INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

FAKULTET ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

STUDIJSKA GODINA: 2009/2010
PREDMET: E-MARKETING

TEMA:
E-MARKETING U OBRAZOVANJU

Mentor: Student:
Doc. Dr. Mensura Kudumović Ajla Mujović 4-59/08

Novi Pazar
Maj 2010
 SADRŽAJ

1. Uvod..............................................................................................................................................3
2. Zašto se koriste računari u obrazovanju na daljinu............................................................................4
3. Prednosti računara............................................................................................................................4
4. Ograničenja računara........................................................................................................................5
5. Internet i obrazovanje na daljinu.......................................................................................................5
6. Nastavne mogućnosti Interneta........................................................................................................6
6. Stvari koje se moraju uzeti u obzir pri predavanju.............................................................................7
7. Zaključak............................................................................................................................................9
8. Literatura.........................................................................................................................................10
 1. Uvod

Zamislite.... Početak časova ne obeležava zvono već zvuk koji prati uključenje vašeg
računara i učeće konzole koji se nalaze u vašoj sobi.... Odlazak u školu je obavezan samo
povremeno a deo nastavnih aktivnosti odvija se sa vašim virtuelnim nastavnicima i virtuelnim
drugarima iz odeljenja (grupe)... I kada otputujete negde u posetu rođacima ili na odmor
možete da pohađate i vašu virtuelnu školu.... a kada vam se ne radi ništa ceo dan, znate da to
sutra možete da nadoknadite.... ako vam je nešto naročito zanimljivo, to možete proučavati
mnogo duže jer nećete biti prekinuti znakom za kraj časa....

Za sada ovo zvuči kao mašta, ali neke škole u svetu nisu previše daleko od takvog
scenarija. Da bi jednog dana i kod nas ovo postalo stvarnost, mnogo toga treba da se promeni.
Prvenstveno treba da odlučimo da li je to način na koji mi želimo da organizujemo školu, koji
svima odgovara i koji svima donosi korist. Posle toga treba brinuti o informacionoj
infrastrukturi koja mora biti jako dobro razvijena, da biste, gde god da se nalazite, imali
siguran i brz pristup virtuelnoj školi. Takođe naši školski programi moraju biti usklađeni sa
novim tehnološkim okruženjem, što je zahteva ozbiljne i sveobuhvatne promene. Potrebno je
da se škole kao ustanove drugačije organizuju da mogu da pruže snažnu podrška u procesu
učenja kada god je ona učeniku potrebna...

Zato, za početak možemo da se upoznamo sa nekim oblicima elektronskog učenja i

obrazovanja na daljinu i počenemo da se spremamo za budućnost a brojne mogućnosti su
nam već pružene i možemo već sada da se uključimo.... i time elektonsko učenje učinimo
delom našeg svakodnevnog života.
2. Zašto se koriste računari u obrazovanju na daljinu

Prednosti računara
Ograničenja računara
Internet i obrazovanje na daljinu
Nastavne mogućnosti
Stvari koje se moraju uzeti u obzir pri predavanju
Reference
Za dodatne informacije

Poslednjih godina, pedagozi su svedoci ubrzanog razvoja račuanrskih mreža, dramatičnog

poboljšanja u količini obrade podataka personalnih računara i izvanrednih napredovanja u
tehnologiji skladištenja podataka na magnetni medijum. Ovi razvoji načinili su od računara
dinamičnu silu u oblasti obrazovanja na daljinu, pružajući nove i interaktivne načine za
premošćavanje vremena i distance kako bi se doprlo do onih koji uče.

Primene računara za obrazovanje na daljinu mogu se podeliti u četiri široke kategorije:

Nastava potpomognuta računarom (Computer Assisted Instruction - CAI) - koristi računar

kao samostalnu mašinu za predavanje kojom se izlažu pojedinačne lekcije da bi se postigli
određeni, ali ograničeni, ciljevi u obrazovanju. Postoji nekoliko CAI načina rada, u koje spadaju:
ponavljanje i uvežbavanje, vežbe za proučavanje, simulacije i igre i rešavanje problema.

Nastava upravljana računarom (Computer Managed Instruction - CMI) - oslanja se na

osobine računara kao što su mogućnost povezivanja, skladištenje i pronalaženje podataka što se
koristi za organizovanje nastave i praćenje rezultata i napredovanja učenika. Nastava se ne
mora prenositi i izvoditi preko računara, iako se često CAI (nastavna komponenta) kombinuje sa
CMI.

Komunikacija posredovana računarom (Computer Mediated Communication - CMC) -

opisuje primene računara koje olakšavaju komunikciju. Kao primeri mogu se navesti
elektronska pošta, konferenciranje putem računara i elektronske oglasne table.

Računarska multimedija - Hiper kartica, hiper medij i generacija moćnih, sofisticiranih i

fleksibilnih računarskih alata, koja se i dalje razvija, je poslednjih godina privukla pažnju
edukatora na daljinu. Cilj računarske multimedije jeste integrisanje različitih glasovnih, video i
računarskih tehnologija u jedinstven i vrlo pristupačan sistem za prenos i izlaganje.

3. Prednosti računara

Računari mogu olakšati učenje po sopstvenom tempu. U CAI načinu rada, na primer,
računari individualizuju učenje, pri tome pružajući trenutno poboljšanje i povratnu informaciju.
Računari predstavljaju multimedijalni alat. Zahvaljujući integrisanim grafičkim, mogućnostima
štampe, audio i video mogućnostima, računari mogu efikasno spajati različite tehnologije.
Interaktivne video i CD-ROM tehnologije mogu biti inkorporirane u okviru računarskih
nastavnih jedinica, lekcija i okruženja za učenje.

Računari su interaktivni. Mikroračunarski sistemi koji sadrže u sebi različite softverske pakete
su izuzetno fleksibilni i maksimiziraju kontrolu učenja.

Računarska tehnologija ubrzano napreduje. Stalno se pojavljuju inovacije, dok odgovarajući

troškovi opadaju. Razumevanjem trenutnih potreba i budućih tehničkih zahteva, predavač koji
je svestan troškova može se efikasno snalaziti na promenljivom tržištu hardvera i softvera.

Računari povećavaju mogućnost pristupa. Lokalne, regionalne i državne mreže povezuju

resurse i pojedince, gde god oni bili. Zapravo, mnoge institucije sada nude celokupne programe
za više škole i fakultete koji se skoro u potpunosti oslanjaju na računarske resurse.

4. Ograničenja računara

Računarske mreže su skupe za izgradnju. Iako su pojedinačni računari relativno jeftini, a

računarsko tržište hardvera i softvera je vrlo konkurentno, i dalje je skupo razvijati i praviti
nastavne mreže i nabaviti sistemski softver za njihovo funkcionisanje.

Tehnologija se ubrzano menja. Računarska tehnologija se toliko brzo menja da će

predavač na daljinu, koji je usredsređen jedino na inovacije koje ne izlaze u susret stvarnim
potrebama, stalno menjati opremu kako bi održao korak sa najnovijim tehničkim dostignućima.

Rasprostranjena računarska literatura јоš uvek postoji. Iako su računari u širokoj upotrebi
još od 1960-tih, još je puno onih koji nemaju pristupa računarima ili računarskim mrežama.

Učenici moraju biti izuzetno motivisani i izvešteni za rad sa računarom pre nego što mogu
uspešno funkcionisati u računarskom okruženju za učenje na daljinu.

5. Internet i obrazovanje na daljinu

Internet predstavlja najveću i najmoćniju računarsku mrežu na svetu. Ona оbuhvata 1,3
miliona računara sa Internet adresama koje koristi skoro 30 miliona ljudi u više od pedeset
zemalja. Povezivanjem sve većeg broja koledža, univerziteta, škola, kompanija i građana na
Internet, bilo pristupanjem preko regionalnih neprofitnih mreža ili pretplatom na informacione
servise koje obezbeđuju kompanije koje zarađuju na tome, predavačima na daljinu otvara se više
mogućnosti da premoste vreme i udaljenost kako bi doprli do učenika.

Sa pristupom Internetu, predavači na daljinu i njihovi učenici mogu koristiti:

Elektronsku poštu (e-mail) - Kao i obična pošta, e-mail se koristi za razmenu poruka ili
drugih informacija između ljudi. Umesto da e-mail isporučuje poštanska služba na poštansku
adresu, njega isporučuje softver Interneta kroz računarsku mrežu na adresu računara.
 Oglasne table - Putem Interneta može se pristupiti mnogim oglasnim tablama. Dve
uobičajene javne oglasne table na Internetu su USENET i LISTSERV. USENET predstavlja skup
hiljada diskusionih grupa organizovanih po temama, koje pokrivaju sve od projektovanja
superračunara do bandži džampinga, a distribucija se obavlja kako preko čitavog sveta, tako i u
okviru pojedinačnih institucija. LISTSERV takođe ima diskusione forume sa različitim temama
podeljene na teme ili oblasti posebnih interesovanja.

World-Wide Web (WWW) - WWW predstavlja uzbudljiv i inovativan periferijski interfejs

Interneta. Zvanično se WWW opisuje kao “...prostrana hipermedijska inicijativa za pribavljanje
informacija sa ciljem da pruži univerzalni pristup ogromnom svetu dokumenata” (Hughes,
1994). WWW obezbeđuje korisnicima Interneta jednoobrazne i prigodne načine za pristupanje
širokom dijapazonu resursa (slike, tekst, podaci, zvuk, video) koji su dostupni na Internetu.
Poznati softverski interfejsi, kao što su Mosaic i Netscape, olakšavaju upotrebu WWW-a i
kretanje kroz njega. Centralna organizaciona karakteristika WWW-a jeste “referentna stranica”
(home page). Svaka organizacija pa i svaki pojedinačni korisnik WWW-a može napraviti
referentnu stranicu koja sadrži bilo koje informacije koje oni žele da predstave.

Hipertekstualne mogućnosti WWW-a olakšavaju povezivanje informacija u okviru

sopstvene referentne stranice kao i sa svim drugim referentnim stranicama na WWW-u.

6. Nastavne mogućnosti Interneta

Predavači na daljinu mogu koristiti Internet i WWW da bi pomogli učenicima da steknu

osnovno razumevanje načina na koji se treba kretati i kako da u potpunosti iskoriste prednosti
umreženog sveta u kome će diplomirati. U neke od nastavnih mogućnosti Interneta, spadaju:
 Upotreba e-mail-a za neformalnu prepisku između dva lica. Povratnu informaciju od
nastavnika je moguće mnogo brže primiti nego poruke poslate poštom. Učenici mogu čitati
poruke onda kada im je to zgodno i jednostavno ih mogu sačuvati za kasniji provratak na njih.

Postavljanje oglasne table učionice. Udaljeni učenici često rade u izolaciji, bez pomoći i
podrške kolega učenika. Postavljanje oglasne table razreda može ohrabriti interakciju između
učenika. Pomoću računarske konferencijske veze razreda, pojedini učenici mogu postavljati
svoje komentare ili pitanja razredu, a svaki drugi pojedinac može slobodno da odgovori.
Konferencijska veza može se takođe koristiti za postavljanje svih modifikacija vezanih za
raspored časova ili nastavni plan, zadatke/testove i rešenja zadataka/testova.

Angažovanje učenika u dijalogu sa ostalim učenicima, nastavnim osobljem i istraživačima

ohrabrivanjem da se uključe u okviru oglasne(nih) tabli za temu(e) koje su u vezi sa
predavanjima.

Kreiranje referentne stranice učionice. Referentna stranica može pokrivati informacije o

časovima kao što su plan i program, vežbe, literatura, reference i biografija nastavnika.
Nastavnik takođe može da postavi linkove za informacije koje se mogu naći na WWW-u a koje bi
bile od koristi učenicima na predavanju (npr. stvarni podaci istraživanja o tržištu
poljoprivrednih proizvoda, promeni globalne klime ili misijama u svemiru). Preko drugih linkova
moglo bi se pristupati katalozima biblioteka ili pojedinačnoj referentnoj stranici svakog učenika.

6. Stvari koje se moraju uzeti u obzir pri predavanju

Kada se Internet objedinjuje u kurs koji se prenosi i izvodi na daljinu, ne treba zaboraviti
da:
 Svi učenici na kursu moraju imati pristup Internetu i WWW-u kako bi se osigurale jednake
mogućnosti za interakciju putem računara i postojanje povratnih informacija. Takođe, prigodan
pristup računaru kod kuće ili na poslu može uticati na uspeh učenika.

Učenici se mogu istovremeno suočiti sa izazovom učenja osnovnih veština na računaru,

novog softvera i odgovarajućih veština za online komunikaciju. Identifikovanje i otklanjanje
problema učenika koji se odnose na korišćenje računara, verovatno će postati deo normalnih
nastavničkih odgovoronosti. Uspostavljanje posebne konferencijske veze razreda za tekuću
diskusiju o specifičnim hardverskim i softverskim problemima može pomoći učenicima da
samostalno razreše ove probleme.

Neki učenici mogu oklevati u učešću u računarskoj konferenciji ili u slanju e-mail-a zbog
nedostatka poznavanja odgovarajućih protokola. Treba ohrabriti učenike da koriste e-mail,
konferencije u okviru učionice, elektronske oglasne table i WWW u ranom stadijumu kursa kako
bi prevazišli ono što ih koči. Određivanje minimalnog broja e-mail komunikacija nedeljno će
ohrabriti aktivno učešće.

Upotreba e-mail-a može pomoći nastavniku da brže pruži povratne informacije nego što bi
to bilo normalnom poštom ili telefonom. Brza reakcija u osnovi povećava motivaciju i uspeh
učenika.

Brze reakcije ne moraju uvek da budu pogodne. Konferenciranja preko računara mogu
razvijati interakciju između učenika. Da bi se osiguralo da je ova interakcija ustaljena, treba
raditi na tome da im se olakšaju stvari. Bilo bi zgodno odložiti reakciju na upit, zadat na
konferenciji razreda, kako bi se omogućilo učenicima da reaguju na problem kao i jedni sa
drugima.
Deo nastavnog izazova biće upoznavanje sa resursima raspoloživim na Internetu i
najefikasnijim načinima za njihovu upotrebu.
7. Zaključak

Informaciono društvo predstavlja izazov i šansu za zemlje u razvoju kao što je Srbija.
Umesto prirodnih resursa ili industrijskih kapaciteta, znanje postaje vitalni resurs
informacionog društva, a inovacije i generisanje novog znanja predstavlja osnovu za
bogatstvo. Zato se i ekonomija u ovom post industrijskom društvu naziva ekonomija
zasnovana na znanju. Generisanje novog znanja nesumnjivo zavisi od ljudi, odnosno njihove
sposobnosti za kreativno razmišljanje i veštine za delotvornu primenu novih informacionih i
komunikacionih tehnologija (IKT), koje predstavljaju tehnološku osnovu informacionog
društva. Zato, osposobljavanje stanovništva i privrede za ove veštine je velika šansa za Srbiju
da pristupi razvijenim zemljama i aktivno učestvuje u globalnim ekonomskim aktivnostima,
ali istovremeno čuvajući nacionalni ekonomski suverenitet.

Obrazovanje zajedno sa naučnim istraživanjem i razvojem (IiR) igra glavnu ulogu u

pretvaranju ove šanse u stvarnost. Obrazovanje mora da pruži građanima osnovne IKT
veštine i da ih pripremi da postanu ravnopravni članovi informacionog društva. Obrazovanje
treba takođe da pruži mnogo više od obične kompjuterske pismenosti i tradicionalnih znanja.
Pored uvođenja novih obrazovnih programa koji više odgovaraju potrebama informacionog
društva, potrebni su novi oblici obrazovanja zasnovani na kontinuiranom učenju koje traje
tokom celog života. To je jedini način na koji pojedinci mogu da se prilagode na stalne
promene u ekonomiji zasnovanoj na znanju, da bi se povećale njihove šanse za zadržavanje
postojećih radnih mesta ili pronalaženje novih.

IiR je takođe bitan element za konkurentnost nacionalne ekonomije. Oslanjajući se na

obrazovno, kulturno i istorijsko nasleđe, IiR je osnovni izvor inovacija potrebnih za stvaranje
novih roba i usluga koje se nude na globalnom tržištu.
8. Literatura

INTERNET:

PREUZETO DANA: 14.05.2010

http://qmis.info/Eposlovanje/eobrazovanje/tabid/800/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

http://www.esrbija.net/showthread.php?t=49

http://www.mingl.org/eobrazovanje/

http://e-obrazovanje.wikispaces.com/

http://www.tims.edu.rs/sr/sadasnji-studenti/download-centar/category/78-e-biznis?
download=877%3Alesson09-ebiznis&start=20