P. 1
malina

malina

|Views: 1,149|Likes:
Published by zenh80

More info:

Published by: zenh80 on Apr 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/09/2013

pdf

text

original

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU

MALINE ZA SVEŽU UPOTREBU
2
3
PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU
MALINE ZA SVEŽU
UPOTREBU
4
PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti
izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena
dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od ošteće-
nja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promen-
ljive zimske i prolećne temperature prouzroku-
ju većinu oštećenja. Prednosti sadnje maline na
severnim i severno-istočnim stranama uglavnom
pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasa-
đene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba venti-
lacija i pojava mraznih “džepova” takođe mogu da
prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe
umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih
oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlaž-
nost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogo-
duje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazva-
nog gljivicama. Međutim, prejak vetar, naročito
tokom zime, može dovesti do lomljenja i isuši-
vanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti
postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da
oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ubla-
žili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz na-
gib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala
ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a
služe za stvaranje zavetrine.
Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele
predviđene za postavljanje zasada takođe mogu
predstavljati problem. One su dobro stanište za
štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i glji-
vičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, elimini-
šite ih u krugu od 200 metara oko zasada.
ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Malina najbolje rađa na visoko propustljivim
zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilova-
či) koja sadrže visok stepen organske materije
(>3%) i čija se kiselost (pH) kreće između 5,5
– 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta
povećana je mogućnost pojave oboljenja korena,
mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti
izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem
izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.
Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini
do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga ko-
ren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine
pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta
i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.
Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unoše-
njem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postu-
pak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu
ranije da bi se dobio željeni rezultat.
Labaratorije za testiranje u Srbiji su:
INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE
Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd
AGRO FERICROP
Pap Pala 17, 24000 Subotica
Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti ba-
rem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala
količina organske materije u zemljištu, eliminisali
problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće
sadne leje. Pojavu Guščje trave (u Srbiji odoma-
ćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje
korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji
korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom
zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje re-
zultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena her-
bicida na bazi glifosata je efikasna. Lakše je suzbiti
korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
Štetočine, kao što su junska buba (Phyllophaga
ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nema-
tode mogu predstavljati problem. Usmeravanje
zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što
su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteš-
koće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija
zemljišta, ali ovaj postupak uključuje korišćenje
hemikalija i specijalnu opremu. Više o postupku
fumigacije može se naći u drugim izdanjima.
Količina organskih materija u zemljištu može se
takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva
u količini od 22 – 44 t/ha. Najčešće se koristi
stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu ko-
ristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se
adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji po-
java semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči
nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Alter-
nativno, parcela se u godini pre sadnje može zase-
jati površinskim usevima koji obezbeđuju dodat-
ne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja
izazvanih nematodama.
POVRŠINSKI
USEV
LATINSKO
IME
DOZA
SEMENA
BILJNA
MASA
VRSTA USEVA/VRE
ME SETVE
INDIKACIJE
Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4.5-ll t/ha
Zimski, jednogodišnji /
kasno u jesen
Suzbijanje alelopatskog korova. Dobra biljna
masa. Nije pogodan kao domaćin nematodama i
Pythium. Može se mešati sa ovsem, grahoricom i
slatkom detelinom.
Heljda
Fagopyrum
esculentum
F. sagittatum
80 kg/ha 1-1.5 t/ha
Letnji, jednogodišnji usev /
rano leto
Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH).
Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta.
Uništava korov. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u
sledećoj vegetaciji.
Neven Tagetes spp. 10 kg/ha
Letnji, jednogodišnji usev /
rano proleće
Uništava nematode. Slaba biljna masa.
Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti
samo na relativno malim površinama.
Verovatno se teže nabavlja u većim količinama.
Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha
Letnji jednogodišnji usev /
kasno proleće
Uništava korov. Dobra biljna masa.
Zob Avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha
Letnji, jednogodišnji usev /
rano proleće
Prolećni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja
semena. Seje se na slabo kiselim zemljištima
(5.5pH). Može se sejati kao jesenji usev. Ne prezi-
mljuje. Može se mešati sa ražom i grahoricom.
Ražna trava/
italijanski ljulj
Lolium
multiflorum
22.5 kg/ha
Letnji, jednogodišnji usev /
kasno proleće
Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom
azota. Dobra biljna masa. Meša se sa mahunastim
usevima.
Ražna trava Lolium perenne 28 kg/ha
Višegodišnji usev /
kasno proleće
Suzbijanje alelopatskog korova.
Dobra biljna masa Meša se sa mahunastim
usevima..
Sirak metlaš Sorghum bicolor 39-56 kg/ha 16-22 t/ha
Letnji, jednogodišnji usev /
kasno proleće
Uništava korov. Dobra biljna masa.
Detelina lucerka
Medicago sativa 16 kg/ha 8 t/ha suvo
Višegodišnji mahunasti usev /
proleće-leto
Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH).
Generalno uništava korov i uravnotežava nivo
azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama.
Može se mešati sa travama.
Bela
detelina
Trifolium repens 4.5 kg/ha
12-25 t/ha +
40-270 kg
N/ha
Višegodišnji mahunasti
usev/proleće-leto
Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora.
Generalno uništava korov i doprinosi
uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude
domaćin nekim štetočinama.
Može se mešati sa travama i detelinom.
Crvena detelina Trifolium pratense 20 kg/ha
5,5 t/ha +
50 kg
N/ha
Višegodišnji mahunasti usev /
proleće-leto
Uspeva na zemljištima kiselosti > 5,6 pH i na
više vrsta zemljišta. Generalno uništava korov i
doprinosi uravnotežavanju nivoa azota.
Može da bude domaćin nekim štetočinama.
Može se mešati sa travama.
5
Tabela 1: Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje malina
6
Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje
pozitivno će uticati na povećanje organskih ma-
terija, uzoranost zemljišta i količinu azota u ze-
mljištu. Postoji više rešenja čijom se primenom
može popraviti kvalitet zemljišta (Tab.1). Neven
(Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare)
redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništa-
vaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azo-
ta, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina
površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama
zemljišta na kojima rađa malina. Sitno zrnevlje i
trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga osloba-
đaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta
prema preporukama dobijenim na osnovu rezul-
tata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem
45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora,
kalijuma i kiselosti zemljišta (pH). Površinski
usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline
obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili
u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Bu-
senite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbija-
ju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao što
je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a malina
se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima
ili u usko formirane leje.
POSTAVLJANJE ZASADA
IZBOR SADNOG MATERIJALA
Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni
materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati do-
bre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni
materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasad-
nika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste
bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od
infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz
kulture tkiva, na drugom mestu su one iz stakle-
nika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslo-
vima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene
iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se
obično isplate kroz povećan rod i duži vek ek-
sploatacije zasada.
Razmak između sadnica takođe treba odrediti
u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio ade-
kvatan broj sadnica. Razmak između redova za-
visi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona
koji ća se eventualno postavljati. Razmak između
redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u
vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odno-
sno treba obezbediti dovoljno prostora između
redova za neometano košenje, prskanje i berbu.
Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje
javljaju i da se postiže veća produktivnost uko-
liko je broj redova veći i kada su oni na manjem
odstojanju, nego kada je manje redova na većem
odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod
crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavi-
snosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se
gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem
mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog
vrata i popunjavaju prostor između primarno
posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što
je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci
se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu
gajiti u sistemu uzdignutih leja.
Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povr-
šinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna po-
vršina zasada podeljeno sa brojem redova pode-
ljeno sa razmakom između sadnica. Na primer,
10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između
redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jed-
nako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7).
Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se
obezbedila adekvatna količina.
Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jed-
norodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoli-
ko slabih dvorodnih tipova maline opisano je
kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji je-
senji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne
i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogo-
dišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon
razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci
prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime
niske zimske temperature i rađaju sledeće godi-
ne. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji
nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cveta-
vaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i
sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi
jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Ore-
zivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi
se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima
pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao
i na povećanje dimenzije ploda.
Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen
iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plo-
donošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih
dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom ce-
log izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i
„Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom
zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da
7
utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba
se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jed-
nogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti
koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje
od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su
mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset
dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje
u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da
će usled manipulacije i transporta pokazati znake
oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike
varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje
interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razlo-
ga, uključujući i veću naklonost potrošača ka kru-
pnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi
ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled ne-
pažljivog rukovanja deformišu.
SORTE
Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sor-
te i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto
među vodećim iz mnogo razloga, uključujući sla-
bu adaptibilnost različitim rejonima gajenja, ne-
predviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog
pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive
za potrošače. Nijedna sorta ne može da uspeva
na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta
i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od
njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovi-
ma gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije
konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u
različitim regionima. Gajenjem većeg broja sorti
moguće je obezbediti rod od ranog leta do po-
četka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u veći-
ni lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom
«praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto.
Evropskim tržištem svežom malinom dominira
samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti,
uključujući Glen Ample, Tulameen, Polka, Him-
bo top i Heritage. U grupu važnijih sorti svrstava-
ju se Glen Lyon, Autumn Bliss i Oktavija. Gaji se
i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u
fazi ispitivanja na različitim lokalitetima.
JEDNORODNE SORTE MALINE
Prelud (Cornell University, Njujork, SAD)
je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena
zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i čvrst,
dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvr-
sti. Veoma je otporna na trulež korena koju iza-
ziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi ni-
ske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan
da obezbedi i jesenju berbu.
Kenbi (USDA, Oregon, SAD). Izdanci su viso-
ki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti.
Plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jar-
ko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena
sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske
temperature, i u hladnijim podnebljima pupolj-
ci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež
korena koju izaziva Phytophthora fragariae.
Glen Empl (SCRI, Engleska) je sorta srednjeg
vremena zrenja i rađa krupne, slatke, svetlo cr-
vene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez
bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa bilj-
nih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu
otpornost na niske temperature, i u hladnijim
podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju.
Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao indu-
strijski standard.
Glen Moj (SCRI; Engleska) rađa velike, svetlo
crvene plodove umerene čvrstine, Sorta ranog vre-
mena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdan-
ci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno rađaju.
Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva
je na malininu muvu galicu i trulež korena koju
izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 bi-
otipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus.
Leo (HRI East Malling, Engleska) rađa kru-
pne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog
vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su
takođe pogodni za preradu. U vegetaciji daje
umeren broj novih izdanaka. Rađa na dugim
rodnim bočnim grančicama, velikog potencijla
rodnosti. Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i
uvenuće pupoljaka. Otporna na lisne vaši vek-
tore mozaik virusa. Može se mehanički inficirati
RBDV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na
prenošenje virusa putem polena.
Oktavija (HRI East Malling, Engleska) je jed-
norodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja
popunjava raspon između letnje i jesenje sezone.
Izdanci su uspravni i obilno rađaju.. Plod je kru-
8
pan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje
i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladište-
nje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik viru-
sa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis)
i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pu-
poljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora tru-
lež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.
Tulamin (Ag Canada, Britiš Kolumbia, Kana-
da) rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog
kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi
umereno visoke prinose. Otporna je na biljne
vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo ot-
porna na niske temperature, a pupoljci su pod-
ložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.
DVORODNE SORTE
Autumn Bliss (HRI East Malling, UK) je
malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova
izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte
Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve ne-
delje berbe, što je prednost u severnijim podne-
bljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Plod je
blago tamne boje. Osetljiva je na RBDV, a ot-
porna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik
virusa. Otporna je na trulež korena koju izaziva
Phytophthora fragariae.
Autumn Britten (HRI East Malling, Engle-
ska) je rana sorta, krupnih i čvrstih plodova,
dobrog ukusa. U poređenju sa sortom Autumn
Bliss, izdanci ove sorte su viši, plodovi su boljeg
kvaliteta, prinos je sličan ili veći, a manje je buj-
na. Rađa dan ili dva posle sorte Autumn Bliss.
Osetljiva je na RBDV , a otporna na biljne vaši
vektore kompleksa mozaik virusa.
Polka (Poljska) ima srednje krupne plodove
ranog vremena zrenja. Sve se više gaji u Evropi.
Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.
Himbo-Top (Rafzaqu) (Švajcarska) na jedno-
godišnjim izdancima rađa krupne plodove do-
brog kvaliteta nedelju dana posle sorte Autumn
Bliss. Plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene
boje i dobrog ukusa. Izdanci su bujni, uspravni,
srednje visine, pa postavljanje naslona olakšava
berbu. Otporna je na trulež korena koju izaziva
Phytophthora fragariae.
Karolina (University of Maryland, SAD)
ima krupne plodove kupastog oblika i do-
brog ukusa. Izdanci su visoki i uspravni.
Branje plodova sa kratkih bočnih rodnih
grančica može biti otežano, ali daje dobre
jesenje prinose. Posle dužeg skladištenja
plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je
na trulež korena koju izaziva Phytophthora
fragariae.
Heritidž (Cornell University, Njujork,
SAD) sorta smatra se standardnom dvorod-
nom sortom. Njeni visoki i čvrsti izdanci
imaju izražene bodlje. Sorta sa izuzetno vi-
sokim prinosima. Plodovi na jednogodišnjim
izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje
su veličine, dobre boje, ukusa, čvrstoće, a po-
godni su za zamrzavanje. Otporna je na veći-
nu bolesti. Osetljiva je na biljne vaši vektore
kompleksa mozaik virusa.
Džoan Skvajer (Medway Fruits, Engleska)
bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss,
sa sličnim prinosima. Plodovi su krupni, čvrsti,
kompaktni i duge trajnosti. Pokožica je srednje
čvrsta, osrednje crvena. Izdanci su bez bodlji i
traže postavljanje naslona tokom berbe.
JEDNORODNE SORTE
Ranog
vremena zrenja
Srednjeg
vremena zrenja
Kasnog
vremena zrenja
Prelud Kenbi Leo
Glen Moj Glen Empl Oktavija
Tulamin
DVORODNE SORTE
Autumn Bliss Karolina Heritidž
Autumn
Britten
Džoan Skvajer
Polka
Himbo-Top
Tabela 2: Klasifikacija sorti maline po vremenu
berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od po-
dručja, a kreću se od kraja juna, za sorte sa naj-
ranijim vremenom zrenja, do kraja jula i početka
avgusta, za jednorodne sorte sa najkasnijim vreme-
nom zrenja. Početak sazrevanja dvorodnih sorti je
od sredine do kraja avgusta, a završetak u vreme
prvih jačih mrazeva.
9
POSTAVLJANJE ZASADA
PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ra-
nije u proleće. Višegodišnje površinske useve
ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom
širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog
uništavanja preostalog busenja (sodizacija) ne-
ophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba
formirati u isto vreme. One treba da budu 25
- 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osno-
vi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno
kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava
adekvatnu drenažu. Poželjno je da sadne leje
budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje,
tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usit-
nili krupniji busenovi. U zavisnosti od obrade
zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih
operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje.
Redove je najbolje postaviti u pravcu sever-
jug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost
suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje
ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da
se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odga-
jivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora
stvarati više poteškoća na datoj parceli.
SADNJA
Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog
mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni
se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim kore-
nom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište
spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u
jesen, mada je, generalno, manje uspešna od pro-
lećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom.
Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malči-
ranje kako bi se izbegle ekstremne temperature
zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta
tokom zime, koje za posledicu mogu imati podi-
zanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.
Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu
na kojoj su bile pre presađivanja. Koren treba
položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji
od jamića u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati
do visine od 12 cm i zaliti.
Korenove reznice se takođe mogu koristiti za
sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i ra-
saditi u rano proleće, kada izdanci dostignu visi-
nu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje
može biti problematično, jer su korenove rezni-
ce zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa,
delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i
promenjive dužine mogu se postaviti neposred-
no u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g pod-
loge po ogrtaju ili po dužnom metru.
Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba za-
saditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave
mrazeva. Drvenaste reznice koje su prošle kroz pe-
riod mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov
sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati
kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice
dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali
isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbo-
lji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste
da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije
slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje.
Treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju
poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suz-
bijanje korova, već omogućava brži rast izdanaka,
raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je
primena navodnjavanja, a organski malč treba od-
straniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.
NEGA ZASADA U GODINI SADNJE
NAVODNJAVANJE
Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvat-
no navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadrža-
vanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.
Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu
i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se
može pridodati donjem delu naslona, kako bi se
sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbo-
lje se vrši tenziometrom.
PRIHRANA SADNICA
U godini sadnje veštačko đubrivo treba pri-
meniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg
azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se
daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom
veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s
obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sa-
gore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli
obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azo-
ta u drugim konvencionalnim veštačkim đubri-
10
vima dat je u tabeli 2. Ne zaboravite da količinu
veštačkog đubriva treba da izračunate samo za po-
vršinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna
širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste
ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno
1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za
čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta
maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u
avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi
da primena veštačkih đubriva nije neophodna u
godini sadnje, naročito na težim zemljištima.
VEŠTAČKO
ĐUBRIVO
HEMIJSKA
FORMULA
AZOT
%
Kalicijum
nitrat
Ca(NO3)2 15
Amonijum
nitrat
NH4NO3 34
Urea CO(NH2)2 46.6
Amonijum
sulfat
(NH4)2SO4 20.5
Kalijum
nitrat
KNO3 13
Amonijak NH3 82
Natrijum
nitrat
NaNO3 16
Stajnjak promenljiva 1-15
SUZBIJANJE KOROVA
Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih
6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U
godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom
obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbe-
gla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre
pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom
se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napro-
pamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci
nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid
setoksidim se može koristiti nakon pojave korova.
Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog
koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati
zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite
bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi tre-
balo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se
malčiranjem može stimulisati trulež korena.
ODRŽAVANJE
MEĐUREDNOG PROSTORA
Uobičajeno je da međuredni prostor ostane
nezasađen i oslobođen od korova, a održava se
tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jese-
ni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji
ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva
usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod
hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu
određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi
takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta
i povećanje organskih materija i, generalno, do-
prinose održavanju i privlačnijem izgledu mali-
njaka.
Mešavina združenih useva (trave roda Festuca
(vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium pere-
nne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja
su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost
zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i
vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako
se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati sa-
mostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi
ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i
hranljivih materija od žbuna maline. Površinske
useve treba redovno kositi kako bi se ovo spreči-
lo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, raž-
ne trave i ječam, takođe se svake godine mogu
posejati između redova, i tada služe kao prirodni
malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi
se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla
eventualna oštećenja korenovog sistema maline.
U tabeli 4 dato je nekoliko rešenja za useve koji
se seju u međurednom prostoru.
POSTAVLJANJE NASLONA
JEDNORODNE SORTE
Postavljanje naslona u zasadu smatra se stan-
dardnom, konvencionalnom tehnikom u gaje-
nju maline. Naslon treba formirati u prvoj go-
dini zasnivanja zasada. Postoji više vrsta sistema
uključujući V-špalir, vertikalni sistem, viseći na-
slon i varijante visećeg naslona. Ovde će biti reči
samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni
najviše koriste u gajenju maline.
Tabela 3: Hemijska formula i procenat azota u ve-
štačkim đubrivima koja se koriste
11
POVRŠINSKI
USEV
LATINSKI NAZIV
KOLIČINA
SEMENA
VREME
SETVE
POTREBA ZA HRANLJIVIM
MATERIJAMA
N/P/L KG/HA
TRAJNOST
USEVA
Crveni vijuk Festuca rubra 80 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra
Žvakajući
crveni vijuk
Festuca rubra var.
commutata
85 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra
Bela detelina
Trifolium repens 17 kg/ha Apr-Maj 11/90/67 Prilično slaba
Visoki vijuk Festuca arundinacea 85 kg/ha Avg-Sept 56/67/45 Odlična
Sirak metlaš
Sorghum bicolor 80 kg/ha Jun-Avg 90/45/45 Loša
Prava livadarka Poa pratensis 85 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Dobra
Engleski ljulj Lolium perenne 95 kg/ha Avg-Sept 67/90/45 Dobra
Ražna trava
Lolium
multiflorum
67 kg/ha
Apr-Maj
Avg-Sept
67/90/45 Loša
Ozima raž
Secale cereale 125 kg/ha Maj-Sept 34/67/34 Loša
Heljda
Fagopyrum esculentum
F. sagittatum
85 kg/ha Maj-Aug 34/45/34 Loša
Zob
Avena sativa 112 kg/ha Apr ili Avg 34/67/34 Loša
VŠPALIR
Sistem koji se preporučuje kod gajenja vi-
šegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog siste-
ma, stubovi se postavljaju pod uglom od 20
- 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno
većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije
terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se
postavljaju tako da razmak pri dnu stubova
bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm,
i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova po-
stavljenim u zemlju, kao što je opisano, pri-
čvršćuju se dva reda žice (Sl.1). Prvi red žice
postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi
na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 -
70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji
izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spolj-
ne strane reda, kako bi se omogućila berba,
dok se jednogodišnjim izdancima omoguća-
va rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće
godine. Ovim sistemom gajenja povećava se
broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje
berba i omogućava maksimalna izloženost
sunčevim zracima.
Tabela 4. Usevi za seianie u meaureanom prostoru
Slika 1: V -špalir
12
VERTIKALNI NASLON
Kod sistema vertikalnog naslona, razmak iz-
među redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25
- 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stu-
bovi istesani od bagrema, ili nekog drugog dr-
veta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stu-
bovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se
postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu
od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se
visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m.
Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih
postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova,
preporučuje se da se svaki deseti stub u redu po-
dupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se
na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m.
Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špa-
lira. U prvom slučaju (sl. 2) postavlja se popreč-
na letva širine 60 - 90 cm na predviđenu visinu
rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna
letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približ-
no 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. Žica
se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na
koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana
ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilago-
đavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom
branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.
Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1
do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jed-
na) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdan-
ci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomlje-
nje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da
se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom
delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.
DVORODNE SORTE
Dvorodne sorte često se gaje bez naslona, mada bi
većini njih pogodovao privremeni naslon radi lak-
še berbe. Uopšteno govoreći, u tu svrhu koristi se T
naslon sa pokretnim stubovima. Šipka širine 90 cm
postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub;
na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu
kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se
postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa
komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa, ili se
privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne
završi berba. Armatura za beton sa 2 poprečne šipke
zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privre-
meni naslon koji se može koristiti i više puta. Gor-
nja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz
nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa.
Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omogućilo
košenje izdanaka u toku perioda mirovanja.
ORGANIZACIJA SEZONSKE
PROIZVODNJE
PROLEĆNA REZIDBA
Rezidbu treba obaviti do ranog proleća. Žbu-
nove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom,
i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne
sorte maline. Mnogo je bolje imati više uskih
nego manji broj širokih redova. Kod redova sa
uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima
i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bo-
lesti, a uz to se i berba olakšava.
JEDNORODNA CRVENA MALINA
Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodiš-
nje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali
plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje.
Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli,
i proredite ostatak jednogodišnjih izdanaka (one
Slika 2: T -špalir
13
koji će plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih
izdanaka po metru, pri 30 cm širine žbuna. Izdan-
ci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu,
mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav
način rezidbe omogućava redovan prinos iz godi-
ne u godinu. Ovo je najjednostavniji način održa-
vanja prirasta maline. Informacije o alternativnim
tehnikama rezidbe, kao što su košenje svake druge
godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdana-
ka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada
ove tehnike nisu u široj upotrebi. Za crvenu ma-
linu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonima
sa hladnijom klimom, jer se njome odlaže rast iz-
danaka i ne stimuliše bujnost, a rezidba doprinosi
osetljivosti biljke na niske temperature.
DVORODNA CRVENA MALINA
Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve
izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite pažnju da
ne kosite isuviše blizu izdanaka. Trebalo bi da osta-
ne nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi
se sprečilo eventualno oštećenje žbuna. Kod jedno-
godišnjih sorti, poželjno je da ostane što veći broj
izdanaka po kvadratu, stoga proređivanje izdanaka
nije potrebno. Rezidbu bi trebalo obaviti tokom pe-
rioda mirovanja, obično kasno u proleće, kako bi se
izbeglo oštećenje jednogodišnjih izdanaka.
PRIHRANA
Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće
Preporučuje se da se svake druge godine vrši testi-
ranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizo-
vao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine
i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od
45 - 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se
ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu
veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva nači-
na. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se
primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha
čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama.
Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim
zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godi-
ni po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota.
Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u
odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima.
Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam
potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog
azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum
nitratu ima 34% azota). Procenat azota u običnim
veštačkim đubrivima naveden je u Tab. 3.
Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenzivi-
ranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj
godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78
kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih
sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju
potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sor-
ti može biti isti kao kod jednorodnih.
Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme
bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih
sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte
treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne.
Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubri-
va treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih
koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola
manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju
manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer
višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji
rod može izostati usled pojave mrazeva.
NAVODNJAVANJE
Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje
u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemlji-
štima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode ne-
deljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok
prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjava-
njem i padavinama. Tokom perioda formiranja
konačne veličine ploda, odnosno berbe, neop-
hodne su veće količine vode, da bi se obezbedila
količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbe-
gavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako preno-
se bolesti i umanjuje kvalitet ploda.
BERBA I RUKOVANJE
PLODOVIMA POSLE BERBE
HLAĐENJE I ČUVANJE
Plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, što
znači da je potrebno više berbi da bi se obez-
bedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte če-
sto, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su
temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se
ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši,
i pre nego nastupe visoke temperature. Razvijen
sistem brzog transporta plodova sa polja tokom
14
berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja
plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje du-
gotrajnost plodova za otprilike 1 dan.
Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane
uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha
( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi
ohlade skoro do temperature 0°C, palete sa gajbi-
cama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu ko-
moru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj
vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok
vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Više
temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će
se odraziti na dugotrajnost plodova.
Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu
upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije
crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno
crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre perioda pu-
nog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su pot-
puno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa
kod proizvodnje maline za svežu upotrebu jeste
obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako
da sortiranje nakon berbe nije neophodno.
Berači mogu ubrane plodove neposredno po ber-
bi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu
proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati
na tržište. Posude od čiste Clamm-shell plastike,
zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski
standard za veleprodajno tržište. Ove posude su
jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i pro-
vidne su. Na dno posude može se staviti upijajuća
podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri.
U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja mali-
ne, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. Preciznu
veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kup-
cima. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za
lokalno i neposredno maloprodajno tržište.
TRANSPORT
Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u pe-
riodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca.
Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipu-
lacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport.
Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u
ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se
i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava
u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi tran-
sporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama,
ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju
stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazdu-
ha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili
stranu prikolice može biti viša za čak 11°C. Isto tako,
gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kami-
ona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete
stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se
na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to po-
stoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču.
Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vaz-
duha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da
se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled
toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je
čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što
boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije
na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizo-
vanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala
niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje
za transport na veliku daljinu.
Transport plodova do veleprodajnog, odnosno
maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgaji-
vača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do
potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima
u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove
edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa
svežom malinom. Poželjan je lični kontakt između
prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima
kada to nije moguće, od pomoći može biti i uput-
stvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.
SUZBIJANJE ŠTETOČINA
Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i šteto-
čina. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti
veliki broj štetočina, ili se može uticati na sma-
njenje stepena njihove zastupljenosti. Održava-
nje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i
navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje
naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu,
dobra zaštita od korova, kojom se minimizira
pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi
smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Pri tom,
odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom
pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ci-
ljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje
njihov uticaj. Međutim, kada pri monitoringu
prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prino-
su prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi,
u mnogim slučajevima, mogu da obezbede do-
bru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva pro-
izvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i
zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.
15
INSEKTI ŠTETOČINE
MALININA BUBA
BYTURUS TOMENTOSUS
Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i
početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglav-
nom na novim izdancima. Kod velikih ošteće-
nja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo
sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba
premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim
cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene
cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a
kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodo-
vima maline. Često se, prilikom branja plodo-
va, mogu naći između ploda i peteljke, mada se
često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje
je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je pri-
meniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji
sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre
cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih
pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju
da izbegnu ovu štetočinu.
MALININ MOLJAC
LAMPRONIA RUBIELLA
Larve malininog moljca period mirovanja pro-
vode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se
u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju
u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija za-
raženost izdanaka ovim insektom može da iza-
zove radikalna oštećenja na rodnim izdancima.
Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija
(1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap
pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja
udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku
hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju
na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.
Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje
se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava
primenjuju se uljani preparati koji se nanose u
peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbi-
jaju malationom ili drugim organofosfatnim in-
sekticidima.
PREGALJ
TETRANYCHUS URTICAE
Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzro-
kuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja
se uglavnom javljaju u delovima parcele sa ne-
dovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo
i sa malom količinom padavina. Primena viso-
kih doza azotnog đubriva može stimulisati rast
mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta
pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisa-
nje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u
ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe pri-
menjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe.
Slika 3: Malinina buba
Slika 4: Malinin moljac
Slika 5: Pregalj
16
VELIKA AMPHOROPHORA IDAEI I
MALA APHIS IDAEI MALININA VAŠ
Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a
izražena zaraženost maline vašima utiče na smanje-
nje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose
kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr.
mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Uko-
liko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na
vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suz-
bijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton,
koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.
ŠPANSKI POPAC
OECANTHUS PELLUCENS
Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prven-
stveno na štetu izazvanu polagajem jaja u unutrašnjost
izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž
izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može
prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom
zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih pa-
razita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem
korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruže-
nju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće
generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. Prou-
zrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska
kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti
u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polo-
že jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.
JAGODIN CVETOJED
ANTHONOMUS RUBI
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano pro-
leće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu
znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u
cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj
dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada.
Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine
i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina,
malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od
primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo
jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nad-
gledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.
ERIOFIDNA GRINJA
PHYLLOCOPTES GRACILIS
Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja,
koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na
listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja
nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodo-
vima obično dovode do prevremenog sazrevanja
koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani.
Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon
opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetoči-
ne može biti otežano, jer mnogi insekticidi uni-
štavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje.
Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom va-
midotiona pokazalo se efikasnim. Među sortama
Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike u
pogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i
«Glen empl» ali i druge.
Slika 6: Malinina vaš
Slika 7: Španski popac
Slika 8:
Jagodin cvetojed
Slika 9. Eriohana grinia
17
MALININA MUŠICA
RESELIELLA THEOBALDI
Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje oz-
biljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa
njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u
velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima
malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose.
Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka
koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane
plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive
mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući
lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak
nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići
uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija
izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže
jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija
štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fe-
nitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suz-
bijanju odraslih insekata
kada se pojave u proleće.
Neophodna su dva do tri
intenzivna prskanja da bi
se u potpunosti ispunile
pukotine, i da bi pesticid
sišao do osnove izdanka.
Primena preparata spino-
sad takođe može biti efi-
kasna mera kontrole ove
štetočine.
MALININA MUVA GALICA
LASIOPTERA RUBI
Mallinina muva galica, sićušna muva, formira
gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdan-
cima koja se teže uočavaju. Ženka polaže jaja u
cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kru-
ničnih listića. Ispiljene larve se ubušuju u izda-
nak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može
identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza.
Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila
zastupljena muva galica mogu se tretirati bifen-
trinom ili malationom, neposredno pre cveta-
nja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se
PROUZROKOVAČI GLJIVIČNIH
OBOLJENJA
TULEŽ KORENA
PROUZROKOVAČ PHYTOPHTHORA
FRAGARIAE VAR. RUBI
Trulež korena obično se pojavljuje na vlaž-
nim, slabo propustiljivim zemljištima. Iz-
danci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće
žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi
izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe.
Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopa-
vanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva in-
tegrisan pristup koji obuhvata dva segmenta
od posebne važnosti: formiranje izdignutih
leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i
sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog
oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih
sredstava, uz propratne mere nege, kao i ge-
netska otpornost sorte. Natapanje zemljišta
mefanoksamom u proleće i jesen pruža naj-
bolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena
fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveća
za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.
Slika 11: Malinina muva galica Slika 12. Trulez korena
Slika 10: Malinina
mušica
suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće.
Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može
da obezbedi suzbijanje ove štetočine.
18
LJUBIČASTA PEGAVOST IZDANAKA
MALINE PROUZROKOVAČ
DIDYMELLA APPLANATA
Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje
mrke do mrko ljubičnaste pege oko pojedinačnih
pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno kra-
jem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne
mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u
toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovara-
jućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe
omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna
apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost
pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Stan-
dardna mera kontrole obuhvata obavezno prska-
nje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave
pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka
prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efika-
sna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.
Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti,
jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose
do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može
se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog
preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostro-
bin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima),
mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično
rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kap-
tana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađi-
vanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida
prilikom rotiranja preparata.
ANTRAKNOZA ILI PEGAVOST
IZDANAKA PROUZROKOVAČ
ELSINOE VENETA
Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege
koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom
mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom
se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, po-
primajući sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije
se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka ošte-
ćenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgova-
rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe
omogućava se slobodan protok vazduha, slobod-
na apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje moguć-
nost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.
Neophodna standardna mera kontrole obuhvata
prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hi-
droksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja
pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka
prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efika-
sna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.
Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti,
jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose
do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može
se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog
preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostro-
bin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima),
mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično
rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kap-
tana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađi-
vanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida
prilikom rotiranja preparata.
SUŠENJE IZDANAKA MALINE
PROUZROKOVAČ LEPTOSPHAERIA
CONIOTHYRIUM
Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu po-
jedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno
je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke,
odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom
izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimeta-
ra. Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenji-
ma izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom
Slika 13. Liubicasta pegavost izaanka Slika 14: Antraknoza
19
povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre
potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili lju-
bičastu pegavost izdanaka. Održavanjem odgova-
rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe
omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna
apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost
pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Trudi-
te se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5
dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavi-
na), kako bi se povrede sanirale. Neophodna stan-
dardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka
krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar
sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno
nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da
bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je po-
prskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije
obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji
prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.
SIVA PLESAN PROUZROKOVAČ
BOTRYTIS CINEREA
Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteri-
stična je skramna siva masa plesni koja se formira
na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jed-
nog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.
Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i
obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja
kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha
među izdancima, redovno branje zrelih plodo-
va (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio
stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu
fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavi-
na. Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid,
mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion,
piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i bo-
skalida i mešavina kaptana i fenheksamida obez-
beđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5
– 10%) obavite tokom perioda početka cveta-
nja. Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu
od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja
praćen većom količinom padavina. Ne zaboravi-
te da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne
bi razvila rezistentnost.
SMEĐA PEGAVOST LISTA MALINE
PROUZROKOVAČ
SPHAERULINA RUBI
Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na na-
ličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega
kružnog oblika. Pege se proširuju i spajaju kako
vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije
mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Prime-
na hemijskog sredstva može biti efikasna (miklo-
butanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije
je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.
Slika 15: Sušenje izdanaka
Slika 16: Siva plesan
Slika 17. Smeaa pegavost lista
20
UVENUĆE IZDANAKA VERTICILLI
UM ALBOATRUM I/ILI V. DAHLIAE
Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na
lišću koje žuti, vene i na kraju opada. Bolest
prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom
se proširuje na gornje delove. Često se simp-
tomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili
na nekolicini izdanaka u žbunu. Većina sorti
crvene maline je u izvesnom stepenu otpor-
na na ovu bolest. Nega i održavanje malinja-
ka je od primarnog značaja u suzbijanju ovog
oboljenja. Treba izbegavati sadnju jagodastih
vrsta i drugih vrsta domaćina ovog oboljenja,
kao što su jagoda i vrste iz roda Cucurbitace-
ae (krastavac, tikva, lubenica, dinja itd. prim.
prev.). Mnoge vrste korova mogu biti doma-
ćini Vert. albo, stoga je pre sadnje obavezno
adekvatno suzbijanje ko-
rova. Primena hemijskih
preparata ne daje rezul-
tate nakon pojave obolje-
nja. Primena fumigacije
pre sadnje može umanjiti
pojavu ovog oboljenja, ali
se ovaj postupak ne kori-
sti često kod ove, manje
značajne, bolesti.
VIRUSNA OBOLJENJA
Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije mogu-
ća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog
materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada
je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica.
Oboljenja virusa mozaika na malini odnose
se na oboljenja prouzrokovana kompleksom
virusa, odnosno virusom nekroze crne mali-
ne (BRNV), virusom uvijenosti lista maline
(RLMV) i virusom pegavosti lišća (RLSV).
Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na li-
stovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste,
odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, ne-
razvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju
slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi
su najizraženiji u proleće, a kako u leto tempe-
ratura vazduha raste imaju tendenciju maskira-
nja. Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru
zdravog sadnog materijala, izolovanju novih za-
sada kako od starih zasada tako i od divljih žbu-
nova i eliminaciji zaraženih biljaka po njihovom
pojavljivanju. Intenzivnija kontrola prenosilaca
virusa hemijskim sredstvima takođe će uticati
na smanjenje širenja oboljenja.
Virus žbunaste kržljavosti maline (RBDV) je
virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a
onemogućava razvoj koštunica, tako da se plo-
dovi sparuše. Takođe se prenosi mehanički, ko-
rišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali
simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u
kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i
kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se
isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.
BAKTERIJSKA OBOLJENJA
RAK KORENA I IZDANAKA MALINE
AGROBACTERIUM
TUMEFACIENS I/ILI A.RUBI
Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obič-
no pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposred-
no ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadeblja-
nja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima,
na mestima oštećenim rezidbom, kao i u puko-
tinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javlja-
ju u proleće i ometaju normalno upijanje vode
i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju
tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće.
Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na
nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sad-
nog materijala. Treba izbegavati parcele na kojima
Slika 18. Lisce pozutelo
uslea uvenuca izaanaka
Slika 19: Sparušeni plodovi usled delovanja
virusa zbunaste krzliavosti
Slika 17. Uvenuce
izdanka
21
je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili
na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus,
kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. Pre-
vencija pojave ove bolesti primenom sredstva A.
radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim,
mada se njime bolest ne može izlečiti.
BAKTERIJSKO SUŠENJE
PSEUDOMONAS SYRINGAE
Karakteristični simptomi ovog oboljenja javlja-
ju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim
peteljkama, internodijama i vrhovima kako jed-
nogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i
dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju
na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se
zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i
u jesen, naročito kod primene visokih doza azota.
Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim
oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i na-
pada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi pri-
sustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.
Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji
su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne
mere postiže se primenom bakarnog sredstva bor-
dovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog
kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja
pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege
tako i na mere hemijske zaštite. Malčiranje u go-
dini sadnje, permanentno međuredno gajenje
useva i plevljenje može umanjiti potrebu za in-
tenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, do-
stupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za
održavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u
više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka
kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasu-
prot travnatim), u zavisnosti od perioda primene
u okviru različitih vrsta korova (pre pojave korova
ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi
širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih
koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).
Slika 20: Rak korena maline
Slika 21: Bakterijsko sušenje
22
HEMIJSKI
PREPARATI
NAČIN
PRIMENE
PREPORUČENA
DOZA
KGAI/HA
INDIKACIJE
Diklobenil
Pre pojave
korova
4.5
Primeniti kasno u jesen ili rano u zimu, pri
temperturi nižoj od 7°C i pre pojave pupoljaka
pri osnovi. Neophodno je ravnomerno nanoše-
nje preparata odgovarajućim aparatom.
Napropamid
Pre pojave
korova
4.5
Primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre
pojave sejanaca korova. Primeniti prilikom
obrade zemljišta i zaliti u roku od 24 h po
tretiranju.
Norflurazon
Pre pojave
korova
2.25-4.5
Prska se usmereno, direktno na izdanak, u
rasponu od jeseni do ranog proleća, pre pojave
korova i tokom zimskog mirovanja kupine.
Neke sorte su osetljive na preparat. Ne koristiti
na lakim zemljištima.
Orizalin
Pre pojave
korova
2.25-4.5
Primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre
pojave korova. Ne preporučuje se primena na
zemljištima bogatim hranljivim materijama.
Potrebno je 2,5 cm vode u periodu od 21 dana.
Može se mešati sa parakvatom, norflurazonom
ili simazinom
Simazin
Pre pojave
korova
2.25-4.5
Primeniti u jesen ili u proleće, pre pojave
korova.
Terbacil
Pre pojave
korova
0.9-1.8
Primeniti u jesen ili rano proleće u rastvoru naj-
manje 85 l/ha. Poprskati sa donje strane žbuna.
Sagoreva otvorene listove. Na jednogodišnjim
izdancima primeniti samo u jesen.
Fluazifop-butil
Nakon pojave
korova
Nakon pojave
korova
Primeniti na travu-korov čija visina ne prelazi
20 cm.
Glifosat
Nakon pojave
korova
0.28-0.84
Preparat širokog spektra sa potpunim delova-
njem. Koristi se za pripremanje parcele. Spora-
dično se koristi na mestima sa jačim korovima.
Uništava izdanke kupine ukoliko se nanese na
zelena tkiva
Parakvat
Nakon pojave
korova
0.67-1.0
Preparat širokog spektra sa potpunim delova-
njem. Naneti na korov koji je izbio, u rastvoru
212 L/ha vode. Primeniti pre pojave lišća.
Pelargonska
kiselina
Nakon pojave
korova
9-90 L
3-10% rastvor
Preparat širokog spektra sa potpunim delova-
njem, primenjuje se pre pojave lišća na izdanci-
ma kupine, ili pošto izdanci postanu drvenasti.
Veće doze preparata koriste se za supresiju rasta
jednogodišnjih izdanaka.
Setoksidim
Nakon pojave
korova
0.16-0.53 + 1%
uljani
koncentrat
Primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne
prelazi 20 cm. Kod višegodišnjih trava-korova
primeniti jače doze.
Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima maline i preporučena doza aktivne supstance
(A) po hektaru.
“Tis publication was made possible through support provided by the
Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. Te
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
reflect the views of the US Agency for International Development.”
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije

2

3 PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU MALINE ZA SVEŽU UPOTREBU .

eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada. Beograd AGRO FERICROP Pap Pala 17. ali ovaj postupak uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka. ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće između 5. Labaratorije za testiranje u Srbiji su: INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE Teodora Drajzera 7. kao što su junska buba (Phyllophaga ssp. mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. pod uslovom da se adekvatno primenjuju. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu predstavljati problem.5. Vetrobrane treba postaviti uz nagib. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Slaba ventilacija i pojava mraznih “džepova” takođe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće. mada hemijska sredstva daju bolje rezultate. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Količina organskih materija u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva u količini od 22 – 44 t/ha. Najčešće se koristi stajnjak. Uopšteno govoreći. Kod težih. postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. a služe za stvaranje zavetrine.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem. može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. koji je i najefikasniji. a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz. kako bi se ublažili udari vetra. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva. 24000 Subotica Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje. 11080 Zemun. Alternativno. Ako ste u mogućnosti. Štetočine. parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeđuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja izazvanih nematodama. One su dobro stanište za štetočine. Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča. paralelno sa zasadom. Više o postupku fumigacije može se naći u drugim izdanjima. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljišta. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana. manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena. obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz.5 – 6. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada. što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama.PRIPREMA PRE SADNJE ODABIR PARCELE 4 Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji. mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi. Pojavu Guščje trave (u Srbiji odomaćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. U toku godine . pšenica ili raž umanjiće ove poteškoće. a smanjiti unosom sumpora. Prednosti sadnje maline na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasađene na stranama okrenutim ka jugu. prejak vetar. Međutim. 11000 Beograd POLJOPRIVREDNI FAKULTET Nemanjina 6. naročito tokom zime. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta.

Zasejati pre zametanja semena. Dobra biljna masa. Zob Avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha Prolećni usev brzog rasta. Dobra biljna masa. 5 Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4. Seje se na slabo kiselim zemljištima Letnji. rano leto Uništava korov. Generalno uništava korov i doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u sledećoj vegetaciji.5 t/ha + više vrsta zemljišta. Bela detelina Trifolium repens 4.POVRŠINSKI USEV LATINSKO IME DOZA BILJNA VRSTA USEVA/VRE SEMENA MASA ME SETVE Zimski. Nije pogodan kao domaćin nematodama i Pythium. Slaba biljna masa. jednogodišnji usev / rano proleće (5. Meša se sa mahunastim usevima. Može se mešati sa travama.6 pH i na 5. Može se mešati sa travama. jednogodišnji usev / rano proleće Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha Letnji jednogodišnji usev / kasno proleće Uništava korov. Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora. Detelina lucerka Medicago sativa 16 kg/ha Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH). jednogodišnji usev / Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta.5-ll t/ha Heljda Fagopyrum esculentum F.5 kg/ha 12-25 t/ha + 40-270 kg N/ha Višegodišnji mahunasti usev/proleće-leto Crvena detelina Trifolium pratense 20 kg/ha Uspeva na zemljištima kiselosti > 5. Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom azota. Može se mešati sa ovsem. Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti samo na relativno malim površinama. grahoricom i slatkom detelinom. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Generalno uništava korov i Višegodišnji mahunasti usev / 50 kg doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Letnji. Suzbijanje alelopatskog korova. Može se mešati sa travama i detelinom. Dobra biljna masa Meša se sa mahunastim usevima. jednogodišnji / kasno u jesen INDIKACIJE Suzbijanje alelopatskog korova. Višegodišnji mahunasti usev / Generalno uništava korov i uravnotežava nivo 8 t/ha suvo proleće-leto azota. Verovatno se teže nabavlja u većim količinama. jednogodišnji usev / kasno proleće Uništava korov. Dobra biljna masa. Može da bude domaćin nekim štetočinama.5 t/ha Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH).5pH). Može se mešati sa ražom i grahoricom. 10 kg/ha Letnji. Ne prezimljuje. Ražna trava/ italijanski ljulj Lolium multiflorum 22. Može se sejati kao jesenji usev.. sagittatum 80 kg/ha 1-1. Tabela 1: Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje malina . Uništava nematode.5 kg/ha Letnji. jednogodišnji usev / kasno proleće Ražna trava Lolium perenne 28 kg/ha Višegodišnji usev / kasno proleće Sirak metlaš Sorghum bicolor 39-56 kg/ha 16-22 t/ha Letnji. Dobra biljna masa. proleće-leto N/ha Može da bude domaćin nekim štetočinama. Neven Tagetes spp.

kao što je „Heritage“. Površinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Busenite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica.6 do 0. kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen.0 m između redova podeljeno sa 0. rani mrazevi mogu da . malina se gaji u obliku žbuna ili živice. novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona. dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa malina. Neven (Fugetes spp. Umesto njih. jer cvetavaju.0/0. Razmak između redova kreće se od 2. Snaga prirasta veoma varira. Uopšteno govoreći. dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godine.3 m. od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti. do obilnog radjanja dužinom celog izdanka. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga oslobađaju raspadanjem. a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline.704 sadnice (1000/3. daju manji jesenji rod. Sistematski herbicidi.6 Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih materija. Pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje. koriste se da ‘umrtve’ zasad. odno- sno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje. ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada. kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i „Polka“. Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće.9 m između sadnica jednako je 3. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva. ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda. u jesen iste godine. na drugom mestu su one iz staklenika. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen. uzoranost zemljišta i količinu azota u zemljištu. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji ća se eventualno postavljati. a malina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje. prskanje i berbu.7). kalijuma i kiselosti zemljišta (pH). Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.1). izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja. Kod nekolicine sorti. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice. kao što je glifosat.3. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja. Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje. Na primer. kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova.9 m. u zavisnosti od bujnosti. Postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta (Tab. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota. Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje).9=3703. POSTAVLJANJE ZASADA IZBOR SADNOG MATERIJALA Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal. dobrog kvaliteta.4 . nego kada je manje redova na većem odstojanju. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništavaju korov. sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3.

bez bodlji i obilno rađaju. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu. U grupu važnijih sorti svrstavaju se Glen Lyon. čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Otporna na lisne vaši vektore mozaik virusa.utiču na umanjen prinos. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard. Lista sorti koju navodimo nikako nije konačna. ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima. a plodovi su takođe pogodni za preradu. Engleska) rađa krupne. skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. svetlo crvene plodove umerene čvrstine. Evropskim tržištem svežom malinom dominira samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti. uključujući slabu adaptibilnost različitim rejonima gajenja. SAD). Nijedna sorta ne može da uspeva na svim lokalitetima. Osetljiva je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Kod ovih sorti. Može se mehanički inficirati RBDV. Umereno do slabo otporna na niske temperature. dobrog ukusa. nepredviđene osetljivosti na bolesti i insekte. čvrsti. Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Polka. . okrugao i čvrst. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu. Leo (HRI East Malling. Rađa na dugim rodnim bočnim grančicama. najranijeg vremena zrenja.. ali u polju pokazuje dobru otpornost na prenošenje virusa putem polena. kao i zbog lakše berbe. sa samo kratkim periodom «praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto. uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima. Engleska) rađa velike. bujni i čvrsti. svetlo crvene plodove kupastog oblika. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Glen Empl (SCRI. Izdanci su uspravni. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Engleska) je sorta srednjeg vremena zrenja i rađa krupne. Engleska) je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon između letnje i jesenje sezone. Plod je kru- 7 SORTE Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto među vodećim iz mnogo razloga. Gajenjem većeg broja sorti moguće je obezbediti rod od ranog leta do početka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u većini lokaliteta u Srbiji. rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Oktavija (HRI East Malling. SAD) je jednorodna sorta maline. Plod je srednje krupan. ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovima gajenja. Tulameen. a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na različitim lokalitetima. skoro sasvim bez bodlji. Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. Njujork. Himbo top i Heritage. Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i uvenuće pupoljaka. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus. Izdanci su uspravni i obilno rađaju. i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Izdanci su visoki. Dobro podnosi niske temperature. ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrošače. U vegetaciji daje umeren broj novih izdanaka. Autumn Bliss i Oktavija. dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa. Plodovi su srednje krupni do krupni. i srednje su rodnosti. JEDNORODNE SORTE MALINE Prelud (Cornell University. Srednjeg vremena sazrevanja. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature. Kenbi (USDA. Oregon. Ukus je izuzetan. bujni . velikog potencijla rodnosti. jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga. Gaji se i nekoliko drugih sorti. Glen Moj (SCRI. Izdanci su bez bodlji. slatke. Izdanci su uspravni. uključujući Glen Ample. i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja.

Britiš Kolumbia. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. sa sličnim prinosima. prinos je sličan ili veći. a pogodni su za zamrzavanje. za sorte sa najranijim vremenom zrenja. Njujork. a završetak u vreme prvih jačih mrazeva. SAD) ima krupne plodove kupastog oblika i dobrog ukusa. Srednje su veličine. JEDNORODNE SORTE Ranog Srednjeg Kasnog vremena zrenja vremena zrenja vremena zrenja Prelud Glen Moj Kenbi Glen Empl Leo Oktavija Tulamin Heritidž DVORODNE SORTE Autumn Bliss (HRI East Malling. SAD) sorta smatra se standardnom dvorodnom sortom. krupnih plodova izuzetnog ukusa. Kanada) rađa krupne. donosi umereno visoke prinose. Osetljiva je na RBDV . Izdanci su bez bodlji i traže postavljanje naslona tokom berbe. DVORODNE SORTE Autumn Bliss Autumn Britten Polka Himbo-Top Tabela 2: Klasifikacija sorti maline po vremenu berbe. a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. Karolina (University of Maryland. Engleska) je rana sorta. Sve se više gaji u Evropi. Autumn Britten (HRI East Malling. Plodovi dobro podnose skladištenje. osrednje crvena. Ovo je relativno nova sorta. UK) je malina ranog vremena zrenja. Branje plodova sa kratkih bočnih rodnih grančica može biti otežano. Pokožica je srednje čvrsta. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na većinu bolesti. a manje je bujna. Sorta kasnog vremena zrenja. dobre boje. uspravni. Datumi berbe variraju u zavisnosti od područja. Džoan Skvajer (Medway Fruits. čvrsti. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Karolina Džoan Skvajer . Tulamin (Ag Canada. Plodovi su kupastog oblika. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trulež korena maline. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. ukusa. sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. do kraja jula i početka avgusta. dobrog ukusa. Početak sazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja avgusta. Sorta sa izuzetno visokim prinosima. Izdanci su visoki i uspravni. za jednorodne sorte sa najkasnijim vremenom zrenja. pa postavljanje naslona olakšava berbu. U poređenju sa sortom Autumn Bliss. ali daje dobre jesenje prinose. zatupasto-okruglog oblika. čvrstoće. izdanci ove sorte su viši. kompaktni i duge trajnosti. a kreću se od kraja juna. Polka (Poljska) ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. čvrste. Plodovi na jednogodišnjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje berbe. svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Posle dužeg skladištenja plodovi dobijaju tamniju boju. Rađa dan ili dva posle sorte Autumn Bliss. Njeni visoki i čvrsti izdanci imaju izražene bodlje. Izdanci su bujni. svetlo crvene boje i dobrog ukusa. Otporna je na biljne vaši vektore mozaik virusa. ali je osetljiva na sušenje pupoljka. što je prednost u severnijim podnebljima. Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki. krupnih i čvrstih plodova. plodovi su boljeg kvaliteta. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidž. Engleska) bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka. srednje visine. Plodovi su krupni. Osetljiva je na RBDV. Osetljiva je na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature. Plod je blago tamne boje.8 pan. Himbo-Top (Rafzaqu) (Švajcarska) na jednogodišnjim izdancima rađa krupne plodove dobrog kvaliteta nedelju dana posle sorte Autumn Bliss. a pupoljci su podložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima. Heritidž (Cornell University.

Najbolji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije slojem slame. delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i promenjive dužine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. generalno. mada je. Izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti. U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje.2 . već omogućava brži rast izdanaka. kada izdanci dostignu visiUspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati kako bi koren dobro prionuo za zemlju.1. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta. manje uspešna od prolećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom. Neophodna je primena navodnjavanja. One treba da budu 25 . Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malčiranje kako bi se izbegle ekstremne temperature zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta tokom zime. ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. koje za posledicu mogu imati podizanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona. s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sagore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). nu 12 – 20 cm. jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave mrazeva. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova. a organski malč treba odstraniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti. da bi se usitnili krupniji busenovi. Treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju poljski miševi. Kao alternativa. zbog bolje ventilacije i protoka vode.POSTAVLJANJE ZASADA PRIPREMA ZEMLJIŠTA Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim korenom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. u godini sadnje. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematično. Korenove reznice se takođe mogu koristiti za sadnju. Poželjno je da sadne leje budu ujednačene. Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubri- . Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presađivanja. stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli. kako bi se sistem očuvao. Leje isto tako treba formirati u isto vreme. PRIHRANA SADNICA U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. raniji i viši prinos u prvoj sezoni.8 m široke pri osnovi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova. tanjiranje ili drljanje i freziranje. u svrhu malčiranja. jer omogućava adekvatnu drenažu. Sadnja se može obaviti i u jesen. Za primenu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra.30 cm visoke i 1. Koren treba položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji od jamića u rastilu. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. ili u pravcu duvanja vetra. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom. Redove je najbolje postaviti u pravcu severjug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu. 9 NEGA ZASADA U GODINI SADNJE NAVODNJAVANJE SADNJA Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano proleće.5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po dužnom metru. Drvenaste reznice koje su prošle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. što podrazumeva uzoravanje.

Tabela 3: Hemijska formula i procenat azota u veštačkim đubrivima koja se koriste SUZBIJANJE KOROVA Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč.10 vima dat je u tabeli 2. zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga. Malč ne bi tre- POSTAVLJANJE NASLONA JEDNORODNE SORTE Postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom. Pre pojave korova. ur). Postoji više vrsta sistema uključujući V-špalir. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje. i tada služe kao prirodni malč. Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk). konvencionalnom tehnikom u gajenju maline.9 m prostora u redu. . Ovde će biti reči samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni najviše koriste u gajenju maline. doprinose održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka. naročito na težim zemljištima. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata. VEŠTAČKO ĐUBRIVO Kalicijum nitrat Amonijum nitrat Urea Amonijum sulfat Kalijum nitrat Amonijak Natrijum nitrat Stajnjak HEMIJSKA FORMULA Ca(NO3)2 NH4NO3 CO(NH2)2 (NH4)2SO4 KNO3 NH3 NaNO3 promenljiva AZOT % 15 34 46.5 13 82 16 1-15 balo primenjivati u prvoj godini po sadnji. a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Sezonski površinski usevi. detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. takođe se svake godine mogu posejati između redova. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo. onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta. po uputstvu proizvođača. kao što su raž. generalno. Površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i. Pokušajte da održite bez korova 0. jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. viseći naslon i varijante visećeg naslona. ražne trave i ječam. U tabeli 4 dato je nekoliko rešenja za useve koji se seju u međurednom prostoru. nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1. ODRŽAVANJE MEĐUREDNOG PROSTORA Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice. kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline. a ne herbicide. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. vertikalni sistem. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova. Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Naslon treba formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati. iako se vijuk.6 20.5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja.

Kod ovog sistema. dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda.1). dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane. u nekim slučajevima. uz razmak od 60 70 cm između žica. a drugi na visini 160 . pričvršćuju se dva reda žice (Sl. u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. i pri uglu od 25°. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 .POVRŠINSKI USEV Crveni vijuk Žvakajući crveni vijuk Bela detelina Visoki vijuk Sirak metlaš Prava livadarka Engleski ljulj Ražna trava Ozima raž Heljda Zob LATINSKI NAZIV Festuca rubra Festuca rubra var.170 cm. a između vrha stubova 107 cm. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju. stubovi se postavljaju pod uglom od 20 . Slika 1: V -špalir . commutata Trifolium repens Festuca arundinacea Sorghum bicolor Poa pratensis Lolium perenne Lolium multiflorum Secale cereale Fagopyrum esculentum F.30° ili. Na primer. kako bi se omogućila berba. stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm. sagittatum Avena sativa KOLIČINA SEMENA 80 kg/ha 85 kg/ha 17 kg/ha 85 kg/ha 80 kg/ha 85 kg/ha 95 kg/ha 67 kg/ha 125 kg/ha 85 kg/ha 112 kg/ha VREME SETVE Avg-Sept Avg-Sept Apr-Maj Avg-Sept Jun-Avg Avg-Sept Avg-Sept Apr-Maj Avg-Sept Maj-Sept Maj-Aug Apr ili Avg POTREBA ZA HRANLJIVIM MATERIJAMA N/P/L KG/HA 67/90/45 67/90/45 11/90/67 56/67/45 90/45/45 67/90/45 67/90/45 67/90/45 34/67/34 34/45/34 34/67/34 TRAJNOST USEVA Vrlo dobra Vrlo dobra Prilično slaba Odlična Loša Dobra Dobra Loša Loša Loša Loša 11 VŠPALIR Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. U proleće.80 cm. za berbu sledeće godine. pod neznatno većim uglom. pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima. kao što je opisano. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda.

U prvom slučaju (sl. a druga poprečna letva širine 45 . Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. a uz to se i berba olakšava.0 m. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema. ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima.5 m unutar reda. već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda. Uopšteno govoreći.8–2. ili se privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne završi berba. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. Stubovi se postavljaju u zemlju. a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka. što je važno za suzbijanje bolesti. betonski 70 na cm. drveni stubovi na dubinu od 50 cm.90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju.VERTIKALNI NASLON Kod sistema vertikalnog naslona. a betonski na 8-10 m. 2) postavlja se poprečna letva širine 60 . kako bi se omogućilo košenje izdanaka u toku perioda mirovanja. 12 Kod I špalira ne koriste se poprečne letve. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini. razmak između redova kreće se između 2. u tu svrhu koristi se T naslon sa pokretnim stubovima. što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1. Naslon se uklanja posle berbe. i proredite ostatak jednogodišnjih izdanaka (one Slika 2: T -špalir . U zavisnosti od dužine redova. i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne sorte maline.60 cm pričvršćuje se na približno 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka.5 m. Stubovi se postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa.0. mada bi većini njih pogodovao privremeni naslon radi lakše berbe. Gornja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa. Kod redova sa uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća. Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli. Šipka širine 90 cm postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub. JEDNORODNA CRVENA MALINA Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodišnje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje. visine 2. što može otežavati berbu i prskanje.5 – 3 m i 0.45 cm kosilicom.25 . Armatura za beton sa 2 poprečne šipke zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privremeni naslon koji se može koristiti i više puta. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m. Žbunove u redu treba suziti za 30 . DVORODNE SORTE Dvorodne sorte često se gaje bez naslona. na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu kojim se podupiru izdanci tokom berbe. ili nekog drugog drveta koje ne truli. ORGANIZACIJA SEZONSKE PROIZVODNJE PROLEĆNA REZIDBA Rezidbu treba obaviti do ranog proleća.

što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama. mada ove tehnike nisu u široj upotrebi. da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. jednostavno pokosite sve izdanke do nivoa zemlje srpom. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne.90 kg/ha godišnje. Rezidbu bi trebalo obaviti tokom perioda mirovanja. i pre nego nastupe visoke temperature. koristite natrijum nitrat. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. neophodne su veće količine vode. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih. 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih. ili kroz kombinaciju ova dva načina. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota. Što se tiče jednorodnih sorti. Berbu obavljajte često. na primer. mada ne za više od 25% dužine izdanka. Izbegavajte navodnjavanje odozgo. mogu se dobiti u ostalim publikacijama. jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih đubriva.0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. 13 NAVODNJAVANJE Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu. jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda. naročito na peskovitim zemljištima. zbog intenziviranog razvoja izdanaka. DVORODNA CRVENA MALINA Kod dvorodnih sorti. kako bi se izbeglo oštećenje jednogodišnjih izdanaka. Kod jednogodišnjih sorti. pri 30 cm širine žbuna. Ovo je najjednostavniji način održavanja prirasta maline. Trebalo bi da ostane nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi se sprečilo eventualno oštećenje žbuna. a rezidba doprinosi osetljivosti biljke na niske temperature. Generalno.koji će plodonositi u toj godini) na 10 . ukoliko su temperature visoke.5 – 5. Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godine u godinu. jer višak azota utiče na odlaganje zametanja. kao što su košenje svake druge godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdanaka. a nešto manja na teškim. osim na peskovitim zemljištima. a potom i plodova u istoj godini. Informacije o alternativnim tehnikama rezidbe. Procenat azota u običnim veštačkim đubrivima naveden je u Tab. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima. Ako. poželjno je da ostane što veći broj izdanaka po kvadratu. PRIHRANA Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru. 3. a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte traže više azota. obično kasno u proleće. Obratite pažnju da ne kosite isuviše blizu izdanaka. i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva. biće vam BERBA I RUKOVANJE PLODOVIMA POSLE BERBE HLAĐENJE I ČUVANJE Plodovi maline ne sazrevaju istovremeno. stoga proređivanje izdanaka nije potrebno. Za crvenu malinu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonima sa hladnijom klimom. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 . Izdanci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu.13 zdravih izdanaka po metru. u vreme bubrenja pupoljaka u proleće. kako bi se optimalizovao program prihrane. jer se njome odlaže rast izdanaka i ne stimuliše bujnost. barem svaki drugi dan ili češće. pošto se rosa osuši. 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Zasadu je potrebno 2. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom . Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata. odnosno berbe.

i temperatura ne može da se održi ispod 4°C. maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije. u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu. a u slučajevima kada to nije moguće. Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima. upakovana u svakoj fazi transporta. kako bi se smanjilo truckanje. smanjiće se i procenat gubitka. gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona. Pri tom. SUZBIJANJE ŠTETOČINA Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i štetočina. odnosno maloprodaji. Posude od čiste Clamm-shell plastike. U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja maline.14 berbe je imperativ. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina. kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća. dobra zaštita od korova. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C. Da bi se palete stabilizovale. kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen. gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Transport plodova do veleprodajnog. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji. što uključuje i transport.150 g. Dobra praksa kod proizvodnje maline za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda. Međutim. kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Usled toga. takođe se umanjuje njihov uticaj. sa ciljem povećanja otpornosti na ciljane prouzrokovače bolesti. zapremine 100 . one su mogu dodatno prepakovati. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju. palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C. Obratite pažnju na uputstva proizvođača. od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku. Plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu. adekvatna rezidba i postavljanje naslona. omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. u mnogim slučajevima. Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju. ili se može uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan. Održavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje. kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. ha. kako bi se obezbedio protok vazdu- . Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove. odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. ili se na njih mogu postaviti pantljike. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama. TRANSPORT Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta. mogu da obezbede dobru kontrolu. hemijski pesticidi. Isto tako. pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%. predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište. propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. da bi se smanji stepen dehidratacije. Kada se plodovi ohlade skoro do temperature 0°C. odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida. i odatle plasirati na tržište. i uz slab protok vazduha. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju. Ove posude su jeftine. ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice. a da se plodovi ne zalede. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe. Međutim. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom.

presvlače se i ulaze u fazu mirovanja. Bifenazat se takođe primenjuje u kontroli ove štetočine. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Pojavljuju se u rano proleće. Ženke polažu jaja u cvet. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima. kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka.prev). a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. pri dnu izdanaka. primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja. uglavnom na novim izdancima. Hrane se mladim lišćem. Do parenja. mogu naći između ploda i peteljke. Ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka.INSEKTI ŠTETOČINE MALININA BUBA BYTURUS TOMENTOSUS Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. gde se hrane. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. Od hemijskih sredstava Slika 5: Pregalj . i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. mada se često zadržavaju u udubljenju ploda. i samo sa lisnim žlezdama. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano. penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke. na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom. Često se. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage. Slika 3: Malinina buba MALININ MOLJAC LAMPRONIA RUBIELLA Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu. Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. prilikom branja plodova. a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm). Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja. prim. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu. bez lisne mase. naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. a kasnije padaju na zemlju. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna oštećenja na rodnim izdancima. 15 Slika 4: Malinin moljac PREGALJ TETRANYCHUS URTICAE Pregalj se hrani na naličju lista. nakon berbe. dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima.

koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu maline. Međutim. cvetni pupoljak vene i otpada. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime. Prisustvo prirodnih parazita. održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova. JAGODIN CVETOJED ANTHONOMUS RUBI Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće. mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Prouzrokovana šteta obično je manjih razmera. Među osetljivim sortama je i «Glen empl» ali i druge. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. Slika 7: Španski popac ERIOFIDNA GRINJA PHYLLOCOPTES GRACILIS Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja. jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje. Vreme tretiranja je od primarnog značaja. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica. usled čega plodovi ostaju deformisani. Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa. Među sortama Tulamen. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril. befentrina. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. mora se primeniti insekticid. ili namenski malation sprej. Slika 8: Jagodin cvetojed Slika 6: Malinina vaš ŠPANSKI POPAC OECANTHUS PELLUCENS Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prvenstveno na štetu izazvanu polagajem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. kao što je npr. ili pod teretom roda. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. i hemijska kontrola retko je neophodna. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Leo i dr. .VELIKA AMPHOROPHORA IDAEI I MALA APHIS IDAEI MALININA VAŠ 16 Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova. koji deluje sistemski. malationa i fenpropatina. rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. iako se može primeniti u jesen. suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju. a izražena zaraženost maline vašima utiče na smanjenje prirasta biljke. veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja. Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja.

mogu znatno redukovati prinose. sićušna muva. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja. takođe može dati rezultate. a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka. a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka. kada se prirast poveća za 7. Folijarna primena fosetil-Ala u proleće. tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe. neposredno pre cvetanja. ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teže uočavaju. Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom. Zatim. i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice. mušica suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće. retko uzrokuje ozbiljne štete. Pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka. Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine. slabo propustiljivim zemljištima. Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine.MALININA MUŠICA RESELIELLA THEOBALDI Malinina mušica. Kao alternativa. tu je i primena hemijskih sredstava. nekada do te mere da se izdanak nabora. i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća.5 cm. gde se obrazuje gala koja se pogrešno može identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza. stvarajući lezije na tim mestima. 17 MALININA MUVA GALICA LASIOPTERA RUBI Mallinina muva galica. formira gale (guke). sićušna muva. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža najbolju hemijsku zaštitu. radi bolje propustljivosti zemljišta. Suzbijanje malinine mušice može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. PROUZROKOVAČI GLJIVIČNIH OBOLJENJA TULEŽ KORENA PROUZROKOVAČ PHYTOPHTHORA FRAGARIAE VAR. ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju. RUBI Trulež korena obično se pojavljuje na vlažnim. da bi se Slika 11: Malinina muva galica . Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja. Ženka polaže jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kruničnih listića. i sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja. Primena preparata spinosad takođe može biti efikasna mera kontrole ove Slika 10: Malinina štetočine. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak. nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće. kao i genetska otpornost sorte. uz propratne mere nege. Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju.

Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha. Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom . Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove). Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti. blago ulubljuju u središnjem delu. piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima). Lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Slika 14: Antraknoza ANTRAKNOZA ILI PEGAVOST IZDANAKA PROUZROKOVAČ ELSINOE VENETA Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka. odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku. a javljaju se sredinom. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). odnosno krajem leta.LJUBIČASTA PEGAVOST IZDANAKA MALINE PROUZROKOVAČ DIDYMELLA APPLANATA 18 Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičnaste pege oko pojedinačnih pupoljaka. a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. a javljaju se u proleće. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom. slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju. Održavanjem odgova- SUŠENJE IZDANAKA MALINE PROUZROKOVAČ LEPTOSPHAERIA CONIOTHYRIUM Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata. piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima). Vremenom se pege šire. ili mešavina kaptana i fenheksamida. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove). mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Mrke. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti. poprimajući sivu boju sa purpurnim ivicama. rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha. bakar hidroksidom ili bakar sulfatom. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata. i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.

slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka. kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina). redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova. jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. SIVA PLESAN PROUZROKOVAČ BOTRYTIS CINEREA Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina. ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi. 19 Slika 16: Siva plesan SMEĐA PEGAVOST LISTA MALINE PROUZROKOVAČ SPHAERULINA RUBI Slika 15: Sušenje izdanaka Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naličju lišća. obično leti. Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana. iprodion. Primena hemijskog sredstva može biti efikasna (miklobutanil). Višestruki fungicidi. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima. mešavina ciprodinila i fluidoksomila. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom.povredom izdanaka. kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze). Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha. Ne zaboravite da rotirate preparate. u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. kao što su fenheksamid. Pege se proširuju i spajaju kako vegetacija odmiče. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti. mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. nja. Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je poprskati celu površinu izdanka. piroklostrobin. bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Prvo tretiranje (5 – 10%) obavite tokom perioda početka cveta- . kako bi se povrede sanirale. naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina.

Zadebljanja obično nestaju tokom zime. stoga je pre sadnje obavezno adekvatno suzbijanje korova. kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica. ali se ponovo pojavljuju u proleće. Često se simptomi javljaju samo na jednom delu izdanka. a onemogućava razvoj koštunica. Treba izbegavati parcele na kojima . Intenzivnija kontrola prenosilaca virusa hemijskim sredstvima takođe će uticati na smanjenje širenja oboljenja. dinja itd. Simptomi su najizraženiji u proleće. ostaju sitni. bolesti. izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih žbuSlika 19: Sparušeni plodovi usled delovanja BAKTERIJSKA OBOLJENJA RAK KORENA I IZDANAKA MALINE AGROBACTERIUM TUMEFACIENS I/ILI A. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala. tikva. prim. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.). Virus žbunaste kržljavosti maline (RBDV) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom. Oboljenja virusa mozaika na malini odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa. Nega i održavanje malinjaka je od primarnog značaja u suzbijanju ovog oboljenja. korišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala. a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Mnoge vrste korova mogu biti domaćini Vert. kao i u pukotinama izdanaka. VIRUSNA OBOLJENJA Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije moguća. a potom se proširuje na gornje delove. Abnormalne izrasline se javljaju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija.UVENUĆE IZDANAKA VERTICILLI UM ALBOATRUM I/ILI V. Većina sorti crvene maline je u izvesnom stepenu otporna na ovu bolest. na mestima oštećenim rezidbom. odnosno virusom nekroze crne maline (BRNV). Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama. poprimaju žućkaste. virusom uvijenosti lista maline (RLMV) i virusom pegavosti lišća (RLSV). Bolest prvo zahvata donje delove izdanaka. vene i na kraju opada. izdanka nova i eliminaciji zaraženih biljaka po njihovom pojavljivanju. ili na nekolicini izdanaka u žbunu. tako da se plodovi sparuše. a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja. Primena hemijskih preparata ne daje rezultate nakon pojave oboljenja. ali se ovaj postupak ne koristi često kod ove. nerazvijeni i deformisani. uz odabir zdravog sadnog materijala. Takođe se prenosi mehanički. Ova zadebljanja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima. Primena fumigacije pre sadnje može umanjiti pojavu ovog oboljenja. Simptomi se razlikuju. kao što su jagoda i vrste iz roda Cucurbitaceae (krastavac. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. a ispoljavaju se na listovima koji se uvijaju. Treba izbegavati sadnju jagodastih vrsta i drugih vrsta domaćina ovog oboljenja. lubenica. manje značajne.RUBI Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obično pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod površinskog sloja zemlje. albo. prev. odnosno svetlo zelene pege. DAHLIAE 20 Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na lišću koje žuti.

Malčiranje u godini sadnje. soj K84. Slika 21: Bakterijsko sušenje . ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova. dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje malinjaka. radiobactor. Međutim. 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima. Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju. Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim oboljenjem. Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. mada se njime bolest ne može izlečiti. SUZBIJANJE KOROVA Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. nastalim usled niskih temperatura i napada insekata. i takve se proširuju na vaskularni sistem. 1 kg hidratisanog kreča. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. naročito kod primene visokih doza azota. u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasuprot travnatim). Prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva A. lisnim peteljkama. internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka. pokazao se perspektivnim. ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus.je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postiže se primenom bakarnog sredstva bordovska čorba (1 kg bakar sulfata. Herbicidi se svrstavaju u više kategorija. kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. permanentno međuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zaštitom. u vidu mrkih pega na lišću. 21 Slika 20: Rak korena maline BAKTERIJSKO SUŠENJE PSEUDOMONAS SYRINGAE Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u proleće. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen. u zavisnosti od perioda primene u okviru različitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).

8 Fluazifop-butil Nakon pojave korova Glifosat 0.28-0. Primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm. Ne koristiti na lakim zemljištima. Prska se usmereno. u rasponu od jeseni do ranog proleća. Neke sorte su osetljive na preparat.25-4. pre pojave korova.25-4.67-1.HEMIJSKI PREPARATI NAČIN PRIMENE PREPORUČENA DOZA KGAI/HA INDIKACIJE 22 Diklobenil Pre pojave korova 4. Primeniti kasno u jesen ili u rano proleće.5 Primeniti kasno u jesen ili rano u zimu. Poprskati sa donje strane žbuna. u rastvoru 212 L/ha vode. pre pojave korova. Naneti na korov koji je izbio.9-1. ili pošto izdanci postanu drvenasti. Koristi se za pripremanje parcele. Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem. primenjuje se pre pojave lišća na izdancima kupine.5 Simazin Pre pojave korova Pre pojave korova Nakon pojave korova Nakon pojave korova 2. Ne preporučuje se primena na zemljištima bogatim hranljivim materijama. Sporadično se koristi na mestima sa jačim korovima. Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem.0 Pelargonska kiselina Nakon pojave korova 9-90 L 3-10% rastvor 0. Na jednogodišnjim izdancima primeniti samo u jesen.84 Parakvat Nakon pojave korova 0. Primeniti na travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm. pre pojave korova i tokom zimskog mirovanja kupine. Neophodno je ravnomerno nanošenje preparata odgovarajućim aparatom. . Primeniti prilikom obrade zemljišta i zaliti u roku od 24 h po tretiranju. Veće doze preparata koriste se za supresiju rasta jednogodišnjih izdanaka. direktno na izdanak. Može se mešati sa parakvatom. Napropamid Pre pojave korova 4.5 cm vode u periodu od 21 dana.25-4. Uništava izdanke kupine ukoliko se nanese na zelena tkiva Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem.5 Orizalin Pre pojave korova 2. pri temperturi nižoj od 7°C i pre pojave pupoljaka pri osnovi. Potrebno je 2.5 Norflurazon Pre pojave korova 2. Primeniti u jesen ili rano proleće u rastvoru najmanje 85 l/ha. Kod višegodišnjih trava-korova primeniti jače doze. norflurazonom ili simazinom Primeniti u jesen ili u proleće.53 + 1% uljani koncentrat Setoksidim Nakon pojave korova Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima maline i preporučena doza aktivne supstance (A) po hektaru. pre pojave sejanaca korova.16-0. Primeniti pre pojave lišća. Primeniti kasno u jesen ili u rano proleće. Sagoreva otvorene listove.5 Terbacil 0.

Mission for Serbia and Montenegro. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije “This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Office.Ministarstvo poljoprivrede.” . Bureau for Europe and Eurasia. under the terms of Contract No. Task Order 814. PCE-I-00-98-00013. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily reflect the views of the US Agency for International Development. US Agency for International Development.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->