KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

profesionalni kriminalitet itd. 4 . Na primer. nepoznat. načinu. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati. dinamiku prestupništva. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. u gradovima i selima. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. utaje. stagnirao ili je bicui porastu. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. vremenu. koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. starosti i si. broj izvršilaca. brojno stanje. privrede). rasprostranjenost. vremena. U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. telesne povrede. prevare. čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). sredstvu i mestu izvršenja. poreklo i razvoj prestupništva (Pešić. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). Pojavni oblici. maloletničke delinkvencije. etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. ukazuje da odredeni obim. Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. polu. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja.). Proučavanje obima. Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. prekršaji protiv javnog reda i mira. privredni kriminalitet. politički kriminalitet. Na primer.privrednog. Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. imovinski kriminalitet obuhvata krade. društvenih prilika i okolnosti. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). težini kažnjivih ponašanja. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca. političkog. strukturu i klasifikaciju prestupništva. struktura. protiv života i tela. V.prestupnike i oštećene. prekršaji u saobraćaju itd ). ili. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. imovine. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . na pojedinim nacionalnim i državnim područjima. obim. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. recidivizam). krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. imovinski kriminalitet. krivična dela protiv imovine. mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja.). dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. imovinskog. prinude. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. u Srbiji opao.

učenje. U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . objektivne i subjektivne. interesi). društvene i individualne. određujući ga ne kao pravni pojam. posebne. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". koji se. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje).7. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. neposredne uzroke. sredstva masovne komunikacije. crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. vlada kliničkom kriminologijom. koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan. Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. školu. endogene i egzogene. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. pod uticajem psihoanalize. Pojam opasnog stanja. Pri tome. zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima. opažanje. sposobnosti. Uprkos različitim shvatanjima. Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. potrebe. različitih shvatanja o vrednostima. grupu. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. itali-janskog lekara. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane. inteligencija. temperament. praktična istraživanja su takođe brojna. problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. Klinička kriminologija Klinička kriminologija. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne. 8. za razliku od opšte kriminologije. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. kako tvrdi Pinatel. u drugoj fazi. Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta. ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . druga devijantna ponašanja itd. učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. fizičke ili kosmotelurne i društvene. sukoba kultura. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. . psiholoških karakteristika. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene. uslova života. a druga u istim tim uslovima to ne čine. već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. predstavlja jedan kriminološki pravac.

'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. Sem toga. Prodor medicinske misli. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje. U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. ona nije samo rezultat. bez obzira na druga izučavanja. 9. U pravne je ubrajao: krivično pravo. kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka.kriminaliteta. predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. ocenjuje proučavanog delinkventa. ona je grupna (pluralistička) nauka. nacionalnih. vremenskih i drugih 6 . Klinička kriminologija. mogu se podeliti u dve grupe. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. Ova shvatanja. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. krivca i krivičnu sankciju. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa. odnosno nekriminalno. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. po oceni mnogih autora. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. veka. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. posebno psihijatrije. Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. kriminologija kao i svaka druga nauka. koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka. sve do prvih decenija 20. koja je takode nastojala. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. Kao samostalna nauka. opšti pojam za više naučnih disciplina. već proces razvoja specifičnih znanja. njena nezavisnost je danas nesporna. akademik dr Toma Živanović. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. krivični postupak i kriminalnu politiku. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri. Medutim. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. posebno društvenih i pravnih nauka. viši opšti deo krivičnog prava. delio je na pravne i nepravne. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. da objasni kriminalitet u celosti. Sem toga. ili sve nauke koje izučavaju krivično delo.

korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). 5. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. idu sa jednog nivoa na drugi.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave.7. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja.3. Ili. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. Sem toga. politika suzbijanja kriminaliteta. potpunijeg znanja. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja.empirijska nauka. to je postupak kojim se. Medutim. sudska psihijatrija. Pri tome. Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije.4. 2.8. 11. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. kriminologija je empirijska nauka. kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. 10. Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. fundamentalna i primenjena istraživanja. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija.teorijskog ili empirijskog. Pri tome. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta.6. dolazi do daljeg. Takođe. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1. Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. drugim rečima i nešto preciznije. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. Naime. U proučavanju svog predmeta kriminologija se. tako da je kriminologija teorijsko. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. oni se stalno preklapaju. penologija. Počinje se sa 7 . s obzirom na specifičnost svog predmeta. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. akademski i primenjeni karakter kriminologije. primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. komparativni metod. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . sociologija). opažanje). krivično procesno pravo. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima. koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama. kao i druge društvene nauke. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo. kriminalitetu. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti. psihologija. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje.

potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. odnosno njene zamene drugom. postojeća istraživanja o kriminalitetu. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. Takođe. cilj primenjenog istraživanja je akcija. Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza. posebno mišljenja praktičara (policajaca. kada je u pitanju kriminologija. Pri tome.opservacijom činjenica koja. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. 13. autobiografski podaci o delinkventima. Nažalost. Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. napisi o kriminalitetu u štampi i si. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. psihijatra. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. bez obzira na njegov stručni profil. po pravilu. Oni polaze od pretpostavke da. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. iskazi žrtava i si. delinkventima i žrtvama. socijalnog radnika. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. sudija. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. Takav rad omogućava svestrano. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. 12. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). a do njih se. Tako 8 . lekara i drugih stručnjaka. a to se često i čini. skupštinski materijali. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. na drugoj strani. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja. psihološke. statističara i specijalnog pedagoga. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. psihologa. pravne. tužilaca. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. Medutim. advokata) o kriminalitetu. efikasnijom. sudski predmeti. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. njihovi dnevnici. psihopatološke. njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. a kod nekih istraživanja i ekonomista. biološke i druge aspekte.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. tj. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. pravnika.

4. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. opis istraživačkih instrumenata. najprostije rečeno. odnosno od prirode istraživane pojave. Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. autobiografije delinkvenata i sl. prostorno i vremensko određenje istraživanja. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki. analiza i interpretacija podataka. na primer. ciljevi istraživanja. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. 5. 12. institucija-organizacija. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). 3. predmet istraživanja. 11. Uz to. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. hipoteze koje će biti proverene. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. 8. 2.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). 4. prikupljanje podataka. priprema i obrada podataka.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci. operacionalizacija . 6. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. 3. Prema ovom modelu. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja.su. 2. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. skorašnji. 5. i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. 16. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta. " 6. 14. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. hionološkim redom. sudski predmeti. 10. Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. U tu svrhu izraduje se istraživački projekat. obično se daje i predlog za dalja istraživanja. Medutim. 8. " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. primarni izvori podataka. metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. 9. iskazi delinkvenata i žrtava. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. naučno objašnjenje . opis uzorka. Pri tome. prethodna saznanja. Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. predstavlja opis budućeg istraživanja. 13. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. 10. 15. koji. 7. 7. 14. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. 9. metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni). obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno).definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). policijski i zatvorski dosijei. autor projekta.

odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. kao zavisna varijabla. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. posredstvom viktimizacije i straha od zločina. Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće. na primer. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. a zatim definisanje slučajeva. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. tj. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. odnosno kriminološki fenomen.). migracije će uvek predstavljati nezavisnu. To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. Tako. istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. Medutim. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju. a kriminalitet zavisnu varijablu. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. na 10 . da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. je po pravilu zavisna varijabla. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. recimo recidivizam. po pravilu. odnosno značajem u osnovnom skupu. tj. 17. tj. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. Naime. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. na primer. ako jeste. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike).Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. god. orijentisati na prvi ili drugi način. zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. 18. istraživač će se. Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku. određenje da će se neka kriminološka pojava. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Koriste se i tzv. odnosno njihov način života. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. Pre svega. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja.

upređivanjem. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . Takode. kao što su funkcionalne. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Međutim. Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. komparativnoistorijska i druge metode. 20. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. 19. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. Medutim. dedukcija. uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. istraživanje međuzavisnosti faktora. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka. merenjem. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. 21. Takode. eksperimentom. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. ispitivanjem. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. odnosno obrade. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. odnosno kriminalnog ponašanja. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. klasifikaciju. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. delinkventu. Primenom savremenih sredstava. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. dakle. ali i predvideti budućnost. Nakon analize. potrebno je izvršiti njihov opis. indukcija. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu. Obrada. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Od koje. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. kao najvažnije. dakle. odnosno stvamog kriminaliteta. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. dakle na ono što se već dogodilo.

a posebno za žensko stanovništvo. Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. u masi pojava koje se ispituju. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela. odnosno metoda: statička analiza. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. ekonomski sistem. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. predmet i si. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta. kao i za pojedine starosne grupe. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. društveni razvoj. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. 22. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". Kao najsloženija. Ispitivanje . Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). revolucija. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. sredstvo. izraženih numeričkim vrednostima. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. tako i drugih lica i žrtava. kao što su: politički sistem. alkoholizam itd. dakle kriminaliteta. 12 . Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava. ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. narkomanija. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore. Prilikom primene ove metode. profesionalna stabilnost. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. način izvršenja. međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. zanimanje. Naime. rat.podataka. delinkventu i žrtvi. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. demografija. No. bez vremenske odredbe. recidivizam i si. Takode. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. međutim. starost. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. razlikuju se intervju i anketa. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. a naročito korelacione analize. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti.000.). društvena pokretljivost. školska sprema.) itd. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja.

anketa. što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. tj. 23. U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja. jasno formulisana. ne sme da traje dugo itd. Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 . treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. agresivnosti. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. odnosno veze izmedu različitih pojava. Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata. Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod. u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. Prilikom postavljanja pitanja. na raznim geografskim područjima. Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju).). odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. pitanja treba tako da budu kombinovana. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta.sa ponuđenim odgovorima. sugestibilnosti i sl. objekat napada i si. raspoređenih na sistematičan način. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. 24. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. Svojom specifičnošću i složenošću. odnosno intervju. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. pitanja). Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. stavovima. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. Samim tim. motivaciji. Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. u celini. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način. pa ih nije celishodno veštački izazivati. faktora delinkventnog ponašanja. Njegova primena u kriminologiji je mala. izolovanih. dnevne štampe. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. sudskih predmeta. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. U penološkoj oblasti. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. Međutim. 17 . pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. američki istraživač Trešer (F. psihološkom. Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. posebno kada su u pitanju osetljive teme. Koriste se i on line. M. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe. Fokus grupe su male. Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. incest ili zloupotreba droga. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. zatvorskih dosijea. Ipak. patološkom. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. Sistematska opservacija delinkvenata . na primer. naime. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. npr. dnevnika i memoara delinkvenata. za razliku od neposrednog posmatranja. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. 30. delinkventa i žrtvu. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. polustruktuiranih pitanja. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea. Takođe. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. Tako je. 29. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. putem intemeta.

Skupe su. 3. psihička. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem). prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. patološka i socijalna. Proučarvanje po kohortama. 1. "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa . pre svega kvalitativnih. 4. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. dakle.to je. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. dnevnicima. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. pravilu nivoa interpretacije. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. No. 2.) koje sakuplja istraživač. Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja. 3.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. Na jednoj strani je. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. Ovaj metod naziva se . bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. Klinički metod. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). upoznaje se sa njegovim rukopisima. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. Drugim rečima. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču.Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. klinički metod. izvora podataka. kao i etnografski metod . Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. sudskih i si. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. 18 .kombinacija raznih. Osim toga. rodenje (generacija). Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. sprovođenje samog tretmana. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. a koja nisu uvek pouzdana. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka. dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. Istraživač se lično sreće sa delinkventom. 31. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. kao što su rodenje ili stupanje u brak. a na drugoj. Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. a potom i za poređenje dobijenih rezultata. dakle. Termin kohorta je uzet iz demografije. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu.nivo delinkventa. Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. drugi nivo . One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr..

Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. kako ističe Harding. Iako su. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive.putem. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. naročito poslednje dve etape. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. u torn smislu. za razliku od feminizma gledišta. kako zagovaraju pristalice biološke. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. klasna i svaka druga specifičnost. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. 19 . 32. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Kriminološko istraživanje. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. uglavnom zasnovane na već postojećoj. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. Feministički postmodernizam. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. šire zasnovanoj. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. kritici epistemologije. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". odnosno tretman. Radi se. feministički empiricizam. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. feminizam gledišta. naime. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. ignorišući specifičnosti. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Medutim. feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. kako kaže Fleks (Flax). 1. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. To su. Postmodernistička epistemologija.

Takođe. Međutim. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće. "Sviđalo se to nama ili ne.politička analiza učinila mogućim određenje "kako. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. zašto i kada" bi "o. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. nadređen istraživanom. Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . 33. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Pre svega. istraživački postupak. moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. kao prethodnih društvenim. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. kao nosilac moći i prava na kontrolu. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje.je moralno neopravdano". Ipak. odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. oko načina prikupljanja podataka. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. Ipak. Medutim. izrade istraživačkih instrumenata i si. nedostacima i raspoloženjima. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. Međutim. Naime. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio. posebno načina vodenja intervjua. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. Takode. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. neke autorke. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer. što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje. odnosno odnosima moći. kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl). On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. odnos izmedu istraživača i istraživanog. Najzad.

nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. U ovom periodu. To je od dvostruke važnosti: prvo. Tako. analizu obima i. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. godina. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. tj. godine. godini bio skoro udvostručen. Upravo stoga. uz manje oscilacije. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. godina. a onda ponovo počeo da opada. Prilikom tumačenja podataka o obimu. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. godine. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. Obim. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". godini jedino u 2002. Od 1991. posebno kada. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. kako ukupno tako i punoletnih. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. od 1999. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. da bi 1993. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. godine broj prijavljenih lica. godine. više nego inače. Tokom 2005. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. godine. počev od 1994. prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. godine. Kao što se iz tabele vidi. godine. godine. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%. do 1993. odnosno nedostižni organima gonjenja. on je u porastu do 1994. drugo. optuženih i osudenih lica. Najveći porast zabeležen je 1993. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. Od 2003. na primer. postepeno raste do 1998. godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. bio iznad broja prijavljenih u 1990. a zatim. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. U isto 21 . dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. uz kratke periode stagnacije. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. Podaci o obimu.1997.. 34. godini. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. zatim. do 1991. opada. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. Naime. u poredenju sa periodom 1991. Imajući ovo u vidu. Feministkinje. i 2002. Ukupan broj osuđenih lica. Najzad. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997.razumemo ono što se dogada. godine. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. kao što je slučaj u našoj zemlji. godine. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. njihovi statistički podaci se vode odvojeno. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. Nakon 1998. godine. do 1992. opada od 1990. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. Prva promena desila se 1991.

8%). na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). pri čemu je 40% viktimizirano 1995. starosti i polu. oštećenja auta (19.7%). lične krađe (26. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica.vreme broj osuđenih lica je u 1993. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. Samim tim. Prema podacima ovog istraživanja. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. osim za krivična dela protiv privrede. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti. godini opao za 31% u poređenju sa 1984.1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. godine.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996. Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4. a porast počinje 2002. Takođe. godine na uzorku od 1094 ispitanika. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. godinom. dominiraju krivična dela protiv imovine. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti.8%). gde je zabeleženo opadanje. Pri tome. Osim toga. Kod maloletnih lica. dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3. godina.1).4%.3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. Takođe.5%. Takođe.8%).4%). Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. koja je sprovedena u Beogradu 1996. godinu za sve grupe krivičnih dela. Godine 2004.6%). 35. 22 . za koja nema prijavljenih maloletnika. Kada su u pitanju ostala krivična dela. Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. Najzad. primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. Takođe. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4. i privrede.7%). godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. Kod punoletnih lica. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. godini bio veći u odnosu na 2000. godine sprovedena u Beogradu. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. Pored ovih krivičnih dela. dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. čak 85. porast broja osuđenih lica u 1998. krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika).

izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. uključujući i krivična dela protiv života i tela. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. relativno stabilnom nivou sve do 2004. odnosno izmedu 8. Osim toga. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. kao i u SAD. Uopšteno posmatrano. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. kada počinje da raste. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način.3 i 8. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka. Pri tome. godine. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. Švajcarska. u. godine.Kod ostalih grupa krivičnih dela. Međutim. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. Tabela br. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. godine. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada.9%. po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. Upravo stoga. godine. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. godine 2002. godine. Izrael i skandinavske zemlje. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. Tako je 1989. Na primer. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. 36. 5. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. 5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu. da bi nakon toga opadao. kako u prošlosti tako i u savreme. za kriminologe. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. Na drugoj strani.nim državama. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. idealnom svetu. odnosno prekoračio tek 2005. No. Analize strukture kriminaliteta prema polu. Takođe. godini. odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima. trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. Podaci prikazani u Tabeli br. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. Staljin je 1933. do 2005. Pri tome. Tabela br. Na jednoj strani. Nažalost. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama. Da bi taj cilj bio postignut. ali među njima postoje i velike razlike. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti. sa izuzetkom 2003. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet.iznosio je oko 8%. Na primer. takode. 23 . broj osuđenih žena je bio na sličnom. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. godine kada je došlo da manjeg pada. ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.

kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. na 22% 1990. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet.2% u odnosu na 1988. a krivična dela protiv državne imovine za 34. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. razbojništva. poput Danske i Finske. Ipak.5%. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. Naime. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. na primer. Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. da bi 1994. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. Ipak. Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. poput Japana. i drugih teških nasilnih krivičnih dela. posebno krada automobila. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. Slično. iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. do 2005. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj.U odnosu na osamdesete godine. Ргеmа podacima za 1987.4%. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. i 1991. tokom 1990. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. Međutim. broj ekonomskih krivičnih dela. na primer. Isto tako. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20.7%. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog.4%. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada. godine dostigao 24. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. Tako je u Engleskoj u 1997. u Engleskoj i Velsu. Ipak. Takođe.3%. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. Takođe. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta.9%." Međutim. je opao. porastao za 31. tako i nasilnog kriminaliteta. dostižući u 2005. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 . godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada. godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. fizičkog nasilja i krađe motomih vozila. U Engleskoj je. Takođe. i 1999. Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU)." Nakon 1991.8% u odnosu na prethodnu 1988. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. Sa izuzetkom SAD. U periodu između 1995. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta.. kao i u drugim zemljama. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996. pokazuju da od 1994. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%). godini najniži nivo ikada zabeležen. na primer. U bivšem SSSR-u je. pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava . Kriminalitet je opao i u Kanadi. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22.1%. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. maloletnička delinkvencija je u 1989. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). godini porasla za 21.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj.

Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Vladičin Han. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. Ražanj. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. Voždovac. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Na primer. između ostalog. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja. Majdanpek. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". Varvarin. Obrenovac. Međutim. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. 38. Ljudi često provode vreme van svojih kuća.7% žene. Vmjačka Banja. Boljevac. Takođe. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom". na 16. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. Leskovac. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Prokuplje. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. Lazarevac).godinu. 13 je imalo nisku a 35 (30. Prema nekim autorima. ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Osečina. Loznica. Kako ističu Arčer i Gartner. Ljig. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Neki autori. na primer. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić. Despotovac. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. Velika Plana. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad.7%) visoku stopu kriminaliteta. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. Gornji Milanovac. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. još od strane prvih kriminologa. broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca. na primer. Trstenik i Čajetina. Lebane. Kuršumlija. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 . Mali Zvornik. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14.porastao je sa 10% u 1985. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti. politička i slična krivična dela. trgovinskog. šverc. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca. Mionica. Te godine 85. Novi Pazar. stopa ubistava na jugu je u 1989. Jedno od takvih područja je..3% u 1989. Bogatić. ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. krijumčarenje droge. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. krijumčarenje i trgovina ljudima. Lajkovac. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Ivanjica. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD. Negotin. Blace. Ljubovija.Tako.23 Pri tome. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca. Savski venae. Bor. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Paraćin. 37. Koceljevo.

nezaposlenost. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . 1 u Novom Beogradu. Velikoj Britaniji. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20. a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela.i u drugim zemljama. 40. prenaseljenost. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. nedeljama. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. 15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. kriminalitet. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. model koncentričnih zona u velikim gradovima. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. Prema tim istraživanjim. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. Takođe. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. tranzitni karakter. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. 8 i 9 u Paliluli. Pri tome. Takode. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. razorene porodice i manjinske grupe. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima. prevare. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima. veka u Čikagu. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. Ugandi. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. prema nekim istraživanjima. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti. To su najčešće veće raskrsnice. trgovi. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. 39. 18 u Starom gradu. Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. bivšem SSSR. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. Venecueli. da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine.

izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. slobode odlučivanja i kretanja. oni to češće čine u toku dana. braka i porodice (nasilje u porodici). Nasilje znači upotrebu sile. Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. urbanizaciju i migraciju stanovništva. dostojanstva ličnosti i morala. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. planiran i organizovan. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. Kada su u pitanju krvni delikti. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. Na drugoj strani. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. silovanje i razbojništvo su. tipična noćna krivična dela. Na primer. građanski ratovi.Vilić. na primer. Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima. To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. Zahvaljujući napretku tehnike. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere. najčešće kao deo političke strategije). a prema muškarcima u dane vikenda. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda. povrede tela. suprotnosti u društvenom razvoju. Takođe. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. 27 . Takode. posebno u popodnevnim časovima. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene. Lokalni. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. najčešće prema ženama. racionalno postavljen. psihičkog. taoci). otmice. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. daleko od društvenog saznanja. starim i nemoćnim osobama. a najmanje u jesen. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. lične sigurnosti. 41. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično. Krađa automobila. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. a rede noću. već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. a najmanje u jesen. Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. ugrožavanja). deci.godišnjim dobima. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije.

oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. ali je daleko od izrazito nepovoljne. znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. stambena situacija nije najbolja. telesne povrede (35-40 godina). odnosno do 45 godina. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). (politička ubistva. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. ali nije ekstremno nizak. znači oni delikti kojima se oduzima život. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. posledice. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. nasilje u sportu. ali. mlađeg uzrasta i srednjih godina. navode terorizam. pa. Takođe se. nepružanje pomoći. besposličenja i kocke. sistematsko uništavanje verske. kao i psihopata i neurotičara. razbojništva (18-25 godina). porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. posebno alkoholizma. zatim. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. pre svega. 28 . Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. 42. nedozvoljen prekid trudnoće. seksualne delikte. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. radnje izvršenja. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. posebno onih u kojima nedostaje otac. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova. osveta i ljubomora. razorenih porodica. u celini. delikte nasilja u porodici. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. razbojnička krađa). terorizam. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). besposličara. Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. preovlađuju mlađi muškarci. nasilje u porodici). nacionalne ili etničke grupe . kriminalitet proganjanja i mobing. pritisci ili tortura. Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. Prema ovom istraživanju. procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka.U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte.genocid). Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. Osim određivanja pojma ubistva. navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). telo i zdravlje. Najveći broj izvršilaca živi u braku. telesne povrede. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. povreduje ili ugrožava život. politički delikti nasilja. trgovinu ljudima. zločine mržnje. psihičko zlostavljanje. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. ali nije izrazito nizak. kao i delikte nasilja uopšte. iznuđivanje iskaza.

Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt.115118 KZ RS). zatim ubistva iz političkih pobuda. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). za nagradu i si. U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. lukavo. S obzirom na te posebne okolnosti. pohlepe i si. u momentu kada žrtva to ne očekuje. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama). Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno.učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. 113 i 114 KZ RS). lišenje života deteta ili bremenite žene. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. ostvarenja dobiti. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. reaktivno nasilje. ubistvo bez predumišljaja i opravdano. ubistvo deteta pri porođaju. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. oslobođenja od neke imovinske obaveze. U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti.pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. kao teško ubistvo. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. izvinjavajuće ubistvo. Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. kao i umišljajno lišenje života više lica. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. U krivično. po pravilu. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. (čl. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. postoje i "ubistva bez motiva". lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao.U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). potajno.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi . koja vrše duševno bolesna lica. a ne radi se o ubistvu na mah. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. koji se. lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica.).l 13 KZ RS). koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena. 115118 KZ RS). druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih. 29 .

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. namerno činjenje nečega što teško povređuje. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. iako olakšava istraživački postupak. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja. Takođe. 48.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama. Naime. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. i kojim su bile obuhvaćene 192 žene. seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka. U toku 1991. 2. u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda. Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja". raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. ima probleme sa zapošljavanjem. 18. Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke.ženama pokazala su da ovaj pristup. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke.9%). muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. zavistan je od alkohola. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije.7% odgovorilo da je fizički maltretirano. tradicionalista je. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%). socijalno je izolovan.. došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. u skladu sa time. BCS iz 1992. žene su svake godine žrtve preko 572. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. na primer. g. uključujući i našu zemlju. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58. silovanja i ubistva u kući. uključujući pretnje takvim radnjama. Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. Takođe. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu.njen da je profesor M. političke dominacije. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. na primer. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 .8%). Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. U proseku. R. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom.

Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. kulturne norme i seksistička organizacija društva. kontinuirani elemenat društvene interakcije. porodična socijalizacija. nezaposlenost. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. pa i ranije. a ne kao proizvod individualne patologije. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. naime. ako je nešto posebno važno. Neki od tih faktora su. Takode. po njima. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. 34 . finansijski problemi. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice. Ovi faktori.uzroka polaze od društvene strukture. između ostalog. odnosno mentalno bolesnim. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. visina prihoda i obrazovni nivo muža. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte. O obimu. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. onda to opravdava upotrebu nasilja. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata. odnosno globalnog društva. psihičko. Takođe. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko. Slično tome. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. nezaposlenost ili delimična zaposlenost. loši stambeni uslovi. "gazda u kući". S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. stresa i slabe komunikativnosti. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. visok nivo nasilja u društvu. Smatra se. kako su isticali. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. Kritičari. 49. rečju. Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. To su uglavom sociološka.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. velikog bračnog nezadovoljstva. od strane nekih psihologa. nesigurnosti. Medutim. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. nezadovoljstvo poslom. odnos poverenja. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres.

obljuba 35 . navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. teška telesna povreda. njihove svađe. nasilja oca prema majci. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. edukativnih. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem.. uvrede i psovke. omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova.vrh ledenog brega". materijalnih. Teku IX veku počelo je da se piše. Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece. ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. usvojioca. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja. prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta". emocionalnih potreba. vaspitača u domovima i poslodavaca. pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. kao i napuštanje deteta. koje može dovesti do teških telesnih povreda. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. a početkom 20. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. 193 KZ RS). ubijanje drage životinje. zdravstvenih. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. postoji i psihičko zlostavljanje. Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika. silovanje. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. medutim. Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. o zlostavljanju dece od strane učiteija. izolovanost zbog bolesti. ostavljanje deteta samog u stanu.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. istina vrlo retko. alkoholizam oca ili majke. upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. ovi podaci su samo . Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum. pa i do smrti. Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično. U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. Prema ovim objašnjenjima. Pored fizičkog zlostavljanja dece. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. usvojilac. broj zlostavljane dece je mnogo veći. vezivanje za nameštaj. otmica. Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. U porodicama sa više dece. preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja.

kroz zloupotrebu poverenja. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. razbojnička krada. fizički izgled). Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. nedavanje izdržavanja. postoji i ekonomska viktimizacija. nasilje u porodici. rezolucijoin 47/5. Značajan doprinos za promenu prakse organa. zdravstvenih i obrazovnih organa. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. 65 ili 75 godina). 50. Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. oduzimanje maloletnog lica. Pored ovog oblika. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. 36 . Prema istraživanju Olivera. rodoskrvnjenje. omogućavanje uživanja opojnih droga. godine poveća za još 10 godina. Tada deca. Tokom 20. a očekuje se da se do 2050. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. fantazija. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. već četiri generacije jedne porodice.nad nemoćnim licem. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. pa čak i psihoza. promena porodičnog stanja. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju. vanbračna zajednica sa maloletnikom. kao nedavanje lekova. obljuba zloupotrebom položaja. Međutim. kojom je 1. razbojništvo. ekonomska). na skoro 2000 miliona u 2050. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. godine. vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. seksualna. nazivanje pogrdnim imenima i sl. kako u porodici tako i izvan nje. policijskih. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. odnosno majci. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. Naime. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. a 1999. Deset godina kasnije. već se naprotiv produžavao. nedozvoljene polne radnje. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. One su uslovljene samim procesom starenja. psihička. u nekim slučajevima. od 1950. trgovina decom radi usvojenja. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. hrane. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. radna sposobnost. godini. Gerieralna skupština UN usvojila je. ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. godina Međunarodnom godinom starih osoba. Proklamaciju o starenju. koliko ih je bilo u 2000. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. pravosudnih. Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. vode. Godini. 1992. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. ali i bolestima pojedinih organskih sistema. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba. ne samo zbog seksualne privlačnosti. obljuba sa detetom. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. koji imaju blizu devedeset. posredovanje u vršenju prostitucije. zanemarivanje higijene. veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života.. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. ratni zločini protiv civilnog stanovništva. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. Ipak. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva. iznuda. trgovina ljudima. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima.

U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode. Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put. U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. polje.veći broj učinilata je oženjen (48%).3. 37 .udeo nepismenih je manji.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima. posebno ženama. 197 KZ RS). Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. podrami. 194 Krivičnog zakonika RS. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica. zlostavljanja i nasilja". Osim ovih krivičnih dela. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika. 197-200 Porodičnog zakona RS. Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. ulice i dvorišta. njiva ili šuma. Seksualna delinkvencija .Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu. Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. doživeti tzv. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog. zlostavljanja i nasilja nad starijim licima. koja nam se čini najprihvatljivijom. sekundarna viktimizacija. Osim toga. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi. pokušaj takvog čina. 77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede. strah od osvete isvršioca i si.5. Prema jednoj proceni FBI. godine. 51. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici. a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . odnosno noćni časovi. Takođe. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti. 10 i čl.9. Karakteriše ge upotreba sile. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije.4. a u 14% slučajeva maloletnici. hodnici. Kod seksualnih. pogotovo silovanje.od republičkog. Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci. navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1. seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl.8. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. u proseku učinioci su uzrasta 29 godina. veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela.7. delikata veoma visoko je izražen recidivizam. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina.6. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. zbog postojeće procedure. 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. U pogledu uzrasta izvršilaca. aprila 2002. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. strah da će se u toku krivičnog postupka. do nivoa lokalne zajednice.2. Međutim. automobili. Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima. Na planu domaćeg zakonodavstva. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom. pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. u večernjim i noćnim satima.

Krivični zakoni u nekim državama. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. na primer u Francuskoj. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. Međutim. usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću. Kod pružanja otpora. 2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača. fizičke muke. već i sa njom izjednačen čin. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa. Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor. napadu koji uključuje patnju. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti. tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. Međutim. besa i revolta. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1.obljube. silovatelji moći i sadistički silovatelji. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . često i fizičku torturu. a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. 178 st. 52. Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21. godine. straha. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. Sledeća promena je . seksualno stimulativni. Prema KZ RS (čl. 38 . Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. 178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica". U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. u vršenju dela učestvovalo više lica. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve.prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. emocijama ljutnje.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima.

U okviru posebnog krivičnog dela (61. i to prema deci oba pola. Krivični zakonik predviđa. Prema jednom istraživanju. prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom. za razliku od fizičkog zlostavljanja. Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave. psihičku. posekotine. seksualno dodirivanje i sl. u oružanim sukobima i političkim krizama. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. bile su silovane posle šetrnaest godina. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca. gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu.) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. analnog ili oralnog odnosa. nezavisno od pola. Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu.) ili nekontaktnim (npr. bilo da se radi o kontaktnim (npr. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. U krivičnom zakonodavstvu Srbije. Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. seksualni odnos. Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro". a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. zbog svog uzrasta ili razvoja. izlaganje pogledu. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. deca od rodenja do kraja adolescencije. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. poverenje ili mod. 2. a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. obljuba zloupotrebom položaja. Međutim. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. nedozvoljene polne radnje. zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. "opušteno" ili "ne oseća ništa". nemoćna i potpuno zavisna od muškarca. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". prika- 39 . Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. prodaja. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. opekotine). ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. egzibicionizam i si. obljuba nad nemoćnim licem. podvođenje i omogućavanje vršenja bluda. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje. zloupotreba dece u radnom procesu. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima.

oskrnaviti.zivanje. starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja. poslednjih godina sa razvojem volonterskih S. s obzirom na to da su žrtve. 54. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. najčešće deca. godini student Metju.S. što znači osramotiti. 55. uključujući. napadi na homoseksualne populaciju. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. Zločini mržnje su uobličavali. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. krivičnopravne i kriminološke. 40 . sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. Prema nešto užoj defmiciji. javno izlaganje. 197 KZ RS. Ipak. a ne kao seksualnog nasilnika. silovanja. Tajnost incesta je razumljiva. rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). službi i "Incest centara". religiji. Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. kao i prekomerna upotreba alkohola. te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. uže. da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. loša socijalna adaptacija. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". ubistva iz nehata. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi. pogotovo devojčice oca. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. Prema najširoj definiciji. radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra). seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. proširivan i pojam incesta. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. kao i crtanje svastika po sinagogama. Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. nesposobnosti. teške telesne povrede. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda. U kasnijem razvoju. Medutim. U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice.u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe.O. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. ubistva. telesne povrede. a žrtva maloletni srodnik. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika. Postoje različite definicije incesta. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. a nekada i određivali svetsku istoriju. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. kada je to podesno. Naziv potice od reči incestare. šire. postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova). iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. Prema čl. U 1998. zastrašivanje paljevinom. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci.

smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. 41 . U Srbiji je 2003. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. trenera. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. Posle toga. u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. ragbija. Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. boksa. 54 st 1). Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. kako između sportista. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. Nasilje u sportu Nasilje u sportu. Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. godine. koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. 4). sedišta i oluci sa stadiona i dr. opreme. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. mešovitih borbenih veština. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". uzeti u obzir. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. trenera. godine završio ubistvom. navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju. zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. neovlašćeni ulazak na sportski teren. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. koji se 531. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. nasilje navijača. navijača.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. kažnjavaju ih šutiranjem. fizički integritet lica ili imovinu. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. Naime. nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. Inače. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. a nekada samo radi zastrašivanja. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. prema njihovim pristalicama. oštećivanje sportskog objekta. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl. neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl. U takmičarskim sportovima (fudbal. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. sve u cilju pobede. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. 56. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima. Drugi kinje sopstvenu decu. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. 2 st. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. improvizovano oruđe umesto noževa. sa ciljem da prouzrokuje štetu. poput fudbala. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima. prema Zakonu. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. u smislu ovog Zakona. izazivanje nereda prilikom dolaska. gledalaca. Kontaktni sportovi. druge igrače i njihove roditelje. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. 4). Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste.

bez obzira na rod. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. iznad prosečne inteligencije". podesnoj da bude izložena mobingu. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. socio-ekonomski položaj. pretnjama i zastrašivanjima. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". po jednom utvrđenom sistemu. progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. Ukoliko ne uspe na taj način. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve. еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi. Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem". U najvećem broju slučajeva. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama. s tim što upadi postaju sve učestaliji. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. Osim toga. proganjanju je prethodio neki lični. koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. rasu. kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja.Poslednja izmena Zakona usledila je 2007. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja. Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje. s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. poklona. progonitelji nekada pribegavaju nasilju. Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. 138 KZ. vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. karakteristike. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. od mlađih do srednjih godina starosti. seksualnu opredeljenost. Nažalost. Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). geografsku ili ličnu pripadnost. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. Većina progonitelja su muškarci. ljubavnih pisama. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. a to je zastrašivanje žrtve. 57. Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina. ili kombinacija svih tih postupaka. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. da pristane na njegove zahteve. 42 . Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. poput: slanja cveća. U oba slučaja. progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. godine. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. pisane ili implicirane pretnje. Mobing . Naime. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos. 58. komunikacija bez pristanka ili verbalne. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem.pojam. upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. pod nazivom ugrožavanje sigumosti. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova.

ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). što dovodi do hroničnog umora.2. žrtvi se preti ili se ona napada fizički. zbog maltretiranja kome su izloženi.5. Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača. mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing. Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. Cilj je da. napetosti. izlaže poruzi zbog svog hendikepa. korporativne klime i kulture organizacije. žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. žrtva biva seksualno uznemiravana). mikropolitičkog ponašanja. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim. Zbog ovakvog poimanja. Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. žrtva sedi izolovana u prostoriji. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 . ali samo posredno. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. bez traženja otpremnine. ljubomore. U ovoj fazi. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća. žrtva se ismeva. vrste konflikta koji je okidač. pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. i mobing kao rezultat tzv. Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. „Osećaj ugroženosti. ućutkuje žrtvu. S druge pak strane. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. odnosno etape razvoja događaja:1. ljubomore. Osim toga. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja. ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. godine propisuje da je. Uzrok sukoba se zaboravi. psihosomatsku i socijalnu patnju. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. psihološkog profila i osobina žrtve. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja.4. vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu. načina na koji hoda ili govori). žrtva je potpuno isključena iz radne sredine. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror. U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. etničkog porekla. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga. verbalne pretnje.3. radnici daju otkaz. Mobing prolazi kroz odredene faze. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. daleko od drugih). Zakon o radu iz 2005. zavisti ili antipatije. kao jednog od uzroka mobinga.Zbog učestalog. gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. poput nesanice. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću. u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira. odnosno žrtva mobera. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena). Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi. duževremenskog neprijateljskog ponašanja.napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom.

nezavisnost. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje. neprijateljska propaganda i dr. nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja. teror i gradanski rat. političko ili drugo uverenje. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). represija. veroispovest. subverzija. koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža.utvrđena. Relativna politička krivična dela su obična. koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. političke uzroke (Nathan Hale. To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood).političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. boju kože. starost. njeni organi i institucije. naučnu (Kopernik ili Galileo). prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela. paljenje i ubijanje za vreme pobune. ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. diverzija i sl. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. Benedict Arnold). rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. Politički odnosi u društvu. hrane i dr. izazivanje nacionalne. terorizam. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. tj neko političko dobro. terorizam itd). odnosno invalidnost. sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. neredi. U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. organizuje rad i bezbednost. s obzirom na pol. političko ubistvo. oružana pobuna. Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje. politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. špijunaža. Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. odavanje državne tajne. udruživanje radi protivustavne delatnosti.). Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. nacionalnu pripadnost. a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. radi pomaganja neprijateljima). 59. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. 44 . seksualno opredeljenje. trudnoću. priznavanje kapitulacije ili okupacije. povreda teritorijalnog suvereniteta. između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada. drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela. suverenitet. bračni status. Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. kao i zaposlenih. rasu. špijunaža. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije. klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. atentat. Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. pobune. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. napad na ustavno uređenje. a to je rušenje države i njenih institucija i treće. 18). zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl. religioznu (Martin Luter). iz političkih pobuda u cilju promene društveno. zdravstveno stanje. prinuda.. porodične obaveze. protiv države.Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. sabotaža. socijal. spoljnu i unutrašnju bezbednost države. terorizam. ugrožavanje teritorijalne celine. njenog uređenja i bezbednosti (na primer. psihofizičko zlostavljanje i mučenje. pritisak. jezik. diverzija. teritorijalni integritet. dok su složeni oblici: nasilni protesti. oružana pobuna.no poreklo. imovinsko stanje. krađa oružja. 16). Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. obuće. počev od široke definicije. članstvo u političkim organizacijama. rodenje.

težnja je usmerena ka široj javnosti. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve". Za razliku od njih. reči terror. Prema tome. ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom".. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. kao „nasilničko kriminalno ponašanje. a da bi postigli puni efekat svog postupanja. i na kraju. užas. promišljeni cilj. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva. Isto tako. ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. strah.60. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. izazivanje stvarne štete civilima. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. Domaći zakonodavac. stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. ograničeni politički terorizam. Naprotiv. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. cilj i motiv. s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. nepolitički terorizam. kao i normalno funkcionisanje zajednice". koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju. terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. trenutna žrtva nema važnost. aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere. kao u slučaju pravog terorističkog akta. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". Često. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude". Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje. u aktu terorizma. kvaziterorizam. oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. strah). već na korist koju imaju. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. na primer. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. Takođe. Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. Ulivanje straha je najviši. kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. Bez obzira na razlike. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. a ne samo kod pojedinačne žrtve. zvanični ili državni terorizam. politički terorizam. Postoje različita određenja terorizma. Tako. snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma. Teroristički akti planiraju se unapred. I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. u političke svrhe". sigurnost. zbog motiva iz kojih se vrši. sva sadrže iste elemente: nasilje. „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 .

krađe automobila. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. Naime. kao i krađu vozila i stvari iz vozila. Između 1963. kako u našoj zemlji tako i u svetu. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. i 1993. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. i 1991. najviše. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%). godine. zloupotreba poverenja.godine. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. predstavlja svakodnevnu pojavu. godine. pričinjena šteta od 450 miliona DM. posebno krađa automobila. zbog svog nasilnog karaktera. u SR Nemačkoj 1990. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%. na primer. hemijskog.lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog. ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je.. To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. prevaru. Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. Pri tome. oštećenje tuđe stvari. Takođe.tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. Prema raspoloživim podacima. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 . pre svega razni oblici krađe. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja. 62. a broj drugih oružanih krada za 672%. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. krađe automobila i krađe iz automobila. utaju. u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. U periodu između 1990. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. i 1980. zelenaštvo. odnosno 49.5%. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. protivpravno useljenje. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina". bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. oštećenje tuđih prava. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji. marta 2006. Ipak. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu. To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet. U Engleskoj je tokom 1990. Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. protivpravno zauzimanje zemljištva. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela. Na toj listi koju je 20. Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. 61. prikrivanje. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. najviše porasla stopa izvršenih krađa. iznuđu. bar kada su u pitanju razvijene zemlje. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa.

područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. svojstva delinkvenata itd.231). privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava. ekonomski kriminalitet. znakova za vrednost (č1. Privredni kriminalitet. najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu. kriminalitet belog okovratnika i sl.240). pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog. prouzrokovanje stečaja (č1. zastoje.223). postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca. Medutim. pojavni oblici. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede. Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti. zloupotreba poverenja. menjanja ili prestanka tih odnosa. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji. jedinstva tržišta. onemogućavanje vršenja kontrole č1. trajanja. odnosno. narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. procesi i aktivnosti. stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem. ustavnog uređenja . adaptivnost i istrajnost i. znakova za obeležavanje robe. krijumčarenje (č1. U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1. poznata iz njegove istorijske prošlosti. odavanje poslovne tajne (č1. oštećenje poverioca (č1. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. pravljenje.226). prodornost. poslovni kriminalitet. Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda.236). poreska utaja (č1. ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. krize već i nastupanje konflikata. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti . nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1.245). snalažljivost njegovih nosilaca. nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti.225). falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. procesi i aktivnosti. povreda finansijske delatnosti.229). Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski. pranje novca (č1. prestupništvo u ekonomiji. Zbog toga. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1.244). kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici.pravna i fizička lica. Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone.243). struktura.224).239).237). Ipak.). Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi.232). mera i tegova (61. kao deo kriminaliteta u vezi privrede. obmanivanje kupaca (č1. S obzirom na ovu okolnost. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi. Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta. nedozvoljena proizvodnja (č1. 47 . uzroci. mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta.235). Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost. protivurečnosti. obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi.228). neoporezovanog profita. povreda privrednih pravila. hartija od vrednosti (čl. pre svega. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1.234). ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa.227). Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet. koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. privredni odnosi. Od početka sedamdesetih godina. zloupotreba monopolističkog položaja (61. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1.241). neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih.242). Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost. teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta. službene dužnosti. privredne prestupe i privredne prekršaje. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept. istorijski posmatrano. privredno prestupništvo. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam.sabotaža u privredi). državnih finansija. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom.238).230). nedozvoljena trgovina (č1.

protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima. nepoštovanje poslovnog morala. koja se smatra "zemljom u tranziciji". eventualno proizvodnja.. žiga. državna uprava i lokalna samouprava.). nauka i zaštita životne sredine. kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi. u lancu posredovanja. krize etike i morala u mnogim oblastima. zaključenjem štetnih ugovora.obmanjivanje kupaca (prevare o količini. valutnoj transakciji. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. sirovina.Pored navedenih krivičnih dela. ceni. privreda. ukupnim merama privredivanja. firme. došlo je do radikalnih promena u privredi. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. nedozvoljenoj trgovini i si. građevinarstvo i urbanizam. 48 . falsifikovanjem novca itd. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. ekonomski odnosi sa inostranstvom. saobraćaj. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). Pojedina preduzeća. trgovinskim radnjama. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. primanje mita. posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. trgovina. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena. rudarstvo i energetika. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. kultura. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. zdravlje i dr. ugostiteljstvu. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. regresi. . gde se manipuliše novcem. što može da ima ekonomske. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. finansiranje. manifestuju se u formi tzv. političke i druge posledice. poljoprivreda. turizam i usluge. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. prosveta i sport. falsifikovanje javnih isprava i sl. proizvodnji. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. zloupotrebom ovlašćenja. Poslednjih godina u Srbiji. proizvoda. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. prisvajanje neevidentnih viškova robe. šumarstvo i vodoprivreda. položaja ili ovlašćenja. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. proizvođaču.nemarno i nesavesno poslovanje. odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika. skladišta i prodaje. oznake ili drugog spoljnog obeležja. spoljnotrgovinskom prometu. posredovanjem. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena. stimulacije). rad. Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. . štetne aktivnosti. pa i u privredi. trgovinske i ugostiteljske radnje. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. zapošljavanje i socijalna politika. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji. poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta.

kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava.. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. u poslovnoj sferi.pokvarenost. Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period. sporadična ili sistemska. javnih konkursa.3. Pored krivičnih dela davanja i primanja mita. uličnom nivou. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna. upravnih referenata i dr. razlikuju se korupcija na srednjem nivou. pripadnika inspekcijskih službi. sportu i dr. postoji sklonost ka podkupljivanju. 64. osloboditi od kazne. Smatra se da nema društva bez korupcije. Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1.2. korupcija na najnižem. pored korupcije na najnižem. razvijenim i nerazvijenim. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja. magacioneri. sociološki.4. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom. zdravstva i pravosuđa. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. korupcija na najvišem nivou . Kod krivičnog dela davanja mita (čl. dodele koncesija.pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. corruptio . izbegavanje poreskih obaveza. prosveti. kriminološki ili pravni. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva.5. carinika. jednostavna ili složena.368 st. obuhvata sve oblike "situacijskog". kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr. koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki. bez prethodnog plana ili najave... odnosno korupcija preživljavanja ili velika. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima. 367 KZ RS) i davanje mita (čl. mala. kršenje zakona od strane sudije. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl. privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi. na različitim radnim mestima . skladištari. različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr.poslovođe.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. podkupljivanje. 63. na primer: podmićivanje policajaca. potplaćivanje).368 KZ RS). blagajnici.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama. utaje. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije.. te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. građevinarstvu. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom. javnih nabavki. uličnom nivou. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora.u krugovima vrhovne političke vlasti. koja deluje u preko osamdeset država u svetu. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti. Korupcija . Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 . na primer prevare. ostvarujući ogromnu dobit. izopačenost. da u svim društveno ekonomskim sistemima. protivzakonito posredovanje. zloupotreba službenog položaja. zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja. zdravstvu. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba.

koje se ispoljava u izazivanju. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe. mladi i stari. Kompjuterski terorizam. kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. "mala vrata" ili "trap doors". rasističke. kao i saobraćajnih delikata. Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. krađa mikroprocesnih čipova. prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. muškarci i žene. neovlašćen pristup zaštićenom računaru. nacističke i slučne ideje i si. "pranja novca" i si. jer je. Zbog toga veliki broj kompanija. službi i institucija razvija sistem zaštite. pedofilija. može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. "Iogičke bombe" . sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti. pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen.). krađa hardvera/softvera (softverska piraterija. žena i dece za prostituciju. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama. pronevere. Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. krađa trgovinskih tajni. 302). 65.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji). prema nekim procenama u SAD.program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka.298).300). protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga. pored ostalog. pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. uvredom i sl.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. Međutim. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje. Ovo se dešava zbog toga što agresija.Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima. sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl. istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. verske sekte. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije. saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje. podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga. Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom. Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" . virusi). sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga. Sem toga. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri.neovlašćena upotreba informacionih sistema. računarska sabotaža (čl. Prerna jednoj od definicija. po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani.301). kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima. ljudskih organa. jer svi učestvuju u saobraćaju. prevare). proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja. krađa kompjutera.ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema. kao što su dečja pornografija. čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . "hacking" .303).299).sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja. računarska prevara (čl. zloupotreba telefonskih sistema). Kompjuterske prevare.

otmica vazduhoplova.1%. jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv.294). nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. opreznosti. To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica. kao što su sebičnost. nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl. discipline. U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. endogene i egzogene. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51.293).učešće recidivista. dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo. Međutim. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica.2%). čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom.žrtve svog ponašanja. odnosno do šest meseci (36. U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. nedoslednost. Međutim. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje.291). povećanog standarda i urbanizacije. naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status. za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte.295). kao što su dobra regulisanost saobraćaja. "srednjem uzrastnom dobu". sigurnost u saobraćaju. ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl. objektivne i subjektivne.7% . stalna strepnja i prenapregnutost. na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti. da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja. Specifičnost saobraćajne delinkvencija.290). naročito drumskog. odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. broda i drugog prevoznog sredstva (čl. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl. pri čemu se objektivnim smatraju društveni. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice. nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima.292). U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti. Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina. pa i kod nas.2%). 66. da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta.289). Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. nestabilnost u odlukama i namerama. Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. tehnički i prirodni faktori.296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike. Profesionalni kriminalitet 51 . a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju. Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje. Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima . Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca. zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine.297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena. ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27. Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine. odsustvo osećanja dužnosti. piratstvo (čl.4%. ili 19.

sposobnost. planiranje bekstva. da se organizuje prostitucija. Profesionalni lopov krade profesionalno. To su džeparoši. malverzacije u vezi sa utajom poreza. počinju da rasturaju drogu. uticaj i moć. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. a društvu se nanosi 52 . Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom. železnica. Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. promene grad. Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. jer se koristi određeni društveni položaj.bankarstvo. manipulisanje ljudima. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. odbijaju da se sa njima identifikuju. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. umešnost. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru. najčešće imovinskih. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi. zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". trguje opojnim drogama i sl. na berzama.varalice. Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. medicina. osiguranje.odlikuje ih primena nasilja. razvijene govorne mogućnosti. prihoda. inspekcijske ili poreske službe. kako opisuje Saderland. u vidu stalnog zanimanja. falsifikati. policijske i carinske službe. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. počinju da se bave legalnim zanimanjima. ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). iz priznatih zanimanja. koje služi kao izvor stalne ili povremene. Oni preziru amatere. ona ima svoj poseban sjaj. postanu narkomani ili alkoholičari. državne institucije. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. d) profesionalci . trgovina."sitnih lopova". koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela. veština i znanje u vršenju krivičnih dela. on "pravi posao" od krađe. "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. Odlikuje ih visoka profesionalnost. lažnim računima. i lica koja imaju poseban društveni status. vlast. transakcije valutom i menicama. postignu veliki "uspeh" u kockanju. oni ne osećaju grižu savesti. osnovne ili uzgredne zarade. nameštenu ilegalnu trgovinu. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. posebna tehnika.Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije. dinamičnost i prilagođavanje. Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. tzv. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . sumnjive transakcije. usavršenost metoda. rasturanje ukradene robe. odnosno prihvatanje "u profesiji". Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. Kriminalitet belog okovratnika. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. Profesionalno mogu da se vrše krađe. prevarama u osiguranju. vešto i spretno. poseban način govora. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi. prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. e) teški kriminalci . Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. 67. prevare. koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. ali i surovih i naoružanih gangstera.

prevare kupaca velikih razmera. "pranju prljavog novca" i sl. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. donacija pa i humanitarne pomoći. kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. multinacionalnog podmićivanja. Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge . ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. koje su poznate kao "stečajna mafija". Sem toga. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere. Na primer. prevara sa cenama i kvalitetom robe. korišćenje državnih fondova. tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. iako ogroman. itd. ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. izbegavanju plaćanja carina i sl. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. zaključenja lažnih ugovora. utajama poreza i si. već "korisne malverzacije". Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena. višoj ceni. One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima."fudbalska mafija". Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet. jer se smatra da to i nije kriminalitet. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju. Saderland je istakao da je finansijski gubitak. koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i. ovaj trend je pošao još izraženiji. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija. Ipak. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. koji zbog toga uživaju faktički imunitet. 68. korupcije. obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija". Najzad. nego za detaljnije naučno razmatranje. kao i u drugim tranzicionim društvima. kasnije. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. pomoćnice. kriminalitet belog okovratnika se. pa nadalje. Ekonomske.pojam i značaj izučavanja 53 . u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. korupcije.). već imaju za posledicu povređivanje. Od šezdesetih godina. "afera Indeks". moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti. Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. nije pominjao pol izvršilaca. (zbog lažnog prikazivanja prihoda. Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. fmansijsko poslovanje ili menandžment. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). "drumska mafija".one su savetnice. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu. lažnog bankrotstva. Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose. zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. "zdravstvena mafija". pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. Organizovani kriminalitet . posebno ogleda u porastu. pljačkanju društvene imovine. Sem toga. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. lažna merenja i sl. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija. Pri tome. direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje.

Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju.) sa dva 54 . po principu "mreža". Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou. organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. po pravilu. Međutim. Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. sudove. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan. korupciji. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. bez jake hijerarhijske povezanosti. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. ljudima. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. kao što je imigracijska kontrola. utajama i obmanama.Organizovani kriminaliet je najopasniji. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). skupštinu. što omogućava da vođa kontroliše. (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti. (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. alkohol. Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. ■ često obuhvata zabranjena tržišta. kao što je trgovina ilegalnim drogama. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. pranje novca). antikviteti).proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama. što je razumljivo ako se zna da je reč o. tajnim grupama. " statutarne kontrole. ■ većim delom smatra se soficistiranim . što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. Pribegavajući prevarama. tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. (3) nasilje. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. (2) hijerarhijski odnosi u grupi. oružjem. Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica. Kao plansku. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". policiju). naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. politička demokratizacija i pluralizam. poslušnost i uzajamna lojanost. već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). vladu. ■ neki proizvodi mogu biti legalni.

trgovinom ukradenim automobilima. ali je u funkciji organizovanog kriminala. Kinezi) ili određenom društvenom statusu. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. izvršavanje naredbi pretpostavljenog. "pranjem novca". Rusi. drogom. U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990. koja je imala različita polja delatnosti. Boss odn. prodavnica cveća.) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. traženju. Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica. Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. kolumbijska (kolumbijski karteli). Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. Konvencija o pranju novca. koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD. Organzovani kriminalitet . organizovanjem prostitucije i reketa.). Crnci). pumpnih stanica. Padre.istorijat. bugarskih i kineskih organizacija.) i Konvencija o pranju."La Cosa Nostra". u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". ukrajinskih. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja". Češka Republika je središte italijanskih. \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. 69. U baltičkim državama (Estonija. pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. praonica rublja.). kineska. narodnosti (Albanci. ruskih. Kanada). ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima. koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa. Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. organizovanju prostitucije i kocke. postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija . pogrebnih preduzeća i sl. falsifikovanjem novca. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. kineska i albanska mafija. trgovinom oružjem. morem i vazduhom (2000. radi sticanja. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza. Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. finansijske ili druge materijalne koristi. Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988. Poljska je baza 55 . 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika. Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. prvi sledeći nivo je njegov zamenik. bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom. predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. oružjem. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom. 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". Organizovani kriminal. suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. italijanska.). Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje. Litvanija. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. posredno ili neposredno.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. Za razliku od italijanskih udruženja. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. U zemljama Seveme Amerike (SAD. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. Ruska. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija. između njih je "savetnik".

a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. zatim preko Makedonije. stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana). Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. Hrvatska. Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland. Srbije. koji naročito deluju u sferi reketa. Pakistan. Ekstazi je sintetički dobijena droga. Ova droga se pojavila 1988. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti. geografski i etnički podeljenih. droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja. Tajland.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. držanje.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). Nepal. Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. Bosna i Hercegovina itd. Posle 1990. stavljanje i promet opojnih droga .predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Po hemijskom sastavu. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. 70. Iran). Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv.za kolumbijske narko kartele. Kosova.000 tableta. "zlatni trougao" (Laos. Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula. imovinskih krivičnih dela. odakle se heroin prebacuje u Italiju. kokain. regionalnom i nacionalnom nivou. preko Mađarske. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. indijski podkontinent (Indija. kanabis i sintetičke droge. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga . Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). trgovine oružjem. Avganistan. u Holandiji i Belgiji. Burma . a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. droge. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom. posebno za "pranja prljavog novca". ušmrkavanjem ili injekcijama. uranijumom i oružjem. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. 56 .čl. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana. a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. Koka se gaji naročito u južnoj Americi. Laos. s druge strane. turske i kineske gmpe trgujući drogama. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije. nova modna ludost. ubistava. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. već je deo međunarodnog procesa. trgovačka. Unosi se u organizam pušenjem. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. Čečenija. Zapadnu Evropu i SAD. korupciju i otkup legalnih firmi. finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih. pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. drugih bivših sovjetskih republika. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu. Srbija. 2. Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. To je beli prah bez mirisa. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). Trgovina drogama . Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta . Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta.247 KZ RS. Kosovo. koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu.000 organizovanih grupa. pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. Srednji istok (Avganistan. "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke. Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. na zapad. prostitucije. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje.500-4. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. nije više lokalnog karaktera. Iran). Ukrajina. Ekvador i Brazil.

prevare u osiguranju. skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. sa sedištem u Poljskoj.231). Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. zbog ograničenog tržišta. Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . 9. lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. 11. umetničkih i kultumih dobara. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. Prema tome. 'finansijske transakcije. Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. ukrajinska i gruzijska). Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. krađe motornih vozila. da bi. krađu kompjuterskih programa. 7. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. krijumčarenje nafte. 10. Najviši državnici. U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. koje legalno posluju. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. cigareta. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. uvođenja ekonomskih sankcija. Devedesete godine 20. 5. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. organizovana kocka. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. Reket se sprovodi metodom ucene. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. početka građanskih ratova. 57 . Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. ucena). Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. organizovana prostitucija itd. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju. pranje novca. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20. otmica. trgovina retkim biljkama i životinjama. zelenaštvo. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. 4. ekološki kriminalitet. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. 6. zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. 8. godine.

što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega.). Trgovina ljudima . čak i oni sa oficirskim činovima. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. kompjuterski kriminalitet. kontrola poslovnih i ličnih računa. 72. 58 . pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. duvanske mafije pokrenut je tek 2007.504x). 12). Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. godine. posredovanje u vršenju prostitucije. kao i dodatni Protokol o prevenciji. angažovanje prikrivenih islednika itd. Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. Prvi krivični postupak protiv tzv.pojam. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. Aktivni policajci. posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo). ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii. 504a . razgraničenje od krijumčarenja ljudi. Međutim. koji još uvek važi. imovine ili objekata. pranje novca i dr. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen. davanje i primenja mita. opozicionih lidera. postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu. telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. č1. godine. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. 2 Zakona. a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom.umešani u organizovani kriminalitet. pranje novca. novinara i dr. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. po nalogu vlasti. Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. Ukazom predsednika SR Jugoslavije. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. saslušanje svedoka saradnika. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004. Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. posebno ženama i decom. iznuda. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. 2001. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima. čija se primena očekuje. 346 KZ RS). korupcija. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl.) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji.

upotrebe u pornografske svrhe. eksploatacije rada. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. Nezaposlenost. rada i sl. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. Nezaposlenost. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. prosjačenje i si. Razlike u riziku 7. trail. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja.Od 2003. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. Takođe. odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. i to ne samo lokalni. zloupotrebe ovlašćenja. rad u neprimereno teškim uslovima itd. razlikuju se zemlje porekla.. a bogate. vršenja krivičnih dela. obmane. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. godine. otmice. 2006. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki. a od 2005. Dobar primer uključivanja 59 . Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje. pogoduje savremeni društveni kontekst. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. Razlike u pravnoj regulativi 6. Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. Trgovini ljudima. Eksploatacija. Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. kupovinu. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. 73. Prema postojećim saznanjima. pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. prinudnog rada.. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. Profit 3. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. prinude na prostituciju. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. Siromašne. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije). Medutim. tranzita i destinacije. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. dužničkog ropstva. Dakle. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. Sopstvenu viktimizaciju (npr. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi. prevare. pretnje. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. poverenja. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5. kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. već i regionalni i globalni. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. prosjačenja. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada. prevoz odnosno drugi način transfera. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. predaju.

Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja.belcima sa Zapada. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije. Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. Međutim.bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. takođe.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja . obrazovane i spremne da se povinuju). obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim. 74. Uz to. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama . Prema raspoloživim saznanjima. nezaposlenost. Pri tome. odnosno ponude posla u sex industriji i sl. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije. ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja. moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi. Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. najčešći faktori guranja su siromaštvo. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu). ma koliko. a time i manjih troškova i nižeg rizika. slobodu kretanja.). Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. Međutim. trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka. To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju. odnosno napustiti svog vlasnika.-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope. nasilje u porodici i seksualno nasilje. izbeglištvo. kao i rodna diskriminacija. Na drugoj strani. žene iz Istočne Evrope kojima se trguje. Ali. Srbija je početkom 1990. ona 60 . koja predstavlja snažan faktor privlačenja. Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu.To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. a posebno praksa. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. one su uglavnom belkinje. Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. Pored potražnje. ratna viktimizacija. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. atraktivnije su klijentima . tako i u razvijenim zemljama. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama.zbog manje udaljenosti. kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. vojne baze i sl. Tokom 80-ih i 90-ih godina. što podrazumeva i veći profit. kao i u zapadnim zemljama.

Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima. identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine. prosjačenje. Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke. deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. zarada 3000 dolara mesečno"). deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). Za razliku od trgovine punoletnim osobama. preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). Holandiju. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433. Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla.je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. izbeglice. nadajući se boljem životu. Primamljive ponude posla često. Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. atraktivne i neudate žene. Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr. upotrebe u oružanim sukobima. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala. Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer. konobarice ili staranje o starim licima dakle. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). za trgovinu organima. izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme. deca ulice. čistačice.. Ekonomske krize. muževa. U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . Trgovina decom Trgovina decom. ali i od dugogodišnjih prijateljica. U njima su obično tražene mlade. daleko češće nego što se misli. nepotpune i mnogočlane porodice. kako na mikronivu. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. isključenost iz obrazovnog procesa. Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. upotreba u pornografiji). U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije). Pored toga. trgovina decom. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. Nažalost. Najzad. Deca . Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije. siromaštvo. 75. prodaja droge. a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. mladića i članova porodice žrtava. deca sa posebnim potrebama. raseljena lica i druge žrtve rata. Grčku i Kipar. nije potrebno iskustvo . a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta.. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. Nemačku.žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi). žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. deca „radnici". pored napred navedenih zemalja. Takođe.. kao i politički i ratni konflikti. Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije. skandinavske zemlje. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. "Potrebne plesačice u Grčkoj . život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja.. rodna diskriminacija. radi usvojenja. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju.

Pakistanci i Avganistanci. Prema drugom objašnjenju. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . prosjačenje. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. asocijalnost. broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma.od neprilagođenog do kriminalnog. isto koliko i kriminalno. Rumunije i Bugarske. Pri tome. huliganstvo i sl. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke. Ukrajine. Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. koje se ne može tretirati kao kriminalitet.Moldavije. delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. 77. što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. psiho-socijalne. U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. prema jednoj varijanti ovog shvatanja. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. vaspitna zapuštenost. važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su. kao na primer. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. Prema širem shvatanju. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. Šire shvatanje ime više varijanti. kockanje i si). Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. i uže shvatanje. prestupništvo maloletnika. ekstenzivno shvatanje. već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. preko individualne i kolektivne moralnosti. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. društvena neprilagođenost. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. moralna posmulost. besprizorost. bilo je i dece naših državljana. Deca . Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju. kao i za punoletna lica. vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja.žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju. 62 . nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu". Ipak. maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. radi oduzimanja organa ili dela tela. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. Tako. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. državljani Moldavije i Rumunije. Po ovom shvatanju. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. Prema užem definisanju. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada. izazivanje nereda na javnim mestima. antisocijalnost. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. prostitucija. kao i iranski i turski Kurdi. tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee. od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. tapkarenje. Osim toga. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. ali i u cilju prosjačenja. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi.

Krivični zakonik Srbije u čl.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere.). U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja. oduzimanje motornog vozila. teške krađe. a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. pa i danas. Široj definiciji se zamera da je neprecizna. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. najviše vršili krivična dela teške krađe. oni su slobodniji i nezavisniji. nisu navršila četmaest godina (čl. da se "uče" kućnim poslovima. 4).licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. i starije maloletnike od 16-18 godina. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . hitrosti. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. sitno delo krađe. a nije navršilo osamnaest godina (č1. difuzna. u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. prema njemu bi postupak trebalo obustaviti. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije. 2). 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. 3 st. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela. ali i upućuju kritike. Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. 78. većoj popustljivosti devojčica i si. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. krađe. Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi. utaje ili prevare. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika. U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet. Obim. oduzimanje motornog vozila.godina starosti. Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. da budu pasivne i pokorne. Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama. kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor. Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja. Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest. 3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. predviđa (st. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. dok se dečacima mnogo više dopušta. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije. Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. 63 .

u prisustvu svedoka. Etiologiju maloletničke delinkvencije. moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. Oni su polu. Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. sklonostima. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju. težnje i shvatanja. koja teško pogađaju njihovu ličnost.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija . kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi. Pored imovinskog kriminaliteta. bez obzira što je žrtva savladana. frustriranosti. dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. najčešće oca. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera.amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao. Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama. "naručena ubistva". kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. postojanjem stalnih sukoba. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. ne razmišljajući o posledicama. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice. uterivanje dugova (iznuda. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. na javnim mestima. Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. Poseban oblik su tzv. psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. vrše krivična dela. ubistva vrše u toku dana. preprodaja droge. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. čije su žrtve deca iz osnovnih škola. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. 79. upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta. izaziva osećanje odbačenosti. Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća .to su maloletnici koji se redovno školuju. koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište". a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande. s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva. kolektivnog nasilja. Međutim. uz pretnju vatrenim oružjem. bajonetima u tučama. Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata. najčešće zbog razvoda braka. njenim navikama. kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. roditelja i dece. usamljenosti. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja. najčešće u sastavu grupe.poznatih punoletnih kriminalaca. Deficijentna porodica. rad u "agencijama za poslovnu pratnju". pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" . svađa. zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem. kao i etiologiju kriminaliteta. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica. Nasilje gomile se manifestuje na sportskim.jakne poznatih marki i mobilni telefoni. reket). noževima. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. Recidivizam maloletnika je u porastu. 64 . poluorganizovanih i organizovanih grupa.

višestruki povrat. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. primitivizam. Recidivizam . novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu. neurotičnost. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju. tako prema društvu i institucijama uopšte. puberteta. Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu. kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo. uz još nedovolino formirane psihološke uslove . znanja. romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. a s druge strane. nekritičnosti. ekonomska kriza. zatim od prirode krivičnog dela. emocionalna nestabilnost. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba.). nedostatak osećanja odgovornosti. kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje.iskustva. rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. prema nekim shvatanjima. neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. 80. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. kulturna zaostalost. kako prema najbližim pojedincima. nepostojanje osećanja odgovomosti. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. fiziološke i psihološke karakteristike. patološka lažljivost. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. fizičkom kažnjavanju. pretpostavljanju jednog deteta drugom.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. Na promene u obimu. samoprecenjivanje. povodljivost. Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. povrata). Telesni razvoj. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja. siromaštvo. Veoma razvijena fantazija. lične karakteristike. introvertnost i otežana adaptacija. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem. postoji zavisnost od roditelja i sredine. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. pretežno ekstravertne. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. Jednom rečju. U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. koje je predmet sudske rasprave. Prema krivičnopravnom shvatanju. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. impulsivnost. nedostatku porodične kontrole i discipline. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo. stavove. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela. nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. iznenada. Prema 65 . Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. sugestibilnost. kriminoločku i penološku. pojavnim oblicima. skitaja. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti.vaspitnoj ravnodušnosti.

zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. profesionalnost. Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. posebno opasne. koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi). tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. 81. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. ličnosti. (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć.navika. beda. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. nezaposlenost). Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. treba pomenuti kriminološke klasifikacije. Na primer. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. brzo. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. najčešće nasledni. 82. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. Za razliku od delinkventa iz navike. već se razlikuju po socijalnim. pre svega. njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. U literaturi se ističe da se povratnici. Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. bio-psihološki uslovi. već da mogu biti stečene. To su. snižen prag tolerancije na frustracije. potpunije i sveobuhvatnije. Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. psihološkim i drugim karakteristikama. Prema ovoj definiciji. veoma su povodljivi. tendencija. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. osetljivo i afektivno reagovanje. odlikuju odredenim osobinama. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo.kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . kriminalitet im postaje sastavni deo života. delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. koje su mnogo šire. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. gledano psihološki. Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . ta agresivnost. Međutim. koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću. skloni su lakom i površnom raspoloženju. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. prema nekim istraživanjima. bez zanimanja i zaposlenja).

izopačena seksualnost. odnosno braneći se od nasilja.ličnosti. krivična dela protiv imovine. emocionalna hladnoća. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. kao što su impulsivnost-eksplozivnost. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. stereotipnost u reagovanju. i na cije vršenje. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. razdražljivost. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. slabe strukture ličnosti. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. ili decu. na primer. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. a onda kada ih izvrše. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela. bolest žene. uzbudljivost. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. Kada vrše ubistva. nestalnost. kolebljivost. utiču i loše materijalne prilike. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. srodnici po tazbini i poznanici. bezosećajnost. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. supruzi. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. sugestibilnost. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. poput krađa. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje. prodavnica). podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. teške i lake telesne povrede. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. 83. bio 0. emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela. žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. emocionalna nezrelost. zdravstvenoj. da su njihove žrtve najčešće deca. nasilnost. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. ali i nekih drugih krivičnih dela. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji". Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. slabiji stavovi u porodičnoj. pored poremećaja izazvanog porođajem. susedi. Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. da bi 2002. koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. godine. Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003.

Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 .karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena.

Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. povratno. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima.84. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. Empey. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda. ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina. opet. Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu. promenu ili prestanak neke pojave. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. višestruka. Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju. posledica proizilazi iz uzroka. Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar. a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. što će. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. interaktivna i dijalektička uzročnost. Ovaj model zavisi od svake karike lanca.uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. sve dok kriminalitet ne postane očigledan. Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije.može da prouzrokuje slab kontakt sa školom . menjanju. imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. zatim iz 69 . delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora. postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. ali nije neophodan za nastanak zločina. 85. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. jer nema posledice bez uzroka. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca". već samo kombinacija vise uzroka.javlja se delinkventno ponašanje. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka. Uzrok prethodi posledici. preteća antropološke škole. Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice. povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. Za razliku od linearne uzročnosti. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje. Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka.

nenormalno velike i klempave uši. pored rodenog zločinca. U okviru antropološke teorije. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. Sve ovo su "stigmati degeneracije". jer. krajnja lenjost. ćosavost. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. čine da se oni vraćaju prestupu. Ova teorija je bila prihvaćena. postoje još: duševno bolesni kriminalci. nisko. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju. kosim i jako približenim očima. 3. koji vrše nehatna krivična dela. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. visoka i šiljata glava i dr. On je karakterističan za životinje i divljake. Na osnovu ovih istraživanja. crveno obojeni nokti. po kojoj. Sem toga. malim i nemirnim očima. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. zabačeno čelo. Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. tako i medu laicima. a boluju i od duševnih bolesti.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. i pseudokrivce. Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca. Čovek se rađa kao delinkvent. jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). nepravilan nos. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. Prostitucija žena je. jer je krivično delo plod organske degeneracije. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. kriminalci iz navike. usko. moralno su neuravnoteženi. izbočena vilica. alkoholizam. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika.907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. da se sa njega čupa meso i liže krv".radova psihijatara. koji vrše krivična dela manje težine. tetoviranje. divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. spljoštenom lobanjom. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. Te osobine su: "neosetljivost na bol. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. 2. što im kasnije prelazi u naviku. Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno. a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. Zatvor. ali se gubi razvojem vrste. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost. Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. retkom bradom. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. da se žrtva ne samo liši života. Svoj prvi. vrše u mladosti zbog moraine slabosti. ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. Kriminalitet je oblik atavizma . Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. najčešće imovinski. to je rođeni. izvanredno oštar vid. uvećani krajnici. merio glave 5. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu. slabo su otporni prema povodima. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. nego da joj se i leš unakazi. prestup. a ne isključivo urođenih osobina. Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. gustim i spuštenim obrvama. ukoliko je anomalija više.

Međutim. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. grudi i ramena. rezervisani. opštem stanju. uskorameni. na primer ubistva. posebno među lopovima i varalicama. razvijenim druželjubljem. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo. Javilo se kasnije niz novih. oni vole pokret i vlast. somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). 2. Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. sem kod braćnog para Gluk. po temperamentu stabilni. 87. bioloških i psiholoških shvatanja. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja. sposobni za opažanje. smislom za komfor. koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa. leptozomni (dugački i slabi. Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta. kao i o stepenu razvoja. Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. fizičkoj grubosti i otpornosti. antropologa Hutona Emesta. umoru i radnoj sposobnosti. 86. izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona. kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. "modemih kriminalno-bioloških škola". odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon.biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. 4. malog rasta. Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. posebno među seksualnim delinkventima. bedra i gornje udove. nego samo o njegovoj društvenosti. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte. potrebom za akcijom. nedruštveni. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih). šire vratove. njegovim bolestima. o spoljašnosti. utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom. mešoviti (kombinovani tipovi). Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima.biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti. nastale na osnovu sinteze antropoloških. strukove. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer. Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. 3. po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom". displastični. za razliku od Krečmera. ideja da kriminalitet ima i antropološko. ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura. atletski (razvijenog kostura i muskulature. po temperamentu frigidni. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen.414 slučajeva. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk. Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. mezomorfnom tipu. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. usamljeni. Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 . recidiviraju.

sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 .sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji. dugim nogama. sukoba sa policijom. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem.. trovanje hranom ili narkoticima. Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima . Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. Istraživanja fiziologa su pokazala da. Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem. tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem. nasilja. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina".stigmatima. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. Sem toga. koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. sa bubuljicama na licu. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. mada još uvek nedovoljna jasna. blago mentalno zaostalog. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. kao i brizi za egzistenciju. mogu da budu: trauma nervnog sistema. Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti. njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. Na osnovu izvršenih istraživanja. psihoze. Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. nekad teško mentalno obolelog. SAD. Indirektna. Ipak. Nemačkoj. upadljivo dugom podlakticom. Australiji. saobraćajnih delikata. epilepsija i nasleđe. U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. 88. genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati.

U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica . kao što su manja intelektualna obdarenost. danas još nedovoljno proučen faktor u bio. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 .godinama. ili kod neidentičnih (dvojajnih. Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". nesigumost i povodljivost. jer nastaju iz jedne jajne ćelije. 292 prostitutke i podvodača. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture. Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. odnosno patologije psihe. što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. kao rezultat prodora medicinske. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. koji imaju identične gene. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. Tokom 19. čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. nespretnost za kontakte. 3. Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika. 4. monozigotnih) blizanaca. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. uglavnom prestupnika. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. 90. koji imaju različite gene. 2.) češće javljaju u istom obliku (podudarnom.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca.psiho-socijalnoj sredini. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem. jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. 36 "polno nenormalnih". Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. infantilnost. o porodici Kalikak u toku šest generacija. dizigotnih) blizanaca. već i faktor sredine.malnost hromozoma samo jedan izolovan. Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. 89. Pregledom određenog broja pacijenata. a ne u posebnom naslednom faktoru. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine. inteligencija itd. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. 143 slaboumna lica itd. nesamostalnost. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca. Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. egocentričnost. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom. ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. 142 skitnice. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih.

utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti. njeni uzroci i posledice". Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. u to vreme rasprostranjenom. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. 5. Sem toga. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije. Ipak. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije. Gibson i Vest 1970. u radovima "Slaboumnost. znanja. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. 4. informisanosti. Sem toga. preneta u kriminologiju. već stepen pismenosti. Početkom 20. nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. čak nekad i presudnu ulogu. 3. 2. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje. veka pojavila se koncepcija o tzv.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata. 2. Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. neuroza. Nasuprot ovom autoru. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika. Mek Kord i saradnici su 1959. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. delinkventi se 74 . što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi. Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata. psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. odnosno da su većina debili. "patološke psihologije". istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1.. retko se primenjuju kontrolne grupe. tačnije niska inteligenicja. ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. 3. Prema tome. Tako se u oblasti. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. 91. 6. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. paranoje.

bez razmišljanja i proveravanja.posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku. Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. osujećenje zadovoljenja motiva. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih. deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. teskobe. nežnosti i ljubavi. Negativna posledica frustracijc. Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. lišena su roditeljske brige. tj. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama. U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije. prema teoriji frustracije. sem agresivnosti. Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje.. smetnji socijalne prirode. Teži oblici prestupništva. Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva. a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije). Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. mali obim kriminaliteta invalida. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. nastupe druge frustracije. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. nastaju u onim slučajevima kada. teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. neodređenosti i straha. najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. a ne kao socijalna pojava. ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju". 92. od rođenja do smrti.može da bude dezorganizovano ponašanje.). koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. posledica socijalnih uzroka. koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. Na primer. spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. Može da se javi i anksioznost. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. Međutim. agresivnost dovodi do anksioznosti. nesigurnosti. Medutim. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije". niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. osećanje nespokojstva. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. 93. strepnje. s druge strane. U svojim 75 . pored frustracija iz detinjstva i mladosti. besa i agresije (destruktivne frustracije). fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem). zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti.

Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda. 94. Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. Kao duboki rezervoar instinkata. preokretanje u suprotno. "Psihopatologija svakodnevnog života". Reč "psihoanaliza". uključujući ljude. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". pa doživljaji iz domena nesvesnog. kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija. pre svega seksualni nagon. okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. izvor biloških nagona. Totem i tabu". Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. kada spoljašnja kontrola oslabi. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. Ipak. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće. on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. Nesvesno kod čoveka. označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. ali na koju okolina utiče. Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta. ego i superego. "Tumačenje snova" itd. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . antropolozi dr. Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. "O seksualnoj teoriji. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. treba spomenuti: 1. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. Frojd je izazvao burnu reakcija. Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. Za razliku od starije psihologije. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom. već agresivnost uopšte. Ego i Superego. Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. pristalice američke kulturalističke škole . pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. prema Frojdu. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna. koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). Došao je do zaključka da nagoni.

Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. 4. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. ali u kasnijem razvoju čoveka. traži puteve da izbegne kontroli. Postupajući prema društvenim pravilima. Podela psihičke ličnosti na Id. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. 3. Kada Id ipak uspe da se probije. Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. Time što su ga pojeli. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. on je rezultat učenja. paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. Preko kazne uči šta je nedopušteno. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja). Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. kada bi izvršili prestup. Tako je Frojd. prevare. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). ubili su ga i pojeli.Ego (Ja). ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. a kazni dao novi psihološki osnov. Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. Agresija. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom. ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. ima veliki uticaj na vršenje zločina. Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje. Id reaguje sve jače. već urođenim. jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. po mišljenju Frojda. 5. teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. teorija simbolizma i objašnjenje omaški. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste. zločinac iz osećaja krivice. koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. Prema tome. Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice. koje su bile homogene. Prema teoriji simbolizma svaka stvar. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. koji. a preko nagrade šta je dopušteno. Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja. Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i. svako od njih je dobio deo njegove snage. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. objašnjavajući poreklo društvenih institucija. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. 77 .

To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. odnosno geografske škole. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. na osnovu analize zvaničnih statistika. već socijalno uslovljena. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. 78 . ispitivali ekonomski status kriminalaca. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. samoubistava. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima. Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane. Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije". Cilj ove discipline bio je da. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova. 96. čitanju) ne dolazi slučajno. predstavnici kartografske. a opada kriminalitet protiv ličnosti. Putem psiho. Ovi autori su utvrdili. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole. Ukidanjem privatne svojine. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije. takozvani utopisti. Medutim. Učenje socijalista Još prvi socijalisti. greške u govoru. demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba. Prema shvatanju socijalista. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima. Kartografska ili geografska škola Početkom 19. Pripadnici kartografske škole su. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo. njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj. imena. između ostalog. Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama. nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati. ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. a za njihovo učenje kartografska škola. veka nastale su prve demografske i društvene statistike.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. na primer. drugačijom organizacijom braka i porodice. sistema obrazovanja i sl. Naime. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. kriminaliteta. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji. siromaštva i. Otuda za njih naziv kartografi. pisanju. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. već one imaju dublje značenje. 95.

Drugim rečima. Mnogi od njih. tj. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. Takođe. takođe. normalnost i korisnost kriminaliteta. u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. koja prelazi u naviku. imitacija. Prema mišljenju Dirkema. posebno. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života. Primenjeno na kriminalitet. smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode". naime. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan. Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja. Prema Dirkemu. Prema Tardu. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. prelivanja i smenjivanja mode i navike . u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije. običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. Tard. odgovomo je." Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. 98. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika. Sa tim u skladu. kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. 97. dakle. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo".Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. Naime. zajednička. To zapravo znači da će se jedna 79 . Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. iako ima društvene dimenzije. naime. psihološki determinisana.zločin se javlja najpre kao moda. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. Normalnost. definicija kriminaliteta. a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. kolektivna svest. na primer. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta.

Nažalost. Pri tome. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. Pruska. ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati. kao posledica toga. Drugim rečima. duševno bolesni. Nemačka). on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo. delinkventi iz navike. dok su uzroci.Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. Očito pod jakim uticajem Lombroza. veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca. a neka ne. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju. on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. sastavni deo tog tipa društva. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno. Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija. Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti. Po njegovom mišljenju. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava. U 18. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. 99. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 . Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu. Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. Istovremeno. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime. Španija. U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. Francuska.anomičkih samoubistava i ubistava. Austrija. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan. sumnje i sveopšte zavisnosti". Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji.

100. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. ukidanje monopola. Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. Po njemu. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja. Takođe. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. bolje ulično osvetljenje. Garofalo. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. kontrola rađanja. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. pod očiglednim uticajem Lombroza. Drugim rečima. sloboda braka i razvoda. odnosno etnički sastav nekog područja. Za rođene zločince. dakle. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. Na prvo mesto. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. Garofalo. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. S tim u vezi. baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". Na osnovu istraživanja. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. godine. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. i kada se promeni rasni. za razliku od Lombroza. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru. Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885.kojoj kategoriji delinkventa je reč. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. Garofala su interesovali i praktični problemi. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu. Međutim.

4. odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. već i putem čitanja knjiga. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa.slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. 6. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. štampe ili gledanja filmova. socijalna dezorganizacija. orijentišući se na manje grupe i delove grada. poriva. racionalizacija i stavova. So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. Na nivou pojedinca. Kriminalno ponašanje se uči. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. gledano u celini. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje". jednom rečju. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. kroz proces komunikacije. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. koji ga osuđuju. Treba uočiti da se. slaba porodična i susedska kontrola. 101. Da bi 82 . Kontakti sa onima koji odobravaju. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje. 2. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. koje su nekada vrlo komplikovane. tj. 5. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. 8. tj. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. trajanju. Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija. 7. Ekološka teorija. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. Međutim. koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. 9. Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći.istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. 3. značaju i intenzitetu. Najzad. a manje definicija koje ga osuđuju. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije.

pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi. Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). ne objektivno. zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. prema Saderlandu da bi jedno lice. Prema ovoj teoriji. kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije.). koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija. iako ona može biti izmišljena (npr. ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine. odnosno kulturnim konfliktom. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija". Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta. kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. 2. već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela. 103. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta. Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka. Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. zabrana krvne osvete i sl. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. zabrana nošenja feredže. kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. Medutim. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture. junak nekog filma). 102. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela. Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". odnosno pri promeni državnih granica. Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture.Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. Naime. 3. Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma.

Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. 84 . ne zamerati se itd. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa. Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. uključujući i najnegativnije društvene pojave. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema. Po Mertonovom mišljenju. sve. 104.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. posebno od klasičnog kriminaliteta. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. Ona je karakteristična za niže klase.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. Pri tome. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. povlačenje i bunt. a reakcija kršenjem normi izvesnija. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. po njemu. dakle opravdano i korisno. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. stanje raspada normativnog sistema. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. U američkoj kulturi. ritualizam. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli. iako formalno gledano. druga osoba treba da reaguje sankcijom. kada se pojave devijantne tendencije. Međutim. Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. narkomaniju i sl. važno je biti poslušan. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. dakle. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Pojedinac se. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. inovacija. drugim rečima. U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. Po njima je funkcionalno. Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. Medutim. alkoholizam.

za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. takođe. dakle. Ova teorija. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju. slamovima . ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. polazeći od Mertonove teorije anomije. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi. Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. poštuju i podstiču. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem.Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande. a neka ne postaju delinkventi. baveći se njihovom prirodom i kritikom. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. pre svega. kao i teorije diferencijalnih asocijacija. oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. Međutim. Drugim rečima. oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. koja se. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje. ali i svi oni koji su 85 . poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. Medutim. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv. vrednosti. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. maloletničke delinkvencije. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. visok društveni status). mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase. Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. 106. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. Vrednosti i norme subkulture. 105.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. Kao i legitimne. na primer. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. od kojih su ovi autori pošli. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje. a potom su. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim. Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova.

napadi na homoseksualce). poricanjem postojanja povreda ili štete. ali i kriminalitet uopšte. osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost. ne samo „slučajna" .Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. U takvim okolnostima. lošeg društva). Poricanje odgovornosti . u osnovi veoma slična. krajnje nužde. delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv.'Na taj način. poricanje nanesenih povreda. poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson. spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost.ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke. One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije. Pored toga.To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. Poricanje nanesenih povreda . Osuda onih koji osuđujit . mesto.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja. nego zato što se drugim. Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme. poricanje postojanja žrtve. a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. tj. Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti. specifično u odnosu na ranije teorije. iako nisu „ispravni".ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja. nužne odbrane i sl. 107. ujedno. ne zato što su izvesne norme odbačene. njihovog porekla i posledica njihovog delovanja. već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr. samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije . od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. Pozivanje na višu lojalnost . mogu se bolje sagledati.postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. Poricanje postojanja irtve .javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je. uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje").postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. osobe i društvene okolnosti (npr. da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve. tvrdeći da su ona. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. priznaje prednost. veza delo posledica može da bude prekinuta. postaju „prihvatljivi". Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i. Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije. kada poricanje dobija ekstremnu formu.znači da devijantnost može da se javi. takođe. neuračunljivosti. mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 . koji. prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika. nastalim u grupama kojima delinkvent pripada. Tako su se razvila dva. ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena. Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života. „bilijarske kugle").moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista. Tako. nastala u SAD. maloletnička delinkvencija posebno.

Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca. Naime. prema Engelsu. Prema nekim autorima. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma. odnosno zaštite od kriminaliteta. recimo. ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr. odnosno da one imaju klasni karakter. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima. Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom. 108.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks. zaposlenosti oba bračna druga itd. Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. Međutim. u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti. Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 . eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. povećanje broja putovanja. obrazovanja. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. Klasici marksizma. ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. a koje su u vezi sa boravkom van kuće. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. porodice ili sporta. Oni. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. Značaj teorije oportuniteta. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno.buržoaskom društvu. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. Ta tri elementa su: motivisani učinilac.u toku noći. S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. pored toga što su uočili da beda." Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca). Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". samačkih domaćinstava. vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima. stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije". Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću. Razvijanje kriminaliteta. odnosno određenim stilom života. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave.

sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. glavnih i sporednih faktora. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma. Iako su Marks. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. Neformalna društvena kontrola. teorija mnogostruke uzročnosti. kako se još naziva. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. Međutim. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. između bitnih i nebitnih. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera.periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. psihološkog ili sociološkog). Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. To je tzv. 110. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta. Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla. kako oni kažu. radikalna kriminologija. marksističke teorije devijantnosti. intelektualnih. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. ne prave razliku između uzroka i uslova. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. Takode. Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. na osnovu. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. a da nisu iskorenjeni stari. najpre. temperamenat. veka najpre u SAD. 109. Na osnovu toga. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji. sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. ponašanje. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. odnosno u kojima su živeli. Bataglija i dr. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. Ferria.

Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan.). Dve godine kasnije. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. Kao što sam naziv upućuje. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života. sredstva masovnih komunikacija i sl. škola. dok druge nisu za isto ponašanje. To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. koje su prikupljene pod jednim metodom. u svojim radovima o omladinskim bandama. Suprotno od toga. kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet. a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". teorija društvenih veza i dr. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije. U školama. ova teorija ima prilično dugu istoriju. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv. Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. Prvo.. pravosudnih organa itd. Ovde treba istaći dva bitna polazišta. prijatelji. odnosno kroz delovanje organa represije (policije. Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. odbacivanje i sl. funkcionisanjem. profesori etiketiraju studente. s obzirom na predmet svog proučavanja. organizaciona kriminologija. Teorija etiketiranja .Trašer. Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom. Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 . Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila.socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. Drugo. a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. Organizaciona kriminologija. 111. krajem šezdesetih godina ovog veka.). troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa. a druge ne. podsmeh. Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka. Reklesova teorija zadržavanja. već mnoštvo različitih ideja. Bitnost određenja nije u samom ponašanju. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. radikalna. i možda važnije polazište. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja. Najzad. pod uticajem neo-marksizma. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet. Sredinom 19. etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. kritička ili nova kriminologija. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne. već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija. a studenti profesore. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. a druge ne.. Lečene su tako što su vezivane za krevete. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica.

Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. Suštinski. Po njima. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. pak. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. uglavnom engleski. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. Za razliku od pozitivista. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. koje su ranije bile zapostavljene. Na drugoj strani. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968. proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. Prvu grupu čine evropski. socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. Na drugoj strani. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. tj. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 . vezano za političku praksu. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja. bavljenje društveno isključenim grupama. neoliberalizam i neokolonijalizam. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. patrijarhat. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. U novije vreme. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. već su u izvesnoj meri realizovane. posebno. prostitutki i sličnih marginalnih grupa). Samim tim.imaju moć da donose zakon. S druge strane. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. Najzad. učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama. godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. njima se. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. 112. i kao drugo. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. neke od njih. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20.

obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. Austin. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. seksualnim nasiljem. Naime. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). dok kao supruge. Pri tome. rat protiv terorizma i sl. 114. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica. odnosno uz pomoć restorativne pravde. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. Simon i Henson. Tako. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena. komisije za istinu i pomirenje). Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. odlično pobija nemački profesor Majer. Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela. Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru.biti razrešene bez krivičnog prava. smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd.). U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. Adler. susedstva. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. Takođe. poštovanja i brige". razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. pretnja represijom je uvek prisutna. restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. na primer. nasiljem u porodici. politike i prakse. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. američki kriminolozi Kini i Pepinski. neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . društvenom uključivanju i saradnji. kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija. neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. rat protiv droge. Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. 113. Na taj način. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom. Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi.voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću. odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. Pri tome. odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. U savremenom svetu. majke.

trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. na drugoj strani. Primenjena na ljude. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično. Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. sportske. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. Takođe. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. Naime. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć. kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. zašto pretučene žene postaju žrtve. odnosno bračnim odnosima. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. na jednoj strani. (2) Sociološka objašnjenja 92 . Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. njena vezanost za partnera. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. po pravilu. da su uslovi za obrazovanje. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. Konsekventno. verovanje. pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema.obim i strukturu kriminaliteta žena. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. ali to nije imalo efekta. očekivanje. Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". način izvršenja. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. percepcija) i ponašanje. nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. 115. ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. Kasnije. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. 1970. rad. psihološkinje. zdravstvenu zaštitu. takođe. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. i. čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. posebno kroz rad i slobodne aktivnosti. već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost).

žena simbolizuje porodicu. Ili. međutim. koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki. Kada su ti atributi muškosti naglaseni. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. silovanje dostiže epidemijske razmere". kao i očekivanja društva. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. odnosno seksualni manijak. odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. a porodica se smatra osnovom društva. mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. Upravo to. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. da je natera da ga moli. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. on je nepoznato lice). a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša. nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. Kako ističe Šur. u strogom smislu reči. 116. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene. Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama. kao što se dešava u ratu. koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. "devijantno" ili "patološko" ponašanje. Silujući i ponižavajući ženu. silovanje ne bi bilo moguće. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili. žena ne može biti silovana 93 . Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu.mit o ženskom mazohizmu. silujući je. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. silovatelj je pijan ili drogiran. koji je protiv njene volje. Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge. mit o neukrotivom muškom nagonu. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . Samim tim. feminističke teorije. ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene ." Sa ovim u vezi. silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom. Ekonomska zavisnost žene od muža. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. koristi pojam patrijarhata. Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom. Prema patrijarhalnom obrascu. iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja. Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. silovatelj je psihički bolesnik.Veliki broj zastupnica. Takođe. što postoji i u miru. dobre devojke niko ne siluje. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice. To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva.

94 . razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. Većina žena ima problema sa ishranom . politike azila. Kriminalitet. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". Pored globalizacije. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. Prema tome. Iako je napad prošao. ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. koje su proizvod rastućih nejednakosti. i sudijama (na primer. noćne more. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije. tužiocima. Pored transnacionalnog kriminaliteta. već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. osećaj mučnine. stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. žene osećaju ljutnju.protiv svoje volje). u tzv. 117. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. Nakon osnivanja Interpola. strah. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. stomačne tegobe. dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. odnosno rizično društvo.gubitak apetita. prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta. vrištanje u snu i sl. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. uočili su da se razlike u podeli bogatstva. korporativni i organizovani kriminalitet. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. Najkraće. Takođe. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država. kao i onih koje se tiču imigracije. Istraživanja su pokazala da način oblačenja. akutnoj fazi. Kriminalne mreže. Zbog svega navedenog. utičući na sve aspekte života žene. šetnja ulicom noću. ali i ljutnja i želja za osvetom. Savremeni kriminalitet. postoje i problemi sa spavanjem .teško uspavljivanje. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. Prvih nekoliko sati posle silovanja. karlici. postoji strah od smrti. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. Samim tim. rizično društvo i globalizacija . U pogledu godina života. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. uznemirenost. globalizacijskih procesa. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. sramota. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. ponekad traju čitavog života. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. a naročito u vratu. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. poniženost. jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. grudima. mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. često buđenje. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. na primer.

Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. na opštem nivou. društvena pokretljivost itd. zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. kao individualni akt. 118. Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. koje izučava kriminalna antropologija). prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. društvena struktura. Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine. Prema tome.Europol. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. kultura. Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost. Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. uključeno u opštu uzročnost. i sl. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. Evropska konvencija o ljudskim pravima). Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne). Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). devijantna ponašanja).). na primer društveno-ekonomski i politički sistem. Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta. uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. moralna shvatanja. Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. S druge strane. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. a ne u nekom dragom momentu. može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). kao što je. posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca). uslovi i povodi. Na primer. Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. susedstvo. istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. škola. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini.pojam i podela Najopštije posmatrano. Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja. formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave. imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. 119. Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu. Eurojust i sl. Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti. te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. Afrička povelja o pravima. Kriminogeni faktori . lične osobine kriminalaca).

situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. Šire posmatrano. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 . zbog čega su veoma značajni. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. uslovi i povodi. nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. slabo čuvana imovina.na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. sintetički i kompleksno. Postoje opšti i konkretni uzroci. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. utvrđivanja krivične odgovornosti. Kriminogeni faktori deluju povezano. dovodi do dalje promene. slaba organizacija slobodnog vremena. Uticaj jednog broja faktora je jači. uzroci prvog i drugog reda. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. glavni i sporedni. Pored uzroka. Uzrok (lat. uslova i povoda. causa) se defmiše kao objektivna. mesto i vreme). neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. Dejstvo uzroka. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. pretnje. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. nagovaranja. u vremenskom redosledu. ali ga omogućavaju i stimulišu. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. a koja opet. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. uslova i povoda. odsustvo lične odgovornosti itd. kompletni i specifični. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice). Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta. podstrekavanje. pomaganje itd. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. direktni (neposredni) i posredni. 120. u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. tretmana i resocijalizacije. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. Uzroci. subjektivni i objektivni. kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. sam za sebe. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja.

"donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima. primitivnost. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. Finansijski tokovi su poremećeni. telesne povrede. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. postojanje predrasuda. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost.000% mesečno. odnosno globalnim svetskim okvirima. bede. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom. od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. Ekonomija. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. 122. Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. koje nema sredstva da robu kupi. nemaštine tzv. nezaposlenost itd. drži najveće bogatstvo. 121. zaostalih shvatanja. tržišnom privredom. u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva. Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. demoralizaciju. Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. nesloge. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne. nizak nivo obrazovanja i kulture. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. imovinska krivična dela). Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. pada životnog standarda. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. robnonovčanom proizvodnjom. javlja se nedostatak novca. mito. korupcija. otpuštanje sa posla.ponašanja. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. Ovaj tzv. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. Mali broj ljudi. bogatstva) i kriminaliteta. prevare). odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. nerazumevanja u porodici. pad nadnica. ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. odvajanjem rada od kapitala. netrpeljivosti. godina. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. na vrhu piramide.

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. krađa lične imovine. Pored globalizacije. razvijenih i nerazvijenih zemalja. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. razbojništvo. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. doveo je do pogoršanja ekonomskih. prostitucija. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije.). to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. krizi javnog sektora i privatizaciji. što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. krađa iz automobila. veka. koje vode Amerikanci. a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti. informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. siromaštvo. Međutim. trgovina drogama. sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. što još više produbljuje nejednakost po polnoj. Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . nacionalnoj. iz socijalizma u kapitalizam. razbojničke krađe. Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. doprineo porastu siromaštva. ali često neodređeno. oružjem. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. rasnoj. ekspanzija seks industrije i pornografije. socijalne i krivičnopravne mere. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. etničkoj. kriminalitet korporacija. doprinosi privremenoj transformaciji obima. na taj način. na jednoj strani. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje. migranti i dr. Rat i kriminalitet Rat. posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. politike i kulture. trgovina ljudima. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja. umetničkim delima i sl. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. invalidi. trgovina ljudima. posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. ohrabruje primitivne nagone i. "Rat drogama" i "rat teroru" . Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. 123. kao oblik društvene dezorganizacije. slabi inhibicije. sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije.). usled krize institucija. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). neoliberelna ekonomija i tehnologija. Takođe. na primer. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. povećanju razlika između bogatih i siromašnih. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. seksualno nasilje nad ženama i decom. klasnoj i ekonomskoj osnovi.Globalizacija je termin koji se široko. koje vode multinacionalne korporacije. stari. nasilje u porodici. posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. cigaretama.

U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji. Pojavljuje se u dva oblika. ona je nosilac progresa društva. Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. Međutim. veka. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije. dopunsko objašnjenje. Uz to. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim. komercijalnih. jednom stvorene. kao posledica industrijske revolucije. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. posebno velikog grada. i početkom 20. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija. ljudi počinju da veruju da. 124. Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije.lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. posebno organizovana trgovina oružjem. promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. drogama i ženama. Dominacija grada. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura". kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja. Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. postvijetnamski sindrom). Pre svega. Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. raste individualizam. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima. društvene promene su mnogo brže. došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. Na ovaj način se. gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu.od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. pojačana je pokretljivost stanovništva. Povezanost među ljudima znatno je slabija. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. Nakon rata. ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. onda to mogu da čine i oni. društvo se suočava se posledicama rata. pravosuđe). odvojeni i anonimni. oni postaju usamljeni. Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. 99 . Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. Drugo. na primer. koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija.

ali i iz jedne države u drugu. koji se ubrzano urbanizuju. nastala usled ekonomskog razvitka. Međutim. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu. Na osnovu statističkih i drugih analiza. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. zaposlenost). U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole. Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. naselju i sl.. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. Uopšteno posmatrano. dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. traženja azila političkih delinkvenata i sl. Mobilnost može da bude geografska.muškaraca. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme. koji se zovu stambenim četvrtima bede. U gradovima zemalja u razvoju. ekonomske krize). Međutim. dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. privremeno. materijalno stanje. U opštoj populaciji emigranata. koja je kriminalna sama po sebi. stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. (siromaštvo. Radi zarade veće količine novca. treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života . Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost. (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. ali mogu da nastanu zbog ratova. Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. kako su sa nižim obrazovanjem. industrijalizacije i urbanizacije. alkoholizam. nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici. Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju. Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. prostitucija). narkomanija. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima. industrijski ili ekonomski razvitak. uz materijalne i stambene teškoće. urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa.nedozvoljenu migraciju. koncentracija populacije. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta.to su stalni emigranti. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. pre svega. a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. neobrazovanih migranata .Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije. pripreme za rat i sl. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. dok im porodice žive na selu. ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. 125. Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom. utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti. (2) slabljenje porodičnih veza. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi. ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima.migranata ovde treba pomenuti tajnu . raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu. kao što su migracija. profesionalna i socijalna (društvena). dezintegrisanost izvesnih grupa. dolazi do grupisanja mladih. 100 . industrijalizacija se mora posmatrati. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. pogotovo u zemljama u razvoju. najčešće velike gradove. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca . uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta.

koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. privlače pažnju policije. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. kao strand. društvenu moć i uticaj. što je još gore. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. Prema tome. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. stambene prilike. onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži. Oni. Pored toga. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život.kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. obrazovni novo. vanbračne dece i siročadi. Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti. 45 godina. dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. Sem toga. 126. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. interpersona ne odnose. utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. atmosferu. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda. zaposlenost članova porodice. porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. navika i morala. Međutim. roditelja i 101 . koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. njegovih pravila. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. . b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva. Dete u porodici gradi svoj moralni lik. S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca. zanimanje. ali i lična svojstva članova porodice). Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta. upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka.

Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. loše materijalno stanje. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. Škola i obrazovanje Škola. U istraživanju. Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. bolest. Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga . koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika. dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih.4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije. Ovo rada strah. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani. nepoštovanjem i sličnim pojavama. kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci. U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. ali. kao što. porodičnog kriminaliteta. Pored porodice. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . isto tako. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. iskijučenja iz škole. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. Slab uspeh u učenju. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. Ako se roditelji međusobno vole. dete voli oba roditelja. Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. alkoholizam. prostitucija. ako se roditelji mrze. Prema Gasenu. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije. narkomanije. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. kocke.dece. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora". posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. vršenje krivičnih dela. skitnja. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. dece koja žive u porodici. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. ponavljanje razreda. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog. pre svega alkoholizma. Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32. nedostatak radnih navika.preseljenje porodice. 127. narkomanija. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. predstavlja značajan faktor socijalizacije. ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju). škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci. su: bežanje od škole. U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta. neuspeh u školi je na trećem.

Treće shvatanje 103 . pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe. religijske grupe i sekte Religija. kao što su "ne ubij". ignorisanje društvenih obaveza i sl. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa. "ko tebe kamenom. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. koji se čista srca predaje. Prostitucija. iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. alkoholizam. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. gde se sklapaju nova poznanstva. materijalno-ekonomskom statusu.obrazovanja. Verski postulati. kao i na formiranje delinkvenata. do pojave humanizma i renesanse. "Verujem da bih razumeo". zdravlje. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi. Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta. obrazovanju. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. neophodna dalja istraživanja.. pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice. Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. kriminalitet odraslih. kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada. koje najčešće deluju na decu i maloletnike. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. Zbog navedenog osnovnog stava. kao što su život. imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. vandalizam.naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet. Škola i susedstvo. koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela. brak. vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. kockanje). Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. a stariji kriminalci "profesionalci". silovanja.. Sem toga. normi ponašanja i zakona. Samo onaj pojedinac koji veruje. posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . pogotovo mlađeg uzrasta. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. školskoj spremi. učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva. krađe. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. kao jedan od oblika društvene svesti. "ne svedoči lažno". proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. potiskuju ili uklanjaju. svakako. deluju kao "kriminalna infekcija". alkoholizam. posebno raspust.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi. ti njega hlebom" i sl. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. koji se okupljaju u kafićima i barovima. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti. 129. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. iznad čula i razuma. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. 128. Kako će se pojedinac ponašati u grupi. huliganstvo. porodica. idealiziranjem sveta kriminalaca. Zbog toga su. Religija. sve do XV i XVI veka. razbojništva). "ne kradi". Svojim ponašanjem.

nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. klubovima kulture itd. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama. Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta. Vučkovice kod Guče. Polazeći od ovih konstatacija. obećavajući spasenje. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja. Prema podacima iz 1996. kao i nihilizam negacija samog života. priredbe. nasilje u svim oblicima. verske sekte su neformalne grupe. 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. Pored toga. vrbovanje. izbeglice. isključivost. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja. čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti. šetnja). izviđaštvo. razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika. privrženost i ispunjenje svib zahteva. menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet).000 mlađih ljudi. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. vrtlarstvo. izdvajanje i izolacija od drugog. ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora. Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. Za razliku od verskih zajednica. Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. Uz postojeće verske zajednice. kohezivne celine. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva. Trsteniku i Vranju. "kolektivnih razonoda". Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. ucenjivanje. U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović. mržnja.). jer razvija interesovanja. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću. verski fanatizam. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini. Kada se tradicionalne norme razaraju. igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama.. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti.. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. u kojima se okuplja preko 100. humanošću. To su oblici tzv.odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja. planinarenje. 130. može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. demokratijom. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. poslednjih godina jačaju verske sekte. kao što su rezbarije. podmićivanje. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama". kao što su igranke. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava. milosrđem. Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe .ratove između pripadnika različitih religija. Tako je decembra 1995. Devojka iz s. siromašni. netrpeljivost prema drugom. ranjenici. žurevi i 104 . zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. radiotehnika itd. mističnoj organizaciji. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija". Prema jednom shvatanju. horsko pevanje. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. zastrašivanje. zatvorene. fotografija. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. agresija. napuštanje porodice. bolesni. verujući da se u nju reinkarnira "bog". u Srbiji postoji oko 60 sekti. na primer odbijanje služenja vojske.

Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti. → u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan.. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. to je gotovo uvek smrt. nauka. Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. tamo žive nomadskim životom. vrši u slobodno vreme. koje su na početku korektne. podataka o socijalnom poreklu. tehnika. članovi bande. Motivi ostaju van razmatranja. ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta. najčešće sa skitnjom. zanesenost brzinom. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta. ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. štetne posledice se ne pokazuju. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima. tuku se. planski prilazi izvršenju dela. porodici. bez kontrole. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. Zelja za pokretom. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. procesima. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . prijateljstva ili poznanstva. Konstantinović. bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. skitaju. ne uvažavajući zakone i pravila. među srodnicima. imaju najviše vremena. 131. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva. Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. Đurđić. po parkovima. praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. koje bi ispunile slobodno vreme. Saobraćajni. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. 1992). već kažnjavan. socijalnom statusu. prijateljima. koja obiluje ritmom. kradu. a to je vikend. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. 105 . motorom ili "pozajmljenim" vozilom. → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična. bezobziran i egoističan. Pored obaveštavanja. radio. Nasilje se ulepšava. nema analize ličnosti. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu. potpuno iznenađena krivičnim delom. na autobuskim i železničkim stanicama. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju.van kuće. video uređaji. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. nesimpatičan. društveno korisna. štampa. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. podizanje optužbe i presuđenje. želja za moći i prestižom. Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. autostopom. Iako se jedan broj krivičnih dela. Na tim mestima piju. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. pogotovo mladeg uzrasta. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. umetnost. Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici.sl. informisanost preko kompjuterske mreže. budu dostupne svim ljudima. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta. Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju. Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost.sport. televizija. napadaju prolaznike. odnosima i drugim događajima. razbijaju sve oko sebe.

U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. napet i senzacionalan. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija. Za ovu fazu je karakteristično tzv. na sedeljkama. pošto je navikao na jutamje pijenje. na poslu. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija. a zbog promene u ponašanju. povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. sa prijateljima. ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. Patnja. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. najčešće subotom i nedeljom. Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. → 106 . ali nerealan i nerazumljiv. epsilon alkoholičari (dipsomani. pije se u društvu. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama. 132. koja traje od šest meseci do dve godine. Faze alkoholizma. Sem toga. Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. nastupa stanje strasti za alkoholom. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. bol. javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno. čijim se proučavanjem. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. prevencijom. telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. sukobe i poremećaje u porodici. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. prealkohličarskoj fazi. mogućnost sukoba u porodici). psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. postoji psihička zavisnost. javlja se mržnja. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. smatraju se neuračunljivim). alkohol postaje sve više potreba. Zbog brojnih medicinskih. delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). u stadijumu alkoholne adikcije. jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. Prema medicinskim kriterijumima. konzumiranje je sve češće. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. Tipologija alkoholičara.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. U periodu od jedne do tri godine. Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja.

Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima. Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko. koka. ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja. toksikomanska. Takođe je zapaženo osećanje krivice. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. 1 KZ RS). Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama. posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. impulsivnost. Uticaj alkoholizma na čoveka. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. nesposobnost kontrolisanja afekata. odlikuje se kompulzivnim pijenjem. 2 KZ RS). s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti. kontrolišu pijenje. zavisne. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti. ali u tome ne uspevaju. Psihološke karakteristike alkoholičara. delirijum tremensa. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). 24 st. Poslednja. Na osnovu pregleda 8. Socijalne karakteristike alkoholičara. gubi se osećaj za odgovornost. Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. otupljuje volja i svest. 24 st. hašiš.egocentrizam. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti". Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. nemogućnost kontrole. kada su u pitanju žene.) koja menjaju njihovu svest. površnost. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost. Delovanje genetskih predispozicija. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). infantilne. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke. postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. nesigurne i depresivne. poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. mišljenje i 107 .062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović). gubitak kontrole ponašanja. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu.fizioloških. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe. različite gljive i dr. U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. preosetljive. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije. oslobađa se agresivnost. odlike su ove faze koja traje oko tri godine. hronična faza. Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. slaba samokontrola. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti. O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor. izrazita anksioznost. što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. 133. zloupotreba droga ili zavisnost od droge. Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. poriv za samouništenjem i sl. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). raspoloženje.

Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom. 247). Međutim. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. depresanti. koje imaju psihoaktivne efekte. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost).prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije.) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima. Ovako je definisana "ženska" prostitucija. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem. Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju.boginje plodnosti. posedovanjem. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. koji takođe retko postaju narkomani. Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge. halucinogene droge. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv. Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. sem preprodaje droge. To je tzv. preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). pored ostalog. u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 . Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist. robno-novčani odnos. njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije. 134. "pušeri" (pusher). preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu. profesionalni prodavci droge na veliko. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili. uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. prostitucija može da bude heteroseksualna . stimulansi. neki začini i sl.n. na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . koje mogu da budu istog ili različitog pola. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni. Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti.500 godina p. kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo. koji se. Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije.e. držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl. smirivanje bolova. O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi. duvan.ponašanje. suzbijanje gladi. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana. narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge".

drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije. koji zavisi ne samo od oblika prostitucije. kada se na jednom mestu. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane).makroi. Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju. Žene u javnoj kući su podčinjene. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. napuštene kuće. park. društvenog položaja mušterija.prostituciji (prostitutki. u kockarnicama i privatnim stanovima. poslovnim organizacijama. kulture. mesto prostituisanja je ulica. 135. nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. sredine u kojoj rade i "mušterija". Prostitucija se povezuje i sa kockanjem. ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl. Kockanje i kriminalitet 109 . Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija.). Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. silovanja. teških telesnih povreda. Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici". Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije. kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata. kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke. kuće za lepotu. a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. posredničkim kućama. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava. podvodača. koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala). koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. već od visine zarade. mušterija. koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. makroa. uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi.patološka. Vlasnici javnih kuća i posrednici . kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). psiho. 184 KZ RS). sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. broja klijenata i sl. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice"). poslovnu pratnju i si. Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. mesta pronalaženja mušterija. Ističe se da se prostitucijom. posebno krađa. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil. motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom). Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. organizatora). koje to postaju pod uticajem podvodača. najsiromašnije. bez osnovnih sredstava za život. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. Sem toga. Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. prostitutke u javnim kućama. Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira.

treći nastaju usled migracionih strujanja. troše se ogromne sume novca. 136.davanje novca na zajam uz visoke kamate. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. Skitnja je način života bez prebivališta. već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. pohlepa ih tera da stalno rizikuju. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. internatima. Skitnja. kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. stalni obrazac ponašanja. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti. kockar postaje rob kockanja. a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda. vaspitno-popravnim domovima i sl. koji eksploatišu zatvorenike. Ličnost kockara je veoma složena. Zatvorenici "zelenaši". kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" . gladi. Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje. vojnika u kasarnama. nalaze se na njegovim marginama. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period. drugi su posledica kriznih društvenih stanja. porodična i društvena odgovornost. kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. a sociološko. Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja. Slično alkoholičaru. Da bi mogli da igraju. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. već njihov način života. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. navika i strast. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta. Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. Međutim. nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi. žive "od danas do sutra". usluge). u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). stvari. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem. ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija). Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. profesionalna aktivnost. U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. posade brodova. suše. imaju podršku kockara. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. kockari zapostavljaju obaveze prema porodici.kockara. Dok se na zakonodavnom planu. obuhvaćeno pojmom vagabundaža. Za razliku od drugih oblika devijantnosti. Kockanje.352). kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki. Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. U zatvorskoj sredini. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca . čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice. Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac. a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara.

skitnica i prosjaka. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . prodaju predmete bez vrednosti. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva.). Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. prevare). Prema drugom shvatanju.nezaposlenosti. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. određuje se umna zrelost ispitanika.testovima. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira. kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. ekonomskih kriza. besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. Prema jednom shvatanju. 137. ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. Skitnja je često praćena prosjačenjem. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica. Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima. na trotoarima ulica u centru. Osnovna psihička aktivnost. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. To znači da nije dokazan postojan odnos između. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno. pešačkim prelazima i sl. izvršioci privrednih delikata. inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. nemaštine i bede. sitne krađe. povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). kao što su sitne krađe. kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. tamo gde se okuplja veći broj ljudi. Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. koje bi se primenom savremenih metoda. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom. društveno neprilagođene osobe. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. Društvo reaguje na skitnju. bez pružanja protivusluge. "kriminalci belog okovratnika". traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. 111 . migracija i sl. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova. a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela. parkovima. lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. organizatori zločinačkih udruženja. Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent.

može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. na primer. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue.. spore. Prema Hipokratovoj klasifikaciji. Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. odlučnost. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. ali jake reakcije. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. flegmatični i melanholični temperament.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja. apatičnost i ravnodušnost. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. doslednost u ponašanju. 138. ne postiže dobar uspeh. pored moralnih osobina. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. dolazi u sukob sa roditeljima. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. u novijim psihološkim radovima o temperamentu. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . inicijativnost i sl. kao što su upornost. ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. sangvinični. nametljivi). dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. savesnost i sl. čvrst i slab karakter. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata. može dovesti do kriminalnog ponašanja. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne). Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. manifestuju svoju ljutnju. snagu i trajanje reakcije pojedinca. koliko često. poštenje. Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. nagle i jake reakcije. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. slabija osećanja. sebičnost. upornost u ponašanju. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. česte. u svim vrstama psihičkog reagovanja. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. tuga i zabrinutost. nesebičnost. dolaze u sukob sa drugima. beži sa časova. 139. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako. Međutim. ima kolmpleks niže vrednosti itd. skromnost. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. lako odlučivanje na akciju. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. već brzinu. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. poseduje energičnost. što sve.

bračnim. Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. pronalaženja izvesnih novina u nauci i si. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. strah. kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. ljubomore. Maliciozne osobe su pakosne. rigidnost. predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). porodičnim. svaka karakterna osobina. obesti ili osvete. susedskim radnim. Nasleđe 113 . Tako. ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. nemaju ni za koga razumevanja. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja. dok. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. 140. upornost kao karakterna osobina. disanje. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. motivi i drugi lični interesi. žalost. izopačenost i nastranost. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. tela (pantomimika) ili glasa. ogovarali ili optuživali. interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . egoizam. naprotiv. događajima i sopstvenim postupcima. treće. koja se nazivaju emocijama (radost. rodbinskim. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok.moralne osobine. zlonameme. ljudima. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. neprijatnost. Čovek nije samo racionalno biće. stavljaju iznad tuđih. nedostatak vaspitanja. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. Prema drugim osobama. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. varenje i drugih). imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. na primer. poslovnim. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. podozrive i zlobne. se manifestuje kao svesna. nežnosti. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom. ali nema odlučnosti da ih primeni. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje.. Međutim. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo. neobuzdana radost). biće pozitivno ocenjena. drugo. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja. pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. promene u pokretima lica (mimika). malicioznost. zavisti i mržnje. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. mržnje. učenja. bez obzira na njihove vrednosti. maliciozne osobe su bez osećaja. stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl. od složenih osećanja. ne umeju da vole ili žale. To su: primitivizam. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. agresivnost. Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. egocentričnost. Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. Egoizam. paničan strah. Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. gnev). naročito primarna emocija. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. Svaka emocija. podmukle. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine.

ona. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. zbog čega dolaze u konflikte. a nastaje kao posledica frustriranosti. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. pri čemu najpre nastaje prikočenost. drugih niskih pobuda i sl. emotivne napetosti. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije. uznemirenosti. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. ljubomore. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju. Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. U periodu adolescencije. dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. volje i mogućnosti. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. razdražljivosti. teškoćama u kontroli emocija. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. inferiornosti. a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv. Ipak. od učenja. napetosti. Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane. Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti. promenljive. postoji. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. ljubomore i sličnih stanja. Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša. posebno emocionalne nestabilnosti. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. Za razliku od inteligencije.uznemirenosti. odbačenosti. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. ipak. dok je prepast (zaprepašćenje. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. koja je relativno stabilna i određena. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. neodlučnosti. nesigurnosti. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. 141. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata. 114 . Delovanjem pozitivnih uticaja. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. često nejasne. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. čedomorstvo). prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. ubistvo iz bezobzirne osvete. potištenosti. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. preteranoj osetljivosti. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. emocije su kolebljive.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi. U duševno zaostale osobe spadaju: debili.veštaka. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . imbecili i idioti. IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje. Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. mogu da budu seksualno agresivni. Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. postojanje niza frustracija. posebno najtežih. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. čini se najprihvatljivijim shvatanje. dok izvršioci imovinskih delikata. naročito kod maloletnih lica. Međutim. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća"). Međutim. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. Izrazito su sugestibilni i povodljivi. dovesti do kriminalnog ponašanja. pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije).56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela). što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti. 146. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela. kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela. Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. stalno im je potrebna tuda briga i nega. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. Osim toga. Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću".titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena. Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje. Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. teško govore. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. po kome navedena veza nema apstraktni karakter. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije. odnosno debili. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. posebno u okviru porodice. u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan.Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. Naprotiv. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. krivičnih dela.

147. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. najčešće krvnim deliktima. silovanja. pronalažaštva. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju. osetljivosti na alkohol. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. kada se vrše krađe. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. pojedine psihoze. Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. senilne demencije. ljubomore i dr. nepriznatog prava. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. a mnogo više sa samoubistvima. mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. kleveta. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. zbog karaktera samog obolenja. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama. na primer shizofrenija. Epileptičari vrše i druga krivična dela. može da dođe do značajnih promena u ličnosti. kao što 119 . kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. koje nastaju usled povrede mozga. ličnih zasluga. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. posebno ubistvima. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. Osim toga. ubistava i telesnih povreda. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. falsifikati. Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. krvnih i seksualnih delikata. Organske psihoze su: progresivna paraliza. proganjanja.zakonom. Suprotno maničnoj fazi. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. Međutim. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. uvreda. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". koji naglo i prestaje. prevara i si. prolazni poremećaj funkcije mozga. kleveta. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. emocionalnom životu. telesnih povreda. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. traumatske psihoze. Shizofrenija. Kod traumatskih psihoza. visokog porekla. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. epilepsija. saobraćajnih nezgoda. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. imovinskih krivičnih dela. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. religioznosti. uvreda. dolazi do emocionalnih poremećaja. prevare. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. Epilepsija je naglo nastali. Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. nasilja u porodici.

što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. doživljavanje halucinacija. posebno njihova abnormalna emocionalnost. koje je za bolesnika "progonitelj". histerija. Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica. seksualni delikti). psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. narkomanija i dr. cikloidne. slabost i nestabilnost volje. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. 149. nemaju osećanje samokritike. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. depresivna neuroza. razdražljivost. razdražljivo reagovanje. Sumanute ideje (ljubomore. volje i nagona. brzo. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. nesigurmosti u sebe. Oni su agresivni i impulsivni. često na beznačajne povode. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici. kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. preterana osetljivost. Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. što uslovljava agresivnost prema drugima. Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). postojanje sumanutih ideja proganjanja. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. fobična neuroza. Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. burno. bezosećajnost.ubistva i teške telesne povrede. neurastenija. koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja. emocionalna preosetljivost i razdražljivost. hipohondrična neuroza. agresivnost i impulsivnost. zbog čega se reaguje agresivno i brutalno. ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela .su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. odnosno samo jedno lice. neuravnoteženost. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. ali postoji nastranost u oblasti emocija. prisilna neuroza.). ne prihvataju društvene norme ponašanja. alkoholizam. epileptoidne. javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. religiozne sumanute ideje. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. 148. Neki pisci smatraju da 120 . ispoljavanje crta depresivnosti. što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. Navedena svojstva licnosti psihopata. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. pretežno pasivne i pretežno kreativne. "paranoična tužakala"). Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. histeroidne i seksualne. hladnoća. ljubomore. netolerantnost.

Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. Tako. atletski. energičnosti. lažnim svedočenjem. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. kod kleptomana postoji strast za krađama. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta. ucenjivanjem. sadističko mučenje i ubijanje dece. Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. lažnim predstavljanjem. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. piknični i displastični). mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. koje se primenjuju na delinkvente. Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. utajama. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. njen autor je Lombrozo. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. crtama i strukturi ličnosti. slučajni i iz strasti. Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima. kriminalci iz neodoljive strasti. rodeni. koje karakteriše emotivna napetost. umobolni i slaboumni. pored različitosti. kriminološke. Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. što čini njihovu individualnost i posebnost.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca. prema njegovom 121 . nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). Međutim. na primer. penološke i druge klasifikacije. Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. Prema tome. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. zapaženo je da. krađama. koji. po navici. prevarama. 150. Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika. stabilnosti i istrajnosti). kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci.). koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac. ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. kod piromana za požarima. psihološke i psihijatrijske klasifikacije. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. iznuđivanjem. kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela. Histerije. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. ubistvo trovanjem i sl.

socioloških. privredne prestupnice. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. 2. Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno. psihopatoloških. kriminalce usled emocija ili strasti). koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. 3. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. zbog plemenitih težnji. konstitucionalne (mogu biti iz navike. stepena društvene opasnosti itd. bola i briga. profesionalni i po tendenciji). "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. 122 . Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice.tvrđenju. ženegangstere. tako i kriminoloških. Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. alkoholičarke i žene koje su napustile decu. zavedene. obične. odnosno kompleksa obeiežja. altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu. kako psiholoških. lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). Ona razlikuje seksualne prestupnice. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. a primaju isto tako niske plate. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful