.
U hrvatskim krajevima koji su ponovo osvojeni pocetkom maja i u prvoj

dekadi avgusta ove godine ostalo je 2.000-3.000 osoba, uglavnom
starijih. Danas hrvatska vlada saopstava da su posle operacije Bljesak u
zapadnoj Slavoniji uhapsena 64 Srbina, a posle Operacije Oluja u Krajini
851 Srbin, koji su svi optuzeni za oruzani ustanak protiv Hrvatske i za
ratne zlocine. Prakticno svi muskarci pod oruzjem, zarobljeni ili uhapseni u
borbi, proglaseni su zlocincima. Ni na koga nije primenjena amnestija koju
je Tudjman obecao onima koji budu polozili oruzje.
Hrvatska sekcija Helsinskog odbora za ljudska prava poslala je otvoreno
pismo zagrebackoj vladi u kojem prijavljuje dva slucaja: sa jedne strane
Tudjmanov rezim nagoni hrvatske izbeglice, koji su pobegli ili isterani iz
Krajine 1991, da se vrate u taj kraj i na silu prisvaja i hrvatske izbeglice
koji su pobegli ili su isterani iz Bosne koju kontrolisu Srbi; sa druge strane
pribegava svim mogucim lukavstvima da bi sprecila povratak u Hrvatsku i
na njihova imanja Srbima koji su izgnani ili su masovno izbegli iz Krajine i
iz zapadne Slavonije. Naveden je i jedan dogadjaj koji duboko
uznemiruje: cetiri porodice hrvatskih gradjana, Srba iz Krajine koji su
pobegli zajedno sa zemljacima u Srbiju za vreme operacije Oluja, odlucili
su da se vrate kuci.
Srpske vlasti su ih pustile da odu, madjarske vlasti su ih pustile da predju
srpsko-madjarsku granicu i dozvolile im da predju preko njihove teritorije
do hrvatske granice, na prelazu Barc-Terezino Polje, ali hrvatske vlasti
nisu ih pustile da udju. Traze im "nove hrvatske isprave" koje nisu hteli da
im izdaju ni ured hrvatskog predstavnistva u Beogradu niti hrvatska
ambasada u Budimpesti. Na taj nacin, vec danima ljude generacije
izmedju 1915. i 1925, dakle stare izmedju 70 i 80 godina, najvecim delom
obolele, podsticu da se vrate u Srbiju da tamo umru. To je humanost
najveceg katolika Tudjmana, lazljivca koji je, pritisnut zapadnim silama,
uputio poziv Srbima iz Krajine, hrvatskim drzavljanima, da se vrate u
svoju zemlju. Pokazalo se da je taj poziv opaka sprdnja.
U stvari Tudjman ne zeli da se izbegli ili izgnani Srbi vrate i na taj nacin
ponovo otvore "srpsko pitanje" u Hrvatskoj koje je, kako je imao obicaj da
kaze u nekoliko govora, smatra on, zauvek resio "iscupavsi vekovnu rak-
ranu" iz hrvatskog tela.
Jedan hrvatski kolega ne suvise privrzen rezimu, Damir Maricic, u jednom
svom napisu obnavlja secanje na dogadjaj zabelezen u Zadru novembra
1944, nekoliko dana posle ulaska jugoslovenskih trupa u ovaj grad. Neki
Bepi, gradjanin Zadra koji ce otuda kroz koji mesec otici u Italiju kao
jedan od mnogih izgnanika, osvrnuo se i procitao na mnogim vratima kuca
- postedjenih od angloamerickih bombardovanja - natpis "zauzeto".
Misleci da ta rec oznacava neko jugoslovensko prezime, Bepi je uzviknuo:
"Kakva velika porodica ovi Zauzeto!" Jugosloveni koji su se u to vreme
slivali u osvojeni grad, prisvajajuci protivpravno stanove i kuce koje su
napustili italijanski stanovnici, ispisivali su na vratima ili po zidovima rec
"zauzeto", ili svoje prezime. Ista stvar se dogadja sada u bivsoj Krajini
ociscenoj od Srba, pocev od neposrednog zaledja Zadra.
Osvajaci su pozurili da napisu rec "zauzeto" uz dodatak "Hrvat" na
kucama koje su prisvojili. Na onima koje je postedeo osvajacki bes
"oslobodilaca".
Drzeci se onoga sto je rekao hrvatski premijer Valentic na sednici izvrsnog
odbora koji je odrzan u Kninu posle osvajanja grada, na teritoriji Krajine
ostalo je slobodno 123.000 stanova u koje je vlada iz Zagreba nameravala
da useli 123.000 hrvatskih izbeglica.
Sada, iako je vec takoreci gotova stvar da se srpsko izbeglo stanovnistvo

nece vratiti - jer im nece biti omoguceno da se vrate - izgleda da za ostale
izbeglice ili hrvatske naseljenike nece tako brzo biti mesta. Nema stanova!
Avanturisti svih vrsta, uobicajeni "heroji patriotskog rata" i pravi pravcati
kriminalci, izbacuju veoma retke vlasnike koji su ostali, izbacujuci i
hrvatske izbeglice koje su se vratile kuci, sejuci teror, prisvajajuci kuce,
stanove, prodavnice, industrijske pogone, zemlju. Sama vlada, posto je
nedeljama davala odresene ruke "patriotima"-kriminalcima sada uvidja da
ne raspolaze ni stanovima koje bi morala da dodeli lekarima i drugom
sanitetskom osoblju (samo u Kninu potrdebno ih je 150), uciteljima
osnovnih skola, nastavnicima srednjih skola, policajcima, vojnim

sluzbenicima, cinovnicima raznih drzavnih i opstinskih ureda.
Situacija je haoticna ne samo u Kninu, nego i u Benkovcu, u Obrovcu i u
drugim podrucjima Like, ali dovoljno je ostati u Kninu da bi se dobila slika
nesrece koja je sveopsta. U Kninu i u drugim manjim gradovima Krajine,
na imanjima i u kucama Srba, Tudjman i njegov rezim hteli bi da ustolice
Hrvate iz dijaspore koje dovode uglavnom iz Australije i Latinske Amerike
(Cilea i Argentine na prvom mestu) gde su nasli utociste ustase koji su
pobegli iz Jugoslavije krajem II svetskog rata; Hrvate koji su pobegli iz
Bosne i Hercegovine i iz Vojvodine; veterane pobednickih bitaka ponovnog
osvajanja, ali i mnogobrojne njegove emisare kojima je - posto su mu
slepo sluzili u najraznovrsnijim "misijama" - Tudjman obecao kucu i
polozaj u "oslobodjenim" krajevima. Ministar zdravlja, Andrija Hebrang,
zali se na cinjenicu da od 600 zdravstvenih radnika, koji su pobegli iz
Krajine 1991.
godine i smestili se negde drugo, sasvim mali broj njih zeli da se vrati.
Isto se desava i sa skolskim radnicima, a cak i sa izbeglicama koji su bili
zaposleni u nekim industrijskim sektorima. Kao izbeglice i hrvatske
patriote, imali su prednost pri zaposljavanju u Istri, u Rijeci i u drugim
gradovima Hrvatske koje nije pogodio rat i sada nemaju mnogo volje da
se vrate u Krajinu. Ali ako stari stanari starosedeoci ne zele da se vrate - i
zbog toga sto se osecaju neprijatno uz kolonizatore koji su dosli ili koji
dolaze iz dalekih krajeva i zemalja, koji su za njih stranci iako su im
sunarodnici - postoji medjutim nekontrolisani priliv i nezadrziva trka u
zauzimanju kuca i stanova od strane avanturista i kriminalaca svih vrsta.
Kao da nije bilo dovoljno, "nastavlja se sa pljackanjem i paljenjem kuca",
pise Damir Maricic. I to se ne dogadja samo po gradovima nego i po
selima.
"U seoskim podrucjima, nazalost, celokupna stambena imovina je
unistena -obavestio je predsednik oblasti Zadar-Kninn, Sime Prtenjaca,
ministra za useljavanje Marijana Petrovica - a ja nemam nameru da
ispitujem nacine i uzroke ovih razaranja". Oni su uostalom dobro poznati.
Srpske vlasti Krajine dopustile su razaranje kuca izbeglih Hrvata, hrvatske
vlasti nisu ni prstom mrdnule da bi sprecile, posle ponovne okupacije
oblasti, unistavanje imovine Srba.
Na podrucju gde je u aprilu 1991. zivelo 450.000 ljudi, danas nema mesta
ni za 20.000. Razaranja, uz dopustenje ili bez, nije vazno, pocela su od 8.
avgusta da bi se sprecio povratak odbeglih Srba; danas Zagreb uvidja da
nije u stanju da zaustavi palikuce i pljackase i konstatuje gorko da ne
moze da obezbedi smestaj cak ni svojim cinovnicima u tom kraju koji se
tretira kao ratni plen na tipican srednjovekovni nacin. "Za mnoge su
novooslobodjeni krajevi - kaze Maricic - postali Eldorado".
Hrvatski predsednik Franjo Tudjman uklonio je sa komandnog polozaja
generala Vinka Verbanca (Istranina po rodjenju) i predao ga disciplinskoj
komisiji "zbog posledica jedne vojne akcije koju je preduzeo na sopstvenu
inicijativu". Ima nesto mutno u svemu tome, ali danasnje saopstenje
"Vrhovnika" ne daje objasnjenje. Izgleda da je do nezeljene vojne akcije
doslo u Bosni.
Odnosi izmedju Hrvata i Muslimana u Bosni i izmedju Sarajeva i Zagreba
postali su veoma zategnuti; to su rivalski odnosi. Do krvavih sukoba
izmedju jedinica saveznickih vojski nije doslo samo kod Bosanskog
Petrovca (kazu "greskom") nego i juzno od grada Jajca. Mrtvih je na
desetine. Jedinice Sedmog bosanskog korpusa pokusale su da udju u grad

koji su zauzeli Hrvati, a ovi su odgovorili otvaranjem vatre. Od Jajca, u
kojem su ranije Muslimani bili u vecini, Hrvati bi hteli da naprave
prestonicu "Republike hrvatske Herceg-Bosne". Pored toga oni bi, iako
cine svega 14 odsto stanovnistva, hteli da zadrze u posedu svu teritoriju
(oko 21 odsto) koju su do sada osvojili da bi podrzali ofanzivu saveznika
protiv Srba, naduvavajuci tako ne dvojnu federaciju, nego svoju
"republiku". I, indirektno, "rodnu grudu" Hrvatsku.
Nisu slucajno hrvatske trupe, prodiruci u Bosnu da bi pomogle bosanskim
Muslimanima, proglasile oblasti Glamoca i Grahova "istorijski hrvatskim
teritorijama" isticuci svuda samo hrvatske zastave, pa su cak u Jajcu, koje
su proglasili "drevnim hrvatskim kraljevskim gradom", istakli zastavu vecu
od one koja se vije u Kninu, koja je duga 20 metara. Dolaskom Hrvata u
Bosnu, posvuda nestaju zastave sa tri Izetbegoviceva ljiljana; svaka
teritorija koju su "oslobodile" hrvatske snage u Bosni smesta se pripaja
"Republici hrvatskoj Herceg-Bosni", iako bi morala da bude ustanovljena
bar uprava Hrvatsko-muslimanske federacije. U istocnom Mostaru, vlada
"Republike hrvatske Herceg-Bosne" pozurila je da donese zakone na
osnovu kojih je ta "republika", secesionisticka kao i ona srpska
Karadziceva, prosirila svoju nadleznost na sve teritorije koje su hrvatske
trupe "oslobodile".
Grad Glamoc - etnicki oduvek srpski, kao sto su to uvek bili Grahovo,
Drvar, Popovo Polje i sva naseljena mesta u tom kraju do Trebinja - sada
zaposedaju hrvatski kolonisti da bi Dalmaciji, od sada pa ubuduce, stvorili
hrvatsko etnicko zaledje, to jest bezbedno, iako se uglavnom radi o
kraskom kamenjaru. U muslimanskom Jajcu, kuce koje su izbegli
stanovnici ostavili prazne ne vracaju Muslimanima nego dodeljuju
Hrvatima koji su dosli iz Banjaluke. Da li su onda mogle izostati napetosti?
Vlada iz Zagreba cuti o hrvatskim apetitima u Bosni, ali govore njene
novine. U njima se nizu komentari kojima zele da pokazu kako je
oslobadjanje Bosne zasluga hrvatske vojske, a da se Izetbegovicevi
generali kite hrvatskim perjem. Van metafore, istina je da Tudjman osvaja
Bosnu za sebe, ne za Izetbegovica. Projekti ova dva gospodina uzajamno
se iskljucuju. Samo u jednom su slozni: i jedan i drugi zele da otmu od
Srba odredjene teritorije. Ipak Tudjman se u jednom slaze sa
"zajednickim neprijateljem", Srbinom Milosevicem: u tome sto zele da
podele Bosnu na stetu Muslimana.
Pravi ciljevi hrvatske politike otkrili su se u vezi sa Banjalukom. Jos pre

nego sto su se hrvatska i bosanska vojska priblizile Banjaluci, Tudjman je
pustio svoga glasonosu da govori: politicki sekretar hrvatske vladajuce
partije, Zlatko Canjuga, vikao je na sav glas kako je "Banjaluka oduvek
bila hrvatska a takva ce i ostati" dodajuci, uzgred, da su Tudjman i
njegova partija nadmasili velicinom poduhvate hrvatskih kraljeva
Tomislava i Zvonimira, pod kojima je srednjovekovna Hrvatska dostigla
vrhunac svoga sjaja. Potom je nagovestio "povratak Hrvatske u Banjaluku
i, ako je moguce, na reku Drinu" jer "hrvatske zemlje u Bosni i
Hercegovini fundamentalno su zainteresovane za stvaranje hrvatske
nacionalne drzave".
Geografske karte Bosne, koje je stampa ovih dana objavila u Zagrebu,
tretiraju Hrvatsko-bosansku federaciju kao tampon-zonu izmedju
Hrvatske i Srbije i prema tome kao tampon -drzavu pod hrvatskim
protektoratom.
U hrvatske apetite u Bosni vise niko ne sumnja, ali moguce su dve
varijante: a) podela na tri dela po etnickom principu, pracena pripajanjem
srpskog entiteta Srbiji, hrvatskog entiteta Hrvatskoj i osnivanjem "male
Bosne" u vidu autonomne drzave pod hrvatskim protektoratom; b) obnova
formalno unitarne Bosne ali sastavljene iz dva entiteta: Republike Srpske i
Hrvatsko-muslimanske federacije, koja bi bila potpuno ukljucena u
interesnu zonu Hrvatske, ili konfederalno povezana sa Hrvatskom. Unutar
Hrvatsko-muslimanske federacije, ili "Velike Hrvatske", muslimanima (iz
Bosne) bio bi dodeljen status autonomije. Na jedan ili na drugi nacin,
izmedju "Velike Srbije" i "Velike Hrvatske", muslimani iz Bosne zavrsili bi
kao u indijanskom rezervatu.
U jednom intervjuu koji je dao austrijskom Focus-u, hrvatski predsednik
Tudjman tvrdi da "Muslimani mogu i dalje da se oslanjaju na Hrvatsku
samo kroz Federaciju (dvojnu)", inace ce im i ova mogucnost biti
uskracena. O kakvom "oslanjanju" se radi shvata se u nastavku intervjua,
u kojem Tudjman tvrdi da je "u istoriji, veliki deo Bosne geopoliticki
pripadao Hrvatskoj" i da su "po poreklu, po jeziku, istorijski i politicki,
Muslimani pretezno Hrvati". Dakle, veliki deo Bosne je hrvatski, veliki deo
Muslimana iz Bosne su Hrvati. Srbi kao Karadzic i Mladic pokusali su da
istrebe Muslimane, Tudjman i njegovi hteli bi da ih asimiliraju i tako ucine
da nestanu kao etnicka skupina. To je stav identican onome koji je
Tudjman ispoljio "daleke" 1977. u pismu zaverenickom prijatelju u
inostranstvu, Bruni Busicu. Pismo se tek ovih dana pojavilo u
zagrebackom casopisu Obzor, koji je blizak predsedniku.
Citamo: Sto se tice Muslimana njima se priznaje kulturno-verska

posebnost, ali se medjutim snazno podvlaci njihovo hrvatsko poreklo i
jezik; oni su Hrvati koji su postali Muslimani posle okupacije otomanske
pretezno hrvatskih teritorija. Republika Bosna i Hercegovina i Republika
Hrvatska su nerazdvojno spojene geopoliticki (strateski, ekonomski i
mrezom komunikacija), tako da bi bilo pogubno za muslimansku zajednicu
ako bi se odvojila. Dakle, ovo je bila i ostala Tudjmanova teza: veliki deo
Bosne je bio i ostaje hrvatska teritorija koja je u proslosti bila okupirana;
zbog toga njeno oslobadjanje danas cini legitimnim njeno vracanje
Hrvatskoj. Sa hrvatizacijom Muslimana iz Bosne i hrvatizacijom teritorija
bosanskih Srba koje su osvojene i etnicki ociscene, kao posledicama.
To je povratak politici Ante Pavelica, ustaskog poglavnika Nezavisne
Drzave Hrvatske koja je bila po volji Hitlera i Musolinija.
Za vreme "vodje" Pavelica, Hrvatska je formalno bila kraljevina cija je
kruna - kruna velikog kralja Zvonimira - bila ponudjena princu iz porodice
Savoja, Ajmonu, ali on se tom krunom nikada nije krunisao. U stvari bila
je vice-kraljevina pod nominalnim protektoratom fasisticke Italije, defakto
kolonija nemackog Treceg rajha. Hrvatska je danas predsednicka
republika u kojoj vecinom u parlamentu, vladom i svim institucijama
drzave manevrise jedan covek, Franjo Tudjman, koji je predsednik partije
na vlasti, sef drzave, vrhovni komandant vojnih snaga i koji deluje kao
autokrata koji namerava da postane - kako ga je nazvao jedan opozicioni
list - "Ban Franjo Zvonimir II".
Razgovor o banu (titula koja je dodeljivana kraljevskim guvernerima
kraljevina Hrvatske, Dalmacije i Slavonije u kontekstu austro-ugarske
imperije) zapoceo je raspustanjem hrvatskog parlamenta, ili zbog razloga
radi kojih je, iako raspolaze apsolutnom vecinom u Saboru, Tudjman

odlucio da raspise izbore 29. oktobra. Jedan od njegovih zamenika,
Vladimir Seks, otvoreno je izjavio da je partiji na vlasti cilj da osvoji 2/3
vecine sto ce joj omoguciti da izmeni ustav, a da nista ne trazi od
opozicije. Izmena ustava trebalo bi da dovede do prosirenja vlasti
predsednika. Koje vlasti, buduci da je vec ima svu? Prema nedeljniku
Globus iz Zagreba, koji se poziva na poverljive izvore, ne samo da ce se
prosiriti vlast sefa drzave, nego ce Hrvatska iz republike biti pretvorena u
Banovinu, pod kraljevskom vladavinom "bana" Franje Tudjmana.
Ovaj se vec ponasa kao suveren sa titulama "Vrhovnik" i "Otac
domovine". Na svakom koraku ispoljava svoju opsednutost ili sklonost
prema svecanim uniformama, cinovima vrhovnog zapovednika,
paradama: prema svim manifestacijama licne vlasti. Ukratko Tudjman je
vec sada nadahnut carskim uzorom. Sama njegova predsednicka
rezidencija u zvanicnim saopstenjima, oznacava se umesto "palata", kao
"Predsednicki dvor". U ovaj "Dvor", kada saziva novinare, mogu da udju
samo urednici i komentatori kojima je on naklonjen i oni iz "Drzavnosti"
organa njegove partije. Kada na nekom sektoru nema novina, nedeljnika
ili casopisa, koji se uklapaju u njegove kriterijume, osnuje ih i resi
problem. Tako je nedavno, osnovao list za "patriotsku kulturu" Hrvatsko
slovo i takozvani humoristicki list koji se okomio na maltretiranu opoziciju.
Nedavno je, pre nego sto je raspusten parlament, njegov predsednik
Nedjeljko Mihanovic, bivsi knjizevni kriticar i akademik, podneo predlog
koji bi u demokratskoj zemlji izazvao prezir onoga na koga se odnosi, ali
Tudjmanu se dopao: predlog da bude imenovan za dozivotnog
predsednika. Prema Mihanovicu "od vremena kralja Zvonimira Hrvatska
nije imala drzavnika zasluznijeg od Franje Tudjmana, oca domovine".
Za tri dana u Njujorku bi trebalo da se sastanu ministri inostranih poslova

Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali vlada iz Sarajeva (Izetbegovic)
odbija da ucestvuje. Rat se, u medjuvremenu, ponovo rasplamsao: u
"Brckom koridoru", koji spaja Srbiju sa delom Bosne koji kontrolisu Srbi,
duz granice sa istocnom Hrvatskom, muslimanske trupe su naglo krenule
u masovnu ofanzivu, koja, medjutim, nije imala uspeha. Bosanskim
Muslimanima je cilj da izoluju Banjaluku i Doboj, ali pokazalo se da je
protivnik zilav; nema nameru da ustupi druge teritorije. Stavise, bilteni
govore o intenzivnim srpskim napadima na "Oraski dzep" i na teritoriju
Ravne-Brcko. Ovaj poslednji grad bombardovale su hrvatska i
muslimanska artiljerija tako da je medju stanovnistvom bilo mrtvih i
ranjenih.
Mir je doveden u pitanje pretnjama hrvatskog generalisimusa-
predsednika. U veoma euforicnom govoru koji je odrzao u Vinkovcima, 17
kilometara jugoistocno od Vukovara, okruzen pravom gomilom ministara i
generala, ocima okrenutim i rukom ispruzenom u pravcu onog komada
zemlje (4,5 odsto od Hrvatske) koji je jos u rukama Srba iz istocne
Slavonije i Baranje, Tudjman je rekao da je prosle godine obecao da ce
doci vozom iz Zagreba da se sastane sa njima, i da je odrzao obecanje.
Obecao je i gradjanstvu Splita da ce vozom doci u taj grad i odrzao je
obecanje. U stvari isao je helikopterom. Obecao je - kaze - gradjanstvu
Splita da ce vozom doci u taj grad, prolazeci kroz Knin, a u tom vozu je
bila cela Hrvatska. Sada, veli, obecava im pred celom Hrvatskom da ce
ubrzo biti u Iloku, u Vukovaru i takodje u Baranji.
To se zaklinje Hrvatska, ona iz domovine i iz dijaspore; to je garancija da

je buducnost hrvatske drzave i na Dunavu. Zive, rekao je, i pripremaju se
za taj trenutak.
Svecana izvestacenost i stil tipicni za Tudjmana, coveka koga jos nije
prosla opijenost slavom zbog nedavnih vojnih pobeda. Sa tom razlikom
sto je u Krajini imao pred sobom malu i nemotivisanu vojsku, prepustenih
svojoj sudbini od strane Beograda, dok je na Dunavu postrojena vojska
jugoslovenske Federalne Armije (srpsko-crnogorske). Preteci proglas
Vrhovnika i odbijanje Sarajeva da ode na pregovore mogli bi da poniste
sve mirovne napore. Ali dokle ce oni voditi igru? Vec je suvise vremena
proslo od 8. septembra iz Zeneve.
Danas je direktor USAID, americke agencije za medjunarodni razvoj, J.
Brajan Etvud, u pratnji ambasadora Sjedinjenih Drzava u Zagrebu,
Galbrajta, posetio Vojnic, Glinu, Petrinju i druga mesta severne oblasti
bivse Krajine. Hrvatske vlasti izabrale su ovu zonu jer slucajevi pljacke,
paljevina i masakra nisu bili tako cesti kao u juznoj oblasti koja je ponovo
osvojena. Ono sto su videli, ipak, bilo je dovoljno Galbrajtu da kaze da,
ako Hrvatska hoce da povrati poslednji svoj komadic koji je jos u rukama
Srba, - istocnu Slavoniju i Baranju - mora dobro da se cuva od
ponavljanja zloocina koji su pocinjeni u Krajini i da se "srpski problem u
Hrvatskoj ne svodi samo na oblast ljudskih prava, nego je kljucni problem
za reintegraciju istocne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
SAD zahtevaju da na ovoj teritoriji bude pronadjeno resenje koje ce
omoguciti povratak hrvatskim i madjarskim izbeglicama koji su pobegli
posle srpske secesije, a u isto vreme Srbima da obave svoj zadatak" i
sprece etnicko ciscenje na svoju stetu kako se to dogodilo u Krajini. Srbi
koji su tamo ostali bele su vrane, a i njih love.
Jedna od najcescih intelektualnih vezbi u Hrvatskoj je citanje izmedju
redova, citanje nekih stranih novina ili pracenje programa stranih
televizija, da bi se utvrdile neke neprijatne istine o zemlji koje rezim krije.
Kao sto je ona koja se krije iza saopstenja Vrhovnika Tudjmana, koje je
podeljeno juce, o "udaljavanju generala Vinka Verbanca sa njegovog
polozaja i pocetku disciplinskog procesa protiv njega" zbog posledica
vojne akcije koju je samovoljno poduzeo. U bilo kojoj demokratskoj zemlji
vest kao sto je ova, o nekom generalu koji je izazvao politicku ili vojnu
karastrofu (samo to moze da bude u pitanju), pojavila bi se na prvim
stranicama novina i to sa najvecim slovima, sa svim mogucim
pojedinostima. Ovde je gurnuta u poslednje redove saopstenja o
unapredjenjima mnostva oficira, pod naslovom koji najavljuje samo to, a
ne govori o ovom lisavanju cina.
Rijecke dnevne novine Novi List je jedini koji je u vezi sa tim imao svoj
komentar: "Postoji opasnost da u trazenju istine o ovom dogadjaju do nje
dodju strane novine pre od nasih, tacno onako kako se vec dogodilo sa
otkrivanjem istine koja se odnosi na razbojnicko ponasanje u Krajini posle
"Oluje".
Pocetkom 1990, na prvom kongresu HDZ, nacionalisticke partije koju je
osnovao i vodio Franjo Tudjman, Srbi u Hrvatskoj (u to vreme njih oko
800.000, ili 12 odsto ukupnog stanovnistva od cetiri i po miliona) bili su
oznaceni kao problem broj jedan koji treba da bude resen, optuzeni da su
postali gospodari Hrvatske, da su skoncentrisali u svojim rukama do 90
odsto represivnog aparata drzave, da zauzimaju veliki deo rukovodecih
mesta u preduzecima, u diplomatiji i u administraciji i najzad da
zauzimaju nezasluzeno mesto u Ustavu deleci sa hrvatskim narodom

suverenost zemlje.
Posle prvih visepartijskih izbora i pobede HDZ, ova partija je potvrdila da

ce odmah ostvariti izborni program i iskljuciti Srbe iz zemaljske vlade i
Ustava. U stvari, hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti bili su
izbaceni iz vojske, policije, sa odgovornih mesta iz administracije, iz
ustanova, iz skola, iz fabrika; bili su takodje izbaceni iz Ustava i svedeni
na "nacionalnu manjinu". Istovremeno je protiv njih pokrenuta snazna
klevetnicka kampanja po formi rasisticka (ali nisu bile postedjene druge
nacionalne manjine) sve do satanizacije. Po zidovima Rijeke, dobro se
secam, pojavili su se natpisi (a i plakati) koji su Srbe oznacavali petom
kolonom koju svim sredstvima treba izbaciti iz Hrvatske.
Na reakciju Srba u krajevima gde su cinili vecinu stanovnistva, ali i po
gradovima nije se dugo cekalo: optuzivsi Tudjmanov rezim kao proustaski
(i zbog toga sto su ponovo uvedeni u upotrebu simboli i utvare tog
fasistickog pokreta koji je za vreme II svetskog rata pobio stotine hiljada
Srba, Jevreja i hrvatskih partizana), zatrazili su kulturnu autonomiju i, u
isto vreme se naoruzali, plaseci se vojne represije koja je uostalom
pretila. Kada je Tudjman zaista poslao policijske snage da bi vojno
okupirao Krajinu, Srbi iz toga kraja podigli su barikade od drvenih trupaca
na prilaznim putevima i uzeli puske u ruke iza barikada.
Zgusnuti politicki dogadjaji koji su obelezili period mucnog otcepljenja
Hrvatske (i Slovenije) od Jugoslavije (25 juna 1991. bila je proglasena
nezavisnost) i komplikovani proces prelaska sa monopartizma na politicki
pluralizam, doprineli su da se komplikuje pobuna Srba u Hrvatskoj.
Ohrabreni i iz Beograda, oni su i sami polagali pravo na samoopredeljenje
do otcepljenja i proglasili prvo "Autonomnu oblast Krajine" a, posle toga,
"Republiku Srpsku Krajinu". U Krajini i Slavoniji bilo je opkoljeno oko
450.000 Srba. Drugi su bili rasuti po najvecim gradovima Hrvatske.
U to vreme, prezauzet kampanjom nacionalisticke promocije hrvatskog
etnocentrizma i satanizacijom Srba, Tudjman nije ni pomislio da ode
vozom ili autom u Knin ili u druga podrucja naseljena srpskom vecinom;
preko radija, televizije ili novina mogao je reci da ih je smatrao
gradjanima sa jednakim dostojanstvom i pravima, ali to nije ucinio; nije ih
pozvao da zajedno sa Hrvatima i sa drugim etnickim manjinama stvore
novu hrvatsku demokratsku drzavu. Uputio im je medjutim reci prezira,
neprijateljstva, mrznje. Na narodni referendum, kojim su Srbi
plebiscitarno izglasali autonomiju u okviru hrvatske drzave, Tudjman je
reagovao pokusajem da ugusi pobunu u krvi. Posto je na brzinu uvezao
oruzje iz raznih zemalja, narocito iz Madjarske, osnovao je vojsku
sastavljenu od preventivno ociscene policije i od novostvorene Nacionalne
garde.
Da Tudjman nije pojahao konja nacionalisticke mrznje prema svemu sto
nije hrvatsko, da je dozvolio Srbima iz Hrvatske kulturnu autonomiju koju
su trazili, tesko da bi doslo do rata. Tek u prolece 1992, popustivsi pod
zapadnim pritiscima, Tudjman je pristao da u hrvatskom parlamentu
izglasa Ustavni zakon o pravima srpske etnicke grupacije, pravima daleko
sirim od onih koja su Srbi iz Hrvatske trazili 1990. Tim zakonom, u stvari,
Srbima je bila garantovana proporcionalna zastupljenost u drzavnim
organima i siroka politicko-administrativana autonomija u Krajini.
U stvari Tudjmanovo "popustanje" bilo je jedna od njegovih mnogobrojnih
lazi. Taj zakon su nametnuli Evropa i OUN kao nezaobilazan uslov za

medjunarodno priznanje Hrvatske kao nezavisne i suverene i kao uslov,
takodje, za prijem ove nove drzave u skupstinu Ujedinjenih nacija. Ali, u
samom trenutku kada je Tudjman davao naredjenje clanovima
parlamenta iz njegove partije (to jest vecini u parlamentu) da izglasaju
zakon, objasnio im je da je to bila gorka pilula koju ne treba progutati,
nego drzati pod jezikom da bi mogla da se ispljune kada se ukaze prva
prilika; tako se upravo i desilo pre nekoliko dana, posle potpunog
isterivanja Srba iz ponovo osvojene Krajine. U medjuvremenu, izmedju
proleca 1992. i "Oluje" avgusta 1995, ovaj zakon nije primenjivan.
I neka hronicaru ovde bude dopusteno da podseti zaboravne na sledece:
neprijateljski prema bilo kakvom ustupku na polju demokratije, usanceni
u svojoj hrvatskoj nacionalistickoj iskljucivosti, Tudjman i njegovi uporno
su se opirali svojim zapadnim starateljima, tako da je posle dugih i
zamornih pregovora sa delegacijom zagrebacke vlade, Evropska unija bila
primorana da izdiktira sam zakon, clan po clan Tudjmanovim emisarima.
U trenutku glasanja u parlamentu poslanik Bosiljko Misetic, svojevremeno
ministar pravde, koji se popeo na govornicu da bi odbacio predlog zakona,
nazvao ga je "klopkom za hrvatski narod". Onda je priskocio desna
Tudjmanova ruka, tadasnji potpredsednik, Vladimir Seks i zapusio mu
usta. Misetic je dao ostavku, zakon je bio usvojen. (Danas je Misetic
podpredsednik i Tudjmanova desna ruka...)
Ipak, na skupovima koji su posle toga organizovani u zemlji, poglavare
tudjmanovske partije brinulo je kako da objasne da je taj zakon nuzno
zlo, neophodno da bi se prikazala slika dostojna postovanja Hrvatske u
inostranstvu.
Rezim iz Zagreba mogao je tako da se pohvali pred stranim delegacijama,

ambasadorima, drzavnicima, posmatracima da ima "najbolji zakon na
svetu o pravima manjina", znajuci dobro da je taj zakon bio papir za
bacanje. U stvari ostao je neprimenjen u Krajini, jer je oblast izdvojena iz
hrvatskog suvereniteta, a nije bio primenjen ni u drugim krajevima
slobodne Hrvatske. Kada bi poneki poslanik skrenuo paznju na to,
Vrhovnik, ili neko u njegovo ime, odgovarao je iznenadjeno i srdito: Ma
kako se usudjuje da trazi dlaku u jajetu u pravima manjina, kada je
cetvrti deo Hrvatske okupiran od strane Srba? Hrvatska drzava ima
mnogo vaznijih stvari da se njima bavi, nego da proverava postoji li ili ne
neki sudija srpske etnicke pripadnosti, da li ima i Srba u izvrsnim
organima drzave. Uostalom, sta mi da radimo ako niko ne voli da mu Srbi
dosadjuju sa svojim problemima.
Treba imati strpljenja, sacekajte da Hrvatska bude potpuno slobodna, da
pobunjena Krajina bude ponovo ukljucena u hrvatski suverenitet, pa ce
onda zakon o pravima manjina biti primenjen na celoj teritoriji Hrvatske,
ukljucujuci i Krajinu. Danas kada smo stigli do "potpunog oslobadjanja"
Hrvatske, prva stvar koja je uradjena, bila je ukidanje ovog zakona! Papir
za bacanje, upravo tako.
Vise puta za protekle tri godine, poslanici opozicionih partija u hrvatskom
Parlamentu trazili su otvaranje debate o pitanju Srba u Hrvatskoj. Rezim
je to uvek odbijao tvrdeci da tu nema sta da se razjasnjava, sve je vec
jasno: Srbi, pa i oni iz Krajine, hrvatski su drzavljani; kada njihove
secesionisticke vodje budu uklonjene, kada Krajina bude ponovo vracena
u narucje Hrvatske i Srbi iz te oblasti uzivace potpuno sva prava koja su
osigurana hrvatskim drzavljanima i ona specificna garantovana

nacionalnim manjinama. Vise puta Tudjman je tvrdio da je, po njemu, 90
odsto Srba sa okupiranih teritorija zelelo da se vrati pod hrvatsku
suverenost, ali su bili taoci 10 odsto ekstremista koji su ih terorisali.
U isto vreme, medjutim, njegovi doglavnici i novine njegove partije
nastavilli su otrovnu kampanju demonizacije srpske manjine u Hrvatskoj
(na mrznju patriota cesto su ukazivali i italijanski "iredentisti" iz Istre),
sistematski sireci osecanje netrpeljivosti, sovinizma, mrznje. Na kraju,
hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti postali su svi ubice i lopovi,
neprijatelji protiv kojih treba pokrenuti hajku, zarazna bolest koju treba
iskoreniti. Biti Srbin u Hrvatskoj isto je sto i biti sugav pas. "Srbi u
Hrvatskoj nikada nece moci da budu lojalni gradjani. Prema njima uvek
treba biti na oprezu". "Svi Srbi su kriminalci". "Oni su stranci u Hrvatskoj;
najbolje bi bilo da svi odu u Srbiju". "Srbi su opasni". "Sa Srbima nikada
vise necemo moci da zivimo zajedno". To su neke od fraza koje se
najcesce cuju iz usta poglavara tudjmanovskog rezima.
Vec su usli u terminologiju tekuce politike. Rezultat: iz istrazivanja lista
Bumerang iz Osijeka, proizilazi da 70 odsto Hrvata sumnja u lojalnost
Srba u Hrvatskoj prema zagrebackoj drzavi. Onoga ko samo pokusa da
ospori ove sovinisticke tvrdnje smatraju neprijateljem i izdajnikom
domovine. Nastavlja se
O ovoj temi citam opsirno zapazanje novinarke Sanje Modric koje ce biti
objavljeno u sutrasnjem izdanju dnevnika Novi list. To je dosije u kojem
se ukazuje na cinizam tudjmanovske politike. Naslov je: "Kako je reseno
srpsko pitanje u Hrvatskoj". Na jednom mestu autorka navodi primer
dvolicnosti tudjmanovskog rezima sazdanog na lazima: na jednoj strani su
zvucne fraze, namenjene izvozu, o demokratiji, slobodi, gradjanskim i
ljudskim pravima, na drugoj cinjenice. "I dalje su nepoznati i nekaznjeni
oni koji su digli u vazduh 10.000 kuca i prodavnica gradjana srpske
etnicke pripadnosti na slobodnoj teritoriji Hrvtaske" (izvor podataka:
ministar inostranih poslova Mate Granic), ostavljajuci bez krova i bez
posla najmanje 30.000 gradjana srpske etnicke pripadnosti.
Mnogobrojnim Srbima koji su rodjeni u Hrvatskoj, ili decenijama
nastanjeni u Hrvatskoj, osporeno je hrvatsko drzavljanstvo posle
otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije; nekoliko hiljada Srba je nasilno
isterano iz svojih stanova, pod pretnjom oruzja hrvatskih uniformisanih
terorista: to se dogadjalo u svim gradovima od Rijeke do Splita, od Osjeka
do Pule, od Zagreba do Zadra i drugde. Nijedan drzavni organ nije ih
zastitio, nijedan sud nikada nije kaznio teroriste. Tudjman i njegovi
ministri masu Ustavom kada odu u inostranstvo, na inostrane kongrese ili
kada prime u posetu strane drzavnike; ovaj Ustav krsi se svakodnevno.
Rezim sazdan na lazima
O ovoj temi citam opsirno zapazanje novinarke Sanje Modric koje ce biti
objavljeno u sutrasnjem izdanju dnevnika Novi list. To je dosije u kojem
se ukazuje na cinizam tudjmanovske politike. Naslov je: "Kako je reseno
srpsko pitanje u Hrvatskoj". Na jednom mestu autorka navodi primer
dvolicnosti tudjmanovskog rezima sazdanog na lazima: na jednoj strani su
zvucne fraze, namenjene izvozu, o demokratiji, slobodi, gradjanskim i
ljudskim pravima, na drugoj cinjenice. "I dalje su nepoznati i nekaznjeni
oni koji su digli u vazduh 10.000 kuca i prodavnica gradjana srpske
etnicke pripadnosti na slobodnoj teritoriji Hrvatske" (izvor podataka:
ministar inostranih poslova Mate Granic), ostavljajuci bez krova i bez

posla najmanje 30.000 gradjana srpske etnicke pripadnosti.
Mnogobrojnim Srbima koji su rodjeni u Hrvatskoj, ili decenijama
nastanjeni u Hrvatskoj, osporeno je hrvatsko drzavljanstvo posle
otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije; Nekoliko hiljada Srba je nasilno
isterano iz svojih stanova, pod pretnjom oruzja hrvatskih uniformisanih
terorista: to se dogadjalo u svim gradovima od Rijeke do Splita, od Osjeka
do Pule, od Zagreba do Zadra i drugde. Nijedan drzavni organ nije ih
zastitio, nijedan sud nikada nije kaznio teroriste. Tudjman i njegovi
ministri masu Ustavom kada odu u inostranstvo, na inostrane kongrese ili
kada prime u posetu strane drzavnike; ovaj Ustav krsi se svakodnevno.
Za vreme i posle operacije ponovnog osvajanja Krajine, dogodilo se da su
se svi Srbi iz toga kraja, celokupno stanovnistvo, "preselili" izvan granica
Hrvatske. Procene Zagreba o egzodusu variraju sada od 120.000 do
180.000 osoba, broj upisanih prognanika u Srbiji posle 5.8.1995 je oko
410.000. Zasto su otisli? Zasto nisu pobegli samo oni ekstremisti kojih je,
prema Tudjmanu, bilo 10 odsto od stanovnistva? Zasto su i drugi napustili
vekovna ognjista, svu svoju nepokretnu imovinu, imanja i kuce? Odgovora
ima vise: neki su otisli zbog zlocina koje su pocinili u proslosti; drugi jer
nisu zeleli da zive u macehinskoj Hrvatskoj; neki jer su poslusali
naredjenje da odu, drugi jer su se plasili krvolocnosti "oslobodilaca", svi
ostali su jednostavno pobegli sa ratnog poprista, pred razaranjima i ispred
smrti koju je sejala topovska paljba, mitraljezi... Najvise njih, mozda,
nadali su se da ce se vratiti, ali put povratka ostao je zatvoren.
I sto se tice Tudjmana ostao bi zatvoren zauvek. Sto se tice hrvatskog
Ustava (i medjunarodnog prava) izbeglice imaju pravo da se vrate, da
zive u Hrvatskoj ali, posto se radi o Srbima, i dok se ne umesa
medjunarodna zajednica, hrvatske vlasti sluzice se svojim sopstvenim
Ustavom kao toalet papirom.
Metamorfoza se dogodila u razmaku od svega nekoliko nedelja, pise Sanja
Modric. Na pocetku Operacije Oluja, Tudjman je poverovao da ce spasiti
obraz pred svetom uputivsi Srbima iz Krajine poruku (koju je malo njih
primilo, imajuci u vidu da se hrvatska TV nije jasno videla u
secesionistickom podrucju) u kojoj ih je pozvao da ostanu u Hrvatskoj, u
svojim kucama, kao hrvatski drzavljani kojima su garantovana sva
gradjanska i politicka prava i pravo vlasnistva u demokratskoj zemlji.
Posle zavrsenog osvajanja, utvrdjeno je da je onih koji su ostali bilo malo
vise od 3.000 pojedinaca, skoro sve starijih, nesposobnih, obolelih. Ali
Tudjman je dobro pazio da izbegle stanovnike ne pozove da se vrate. Nije
izgovorio vise nijednu poruku.
Tudjman je, medjutim, pozurio da ponovi da je problem izbeglica od sada

problem Srbije. Hrvatska, rekao je, pored ostalog, nece uzimati u obzir
kolektivni povratak svojih izbeglica srpske etnicke pripadnosti, bice
ispitivani samo "pojedinacni slucajevi". I svi treba da se raduju, od
Tudjmana do poslednjeg poglavara, jer je "srpsko pitanje u Hrvatskoj
najzad reseno". U Hrvatskom Ustavu stoji: "Nijedan hrvatski drzavljanin
ne moze da bude lisen hrvatskog drzavljanstva, nijedan hrvatski
drzavljanin ne moze da bude izgnan iz svoje domovine".
Ocigledno ovi ustavni principi ne vaze za drzavljane srpske etnicke
pripadnosti. Prvi ih krsi sef drzave, cuvar Ustava. On krsi, u isto vreme,
Medjunarodni sporazum o gradjanskim i politickim pravima koji je
potpisala i Hrvatska. Ona Hrvatska koja je, odmah posle ponovnog

zauzimanja Krajine, zaplenila kuce Srba, mali broj onih koje su ostale
citave, da bi uselila u njih Hrvate koji su pobegli iz Bosne i iz Srbije,
stvorivsi na taj nacin situaciju u kojoj izbeglice srpske etnicke pripadnosti,
i kad bi se vratili na svoju zemlju, ne bi imali gde da zive, jer su njihove
kuce date drugima ili su spaljene ili dignute u vazduh dinamitom.
Procitajmo sta Tudjman tvrdi 26. avgusta u "vozu slobode" u vezi sa
"humanitarnim" proterivanjima koja se smatraju "pozitivnim".
Bosiljko Misetic, potpredsednik, izjavio je tog istog dana da "nije u
interesu Hrvatske da u njoj zive osobe koje nisu hrvatske etnicke
pripadnosti". Vladimir Seks, potpredsednik Parlamenta, onaj koji je 1992.
zacepio usta Miseticu, najavio je sa svoje strane da ce pitanje imovine
koju su napustili Srbi biti "sukcesivno resavano" (!?). Za Ivicu Kostovica,
drugog potpredsednika, povratak izbeglica srpske etnicke pripadnosti u
Hrvatsku, neresiv je problem, jer "Hrvatska nije potpisala nikakav ugovor
sa vlastima Jugoslovenske federacije o povratku srpskih izbeglica".
Ministar za izbeglice i prognane Adalbert Rebic, svestenik, tvrdi da je
hrvatskim drzavljanima srpske etnicke pripadnosti "bilo lako da odu, ali ce
biti tesko da se vrate" jer ce "biti mnogo administrativnih problema".
U medjuvremenu vojnici i oficiri hrvatske vojske (hrvatske novine navode
"pojedine uniformisane individue") i neidentifikovani civili, nastavljaju da
pljackaju, da unistavaju i da pale kuce odbeglih Srba, Tudjman odbacuje
ustavni zakon o pravima manjina, a njegova vlada donosi uredbu o
vanrednom popisu stanovnistva (april 1996) koji ce "pokazati pravo
stanje" nove hrvatske demografske geografije. Medjutim, jos pre nego sto
je dobio podatke, odlucuje da Srbi imaju pravo samo na tri predstavnika u
Parlamentu. To znaci - pod pretpostavkom da to neko jos nije shvatio - da
vrh hrvatskog rezima ne zeli vise da primi u Hrvatsku izbeglice srpske
etnicke pripadnosti i ucinice sve da ih zadrzi van granica, gazeci i Ustav,
pribegavajuci i razmeni stanovnistva sa Srbijom (koja je uostalom vec u
toku).
Nedavno je novinar austrijskog lista Focus upitao Tudjmana: "Da li cete
dozvoliti da se vrate u Hrvatsku 410.000 Srba iz Krajine?". "Vrhovnik" je
odgovorio: Ne verujem da ce se vratiti, inace ne bi ni otisli. Nezamislivo je
da se svi vrate. U svakom slucaju nije u interesu normalizacije srpsko-
hrvatskih odnosa. Ipak u pojedinim slucajevima dozvolicemo povratak da
se ne bi reklo da krsimo ljudska prava...
Nazalost, hrvatski intelektualci cute. Sta je sa humanizmom pesnika?
Tone u bezdanu bezakonja i niko ne dize glas. Jedna gospodja iz Zagreba
ciji su rodjaci pobegli u Srbiju iz Knina, uputila se u bivsu prestonicu
Krajine da bi od hrvatskih vlasti dobila uverenje o drzavljanstvu za te
njene rodjake. Moraju licno da dodju, odgovoreno joj je, jer je tako
odredila vlada. Ali kako mogu da dodju ako nemaju hrvatski pasos? "Ne
znam sta da vam kazem". Gospodja se obratila upravi policije gde joj je
receno: "Prema onome sto znamo o tome, nije predvidjen nikakav
povratak". U stvari i pojedinacni povratak ljudi je moguc samo teoretski:
administrativne procedure su toliko komplikovane da je apsolutno
nemoguce doci do cilja. Za povratak je potreban pasos, a nema ga
nijedna izbeglica.
Da bi se dobio potrebna su razna uverenja koja hrvatske vlasti izdaju
samo neposredno zainteresovanima koji bi, da bi ih zatrazili i dobili, morali
da dodju u Hrvatsku, a to ne mogu bez pasosa. Zacarani krug. Neko je
rekao: hrvatski drzavljani srpske etnicke pripadnosti koji su pobegli iz

Hrvatske, "poklon su Tudjmana Milosevicu", ili "usluga koju je Milosevic
ucinio Tudjmanu" u etnickom ciscenju ili "humanitarna razmena
stanovnistva".
Sjedinjene Drzave ce garantovati integritet Bosne koja ce, kada se
postigne mir, nastaviti da postoji sa svim atributima drzave, formirane od
dva entiteta (Republike srpske i Hrvatsko-bosanske federacije) koji ce
imati pravo da stupe u "specificne odnose" sa Srbijom i Hrvatskom ipak
bez prava na otcepljenje.
Na bojnim poljima nastavljeni su sukobi, ali bez znacajnih pomeranja. U
protivnapadu Srbi su ponovo osvojili varosicu Mrkonjic Grad (Italijani iz
brigade "Garibaldi"2 secaju ga se jer su ga oteli od cetnika, boreci se uz
Titove partizane za vreme II svetskog rata) i uspeli su da zaustave
muslimanske trupe pred vratima Sankog Mosta. Borbe na ovom sektoru
bile su veoma silovite tokom cele nedelje. Postoji razlog: Pre nego sto se
u Njujorku postigne sporazum o prekidu vatre, snage vlade iz Sarajeva
(Peti i Sedmi armijski korpus) htele bi da se spoje upravo na sektoru
Mrkonjic Grada, koji ima prvorazrednu stratesku vaznost da bi se dovrsilo
opkoljavanje Banjaluke.
I u "posavskom koridoru", u visini Brckog, bilo je borbi (artiljerijskih
dvoboja) ali je propao pokusaj Hrvata i Muslimana da zaustave prolazak
srpskih vojnih konvoja u pravcu Banjaluke. Hrvatsko-bosanska artiljerija
tukla je grad Brcko. Jasno je da je i taj "koridor" dobio posebnu vaznost:
ako bi hrvatske i muslimanske snage uspele da ga blokiraju, "Republika
srpska" iz Bosne bi se ugusila.
Nalazimo se na paradi hipokrita i fariseja. Zarko Domljan, jedan od

jastrebova hrvatskog rezima, potpredsednik Parlamenta i visoki poglavar
Tudjmanove partije, ucestvuje u Strazburu na jesenjem zasedanju
Skupstine Saveta Evrope. Pritesnjen prigovorima zbog radikalnog etnickog
ciscenja izvrsenog u Hrvatskoj na stetu srpskog stanovnistva Krajine i
zapadne Slavonije, branio se ponavljajuci do besvesti frazu koja je u
Hrvatskoj vec postala slogan, posto je "Vrhovnik" prvi izgovorio: Srbi su
napustili Hrvatsku svojom slobodnom voljom, niko ih nije oterao. Domljan
je sa svoje strane jos dodao: "Srpski narod izvan Srbije je glavna zrtva
politicke filozofije pansrpstva".
Drugi clan hrvatske parlamentarne delegacije, Ivo Skrabalo uspeo je da
iscedi jednu suzu kada je rekao: Najvecem broju nas, u Hrvatskoj, duboko
je zao sto su Srbi otisli iz bivse Krajine gde su ziveli "300 godina", ali nisu
ih oterale hrvatske vlasti, otisli su pre bilo kakvog kontakta sa hrvatskom
vojskom i policijom i uprkos ponovljenim pozivima predsednika i premijera
Hrvatske da ostanu u Hrvatskoj, gde su im bila garantovana gradjanska i
sva druga prava...
Da li je moguce nesto bezocnije, cinicnije i lazljivije od ovoga? Koja prava
su bila garantovana ovim ljudima, bilo ih je 2-3.000 koji nisu pobegli, a
sacekali su dolazak hrvatske vojske? Ubijaju ih po pet-sest na dan (a svi
su stariji), u kuce im podmecu pozare; ko izbegne masakr isteruju ga iz
tog podrucja...
"OUN i dalje dobija obavestenja o pljackanju i paljenju kuca na bivsem
Sektoru jug (Krajine) koje vrse pojedinci u uniformama hrvatske vojske".
To je danas u Zagrebu izjavio portparol mirovnih snaga, Kris Ganes.
Vojnici OUN su izvestili: nekoliko hrvatskih vojnika, koji su stigli jednim
kamionom, poceli su da pljackaju stanove u selu Koncarev Kraj; duz puta

izmedju Strmice i Sepine Poljane sva sela su opljackana i spaljena.
Nastavlja se u medjuvremenu kolonizacija Krajine. Danas su 300 Hrvata,
koji su isterani iz Banjaluke i Doboja, dobili kuce Srba u nekoliko sela oko
Petrinje. U ovom kraju vlada haos. "Vlasti su nespremne da organizuju
kontraegzodus", podvukli su rukovodioci Zajednice za izbeglice Hrvatske
na svojoj danasnjoj skupstini u Zagrebu. I zeleznicari se zale na
nepodnosljivu situaciju koja je stvorena u zeleznickom saobracaju u
Krajini: nedostaju lokomotive i vagoni, na liniji od Ogulina do Knina 40
prelaza u nivou je nezasticeno, masinovodje ne mogu da uspostavljaju
vezu sa stanicama, vozovi saobracaju sa velikim rizikom. Na podrucju
Plitvickih jezera, nacionalnom parku ponovo otvorenom za turizam, jos su
zatvorene osnovna skola i ambulanta, samo je jedna prodavnica ponovo
otvorila prozorske kapke...
Istrazivanje koje je obavila humanitarna organizacija "Veritas" ustanovilo
je da se u civilnim i vojnim zatvorima Hrvatske nalazi 880 Srba iz Krajine,
prakticno svi oni od 18 do 60 godina, koji su uhvaceni u civilnoj ili vojnoj
odeci za vreme Operacije Oluja. Drugih 3-4.000 civila, svi iznad 60
godina, zatvoreni su, medjutim, u sabirnim logorima. Prvi su podvrgnuti
inkvizitorskom postupku uz optuzbu da su pocinili ratne zlocine, drugi su
rasuti od Kutine do Sibenika bez ikakve perspektive da ce skoro izaci iz
logora.
Sasvim mali broj onih koji su ostali na teritoriji Krajine su bolesni ili
nesposobni da se staraju o svojim najnuznijim potrebama, ostali su bez
ikoga svoga, bez imovine, bez sredstava za zivot, liseni licnih dokumenata
i zive u stalnom strahu da ce biti poubijani.
Jos jedan dokument: Petar Mrkalj, angazovan u ime hrvatskih pacifista u
Helsinskom odboru za ljudska prava, izjavio je pre tri dana u Zagrebu:
Sve mere i postupci hrvatskih vlasti, pokazuju da za Srbe, osim
minimalnih izuzetaka, nema povratka u Hrvatsku. Oni su izgnani upravo
radi ciscenja Hrvatske od njihovog prisustva, da bi se radikalno resilo
vekovno pitanje Srba u Hrvatskoj. Kuce koje su Srbi napustili na
novooslobodjenim teritorijama spaljuju se posto su opljackane i niko ne
sprecava ove zlocine. Sve ovo deo je jednog plana...
U oslobodjenim selima - a Mrkalj je tome svedok, posto je poslednjih dana
vise puta posetio Krajinu - kamioni bez registracije i tablice odlaze i
dolaze, odnoseci sve ono sto se jos moze opljackati, pokrasti i natovariti...
Onom malom broju Srba koji su ostali, uzimaju stoku, elektricne
generatore koji su ih snabdevali elektricnom energijom, traktore, sve. A
njihova prava? Ne postoje: bilo koji delinkvent, u uniformi ili ne, moze da
ih ubije kao pse. Selo Sjenicak, u blizini Karlovca, imao je oko 800 kuca u
trenutku oslobadjanja. Vec dva meseca svakog dana po nekoliko njih
izgori u pozaru, za koji dan nece ostati nijedna. Nekoliko policajaca je
priznalo da nije u pitanju plata, smesta bi skinuli uniformu, stid ih je. Niko
od njih ne uspeva da zaustavi palikuce, boje se osvete.
U srpskim kucama koje jos nisu unistene, smestili su se Hrvati proterani iz
Bosne i Srbije. Novo stanovnistvo vec je potpuno zauzelo varosice
Vrginmost, Vojnic, Krnjak, Tusilovic i druge; novim kolonistima kuce se
ustupaju na 10 godina posle cega ce moci da ih otkupe. Ako tako stoje
stvari, pita se Mrkalj, jasno je sta se misli o pravim vlasnicima Srbima koji
su prognani ili pobegli. Ako neko i uspe da se vrati, gde ce da stanuje? Ne
treba se cuditi, dakle - zakljucuje Mrkalj - sto su i one srpske porodice
koje su imale nameru da se vrate u svoje kuce posto su izbegle opasnost

od borbi za vreme operacije Oluja, a izgleda da prvi spiskovi kandidata za
povratak sadrze vise od 10.000 imena, morale da odustanu. A to je bio i
ostao cilj koji je Tudjman hteo da postigne, jer ih vise ne zeli.
Kaze Mrkalj: Ja ne radim nista drugo nego samo pisem pisma Tudjmanu,
vladi i drugim hrvatskim vlastima, ali ne dobijam odgovor...
U Strazbur, umesto Domljana i Skrabala, trebalo je da posalju ovog
pravednog, a nemocnog coveka. Ali i bez njega i uprkos Domljanu i
Skrabalu, Parlament Evropskog Saveta je i ovako zauzeo pravedan stav. U
zavrsnom dokumentu o stanju u bivsoj Jugoslaviji zahteva se od hrvatske
vlade da "postuje sporazum postignut sa OUN 6. avgusta, time sto ce
davati obavestenja i prihvatiti prisustvo stranih posmatraca i garantovati
elementarna prava onima koji zive na njenoj teritoriji". Zahteva se pored
toga da "u sto kracem mogucem roku budu preduzete mere koje ce
omoguciti povratak lica koja su postala izbeglice zbog operacije Oluja i da
se postuje puno ostvarenje njihovog prava na imovinu". Reagovanje
hrvatske vlade na ove zahteve "bice veoma vazno u cilju ispitivanja molbe
za prijem u Savet Evrope koju je podnela Hrvatska".
Prema informacijama Visokog komesarijata OUN za izbeglice, koje su

danas dali u Zagrebu, u poslednja dva meseca rat je u bivsoj Jugoslaviji
pretvorio u izbeglice vise od 570.000 osoba, od kojih su 450.000 Srbi
izgnani iz hrvatske Krajine, oko 40.000 Muslimani izgnani iz enklava Zepe
i Srebrenice, drugih 80.000 Srbi koji su izbegli sa teritorije zapadne Bosne
koju su osvojili Hrvati i Muslimani.
U medjuvremenu ubrzava se kolonizacija Krajine, u koju vlada iz Zagreba
naseljava i hrvatske izbeglice koje su pobegle iz Banjaluke. Druge upucuju
u Mostar i na teritorije "Republike hrvatske Herceg-Bosne". Ukupno, dosad
je preseljeno na jednu i drugu teritoriju 6.826 lica kojima su ustupljene na
"koriscenje" kuce koje su napustili Srbi.
U samoj Hrvatskoj tema dodeljivanja stanova je u prvom planu: da bi
dodelili kuce i stanove licima koja su se istakla patriotizmom u ovom ratu,
nasilno se iseljavaju porodice cija je krivica sto nisu hrvatske narodnosti ili
sto nisu po volji rezimu. Danas je objavljen dokument hrvatskog
Helsinskog odbora za ljudska prava koji prijavljuje "novi talas nasilnih
iseljavanja" i navodi, kao primer, nekoliko slucajeva. Kao sto je slucaj
gospodje L.M. koju su posle brojnih poseta radi "upozorenja" od strane
naoruzanih vojnika, posetivli malo uljudniji "gosti": dva oficira i jedna
zena, Tatjana Ulri, advokat iz Ministarstva odbrane Hrvatske. Cim su usli,
jedan od oficira je iscupao telefonske zice, dok je drugi uveo u stan 15
vojnika. Usledila su druga nasilja i zlostavljanja. Prica se zavrsava ovako:
gospodja L.M.
se nasla na ulici, isterana iz kuce, a da nije mogla da ponese ni svoju
zensku tasnu...
Dokumenat navodi dvadesetak sucajeva, jedan dramaticniji od drugoga i
na kraju kaze da je scenario uvek isti: grupe naoruzanih vojnika, pijanih ili
ne, provaljuju u stanove obicno kada su stanari odsutni i zaposedaju ih.
Kada medjutim zateknu legitimne vlasnike, brutalno ih izbacuju, preteci
im vatrenim oruzjem ili nozem pod grlom. Policija, ako i kada intervenise,
ogranicava se na zapisnicko konstatovanje zauzimanja stana od strane
terorista u uniformi, ne dozvoljavajuci isteranoj porodici da se vrati u svoj
stan. U nekim slucajevima, umesto one koji su nasilno usli u stanove i
zaposeli ih, policija hapsi, saslusava zrtve nasilja i preti im dok ne povuku
prijavu. Ovi slucajevi, kojih ima veoma mnogo, dogadjali su se i dogadjaju
se u skoro svim gradovima Hrvatske, ali narocito u Splitu i Zagrebu.
U blizini Kulen Vakufa, Vojni posmatraci UNPROFOR-a otkrili su 15 leseva

izmasakriranih ljudi. Kulen Vakuf nedavno su ponovo osvojile trupe
bosanskih Muslimana. Osam zrtava bili su vojnici, dvojici od njih odsecene
su glave. Drugih sedam bili su civili, od kojih tri zene. Poodmaklo stanje
raspadanja tela navodi na zakljucak da je smrt nastupila u vreme kada su
Izetbegoviceve trupe stigle u ovo podrucje.
U Hrvatskoj se dogadjaji kao sto je ovaj otkrivaju skoro svuda na teritoriji
bivse Krajine. Danima se ocekuje vazan dokumenat cije sastavljanje je u
toku u Hrvatskom helsinskom odboru, koji ce, kako mi kaze jedan prijatelj
iz Zagreba, dati veoma jasnu sliku pocinjenih zlocina. Danas, u
medjuvremenu, u hrvatskom glavnom gradu, sastao se Gradjanski odbor
za ljudska prava. Zabelezio sam nekoliko izjava: U Hrvatskoj se ne
dogadja nista sto se vec nije dogadjalo u totalitarnim rezimima. Stvoreno
je stanje totalne nesigurnosti u kojem je sve dozvoljeno. Postoji pravo na
pljacku i kradju, koje drzava osudjuje samo recima, ali u stvarnosti ih
ohrabruje.
Najtragicnije je sto hrvatski rezim formalno prihvata sve evropske norme,
ali je stvarnost uzasna. U ovoj zemlji sigurni su samo oni koji se utrkuju u
klicanju rezimu. To su reci Stjepana Mesica, clana Odbora, bivseg
predsednika hrvatskog Parlamenta. Mesic je izjavio da u Hrvatskoj imamo
veliku nestasicu stanova i suvise spaljenih kuca... I dodao je da je
Hrvatska jedina zemlja na svetu u kojoj se, posle zavrsenog rata,
dozvoljava unistavanje imovine koja je postedjena od ratnih razaranja. A
zbog ovih zlocina niko nije uhapsen...
Zoran Pusic, predsednik Odbora, objavio je da su 85 odsto Srba koji su
pobegli iz zapadne Slavonije i 70 odsto onih koji su napustili Krajinu,
zahvaceni ratnim operacijama, izrazili zelju da se vrate. Ali u tim
krajevima "kuce Srba su vecinom unistene" i, kao da to nije dovoljno,
"rezim se protivi povratku izbeglica". To je naknadna povreda ljudskih
prava, koja podrazumevaju povratak izbeglica u zemlje u kojima su
rodjeni, povratak koji, da kazemo kao i Sadako-Ogata, poverenik OUN za
izbeglice u bivsoj Jugoslaviji, "je odlucujuci elemenat za trajan mir u
regionu".
Jedine izbeglice koje, po rezimu iz Zagreba, imaju pravo da se vrate u
rodne krajeve su Muslimani. Tudjman zeli sto pre da ih se otarasi. Na
prvom mestu medju nepozeljnima su oni na koje je italijanski novinar,
Masimo Nava, u listu Korijere dela sera naisao za vreme svoga "Puta u
krug napustenih". Prilazem njegovo svedocenje ovim beleskama
izvedenim iz informacije zvanicne hrvatske agencije HINA: "Muslimani iz
Velike Kladuse, smesteni u Kuplenskom, predstavljaju tezak problem za
Hrvatsku, problem o cijem resenju ce doneti odluku Nacionalni savet za
odbranu i nacionalnu sigurnost na svojoj narednoj sednici". Radi se o
35.000 Bosanaca iz Velike Kladuse koji se boje, ako se budu vratili,
represalija bosanske vlade protiv koje su se borili do pre dva meseca.
Evropski posmatraci njihov polozaj ocenjuju kao dramatican: u uslovima u
kojima ih je ostavila hrvatska vlada "nece uspeti da prezive iducu zimu".
Zamenik hrvatskog premijera Ivica Kostovic tvrdio je u vezi sa tim: Ne
mozemo ih zadrzavati na nasoj teritoriji, njihov trajni smestaj je
neprihvatljiv: ne zelimo ih na ovoj teritoriji niti imamo nameru da ih

smestimo negde drugo u nasoj zemlji... Inace Izetbegoviceva vlada ih
smatra izdajnicima i uopste ne namerava da im da amnestiju.
A evo svedocenja Masima Nave, od 18. septembra; 11 dana kasnije
situacija se pogorsala:
"Vojnic. Nermin Basic je plavokosi decak sa dva velika plava oka koja su
naucila da vise ne placu. Podize carsav i gotovo stidljivo, pokriva sa dve
muske carape jos sveze oziljke pod kolenima. Jak je Nermin. Sa madraca
na podu, uspeva da se na rukama dovuce do madraca sa drugim
ranjenicima. To radi i nocu kada mu se vrate njegove more.
Brzo je naucio da se sam snalazi. Mama ga je napustila kada je imao 9
meseci. Zenu kod koje je odrastao ubila je granata koja je njemu odnela
noge. Nermin je sam dosao do bolnice i mogao je samo da zatvori oci
kada su mu namestali kozu i kosti, bez anestezije.
Nermin ne moze da racuna na medjunarodna takmicenja u solidarnosti i
puteve nade kao deca iz Srebrenice. On pripada narodu napustenih,
kategoriji izbeglica kojima je cak uskracen status zrtve.
Postoji i ovaj krug, u balkanskom paklu. U njemu su se nasli Muslimani
Fikreta Abdica, koje je njihov sef uvukao u prljavu dvostruku igru, a sada
ih svi odbacuju. Ima ih vise od 30.000, nagomilanih kao stoka na nicijoj
zemlji, 30 kilometara juzno od Karlovca, na granici izmedju Bosne i
Hrvatske.
Rasklimatani automobili i konjske dvokolice idu gore-dole i raznose pakete

od rodbine koja je zaustavljena na ulazu u logor. Nekoliko zena guraju
jedna kolica prema ambulanti. Druge pripremaju kafu i kuvaju krompire
na poljskim furunama koje se dime izmedju muva i otpadaka. Neko
razbija brigu gosteci se cigaretama i alkoholom i pokriva tugu muzikom iz
suka. Prvi koji su dosli zatvorili su se u male vile porusene u toku borbi i
napustene. Jedino vode ima dovoljno: one sto dolazi sa neba i pretvara
logor u beskrajnu blatnjavu lokvu. Nema hrane, lekova i medikamenata za
amputacije, antibiotika za decu iscrpljenu od dizenterije. I medjunarodna
solidarnost ovde tesko dopire. Druge izbeglice, uglednije, imaju prednost.
Tek je ovih dana stigao prvi konvoj italijanske Kooperacije.
U njemu su jedan lekar Hrvat, jedan mladi lekar Italijan, Djanluka Kvalji,
jedan pedijatar Norvezanin i nekoliko sanitaraca Muslimana. "Postoji
opasnost od epidemija. Po ovim sumama jos ima leseva koje treba
sahraniti. Njima su se hranile svinje lutalice koje ljudi ubijaju da bi utolili
glad."
Uklete izbeglice morale bi da se vrate u Bosnu na podrucje Velike Kladuse,
u njihove logore i njihove kuce, odakle su pobegli kada su Hrvati oslobodili
Krajinu i razbili opsadu Bihaca. Ali boje se osvete brace Muslimana iz
Bosne, na koje su mesecima pucali. Divljacki rat koji je podelio porodice i
one koji su zajedno ziveli. Da bi se razlikovali od vojnika Petog bosanskog
korpusa, Abdicevi vojnici stavljali su zutu tracicu na istu uniformu.
"Moja zena ima tri brata. Dva su se borila sa Bosancima, a jedan sa
Abdicem. Telefonirali su jedan drugome sa polozaja da se ne bi poubijali",
seca se Nihad Puric, bolnicar. "Ja sam pucao na sve da bih odbranio kucu i
porodicu".
Hteli bi da ostanu u Hrvatskoj, ali Zagreb, koji je vec pretrpan izbeglicama
Hrvatima, ne moze da trpi ove ljude na svojoj teritoriji, koji su bili prvo
saveznici, a kasnije neprijatelji. I tako, ukleti, cekaju naredjenja svoga
vodje, koji je "Babo" caca Abdic, veliki mocnik iz Velike Kladuse, kojem
duguju sve: zaposlenje i predratno blagostanje, ovovremene patnje i
pokolje. Abdic je iz svoje kuce-dvorca u Velikoj Kladusi, upravljao
Agrokomercom, prehrambenim kolosom iz bivse Jugoslavije i poslovao je
sa svima. Izetbegovicev protivnik u predsednickoj kampanji u Bosni, Abdic
se zanosio ludim snom o carstvu u bihackom dzepu iz kojeg bi mogao da
nastavi sa svojim trgovackim poslovanjem. Zbog toga se udruzio sa
Hrvatima protiv Bosanaca, a zatim sa Srbima protiv Muslimana. Njegovi
vojnici zaustavljali su humanitarne konvoje upucene opkoljenoj braci u
Bihacu.
Vec proslog leta bili su primorani na ocajnicko bekstvo pred
napredovanjem vojske iz Sarajeva i nasli su utociste u Krajini koju su
zauzeli Srbi. Za njih je igra sa ovim tragicnim saveznistvima postala
obaveza: sa Srbima su ponovo osvojili Veliku Kladusu.
"Bili smo opkoljeni", pravdali su se neki porodicni glavari, nameravajuci da
sagrade drvene barake jer ce mozda morati da prezime. "Hteli smo da
zivimo u miru sa svima, nikada nismo prihvatali Izetbegovicev
fundamentalizam koji nas je upropastio".
Stvari ne stoje tako, ali odanost ovih radnika i seljaka vodji (15.000 ih je
radilo u Agrokomercu) je totalna: "Ako Babo hoce, vraticemo se. Ako
Babo nece, ostacemo".
Babo ne moze da izdaje naredjenja. On je zatvoren u jednom
zagrebackom hotelu. Supruga Fazila, lepa gospodja, crnka, secajuci se
mozda iscezlog bogatstva, zivi izdvojena na ulazu u logor. Jedan veliki
mercedes parkiran je u blatu. Fazila ponavlja ono sto svi kazu: "Ne
vracamo se jer se bojimo. Hocemo da zivimo u miru, ali moraju da nas
zastite". Za nju i njenu porodicu nece biti problema: tri sina studiraju u
Rijeci, jedan je u vojsci u Zagrebu, hrvatsko drzavljanstvo daje sigurnost.
Oko dva meseca posle zavrsetka Operacije Oluja u Krajini, hrvatska
drzavna televizija nastavlja da nam unosi u kuce panoramu velicanstvene
tvrdjave u Kninu, vidjenu odozgo, na kojoj vijori zastava duga 20 metara,
scene u kojima se osmehuju lica uniformisanih oslobodilaca, da reprizira
delove euforicnog govora koji je odrzao Tudjman, scene povorke ministara
i poglavara, radnika koji pocinju da obnavaljaju ovo ili ono postrojenje,
retke dece koja se igraju, vozova koji ponovo idu zeleznickom prugom
Like: sve je televizijski veselo i optimisticno u bivsoj Krajini, sada kada je
ociscena od starog stanovnistva i sirom otvorena novim kolonizatorima
(ali i lopovima, pljackasima, palikucama, ubicama). Bivsi glavni grad
Krajine, pisu u jednoj reportazi o Kninu dopisnici Novog lista Sanja Modric
i Nenad Rrebersak, "u stvari je grad fantom, grad senki".
Tamo se vide: domace pokucstvo bivsih stanovnika razbacano po ulicama,
jos se tamo oseca zadah rata; zabelezena je demografska eksplozija
muva; prodavnice su ostale demolirane i prazne posle pljacki; beli decji
pokrivac sa medvedicima u boji gaze vojnicke cokule. Prozori razorenih
kuca su zatvoreni, zaluzine spustene. Natpisi po zidovima kuca su poruke i
upozorenja koje upucuju novi posednici: "Ovo je sada hrvatska kuca",
"Ovde stanuje Hrvat izbeglica", "Ovde je invalid patriotskog rata, Hrvat"...
Knin je pust, ali tu je poslovnica Hrvatske lutrije koja vas poziva da
okusate srecu, da se obogatite. To su mnogi vec uradili, pljackom. "A Bog
gleda sa neba, cuti i belezi u svoju knjigu. Progovorice kada bude
trebalo", pisu iz Rijeke dopisnici.
Vladin izaslanik iz Knina, Petar Pasic, kaze da nam pisanje o paljevinama i
drugim stvarima ne cini cast, nije lepo. Dvoje novinara primecuju mu da

su svojim ocima videli srpske kuce kako gore. Eno tamo, gledajte: u
pravcu Drnisa, u selu Kalanji u plamenu su poslednje tri kuce... Da, ali ne
treba pisati o tome. Na kraju, Sanja i Nenad moraju da obecaju kako nece
vise pisati o ovim stvarima, i zbog toga sto na oslobodjenoj teritoriji nije
vise nista ostalo sto moze da se spali ili opljacka. Donji Lapac, na primer,
ceo je spaljen, njegovi delovi i sela crni su kao ugalj. Ali izaslanik je
uporan: Ne, ne, stvari treba posmatrati i ocenjivati u kontekstu... sve
ostalo je antihrvatska propaganda!. Prema popisu iz 1991, opstina Knin
imala je malomanje od 43.000 stanovnika: 38.888 srpske nacionalnosti,
3.886 hrvatske nacionalnosti. Za vreme srpske secesije, ostalo je samo
258 Hrvata, drugih 3.000 bili su oterani. Za vreme Operacije Oluja, skoro
svi Hrvati koji su bili ostali u Kninu pobegli su u Srbiju zajedno sa 97 odsto
njihovih zemljaka srpske etnicke pripadnosti. Kako to? Zamenik izaslanika
u Kninu, Veljko Djakovic, odgovara da to nije nimalo cudno: "Bili su
izdajnici". U sluzbi Plavih slemova, kao tumac u Kninu, bio je jedan Hrvat.
I on je odbio da ostane kada su dosli Tudjmanovi vojnici i sluzbenici.
Sanja i Nenad pokusavaju da intervjuisu jednog hrvatskog vojnika,
rodjenog upravo u Kninu, bivseg izbeglicu koji se vratio kuci u uniformi,
ali bez osvetnickog duha. U pocetku odbija bilo sta da izjavi, zatim moli da
ga ne fotografisu i kaze: Mogao sam puno toga da vam ispricam,
svinjarija, ali ne smem, zabranjeno mi je da govorim. Molim vas, ne
unistavajte me... Na kraju otvara srce: Ma ukratko, ovde se vise ne moze
ziveti, ovo vise nije onaj grad koji sam ja poznavao... Ja, iz Knina, kako
mogu da zivim bez naroda iz Knina? Bili smo navikli da zivimo sa nasim
Srbima, a sada su otisli. Sta imam ja da delim sa ovima sto su dosli iz
Vojvodine i iz Banjaluke? Ko njih zna? Srpske kriminalce treba osuditi, ali
kakvo zlo su ucinili jadni srpski ljudi? To su ljudi kao i mi, treba ih pustiti
da se vrate i da zive sa nama. Sta nam fali ako zivimo zajedno?
Drukcije misli jedna zena, Milka Granic, koja je zauzela malu radnjicu i u
njoj otvorila krcmu za vojnike. Dosla je iz Splita da bi stogod ugrabila. Ciji
lokal je ovo bio ranije? A sta ga ja znam? Ciji god da je bio, taj je otisao,
hvala Bogu. A sada sam tu ja. Ja sam velika katolkinja. Dok to govori krsti
se, ali to sam rekla i mom zupniku u Splitu: umela bih da zakoljem
Srbina, ako bi trebalo. Jer njih treba klati. Rucak kod Milke mnogo kosta.
Naplacuje 24 kune porciju "cevapcica" koji u Zagrebu ili u Rijeci kostaju
10. kuna. To je njen patriotizam. Malopredjasnji vojnik, koji ne zeli da
kaze svoje ime, otkriva da Milka u stvari nije vlasnica lokala, ona ga samo
vodi za racun jednog oficira hrvatske vojske.
Kod ustupanja nekretnina koje su napustili Srbi postoji lestvica po pravu
prvenstva: na prvom mestu su "branioci domovine", povratnici iz rata,
ratni invalidi i njihove porodice. Tek kad se zadovolje njihovi apetiti,
dolaze na red stanovnici Knina. Zameniku komandanta garnizona, majoru
Gojevicu, postavljeno je pitanje, da li je prestalo podmetanje pozara u
srpske kuce na podrucju opstine Knin. Svakako, prestalo je. Da li se radi
nesto da se ustanovi ko su autori zlocina pocinjenih do sada? To je stvar
policije, pitajte njih. Da li je medju vojnicima bilo palikuca? Srazmerno
malo vojnika su podmetali pozare po kucama. I da li je taj mali broj
vojnika uhapsen? Ne, ni protiv jednog vojnika nije podignuta nikakva
optuzba, ali... - dize uvis kaziprst desne ruke - to ne smete napisati.
Seticu se ja vas ako jos jednom dodjete u Knin!.
Jos jedan susret sa vladinim izaslanikom u Kninu, Petrom Padicem.

Postavljeno mu je pitanje. Kako ce moci da se vrate u svoje kuce hrvatski
drzavljani srpske nacionalnosti koji su pobegli iz Knina i iz Krajine. Nikako,
odgovara. Oni su sada gradjani druge drzave. Stavljaju mu primedbu da
to nije tacno, oni ostaju hrvatski drzavljani izbeglice u drugoj drzavi. Pa
dobro, ali gde im je uverenje o drzavljanstvu? Ova opstina im ga nije
nikada izdala. Podsmeva se. Malopredjasnja zena, koja slusa razgovor u
svojoj krcmi, hoce jos nesto da doda: Ja ti kazem da je samo mrtav Srbin
dobar Srbin. Samo mrtav je dobar! Velika je katolikinja i veliki patriota
ova gospodja koja je dosla iz Dalmacije, da bi nesto ugrabila.
Evropski poslanici postavili su Tudjmanu i njegovom rezimu teske uslove.
Od njega se trazi da preduzme "bez odlaganja" mere koje ce dozvoliti
povratak u domovinu 350.000-400.000 ljudi koji su bili primorani da
napuste Hrvatsku zbog vatrenih "bljeskova" i "oluja". Od tog rezima se
zahteva da izvede pred sudove one koji su pre, za vreme i posle vojnih
operacija, brutalno pogazili ljudska prava. Vlada iz Zagreba uporno je
nedeljama i mesecima ponavljala da nije bilo krsenja ljudskih prava. Na
kraju je nesto priznala: bilo je sporadicnih zlocina. Sada daje saopstenje
za OUN da je sudski gonjeno 370 lica koja su uhvacena u pljackama,
kradjama, podmetanjima pozara i ubistvima: 266 civila, 75 policajaca i 35
vojnika. Ali o ovim sudjenjima niko ne zna nista, niko nije cuo da se o
njima govori, verovatno ih nije ni bilo. Novi list iz Rijeke misli da se radi o
cistoj lazi.
Ovaj dnevni list dodaje: "Ako sef drzave, koji vodi i spoljnu politiku,
smatra da je isterivanje Srba iz Krajine uslov za sigurnost i stabilnost
Hrvatske, kao sto je Tudjman vise puta rekao i ponovio, onda ima malo
nade da ce Hrvatska pozuriti da srpskim izbeglicama obezbedi uslove za
povratak zbog tamo nekakvog lepog Saveta Evrope". Komentatorka
Jelena Lovric pise da "zbog svih samara koje je primio od Evrope i
Amerike" radi etnickog ciscenja izvrsenog u Hrvatskoj i zbog bezbrojnih
ratnih zlocina izvrsenih ovih poslednjih meseci, narocito u prolece-leto
1995, "treba sumnjati da rezim iz Zagreba zeli da uvede Hrvatsku u
evropsko drustvo". Mnogi poglavari tudjmanovskog rezima vise vole da
budu daleko od Evrope nego da ih ona primora "da poprave svoj nacin
delovanja i da zaustave sopstvenu samovolju".
Ocekivalo se da ce sa oslobadjanjem Krajine pravna drzava stici u Knin i
da ce se ucvrstiti u celoj Hrvatskoj. Dogodilo se medjutim da je Knin
nastavio da bude teritorija kradje i pljacke, sa razlikom sto sada Hrvati
kradu i pljackaju na svoju sopstvenu stetu; anarhija i pravo jacega
uzimaju maha kao gomila divljaka s kraja na kraj zemlje. Ako nesto moze
nekaznjeno da se uradi u Kninu, zasto to isto da se ne uradi i u Zagrebu?
Tako ovih poslednjih dana naoruzane grupe u uniformama hrvatske vojske
krstare i centrom Zagreba, ulaze u kuce i izbacuju ljude iz njihovih
stanova.
Juce posle podne, u Mariji Bistrici, zavrseno je trece hodocasce hrvatske
vojske u svetiliste Majke Bozije, najpoznatiji nacionalni hram Hrvata.
Poglavar hrvatske Katolicke crkve , nadbiskup i kardinal Franjo Kuharic,
odrzao je visoko patriotski govor, u kojem medjutim nije izbegao da
osudi, u prisustvu 3.500 vojnika, oficira i politickih izaslanika, zlocine
pocinjene na nedavno oslobodjenim teritorijama Krajine koji su prikovali
Hrvatsku na medjunarodni stub srama. Mogao je da digne svoj glas vec
krajem prve dekade avgusta, pre nego sto su pokolji i razaranja uzeli
maha, ali treba ceniti i ono malo sto je danas rekao protiv "pljackasa i
palikuca koji su sejali razaranja i pustosenja takvih dimenzija da sigurno
ne cine cast hrvatskoj vojsci", protiv onih zlocinaca "koji su uvredili celu
Hrvatsku, ceo hrvatski narod".
Verovatno je i do ruku hrvatskog kardinala dosao prvi izvestaj o misiji

grupe posmatraca Evropske unije obavljenoj u Krajini. U dokumentu se
tvrdi da su, od 18. septembra posetili 240 srpskih sela u kojima su pre
"oslobodjenja" postojale 18.232 kuce. Od ovih je vise od 13.000, ili 73
odsto, potpuno ili delimicno unisteno eksplozivom ili vatrom u danima i
nedeljama koje su usledile posle ulaska hrvatske vojske u ovaj region.
U vezi sa egzekucijama po kratkom postupku, Hrvatski helsinski odbor za
ljudska prava obavestava da se lesevi zrtava, prenose helikopterima i
drugim transportnim sredstvima vojske i Ministarstva unutrasnjih poslova,
na groblja u Gracacu i Kninu i tamo sahranjuju. U saopstenju komiteta,
koje je potpisao predsednik Ivan Zvonimir Cicak, demantuje se medjutim
vest prema kojoj je u Hrvatskoj uhapseno i izvedeno pred sud oko 300
lica za zlocine pocinjene u nedavno oslobodjenim krajevima. Ova lica,
precizira se, bila su samo saslusana, i jos su na slobodi.
Drzeci se svedocenja veoma malog broja lica koja su prisutna u selima,
njihovi zemljaci koji su, zajedno sa njima odbili da se prikljuce kolonama
izbeglica, jednostavno su nestali bez traga ili su uhapseni i odvedeni ko
zna gde posle "oslobodjenja". Na dan 20. septembra, Srba koji su ostali u
Krajini bilo je 3.500; danas ih je mnogo manje. Predstavnik OUN u Kninu,
Alen Roberts, potvrdio je da, pocev od ofanzive u avgustu, hrvatska
vojska "nikada nije prestala da izvodi sistematsku operaciju pljackanja,
unistavanja vatrom i fizicke likvidacije civila Srba koji su ostali"; sva
srpska sela bez razlike unistena su u celini ili velikim delom, tako da u njih
ne mogu da se vrate stanovnici koji su iz njih pobegli. "Uprkos
ponovljenim pozivima upucenim hrvatskim vlastima da intervenisu, malo
je ili nije nista ucinjeno da sve ovo prestane", dodao je Roberts.
U Hrvatskoj se "nastavljaju pljacke i podmetanja pozara po kucama" na
teritoriji Krajine. Tamo postoji opasnost od navikavanja i na ove
svakodnevne uzase ako se uzme u obzir njihovo napadno ponavljanje. Za
vreme danasnje konferencije za stampu u Zagrebu, sef posmatraca OUN
Kris Ganes je objasnio da su "pocinioci ovih zlocina osobe odevene u vojne
uniforme" i da "pojava pljackanja napustenih kuca u bivsim sektorima
sever i jug ulazi u novu fazu, i sve vise zabrinjava". U tom smislu da nisu
postedjene ni kuce koje su jos nastanjene, cije vlasnike -Srbe naravno -
pljackasi jednostavno likvvidiraju.
Sada prijave ubistava, pljacki i paljevina, pritiskaju Hrvatsku sa vise
strana, ali Tudjman, koji ide okolo slaveci i trijumfujuci, nastavlja da ih
ignorise. Iz njegove totalne nebrige nije ga pomerio ni uzasan masakr, do
kojeg je doslo 28. septembra, o cemu je vest, njemu dobro poznata, stigla
tek danas: "Dvanaest starijih Srba ubijeno je metkom u potiljak a njihova
iskasapljena tela su vojnim helikopterom prebacena i sahranjena na
nekom skrivenom mestu", kako se izrazio Kris Ganes, sa izvesnom
nepreciznoscu.
Dokument sa podrobnim opisom zlocina, dao je medjutim Hrvatski
helsinski komitet za ljudska prava. Masakr ce nositi ime "Varivoda", sela u
kojem se dogodio, nedaleko od varosice Kistanje. Dokument pocinje sa
ukazivanjem na dosadasnje cutanje rezima (i to ne samo o ovom
dogadjaju) koje je za osudu: "Sada se vec radi o nekoliko stotina ubijenih

ljudi, uglavnom starijih, dok se za mnoge ne zna kako su zavrsili posto su
ih iz njihovih sela odvela uniformisana lica i od tada se o njima vise nista
ne zna.". Sto se tice masakra iz Varivoda, navode se imena osoba koje su
ubijene - precizira se - oko 17.30 proslog cetvrtka: Jovan Beric i njegova
zena Milka, on 75 godina a ona 71; Ljubo Dujo Dukic i njegova zena Mara,
od 75 i 70 godina; Mirko Pokrajac i Milan Pokrajac od 85 i 70 godina; Mara
Beric od 70 godina i Rajko Beric od 69; Jovan Beric od 60; Marko Beric i
Vukica Beric osamdesetogodisnjaci.
U selu je zivela i Bojanka Milosevic, rodjena Beric, koja je po kazivanju

policije pod njenom zastitom smestena u kninsku bolnicu. Kuca ove zene
u Varivodama je spaljena.
Dva dana posle pokolja, u subotu 30. septembra, sluzbenici policije izvrsili
su uvidjaj u Varivodama, bilo je prisutno sest policajaca u uniformama i
jedan u civilu, kojima je komandovao Adem Mehmedovic iz uprave policije
u Zadru. Po zidovima kuca u kojima je ubijeno 12 starijih osoba bilo je
tragova krvi i komada zgnjecenog ljudskog mesa. Rodbina zrtava koja zivi
u raznim krajevima Hrvatske, nije uopste obavestena o sudbini rodjaka,
niti je mogla da prisustvuje sahrani, koja je obavljena u masovnoj grobnici
na groblju u Kninu.
Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava pokusao je vise puta da stupi u
kontakt sa odgovornima iz Ministarstva unutrasnjih poslova u Zagrebu, ali
se nasao pred zidom cutanja. (Specijalne suzbe civilne i vojne policije su
pod komandom generala Miroslava Tudjmana, "Vrhovnikovog" sina.)
Odbor medjutim istice postojanje mnogobrojnih indicija na osnovu kojih
se zakljucuje da je masakra kao sto je onaj u Varivodama bilo i u drugim
mestima i obecava da ce o njima obavestiti javnost posto proveri ove
informacije.
Posto je izmasakrirao Krajinu - izjavio je rijecki poslanik Vladimir Bebic u
jednom predizbornom govoru - Tudjman sada pretvara celu Hrvatsku u
Krajinu. Mozda je to njegova najveca zasluga, i dobro je ucinio predsednik
hrvatskog parlamenta, Nedjeljko Mihanovic, sto je predlozio da se
Tudjman proglasi za dozivotnog predsednika, "Jer posle kralja Zvonimira u
Hrvatskoj nije bilo zasluznijeg drzavnika od njega".
Jasusi Akasi, specijalni izaslanik Generalnog sekretara OUN u bivsoj

Jugoslaviji, pozvao se na masakr u Varivodama (25 km jugoistocno od
Knina, Krajina) i rekao danas u Zagrebu:
"Ovaj, ko zna koji po redu, zlocin protiv Srba koji su ostali u Hrvatskoj
posle ofanzive u Krajini pokazuje neophodnost uvodjenja medjunarodne
kontrole radi zastite prezivelog srpskog stanovnistva koje danas zivi u
strahu od progona". "Postojala je nada da ce se jedan deo srpskih
izbeglica vratiti u Krajinu, ali neprekidne vesti o povredama ljudskih
prava, pljackanju paljenju kuca, stvorili su atmosferu koja ne doprinosi
povratku srpskih izbeglica. Cak i ono malo onih koji su ostali, primorani su
da zive u klimi neprijateljstva i straha i sada zahtevaju da odu".
A to je ono sto hrvatska vlada zeli. Ona je, preko svog predstavnika u
Staklenoj palati, Marija Nobila, cinicnom bestidnoscu odbila "izjavu" osude
Saveta bezbednosti u kojoj se: a) "zahteva od hrvatske vlade da u
potpunosti postuje prava srpskog lokalnog stanovnistva, ukljucujuci pravo
ostanka i/ili bezbednog povratka na svoju zemlju"; b) da "pokrene istragu
o svim slucajevima povrede ljudskih prava"; c) da "preduzme mere za

sprecavanje ovih zlocina".
Savet bezbednosti "pored toga poziva hrvatsku vladu da ukine sva

ogranicenja za povratak izbeglica i za vracanje njihovih imanja". Sta je
rekao, u vezi sa ovim dokumentom, gospodin Nobilo? Ponovio je, kao u
nekoj pozorisnoj predstavi, reci i fraze koje vec dva meseca izgovaraju
poglavari hrvatskog rezima: Srbi koji su napustili Hrvatsku ne mogu svi da
se smatraju izbeglicama; najveci deo od 120.000 Srba koji su napustili
Hrvatsku ucinili su to svojevoljno, uprkos pozivima od strane hrvatskih
vlasti da ostanu. Oni nisu bili primorani da odu, niti su prognani. Njihov
odlazak bio je dobrovoljan a prema medjunarodnim konvencijama, lica
koja dobrovoljno napuste neku zemlju ne smatraju se izbeglicama...
Na stranu lazi o broju Srba koji su pobegli iz Hrvatske, o iskrenosti poziva
koji su im upuceni od strane hrvatskih vlasti da ostanu, o nacinu i
okolnostima njihovog bekstva, o rezimu terora koji je uveden u Krajini,
nije recena nijedna rec. Jasna je samo opaka zelja da se Hrvatska ocisti
od nezeljenog naroda, da se vekovni "srpski problem" u Hrvatskoj smatra
resenim izgonom ovog naroda.
U medjuvremenu saznalo se za neke nove pojedinosti o pokolju u
Varivodama. Posmatraci OUN dobili su neposredne dokaze da je pokolj
izvrsila jedna patrola od tri-cetiri vojnika. Tragovi krvi i komadici mesa
zrtava nadjeni su u osam kuca i izvan njih; pobijena lica, starije osobe,
izmedju 66 i 84 godine, ubijene su na pragovima svojih stanova. To je na
danasnjoj konferenciji za stampu rekao predstavnik OUN Kris Ganes.
Istovremeno je hrvatski Helsinski odbor za ljudska prava objavio tekst
dokumenta u kojem se tacno navodi da je ustanovljenih zrtava bilo devet
a da su druge tri osobe nestale. Pronadjene su cetiri prezivele osobe:
osamdesetogodisnja Vukica Beric i Mirko Dobrijevic smesteni su od 26.
septembra u kninsku bolnicu gde se nalazi i Milka Beric, sa teskim
povredama zadobijenim u pozaru koji su u njenu kucu podmetnuli
pocinioci masakra; ziv je i sedamdesetsedmogodisnji Milan Pokrajac
pronadjen bez svesti, bez pamcenja, u hodniku svoje kuce u koju je
takodje podmetnut pozar. Jednog od svedoka pokolja,
cetrdesetdvogodisnju Bojanku Milosevic, rodjenu Beric, policija je zadrzala
dva dana u istraznom zatvoru u Kninu i podvrgla neprekidnom
isledjivanju, posle cega je nestala bez traga. Pre "oslobadjanja" Varivode
su imale 600 stanovnika; pre masakra, na dan 11.
septembra, bilo ih je jos samo 17; sada, ako se oduzmu mrtvi, nestali i
smesteni u bolnicu, u selu nije ostao vise niko.
Dokument hrvatskog Odbora za ljudska prava zavrsava se vescu o
otkrivanju najnovijih masovnih grobnica na groblju u Gracacu: stalno ih
cuvaju policajci koji nikome ne dozvoljavaju da im se priblizi.
Imam u ruci dokument koji obuhvata izvestaje operativnih timova UNCRO
za ljudska prava (skraceno "HRAT"), od Visokog komesarijata OUN za
ljudska prava i od posmatraca Evropske unije, svih u Hrvatskoj. U uvodu,
ovog dokumenta koji cemo nadalje zvati "Izvestaj UNCRO", utvrdjuje se
da je nepotpun, da se radi o beleskama za dokument koji ce biti dopunjen
u roku od mesec dana. Odnosi se na teritoriju Krajine koja je pogodjena
Operacijom Oluja pocetkom avgusta 1995; opisani dogadjaji odnose se na
period posle zavrsetka vojne operacije.
I ovde se govori, recimo to odmah, o ubistvima, kradjama, pljackama,
paljevinama i drugim uzasnim zlocinima pocinjenim protiv srpskog

stanovnistva, a i iz ovog dokumenta moze se zakljuciti da je vojna
operacija u Krajini izvedena prvenstveno da bi se obavilo radikalno etnicko
ciscenje i definitivno prognalo srpsko stanovnistvo iz ovih krajeva.
Na dan 6. avgusta ove godine, izmedju hrvatske vlade i Jasusija Akasija u
ime OUN, bio je sklopljen sporazum zahvaljujuci kojem je bila dozvoljena
posmatracima UNCRO, kontrola postovanja ljudskih prava u tek
"oslobodjenoj" Krajini. Vec sutradan su operativne ekipe cinovnika OUN
(HRAT i PHA) i grupe za vezu sa hrvatskom civilnom policijom i sa vojnim
posmatracima (Plavim slemovima) pocele da se krecu po ovom podrucju,
nailazci odmah na hiljade prepreka i zabrana koje su postavljane od
strane hrvatskih vojnih vlasti. Od tada nije prosao ni jedan dan a da nisu
zabelezeni zlocini svih vrsta koji su pocinjeni uz dopustenje ili pod
zastitom hrvatske vojske i policije. U dokumentu, kao u sadrzaju neke
knjige, zlocini se telegrafski beleze sa naznakom datuma, mesta i izvora
informacija. Zahvata vreme od 7. avgusta do 12.
septembra, dakle nedostaje jos period u kojem su - i zbog upada u
Krajinu pravih pravcatih bandi kriminalaca protiv kojih vlasti nisu ni
prstom mrdnule - pljacke, podmetanje pozara u kuce i masakriranje
srpskog stanovnistva postali sveopsta pojava.
"Vlasti (hrvatske) iz Knina najzad su dozvolile OUN da poseti groblje.
Devedeset i sest krstova pobodeno je na cetiri masovne grobnice, od kojih
je jedna veoma velika. Krstovi su sasvim jedan uz drugi (oko 70 cm
udaljeni jedan od drugog). Imena mrtvih ispisana su na manje od 20
grobova. S...C Kada je ceta civilne policije OUN pokusala sa iskopavanjem
na drugom mestu koje je izgledalo kao masovna grobnica bez krstova, na
nju su zapucali. Nije bilo ranjenih. Nasa ceta izbrojala je 22 sveze humke
od kojih je samo mali broj obelezen krstovima a samo pet ih je bilo sa
imenima. Zabelezene su nove kuce spaljene 15. avgusta u okolini
Benkovca, Otrica i Drnisa... ".
Druga zabeleska u izvestaju, takodje od 16. avgusta, odnosi se na masakr
cetiri osobe u mestu Zagrovici (koje je vec pominjano u ovom dnevniku
pod datumom 31. avgust) i na pronalazenje tri lesa u Zverincu i
Golubicima...
Sutradan, 17. avgusta, bilo je zabelezeno:
"Regionalni centar posmatraca EC u Zagrebu obavestava da se spaljivanje
kuca u sektoru jug nastavlja. Posto se radi o pojavi sirokih razmera, koja
pogadja imanja onih koji nisu Hrvati, smatra se da je posao razaranja
uskladjen, naredjen i podrzan od najvisih vlasti. Nemoguce je proceniti
tacne razmere razaranja, ali smatra se da je 60-80 odsto imanja na
bivsem sektoru jug delimicno ili potpuno unisteno.
Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod snaga OUN, pokusala je da
snimi kucu u plamenu u blizini Drnisa; sedam hrvatskih vojnika koji su se
tu zatekli uhapsili su snimatelje, odvukli ih u jednu kucu, zaplenili video-
kasete, pod izgovorom kontrole dokumenata prisvojili 1.000 maraka
uzetih iz novcanika jednog kamermana.
I tako, dan za danom, svuda se bez kraja nastavlja divljacko masakriranje

civila, spaljivanje kuca, svuda se nailazi na vojnike i civile zatecene u
pljacki i podmetanju pozara, ponovo na leseve ubijenih civila pre nekoliko
sati ili dana, nove grobove iskopane na grobljima u Kninu, Gospicu,
Gracacu i drugde. Brojevi zlocina neprekidno rastu svaki put kada
medjunarodni posmatraci obidju teren. Zagonetan je slucaj sela Grubori

koji je u izvestaju opisan pod datumom 28. avgust.
"Ekipa HRAT pronasla je leseve pet osoba nedavno poubijanih u selu
Grubori. Celo selo, dvadesetak kuca i drugih zgrada, spaljeno je pre tri
dana. Iz prikupljenih svedocenja proizilazi da su ujutro 25. avgusta
desetak policajaca specijalnih jedinica prodrli u Grubore i primorali
stanovnike da se udalje, posle cega su podmetnuli vatru u kuce. Kada su
nasi posmatraci stigli na mesto dogadjaja, tog istog dana, zatekli su
nekoliko zena obuzetih panikom, dok nas je nekoliko seljaka cekalo u
blizini njihovog unistenog sela. Toga dana, posto je od nas obavesten,
hrvatski general Ivan Cermak je obecao da ce prekinuti sa ovakvim
stanjem stvari, ali nijedan predstavnik vlasti nije se udostojio da poseti
unisteno selo. Uvece 25.
avgusta nasa ekipa se vratila na mesto i tamo je zatekla druga dva lesa:
telo starijeg coveka od oko 70 godina na podu svoje spavace sobe, u
pidzami, ubijenog metkom u potiljak i drugog muskarca od oko 65 godina
nadjenog sa presecenim grlom u polju pored njegove kuce. Kada je ekipa
napustila selo, u njemu su ostali jedan muskarac i sest zena, svi u
poodmaklim godinama, koji su odbili nasu ponudu da ih prebacimo u grad.
Zene su plakale, vidno potresene. Sutradan, kada se vratila na mesto,
ekipa HRAT je pronasla ugljenisane ostatke coveka od 90 godina u
rusevinama njegove spaljene kuce; 27. avgusta, u istom mestu, na jednoj
njivi nadjeni su lesevi muskarca i zene, od 41 i 51 godine. Ubijeni su
metkom u glavu.
Hrvatske vlasti tvrde da su pozari u Gruborima izazvani nekontrolisanim
bombardovanjem tokom jedne antiteroristicke operacije izvedene radi
isterivanja prezivelih grupa vojske "RSK" na ovoj teritoriji".
Na dan 4. septembra, ekipa HRAT belezi u svoj dnevnik dogadjaj koji se
desio u Ivosevicima. Vojni posmatraci OUN pronalaze 23. avgusta les
nedavno ubijenog muskarca. Prekosutra se vracaju u mesto i primecuju
da je les prekriven carsavom; radi se o muskarcu od 75-80 godina.
Navracaju jos jednom 2. septembra u selo i primecuju da je les jos tamo,
samo je pomeren tri metra, sada pokriven sa dva cebeta na koja je
postavljen videorikorder. Kada su cebad uklonjena, otkriveno je da je lesu
odsecena glava. Glava je, posle kratkog traganja, pronadjena u jednom
svinjcu...
O ovim i drugim monstruoznim otkricima, vojni posmatraci nastavljaju da
blagovremeno obavestavaju hrvatske vlasti, zahtevajuci od njih da
zaustave pljackase, ubice, palikuce, da se prestane sa ovim uzasnim
zlocinima, ali bez ikakvog rezultata.
U vezi sa ovim nalazimo jednu zabelesku od 25. avgusta:
"Juce, u susretu sa generalom Cermakom skrenuta je paznja hrvatskoj
strani na ovu pojavu neprekidnih pljacki i paljenja kuca. U pocetku je
general pripisivao ova dela delinkventima preobucenim u uniforme
hrvatske vojske, ali je kasnije priznao da se njegova nadleznost prostire
na ogromnu teritoriju zbog cega nije u stanju da drzi pod kontrolom svako
podrucje. Izjavio je da iskreno osudjuje ove pojave, koje su suprotne
politici hrvatske vlade".
OUN nastavlja da protestuje protiv ogranicavanja slobode kretanja
nametnutog nasim posmatracima od hrvatskih vlasti na teritoriji
severoistocno od Knina. U pismu juce upucenom generalu Cermaku,
komandant Plavih slemova sektora jug upozorava da su ekipe HRAT
primetile guste stubove dima kako se dizu iznad suma unutar prostora
koji je zabranjen za nas nadzor. Zahtevao je od vlasti da ukinu
ogranicenja kretanja i da prestane paljenje kuca. Na kraju je postavio
pitanje: kako to da hrvatske vlasti, koje su pokazale da uspesno
kontrolisu bilo kakvo kretanje nasih ekipa na ovoj teritoriji, ispadaju
nesposobne da prekinu ova neprekidna dela masovnog razaranja
imovine?... ".
Odgovarajuci 5. septembra na neprekidne zalbe posmatraca OUN na
nametnuta ogranicenja njihovog kretanja i na nastavljanje pljackanja i
razaranja kuca srpskog stanovnistva u regionu, general Cermak tvrdi da
je "ostao zaprepasten vasim izjavama o isterivanju siromasnih i jadnih
stanovnika sa njihove zemlje". Za Cermaka su "izrazi prejaki" a "optuzbe
neosnovane", radi cega zahteva od posmatraca OUN da "ukazu bar na
jedan slucaj isterivanja ljudi iz njihovih kuca i paljenja njohovih stanova".
Istog dana kada je stiglo pismo hrvatskog komandanta kninskog
garnizona, nekoliko posmatraca OUN prisustvuju pozaru dveju zgrada u
mestu Cvijanovici i primecuju dvojicu hrvatskih vojnika, koji sa oruzjem u
rukama, drze na odstojanju nezeljene posmatrace od njihovih saboraca
palikuca.
Pozvan telefonom da dodje na mesto dogadjaja da bi se uverio u
cunjenice, general naredjuje de se odgovori kako nije u sedistu
garnizona...
Na dokumente koje je svojevremeno podneo Visoki komesarijat OUN
protiv povrede ljudskih prava, i UNCRO, takodje o pokoljima, pljackama i
paljevinama u Krajini, o sistematskoj povredi ljudskih prava posle
"oslobodjenja" Krajine koje je donela Oluja, hrvatske civilne vlasti, koje
triumfuju zbog toga sto su "resile srpsko pitanje u Hrvatskoj", reaguju na
isti nacin kao i general Cermak: "Nije istina", "Radi se o usamljenim
slucajevima" a, u svakom slucaju, "Preteruje se da bi se diskretitovala
Hrvatska", ili "Radi se o politickim pritiscima - na Hrvatsku - koji se ne
mogu tolerisati".
Za hrvatske masmedije, osim sasvim malog broja izuzetaka (Feral Tribune
iz Splita i Novi list - Glas Istre iz Rijeke) zlocini koje su Hrvati pocinili u
Krajini i drugde su tabu tema. Mora da su tabu tema i za strano javno
mnjenje. Ustvari, u drugim zemljama Evrope, mali broj novinara je o
tome pisao i to veoma pristrasno. Poneki kolega, bar je zvanicne hrvatske
izvestace optuzio za opstrukciju..
Insistiranje u nastojanju da se na konferencijama za stampu dobiju

odgovori (odgovori koje medjutim nisu davali)) tumaceno je kao
antihrvatska predrasuda i zelja da se ukalja hrvatska borba za slobodu. Sa
nedostatkom patosa kod mnogih stranaca prema toj borbi i paznjom koju
su pokazali prema Srbima u bekstvu neukusno su se obracunali: Postoji
razlika izmedju hrvatskih i srpskih izbeglica, koje beze jer svaki od njih
ima bar po jednog Hrvata na savesti i isto tako bezi na traktoru koji nije
njegov, ljutito je napisala "ostrascena" hrvatska novinarka, Maja
Freundlich.
To su samo beleske uzete nasumice sa jednog zvanicnog skupa na kojem

su strani novinari obelezeni, u najboljem slucaju, kao povrsni, arogantni i
neznalice, (optuzba koja ponekad ima veze sa istinom, ali ovde je
formulisana tako da posluzi kao izgovor).
Umesto sto se ustremljuje na novinare, za Zagreb bi bilo bolje da razmisli

o strategiji koje se drzao za vreme rata, koja je veoma slicna onoj
saveznickoj iz zalivskog rata, i mozda njena kopija, koja nije doprinela
ugledu vojnika sa sahovnicom, kao sto ista strategija 1991. nije tada
doprinela ugledu zapadnih sila.
Jos pre no sto je izbio sukob, pokrenula se vojna propagandna masina sa
ciljem da spreci svaku "privatnu inicijativu" novinara cak i kada nije mogla
da nanese stetu bezbednosti operacije: kamermane agencije Rojter, APTV
i TV Svajcarska, na primer, zadrzala je vojna policija iz Zagreba (i oduzela
im materijal) jer su snimali vojnike u jednom regrutnom centru koji su sa
ulice mogle da vide stotine prolaznika. Cela ratna zona bila je naravno
odsecena na pocetku bitke, ali danima posle pobede ostala je off limits za
strance: ubrzo je postalo lakse privatnim gradjanima da je posete nego
novinarima.
"To radimo zbog vase licne sigurnosti", vise puta je ponovio predstavnik
hrvatske vojske, general Ivan Tolj, a njegov prezrivi osmeh kazivao je
svima da cak ni on u to ne veruje. U vreme rata za nezavisnost ovakvu
vrstu uvidjavnosti imali su generali jugoslovenske armije, sa druge strane
fronta. Mladen Lackovic, predstavnik ministra unutrasnjih poslova i bivsi
ugledni komunista bio je jos odredjeniji na Radio Zagrebu: preko telefona
je kamermane .Asosijeted presa koji su trazili propusnicu nazvao
"placenicima koji rade zbog sopstvene plate a ne zbog interesa Hrvatske".
Posle hrvatske agresije, jedini nacin da se posete ovi krajevi duze
vremena bila su kolektivna putovanja turistickim autobusima Ministarstva
odbrane unapred utvrdjenim putnim pravcem i sa vodicima u sivo-zelenim
uniformama. Strana stampa tako je danima imala obezbedjene prenose
bezopasnih "fotokopiranih" izvestaja. Za vreme jednog od ovih izleta
domaci novinar objasnio je fotografu Rojtera: "Dobro je, za vas ostale, sto
vas ovuda voze autobusom. Ovde ima i ruznih stvari pa bi neko mogao da
stekne pogresan utisak. Mi medjutim imamo neophodnu sposobnost za
autocenzuru".
Ceo sistem odnosa sa stampom je centralizovan u rukama dve osobe,
kako za davanje obavestenja tako i za dobijanje propusnica. Bilo je cesto
ocigledno prilikom kontakata sa policijom i vojnicima da su iz Zagreba na
vreme stigla jasna, mozda preteca upozorenja da pred novinarima drze
zatvorena usta.
I danas vojnici ne govore, pomalo iz straha, pomalo zbog uticaja
shvatanja rasirenog u javnosti da razgovarati sa njima znaci "biti spijun",
izdati domovinu. To je vise nego logicno u drzavi kakva je Hrvatska u
kojoj, cesto, privatni gradjani optuzuju svoje dnevne listove da ruse ugled
zemlje kada se usude (obratite dobro paznju na razliku) da napadnu vladu
ili partiju koja je izrazava.
4. OKTOBAR ‘95.
Pod izgovorom "samoodbrane" lovci bombarderi NATO danas su imali tri
naleta na protivavionske polozaje bosanskih Srba u centralnoj i juznoj
Bosni. Avioni su banuli iznenada posto je nekoliko letelica Atlanskog
saveza bilo "uhvaceno" od strane srpskih radara. Ostre borbe vodjene su
danas na visovima Ozrena.
Posto su ponovo osvojile mesto Otoku u zapadnoj Bosni, i otele ga od
muslimanskog Petog armijskog korpusa, snage bosanskih Srba prestale su
sa borbama i zaustavile se u blizini Bosanske Krupe.
U blizini Bihaca, medjutim, doslo je do teskog sukoba izmedju

"saveznickih" vojnika HVO bosanskih Hrvata i muslimanske armije.
Navodno je poginulo sedam vojnika.
Holbruk nastavlja svoju pregovaracku misiju putujuci tamo-amo, od
Sarajeva do Beograda.
Ministarstvo unutrasnjih poslova Hrvatske danas je kategoricki
demantovalo tvrdnje Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava o
pronalazenju masovnih grobnica na groblju u Gracacu, masovnih grobnica
do kojih policija zabranjuje pristup. Ministarstvo tvrdi da se radi samo o
jednoj grobnici u kojoj su sahranjena "sva tela sakupljena posle borbi na
podrucju Gracaca". Ona se nalazi izvan groblja, pored pravoslavne crkve;
policija "stiti ovu zonu" da bi sprecila unistavanje crkve i drugih objekata
pravoslavne vere od strane eventualnih palikuca.
Sto se tice raznih pokolja i uzasnih razaranja do kojih je doslo posle

okupacije Krajine, Ministarstvo za njih kaze da su "potpuno neosnovani,
netacni i neistiniti" informacije sadrzane u raznim dokumentima
posmatraca, upadajuci u kontradikciju kada kaze da su se "hrvatske vlasti
postarale da rasvetle sve okolnosti pod kojima je doslo do ovih tragicnih
dogadjaja. Rezultati istrage koju vode snage reda bice stavljeni na
raspolaganje sudovima a zatim dati u javnost". U istom saopstenju se
tvrdi da prijave povreda ljudskih prava "nastoje, a to nije prvi put, da
diskredituju bez ikakvog dokaza hrvatsku policiju"; radi se o ko zna kojem
po redu "pokusaju da se ukaljaju i diskredituju hrvatske civilne i vojne
vlasti, sa ciljem da se pred svetom stvori slika o Hrvatskoj kao zemlji u
kojoj se ne postuju ljudska prava i zakoni".
Saopstenje je, vidi se, reakcija na prijavu masakra koji je otkriven u
Varivodama i koji su priznale, iako nevoljno i posle mnogo precutkivanja,
same hrvatske vlasti. Mesta tog masakra, navodim uzgred, prikazala je
CNN uz veoma dokumentovan komentar Kristijane Amanpur. Ovom mom
dnevniku, medjutim, poveravam svedocenje dvojice rodjaka zrtava iz
Varivoda. Kad su 29. septembra stigli u mesto, to jest sutradan posle
masakra, oni su se nasli pred hrvatskim policajcima koji su im zabranili da
udju u selo rekavsi da se u njemu vrsi "vojna vezba", zbog cega im je
"savetovano" da se smesta vrate. J. B. je izjavio:
"Najzad, rekao sam sebi, u Varivode je stigla policija. Najzad, pomislio
sam prestace pljacke i pozari. Ali prica o vojnim vezbama nije mi bila
ubedljiva. Ponovo sam seo u auto, napravio veliki krug i pokusao da
udjem u selo sa suprotne strane, gde nije bilo policije. Vec kod prve kuce
video sam ljudsko telo delimicno pokriveno carsavom; malo dalje stajala
je velika grupa policajaca a u sredini medju njima bila je jedna seljanka
koja je sedela, odsutnog pogleda. Dok sam stajao, razmisljajuci da li da
pridjem ili da se udaljim, sa ledja me je iznenadio policajac koji je poceo
da se izdire na mene. Pitao me je, stalno vicuci, da li sam ulazio u kucu
pored koje je lezalo ono telo, da li sam ga dirao. Na kraju me oterao".
Drugi svedok, S. Z. dosao je sa nekoliko paketa namirnica koje je
nameravao da preda nekim starijim osobama iz sela. Policajci su mu rekli
da ne moze nikome da ih preda, "ni danas, ni sutra, niti ikada vise". Zatim
su mu savetovali da ode, jer tamo nema sta da trazi..
"Posto sam video da je medju policajcima bila jedna seljanka, koju su pre
sedam dana nozem ranili pljackasi, pomislio sam na najgore, pa sam i ja
seo u kola i smesta se udaljio iz Varivoda. Otisao sam u Split u kucu
Toncija Majica iz Dalamtinskog odbora za ljudska prava i dao sam mu

potpun spisak osoba koje su zivele u Varivodama do trenutka kada su
poslednji put bili u tom selu".
Istoga dana ovaj spisak je poslat faksom hrvatskom Odboru za ljudska
prava sa sedistem u Zagrebu. Od ministra unutrasnjih poslova Ivana
Jarnjaka 30. septembra zatrazeno je da intervenise, a tek uvece 2.
oktobra to ministarstvo je izdalo svoje prvo saopstenje o pokolju. Ne bi to
uopste ucinilo, verovatno, da prethodno nije bilo dokumenata Hrvatskog
helsinskog odbora i posmatraca OUN. Gospodin Jarnjak je, ocigledno,
shvatio koliko dugo se ovaj dogadjaj moze precutkivati. Uprkos tome u
saopstenju koje je dalo ministarstvo, pominje se samo mali deo. Ne kaze
se, na primer, da je na dan koji je prethodio masakru selo sistematski
opljackano, da se mali broj stanovnika koji su ostali (koji su kasnije
pobijeni) spasili bekstvom u sume.
Kada su se vratili u selo sa nadom da ce ih zastititi policija, pobila ih je -
kaze prezivela Bojanka Milosevic - banda vojnika u crnim kosuljama koja
je stigla jednim kamionom. Jesu li to bili hrvatski vojnici ili placenici?
Nazalost, Varivode nisu usamljen slucaj. Danas je, u Zagrebu, Hoze Ajala
Laso izdao saopstenje, Visokog komesarijata OUN za izbeglice, u kojem
pise da se na teritoriji Krajine "nastavlja sa namernim pljackanjem i
paljenjem kuca koje su pripadale Srbima". Neprekidno ponavljanje ove
pojave "izaziva zabrinutost", pa se dodaje da su na ovim teritorijama
"otkrivena tela mnogih osoba ubijenih tokom dva meseca koji su usledili
posle zavrsetka vojnih operacija". Na telima pojedinih zrtava "nadjeni su
tragovi mucenja".
Da li ce posle 30. novembra, dana kada ce Plavi slemovi OUN napustiti
Hrvatsku, biti jos medjunarodnih posmatraca da budno prate nasilje nad
ljudskim pravima u Hrvatskoj?
Hrvatske vlasti u Zadru cija se administrativna nadleznost proteze do

podrucja Knina i bivse Krajine, nastavljaju da precutkuju pokolj u
Varivodama, gde je devet starijih Srba, 28 proslog meseca, iskasapljeno
od strane uobicajenih "nepoznatih" lica. Odbijaju cak da kazu sta se desilo
sa jedina tri prezivela stanovnika koji su, ostajuci u svom selu, na taj
nacin pokazali zelju da svoje dane zavrse u sopstvenoj kuci. Ali ne
poubijani.
Iduci tragom ovog zlocina, predstavnici Amnesti internesenela iz Zagreba
objavili su da je "vise od 120 osoba, svi preko sezdeset godina, pobijeno
za poslednja dva meseca u Krajini gde su i onih nesto vise od 3.000
stanovnika, koji su ostali posle bekstva zemljaka iz njihovog kraja, sada
primorani da odu pognute glave pred stalnim pretnjama smrcu, dok im
kuce pljackaju i pale. Amnesti internesenel kao primer navodi slucaj jedne
zene od 82 godine koja je ostala u selu Mrko Polje: 18. septembra cetiri
vojnika su usla u njen stan, stavili su joj cev od puske u usta i zapretili da
ce je ubiti ako ne preda novac koji drzi u kuci. Navodi se i nedavni slucaj u
selu Gubori gde su ubijene cetiri osobe, od kojih jedan starac od 80 i
jedna starica od 90 godina.
Sto se tice podmetanja pozara u srpske kuce u ovom kraju, medjunarodna
organizacija tvrdi da "sistematsko unistavanje kuca predstavlja kolektivno
kaznjavanje nametnuto prezivelom stanovnistvu da bi se sprecio povratak
onih koji bi, posto su pobegli pocetkom avgusta, sada hteli da se vrate"
Jedan dokument Hrvatskog helsinskog odbora za ljudska prava, objavljen

danas, otkriva da je na teritorijama "oslobodjenim " pocetkom avgusta u
Hrvatskoj "unisteno vatrom ili eksplozivom oko 14.000 gradjevina: kuca,
skola, fabrika, drustvenih prostorija, crkava, agroindustrijskih objekata.
Dosad je zvanicno zabelezena smrt nekoliko stotina osoba", dok su
posmatraci OUN pronasli i obelezili "velinki broj masovnih grobnica" bez
imena i bez krstova, "rasutih po poljima i po sumama, iskopavanih rucno
ili sa kopacicama". Dosad hrvatske vlasti nisu dozvoljavale ekshumaciju.
"Medjutim veliki je broj lica koja su odvedena od strane uniformisanih
ljudi i kojima se izgubio svaki trag". Hrvatski helsinski odbor pored toga
izjavljuje da su lazne vesti koje objavljuju hrvatski listovi prema kojima je
nekoliko stotina lica uhapseno zbog zlocina pocinjenih u Krajini.
Dosad, medjutim, niko nije pozvan na odgovornost i "nikakva mera nije
preduzeta da se zaustave ova divljastva".
Takodje danas, Hrvatski helsinski odbor stavio je na raspolaganje
domacem i medjunarodnom javnom mnjenju cetiri druga dokumenta:
hronologiju krsenja ljudskih prava u Krajini; hronologiju krsenja ljudskih
prava u zapadnoj Slavoniji; izvestaj Visokog komesarijata OUN protiv
povrede ljudskih prava; specijalni izvestaj posmatraca Evropske unije o
povredi ljudskih prava na stetu Srba i njihove imovine nakon hrvatske
vojne operacije od 4-8. avgusta.
Posto sam proteklih dana dosao do njih, vec sam se delimicno u ovom
dnevniku posluzio tim dokumentima. Mogu samo da dodam nekoliko
primedbi sadrzanih u izvestaju evropskih posmatraca (skraceno "ECMM")
koji "snima" stanje samo do 18. septembra.
Ubistva. Prva brojna ubistva civila dogodila su se vec u toku borbi, bez
ikakvog opravdanja vojne prirode. Posmatraci su bili svedoci, na primer,
topovske paljbe na jedan konvoj srpskih izbeglica u blizini Gline. Posle
dvadeset dana, 27. avgusta, mogla se jos videti na obe strane puta Glina-
Dvor velika kolicina licnih stvari koje su izbeglice ostavile da bi se izvukle
od kise granata. Vise puta su posmatraci imali nacina da pronadju leseve
civila cija smrt nije izazvana ratnim akcijama: bili su hladnokrvno ubijeni,
preklani ili ubijeni iz puske. Ova ubistva bila su izvedena radi doprinosa
uspehu kampanje "etnickog ciscenja", jer su njihovi izvrsioci imali nameru
da zastrase mali broj Srba koji su ostali na teritoriji i da ih navedu da
krenu u izgnanstvo.
Nije slucaj sto su ubistva bila posebno brojna (po sest na dan) u podrucju
Knina gde su "najcesci metodi likvidacije metak u potiljak i klanje". Tako
su, 11 septembra ubijene iz puske dve starije zene iz Knina; jedan Srbin,
ubijen 12. septembra u istom podrucju: vojnici su ga prvo mucili a onda
zaklali; jedan Srbin je 17. avgusta u Daruvaru raznet bombom koja je
ubacena u njegov stan; u zoru 23. avgusta metkom u potiljak ubijena je,
u istom mestu, jedna zena, Srpkinja. Prema hrvatskoj policiji iz Daruvara
smrt muskarca je posledica samoubistva a smrt zene je nastupila zbog
iznenadnog prestanka rada srca. Izvestaj se prosiruje na razmatranje
drugih slucajeva ubistava pa prelazi na nabrajanje i opisivanje bezbrojnih
slucajeva mucenja i neopisiva maltretiranja srpskih civila koji su ostali a
na kraju su i oni primorani da napuste "oslobodjene" krajeve (poglavlja 87
i 98 izvestaja).
Pljacke i podmetanja pozara. Tacka 9 bavi se pljackama. Odmah se
objasnjava da je tesko odvojiti pljacke od podmetanja pozara jer su se
obicno dogadjali i dogadjaju se skoro istovremeno". U toku a narocito
posle operacije Oluja, princip "grabi sve sto mozes" primenjen je "na celoj
ponovo osvojenoj teritoriji uz precutnu saglasnost najvisih struktura vlasti
u Hrvatskoj. Skoro sve kuce su pretrazene u trazenju vrednih predmeta
bilo koje vrste". Nije postedjena ni stoka, koja je odneta ziva ili zaklana.
Posmatraci ECMM konstatovali su ipak neku vrstu selekcije prilikom
pljacke: manje vredni predmeti ostavljani su skoro svuda, narocito ako su
teski. Pocinioci pljacki bili su odeljenja i pojedini vojnici hrvatske vojske, a
na teritoriji Topuskog, Dvora i Donjeg Lapca i Peti korpus bosanske
armije. Sto se tice pozara, izvestaj tvrdi: kuce su paljene po celoj Krajini a
cak i danas, vise od pet nedelja iza poslednjih borbi, nastavljaju se
podmetanja pozara. Siroke razmere pojave unistavanja vlasnistva onih
koji nisu Hrvati, navodi na pomisao da podmetaci pozara "nisu bile samo
bande pljackasa, a u svakom slucaju podmetanja pozara tolerisana su od
strane hrvatskih vlasti". I dalje: "Sirina razaranja je alarmantna, narocito
u vecini malih sela. Rezultat ce biti efikasno sprecavanje povratka Srba u
njihove kuce; ali bice takodje tesko ponovo nastaniti ovu teritoriju". U
izvestaju se racuna da je unisteno 60 odsto kuca u Krajini i 30 odsto u
zapadnoj Slavoniji. Proizilazi da su unistena sva sela. Medju gradovima
koji su potpuno opustoseni pozarima je Kistanje, zapadno od Knina.
Medjutim, medju gradovima koji su gotovo u celini postedjeni je Drnis,
koji je pre 1991, imao vecinom hrvatsko stanovnistvo. Gradovi sa manje
razaranja ipak su Knin, Benkovac i Obrovac u koje dovode strane
delegacije.
Slika se medjutim pogorsala i procenti razaranja su povecani proticanjem
vremena posle druge polovine septembra jer pljacke i podmetanja pozara
uopste nisu prestajali do ovih prvih dana oktobra. U vezi sa tim u
izvestaju se moze procitati i ovo zapazanje: "U pozadini ovih bezumnih
razaranja vatrom postoji princip utemeljen u kulturnoj tradiciji Balkana po
kojoj je porodicna kuca vise od bilo cega drugog, simbol vlasnistva.
Razaranje neprijateljeve kuce je najteza uvreda koja mu se moze naneti,
jer se spajaju zelja za unistenjem i zelja da se vlasnik zauvek udalji od
svog imanja".
Ovde se, ipak, ne radi o uvredama ili osvetama, nego o pravoj pravcatoj
politici koju vodi rezim iz Zagreba pribegavajuci zlocinu. Bila su dva cilja
koje je sprovodio ovaj rezim i oba su postignuta: "Ponovo osvojiti
teritoriju koja je izgubljena secesijom Krajine" i "uciniti da nestane
mnogobrojna i nepozeljna etnicka manjina", kako pise u dokumentu
ECMM koji, na kraju konstatuje i komentarise:
"Hrvatska vojska je pokazala i otvorila put bekstva ovog stanovnistva koje
je, sa svoje strane bilo ubedjeno da nema buducnost u hrvatskoj drzavi.
Mali broj Srba koji su ostali u Krajini posle operacije Oluja izlozeni su
neprijateljskoj politici koja se pretvorila u ubistva, pljackanje kuca,
spaljivanje imovine...".
U danasnjem izdanju novina Novi list objavljeno je veoma kratko pismo
Darka Paravica, bivseg predsednika Vojnog suda u Rijeci i heroja
"patriotskog rata" (1991-1992).
On izmedju ostalog pise: Kao pravnik i humanista osecam potrebu da
odgovorim na poziv svoje savesti i vicuci iskazem moje negodovanje zbog
svakodnevnih ubijanja civila u oslobodjenim krajevima. Hrvatska drzavo,
probudi se! Ne odvracaj pogled od nevinih, starih i nemocnih zrtava! Ne
izazivaj Boga! Oslobodi me od ovog osecanja krivice i srama! Uzvikujem
svoj protest jer to je jedino sto mogu da ucinim...
Na zavrsetku ovog dela dnevnika zelim da prikazem geografsku kartu

jedne nesrece ogromnih razmera koja je pogodila bivsu Jugoslaviju
bratoubilackim ratom i politickim kriminalom "etnickog ciscenja" koje je
izgleda bilo prethodno utvrdjeni cilj onih koji su podstakli ovaj rat. Ova
geografska karta snima postojece stanje polovinom septembra 1995.
Ponovno osvajanje Krajine od strane hrvatskih trupa izazvalo je bekstvo
oko 250.000 Srba iz tog regiona, uz koje idu drugih 300.000 gradjana
Hrvatske srpske etnicke pripadnosti, primoranih da napuste krajeve ove
zemlje koji nisu zahvaceni ratom, zbog sistematske kampanje
proganjanja, zastrasivanja i nastraja na zivot. Posle bekstva celokupnog
srpskog stanovnistva iz Krajine, "elementi van kontrole" hrvatskih snaga
doslovno su opljackali sve kuce (cak i fabrike) u ovom regionu, spaljujuci
ih na hiljade da bi sprecili povratak izbeglica u svoje kuce i na svoja
imanja. (Pljackasi i palikuce ukaljali su se i zlocinima protiv humanosti;
neki izvori govore o oko 60.000 pobijenih civila za vreme bezanja ili posto
su pronadjeni po sumama i planinama, kuda su bili pobegli da bi se
sklonili od borbi..)
Tragedija stanovnika Korduna, Banije, Like i zapadne Slavonije (koji su

cinili takozvanu Krajinu) izazvala je, kao odgovor na to, nova etnicka
ciscenja od strane bosanskih Srba a cak i u Srbiji, gde su primljene
izbeglice iz Krajine. Ustvari iz regiona Banjaluke, koji kontrolisu bosanski
Srbi, prognano je oko 20.000 Hrvata i Muslimana koji su nasli utociste u
Hrvatskoj, gde su vlasti smestile ove izbeglice na teritorijama koje su u
Krajini i zapadnoj Bosni (zona Bihaca) napustili Srbi.
Na uskom koridoru izmedju Krajine (Hrvatska) i bivse "Autonomne regije
zapadne Bosne", u blizini Vojnica, nagomilano je oko 40.000 izbeglica
Muslimana koje je ofanziva zagrebackih trupa proterala iz Velike Kladuse.
Mnoge od ovih izbeglica odbijaju da se vrate u region Bihaca jer se boje
osvete "drzavnih" trupa, jer su oko dve godine podrzavali secesiju Fikreta
Abdica, coveka koji je, posto se pobunio protiv Vlade u Sarajevu, nastojao
da ostane prijatelj i Srbima i Hrvatima. Abdic se sada nalazi u Zagrebu,
pod zastitom Tudjmana.
Kraj
Za jos video i audio materijala, zapisa, tekstova, slika, izjava i

dokumenata o hrvatskim zlocinima nad Krajiskim narodom posjetite
www.krajinaforce.com

Zlocini Oluje Djakomo Skoti

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zlocini Oluje Djakomo Skoti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zlocini u “Oluji” – Djakomo Skoti

Izmedju 5 sati ujutro 4. avgusta i 18 sati 7. avgusta 1995. operacijom

Iz jednog izvestaja Misije OUN u Hrvatskoj prevodim i sastavljam

10-11. avgust ‘95.

11. avgust ‘95.

delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit-kartu (natpise i

12. avgust ‘95.

13. avgust ’95.

14. avgust ’95.

15. avgust ’95.

16. avgust ’95.

17. avgust ’95.

18. avgust ’95.

pljackaju druga stanista. Civili su i pljackasi zateceni u pljackanju kuca u

19. avgust ’95.

20. avgust ’95.

21. avgust ’95.

nedaleko od Ogulina. Lika, "najsrpskija" od oblasti koje su sacinjavale

"Zivela sam sa svojom kcerkom i njenim muzem. Ona Srpkinja, on Hrvat.

opustosenoj zemlji, u spaljenoj zemlji.

su im zapaljene kuce ispod velebitskog lanca.

Pada mi na pamet intervencija u hrvatskom parlamentu poslanika

postupa kao da bi htela da preobrazi pobedu u poraz, ako se ima u vidu

dane praznika polovinom avgusta. Sa njima je bio i don Antonio Maci.

Tudjmanova italofobija je vec poprimila vid politickog programa koji

italijanske manjine u cijim razredima bude manje od 22 ucenika, bice

priliku iz drugih krajeva Hrvatske. Ali u Karlovcu i Gospicu, gradovima na

Ono sto Tudjman ne moze da svari je cinjenica da, uprkos

Hercegovini, Lici i Dalmaciji?

28. avgust ’95.

dobara koja je napustilo srpsko stanovnistvo "Krajine"? Jednostavno,

Vrhovnik ne tolerise poraze

apsolutne vecine kakva je HDZ, ne bih mogao da dobijem cvrstu vladu, ne

30. avgust ’95.

je kasnilo i "iako nisi mogao da budes suvise zavisan od krize apstinencije,

Nocas u 2.00 sata, pocela je vazdusna operacija NATO na srpsko-

Druga prica je o Mileni S. zeni od 29 godina. Hrvatska vojska vec je

oci, rasporili telo celom duzinom. "Hteli su tako da ostave poruku". Da li

Kao sto je uobicajeno, jedine istine o onome sto se desava u bivsoj

Dragicevic, ciji muz je ubijen iz zasede, otkinuli su nekoliko prstiju desne

vrati u logor OUN gde se i sada nalazi.

Zlocini specijalne grupe palikuca

Hrvatska vlada je tvrdila da je 21. avgusta povodom poznatog napada

Kontradiktorne su isto tako tvrdnje i podaci hrvatskih vlasti koji se odnose

Hejden, Petra Klajn, Petar Mrkalj (Hrvat) i Bjorn Engesland - pokazuju da

Varosica Kistanje, koja je imala oko 2.000 stanovnika, na kraju je potpuno

ostecene a 23 su pretrpele manja ostecenja od pozara podmetnutih posle

Hrvatski komandant vojnog okruga Knina, general Ivan Cermak, predao je

spiskove/dokumente bez napora se moze zakljuciti da su lazirani ili

muskaraca i dece (dva u vojnim uniformama), razbacana po glavnoj ulici

I u poslednjim satima njihovog boravka u zoni Knina, u ponedeljak 21.

o "egzekucijama po kratkom postupku" ili koje su hladnokrvno izvrsene

Hrvatske vlasti insistiraju na svom zahtevu da im se izruce 62 osobe koje

Da su mrznja i osveta vodili umove i dela oslobodilaca pokazuju "pljacke,

Jesu li to oni koji nesretnim izbeglicama iz banjalucke biskupije i iz

sve kontingente izbeglica na teritoriju zapadne Bosne koju je okupirala

U Rusevici, petnaest dana posle oslobadjanja regiona, jos su se mogli

Bosni. Oni su etnicki materijal - pise Lovriceva - pogodan da popuni

Hrvatskoj je potreban sto veci broj Hrvata, kako je rekao Tudjman, da bi

I ova razmisljanja su prisutna u komentaru Novog Lista koji dodaje: Sada

demokratska Bosna mogla u buducnosti da izbegne sukobe) kada

Pisac Vlado Gotovac komentarisao je u svom poznatom stilu i rekao da

stanovnistva, ne humana nego nehumana, jedino su resenje: bolno,

i odane rezimu, sa svim masmedijima koji su neposredno ili posredno u