KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. Proučavanje obima. privredni kriminalitet. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. strukturu i klasifikaciju prestupništva. stagnirao ili je bicui porastu. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. Na primer. društvenih prilika i okolnosti. Pojavni oblici. koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. recidivizam). struktura. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva. načinu. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika).prestupnike i oštećene. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer.privrednog. U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. polu. ili. u gradovima i selima. utaje. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. imovinski kriminalitet obuhvata krade. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. političkog. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. prevare. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. starosti i si. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. protiv života i tela. čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. Na primer. u Srbiji opao. profesionalni kriminalitet itd. vremenu. na pojedinim nacionalnim i državnim područjima. prinude. etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. dinamiku prestupništva. politički kriminalitet. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. krivična dela protiv imovine. nepoznat.). struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. maloletničke delinkvencije. rasprostranjenost. sredstvu i mestu izvršenja. prekršaji protiv javnog reda i mira. težini kažnjivih ponašanja. U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. obim. Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. brojno stanje. vremena. poreklo i razvoj prestupništva (Pešić.). telesne povrede. ukazuje da odredeni obim. imovinskog. prekršaji u saobraćaju itd ). pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. 4 . struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca. imovine. broj izvršilaca. V. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. privrede). imovinski kriminalitet. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena).

sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne. pod uticajem psihoanalize. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. u drugoj fazi. itali-janskog lekara. sukoba kultura. vlada kliničkom kriminologijom. kako tvrdi Pinatel. psiholoških karakteristika. za razliku od opšte kriminologije. praktična istraživanja su takođe brojna. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta. sredstva masovne komunikacije. nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". a druga u istim tim uslovima to ne čine. problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. Klinička kriminologija Klinička kriminologija.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. neposredne uzroke. društvene i individualne. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. Uprkos različitim shvatanjima. uslova života. Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi. grupu. ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . opažanje. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. . već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. koji se. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa. različitih shvatanja o vrednostima. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka. Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. Pojam opasnog stanja. Pri tome. uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. predstavlja jedan kriminološki pravac. temperament. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene.7. koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan. 8. Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . objektivne i subjektivne. interesi). potrebe. Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane. posebne. određujući ga ne kao pravni pojam. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. inteligencija. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje). U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . fizičke ili kosmotelurne i društvene. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. sposobnosti. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. učenje. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. druga devijantna ponašanja itd. endogene i egzogene. školu.

akademik dr Toma Živanović. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka.kriminaliteta. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. posebno društvenih i pravnih nauka. posebno psihijatrije. veka. kriminologija kao i svaka druga nauka. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke.'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. opšti pojam za više naučnih disciplina. Ova shvatanja. ona nije samo rezultat. da objasni kriminalitet u celosti. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . krivični postupak i kriminalnu politiku. u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. 9. U pravne je ubrajao: krivično pravo. krivca i krivičnu sankciju. viši opšti deo krivičnog prava. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. ona je grupna (pluralistička) nauka. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. mogu se podeliti u dve grupe. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. Medutim. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. sve do prvih decenija 20. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. bez obzira na druga izučavanja. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. ili sve nauke koje izučavaju krivično delo. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. njena nezavisnost je danas nesporna. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. koja je takode nastojala. već proces razvoja specifičnih znanja. Klinička kriminologija. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. ocenjuje proučavanog delinkventa. Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. Kao samostalna nauka. po oceni mnogih autora. Sem toga. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. nacionalnih. Prodor medicinske misli. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. vremenskih i drugih 6 . u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. delio je na pravne i nepravne. Sem toga. odnosno nekriminalno. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri.

idu sa jednog nivoa na drugi. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka.empirijska nauka. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi.6. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja. dolazi do daljeg. drugim rečima i nešto preciznije. s obzirom na specifičnost svog predmeta. fundamentalna i primenjena istraživanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima. sociologija). kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. Počinje se sa 7 . na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. Naime. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. to je postupak kojim se. korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1. kriminalitetu.4. kao i druge društvene nauke. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima. opažanje). Pri tome. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). politika suzbijanja kriminaliteta. U proučavanju svog predmeta kriminologija se.8. 2. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . potpunijeg znanja. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem. sudska psihijatrija. Ili. Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. 5. komparativni metod. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo. Medutim. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. krivično procesno pravo. 11. Sem toga. Pri tome. penologija. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje.teorijskog ili empirijskog. 10. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama. Takođe. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju.3. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata. kriminologija je empirijska nauka. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. tako da je kriminologija teorijsko.7.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. akademski i primenjeni karakter kriminologije. Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). oni se stalno preklapaju. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. psihologija. koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama.

sudija. potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. a do njih se. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. napisi o kriminalitetu u štampi i si. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. njihovi dnevnici. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. statističara i specijalnog pedagoga. psihološke. tj. lekara i drugih stručnjaka. Oni polaze od pretpostavke da. socijalnog radnika. Takav rad omogućava svestrano. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. pravne. Pri tome.opservacijom činjenica koja. cilj primenjenog istraživanja je akcija. na drugoj strani. sudski predmeti. Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. advokata) o kriminalitetu. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. odnosno njene zamene drugom. Tako 8 . autobiografski podaci o delinkventima. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). delinkventima i žrtvama. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. bez obzira na njegov stručni profil. biološke i druge aspekte. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. Medutim. psihologa. skupštinski materijali. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. 12. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. a kod nekih istraživanja i ekonomista. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. Nažalost. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. iskazi žrtava i si. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja. postojeća istraživanja o kriminalitetu. psihopatološke. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. posebno mišljenja praktičara (policajaca. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. psihijatra. pravnika. Takođe. dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. po pravilu. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. tužilaca. kada je u pitanju kriminologija. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. 13. efikasnijom. a to se često i čini. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja.

su. hionološkim redom. ciljevi istraživanja. na primer. autor projekta. sudski predmeti. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. 13. skorašnji. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. prostorno i vremensko određenje istraživanja. 9. policijski i zatvorski dosijei. određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). opis uzorka. operacionalizacija . Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. 10.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki. metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni). empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta. 7. prethodna saznanja. 10. 16. 14. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. priprema i obrada podataka. metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). 3. koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. hipoteze koje će biti proverene. 7. obično se daje i predlog za dalja istraživanja. Medutim. 3. predmet istraživanja. autobiografije delinkvenata i sl.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). 6. 12. 8. Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. koji. određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. 5. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. institucija-organizacija. predstavlja opis budućeg istraživanja. 5. 4. 2. 4.definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). analiza i interpretacija podataka. odnosno od prirode istraživane pojave. Prema ovom modelu. 11. naučno objašnjenje . i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). Uz to. iskazi delinkvenata i žrtava. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. 14. obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). " 6. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . 2. 15. Pri tome. 8. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. 9. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. najprostije rečeno. primarni izvori podataka. U tu svrhu izraduje se istraživački projekat. " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). prikupljanje podataka. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. opis istraživačkih instrumenata.

U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. odnosno značajem u osnovnom skupu. da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. ako jeste. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. Tako. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. je po pravilu zavisna varijabla.). na primer. recimo recidivizam. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. na 10 . god. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. 18. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike). tj. kao zavisna varijabla. istraživač će se. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. posredstvom viktimizacije i straha od zločina. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku.Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. tj. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. tj. Koriste se i tzv. Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja. To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. 17. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. određenje da će se neka kriminološka pojava. Medutim. Naime. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. a zatim definisanje slučajeva. odnosno njihov način života. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. migracije će uvek predstavljati nezavisnu. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. odnosno kriminološki fenomen. po pravilu. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). Pre svega. odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju. na primer. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. orijentisati na prvi ili drugi način. Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. a kriminalitet zavisnu varijablu. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi.

ali i predvideti budućnost. istraživanje međuzavisnosti faktora. dakle. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. delinkventu. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. dakle na ono što se već dogodilo. 21. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. Takode. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. potrebno je izvršiti njihov opis. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. eksperimentom. odnosno kriminalnog ponašanja. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. Takode. Od koje. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. merenjem. odnosno obrade. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. dakle. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. Primenom savremenih sredstava. upređivanjem. klasifikaciju. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. Obrada. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. komparativnoistorijska i druge metode. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. 19. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. indukcija. Međutim. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. ispitivanjem. odnosno stvamog kriminaliteta. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. dedukcija. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. Medutim. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. Nakon analize. 20. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. kao najvažnije. kao što su funkcionalne. Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost.

koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata.). pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. revolucija. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. bez vremenske odredbe. prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. Takode.000. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. Kao najsloženija. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore. a posebno za žensko stanovništvo. razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. razlikuju se intervju i anketa. predmet i si. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava.podataka. Naime. alkoholizam itd. dakle kriminaliteta. tako i drugih lica i žrtava. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. način izvršenja. školska sprema. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. demografija. narkomanija. rat. ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. izraženih numeričkim vrednostima. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja. odnosno metoda: statička analiza. u masi pojava koje se ispituju. starost. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave.) itd. Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. sredstvo.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. kao što su: politički sistem. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. No. zanimanje. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. Prilikom primene ove metode. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. društvena pokretljivost. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. društveni razvoj. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. recidivizam i si. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. Ispitivanje . delinkventu i žrtvi. kao i za pojedine starosne grupe. Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. a naročito korelacione analize. profesionalna stabilnost. međutim. 12 . 22. ekonomski sistem. Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava.

). anketa. kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. odnosno veze izmedu različitih pojava. tj. jasno formulisana. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod. agresivnosti. 23. motivaciji. U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi.sa ponuđenim odgovorima. U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja. treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore. na raznim geografskim područjima. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). Samim tim. Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. pitanja). odnosno intervju. u celini. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. pitanja treba tako da budu kombinovana. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 . raspoređenih na sistematičan način. Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. stavovima. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. sugestibilnosti i sl. Svojom specifičnošću i složenošću. u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. ne sme da traje dugo itd. 24.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. Prilikom postavljanja pitanja. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. objekat napada i si. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. 17 . na primer. naime. npr. Tako je. posebno kada su u pitanju osetljive teme. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. dnevnika i memoara delinkvenata. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. za razliku od neposrednog posmatranja. njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. U penološkoj oblasti. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. dnevne štampe. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. izolovanih. Fokus grupe su male. delinkventa i žrtvu. zatvorskih dosijea. Njegova primena u kriminologiji je mala. M. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. sudskih predmeta. Takođe. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea. Međutim. putem intemeta. incest ili zloupotreba droga. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. 30.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. američki istraživač Trešer (F. patološkom.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. pa ih nije celishodno veštački izazivati. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. Ipak. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja. psihološkom. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. Sistematska opservacija delinkvenata . Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. 29. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva. polustruktuiranih pitanja. Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. Koriste se i on line. U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. faktora delinkventnog ponašanja. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe.

One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. sprovođenje samog tretmana. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). 4. rodenje (generacija). a potom i za poređenje dobijenih rezultata.) koje sakuplja istraživač. 3. izvora podataka. psihička.nivo delinkventa. Osim toga. dakle. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa . uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji.kombinacija raznih. dnevnicima. Klinički metod. drugi nivo . Na jednoj strani je. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr.Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. pravilu nivoa interpretacije. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. patološka i socijalna. 31. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka. dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. kao što su rodenje ili stupanje u brak. s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. upoznaje se sa njegovim rukopisima. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije.to je. No. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem). pre svega kvalitativnih. Proučarvanje po kohortama. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu. Istraživač se lično sreće sa delinkventom. utvrđivanje kriminološke dijagnoze.. Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. dakle. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. a koja nisu uvek pouzdana. a na drugoj. Skupe su. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. Termin kohorta je uzet iz demografije. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. 1. 2. 3. klinički metod. kao i etnografski metod . bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. Drugim rečima. sudskih i si.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. 18 . Ovaj metod naziva se . Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte.

feministički empiricizam. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. ignorišući specifičnosti. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. odnosno tretman. za razliku od feminizma gledišta. feminizam gledišta. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. Medutim. feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti.putem. Postmodernistička epistemologija. kritici epistemologije. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. naime. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. naročito poslednje dve etape. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. Radi se. 19 . klasna i svaka druga specifičnost. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. u torn smislu. 1. 32. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. šire zasnovanoj. uglavnom zasnovane na već postojećoj. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. Feministički postmodernizam. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. To su. Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. kako kaže Fleks (Flax). Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. Iako su. kako ističe Harding. Kriminološko istraživanje. kako zagovaraju pristalice biološke.

Takode. kao nosilac moći i prava na kontrolu. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. Međutim. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. odnos izmedu istraživača i istraživanog. Pre svega. Ipak. nedostacima i raspoloženjima. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . nadređen istraživanom. izrade istraživačkih instrumenata i si. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. Medutim. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. kao prethodnih društvenim. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces. 33. moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan. odnosno odnosima moći. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. Takođe. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer. zašto i kada" bi "o. "Sviđalo se to nama ili ne. Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl). Ipak. istraživački postupak. posebno načina vodenja intervjua.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . oko načina prikupljanja podataka. Međutim.politička analiza učinila mogućim određenje "kako. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. Najzad. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru.je moralno neopravdano". kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. neke autorke. Naime. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti.

kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. godine. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. godine. Feministkinje. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. postepeno raste do 1998. njihovi statistički podaci se vode odvojeno.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. od 1999. prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. godine. Imajući ovo u vidu. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%. do 1993. To je od dvostruke važnosti: prvo. tj. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. kao što je slučaj u našoj zemlji. opada od 1990. godini jedino u 2002. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. Upravo stoga. Najzad. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. Ukupan broj osuđenih lica. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena.. U ovom periodu. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. više nego inače. godine. nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države. optuženih i osudenih lica. Obim. kako ukupno tako i punoletnih. Prilikom tumačenja podataka o obimu. Tako. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". odnosno nedostižni organima gonjenja. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno.1997. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. a zatim. uz manje oscilacije. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. U isto 21 . da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. Od 1991. Nakon 1998. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica. Najveći porast zabeležen je 1993. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. zatim. godine broj prijavljenih lica. godine. uz kratke periode stagnacije. Tokom 2005. Od 2003. Prva promena desila se 1991. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. na primer. godine. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Naime. bio iznad broja prijavljenih u 1990. 34. godine. godine. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. posebno kada. godine. godini bio skoro udvostručen. godine. Podaci o obimu. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. do 1991. Kao što se iz tabele vidi. opada.razumemo ono što se dogada. počev od 1994. a onda ponovo počeo da opada. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. on je u porastu do 1994. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. analizu obima i. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. do 1992. godina. da bi 1993. godini. drugo. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. godina. i 2002. u poredenju sa periodom 1991.

Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. Najzad. na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996.8%).4%). najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik. godine na uzorku od 1094 ispitanika. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. Samim tim. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica. dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3.7%). i privrede.8%).4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996.6%). Prema podacima ovog istraživanja.vreme broj osuđenih lica je u 1993. godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. Osim toga. Kod punoletnih lica. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. porast broja osuđenih lica u 1998.3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7. starosti i polu. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). godine sprovedena u Beogradu. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. 22 . Takođe. 35. Pri tome. krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4.7%). 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. gde je zabeleženo opadanje. pri čemu je 40% viktimizirano 1995.1). dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. koja je sprovedena u Beogradu 1996. čak 85. Takođe. Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. godini opao za 31% u poređenju sa 1984. osim za krivična dela protiv privrede. Takođe. godina. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize.4%. godine.5%. Pored ovih krivičnih dela.1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. dominiraju krivična dela protiv imovine. Takođe. godinu za sve grupe krivičnih dela. godini bio veći u odnosu na 2000. dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. a porast počinje 2002. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode. oštećenja auta (19.8%). za koja nema prijavljenih maloletnika. Kod maloletnih lica. lične krađe (26. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti. Kada su u pitanju ostala krivična dela. Godine 2004. godinom. provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%).

takode. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. odnosno izmedu 8. 5. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. Pri tome. Da bi taj cilj bio postignut. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. da bi nakon toga opadao. godine. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti.Kod ostalih grupa krivičnih dela. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. kao i u SAD. u. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. Analize strukture kriminaliteta prema polu. ali među njima postoje i velike razlike. 36. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi.3 i 8. uključujući i krivična dela protiv života i tela. odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Upravo stoga. 5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. kada počinje da raste. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. Na primer. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. Nažalost.9%. Izrael i skandinavske zemlje. godine. sa izuzetkom 2003. idealnom svetu. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. Tabela br. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani. 23 . odnosno prekoračio tek 2005. Na jednoj strani. kako u prošlosti tako i u savreme. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje.iznosio je oko 8%. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. Tako je 1989. godine. Švajcarska. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. za kriminologe. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način. Na primer. Staljin je 1933. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. Takođe. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. relativno stabilnom nivou sve do 2004. ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu. Pri tome. godini. broj osuđenih žena je bio na sličnom. do 2005. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. Međutim.nim državama. Uopšteno posmatrano. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. godine. Podaci prikazani u Tabeli br. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka. Osim toga. trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu. godine. godine 2002. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. No. Tabela br.

maloletnička delinkvencija je u 1989. u Engleskoj i Velsu.5%. kao i u drugim zemljama. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava .7%. tokom 1990. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. Kriminalitet je opao i u Kanadi. Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast. do 2005. poput Japana. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%). iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. razbojništva. godini najniži nivo ikada zabeležen. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. na primer. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 . godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. Takođe. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada.U odnosu na osamdesete godine. a krivična dela protiv državne imovine za 34. godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. U bivšem SSSR-u je. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog.1%." Nakon 1991.4%. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. Ipak. U Engleskoj je. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada. da bi 1994. Tako je u Engleskoj u 1997. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. porastao za 31. i drugih teških nasilnih krivičnih dela. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet. na primer. godini porasla za 21. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22. Takođe. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. broj ekonomskih krivičnih dela.9%.3%. posebno krada automobila. Sa izuzetkom SAD. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. tako i nasilnog kriminaliteta. Ipak. i 1999. Međutim. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. Ргеmа podacima za 1987. U periodu između 1995.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26. Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela.4%. u poredenju sa drugim zemljama Zapada.8% u odnosu na prethodnu 1988. Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). Ipak. i 1991. Slično. Isto tako. Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. godine dostigao 24. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti." Međutim. pokazuju da od 1994. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta.. Takođe. Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU). fizičkog nasilja i krađe motomih vozila. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. dostižući u 2005. poput Danske i Finske. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta. na primer. na 22% 1990.2% u odnosu na 1988. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996. je opao. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. Naime.

Međutim. Leskovac. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. krijumčarenje droge. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD. Varvarin. stopa ubistava na jugu je u 1989. na primer. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad. Velika Plana. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 . broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca.Tako. Novi Pazar. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. 38.godinu. Lazarevac). i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti. Obrenovac. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. Bor. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. Despotovac. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca.23 Pri tome. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". Mali Zvornik.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine. 37. Gornji Milanovac. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Neki autori. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. između ostalog. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Vmjačka Banja. Takođe. Kuršumlija. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. Kako ističu Arčer i Gartner. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova. Lajkovac. Prema nekim autorima.. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. šverc. Majdanpek.3% u 1989. Na primer. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Lebane. na 16. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. Ljudi često provode vreme van svojih kuća. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. Loznica. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. Paraćin. krijumčarenje i trgovina ljudima. Jedno od takvih područja je. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Trstenik i Čajetina. politička i slična krivična dela. ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Mionica. na primer.7% žene. Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi.7%) visoku stopu kriminaliteta. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Osečina. Ražanj. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. Ljubovija. Prokuplje. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. Bogatić. ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Vladičin Han. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom". Ivanjica. još od strane prvih kriminologa. Voždovac. Te godine 85. Ljig. Savski venae. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. trgovinskog. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić. Boljevac. Blace. Negotin. 13 je imalo nisku a 35 (30.porastao je sa 10% u 1985. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Koceljevo. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu.

Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden. tranzitni karakter. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. prema nekim istraživanjima. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima. Takode. nedeljama. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. Takođe. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. razorene porodice i manjinske grupe. 8 i 9 u Paliluli. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. Ugandi. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. bivšem SSSR. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. trgovi. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. nezaposlenost. kriminalitet. veka u Čikagu. 1 u Novom Beogradu. da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi. pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti. To su najčešće veće raskrsnice. Pri tome. prevare. 18 u Starom gradu. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. 15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Venecueli. 39. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada. Prema tim istraživanjim. Velikoj Britaniji. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. 40. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima.i u drugim zemljama. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. prenaseljenost. model koncentričnih zona u velikim gradovima. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20.

tipična noćna krivična dela. Nasilje znači upotrebu sile. slobode odlučivanja i kretanja. na primer. Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično. 41. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. urbanizaciju i migraciju stanovništva. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. psihičkog. oni to češće čine u toku dana. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. starim i nemoćnim osobama. dostojanstva ličnosti i morala. otmice. suprotnosti u društvenom razvoju. Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. a najmanje u jesen. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. ugrožavanja). onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda. racionalno postavljen. povrede tela. Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. lične sigurnosti. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene.godišnjim dobima. U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. taoci). silovanje i razbojništvo su. građanski ratovi. Zahvaljujući napretku tehnike. najčešće kao deo političke strategije). nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. Na drugoj strani. planiran i organizovan. Kada su u pitanju krvni delikti. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). Takođe. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. Na primer. posebno u popodnevnim časovima. braka i porodice (nasilje u porodici). 27 . najčešće prema ženama. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. a rede noću. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima. Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. a najmanje u jesen. a prema muškarcima u dane vikenda. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja. Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. Krađa automobila. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. daleko od društvenog saznanja. Takode.Vilić. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. Lokalni. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. deci.

preovlađuju mlađi muškarci. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. iznuđivanje iskaza. navode terorizam. zatim. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). ali nije izrazito nizak. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. odnosno do 45 godina. u celini. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. ali nije ekstremno nizak. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. delikte nasilja u porodici. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi).U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. razbojnička krađa). sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. telesne povrede (35-40 godina). Osim određivanja pojma ubistva. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece. Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. mlađeg uzrasta i srednjih godina. nacionalne ili etničke grupe . 42. procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. besposličenja i kocke. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). ekonomski status nasilnika je ispod proseka. besposličara. psihičko zlostavljanje. oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. Prema ovom istraživanju. osveta i ljubomora. nasilje u sportu. Najveći broj izvršilaca živi u braku. kao i delikte nasilja uopšte. da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. pre svega. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. politički delikti nasilja. terorizam. radnje izvršenja. 28 . ali. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. znači oni delikti kojima se oduzima život. zločine mržnje. pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. sistematsko uništavanje verske. Takođe se. znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. nepružanje pomoći. pa. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. trgovinu ljudima. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. posebno alkoholizma. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. telo i zdravlje. stambena situacija nije najbolja. seksualne delikte. Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). povreduje ili ugrožava život. telesne povrede. Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. nedozvoljen prekid trudnoće. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. pritisci ili tortura. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. razorenih porodica. nasilje u porodici). ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. ali je daleko od izrazito nepovoljne. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. kao i psihopata i neurotičara. posebno onih u kojima nedostaje otac. kriminalitet proganjanja i mobing. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. (politička ubistva. razbojništva (18-25 godina). posledice. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova.genocid).

Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom.učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. lišenje života deteta ili bremenite žene. koji se. (čl. iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno. kao teško ubistvo. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. pohlepe i si. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. potajno. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. po pravilu. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. 115118 KZ RS). Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt. lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi . kao i umišljajno lišenje života više lica. reaktivno nasilje. lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica. 29 . ubistvo deteta pri porođaju. za nagradu i si.l 13 KZ RS). u momentu kada žrtva to ne očekuje.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. ostvarenja dobiti. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama). U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). postoje i "ubistva bez motiva". nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). koja vrše duševno bolesna lica. S obzirom na te posebne okolnosti. U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama.). više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja.115118 KZ RS). U krivično. a ne radi se o ubistvu na mah. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva. lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena. lukavo. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih.U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. zatim ubistva iz političkih pobuda. 113 i 114 KZ RS). oslobođenja od neke imovinske obaveze. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji.pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način. U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. izvinjavajuće ubistvo. ubistvo bez predumišljaja i opravdano.

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda. na primer. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. U toku 1991.njen da je profesor M. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. 18. 48. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. R. 2. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. zavistan je od alkohola. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%). Naime. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene. ima probleme sa zapošljavanjem. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. i kojim su bile obuhvaćene 192 žene. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52. političke dominacije. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. žene su svake godine žrtve preko 572. silovanja i ubistva u kući. BCS iz 1992. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. g. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta.8%). Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58. u skladu sa time.ženama pokazala su da ovaj pristup. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji. iako olakšava istraživački postupak. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti.9%). Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. uključujući i našu zemlju. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja". 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje.7% odgovorilo da je fizički maltretirano. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. tradicionalista je. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. Takođe. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. namerno činjenje nečega što teško povređuje.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. Takođe.. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 . Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. socijalno je izolovan. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. na primer. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama. uključujući pretnje takvim radnjama. U proseku. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja. Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe.

kontinuirani elemenat društvene interakcije. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. Slično tome. po njima. ako je nešto posebno važno. naime. psihičko. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. Smatra se. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. Takode. To su uglavom sociološka. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. onda to opravdava upotrebu nasilja. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. između ostalog. finansijski problemi. od strane nekih psihologa. Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. Ovi faktori. stresa i slabe komunikativnosti. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. Kritičari. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. porodična socijalizacija. nesigurnosti. pa i ranije. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. a ne kao proizvod individualne patologije. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. odnosno globalnog društva. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. kulturne norme i seksistička organizacija društva. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. Takođe. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata. Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. Neki od tih faktora su. nezadovoljstvo poslom. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. "gazda u kući". nezaposlenost ili delimična zaposlenost. 34 . ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. odnos poverenja. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte. 49. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres. velikog bračnog nezadovoljstva. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. rečju. kako su isticali.uzroka polaze od društvene strukture. visok nivo nasilja u društvu. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. nezaposlenost. visina prihoda i obrazovni nivo muža. loši stambeni uslovi.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. Medutim. odnosno mentalno bolesnim. O obimu. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje.

Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima. usvojioca.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece. Teku IX veku počelo je da se piše. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. ubijanje drage životinje. ali i kao poseban oblik zlostavljanja. njihove svađe. 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo.. vaspitača u domovima i poslodavaca. a početkom 20. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja. ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. otmica. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. ostavljanje deteta samog u stanu. ovi podaci su samo . Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. Prema ovim objašnjenjima. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. zdravstvenih. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično.vrh ledenog brega". Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. izolovanost zbog bolesti. U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece. usvojilac. broj zlostavljane dece je mnogo veći. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". medutim. prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika. emocionalnih potreba.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum. silovanje. malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta". koje može dovesti do teških telesnih povreda. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja. uvrede i psovke. preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. o zlostavljanju dece od strane učiteija. materijalnih. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. vezivanje za nameštaj. staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. istina vrlo retko. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. kao i napuštanje deteta. U porodicama sa više dece. edukativnih. Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. alkoholizam oca ili majke. postoji i psihičko zlostavljanje. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. pa i do smrti. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. obljuba 35 . nasilja oca prema majci. omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova. teška telesna povreda. 193 KZ RS). Pored fizičkog zlostavljanja dece.

zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. već četiri generacije jedne porodice. Tada deca. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. radna sposobnost. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima. posredovanje u vršenju prostitucije. kao nedavanje lekova. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. zdravstvenih i obrazovnih organa. oduzimanje maloletnog lica. vode. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. već se naprotiv produžavao. omogućavanje uživanja opojnih droga. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. kojom je 1. Deset godina kasnije. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. odnosno majci. ratni zločini protiv civilnog stanovništva. trgovina ljudima. Međutim. a očekuje se da se do 2050. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. policijskih. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. Značajan doprinos za promenu prakse organa. odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva. godina Međunarodnom godinom starih osoba. obljuba sa detetom. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. Naime. koji imaju blizu devedeset. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. Prema istraživanju Olivera. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. fantazija. promena porodičnog stanja. u nekim slučajevima. veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života. vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. od 1950. One su uslovljene samim procesom starenja. trgovina decom radi usvojenja. kako u porodici tako i izvan nje. koliko ih je bilo u 2000. postoji i ekonomska viktimizacija. godine. seksualna. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. Ipak. kroz zloupotrebu poverenja. na skoro 2000 miliona u 2050. razbojništvo. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. fizički izgled). 36 . U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). nazivanje pogrdnim imenima i sl. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. psihička. Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba.nad nemoćnim licem. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. ne samo zbog seksualne privlačnosti. rodoskrvnjenje. pravosudnih. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. godine poveća za još 10 godina. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. obljuba zloupotrebom položaja. rezolucijoin 47/5. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. Proklamaciju o starenju. ali i bolestima pojedinih organskih sistema. Tokom 20. razbojnička krada. ekonomska). iznuda. godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. godini. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. Gerieralna skupština UN usvojila je.. nasilje u porodici. pa čak i psihoza. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. vanbračna zajednica sa maloletnikom. 65 ili 75 godina). Pored ovog oblika. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. 1992. Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. nedozvoljene polne radnje. nedavanje izdržavanja. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. 50. Godini. hrane. zanemarivanje higijene. a 1999.

koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice. Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl. odnosno noćni časovi. sekundarna viktimizacija. Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. hodnici.od republičkog. Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika. Kod seksualnih. pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. Osim toga. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl. a u 14% slučajeva maloletnici. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici.udeo nepismenih je manji.8. seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl. zlostavljanja i nasilja nad starijim licima. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja. zlostavljanja i nasilja". Takođe. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. pokušaj takvog čina. doživeti tzv. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije.4. u večernjim i noćnim satima.3. Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci. 197 KZ RS). Seksualna delinkvencija . a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode. strah od osvete isvršioca i si. aprila 2002. 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela.5.veći broj učinilata je oženjen (48%). posebno ženama.6. U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog. do nivoa lokalne zajednice.7. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika. 10 i čl.2. 197-200 Porodičnog zakona RS. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede. polje." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu.Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno. ulice i dvorišta. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti. zbog postojeće procedure. Na planu domaćeg zakonodavstva. koja nam se čini najprihvatljivijom. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. pogotovo silovanje. U pogledu uzrasta izvršilaca. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica. Osim ovih krivičnih dela. Karakteriše ge upotreba sile. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. godine. njiva ili šuma. pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. podrami.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. u proseku učinioci su uzrasta 29 godina.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije. Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. delikata veoma visoko je izražen recidivizam. 194 Krivičnog zakonika RS. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno. 51. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom. Prema jednoj proceni FBI. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina. strah da će se u toku krivičnog postupka. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja.9. 77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi. automobili. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima. Međutim. Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima. 37 . navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1.

a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. Krivični zakoni u nekim državama. Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. Prema KZ RS (čl. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću. Sledeća promena je . Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti. Međutim. besa i revolta. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1. Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. na primer u Francuskoj.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima. ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. 38 . fizičke muke. Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor. Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja. Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. napadu koji uključuje patnju. silovatelji moći i sadistički silovatelji. 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. 178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica". pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve. 52. 178 st. godine. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa.prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. 2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. u vršenju dela učestvovalo više lica. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje.obljube. usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. emocijama ljutnje. Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. Kod pružanja otpora. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. često i fizičku torturu. seksualno stimulativni. U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. Međutim. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. straha. već i sa njom izjednačen čin. Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba.

u oružanim sukobima i političkim krizama. bilo da se radi o kontaktnim (npr.) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. obljuba nad nemoćnim licem. seksualni odnos. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. U okviru posebnog krivičnog dela (61. Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. posekotine. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. podvođenje i omogućavanje vršenja bluda. Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. Prema jednom istraživanju.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. egzibicionizam i si. psihičku. Krivični zakonik predviđa. za razliku od fizičkog zlostavljanja. Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. analnog ili oralnog odnosa. i to prema deci oba pola. 2. zbog svog uzrasta ili razvoja. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". poverenje ili mod. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje. seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. obljuba zloupotrebom položaja. nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. "opušteno" ili "ne oseća ništa". Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro". zloupotreba dece u radnom procesu. izlaganje pogledu. Međutim. Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. nedozvoljene polne radnje. bile su silovane posle šetrnaest godina. opekotine).) ili nekontaktnim (npr. Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu. prika- 39 . Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. nemoćna i potpuno zavisna od muškarca. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). seksualno dodirivanje i sl. Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. prodaja. prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. U krivičnom zakonodavstvu Srbije. gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". nezavisno od pola. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. deca od rodenja do kraja adolescencije. posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom.

Prema čl. Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. oskrnaviti. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. silovanja. ubistva iz nehata. Zločini mržnje su uobličavali. s obzirom na to da su žrtve. Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana. telesne povrede. najčešće deca. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. Medutim. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). a ne kao seksualnog nasilnika. proširivan i pojam incesta.zivanje. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. kao i crtanje svastika po sinagogama. sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. Naziv potice od reči incestare. teške telesne povrede. te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe. zastrašivanje paljevinom. javno izlaganje. uključujući. seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. šire. U kasnijem razvoju. ubistva. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. Prema najširoj definiciji. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. Ipak. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci. Prema nešto užoj defmiciji. službi i "Incest centara". radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra).O. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. kao i prekomerna upotreba alkohola. pogotovo devojčice oca. napadi na homoseksualne populaciju. Postoje različite definicije incesta. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. loša socijalna adaptacija. Tajnost incesta je razumljiva. Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. a nekada i određivali svetsku istoriju. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. kada je to podesno. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. 54. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi. Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. U 1998. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije. postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova). krivičnopravne i kriminološke. godini student Metju. nesposobnosti. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva. što znači osramotiti. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". 40 .u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. poslednjih godina sa razvojem volonterskih S. 55. rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. a žrtva maloletni srodnik. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. 197 KZ RS. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja. Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda.S. religiji. uže.

Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. ragbija. 2 st. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. 4). neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. boksa. sedišta i oluci sa stadiona i dr. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. 41 . ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. Naime. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. Inače. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. koji se 531. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. fizički integritet lica ili imovinu. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl. Drugi kinje sopstvenu decu. u smislu ovog Zakona.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. Kontaktni sportovi. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. oštećivanje sportskog objekta. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. gledalaca. zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. a nekada samo radi zastrašivanja. pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. godine završio ubistvom. U Srbiji je 2003. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. poput fudbala. sve u cilju pobede. navijača. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. 56. trenera. nasilje navijača. sa ciljem da prouzrokuje štetu. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. 4). kako između sportista. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. izazivanje nereda prilikom dolaska. trenera. prema Zakonu. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. godine. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. Nasilje u sportu Nasilje u sportu. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. neovlašćeni ulazak na sportski teren. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. kažnjavaju ih šutiranjem. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. prema njihovim pristalicama. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. mešovitih borbenih veština. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. druge igrače i njihove roditelje. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. Posle toga. improvizovano oruđe umesto noževa. Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. uzeti u obzir. U takmičarskim sportovima (fudbal. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. opreme. 54 st 1).

kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. poput: slanja cveća. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". 58. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. 57. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve. od mlađih do srednjih godina starosti. Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem".pojam. Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi. Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. U oba slučaja. rasu. Osim toga. podesnoj da bude izložena mobingu. bez obzira na rod.Poslednja izmena Zakona usledila je 2007. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. U najvećem broju slučajeva. 138 KZ. koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. karakteristike. progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. geografsku ili ličnu pripadnost. Ukoliko ne uspe na taj način. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. a to je zastrašivanje žrtve. seksualnu opredeljenost. pod nazivom ugrožavanje sigumosti. Naime. vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja. progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. pretnjama i zastrašivanjima. progonitelji nekada pribegavaju nasilju. poklona. еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. ljubavnih pisama. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. komunikacija bez pristanka ili verbalne. Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. 42 . s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. s tim što upadi postaju sve učestaliji. iznad prosečne inteligencije". po jednom utvrđenom sistemu. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. ili kombinacija svih tih postupaka. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. Mobing . Većina progonitelja su muškarci. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. proganjanju je prethodio neki lični. dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. pisane ili implicirane pretnje." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. da pristane na njegove zahteve. Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. godine. Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje. socio-ekonomski položaj. Nažalost. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja.

napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim. faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj. psihosomatsku i socijalnu patnju. žrtva je potpuno isključena iz radne sredine. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću. gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. načina na koji hoda ili govori). zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. žrtva biva seksualno uznemiravana). žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. odnosno etape razvoja događaja:1. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji.Zbog učestalog. duževremenskog neprijateljskog ponašanja. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror.2. Cilj je da. žrtva se ismeva. i mobing kao rezultat tzv. mikropolitičkog ponašanja. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu. ljubomore. Mobing prolazi kroz odredene faze. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. godine propisuje da je. što dovodi do hroničnog umora. pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača. zavisti ili antipatije. U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. Zbog ovakvog poimanja. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi. ali samo posredno. Zakon o radu iz 2005. mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing. poput nesanice. Uzrok sukoba se zaboravi. Osim toga. daleko od drugih). bez traženja otpremnine.5. Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. odnosno žrtva mobera. izlaže poruzi zbog svog hendikepa. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja. S druge pak strane. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena). u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća. korporativne klime i kulture organizacije. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. žrtva sedi izolovana u prostoriji. Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. radnici daju otkaz. Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. „Osećaj ugroženosti. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. vrste konflikta koji je okidač. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 . napetosti. U ovoj fazi.4. zbog maltretiranja kome su izloženi. psihološkog profila i osobina žrtve. i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. kao jednog od uzroka mobinga. verbalne pretnje. a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi.3. etničkog porekla. Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. žrtvi se preti ili se ona napada fizički. ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga. ućutkuje žrtvu. ljubomore.

no poreklo.političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. bračni status. psihofizičko zlostavljanje i mučenje. subverzija. Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. socijal.. između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada. odnosno invalidnost. njeni organi i institucije. oružana pobuna. diverzija i sl. sabotaža. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava. udruživanje radi protivustavne delatnosti. političko ili drugo uverenje. neprijateljska propaganda i dr. Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. napad na ustavno uređenje. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. represija. tj neko političko dobro. To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi. počev od široke definicije. porodične obaveze. terorizam itd). naučnu (Kopernik ili Galileo). nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja. drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. pobune. jezik. teritorijalni integritet. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. protiv države. neredi. trudnoću. Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. a to je rušenje države i njenih institucija i treće. ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. špijunaža. boju kože. terorizam. Relativna politička krivična dela su obična. zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl. radi pomaganja neprijateljima). paljenje i ubijanje za vreme pobune. politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. zdravstveno stanje. nacionalnu pripadnost. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). njenog uređenja i bezbednosti (na primer. atentat. dok su složeni oblici: nasilni protesti. pritisak. terorizam. oružana pobuna. 44 . klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. s obzirom na pol. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. rodenje. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža. kao i zaposlenih. Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje. a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. Politički odnosi u društvu. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela. nezavisnost. ugrožavanje teritorijalne celine. Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. 18).Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. povreda teritorijalnog suvereniteta. krađa oružja. teror i gradanski rat. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. obuće. imovinsko stanje. hrane i dr. političke uzroke (Nathan Hale. špijunaža. 59. prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela. Benedict Arnold). izazivanje nacionalne. iz političkih pobuda u cilju promene društveno. prinuda. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela. odavanje državne tajne. priznavanje kapitulacije ili okupacije. članstvo u političkim organizacijama.). rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. spoljnu i unutrašnju bezbednost države. veroispovest. Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije.utvrđena. suverenitet. religioznu (Martin Luter). On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood). organizuje rad i bezbednost. starost. rasu. diverzija. 16). U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje. političko ubistvo. seksualno opredeljenje.

ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom". Ulivanje straha je najviši. oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. sva sadrže iste elemente: nasilje. a da bi postigli puni efekat svog postupanja. snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. zvanični ili državni terorizam. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. Bez obzira na razlike. stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. Domaći zakonodavac. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje. Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. Tako. Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. nepolitički terorizam. kao i normalno funkcionisanje zajednice". Takođe. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. kao „nasilničko kriminalno ponašanje. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini. Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. reči terror. aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve". Isto tako. politički terorizam. Prema tome. zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju. težnja je usmerena ka široj javnosti. strah. zbog motiva iz kojih se vrši. koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. trenutna žrtva nema važnost. u političke svrhe". terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. u aktu terorizma. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod. ograničeni politički terorizam. Često. već na korist koju imaju. kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 . Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. Postoje različita određenja terorizma. Za razliku od njih. Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. promišljeni cilj. U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. sigurnost. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. strah). ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". Naprotiv. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude". užas. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". Teroristički akti planiraju se unapred. cilj i motiv. na primer. izazivanje stvarne štete civilima. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva. i na kraju. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena.. „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. kvaziterorizam. I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. a ne samo kod pojedinačne žrtve. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma.60. kao u slučaju pravog terorističkog akta.

na primer. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. krađe automobila. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji. Naime. marta 2006. Između 1963.lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. krađe automobila i krađe iz automobila. posebno krađa automobila. utaju. kako u našoj zemlji tako i u svetu. 61. To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. oštećenje tuđih prava. hemijskog.5%. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. Prema raspoloživim podacima. pre svega razni oblici krađe. pričinjena šteta od 450 miliona DM. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. 62. godine. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine. kao i krađu vozila i stvari iz vozila. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu. i 1991. iznuđu. godine. U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. prevaru.. najviše porasla stopa izvršenih krađa. najviše. zelenaštvo. Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 . bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina". u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. odnosno 49. i 1980. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji. Na toj listi koju je 20. protivpravno zauzimanje zemljištva. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa. U periodu između 1990. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. zloupotreba poverenja. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%). Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. protivpravno useljenje. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. oštećenje tuđe stvari. a broj drugih oružanih krada za 672%. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. zbog svog nasilnog karaktera. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. Pri tome. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji.tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. i 1993. u SR Nemačkoj 1990. ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. Ipak. Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. prikrivanje. Takođe. U Engleskoj je tokom 1990. predstavlja svakodnevnu pojavu. bar kada su u pitanju razvijene zemlje.godine. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja.

223). nedozvoljena trgovina (č1. uzroci. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost. ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. mera i tegova (61. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept. nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti. 47 . Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta. privredno prestupništvo. Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi.232). nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. odnosno. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog.sabotaža u privredi). Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda. prouzrokovanje stečaja (č1. mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1. krijumčarenje (č1.231). prestupništvo u ekonomiji. hartija od vrednosti (čl.224). Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone. odavanje poslovne tajne (č1. Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti. znakova za obeležavanje robe. struktura. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede.238). nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem.225). adaptivnost i istrajnost i. privredni odnosi. povreda privrednih pravila. prodornost. pranje novca (č1. kao deo kriminaliteta u vezi privrede. Privredni kriminalitet. svojstva delinkvenata itd.234). Zbog toga. menjanja ili prestanka tih odnosa. snalažljivost njegovih nosilaca.236). Medutim. teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta. saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih. neoporezovanog profita. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. privredne prestupe i privredne prekršaje. kriminalitet belog okovratnika i sl. krize već i nastupanje konflikata. procesi i aktivnosti. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi. procesi i aktivnosti. ekonomski kriminalitet. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1. falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. jedinstva tržišta. poreska utaja (č1.243).). privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava.245). ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa. Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet. Ipak. onemogućavanje vršenja kontrole č1.235).239).241).227). pojavni oblici. obmanivanje kupaca (č1. povreda finansijske delatnosti. U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1.228).pravna i fizička lica. postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca. pravljenje. oštećenje poverioca (č1. istorijski posmatrano. zloupotreba monopolističkog položaja (61. narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. zastoje. Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost. koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti .237). zloupotreba poverenja.229). poznata iz njegove istorijske prošlosti. ustavnog uređenja . znakova za vrednost (č1. kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici. poslovni kriminalitet. trajanja. S obzirom na ovu okolnost.230).244). Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi.226). nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1. protivurečnosti. pre svega. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom. Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1.240). prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. Od početka sedamdesetih godina. državnih finansija. nedozvoljena proizvodnja (č1. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam.područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu.242). službene dužnosti. pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja.

položaja ili ovlašćenja. najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji.). kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. trgovina. falsifikovanjem novca itd. 48 . oznake ili drugog spoljnog obeležja. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. proizvođaču.. rudarstvo i energetika. kultura. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. političke i druge posledice. . pa i u privredi. prisvajanje neevidentnih viškova robe. protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. došlo je do radikalnih promena u privredi. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. što može da ima ekonomske. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom. ekonomski odnosi sa inostranstvom. poljoprivreda. gde se manipuliše novcem. žiga. Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. proizvodnji. sirovina. stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. nauka i zaštita životne sredine. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). građevinarstvo i urbanizam. skladišta i prodaje. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. regresi. Pojedina preduzeća. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. spoljnotrgovinskom prometu. ceni. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. eventualno proizvodnja. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. šumarstvo i vodoprivreda. manifestuju se u formi tzv. nedozvoljenoj trgovini i si. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. rad. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena. turizam i usluge. proizvoda. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima. državna uprava i lokalna samouprava.nemarno i nesavesno poslovanje. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. zdravlje i dr. primanje mita. trgovinske i ugostiteljske radnje. valutnoj transakciji. Poslednjih godina u Srbiji.obmanjivanje kupaca (prevare o količini. saobraćaj. falsifikovanje javnih isprava i sl. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja.Pored navedenih krivičnih dela. zaključenjem štetnih ugovora. firme. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. stimulacije). ugostiteljstvu. posredovanjem. zloupotrebom ovlašćenja. privreda. u lancu posredovanja. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. koja se smatra "zemljom u tranziciji". posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. finansiranje. prosveta i sport. trgovinskim radnjama. odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika. . Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. krize etike i morala u mnogim oblastima. poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta. proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. zapošljavanje i socijalna politika. ukupnim merama privredivanja. štetne aktivnosti. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. nepoštovanje poslovnog morala.

uličnom nivou. koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. na primer prevare. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period. upravnih referenata i dr. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom. corruptio .5. potplaćivanje). razlikuju se korupcija na srednjem nivou.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti. javnih konkursa. izbegavanje poreskih obaveza. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije. ostvarujući ogromnu dobit. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. bez prethodnog plana ili najave.4.3. zdravstva i pravosuđa. izopačenost.368 KZ RS). pored korupcije na najnižem. mala. utaje. korupcija na najvišem nivou . te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1. Kod krivičnog dela davanja mita (čl. uličnom nivou. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora. privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi. zdravstvu. carinika. koja deluje u preko osamdeset država u svetu.. na primer: podmićivanje policajaca. Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 .. u poslovnoj sferi. 63. obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka.u krugovima vrhovne političke vlasti.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. magacioneri. odnosno korupcija preživljavanja ili velika.poslovođe. dodele koncesija. razvijenim i nerazvijenim. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. kriminološki ili pravni. građevinarstvu. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva. Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. na različitim radnim mestima . postoji sklonost ka podkupljivanju. prosveti. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti. različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr. obuhvata sve oblike "situacijskog". Pored krivičnih dela davanja i primanja mita. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. jednostavna ili složena. kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. podkupljivanje. 367 KZ RS) i davanje mita (čl. sportu i dr. zloupotreba službenog položaja. pripadnika inspekcijskih službi. 64. kršenje zakona od strane sudije. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima. kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava.pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. skladištari. javnih nabavki. korupcija na najnižem.pokvarenost.. blagajnici. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja. protivzakonito posredovanje. Korupcija . Smatra se da nema društva bez korupcije.. sociološki.2. sporadična ili sistemska. osloboditi od kazne. zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći.368 st. da u svim društveno ekonomskim sistemima.

pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen. prevare). Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe. kao i saobraćajnih delikata. mladi i stari. ljudskih organa. sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl. Zbog toga veliki broj kompanija. može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. računarska prevara (čl. pedofilija. neovlašćen pristup zaštićenom računaru. prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. pronevere.303).300).ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema.301). funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). krađa hardvera/softvera (softverska piraterija.sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja. "hacking" . krađa trgovinskih tajni. zloupotreba telefonskih sistema). računarska sabotaža (čl. Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom. čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. rasističke.). saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji). jer svi učestvuju u saobraćaju. Ovo se dešava zbog toga što agresija.program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka. nacističke i slučne ideje i si.Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima. sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti. "Iogičke bombe" . računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. uvredom i sl.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. prema nekim procenama u SAD. Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje. "mala vrata" ili "trap doors". krađa mikroprocesnih čipova. Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri. jer je. pored ostalog. Sem toga. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje. koje se ispoljava u izazivanju. sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga. kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima.299).neovlašćena upotreba informacionih sistema. po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani. krađa kompjutera. proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja. Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga. virusi). verske sekte. 65. žena i dece za prostituciju. Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" . pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. Međutim. Kompjuterski terorizam. protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju. kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu.298). Kompjuterske prevare. kao što su dečja pornografija. "pranja novca" i si. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. 302). Prerna jednoj od definicija. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl. službi i institucija razvija sistem zaštite. muškarci i žene. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama.

kao što su sebičnost. da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta. za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status. odnosno do šest meseci (36. Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja.296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1.290). na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti.291). a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. kao što su dobra regulisanost saobraćaja.2%). endogene i egzogene. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju. U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. sigurnost u saobraćaju.4%. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. "srednjem uzrastnom dobu". Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. ili 19. boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima.297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica. ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl. u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike. naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. pa i kod nas. čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom. nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima. piratstvo (čl. pri čemu se objektivnim smatraju društveni. ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27. opreznosti. nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put.1%. Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca. da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima. nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl. zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata.7% . ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti. U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije. otmica vazduhoplova. odsustvo osećanja dužnosti. nestabilnost u odlukama i namerama. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu. broda i drugog prevoznog sredstva (čl. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena.293). Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture. tehnički i prirodni faktori. povećanog standarda i urbanizacije. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica. Profesionalni kriminalitet 51 . ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51. oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje. Međutim.295). discipline. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo.2%). Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv. Međutim.289). nedoslednost. stalna strepnja i prenapregnutost. Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje. Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima .294).učešće recidivista.žrtve svog ponašanja. 66. Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina.292). objektivne i subjektivne. naročito drumskog. To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica. Specifičnost saobraćajne delinkvencija.

državne institucije. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". a društvu se nanosi 52 . usavršenost metoda. Odlikuje ih visoka profesionalnost. manipulisanje ljudima. osiguranje.bankarstvo. policijske i carinske službe. uticaj i moć. 67. postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom. počinju da se bave legalnim zanimanjima. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. i lica koja imaju poseban društveni status. on "pravi posao" od krađe. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi. Kriminalitet belog okovratnika. železnica. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. sposobnost. poseban način govora. malverzacije u vezi sa utajom poreza. traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. promene grad. Oni preziru amatere. sumnjive transakcije. na berzama. medicina. počinju da rasturaju drogu. ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. odnosno prihvatanje "u profesiji". najčešće imovinskih. Profesionalno mogu da se vrše krađe. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. iz priznatih zanimanja. ona ima svoj poseban sjaj. uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . da se organizuje prostitucija. koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). u vidu stalnog zanimanja. vlast. prevare.varalice. Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. umešnost. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi."sitnih lopova". Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. falsifikati. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. Profesionalni lopov krade profesionalno. razvijene govorne mogućnosti. e) teški kriminalci . tzv. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela. nameštenu ilegalnu trgovinu. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije. planiranje bekstva. jer se koristi određeni društveni položaj. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. dinamičnost i prilagođavanje. vešto i spretno. rasturanje ukradene robe. inspekcijske ili poreske službe. koje služi kao izvor stalne ili povremene. Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. trgovina. To su džeparoši. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru.odlikuje ih primena nasilja. postignu veliki "uspeh" u kockanju. posebna tehnika. trguje opojnim drogama i sl.Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. odbijaju da se sa njima identifikuju. oni ne osećaju grižu savesti. veština i znanje u vršenju krivičnih dela. prevarama u osiguranju. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. lažnim računima. Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. ali i surovih i naoružanih gangstera. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. postanu narkomani ili alkoholičari. d) profesionalci . Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. kako opisuje Saderland. osnovne ili uzgredne zarade. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. prihoda. transakcije valutom i menicama.

pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. korupcije. "afera Indeks". koji zbog toga uživaju faktički imunitet. već imaju za posledicu povređivanje. lažnog bankrotstva. u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine.pojam i značaj izučavanja 53 . utajama poreza i si. 68.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima. izbegavanju plaćanja carina i sl. Najzad. jer se smatra da to i nije kriminalitet. kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. Organizovani kriminalitet . Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet. Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. prevare kupaca velikih razmera. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere. kao i u drugim tranzicionim društvima. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i. moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti. itd. ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. lažna merenja i sl. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. donacija pa i humanitarne pomoći. "zdravstvena mafija". On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. Od šezdesetih godina. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. već "korisne malverzacije". posebno ogleda u porastu. nije pominjao pol izvršilaca. Ipak. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija. zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija. iako ogroman. pa nadalje. kasnije."fudbalska mafija". nego za detaljnije naučno razmatranje. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju. ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. Ekonomske. "drumska mafija". "pranju prljavog novca" i sl. multinacionalnog podmićivanja. korišćenje državnih fondova.one su savetnice. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu. zaključenja lažnih ugovora. pomoćnice. ovaj trend je pošao još izraženiji. direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje. Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena. Na primer. prevara sa cenama i kvalitetom robe. Saderland je istakao da je finansijski gubitak. Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. korupcije. ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija". kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. kriminalitet belog okovratnika se. (zbog lažnog prikazivanja prihoda. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge .). fmansijsko poslovanje ili menandžment. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. Sem toga. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika. koje su poznate kao "stečajna mafija". Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral. višoj ceni. tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. pljačkanju društvene imovine. Pri tome. Sem toga.

(5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. tajnim grupama. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. alkohol. što je razumljivo ako se zna da je reč o. korupciji. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. po principu "mreža". Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. po pravilu. poslušnost i uzajamna lojanost. Međutim. organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. ljudima. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). ■ često obuhvata zabranjena tržišta. kao što je imigracijska kontrola. vladu. sudove. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta.Organizovani kriminaliet je najopasniji. (3) nasilje. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. (2) hijerarhijski odnosi u grupi. antikviteti). oružjem. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. bez jake hijerarhijske povezanosti. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). Kao plansku. neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou. organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. kao što je trgovina ilegalnim drogama. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica. " statutarne kontrole. Pribegavajući prevarama. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. skupštinu. Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. policiju).proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. pranje novca). već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. ■ neki proizvodi mogu biti legalni. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. utajama i obmanama. što omogućava da vođa kontroliše. ■ većim delom smatra se soficistiranim . Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti. politička demokratizacija i pluralizam. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama.) sa dva 54 .

kolumbijska (kolumbijski karteli). morem i vazduhom (2000. Organizovani kriminal. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja". prvi sledeći nivo je njegov zamenik. praonica rublja. 69. Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. drogom. koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. trgovinom ukradenim automobilima. prodavnica cveća. predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna."La Cosa Nostra". Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica. trgovinom oružjem. Poljska je baza 55 . U zemljama Seveme Amerike (SAD. falsifikovanjem novca. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode. Padre. narodnosti (Albanci. \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. italijanska. između njih je "savetnik". koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1. Litvanija. Konvencija o pranju novca. Crnci). kineska i albanska mafija. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje.). ali je u funkciji organizovanog kriminala. posredno ili neposredno. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. izvršavanje naredbi pretpostavljenog. ukrajinskih. koja je imala različita polja delatnosti. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa. ruskih. pogrebnih preduzeća i sl. Češka Republika je središte italijanskih. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. Za razliku od italijanskih udruženja. Kinezi) ili određenom društvenom statusu. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo.istorijat. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima. postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr. radi sticanja.). vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990. pumpnih stanica. Boss odn. Ruska.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. kineska. finansijske ili druge materijalne koristi. Kanada). bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom.) i Konvencija o pranju. geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD.). organizovanjem prostitucije i reketa. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom.) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije. bugarskih i kineskih organizacija. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija . Organzovani kriminalitet . 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. "pranjem novca". traženju. U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". U baltičkim državama (Estonija. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. Rusi. oružjem. niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika. organizovanju prostitucije i kocke.

droge. koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Srbije. držanje. Posle 1990. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). koji naročito deluju u sferi reketa. Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. Bosna i Hercegovina itd. Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta. kanabis i sintetičke droge. 56 . Iran). Srbija. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. ušmrkavanjem ili injekcijama. Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. Zapadnu Evropu i SAD. droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja. Srednji istok (Avganistan. odakle se heroin prebacuje u Italiju. Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. Hrvatska.za kolumbijske narko kartele. a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). Ekstazi je sintetički dobijena droga. Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana). ubistava. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion. s druge strane. 70. nova modna ludost.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga .čl.000 tableta. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. Ekvador i Brazil.000 organizovanih grupa. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje. Avganistan. stavljanje i promet opojnih droga . u Holandiji i Belgiji. preko Mađarske.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. Laos. trgovačka. finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih. stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). uranijumom i oružjem. prostitucije. Pakistan. imovinskih krivičnih dela. Koka se gaji naročito u južnoj Americi. "zlatni trougao" (Laos.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. korupciju i otkup legalnih firmi. pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. regionalnom i nacionalnom nivou. pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". Nepal. Kosova. Kosovo. kokain.predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula. a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. nije više lokalnog karaktera. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. turske i kineske gmpe trgujući drogama. To je beli prah bez mirisa. indijski podkontinent (Indija. Ukrajina. Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland. Iran). Po hemijskom sastavu. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4. već je deo međunarodnog procesa. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije. Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta .500-4. 2. posebno za "pranja prljavog novca". Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti. geografski i etnički podeljenih. Tajland. Ova droga se pojavila 1988. drugih bivših sovjetskih republika.247 KZ RS. Burma . Trgovina drogama . trgovine oružjem. zatim preko Makedonije. Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom. Unosi se u organizam pušenjem. na zapad. Čečenija.

članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. 8. Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . 57 . Najviši državnici. Devedesete godine 20. koje legalno posluju. 5. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca. ucena). Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. sa sedištem u Poljskoj. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem.231). krijumčarenje nafte. organizovana prostitucija itd. u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. 9. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. 10. uvođenja ekonomskih sankcija. Reket se sprovodi metodom ucene. ekološki kriminalitet. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. otmica. svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. godine. Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. Prema tome. zbog ograničenog tržišta. njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju. Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. zelenaštvo. 4. ukrajinska i gruzijska). lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. prevare u osiguranju. cigareta. Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. pranje novca. da bi. krađe motornih vozila. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. trgovina retkim biljkama i životinjama. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20. U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. 11. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. početka građanskih ratova. organizovana kocka.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. umetničkih i kultumih dobara. 6. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. 'finansijske transakcije. 7. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. krađu kompjuterskih programa.

umešani u organizovani kriminalitet. kompjuterski kriminalitet. koji još uvek važi. č1. čak i oni sa oficirskim činovima. angažovanje prikrivenih islednika itd. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. kao i dodatni Protokol o prevenciji. godine. po nalogu vlasti.pojam. posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. 2 Zakona. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. 12). Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. Međutim. Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl. Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen. opozicionih lidera. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. čija se primena očekuje. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl. faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. posredovanje u vršenju prostitucije. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. Ukazom predsednika SR Jugoslavije. kontrola poslovnih i ličnih računa. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. 504a . Trgovina ljudima . duvanske mafije pokrenut je tek 2007. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. iznuda. Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima. pranje novca. korupcija.504x). Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. posebno ženama i decom. što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. Prvi krivični postupak protiv tzv. a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. pranje novca i dr. davanje i primenja mita. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa. saslušanje svedoka saradnika.). To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. godine. otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom. imovine ili objekata. novinara i dr. 58 . kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala. 2001. suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima. pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo).) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. razgraničenje od krijumčarenja ljudi. 72. 346 KZ RS). postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. Aktivni policajci.

prinudnog rada. 2006. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. trail. Prema postojećim saznanjima. Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. prosjačenja. godine. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. Medutim. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. Nezaposlenost. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. 73. već i regionalni i globalni. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. pretnje. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze.Od 2003.. a bogate.. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. Profit 3. vršenja krivičnih dela. Takođe. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije). kupovinu. rad u neprimereno teškim uslovima itd. predaju. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. pogoduje savremeni društveni kontekst. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. Razlike u pravnoj regulativi 6. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. prosjačenje i si. otmice. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. upotrebe u pornografske svrhe. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. Dobar primer uključivanja 59 . ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. prinude na prostituciju. eksploatacije rada. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. Trgovini ljudima. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. Dakle. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet. pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi. poverenja. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. rada i sl. i to ne samo lokalni. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki. Nezaposlenost. Siromašne. prevoz odnosno drugi način transfera. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. dužničkog ropstva. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. Sopstvenu viktimizaciju (npr. Eksploatacija. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. obmane. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. a od 2005. razlikuju se zemlje porekla. tranzita i destinacije. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje. Razlike u riziku 7. zloupotrebe ovlašćenja. prevare.

To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka. Ali. kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija. kao i u zapadnim zemljama. žene iz Istočne Evrope kojima se trguje.).bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. kao i rodna diskriminacija. Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. ma koliko. što podrazumeva i veći profit. tako i u razvijenim zemljama. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. takođe. Prema raspoloživim saznanjima. one su uglavnom belkinje. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. Tokom 80-ih i 90-ih godina. Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni. nasilje u porodici i seksualno nasilje.zbog manje udaljenosti. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi. najčešći faktori guranja su siromaštvo. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije.To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. Na drugoj strani. ona 60 . nezaposlenost. odnosno napustiti svog vlasnika. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije. Uz to. Pored potražnje. Međutim. odnosno ponude posla u sex industriji i sl. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si. koja predstavlja snažan faktor privlačenja. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama . obrazovane i spremne da se povinuju). ratna viktimizacija. vojne baze i sl. a posebno praksa.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje. Srbija je početkom 1990. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu). Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. slobodu kretanja. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju. a time i manjih troškova i nižeg rizika. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. izbeglištvo. Međutim. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja . Pri tome. obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim. Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim. ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja.belcima sa Zapada. 74. atraktivnije su klijentima . Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti.-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije.

čistačice. prodaja droge. Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti. Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije. konobarice ili staranje o starim licima dakle. daleko češće nego što se misli. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta. 75. upotrebe u oružanim sukobima. "Potrebne plesačice u Grčkoj . trgovina decom. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju. tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. Grčku i Kipar. preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme.žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. mladića i članova porodice žrtava.. deca ulice. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. nepotpune i mnogočlane porodice. U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. Nemačku. ali i od dugogodišnjih prijateljica. U njima su obično tražene mlade. prosjačenje. Nažalost. Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije. upotreba u pornografiji).je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala.. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer. nadajući se boljem životu. siromaštvo. Primamljive ponude posla često. rodna diskriminacija. Ekonomske krize. Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433. pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi). Trgovina decom Trgovina decom. život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. za trgovinu organima. nije potrebno iskustvo . poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. Pored toga. raseljena lica i druge žrtve rata. zarada 3000 dolara mesečno"). Najzad. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije). isključenost iz obrazovnog procesa. tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava. Holandiju. Takođe. deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla. Deca .. deca „radnici". Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine.. obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. pored napred navedenih zemalja. U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. kao i politički i ratni konflikti. radi usvojenja. gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. izbeglice. skandinavske zemlje. atraktivne i neudate žene. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. kako na mikronivu. muževa. Za razliku od trgovine punoletnim osobama. identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol. deca sa posebnim potrebama.

izazivanje nereda na javnim mestima. kao na primer. preko individualne i kolektivne moralnosti. Prema drugom objašnjenju. koje se ne može tretirati kao kriminalitet. prestupništvo maloletnika. maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. Rumunije i Bugarske. tapkarenje. radi oduzimanja organa ili dela tela. psiho-socijalne. kao i iranski i turski Kurdi. besprizorost. 77. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada. antisocijalnost. Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. kao i za punoletna lica. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju. i uže shvatanje. nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu". već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. Ukrajine. Deca . što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. Šire shvatanje ime više varijanti. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma. Prema užem definisanju.od neprilagođenog do kriminalnog. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu.Moldavije. isto koliko i kriminalno. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja. Pri tome. ali i u cilju prosjačenja. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee.žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. Pakistanci i Avganistanci. moralna posmulost. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su. asocijalnost. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. Prema širem shvatanju. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. prostitucija. prema jednoj varijanti ovog shvatanja. huliganstvo i sl. Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. bilo je i dece naših državljana. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. društvena neprilagođenost. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. kockanje i si). 62 . ekstenzivno shvatanje. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. državljani Moldavije i Rumunije. U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti. Po ovom shvatanju. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. Osim toga. prosjačenje. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. vaspitna zapuštenost. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke. Ipak. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. Tako.

prema njemu bi postupak trebalo obustaviti. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih.godina starosti. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela. kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor. da budu pasivne i pokorne.licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. 2). veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. hitrosti. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. utaje ili prevare. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. ali i upućuju kritike. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. da se "uče" kućnim poslovima. krađe. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet. Široj definiciji se zamera da je neprecizna. a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . nisu navršila četmaest godina (čl. većoj popustljivosti devojčica i si. najviše vršili krivična dela teške krađe. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. difuzna. pa i danas. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. oduzimanje motornog vozila. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika.). 63 . 4). a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. sitno delo krađe. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu. predviđa (st. dok se dečacima mnogo više dopušta. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima. 3 st. uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja. 78. 3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. oduzimanje motornog vozila. 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije. a nije navršilo osamnaest godina (č1. Obim. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. teške krađe. U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama. Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi. Krivični zakonik Srbije u čl. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. i starije maloletnike od 16-18 godina. oni su slobodniji i nezavisniji. Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja.

kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. svađa. uz pretnju vatrenim oružjem. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice. u prisustvu svedoka. izaziva osećanje odbačenosti. Poseban oblik su tzv. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište". psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. vrše krivična dela. postojanjem stalnih sukoba. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva.amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao. usamljenosti. noževima. 79.poznatih punoletnih kriminalaca. s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. ubistva vrše u toku dana. sklonostima. pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" . kolektivnog nasilja. upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica. najčešće u sastavu grupe. najčešće oca. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. preprodaja droge. težnje i shvatanja. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. na javnim mestima. Nasilje gomile se manifestuje na sportskim. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera. ne razmišljajući o posledicama. njenim navikama. uterivanje dugova (iznuda.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama. rad u "agencijama za poslovnu pratnju". roditelja i dece. čije su žrtve deca iz osnovnih škola. Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika. bez obzira što je žrtva savladana. Pored imovinskog kriminaliteta. Međutim. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. 64 . "naručena ubistva". Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. frustriranosti. Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika. Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija . bajonetima u tučama. reket). Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. najčešće zbog razvoda braka. Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća . Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta. moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. koja teško pogađaju njihovu ličnost. koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. poluorganizovanih i organizovanih grupa. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. Etiologiju maloletničke delinkvencije. kao i etiologiju kriminaliteta. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa. zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem. Oni su polu. najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi. Deficijentna porodica.to su maloletnici koji se redovno školuju. Recidivizam maloletnika je u porastu. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata. a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande.jakne poznatih marki i mobilni telefoni. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje.

nepostojanje osećanja odgovomosti. povodljivost. fiziološke i psihološke karakteristike. nedostatak osećanja odgovornosti. Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. pretežno ekstravertne. kulturna zaostalost. lične karakteristike. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju.iskustva. Veoma razvijena fantazija. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. kriminoločku i penološku. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela. pojavnim oblicima. novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. uz još nedovolino formirane psihološke uslove . koje je predmet sudske rasprave. stavove. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti.vaspitnoj ravnodušnosti. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. nekritičnosti. sugestibilnost. Na promene u obimu. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. fizičkom kažnjavanju. U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. primitivizam. iznenada. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. ekonomska kriza. kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo. Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu. zatim od prirode krivičnog dela. Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata.). impulsivnost. a s druge strane. nedostatku porodične kontrole i discipline. Prema krivičnopravnom shvatanju. povrata). nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. patološka lažljivost. prema nekim shvatanjima. kako prema najbližim pojedincima. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. Prema 65 . kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja. strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. postoji zavisnost od roditelja i sredine. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. znanja. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. skitaja. siromaštvo.višestruki povrat. neurotičnost. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu. pretpostavljanju jednog deteta drugom. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo. romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo. Recidivizam . Telesni razvoj. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. puberteta. introvertnost i otežana adaptacija. tako prema društvu i institucijama uopšte. neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. Jednom rečju. emocionalna nestabilnost. 80. samoprecenjivanje.

Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. potpunije i sveobuhvatnije. snižen prag tolerancije na frustracije. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . pre svega. polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne. (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć. Za razliku od delinkventa iz navike. najčešće nasledni. koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. profesionalnost. U literaturi se ističe da se povratnici. prema nekim istraživanjima. već se razlikuju po socijalnim. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista.navika. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. To su. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi). i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. 81. skloni su lakom i površnom raspoloženju. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. koje su mnogo šire. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. bio-psihološki uslovi. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. veoma su povodljivi. ličnosti. koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću. 82. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. osetljivo i afektivno reagovanje. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. posebno opasne. kriminalitet im postaje sastavni deo života. treba pomenuti kriminološke klasifikacije. brzo. gledano psihološki. sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. psihološkim i drugim karakteristikama. zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. bez zanimanja i zaposlenja). Međutim. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti.kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca. njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). odlikuju odredenim osobinama. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. nezaposlenost). ta agresivnost. povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. tendencija. Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. beda. Prema ovoj definiciji. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. Na primer. tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. već da mogu biti stečene. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo.

Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. uzbudljivost. slabiji stavovi u porodičnoj. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. kolebljivost. Kada vrše ubistva. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. odnosno braneći se od nasilja. kao što su impulsivnost-eksplozivnost. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. i na cije vršenje. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. prodavnica). pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. da su njihove žrtve najčešće deca. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. bio 0. kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji". teške i lake telesne povrede. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. slabe strukture ličnosti. emocionalna hladnoća. stereotipnost u reagovanju. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. bezosećajnost. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. susedi. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. na primer. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. razdražljivost. podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. srodnici po tazbini i poznanici. pored poremećaja izazvanog porođajem. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). ali i nekih drugih krivičnih dela. ili decu. poput krađa. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. supruzi. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela. zdravstvenoj. a onda kada ih izvrše. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. 83. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda. emocionalna nezrelost. nasilnost. izopačena seksualnost. Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. bolest žene. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. krivična dela protiv imovine. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. godine. da bi 2002.ličnosti. emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. utiču i loše materijalne prilike. Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. sugestibilnost. nestalnost.

karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena. Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 .

povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. opet." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca". postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. posledica proizilazi iz uzroka. Empey. mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. jer nema posledice bez uzroka. Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar. Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . povratno. Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice.može da prouzrokuje slab kontakt sa školom . Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. što će. Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka. Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. Ovaj model zavisi od svake karike lanca. Uzrok prethodi posledici. Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije. višestruka.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina.uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . preteća antropološke škole. promenu ili prestanak neke pojave. delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora.84. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. menjanju. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju. Za razliku od linearne uzročnosti. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. već samo kombinacija vise uzroka. a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. zatim iz 69 . profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. interaktivna i dijalektička uzročnost. ali nije neophodan za nastanak zločina. sve dok kriminalitet ne postane očigledan. 85. Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije. Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu.javlja se delinkventno ponašanje. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje.

jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. krajnja lenjost. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. nego da joj se i leš unakazi. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. kriminalci iz navike.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. nisko. a ne isključivo urođenih osobina. prestup. uvećani krajnici. U okviru antropološke teorije. i pseudokrivce. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. zabačeno čelo. Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno. čine da se oni vraćaju prestupu. Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca.radova psihijatara. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. Kriminalitet je oblik atavizma . tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. Čovek se rađa kao delinkvent. što im kasnije prelazi u naviku. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. koji vrše nehatna krivična dela. visoka i šiljata glava i dr. koji vrše krivična dela manje težine. Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku. tetoviranje. jer. usko.907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. ali se gubi razvojem vrste. Svoj prvi. kosim i jako približenim očima. spljoštenom lobanjom. da se sa njega čupa meso i liže krv". da se žrtva ne samo liši života. tako i medu laicima. postoje još: duševno bolesni kriminalci. moralno su neuravnoteženi. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. Sve ovo su "stigmati degeneracije". spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. nepravilan nos. a boluju i od duševnih bolesti. malim i nemirnim očima. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. 3. retkom bradom. vrše u mladosti zbog moraine slabosti. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. Na osnovu ovih istraživanja. najčešće imovinski. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. crveno obojeni nokti. kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. ukoliko je anomalija više. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. pored rodenog zločinca. merio glave 5. slabo su otporni prema povodima. ćosavost. On je karakterističan za životinje i divljake. Zatvor. Ova teorija je bila prihvaćena. nenormalno velike i klempave uši. Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika. to je rođeni. ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama. izvanredno oštar vid. 2. izbočena vilica. Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. jer je krivično delo plod organske degeneracije. gustim i spuštenim obrvama. koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. Prostitucija žena je. po kojoj. Te osobine su: "neosetljivost na bol. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. alkoholizam. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. Sem toga.

piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. ideja da kriminalitet ima i antropološko. sposobni za opažanje. 87. o spoljašnosti. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte. Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta.biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer. "modemih kriminalno-bioloških škola". ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. Međutim. odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. mezomorfnom tipu. posebno među lopovima i varalicama. oni vole pokret i vlast. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon.biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti. njegovim bolestima. grudi i ramena. za razliku od Krečmera. zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo. nego samo o njegovoj društvenosti. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. Javilo se kasnije niz novih. utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom.414 slučajeva. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. mešoviti (kombinovani tipovi). Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. 4. na primer ubistva. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. nedruštveni. fizičkoj grubosti i otpornosti. uskorameni. 3. 2. sem kod braćnog para Gluk. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 . usamljeni. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. malog rasta. strukove. šire vratove. opštem stanju. recidiviraju. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk. Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. po temperamentu stabilni. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih). Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. leptozomni (dugački i slabi. nastale na osnovu sinteze antropoloških. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja. bedra i gornje udove. atletski (razvijenog kostura i muskulature. Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. po temperamentu frigidni. smislom za komfor. potrebom za akcijom. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom". Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. bioloških i psiholoških shvatanja. 86. po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. umoru i radnoj sposobnosti. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. rezervisani. antropologa Hutona Emesta. displastični. kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. kao i o stepenu razvoja. razvijenim druželjubljem. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona. posebno među seksualnim delinkventima. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen.

stigmatima. tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. Na osnovu izvršenih istraživanja. Istraživanja fiziologa su pokazala da. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka. pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. mogu da budu: trauma nervnog sistema. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. saobraćajnih delikata. epilepsija i nasleđe. Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. 88. mada još uvek nedovoljna jasna. dugim nogama. Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. psihoze. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. kao i brizi za egzistenciju.. upadljivo dugom podlakticom. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. sa bubuljicama na licu. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. SAD. pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. Nemačkoj. vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. blago mentalno zaostalog. Indirektna. sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 . Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki.sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. sukoba sa policijom. Sem toga. nasilja. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji. Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima . Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina". genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost. pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. nekad teško mentalno obolelog. njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. Ipak. trovanje hranom ili narkoticima. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti. Australiji.

uglavnom prestupnika. 143 slaboumna lica itd. infantilnost. Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 . 3. nesamostalnost. Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. ili kod neidentičnih (dvojajnih. čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. nespretnost za kontakte. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem. Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika. Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica .) češće javljaju u istom obliku (podudarnom. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. jer nastaju iz jedne jajne ćelije. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. dizigotnih) blizanaca. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine.psiho-socijalnoj sredini. 89. već i faktor sredine.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. kao rezultat prodora medicinske. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. kao što su manja intelektualna obdarenost. egocentričnost. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca.malnost hromozoma samo jedan izolovan. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. 142 skitnice. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. 2. odnosno patologije psihe. tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke. o porodici Kalikak u toku šest generacija. 36 "polno nenormalnih". jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin. koji imaju identične gene. Tokom 19. Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1.godinama. Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. danas još nedovoljno proučen faktor u bio. 4. 90. a ne u posebnom naslednom faktoru. inteligencija itd. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet. monozigotnih) blizanaca. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. nesigumost i povodljivost. 292 prostitutke i podvodača. Pregledom određenog broja pacijenata. ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom. koji imaju različite gene. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela.

Nasuprot ovom autoru. psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. Gibson i Vest 1970. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. 6. "patološke psihologije". preneta u kriminologiju. informisanosti. paranoje. Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata. "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. veka pojavila se koncepcija o tzv. 2. Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. 4. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. 3. ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja. Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. Tako se u oblasti.. psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. tačnije niska inteligenicja. Prema tome. 91. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje. Ipak. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. retko se primenjuju kontrolne grupe. Početkom 20. 3. delinkventi se 74 . utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata. Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. čak nekad i presudnu ulogu. Mek Kord i saradnici su 1959. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. njeni uzroci i posledice". nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije. Sem toga. neuroza. odnosno da su većina debili. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna. u to vreme rasprostranjenom.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi. 5. Sem toga. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. već stepen pismenosti. u radovima "Slaboumnost. istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. 2. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. znanja. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija.

nesigurnosti. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja. nežnosti i ljubavi. a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije). pored frustracija iz detinjstva i mladosti. s druge strane. od rođenja do smrti.može da bude dezorganizovano ponašanje. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih. koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. besa i agresije (destruktivne frustracije). a ne kao socijalna pojava. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. Međutim. najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. 92. uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. Medutim. teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. 93. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. Teži oblici prestupništva. Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama. deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. smetnji socijalne prirode. agresivnost dovodi do anksioznosti. ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju".). postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije". lišena su roditeljske brige. osećanje nespokojstva. koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. posledica socijalnih uzroka. spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama..posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva. bez razmišljanja i proveravanja. Na primer. nastaju u onim slučajevima kada. zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. strepnje. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti. Negativna posledica frustracijc. Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. neodređenosti i straha. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem). Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. prema teoriji frustracije. sem agresivnosti. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. osujećenje zadovoljenja motiva. teskobe. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. mali obim kriminaliteta invalida. Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. U svojim 75 . Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. nastupe druge frustracije. jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije. Može da se javi i anksioznost. tj.

Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. pre svega seksualni nagon. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. 94. uključujući ljude. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. Ipak. treba spomenuti: 1. izvor biloških nagona. ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. Za razliku od starije psihologije. prema Frojdu. antropolozi dr. "O seksualnoj teoriji. kada spoljašnja kontrola oslabi. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda. kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. Ego i Superego. preokretanje u suprotno. "Psihopatologija svakodnevnog života". Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna. Reč "psihoanaliza". koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. Kao duboki rezervoar instinkata. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. Nesvesno kod čoveka. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. Došao je do zaključka da nagoni. Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. "Tumačenje snova" itd. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. ego i superego. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". Totem i tabu". Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet. Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće. već agresivnost uopšte. Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. ali na koju okolina utiče.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". pa doživljaji iz domena nesvesnog. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta. koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. Frojd je izazvao burnu reakcija. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. pristalice američke kulturalističke škole . razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom.

Prema teoriji simbolizma svaka stvar. kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. koje su bile homogene. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom. ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu. 77 . otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. svako od njih je dobio deo njegove snage. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. po mišljenju Frojda. Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. traži puteve da izbegne kontroli. Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. teorija simbolizma i objašnjenje omaški. Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. Preko kazne uči šta je nedopušteno. U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. 4. kada bi izvršili prestup. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice. prevare. ubili su ga i pojeli. paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe.Ego (Ja). Podela psihičke ličnosti na Id. već urođenim. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. Prema tome. on je rezultat učenja. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. koji. Time što su ga pojeli. Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. 5. ali u kasnijem razvoju čoveka. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. Postupajući prema društvenim pravilima. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). a preko nagrade šta je dopušteno. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. Kada Id ipak uspe da se probije. Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i. Id reaguje sve jače. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. a kazni dao novi psihološki osnov. Tako je Frojd. ima veliki uticaj na vršenje zločina. 3. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. objašnjavajući poreklo društvenih institucija. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje. zločinac iz osećaja krivice. Agresija. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja).

nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati. Učenje socijalista Još prvi socijalisti. 96. Kartografska ili geografska škola Početkom 19. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. 95. čitanju) ne dolazi slučajno. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. između ostalog. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja. takozvani utopisti. veka nastale su prve demografske i društvene statistike. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . na osnovu analize zvaničnih statistika. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. pisanju. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova. ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. ispitivali ekonomski status kriminalaca. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba. greške u govoru. samoubistava. Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. Naime. Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. već socijalno uslovljena. Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. Otuda za njih naziv kartografi. Cilj ove discipline bio je da. Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane. Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije"." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. Prema shvatanju socijalista. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. Ukidanjem privatne svojine.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. odnosno geografske škole. oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu.To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. Ovi autori su utvrdili. siromaštva i. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava. Pripadnici kartografske škole su. Medutim. a opada kriminalitet protiv ličnosti. kriminaliteta. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom. na primer. sistema obrazovanja i sl. njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije. imena. već one imaju dublje značenje. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. Putem psiho. a za njihovo učenje kartografska škola. predstavnici kartografske. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima. 78 . drugačijom organizacijom braka i porodice.

u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. prelivanja i smenjivanja mode i navike . odgovomo je. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). Primenjeno na kriminalitet. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. psihološki determinisana. Prema mišljenju Dirkema. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija. a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode". kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. definicija kriminaliteta. a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. tj. da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. Prema Dirkemu. 97. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. To zapravo znači da će se jedna 79 . iako ima društvene dimenzije. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. imitacija. Sa tim u skladu. normalnost i korisnost kriminaliteta. pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. zajednička. na primer. dakle. Tard. psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. Normalnost. Naime. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. naime. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. naime. posebno. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. takođe. Takođe. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika. Drugim rečima. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. Prema Tardu.Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu.zločin se javlja najpre kao moda. u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. 98. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo"." Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. kolektivna svest. koja prelazi u naviku. smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. Mnogi od njih. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta.

U 18.Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). sumnje i sveopšte zavisnosti". delinkventi iz navike. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju. Nažalost. dok su uzroci. Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. a neka ne. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 . on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama. Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. duševno bolesni. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. kao posledica toga. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan. Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. Po njegovom mišljenju. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). Drugim rečima. Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. 99. Istovremeno. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija. Nemačka). Pruska. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu. Austrija. a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo. Francuska. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno. U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. Očito pod jakim uticajem Lombroza. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. sastavni deo tog tipa društva. Španija. Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati.anomičkih samoubistava i ubistava. bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime. Pri tome. ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori.

skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. Za rođene zločince. on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. za razliku od Lombroza. dakle. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. Garofala su interesovali i praktični problemi. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". bolje ulično osvetljenje. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. Na osnovu istraživanja. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. kontrola rađanja. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. Garofalo. odnosno etnički sastav nekog područja. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu. Po njemu. a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. S tim u vezi. Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. Takođe. po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. godine. Međutim. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. Drugim rečima. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. ukidanje monopola. Garofalo. pod očiglednim uticajem Lombroza. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. Na prvo mesto. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove.kojoj kategoriji delinkventa je reč. sloboda braka i razvoda. 100. i kada se promeni rasni. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja.

kroz proces komunikacije. 3. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. gledano u celini. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa. 4. Da bi 82 . Treba uočiti da se. trajanju. koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. 5. poriva. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija. značaju i intenzitetu. Kontakti sa onima koji odobravaju. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima.istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. već i putem čitanja knjiga. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. Na nivou pojedinca. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije. koji ga osuđuju. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. 8. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. 9. Ekološka teorija. Međutim. štampe ili gledanja filmova. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata. slaba porodična i susedska kontrola. orijentišući se na manje grupe i delove grada. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. tj. koje su nekada vrlo komplikovane. 2. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva. So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. Najzad. 6. tj. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija. 7. odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. socijalna dezorganizacija. jednom rečju. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje. Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo.slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje". 101. a manje definicija koje ga osuđuju. Kriminalno ponašanje se uči. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. racionalizacija i stavova.

kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije. Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma. Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura.pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi. 3. a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture. U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture. ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija". Prema ovoj teoriji. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja. Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja.Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . iako ona može biti izmišljena (npr. Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu. zabrana krvne osvete i sl. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. zabrana nošenja feredže. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine. odnosno pri promeni državnih granica. Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. ne objektivno. odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka. Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju. 103. 102. junak nekog filma). prema Saderlandu da bi jedno lice. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta. prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. 2.). Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. odnosno kulturnim konfliktom. kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. Naime. Medutim. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija.

važno je biti poslušan. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. stanje raspada normativnog sistema. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. 84 . druga osoba treba da reaguje sankcijom. Medutim. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. Pri tome. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet. Po Mertonovom mišljenju. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. kada se pojave devijantne tendencije. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. narkomaniju i sl. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. sve. Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija. Međutim. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja. Po njima je funkcionalno. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. a reakcija kršenjem normi izvesnija. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. 104.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. inovacija. drugim rečima. posebno od klasičnog kriminaliteta. U američkoj kulturi. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. ritualizam. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. Pojedinac se. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. iako formalno gledano. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. dakle. Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. ne zamerati se itd. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa. U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. Ona je karakteristična za niže klase. alkoholizam. povlačenje i bunt." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. dakle opravdano i korisno. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. uključujući i najnegativnije društvene pojave. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. po njemu.

na primer. polazeći od Mertonove teorije anomije. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase. oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke. slamovima . dakle. 106. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca. mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. baveći se njihovom prirodom i kritikom. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo. a potom su.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a. za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje. Kao i legitimne. Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova. ali i svi oni koji su 85 . Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. maloletničke delinkvencije. Medutim.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. Vrednosti i norme subkulture. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju. kao i teorije diferencijalnih asocijacija. Ova teorija. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. pre svega. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv. Međutim. visok društveni status). Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. od kojih su ovi autori pošli. vrednosti. Drugim rečima. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije.Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande. takođe. koja se. poštuju i podstiču. 105. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. a neka ne postaju delinkventi. Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase.

tvrdeći da su ona.'Na taj način. mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 . a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. nego zato što se drugim. U takvim okolnostima. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. osobe i društvene okolnosti (npr.javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije. ne samo „slučajna" . specifično u odnosu na ranije teorije. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. ujedno. napadi na homoseksualce). Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije. mogu se bolje sagledati. krajnje nužde. „bilijarske kugle"). da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve. Tako su se razvila dva. iako nisu „ispravni". delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv. Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je.Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). Tako. nastala u SAD. veza delo posledica može da bude prekinuta. lošeg društva). Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života. koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti. koji. a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. kada poricanje dobija ekstremnu formu. neuračunljivosti. Poricanje postojanja irtve . ali i kriminalitet uopšte. Pozivanje na višu lojalnost . zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. takođe. u osnovi veoma slična.ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja.znači da devijantnost može da se javi.postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista.postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. poricanjem postojanja povreda ili štete. uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje"). nastalim u grupama kojima delinkvent pripada. tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. 107. poricanje postojanja žrtve. Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije .ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke. osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost. priznaje prednost. poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. Osuda onih koji osuđujit . ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena.To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. mesto. nužne odbrane i sl. Poricanje nanesenih povreda . samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva. njihovog porekla i posledica njihovog delovanja. Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. postaju „prihvatljivi".moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). tj. Poricanje odgovornosti . poricanje nanesenih povreda. maloletnička delinkvencija posebno. Pored toga. Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika. već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr. od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme. ne zato što su izvesne norme odbačene.

povećanje broja putovanja. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. prema Engelsu. odnosno da one imaju klasni karakter. odnosno određenim stilom života. odnosno zaštite od kriminaliteta. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. zaposlenosti oba bračna druga itd. To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 . Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara. eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. Razvijanje kriminaliteta. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. Značaj teorije oportuniteta. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara. Naime. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno. porodice ili sporta. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca). Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca. obrazovanja. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću." Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". Međutim. 108. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. Ta tri elementa su: motivisani učinilac. Prema nekim autorima. ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije". Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom.u toku noći. Oni. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima. vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima. samačkih domaćinstava. Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma. u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti. pored toga što su uočili da beda. Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr.buržoaskom društvu. Klasici marksizma. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks. recimo. stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. a koje su u vezi sa boravkom van kuće. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima.

Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. kako se još naziva. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. Iako su Marks. najpre. a da nisu iskorenjeni stari. između bitnih i nebitnih. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera. Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. psihološkog ili sociološkog). Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. Na osnovu toga. sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. Neformalna društvena kontrola.periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji. veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. odnosno u kojima su živeli. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. temperamenat. marksističke teorije devijantnosti. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. Međutim. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. intelektualnih. Bataglija i dr. radikalna kriminologija. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. glavnih i sporednih faktora. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. na osnovu. sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. kako oni kažu. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. To je tzv. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. ne prave razliku između uzroka i uslova. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. teorija mnogostruke uzročnosti. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. Takode. Ferria. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. 110. 109. Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. veka najpre u SAD. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. ponašanje. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta.

). Drugo. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života.). a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije. odbacivanje i sl. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja. troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa. a druge ne. prijatelji.. Sredinom 19. Najzad. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. kritička ili nova kriminologija. Kao što sam naziv upućuje. Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. radikalna. funkcionisanjem. Prvo. Reklesova teorija zadržavanja. 111. Organizaciona kriminologija. organizaciona kriminologija. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne. Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. a studenti profesore. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. U školama. dok druge nisu za isto ponašanje. To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica. profesori etiketiraju studente. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. Dve godine kasnije. Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila. Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. koje su prikupljene pod jednim metodom. Suprotno od toga. podsmeh. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. Bitnost određenja nije u samom ponašanju. Teorija etiketiranja . Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan.Trašer. teorija društvenih veza i dr. sredstva masovnih komunikacija i sl. krajem šezdesetih godina ovog veka. ova teorija ima prilično dugu istoriju. pravosudnih organa itd. je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije. etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. i možda važnije polazište. odnosno kroz delovanje organa represije (policije. škola.socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. pod uticajem neo-marksizma.. a druge ne. već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv. kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete. Lečene su tako što su vezivane za krevete. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". u svojim radovima o omladinskim bandama. s obzirom na predmet svog proučavanja. je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 . Ovde treba istaći dva bitna polazišta. već mnoštvo različitih ideja. Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom.

značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 . socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. Na drugoj strani. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. Za razliku od pozitivista. već su u izvesnoj meri realizovane. i kao drugo. oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. 112. U novije vreme. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. njima se. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. Najzad. S druge strane. učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama. godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. patrijarhat. Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. Suštinski. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. uglavnom engleski. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja. tj. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. neoliberalizam i neokolonijalizam. vezano za političku praksu. Prvu grupu čine evropski. prostitutki i sličnih marginalnih grupa). bavljenje društveno isključenim grupama. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole.imaju moć da donose zakon. Na drugoj strani. Po njima. Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. Samim tim. neke od njih. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. koje su ranije bile zapostavljene. pak. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. posebno.

odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki. 113. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. pretnja represijom je uvek prisutna. nasiljem u porodici. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi. poštovanja i brige".voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku.biti razrešene bez krivičnog prava. rat protiv droge. Takođe. čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. Pri tome. U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. Naime. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela. na primer. politike i prakse. Tako. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. Austin. odlično pobija nemački profesor Majer. kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija. oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom. a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. U savremenom svetu. Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru. Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. Pri tome. Adler. restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica. 114. seksualnim nasiljem. Na taj način. dok kao supruge. ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. rat protiv terorizma i sl. odnosno uz pomoć restorativne pravde. obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. američki kriminolozi Kini i Pepinski. društvenom uključivanju i saradnji. neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. susedstva. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću.). Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena. komisije za istinu i pomirenje). majke. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. Simon i Henson.

ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. Konsekventno. Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. očekivanje. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. (2) Sociološka objašnjenja 92 . Primenjena na ljude. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost). ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. zašto pretučene žene postaju žrtve. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć. već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. da su uslovi za obrazovanje. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. Naime. na jednoj strani. čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca. psihološkinje. percepcija) i ponašanje. 1970. da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. Takođe. trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. rad. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. na drugoj strani. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. njena vezanost za partnera.obim i strukturu kriminaliteta žena. sportske. po pravilu. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera. kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. zdravstvenu zaštitu. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. verovanje. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. ali to nije imalo efekta. 115. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. Kasnije. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. način izvršenja. pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. i. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". odnosno bračnim odnosima. takođe. posebno kroz rad i slobodne aktivnosti.

mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. Kako ističe Šur.Veliki broj zastupnica. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. međutim. silovanje ne bi bilo moguće. silovatelj je psihički bolesnik. Samim tim. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva. silujući je. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. koristi pojam patrijarhata. što postoji i u miru. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika. odnosno seksualni manijak. nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. Ili. Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom. mit o neukrotivom muškom nagonu. odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. Takođe. koji je protiv njene volje. nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta. mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene . "devijantno" ili "patološko" ponašanje. 116. Silujući i ponižavajući ženu. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva. a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice. Ekonomska zavisnost žene od muža. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. Prema patrijarhalnom obrascu. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela. on je nepoznato lice). ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. žena ne može biti silovana 93 .mit o ženskom mazohizmu. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. dobre devojke niko ne siluje. žena simbolizuje porodicu. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. feminističke teorije. kao i očekivanja društva. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. silovanje dostiže epidemijske razmere". silovatelj je pijan ili drogiran." Sa ovim u vezi. u strogom smislu reči. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. Upravo to. da je natera da ga moli. a porodica se smatra osnovom društva. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. Kada su ti atributi muškosti naglaseni. kao što se dešava u ratu. koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom. U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge.

Zbog svega navedenog. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. na primer. korporativni i organizovani kriminalitet. Iako je napad prošao. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. poniženost. rizično društvo i globalizacija . vrištanje u snu i sl. Većina žena ima problema sa ishranom . U pogledu godina života. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. koje su proizvod rastućih nejednakosti. čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou. kao i onih koje se tiču imigracije. šetnja ulicom noću. mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. postoje i problemi sa spavanjem . i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. ali i ljutnja i želja za osvetom. tužiocima. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država. 117.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. ponekad traju čitavog života. Savremeni kriminalitet. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. 94 . kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. grudima. Takođe. žene osećaju ljutnju.gubitak apetita. uočili su da se razlike u podeli bogatstva. i sudijama (na primer. a naročito u vratu. strah. Kriminalitet. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja. sramota. Samim tim.teško uspavljivanje. akutnoj fazi. Prema tome. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. politike azila. ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. stomačne tegobe. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. Pored globalizacije.protiv svoje volje). često buđenje. postoji strah od smrti. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. Pored transnacionalnog kriminaliteta. Istraživanja su pokazala da način oblačenja. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou. Prvih nekoliko sati posle silovanja. Kriminalne mreže. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. Najkraće. osećaj mučnine. karlici. u tzv. prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta. odnosno rizično društvo. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije. čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. globalizacijskih procesa. Nakon osnivanja Interpola. utičući na sve aspekte života žene. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. noćne more. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. uznemirenost.

može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). društvena struktura. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. a ne u nekom dragom momentu. Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. koje izučava kriminalna antropologija). Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta. fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne). Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave.pojam i podela Najopštije posmatrano. Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. društvena pokretljivost itd. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. na primer društveno-ekonomski i politički sistem. na opštem nivou. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu.). 118. 119. Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta. Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. Eurojust i sl. formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. S druge strane. Afrička povelja o pravima. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost. kultura. Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. Kriminogeni faktori . Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. i sl. Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti. Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine. Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. moralna shvatanja. Na primer. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini. uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. Evropska konvencija o ljudskim pravima). te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. uslovi i povodi. posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca). uključeno u opštu uzročnost. devijantna ponašanja). Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora. Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. lične osobine kriminalaca). istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. kao što je. susedstvo. Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. Prema tome. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard.Europol. škola. kao individualni akt. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore.

sintetički i kompleksno. Šire posmatrano. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. nagovaranja. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. kompletni i specifični. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. zbog čega su veoma značajni. uslova i povoda. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. causa) se defmiše kao objektivna. u vremenskom redosledu. uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). ali ga omogućavaju i stimulišu. uslovi i povodi. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta. 120. situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. odsustvo lične odgovornosti itd. tretmana i resocijalizacije. uslova i povoda. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. Dejstvo uzroka. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor.na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. Kriminogeni faktori deluju povezano. subjektivni i objektivni. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 . a koja opet. Postoje opšti i konkretni uzroci. koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. Uticaj jednog broja faktora je jači. direktni (neposredni) i posredni. podstrekavanje. uzroci prvog i drugog reda. Uzrok (lat. pretnje. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice). glavni i sporedni. mesto i vreme). Uzroci. koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. sam za sebe. utvrđivanja krivične odgovornosti. slaba organizacija slobodnog vremena. neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). dovodi do dalje promene. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. slabo čuvana imovina. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. pomaganje itd. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. Pored uzroka.

nezaposlenost itd. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom. demoralizaciju. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. tržišnom privredom. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. korupcija. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne. nizak nivo obrazovanja i kulture. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. bogatstva) i kriminaliteta. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva. drži najveće bogatstvo. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. telesne povrede. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. postojanje predrasuda. nemaštine tzv. imovinska krivična dela). Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. pada životnog standarda. javlja se nedostatak novca. Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide. odnosno globalnim svetskim okvirima. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. mito. u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. pad nadnica. Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. Ekonomija. odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. prevare). ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. 122. nesloge. bede. odvajanjem rada od kapitala. Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. robnonovčanom proizvodnjom. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. primitivnost. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. otpuštanje sa posla. netrpeljivosti. Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. zaostalih shvatanja. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. Mali broj ljudi. nerazumevanja u porodici. "donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima. godina. Ovaj tzv. 121.000% mesečno.ponašanja. Finansijski tokovi su poremećeni. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. na vrhu piramide. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". koje nema sredstva da robu kupi. Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit.

sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). cigaretama.).). U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala. što još više produbljuje nejednakost po polnoj. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi. na taj način. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. krađa lične imovine. povećanju razlika između bogatih i siromašnih. invalidi. klasnoj i ekonomskoj osnovi. Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. razbojništvo. neoliberelna ekonomija i tehnologija. migranti i dr. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. krađa iz automobila. "Rat drogama" i "rat teroru" . po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. ali često neodređeno. Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. trgovina ljudima.Globalizacija je termin koji se široko. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. ohrabruje primitivne nagone i. veka. Međutim. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije. seksualno nasilje nad ženama i decom. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. koje vode Amerikanci. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja. to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. ekspanzija seks industrije i pornografije. prostitucija. informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. rasnoj. kao oblik društvene dezorganizacije. razvijenih i nerazvijenih zemalja. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. etničkoj. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. krizi javnog sektora i privatizaciji. socijalne i krivičnopravne mere. razbojničke krađe. doprinosi privremenoj transformaciji obima. trgovina drogama. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje. nacionalnoj. na primer. Rat i kriminalitet Rat. posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. slabi inhibicije. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. siromaštvo. sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. 123. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti. stari. koje vode multinacionalne korporacije. na jednoj strani. trgovina ljudima. doprineo porastu siromaštva. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta. usled krize institucija. a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti. Pored globalizacije. što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. Takođe. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". umetničkim delima i sl. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. oružjem. iz socijalizma u kapitalizam. politike i kulture. kriminalitet korporacija. posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. nasilje u porodici. doveo je do pogoršanja ekonomskih.

Drugo. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. drogama i ženama. i početkom 20. pojačana je pokretljivost stanovništva. mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. Dominacija grada. društvo se suočava se posledicama rata. U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji. može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. ona je nosilac progresa društva. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija. Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije. kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja. pravosuđe). raste individualizam. posebno organizovana trgovina oružjem. oni postaju usamljeni. ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. Međutim. Na ovaj način se. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura". postvijetnamski sindrom). Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . veka.od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. ljudi počinju da veruju da. komercijalnih. kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane. Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. odvojeni i anonimni. gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu. dopunsko objašnjenje. na primer. posebno velikog grada. kao posledica industrijske revolucije. onda to mogu da čine i oni. Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. Nakon rata.lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. Uz to. ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. Povezanost među ljudima znatno je slabija. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. 99 . Pre svega. Pojavljuje se u dva oblika. jednom stvorene. društvene promene su mnogo brže. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. 124. Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima.

alkoholizam. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima. 100 . Uopšteno posmatrano. narkomanija. raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu. koncentracija populacije. Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata. U opštoj populaciji emigranata. neobrazovanih migranata . ali i iz jedne države u drugu. U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. Međutim. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi.migranata ovde treba pomenuti tajnu . naselju i sl.to su stalni emigranti. drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu. U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta. (siromaštvo. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju. Radi zarade veće količine novca. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. pogotovo u zemljama u razvoju. U gradovima zemalja u razvoju. industrijski ili ekonomski razvitak. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. industrijalizacije i urbanizacije. privremeno. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema. Na osnovu statističkih i drugih analiza. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. kao što su migracija. dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa. koji se zovu stambenim četvrtima bede. Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom. Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. ali mogu da nastanu zbog ratova. treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života .nedozvoljenu migraciju. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. materijalno stanje. Međutim. kako su sa nižim obrazovanjem. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi.muškaraca. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta. prostitucija). zaposlenost). pre svega. dok im porodice žive na selu. ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. traženja azila političkih delinkvenata i sl. najčešće velike gradove. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. uz materijalne i stambene teškoće. pripreme za rat i sl. Mobilnost može da bude geografska. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme. ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. ekonomske krize). dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. profesionalna i socijalna (društvena). 125. a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. koji se ubrzano urbanizuju. (2) slabljenje porodičnih veza. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. industrijalizacija se mora posmatrati. dezintegrisanost izvesnih grupa. sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca .Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije. utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti. dolazi do grupisanja mladih. kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti.. nastala usled ekonomskog razvitka. koja je kriminalna sama po sebi. Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole.

Dete u porodici gradi svoj moralni lik. Prema tome. navika i morala. formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. stambene prilike. . dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. društvenu moć i uticaj. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. vanbračne dece i siročadi. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život. upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda. već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva.kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. privlače pažnju policije. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. zanimanje. njegovih pravila. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. 45 godina. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. atmosferu. Oni. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca. što je još gore. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži. zaposlenost članova porodice. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. Sem toga. Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. 126. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. kao strand. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. Međutim. interpersona ne odnose. utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. roditelja i 101 . ali i lična svojstva članova porodice). obrazovni novo. Pored toga. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora.

su: bežanje od škole. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. U istraživanju. ako se roditelji mrze. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. kocke. ponavljanje razreda.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju). bolest. Pored porodice. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. narkomanije. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije.4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. alkoholizam. neuspeh u školi je na trećem. narkomanija. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora". ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. Škola i obrazovanje Škola. koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. iskijučenja iz škole. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici. Prema Gasenu. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije.dece. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32. prostitucija. nepoštovanjem i sličnim pojavama. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. dece koja žive u porodici. pre svega alkoholizma. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih. vršenje krivičnih dela. Ako se roditelji međusobno vole. Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga .preseljenje porodice. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci. predstavlja značajan faktor socijalizacije. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. dete voli oba roditelja. kao što. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. skitnja. loše materijalno stanje. Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici. Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . ali. Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. 127. U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece. isto tako. Slab uspeh u učenju. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog. nedostatak radnih navika. U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta. Ovo rada strah. porodičnog kriminaliteta.

vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. kao i na formiranje delinkvenata. 128. do pojave humanizma i renesanse. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. ti njega hlebom" i sl. deluju kao "kriminalna infekcija". obrazovanju. koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela. krađe. 129. Verski postulati. kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada. iznad čula i razuma. zdravlje. Sem toga. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. "ne kradi". Škola i susedstvo. porodica. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. alkoholizam. potiskuju ili uklanjaju. idealiziranjem sveta kriminalaca. religijske grupe i sekte Religija. pogotovo mlađeg uzrasta. "ko tebe kamenom. kao jedan od oblika društvene svesti.obrazovanja. imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. "ne svedoči lažno". pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe. koji se okupljaju u kafićima i barovima. normi ponašanja i zakona. kriminalitet odraslih. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. kao što su život. a stariji kriminalci "profesionalci". brak. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. ignorisanje društvenih obaveza i sl. Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. svakako. Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice. koji se čista srca predaje. pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. razbojništva). kao što su "ne ubij". "Verujem da bih razumeo".. Religija. kockanje). određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. alkoholizam. materijalno-ekonomskom statusu. Treće shvatanje 103 . Zbog toga su. posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. Prostitucija. koje najčešće deluju na decu i maloletnike.. silovanja. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. Samo onaj pojedinac koji veruje. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva. Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. neophodna dalja istraživanja. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. gde se sklapaju nova poznanstva. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. Svojim ponašanjem. iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi. vandalizam. posebno raspust. Kako će se pojedinac ponašati u grupi. Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. školskoj spremi. sve do XV i XVI veka. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". huliganstvo. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa.naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu. Zbog navedenog osnovnog stava.

sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet). zastrašivanje. planinarenje. kao i nihilizam negacija samog života. napuštanje porodice. Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja. Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. klubovima kulture itd. odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. izviđaštvo. Prema jednom shvatanju. Polazeći od ovih konstatacija. obećavajući spasenje. Pored toga. Vučkovice kod Guče. na primer odbijanje služenja vojske. vrtlarstvo. u kojima se okuplja preko 100. mržnja. priredbe. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava. humanošću. agresija. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama. radiotehnika itd. verski fanatizam. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija".ratove između pripadnika različitih religija. vrbovanje. šetnja). dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. Tako je decembra 1995. mističnoj organizaciji. ranjenici. demokratijom. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. verujući da se u nju reinkarnira "bog". nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe . Devojka iz s. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama". privrženost i ispunjenje svib zahteva. podmićivanje.. U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". zatvorene. Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti. žurevi i 104 . netrpeljivost prema drugom. isključivost. kao što su rezbarije. ucenjivanje. To su oblici tzv. fotografija. Za razliku od verskih zajednica. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. poslednjih godina jačaju verske sekte. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini. Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. "kolektivnih razonoda".000 mlađih ljudi. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta. zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova. 130. Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama. ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora. Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović. može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. verske sekte su neformalne grupe. bolesni. Kada se tradicionalne norme razaraju. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja. Prema podacima iz 1996. razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava. kohezivne celine. siromašni. kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. horsko pevanje. nasilje u svim oblicima. Uz postojeće verske zajednice. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva. jer razvija interesovanja.). 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. milosrđem.. kao što su igranke. igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. izbeglice. Trsteniku i Vranju. menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. u Srbiji postoji oko 60 sekti. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu.odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. izdvajanje i izolacija od drugog. saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti.

Nasilje se ulepšava. → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična. vrši u slobodno vreme. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici. po parkovima. Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. video uređaji. Zelja za pokretom. kradu.sl. štampa. nema analize ličnosti. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta.van kuće. motorom ili "pozajmljenim" vozilom. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva. kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti. autostopom. 131. tuku se. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. koje su na početku korektne. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. podataka o socijalnom poreklu. procesima. Motivi ostaju van razmatranja. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. Đurđić. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . zanesenost brzinom. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima. 105 . Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. odnosima i drugim događajima. bez kontrole. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. napadaju prolaznike. potpuno iznenađena krivičnim delom. → u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju. Pored obaveštavanja. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. radio. koje bi ispunile slobodno vreme. članovi bande. najčešće sa skitnjom. već kažnjavan. ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. na autobuskim i železničkim stanicama. imaju najviše vremena. Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. planski prilazi izvršenju dela. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. tamo žive nomadskim životom. Iako se jedan broj krivičnih dela. Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. koja obiluje ritmom. bezobziran i egoističan. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. ne uvažavajući zakone i pravila. porodici. Saobraćajni. informisanost preko kompjuterske mreže. prijateljima. nauka. želja za moći i prestižom. nesimpatičan. socijalnom statusu. skitaju. Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju. Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. Na tim mestima piju. ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta. razbijaju sve oko sebe. pogotovo mladeg uzrasta.sport. štetne posledice se ne pokazuju. a to je vikend. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu.. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost. umetnost. Konstantinović. bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. prijateljstva ili poznanstva. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju. televizija. društveno korisna. tehnika. 1992). među srodnicima. podizanje optužbe i presuđenje. to je gotovo uvek smrt. budu dostupne svim ljudima.

Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja. → 106 . ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno. alkohol postaje sve više potreba. bol. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. čijim se proučavanjem. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. Tipologija alkoholičara. Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). najčešće subotom i nedeljom. nastupa stanje strasti za alkoholom. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. prealkohličarskoj fazi. konzumiranje je sve češće. Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija. sukobe i poremećaje u porodici. a zbog promene u ponašanju. u stadijumu alkoholne adikcije. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. Prema medicinskim kriterijumima. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama. jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. ali nerealan i nerazumljiv. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. prevencijom. postoji psihička zavisnost. pije se u društvu. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek. Za ovu fazu je karakteristično tzv. psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. Patnja. Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. U periodu od jedne do tri godine. epsilon alkoholičari (dipsomani. na sedeljkama. 132. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. na poslu. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. Zbog brojnih medicinskih. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. smatraju se neuračunljivim). U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija. U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. pošto je navikao na jutamje pijenje. koja traje od šest meseci do dve godine. telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. sa prijateljima. povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). Faze alkoholizma. mogućnost sukoba u porodici). Sem toga.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. napet i senzacionalan. javlja se mržnja. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija.

Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. 24 st. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. hronična faza.fizioloških. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije. mišljenje i 107 . nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti. U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). Delovanje genetskih predispozicija. Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma. propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti. otupljuje volja i svest.egocentrizam. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko. kada su u pitanju žene. nesigurne i depresivne. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti". O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. Takođe je zapaženo osećanje krivice. posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . impulsivnost. gubitak kontrole ponašanja. delirijum tremensa. odlikuje se kompulzivnim pijenjem.) koja menjaju njihovu svest. Psihološke karakteristike alkoholičara. raspoloženje. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. poriv za samouništenjem i sl. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. Poslednja. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma. 133. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. kontrolišu pijenje. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. odlike su ove faze koja traje oko tri godine. poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. oslobađa se agresivnost. Uticaj alkoholizma na čoveka. da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima. 2 KZ RS). Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. nesposobnost kontrolisanja afekata. Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe. izrazita anksioznost. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. različite gljive i dr. nemogućnost kontrole. 1 KZ RS). Na osnovu pregleda 8. s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. hašiš. ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme. u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. infantilne. koka. površnost. Socijalne karakteristike alkoholičara. slaba samokontrola. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. preosetljive. zloupotreba droga ili zavisnost od droge. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. gubi se osećaj za odgovornost. 24 st. zavisne. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. ali u tome ne uspevaju. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. toksikomanska. U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor.062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović).

stimulansi. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. "pušeri" (pusher). u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 .) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima. To je tzv. Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su. kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja.500 godina p. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. profesionalni prodavci droge na veliko. uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije.boginje plodnosti. koje mogu da budu istog ili različitog pola. Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom. Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. depresanti. krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili. duvan. koji takođe retko postaju narkomani. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge.e. 247). Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. Ovako je definisana "ženska" prostitucija. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije.n. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1. njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. neki začini i sl. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. 134. Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri. smirivanje bolova. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. sem preprodaje droge. u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo. narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge". prostitucija može da bude heteroseksualna . kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu. koje imaju psihoaktivne efekte. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist. koji se. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. Međutim. preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog. Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost). Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv. jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana. Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni. pored ostalog. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl.prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. robno-novčani odnos. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju. halucinogene droge. suzbijanje gladi. posedovanjem.ponašanje.

kuće za lepotu. mesta pronalaženja mušterija. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl.makroi. 135. koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira. uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi. koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. poslovnim organizacijama. Žene u javnoj kući su podčinjene. koje to postaju pod uticajem podvodača. kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. Sem toga. bez osnovnih sredstava za život. kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane). Ističe se da se prostitucijom. u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. silovanja. da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice"). Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju. Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. koji zavisi ne samo od oblika prostitucije. prostitutke u javnim kućama. kada se na jednom mestu. broja klijenata i sl. sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. organizatora). koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. u kockarnicama i privatnim stanovima. već od visine zarade. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil. Kockanje i kriminalitet 109 . posredničkim kućama.patološka. Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. mušterija. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. kulture. posebno krađa. 184 KZ RS). poslovnu pratnju i si. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava.). makroa. društvenog položaja mušterija. a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. Prostitucija se povezuje i sa kockanjem. psiho. nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata. koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca.prostituciji (prostitutki. ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. Vlasnici javnih kuća i posrednici . podvodača. Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije. park. supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici". Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija. a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom). najsiromašnije. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije. teških telesnih povreda. sredine u kojoj rade i "mušterija". Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. napuštene kuće. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. mesto prostituisanja je ulica. Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala).

Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. a sociološko. Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju. kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. koji eksploatišu zatvorenike. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika. Slično alkoholičaru. nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. drugi su posledica kriznih društvenih stanja. profesionalna aktivnost. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. vojnika u kasarnama. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. vaspitno-popravnim domovima i sl. pohlepa ih tera da stalno rizikuju. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca . Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. kockari zapostavljaju obaveze prema porodici. nalaze se na njegovim marginama. imaju podršku kockara. kockar postaje rob kockanja. kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. navika i strast. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). Za razliku od drugih oblika devijantnosti. Skitnja je način života bez prebivališta. Kockanje. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . internatima. stalni obrazac ponašanja. Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu. U zatvorskoj sredini. stvari. već njihov način života. Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. treći nastaju usled migracionih strujanja. Dok se na zakonodavnom planu. veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi. porodična i društvena odgovornost. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac. odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. žive "od danas do sutra". Da bi mogli da igraju. Međutim. Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. suše. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta. gladi. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja. Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period.352). već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara. Zatvorenici "zelenaši". 136. troše se ogromne sume novca. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" .davanje novca na zajam uz visoke kamate. koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija). U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. Skitnja. čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice.kockara. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki. obuhvaćeno pojmom vagabundaža. usluge). Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. Ličnost kockara je veoma složena. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. posade brodova.

sitne krađe. koje bi se primenom savremenih metoda. Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. društveno neprilagođene osobe. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. 137. "kriminalci belog okovratnika". kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. tamo gde se okuplja veći broj ljudi. parkovima. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). skitnica i prosjaka. inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). 111 . Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ. ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. određuje se umna zrelost ispitanika. Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica. Prema jednom shvatanju. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva. koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. prodaju predmete bez vrednosti. Osnovna psihička aktivnost. Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno. kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. prevare). Skitnja je često praćena prosjačenjem. nemaštine i bede. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. na trotoarima ulica u centru. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. kao što su sitne krađe. Društvo reaguje na skitnju. izvršioci privrednih delikata. traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. organizatori zločinačkih udruženja.testovima. Prema drugom shvatanju. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela.nezaposlenosti. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100. a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. To znači da nije dokazan postojan odnos između. pešačkim prelazima i sl. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent. ekonomskih kriza.). besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. bez pružanja protivusluge. migracija i sl. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira.

dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. nametljivi). Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. 138. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. Prema Hipokratovoj klasifikaciji. kao što su upornost. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. savesnost i sl. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat. upornost u ponašanju. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. 139. dolazi u sukob sa roditeljima. slabija osećanja. u novijim psihološkim radovima o temperamentu. inicijativnost i sl. nesebičnost.. U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. odlučnost. sangvinični. koliko često. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. u svim vrstama psihičkog reagovanja. snagu i trajanje reakcije pojedinca. flegmatični i melanholični temperament. poseduje energičnost. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. već brzinu. Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. što sve. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. skromnost. doslednost u ponašanju. može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. beži sa časova. manifestuju svoju ljutnju. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja. Međutim. ne postiže dobar uspeh. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. čvrst i slab karakter. nagle i jake reakcije. dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. apatičnost i ravnodušnost. česte. sebičnost. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. poštenje. dolaze u sukob sa drugima. na primer. Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. ali jake reakcije. lako odlučivanje na akciju. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja. pored moralnih osobina. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. tuga i zabrinutost. može dovesti do kriminalnog ponašanja. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako. Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . spore. ima kolmpleks niže vrednosti itd. ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne).

Tako. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja.moralne osobine. ali nema odlučnosti da ih primeni. neobuzdana radost). predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). Međutim. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. nedostatak vaspitanja. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. motivi i drugi lični interesi. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. naročito primarna emocija.bračnim. Nasleđe 113 . egoizam. stavljaju iznad tuđih. ljubomore. doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima. dok. mržnje.. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje. koja se nazivaju emocijama (radost. Svaka emocija. rigidnost. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini. upornost kao karakterna osobina. egocentričnost. poslovnim. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. svaka karakterna osobina. pronalaženja izvesnih novina u nauci i si. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. izopačenost i nastranost. Čovek nije samo racionalno biće. Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. disanje. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. agresivnost. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine. Egoizam. zlonameme. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. nežnosti. na primer. ogovarali ili optuživali. Prema drugim osobama. susedskim radnim. drugo. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. paničan strah. strah. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. biće pozitivno ocenjena. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl. kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). naprotiv. podmukle. Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. promene u pokretima lica (mimika). podozrive i zlobne. rodbinskim. Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. 140. žalost. pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. maliciozne osobe su bez osećaja. tela (pantomimika) ili glasa. bez obzira na njihove vrednosti. malicioznost. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok. neprijatnost. Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. To su: primitivizam. treće. ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. učenja. porodičnim. od složenih osećanja. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja. ljudima. obesti ili osvete. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo. gnev). interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. nemaju ni za koga razumevanja. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. zavisti i mržnje. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom. imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. događajima i sopstvenim postupcima. Maliciozne osobe su pakosne. se manifestuje kao svesna. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. ne umeju da vole ili žale. varenje i drugih).

Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju. postoji. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata. volje i mogućnosti. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. ipak. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju. Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. ona. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. nesigurnosti. teškoćama u kontroli emocija. neodlučnosti. pri čemu najpre nastaje prikočenost. dok je prepast (zaprepašćenje. čedomorstvo). a nastaje kao posledica frustriranosti. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. napetosti. U periodu adolescencije. koja je relativno stabilna i određena. emocije su kolebljive. Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. 141. često nejasne. 114 . te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. odbačenosti. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje. uznemirenosti. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv. zbog čega dolaze u konflikte. inferiornosti.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. potištenosti. promenljive.uznemirenosti. Delovanjem pozitivnih uticaja. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. ljubomore. ubistvo iz bezobzirne osvete. razdražljivosti. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša. prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. Za razliku od inteligencije. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. drugih niskih pobuda i sl. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. od učenja. ljubomore i sličnih stanja. posebno emocionalne nestabilnosti. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. Ipak. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. emotivne napetosti. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela. preteranoj osetljivosti.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije). neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti. Međutim. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća"). Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce. Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. posebno najtežih. Osim toga. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela. zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. odnosno debili. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). stalno im je potrebna tuda briga i nega. Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću". kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela. 146. Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja. postojanje niza frustracija. Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje. Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih. imbecili i idioti. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). Izrazito su sugestibilni i povodljivi. čini se najprihvatljivijim shvatanje. po kome navedena veza nema apstraktni karakter. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije.56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela). naročito kod maloletnih lica. što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. Međutim. što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . krivičnih dela. pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . Naprotiv. teško govore. Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. dok izvršioci imovinskih delikata. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. posebno u okviru porodice.Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije. u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. dovesti do kriminalnog ponašanja. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. U duševno zaostale osobe spadaju: debili.veštaka. mogu da budu seksualno agresivni. nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje.titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena.

može da dođe do značajnih promena u ličnosti. pronalažaštva. ličnih zasluga. prolazni poremećaj funkcije mozga. Epilepsija je naglo nastali. prevare. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. saobraćajnih nezgoda. emocionalnom životu. imovinskih krivičnih dela. koji naglo i prestaje. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. najčešće krvnim deliktima. posebno ubistvima. traumatske psihoze. kada se vrše krađe. krvnih i seksualnih delikata. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. silovanja. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. ubistava i telesnih povreda.zakonom. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama. proganjanja. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. Epileptičari vrše i druga krivična dela. Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. nepriznatog prava. a mnogo više sa samoubistvima. Organske psihoze su: progresivna paraliza. kleveta. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. falsifikati. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. dolazi do emocionalnih poremećaja. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. ljubomore i dr. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. uvreda. Kod traumatskih psihoza. epilepsija. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. koje nastaju usled povrede mozga. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. uvreda. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. nasilja u porodici. Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. Shizofrenija. na primer shizofrenija. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. religioznosti. kao što 119 . Međutim. senilne demencije. mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. zbog karaktera samog obolenja. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. visokog porekla. osetljivosti na alkohol. prevara i si. pojedine psihoze. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. 147. Osim toga. telesnih povreda. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. kleveta. Suprotno maničnoj fazi.

bezosećajnost. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. burno. hladnoća. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. pretežno pasivne i pretežno kreativne. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. ali postoji nastranost u oblasti emocija. koje je za bolesnika "progonitelj". preterana osetljivost. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. depresivna neuroza. Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. slabost i nestabilnost volje. ispoljavanje crta depresivnosti. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. zbog čega se reaguje agresivno i brutalno. javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. razdražljivo reagovanje. "paranoična tužakala"). Sumanute ideje (ljubomore. agresivnost i impulsivnost. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. hipohondrična neuroza. neurastenija. Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). seksualni delikti). psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. narkomanija i dr. Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. ljubomore. odnosno samo jedno lice. histeroidne i seksualne. Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. religiozne sumanute ideje. često na beznačajne povode. Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. fobična neuroza. Oni su agresivni i impulsivni.ubistva i teške telesne povrede. netolerantnost. nesigurmosti u sebe. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). postojanje sumanutih ideja proganjanja. epileptoidne.su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. cikloidne. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. 149. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti. ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela . što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. volje i nagona. Neki pisci smatraju da 120 . doživljavanje halucinacija. posebno njihova abnormalna emocionalnost. brzo. Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici.). neuravnoteženost. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja. Navedena svojstva licnosti psihopata. Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. histerija. ne prihvataju društvene norme ponašanja. Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. 148. što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. emocionalna preosetljivost i razdražljivost. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. razdražljivost. prisilna neuroza. alkoholizam. što uslovljava agresivnost prema drugima. nemaju osećanje samokritike.

kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu. ubistvo trovanjem i sl. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. penološke i druge klasifikacije. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. kriminalci iz neodoljive strasti. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. krađama. po navici. nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. Međutim. prevarama. kod piromana za požarima. atletski. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. crtama i strukturi ličnosti. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac. utajama. prema njegovom 121 . umobolni i slaboumni. koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca. mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. koji. piknični i displastični). Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. 150. na primer. rodeni. Tako. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. psihološke i psihijatrijske klasifikacije. neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. Prema tome. koje karakteriše emotivna napetost. ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način. kod kleptomana postoji strast za krađama. stabilnosti i istrajnosti). Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. energičnosti. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. njen autor je Lombrozo. Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. ucenjivanjem. zapaženo je da. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. lažnim svedočenjem. Histerije. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. lažnim predstavljanjem. iznuđivanjem. koje se primenjuju na delinkvente. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. slučajni i iz strasti. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. pored različitosti. što čini njihovu individualnost i posebnost. sadističko mučenje i ubijanje dece.). Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke. Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci. kriminološke. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela.

U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata. Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". konstitucionalne (mogu biti iz navike. Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. kako psiholoških. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. ženegangstere. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana. Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno. 3. Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. alkoholičarke i žene koje su napustile decu. zavedene. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. Ona razlikuje seksualne prestupnice. psihopatoloških. a primaju isto tako niske plate. koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. bola i briga. odnosno kompleksa obeiežja. tako i kriminoloških. kriminalce usled emocija ili strasti). lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. 2. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. privredne prestupnice. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. profesionalni i po tendenciji).tvrđenju. obične. stepena društvene opasnosti itd. zbog plemenitih težnji. koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. socioloških. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu. 122 .