P. 1
E-Marketing u Obrazovanju

E-Marketing u Obrazovanju

|Views: 125|Likes:
Published by Ajla Mujović

More info:

Published by: Ajla Mujović on Apr 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/01/2013

pdf

text

original

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU FAKULTET ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE STUDIJSKA GODINA: 2009/2010 PREDMET: E-MARKETING

TEMA:

E-MARKETING U OBRAZOVANJU

Mentor: Doc. Dr. Mensura Kudumovi

Student: Ajla Mujovi 4-59/08

Novi Pazar Maj 2010

SADR
1.

AJ

Uvod ................................ ................................ ................................ ................................ .......... 3

2. Za to se koriste ra unari u obrazovanju na daljinu ................................ ................................ ......... 4 3. Prednosti ra unara................................ ................................ ................................ ......................... 4 4. Ograni enja ra unara................................ ................................ ................................ ..................... 5 5. Internet i obrazovanje na daljinu................................ ................................ ................................ .... 5 6. Nastavne mogu nosti Interneta ................................ ................................ ................................ ..... 6 6. Stvari koje se moraju uzeti u obzir pri predavanju ................................ ................................ .......... 7 7. Zaklju ak................................ ................................ ................................ ................................ ........ 9 8. Literatura ................................ ................................ ................................ ................................ ..... 10

1. Uvod
Zamislite.... Po etak asova ne obele ava zvono ve zvuk koji prati uklju enje va eg ra unara i u e e konzole koji se nalaze u va oj sobi.... Odlazak u kolu je obavezan samo povremeno a deo nastavnih aktivnosti odvija se sa va im virtuelnim nastavnicima i virtuelnim drugarima iz odeljenja (grupe)... I kada otputujete negde u posetu ro acima ili na odmor mo ete da poha ate i va u virtuelnu kolu.... a kada vam se ne radi ni ta ceo dan, znate da to sutra mo ete da nadoknadite.... ako vam je ne to naro ito zanimljivo, to mo ete prou avati mnogo du e jer ne ete biti prekinuti znakom za kraj asa.... Za sada ovo zvu i kao ma ta, ali neke kole u svetu nisu previ e daleko od takvog scenarija. Da bi jednog dana i kod nas ovo postalo stvarnost, mnogo toga treba da se promeni. Prvenstveno treba da odlu imo da li je to na in na koji mi elimo da organizujemo kolu, koji svima odgovara i koji svima donosi korist. Posle toga treba brinuti o informacionoj infrastrukturi koja mora biti jako dobro razvijena, da biste, gde god da se nalazite, imali siguran i brz pristup virtuelnoj koli. Tako e na i kolski programi moraju biti uskla eni sa novim tehnolo kim okru enjem, to je zahteva ozbiljne i sveobuhvatne promene. Potrebno je da se kole kao ustanove druga ije organizuju da mogu da pru e sna nu podr ka u procesu u enja kada god je ona u eniku potrebna... Zato, za po etak mo emo da se upoznamo sa nekim oblicima elektronskog u enja i obrazovanja na daljinu i po enemo da se spremamo za budu nost a brojne mogu nosti su nam ve pru ene i mo emo ve sada da se uklju imo.... i time elektonsko u enje u inimo delom na eg svakodnevnog ivota.

2. Za to se koriste ra unari u obrazovanju na daljinu
Prednosti ra unara Ograni enja ra unara Internet i obrazovanje na daljinu Nastavne mogu nosti Stvari koje se moraju uzeti u obzir pri predavanju Reference Za dodatne informacije Poslednjih godina, pedagozi su svedoci ubrzanog razvoja ra uanrskih mre a, dramati nog pobolj anja u koli ini obrade podataka personalnih ra unara i izvanrednih napredovanja u tehnologiji skladi tenja podataka na magnetni medijum. Ovi razvoji na inili su o d ra unara dinami nu silu u oblasti obrazovanja na daljinu, pru aju i nove i interaktivne na ine za premo avanje vremena i distance kako bi se doprlo do onih koji u e. Primene ra unara za obrazovanje na daljinu mogu se podeliti u etiri iroke kategorij e: Nastava potpomognuta ra unarom (Computer Assisted Instruction - CAI) - koristi ra unar kao samostalnu ma inu za predavanje kojom se izla u pojedina ne lekcije da bi se postigli odre eni, ali ograni eni, ciljevi u obrazovanju. Postoji nekoliko CAI na i na rada, u koje spadaju: ponavljanje i uve bavanje, ve be za prou avanje, simulacije i igre i re avanje problema. Nastava upravljana ra unarom (Computer Managed Instruction - CMI) - oslanja se na osobine ra unara kao to su mogu nost povezivanja, skladi tenje i pronala enje podataka to se koristi za organizovanje nastave i pra enje rezultata i napredovanja u enika. Nastava se ne mora prenositi i izvoditi preko ra unara, iako se esto CAI (nastavn a komponenta) kombinuje sa CMI. Komunikacija posredovana ra unarom (Computer Mediated Communication - CMC) opisuje primene ra unara koje olak avaju komunikciju. Kao primeri mogu se navesti elektronska po ta, konferenciranje putem ra unara i elektronske oglasne table. Ra unarska multimedija - Hiper kartica, hiper medij i generacija mo nih, sofisticiranih i fleksibilnih ra unarskih alata, koja se i dalje razvija, je poslednjih godina privukla pa nju edukatora na daljinu. Cilj ra unarske multimedije jeste integrisanje razli itih glasovnih, video i ra unarskih tehnologija u jedinstven i vrlo pristupa an sistem za prenos i izlaganje.

3. Prednosti ra unara
Ra unari mogu olak ati u enje po sopstvenom tempu. U CAI na inu rada, na primer, ra unari individualizuju u enje, pri tome pru aju i trenutno pobolj anje i povratnu informaciju. Ra unari predstavljaju multimedijalni alat.Zahvaljuju i integrisanim grafi kim, mogu nostima tampe, audio i video mogu nostima, ra unari mogu efikasno spajati razli ite tehnologije.Interaktivne video i CD-ROM tehnologije mogu biti inkorporirane u okviru ra unarskih nastavnih jedinica, lekcija i okru enja za u enje.

Ra unari su interaktivni.Mikrora unarski sistemi koji sadr e u sebi razli ite softverske pakete su izuzetno fleksibilni i maksimiziraju kontrolu u enja. Ra unarska tehnologija ubrzano napreduje.Stalno se pojavljuju inovacije, dok odgovaraju i tro kovi opadaju. Razumevanjem trenutnih potreba i budu ih tehni kih zahteva, predava koji je svestan tro kova mo e se efikasno snalaziti na promenljivom tr i tu hardvera i softvera. Ra unari pove avaju mogu nost pristupa.Lokalne, regionalne i dr avne mre e povezuju resurse i pojedince, gde god oni bili. Zapravo, mnoge institucije sada nude celokupne programe za vi e kole i fakultete koji se skoro u potpunosti oslanjaju na ra unarske resurse.

4. Ograni enja ra unara
Ra unarske mre e su skupe za izgradnju.Iako su pojedina ni ra unari relativno jeftini, a ra unarsko tr i te hardvera i softvera je vrlo konkurentno, i dalje je skupo razvijati i praviti nastavne mre e i nabaviti sistemski softver za njihovo funkcionisanje. Tehnologija se ubrzano menja. Ra unarska tehnologija se toliko brzo menja da e predava na daljinu, koji je usredsre en jedino na inovacije koje ne izlaze u susret stvarnim potrebama, stalno menjati opremu kako bi odr ao korak sa najnovijim tehni kim dostignu ima. Rasprostranjena ra unarska literatura uvek postoji. Iako su ra unari u irokoj upotrebi jo od 1960-tih, jo je puno onih koji nemaju pristupa ra unarima ili ra unarskim mre ama. U enici moraju biti izuzetno motivisani i izve teni za rad sa ra unarom pre nego to mogu uspe no funkcionisati u ra unarskom okru enju za u enje na daljinu.

5. Internet i obrazovanje na daljinu
Internet predstavlja najve u i najmo niju ra unarsku mre u na svetu. Ona buhvata 1,3 miliona ra unara sa Internet adresama koje koristi skoro 30 miliona ljudi u vi e od pedeset zemalja. Povezivanjem sve ve eg broja koled a, univerziteta, kola, kompanija i gra ana na Internet, bilo pristupanjem preko regionalnih neprofitnih mre a ili pretplatom na informacione servise koje obezbe uju kompanije koje zara uju na tome, predava ima na daljinu otvara s e vi e mogu nosti da premoste vreme i udaljenost kako bi doprli do u enika. Sa pristupom Internetu, predava i na daljinu i njihovi u enici mogu koristiti: Elektronsku po tu (e-mail) - Kao i obi na po ta, e-mail se koristi za razmenu poruka ili drugih informacija izme u ljudi. Umesto da e-mail isporu uje po tanska slu ba na po tansku adresu, njega isporu uje softver Interneta kroz ra unarsku mre u na adresu ra unara. Oglasne table - Putem Interneta mo e se pristupiti mnogim oglasnim tablama. Dve uobi ajene javne oglasne table na Internetu su USENET i LISTSERV. USENET predstavlja skup

hiljada diskusionih grupa organizovanih po temama, koje pokrivaju sve od projektovanja superra unara do band i d ampinga, a distribucija se obavlja kako preko itavog sveta, tako i u okviru pojedina nih institucija. LISTSERV tako e ima diskusione forume sa razli itim temama podeljene na teme ili oblasti posebnih interesovanja. World-Wide Web (WWW) - WWW predstavlja uzbudljiv i inovativan periferijski interfejs Interneta.Zvani no se WWW opisuje kao ...prostrana hipermedijska inicijativa za pribavljanje informacija sa ciljem da pru i univerzalni pristup ogromnom svetu dokumenata (Hughes, 1994). WWW obezbe uje korisnicima Interneta jednoobrazne i prigodne na ine za pristupanj e irokom dijapazonu resursa (slike, tekst, podaci, zvuk, video) koji su dostupni na Internetu. Poznati softverski interfejsi, kao to su Mosaic i Netscape, olak avaju upotrebu WWW -a i kretanje kroz njega. Centralna organizaciona karakteristika WWW -a jeste referentna stranica (home page).Svaka organizacija pa i svaki pojedina ni korisnik WWW -a mo e napraviti referentnu stranicu koja sadr i bilo koje informacije koje oni ele da predstave. Hipertekstualne mogu nosti WWW-a olak avaju povezivanje informacija u okviru sopstvene referentne stranice kao i sa svim drugim referentnim stranicama na WWW -u.

6. Nastavne mogu nosti Interneta
Predava i na daljinu mogu koristiti Internet i WWW da bi pomogli u enicima da steknu osnovno razumevanje na ina na koji se treba kretati i kako da u potpunosti iskoriste prednosti umre enog sveta u kome e diplomirati. U neke od nastavnih mogu nosti Interneta, spadaju:

Upotreba e-mail-a za neformalnu prepisku izme u dva lica. Povratnu informaciju od nastavnika je mogu e mnogo br e primiti nego poruke poslate po tom. U enici mogu itati poruke onda kada im je to zgodno i jednostavno ih mogu sa uvati za kasniji provratak na njih. Postavljanje oglasne table u ionice.Udaljeni u enici esto rade u izolaciji, bez pomo i i podr ke kolega u enika.Postavljanje oglasne table razreda mo e ohrabriti interakciju izme u u enika. Pomo u ra unarske konferencijske veze razreda, pojedini u enici mogu postavljati svoje komentare ili pitanja razredu, a svaki drugi pojedinac mo e slobodno da odgovori. Konferencijska veza mo e se tako e koristiti za postavljanje svih modifikacija vezanih za raspored asova ili nastavni plan, zadatke/testove i re enja zadataka/testova. Anga ovanje u enika u dijalogu sa ostalim u enicima, nastavnim osobljem i istra iva ima ohrabrivanjem da se uklju e u okviru oglasne(nih) tabli za temu(e) koje su u vezi sa predavanjima. Kreiranje referentne stranice u ionice. Referentna stranica mo e pokrivati informacije o asovima kao to su plan i program, ve be, literatura, reference i biografija nastavnika. Nastavnik tako e mo e da postavi linkove za informacije koje se mogu na i na WWW -u a koje bi bile od koristi u enicima na predavanju (npr. stvarni podac i istra ivanja o tr i tu poljoprivrednih proizvoda, promeni globalne klime ili misijama u svemiru). Preko drugih linkova moglo bi se pristupati katalozima biblioteka ili pojedina noj referentnoj stranici svakog u enika.

6. Stvari koje se moraju uzeti u obzir pri predavanju
Kada se Internet objedinjuje u kurs koji se prenosi i izvodi na daljinu, ne treba zaboraviti da: Svi u enici na kursu moraju imati pristup Internetu i WWW -u kako bi se osigurale jednake mogu nosti za interakciju putem ra unara i postojanje povratnih informacija. Tako e, prigodan pristup ra unaru kod ku e ili na poslu mo e uticati na uspeh u enika.

U enici se mogu istovremeno suo iti sa izazovom u enja osnovnih ve tina na ra unaru, novog softvera i odgovaraju ih ve tina za online komunikaciju. Identifikovanje i otklanjanje problema u enika koji se odnose na kori enje ra unara, verovatno e postati deo normalnih nastavni kih odgovoronosti. Uspostavljanje posebne konferencijske veze razreda za teku u diskusiju o specifi nim hardverskim i softverskim problemima mo e pomo i u enicima da samostalno razre e ove probleme. Neki u enici mogu oklevati u u e u u ra unarskoj konferenciji ili u slanju e -mail-a zbog nedostatka poznavanja odgovaraju ih protokola. Treba ohrabriti u enike da koris te e-mail, konferencije u okviru u ionice, elektronske oglasne table i WWW u ranom stadijumu kursa kako bi prevazi li ono to ih ko i. Odre ivanje minimalnog broja e-mail komunikacija nedeljno e ohrabriti aktivno u e e. Upotreba e-mail-a mo e pomo i nastavniku da br e pru i povratne informacije nego to bi to bilo normalnom po tom ili telefonom. Brza reakcija u osnovi pove ava motivaciju i uspeh u enika. Brze reakcije ne moraju uvek da budu pogodne.Konferenciranja preko ra unara mogu razvijati interakciju izme u u enika. Da bi se osiguralo da je ova interakcija ustaljena, treba raditi na tome da im se olak aju stvari. Bilo bi zgodno odlo iti reakciju na upit, zadat na konferenciji razreda, kako bi se omogu ilo u enicima da reaguju na problem kao i jedni sa drugima. Deo nastavnog izazova bi e upoznavanje sa resursima raspolo ivim na Internetu i najefikasnijim na inima za njihovu upotrebu.

7. Zaklju ak
Informaciono dru tvo predstavlja izazov i ansu za zemlje u razvoju kao to je Srbija. Umesto prirodnih resursa ili industrijskih kapaciteta, znanje postaje vitalni resurs informacionog dru tva, a inovacije i generisanje novog znanja predstavlja osnovu za bogatstvo. Zato se i ekonomija u ovom post industrijskom dru tvu naziva ekonomija zasnovana na znanju. Generisanje novog znanja nesumnjivo zavisi od ljudi, odnosno njihove sposobnosti za kreativno razmi ljanje i ve tine za delotvornu primenu novih informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), koje predstavljaju tehnolo ku osnovu informa cionog dru tva. Zato, osposobljavanje stanovni tva i privrede za ove ve tine je velika ansa za Srbiju da pristupi razvijenim zemljama i aktivno u estvuje u globalnim ekonomskim aktivnostima, ali istovremeno uvaju i nacionalni ekonomski suverenitet. Obrazovanje zajedno sa nau nim istra ivanjem i razvojem (IiR) igra glavnu ulogu u pretvaranju ove anse u stvarnost. Obrazovanje mora da pru i gra anima osnovne IKT ve tine i da ih pripremi da postanu ravnopravni lanovi informacionog dru tva. Obrazovanje treba tako e da pru i mnogo vi e od obi ne kompjuterske pismenosti i tradicionalnih znanja. Pored uvo enja novih obrazovnih programa koji vi e odgovaraju potrebama informacionog dru tva, potrebni su novi oblici obrazovanja zasnovani na kontinuiranom u enju ko je traje tokom celog ivota. To je jedini na in na koji pojedinci mogu da se prilagode na stalne promene u ekonomiji zasnovanoj na znanju, da bi se pove ale njihove anse za zadr avanje postoje ih radnih mesta ili pronala enje novih. IiR je tako e bitan element za konkurentnost nacionalne ekonomije. Oslanjaju i se na obrazovno, kulturno i istorijsko nasle e, IiR je osnovni izvor inovacija potrebnih za stvaranje novih roba i usluga koje se nude na globalnom tr i tu.

8. Literatura
INTERNET: PREUZETO DANA: 14.05.2010 http://qmis.info/Eposlovanje/eobrazovanje/tabid/800/language/sr -Latn-CS/Default.aspx http://www.esrbija.net/showthread.php?t=49 http://www.mingl.org/eobrazovanje/ http://e-obrazovanje.wikispaces.com/ http://www.tims.edu.rs/sr/sadasnji-studenti/download-centar/category/78-ebiznis?download=877%3Alesson09-ebiznis&start=20

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->