KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). Pojavni oblici. imovinski kriminalitet obuhvata krade. Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. privrede). U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. rasprostranjenost. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. Proučavanje obima. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. telesne povrede.privrednog. struktura. prekršaji u saobraćaju itd ). poreklo i razvoj prestupništva (Pešić. u gradovima i selima. Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. društvenih prilika i okolnosti. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. Na primer. U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. ili. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. profesionalni kriminalitet itd. sredstvu i mestu izvršenja. nepoznat. obim. Na primer. brojno stanje.). strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. prekršaji protiv javnog reda i mira. imovinski kriminalitet. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. starosti i si. na pojedinim nacionalnim i državnim područjima.). struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). polu. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. V. političkog. krivična dela protiv imovine.prestupnike i oštećene. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati. privredni kriminalitet. 4 . dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. u Srbiji opao. recidivizam). uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). načinu. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. maloletničke delinkvencije. politički kriminalitet. Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. vremenu. vremena. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. stagnirao ili je bicui porastu. ukazuje da odredeni obim. broj izvršilaca. težini kažnjivih ponašanja. imovinskog. protiv života i tela. čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. prinude. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. dinamiku prestupništva. prevare. imovine. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . utaje. strukturu i klasifikaciju prestupništva. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva.

Uprkos različitim shvatanjima. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). grupu. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . objektivne i subjektivne. fizičke ili kosmotelurne i društvene. interesi). određujući ga ne kao pravni pojam. koji se. sposobnosti. posebne. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. druga devijantna ponašanja itd. psiholoških karakteristika. potrebe. Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima. učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. praktična istraživanja su takođe brojna. Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. itali-janskog lekara. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". endogene i egzogene. opažanje. pod uticajem psihoanalize. U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. neposredne uzroke. u drugoj fazi. učenje. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta. Pri tome. društvene i individualne. Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. 8. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. temperament. crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. predstavlja jedan kriminološki pravac. već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. Pojam opasnog stanja. za razliku od opšte kriminologije. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka. a druga u istim tim uslovima to ne čine. školu.7. Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa. kako tvrdi Pinatel. vlada kliničkom kriminologijom. uslova života.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene. na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". sredstva masovne komunikacije. inteligencija. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. sukoba kultura. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. Klinička kriminologija Klinička kriminologija. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne. odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje). . Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. različitih shvatanja o vrednostima.

viši opšti deo krivičnog prava. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. akademik dr Toma Živanović. nacionalnih. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke. predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. po oceni mnogih autora. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. kriminologija kao i svaka druga nauka. krivični postupak i kriminalnu politiku. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . Kao samostalna nauka. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke. Prodor medicinske misli. opšti pojam za više naučnih disciplina. Medutim. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. njena nezavisnost je danas nesporna. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. delio je na pravne i nepravne. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa.kriminaliteta. koja je takode nastojala. Klinička kriminologija. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. sve do prvih decenija 20. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. mogu se podeliti u dve grupe. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. Sem toga.'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. da objasni kriminalitet u celosti. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. 9. Ova shvatanja. odnosno nekriminalno. ona nije samo rezultat. krivca i krivičnu sankciju. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. već proces razvoja specifičnih znanja.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. ona je grupna (pluralistička) nauka. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. ili sve nauke koje izučavaju krivično delo. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka. veka. ocenjuje proučavanog delinkventa. U pravne je ubrajao: krivično pravo. posebno društvenih i pravnih nauka. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. vremenskih i drugih 6 . Sem toga. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. posebno psihijatrije. bez obzira na druga izučavanja.

akademski i primenjeni karakter kriminologije. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima.8. 5. Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije. drugim rečima i nešto preciznije. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta. kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata. to je postupak kojim se. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem. idu sa jednog nivoa na drugi. penologija. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje. sudska psihijatrija. Sem toga.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. U proučavanju svog predmeta kriminologija se. Ili. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu.empirijska nauka. tako da je kriminologija teorijsko.3. kriminologija je empirijska nauka. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. Počinje se sa 7 . psihologija. politika suzbijanja kriminaliteta. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama.teorijskog ili empirijskog. s obzirom na specifičnost svog predmeta. fundamentalna i primenjena istraživanja. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. komparativni metod. krivično procesno pravo.4. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti. Medutim. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja. koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama.6. Pri tome. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. potpunijeg znanja. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. kao i druge društvene nauke. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. oni se stalno preklapaju. Pri tome. 2.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima. Takođe. sociologija). kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija.7. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. kriminalitetu. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. 10. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. opažanje). tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . Naime. dolazi do daljeg. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina. Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1. 11.

delinkventima i žrtvama. advokata) o kriminalitetu. kada je u pitanju kriminologija. potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. pravne. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. odnosno njene zamene drugom. na drugoj strani. sudski predmeti. 12. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. lekara i drugih stručnjaka. skupštinski materijali. pravnika. iskazi žrtava i si. postojeća istraživanja o kriminalitetu. a do njih se. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. psihijatra. psihološke. napisi o kriminalitetu u štampi i si. a to se često i čini. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. tj. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. Tako 8 . s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. cilj primenjenog istraživanja je akcija. po pravilu. 13. posebno mišljenja praktičara (policajaca.opservacijom činjenica koja. psihopatološke. Nažalost. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. bez obzira na njegov stručni profil. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. socijalnog radnika. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. statističara i specijalnog pedagoga. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. njihovi dnevnici. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika. Pri tome. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). Takođe. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. a kod nekih istraživanja i ekonomista. Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. psihologa. tužilaca. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. Medutim. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. efikasnijom. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). biološke i druge aspekte. sudija. autobiografski podaci o delinkventima. menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. Oni polaze od pretpostavke da. Takav rad omogućava svestrano.

određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). na primer. hipoteze koje će biti proverene. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. 5.su. " 6. 9. odnosno od prirode istraživane pojave. 7. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. analiza i interpretacija podataka. 2. 10. 9. obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). 8. predmet istraživanja. autor projekta. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. 3. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1. 14. 5. hionološkim redom. 12. prikupljanje podataka. metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). skorašnji. 13. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. 16. 10. 7.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci. Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni). s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. autobiografije delinkvenata i sl. sudski predmeti. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. 6. predstavlja opis budućeg istraživanja. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. U tu svrhu izraduje se istraživački projekat. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. najprostije rečeno. priprema i obrada podataka. izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. prethodna saznanja. naučno objašnjenje . koji. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. obično se daje i predlog za dalja istraživanja.definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. institucija-organizacija. Medutim. policijski i zatvorski dosijei.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . operacionalizacija . 4. Uz to. ciljevi istraživanja. opis istraživačkih instrumenata. 3. 15. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki. 4. Prema ovom modelu. opis uzorka. primarni izvori podataka. " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). Pri tome. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. iskazi delinkvenata i žrtava. 14. 8. 2. prostorno i vremensko određenje istraživanja. Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. 11.

odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. tj. tj. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. god. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. odnosno kriminološki fenomen. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja. Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet.). da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. određenje da će se neka kriminološka pojava. po pravilu. istraživač će se. Koriste se i tzv. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. odnosno njihov način života. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. odnosno značajem u osnovnom skupu. Naime. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. posredstvom viktimizacije i straha od zločina. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. recimo recidivizam. na primer. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. migracije će uvek predstavljati nezavisnu. a kriminalitet zavisnu varijablu. kao zavisna varijabla. Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. 17. je po pravilu zavisna varijabla. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja.Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. ako jeste. Pre svega. orijentisati na prvi ili drugi način. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. Medutim. Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike). a zatim definisanje slučajeva. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Tako. 18. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. tj. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. na 10 . na primer.

indukcija. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. dakle. Međutim. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. Primenom savremenih sredstava. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. kao najvažnije. Od koje. dakle. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. Nakon analize. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. ali i predvideti budućnost. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. 20. dedukcija. Takode. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka. eksperimentom. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. merenjem. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. odnosno stvamog kriminaliteta. klasifikaciju. upređivanjem. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. odnosno kriminalnog ponašanja. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. Obrada. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. Takode. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. dakle na ono što se već dogodilo. 21. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. komparativnoistorijska i druge metode. odnosno obrade. 19. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. delinkventu. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. kao što su funkcionalne. Medutim. potrebno je izvršiti njihov opis. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. istraživanje međuzavisnosti faktora. ispitivanjem. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave.

a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. narkomanija. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). recidivizam i si. međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. dakle kriminaliteta. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. starost. a naročito korelacione analize. Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. rat. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. Takode. Kao najsloženija. Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja.). ekonomski sistem. Ispitivanje . prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. predmet i si. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta. razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. demografija. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore. revolucija. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. odnosno metoda: statička analiza. 22. Prilikom primene ove metode. društvena pokretljivost. sredstvo. školska sprema. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava.podataka. delinkventu i žrtvi. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela. a posebno za žensko stanovništvo. alkoholizam itd. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. bez vremenske odredbe. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. društveni razvoj. profesionalna stabilnost. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. način izvršenja. 12 . kao i za pojedine starosne grupe. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. izraženih numeričkim vrednostima. međutim. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. kao što su: politički sistem.) itd. tako i drugih lica i žrtava.000. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja. zanimanje. u masi pojava koje se ispituju. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. razlikuju se intervju i anketa. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. Naime. No. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško.

Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije.). odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore. Svojom specifičnošću i složenošću. Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. u celini. objekat napada i si. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka. raspoređenih na sistematičan način. pitanja). Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. na raznim geografskim područjima. odnosno intervju. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. jasno formulisana. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. ne sme da traje dugo itd. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. odnosno veze izmedu različitih pojava. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. anketa. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. 24. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). Prilikom postavljanja pitanja. motivaciji. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave.sa ponuđenim odgovorima. U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja. Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. pitanja treba tako da budu kombinovana. agresivnosti. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. stavovima. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 . tj. Samim tim. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. 23. sugestibilnosti i sl. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. Njegova primena u kriminologiji je mala. npr. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. na primer. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. 29. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način. Koriste se i on line. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje. posebno kada su u pitanju osetljive teme. Takođe. 30. izolovanih. naime. faktora delinkventnog ponašanja. Ipak. sudskih predmeta. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. psihološkom. za razliku od neposrednog posmatranja. zatvorskih dosijea. Fokus grupe su male. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. polustruktuiranih pitanja. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. američki istraživač Trešer (F. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea. 17 . Sistematska opservacija delinkvenata . Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. U penološkoj oblasti. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. Međutim. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. putem intemeta. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. dnevnika i memoara delinkvenata.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. M. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. delinkventa i žrtvu. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. incest ili zloupotreba droga. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. patološkom. Tako je. dnevne štampe. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. pa ih nije celishodno veštački izazivati. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe.

dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. 4. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. 2. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa . U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne.kombinacija raznih. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem). pre svega kvalitativnih. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka. Proučarvanje po kohortama. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču. Drugim rečima. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. Istraživač se lično sreće sa delinkventom. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. a koja nisu uvek pouzdana. drugi nivo . ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. Osim toga. 18 . bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. kao i etnografski metod . Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. dnevnicima. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka. Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji.Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. No. Skupe su. One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja.. Termin kohorta je uzet iz demografije. dakle. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih.to je. patološka i socijalna. Ovaj metod naziva se . sprovođenje samog tretmana. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). 1. pravilu nivoa interpretacije. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. a potom i za poređenje dobijenih rezultata. a na drugoj. uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. 3. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. izvora podataka. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana.) koje sakuplja istraživač. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). Na jednoj strani je. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. Klinički metod. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. rodenje (generacija). s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. 31. psihička. klinički metod. upoznaje se sa njegovim rukopisima. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. dakle. kao što su rodenje ili stupanje u brak. prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. 3. Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. sudskih i si.nivo delinkventa.

naročito poslednje dve etape. kako kaže Fleks (Flax). ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. feministički empiricizam. 32. klasna i svaka druga specifičnost. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. Medutim.putem. naime. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. ignorišući specifičnosti. 1. kako ističe Harding. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". kritici epistemologije. Radi se. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. To su. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. 19 . uglavnom zasnovane na već postojećoj. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. Iako su. kako zagovaraju pristalice biološke. šire zasnovanoj. Feministički postmodernizam. Kriminološko istraživanje. odnosno tretman. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. u torn smislu. za razliku od feminizma gledišta. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. feminizam gledišta. Postmodernistička epistemologija. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje.

izrade istraživačkih instrumenata i si. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. kao nosilac moći i prava na kontrolu. odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. zašto i kada" bi "o. istraživački postupak. oko načina prikupljanja podataka. Medutim. nedostacima i raspoloženjima. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće. Pre svega. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. Međutim. nadređen istraživanom. Takode. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. kao prethodnih društvenim. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl). U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . odnos izmedu istraživača i istraživanog. odnosno odnosima moći. Ipak. Naime. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. posebno načina vodenja intervjua. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. Međutim. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces. "Sviđalo se to nama ili ne. Takođe. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene.politička analiza učinila mogućim određenje "kako. moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. Najzad. neke autorke. On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. Ipak. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti.je moralno neopravdano". Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. 33. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan.

godine broj prijavljenih lica. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. Od 1991. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997. godine. Kao što se iz tabele vidi. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. do 1992. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. Podaci o obimu. godine. postepeno raste do 1998. godina. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. Feministkinje. godini jedino u 2002. godine. njihovi statistički podaci se vode odvojeno. Od 2003. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije.razumemo ono što se dogada. tj. na primer. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. do 1993. Imajući ovo u vidu. odnosno nedostižni organima gonjenja. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. kao što je slučaj u našoj zemlji. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. optuženih i osudenih lica. opada od 1990.1997. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica. do 1991. Najveći porast zabeležen je 1993. a onda ponovo počeo da opada. nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države. To je od dvostruke važnosti: prvo. da bi 1993. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. godine. od 1999. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. Ukupan broj osuđenih lica. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. Tokom 2005. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. 34. godine. godini. i 2002. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. kako ukupno tako i punoletnih. godine. počev od 1994. Naime. Upravo stoga. Obim. posebno kada. godina. Tako. godine. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. drugo. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. u poredenju sa periodom 1991. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. godine. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. više nego inače. godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. bio iznad broja prijavljenih u 1990. U isto 21 . jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. Prilikom tumačenja podataka o obimu. zatim. opada. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. Najzad. analizu obima i. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. godine. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. on je u porastu do 1994. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. Nakon 1998. uz kratke periode stagnacije. Prva promena desila se 1991. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. godini bio skoro udvostručen. U ovom periodu. uz manje oscilacije. godine. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. a zatim.. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%.

godine na uzorku od 1094 ispitanika. lične krađe (26. dominiraju krivična dela protiv imovine. starosti i polu. a porast počinje 2002. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. godinom. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. osim za krivična dela protiv privrede. primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica. 22 . Kod punoletnih lica. koja je sprovedena u Beogradu 1996. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji.4%. i privrede. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3. čak 85.6%). godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. gde je zabeleženo opadanje. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize. za koja nema prijavljenih maloletnika. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta.1). Kod maloletnih lica. Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3.8%).7%). Samim tim. Kada su u pitanju ostala krivična dela. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6.3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7.8%). Takođe. dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. Osim toga. Takođe. Prema podacima ovog istraživanja. Najzad.vreme broj osuđenih lica je u 1993.1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. godini opao za 31% u poređenju sa 1984. oštećenja auta (19. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. godina.4%). dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8.8%).4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). godine sprovedena u Beogradu. na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. 35. Takođe. Takođe. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik. porast broja osuđenih lica u 1998. godini bio veći u odnosu na 2000. godine. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti.5%. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. Pored ovih krivičnih dela. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. pri čemu je 40% viktimizirano 1995. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. Godine 2004.7%). Pri tome. godinu za sve grupe krivičnih dela.

trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. Izrael i skandinavske zemlje. po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. godine. idealnom svetu. godini. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. relativno stabilnom nivou sve do 2004. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. kada počinje da raste. ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu. Tabela br. godine. Švajcarska.nim državama. Pri tome. Na jednoj strani. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. Pri tome. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. Analize strukture kriminaliteta prema polu. 5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. Upravo stoga. Na primer. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. kao i u SAD. sa izuzetkom 2003. Tabela br. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Uopšteno posmatrano. Tako je 1989. godine. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . do 2005. takode. odnosno prekoračio tek 2005. godine. broj osuđenih žena je bio na sličnom.Kod ostalih grupa krivičnih dela. 23 .iznosio je oko 8%. godine 2002. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok.3 i 8.9%. 36. da bi nakon toga opadao. kako u prošlosti tako i u savreme. godine kada je došlo da manjeg pada. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. Na drugoj strani. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način. odnosno izmedu 8. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. Takođe. za kriminologe. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu. odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama. Da bi taj cilj bio postignut. ali među njima postoje i velike razlike. godine. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. u. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. Osim toga. Staljin je 1933. Podaci prikazani u Tabeli br. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. Nažalost. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada. izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. No. Međutim. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. 5. uključujući i krivična dela protiv života i tela.

godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. poput Danske i Finske. Tako je u Engleskoj u 1997. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja." Međutim. Sa izuzetkom SAD. porastao za 31. a krivična dela protiv državne imovine za 34. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Takođe. na primer.9%. dostižući u 2005. na 22% 1990." Nakon 1991. maloletnička delinkvencija je u 1989. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. Takođe. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. da bi 1994. Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. Slično. do 2005. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. Ргеmа podacima za 1987. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". godini najniži nivo ikada zabeležen. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. pokazuju da od 1994. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava . Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast.2% u odnosu na 1988.7%. tokom 1990. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 .1%. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%.8% u odnosu na prethodnu 1988.5%. poput Japana. i drugih teških nasilnih krivičnih dela.. Takođe. Ipak. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. i 1999. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26. Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU).4%. Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. na primer.3%. Isto tako. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. je opao. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. Kriminalitet je opao i u Kanadi. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22. godine dostigao 24. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. tako i nasilnog kriminaliteta. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada. godini porasla za 21. fizičkog nasilja i krađe motomih vozila. godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada. na primer. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28.4%. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. Ipak. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. Ipak. broj ekonomskih krivičnih dela. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta. iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. u Engleskoj i Velsu. U Engleskoj je. kao i u drugim zemljama. posebno krada automobila. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%). U periodu između 1995. i 1991. razbojništva. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55. U bivšem SSSR-u je. Naime. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. Međutim.U odnosu na osamdesete godine. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996.

visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Bor. Mionica. Lajkovac. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. 38. Ljig. Trstenik i Čajetina. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. 37. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD. Osečina. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. na primer. Ljudi često provode vreme van svojih kuća. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. Kuršumlija. Novi Pazar. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. Obrenovac. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 . Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. Međutim.23 Pri tome. Vmjačka Banja. Lazarevac). Ražanj. Ljubovija. Despotovac. Negotin. Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Savski venae. 13 je imalo nisku a 35 (30. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja.7% žene. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. šverc. krijumčarenje i trgovina ljudima. Vladičin Han. krijumčarenje droge. između ostalog.Tako. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Te godine 85. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Ivanjica. na primer. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti.porastao je sa 10% u 1985. stopa ubistava na jugu je u 1989. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova. Blace. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca. Leskovac. Kako ističu Arčer i Gartner. trgovinskog. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. Prokuplje. ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Takođe. Velika Plana. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Prema nekim autorima. Mali Zvornik. još od strane prvih kriminologa. na 16. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad. Na primer.3% u 1989. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine.. Koceljevo. Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. Voždovac.7%) visoku stopu kriminaliteta. politička i slična krivična dela. Varvarin. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14. Boljevac. Neki autori.godinu. Loznica. Lebane. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom". ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Gornji Milanovac. Majdanpek. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Paraćin. Jedno od takvih područja je. Bogatić.

da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela. model koncentričnih zona u velikim gradovima. To su najčešće veće raskrsnice. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima. prema nekim istraživanjima. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. 8 i 9 u Paliluli. Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. tranzitni karakter. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. Ugandi. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. 40. 39. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. nedeljama. trgovi. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. Takode. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Pri tome. nezaposlenost. prevare. pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . Prema tim istraživanjim. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. Velikoj Britaniji. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. kriminalitet. 1 u Novom Beogradu. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden.i u drugim zemljama. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima. prenaseljenost. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. Venecueli. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. razorene porodice i manjinske grupe. bivšem SSSR. a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. 15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Takođe. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. veka u Čikagu. 18 u Starom gradu.

ugrožavanja). U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. 27 . a prema muškarcima u dane vikenda. već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. Kada su u pitanju krvni delikti. oni to češće čine u toku dana. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. suprotnosti u društvenom razvoju. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. Lokalni. braka i porodice (nasilje u porodici). psihičkog. daleko od društvenog saznanja. a rede noću. Nasilje znači upotrebu sile. a najmanje u jesen. Takode. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. dostojanstva ličnosti i morala. Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično. urbanizaciju i migraciju stanovništva. planiran i organizovan. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. najčešće kao deo političke strategije). građanski ratovi. izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. slobode odlučivanja i kretanja. Takođe. onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere. ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". otmice. Krađa automobila. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. taoci). Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. lične sigurnosti. posebno u popodnevnim časovima. racionalno postavljen. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima. deci. tipična noćna krivična dela.godišnjim dobima. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. povrede tela. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). najčešće prema ženama. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. a najmanje u jesen. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima. starim i nemoćnim osobama. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. Na drugoj strani. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. Zahvaljujući napretku tehnike. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. 41. Na primer. na primer. Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. silovanje i razbojništvo su.Vilić.

terorizam. zatim. Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). besposličenja i kocke. telo i zdravlje. ali. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. pa. oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. kriminalitet proganjanja i mobing. razorenih porodica. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. besposličara. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. pritisci ili tortura. Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). posebno onih u kojima nedostaje otac. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. kao i delikte nasilja uopšte. nepružanje pomoći. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta.U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. trgovinu ljudima. u celini. telesne povrede. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. pre svega. ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. zločine mržnje. posledice. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. Takođe se. posebno alkoholizma. pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. razbojništva (18-25 godina). ali nije izrazito nizak. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. znači oni delikti kojima se oduzima život. politički delikti nasilja. Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka. povreduje ili ugrožava život. telesne povrede (35-40 godina). porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. stambena situacija nije najbolja. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. preovlađuju mlađi muškarci. ali je daleko od izrazito nepovoljne. Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. mlađeg uzrasta i srednjih godina. sistematsko uništavanje verske. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. iznuđivanje iskaza. nacionalne ili etničke grupe . Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. kao i psihopata i neurotičara. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. nedozvoljen prekid trudnoće. radnje izvršenja. seksualne delikte. ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. osveta i ljubomora. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. 42. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. ali nije ekstremno nizak. odnosno do 45 godina. navode terorizam. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. Osim određivanja pojma ubistva. da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava.genocid). navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. nasilje u porodici). propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. (politička ubistva. psihičko zlostavljanje. Najveći broj izvršilaca živi u braku. 28 . Prema ovom istraživanju. nasilje u sportu. delikte nasilja u porodici. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. razbojnička krađa).

Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. pohlepe i si. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. (čl. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. U krivično. Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno. ubistvo deteta pri porođaju. 113 i 114 KZ RS). iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način. zatim ubistva iz političkih pobuda. kao teško ubistvo. koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena. Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. lišenje života deteta ili bremenite žene. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. 115118 KZ RS). izvinjavajuće ubistvo. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva.).učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. koji se. U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. za nagradu i si. lukavo.pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. postoje i "ubistva bez motiva". druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. a ne radi se o ubistvu na mah. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke.U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. S obzirom na te posebne okolnosti. Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo. koja vrše duševno bolesna lica. U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno.115118 KZ RS). oslobođenja od neke imovinske obaveze. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva.l 13 KZ RS). lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. u momentu kada žrtva to ne očekuje. potajno. 29 . Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi . lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. kao i umišljajno lišenje života više lica. ubistvo bez predumišljaja i opravdano. ostvarenja dobiti. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). po pravilu. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama). reaktivno nasilje.

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

7% odgovorilo da je fizički maltretirano. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke. uključujući pretnje takvim radnjama. Takođe. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 . prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. političke dominacije. Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. uključujući i našu zemlju. silovanja i ubistva u kući. U proseku. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. 48. g. žene su svake godine žrtve preko 572. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. iako olakšava istraživački postupak. tradicionalista je. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. i kojim su bile obuhvaćene 192 žene. 18. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. ima probleme sa zapošljavanjem. R.8%). namerno činjenje nečega što teško povređuje. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. Takođe. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje. socijalno je izolovan.njen da je profesor M. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene.9%). U toku 1991.ženama pokazala su da ovaj pristup. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. na primer. u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka. na primer. 2.. Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. u skladu sa time. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%). Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja". Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. Naime. BCS iz 1992. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva. zavistan je od alkohola. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom.

u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. nezaposlenost ili delimična zaposlenost. Ovi faktori. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. visina prihoda i obrazovni nivo muža. odnosno globalnog društva. Takođe. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. nezaposlenost. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. Takode. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. pa i ranije. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. stresa i slabe komunikativnosti. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. velikog bračnog nezadovoljstva. nesigurnosti. 34 . Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. naime. rečju. Kritičari.uzroka polaze od društvene strukture. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata. kulturne norme i seksistička organizacija društva. Slično tome. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. nezadovoljstvo poslom. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. To su uglavom sociološka. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. odnosno mentalno bolesnim. odnos poverenja. visok nivo nasilja u društvu. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. finansijski problemi. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. onda to opravdava upotrebu nasilja. Neki od tih faktora su. ako je nešto posebno važno. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". kontinuirani elemenat društvene interakcije. 49. ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. Smatra se. O obimu. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. od strane nekih psihologa. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice. loši stambeni uslovi. Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. porodična socijalizacija. "gazda u kući". Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Medutim. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. a ne kao proizvod individualne patologije. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. kako su isticali. psihičko. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. po njima. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte. između ostalog.

Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta". omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova. pa i do smrti. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum. malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. edukativnih. Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. alkoholizam oca ili majke. vaspitača u domovima i poslodavaca. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. obljuba 35 . koje može dovesti do teških telesnih povreda. Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. usvojioca. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. otmica.. o zlostavljanju dece od strane učiteija. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. istina vrlo retko. ubijanje drage životinje. teška telesna povreda. ovi podaci su samo . U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično. preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. izolovanost zbog bolesti. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. a početkom 20. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". usvojilac. broj zlostavljane dece je mnogo veći. ali i kao poseban oblik zlostavljanja. prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. postoji i psihičko zlostavljanje. Teku IX veku počelo je da se piše. medutim. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. Prema ovim objašnjenjima. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. 193 KZ RS). Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.vrh ledenog brega". materijalnih. njihove svađe. Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. emocionalnih potreba. zdravstvenih. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. ostavljanje deteta samog u stanu. silovanje. uvrede i psovke. U porodicama sa više dece. Pored fizičkog zlostavljanja dece. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja. nasilja oca prema majci. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja. kao i napuštanje deteta. 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. vezivanje za nameštaj. U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece.

oduzimanje maloletnog lica. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima. vode. godini. nedozvoljene polne radnje. 50. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. koliko ih je bilo u 2000. Deset godina kasnije. Naime. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. kako u porodici tako i izvan nje. policijskih. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. ekonomska). nasilje u porodici. iznuda. psihička. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. Godini. kroz zloupotrebu poverenja. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. Gerieralna skupština UN usvojila je. veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života. kojom je 1. radna sposobnost. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. trgovina ljudima. 1992. Pored ovog oblika. postoji i ekonomska viktimizacija. godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. Proklamaciju o starenju. pa čak i psihoza. ratni zločini protiv civilnog stanovništva. već se naprotiv produžavao. vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. Tada deca. zanemarivanje higijene. a očekuje se da se do 2050. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. seksualna. godine poveća za još 10 godina. omogućavanje uživanja opojnih droga. vanbračna zajednica sa maloletnikom. zdravstvenih i obrazovnih organa. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. Tokom 20. 36 . U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. One su uslovljene samim procesom starenja. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. godina Međunarodnom godinom starih osoba. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. u nekim slučajevima. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. 65 ili 75 godina). Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva.. nedavanje izdržavanja. ne samo zbog seksualne privlačnosti. Značajan doprinos za promenu prakse organa. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. Ipak. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. odnosno majci. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. rezolucijoin 47/5. razbojnička krada. trgovina decom radi usvojenja. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. obljuba zloupotrebom položaja. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. fantazija. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. koji imaju blizu devedeset. godine. pravosudnih. rodoskrvnjenje. Međutim. posredovanje u vršenju prostitucije. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. na skoro 2000 miliona u 2050. Prema istraživanju Olivera. obljuba sa detetom. a 1999. od 1950. fizički izgled). Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. već četiri generacije jedne porodice. hrane. promena porodičnog stanja. nazivanje pogrdnim imenima i sl. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. razbojništvo. kao nedavanje lekova. ali i bolestima pojedinih organskih sistema.nad nemoćnim licem.

podrami.4. aprila 2002. strah da će se u toku krivičnog postupka. Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima. Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika. veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. ulice i dvorišta. Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. Prema jednoj proceni FBI. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. doživeti tzv." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika.veći broj učinilata je oženjen (48%). 194 Krivičnog zakonika RS.3. Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije. sekundarna viktimizacija. pogotovo silovanje. 51. 197 KZ RS). Osim toga. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici.9.5. Seksualna delinkvencija . a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode. posebno ženama. Karakteriše ge upotreba sile.7. zlostavljanja i nasilja". pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. hodnici. u proseku učinioci su uzrasta 29 godina. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. 10 i čl. zlostavljanja i nasilja nad starijim licima. zbog postojeće procedure. Osim ovih krivičnih dela. godine.8. Kod seksualnih. delikata veoma visoko je izražen recidivizam. Međutim. njiva ili šuma. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom. 37 . Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci.Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1. seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina.udeo nepismenih je manji. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. do nivoa lokalne zajednice. polje. pokušaj takvog čina. U pogledu uzrasta izvršilaca. Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi.od republičkog. Na planu domaćeg zakonodavstva. u večernjim i noćnim satima. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti. odnosno noćni časovi. koja nam se čini najprihvatljivijom. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl.2. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. 77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. strah od osvete isvršioca i si.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog. a u 14% slučajeva maloletnici. Takođe. koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice.6. 197-200 Porodičnog zakona RS. U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja. automobili. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede.

2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. silovatelji moći i sadistički silovatelji. napadu koji uključuje patnju. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. na primer u Francuskoj.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima. 178 st. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1. tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. Međutim. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. često i fizičku torturu. Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. seksualno stimulativni. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje. u vršenju dela učestvovalo više lica. Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. već i sa njom izjednačen čin. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću. pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa.obljube. usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca. 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. 38 . Sledeća promena je . Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba. godine. Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor. Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. 52. Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. emocijama ljutnje. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. Kod pružanja otpora. fizičke muke. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. besa i revolta. Prema KZ RS (čl. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . Krivični zakoni u nekim državama. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. Međutim. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje.prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. straha. 178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica". Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača.

Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu. i to prema deci oba pola. Međutim. ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. poverenje ili mod. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. seksualno dodirivanje i sl.) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. posekotine. psihičku. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. podvođenje i omogućavanje vršenja bluda. bilo da se radi o kontaktnim (npr. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. deca od rodenja do kraja adolescencije. prika- 39 . Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. nedozvoljene polne radnje. Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro". bile su silovane posle šetrnaest godina. zbog svog uzrasta ili razvoja. seksualni odnos. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom. nemoćna i potpuno zavisna od muškarca. nezavisno od pola. Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. U okviru posebnog krivičnog dela (61. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. za razliku od fizičkog zlostavljanja. zloupotreba dece u radnom procesu. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca. seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. obljuba zloupotrebom položaja. obljuba nad nemoćnim licem. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. 2.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve. Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu. U krivičnom zakonodavstvu Srbije. izlaganje pogledu. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima. u oružanim sukobima i političkim krizama. a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". analnog ili oralnog odnosa. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. "opušteno" ili "ne oseća ništa". nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. prodaja. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. Prema jednom istraživanju. egzibicionizam i si. gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike. opekotine). Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. Krivični zakonik predviđa. a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave.) ili nekontaktnim (npr.

Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. kao i prekomerna upotreba alkohola. Ipak. službi i "Incest centara". seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci. Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva. Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. uže. da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. a nekada i određivali svetsku istoriju. religiji. napadi na homoseksualne populaciju. Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. Postoje različite definicije incesta. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. što znači osramotiti. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. uključujući. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja.u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. s obzirom na to da su žrtve. godini student Metju. šire. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. silovanja. loša socijalna adaptacija. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. javno izlaganje. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. U kasnijem razvoju.S. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. 55. Medutim. Zločini mržnje su uobličavali. telesne povrede. najčešće deca. radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra). postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova). te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. nesposobnosti. kao i crtanje svastika po sinagogama. zastrašivanje paljevinom. Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda. a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi. Tajnost incesta je razumljiva. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". poslednjih godina sa razvojem volonterskih S. ubistva. Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. 197 KZ RS. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika.O. krivičnopravne i kriminološke.zivanje. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. ubistva iz nehata. a ne kao seksualnog nasilnika. oskrnaviti. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. a žrtva maloletni srodnik. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. U 1998. proširivan i pojam incesta. kada je to podesno. teške telesne povrede. sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. 54. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. Prema čl. Naziv potice od reči incestare. Prema najširoj definiciji. 40 . pogotovo devojčice oca. Prema nešto užoj defmiciji.

neovlašćeni ulazak na sportski teren. boksa. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. gledalaca. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. godine. fizički integritet lica ili imovinu. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. 4). opreme. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". oštećivanje sportskog objekta. Drugi kinje sopstvenu decu. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. U Srbiji je 2003. trenera. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. 56. 4). Naime. ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. a nekada samo radi zastrašivanja. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. kako između sportista. neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl. koji se 531. 41 . U takmičarskim sportovima (fudbal. pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. Inače. godine završio ubistvom. Kontaktni sportovi. zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. 2 st. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. poput fudbala. kažnjavaju ih šutiranjem. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. sedišta i oluci sa stadiona i dr. u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. mešovitih borbenih veština. ragbija. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl. Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. navijača. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. nasilje navijača. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. uzeti u obzir. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. improvizovano oruđe umesto noževa. nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. prema Zakonu. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. sa ciljem da prouzrokuje štetu. Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. u smislu ovog Zakona. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. sve u cilju pobede. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. trenera. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. druge igrače i njihove roditelje. Posle toga. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. prema njihovim pristalicama. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. izazivanje nereda prilikom dolaska. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. 54 st 1). Nasilje u sportu Nasilje u sportu. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste. navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju.

geografsku ili ličnu pripadnost. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama.Poslednja izmena Zakona usledila je 2007. kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. 42 . od mlađih do srednjih godina starosti. ili kombinacija svih tih postupaka. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi. Ukoliko ne uspe na taj način. Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve. U oba slučaja. s tim što upadi postaju sve učestaliji. U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. karakteristike. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. ljubavnih pisama. a to je zastrašivanje žrtve. komunikacija bez pristanka ili verbalne. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja. U najvećem broju slučajeva. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. Naime. Mobing . Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). progonitelji nekada pribegavaju nasilju. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. Većina progonitelja su muškarci. godine. Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja. progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve.pojam. vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. pod nazivom ugrožavanje sigumosti. 58. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. socio-ekonomski položaj. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina. rasu. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova. 138 KZ. pretnjama i zastrašivanjima. jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. Nažalost. s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. da pristane na njegove zahteve. po jednom utvrđenom sistemu. dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. seksualnu opredeljenost. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. poput: slanja cveća. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. 57. Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem". Osim toga. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. proganjanju je prethodio neki lični." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem. iznad prosečne inteligencije". Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos. U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja. bez obzira na rod. podesnoj da bude izložena mobingu. Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. pisane ili implicirane pretnje. poklona.

faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj. vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću.napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. psihološkog profila i osobina žrtve. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. daleko od drugih). faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 . Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja. napetosti. Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. „Osećaj ugroženosti. pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača.3. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća. Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira.Zbog učestalog. etničkog porekla. Zakon o radu iz 2005. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena).2. ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. Zbog ovakvog poimanja. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". verbalne pretnje. Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. ljubomore. Uzrok sukoba se zaboravi. odnosno etape razvoja događaja:1. S druge pak strane. žrtva se ismeva. Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. ali samo posredno. izlaže poruzi zbog svog hendikepa. Osim toga. vrste konflikta koji je okidač. pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. zavisti ili antipatije. mikropolitičkog ponašanja. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. godine propisuje da je. U ovoj fazi. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). žrtvi se preti ili se ona napada fizički. odnosno žrtva mobera. zbog maltretiranja kome su izloženi. žrtva biva seksualno uznemiravana). U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. korporativne klime i kulture organizacije. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga. i mobing kao rezultat tzv. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema.4. ljubomore. radnici daju otkaz. načina na koji hoda ili govori). zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. što dovodi do hroničnog umora. bez traženja otpremnine. poput nesanice. psihosomatsku i socijalnu patnju. Cilj je da. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno.5. ućutkuje žrtvu. žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. žrtva sedi izolovana u prostoriji. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim. gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. kao jednog od uzroka mobinga. mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. žrtva je potpuno isključena iz radne sredine. Mobing prolazi kroz odredene faze. duževremenskog neprijateljskog ponašanja. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi.

spoljnu i unutrašnju bezbednost države. starost. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava.no poreklo. psihofizičko zlostavljanje i mučenje. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. sabotaža. koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi. Relativna politička krivična dela su obična. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. odavanje državne tajne. špijunaža. zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl. političke uzroke (Nathan Hale. koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. nacionalnu pripadnost. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža. protiv države. političko ubistvo. kao i zaposlenih. izazivanje nacionalne. napad na ustavno uređenje. To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. represija. političko ili drugo uverenje. drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. jezik. teritorijalni integritet. Politički odnosi u društvu. Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela. socijal. klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. dok su složeni oblici: nasilni protesti. Benedict Arnold). diverzija. obuće. 44 . paljenje i ubijanje za vreme pobune. atentat. rasu. trudnoću. sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. počev od široke definicije. naučnu (Kopernik ili Galileo). s obzirom na pol. Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije. priznavanje kapitulacije ili okupacije. prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela. religioznu (Martin Luter). a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. odnosno invalidnost. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. udruživanje radi protivustavne delatnosti. ugrožavanje teritorijalne celine. članstvo u političkim organizacijama. seksualno opredeljenje. teror i gradanski rat. bračni status. veroispovest. špijunaža. hrane i dr. oružana pobuna. krađa oružja.političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. zdravstveno stanje. a to je rušenje države i njenih institucija i treće. subverzija. pobune. Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. neredi. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje. Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. njenog uređenja i bezbednosti (na primer. neprijateljska propaganda i dr. terorizam itd). diverzija i sl. terorizam. boju kože. njeni organi i institucije.utvrđena. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. tj neko političko dobro. nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja. rodenje. oružana pobuna.. organizuje rad i bezbednost. terorizam. On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood). ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. iz političkih pobuda u cilju promene društveno. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela.). radi pomaganja neprijateljima). nezavisnost. Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. povreda teritorijalnog suvereniteta. Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje. pritisak. 18). suverenitet. politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. 59. prinuda. imovinsko stanje. između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada.Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. 16). porodične obaveze.

. prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 . reči terror. nepolitički terorizam. na primer. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. Naprotiv. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. Ulivanje straha je najviši. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. već na korist koju imaju. Domaći zakonodavac. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. Za razliku od njih. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini. kao i normalno funkcionisanje zajednice". ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. Tako. strah). Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve". koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. cilj i motiv. a ne samo kod pojedinačne žrtve. aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere. I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. kvaziterorizam. Prema tome. snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju. sigurnost. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva. sva sadrže iste elemente: nasilje. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom". Često. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. i na kraju. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". kao „nasilničko kriminalno ponašanje. izazivanje stvarne štete civilima. Bez obzira na razlike. oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. trenutna žrtva nema važnost. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod. ograničeni politički terorizam. a da bi postigli puni efekat svog postupanja. s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. kao u slučaju pravog terorističkog akta. Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. politički terorizam.60. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje. teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma. strah. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. užas. zbog motiva iz kojih se vrši. Postoje različita određenja terorizma. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude". u aktu terorizma. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. Takođe. u političke svrhe". Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. Isto tako. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena. promišljeni cilj. Teroristički akti planiraju se unapred. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. zvanični ili državni terorizam. težnja je usmerena ka široj javnosti.

Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. Ipak.tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. Na toj listi koju je 20. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu. oštećenje tuđih prava. u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. 62. U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. zelenaštvo. protivpravno zauzimanje zemljištva. protivpravno useljenje. oštećenje tuđe stvari. pričinjena šteta od 450 miliona DM. Pri tome. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%. a broj drugih oružanih krada za 672%. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. iznuđu. Prema raspoloživim podacima. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. godine. To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet. Naime. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela. u SR Nemačkoj 1990. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je. prevaru. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. predstavlja svakodnevnu pojavu. najviše porasla stopa izvršenih krađa. i 1993. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. krađe automobila. 61.. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 .lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog. U Engleskoj je tokom 1990. marta 2006. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina". Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji. godine. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. hemijskog. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. bar kada su u pitanju razvijene zemlje.5%. bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. kao i krađu vozila i stvari iz vozila. zbog svog nasilnog karaktera. na primer. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. krađe automobila i krađe iz automobila. kako u našoj zemlji tako i u svetu. i 1991. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. U periodu između 1990. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine. prikrivanje. utaju. odnosno 49. posebno krađa automobila. i 1980.godine. Takođe. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%). Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji. najviše. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. pre svega razni oblici krađe. Između 1963. zloupotreba poverenja. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se.

Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda.226). koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog. Ipak. struktura. Medutim. povreda privrednih pravila. S obzirom na ovu okolnost. poslovni kriminalitet. obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi. trajanja. Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta.242). poreska utaja (č1. snalažljivost njegovih nosilaca. ustavnog uređenja .232). krijumčarenje (č1. poznata iz njegove istorijske prošlosti. onemogućavanje vršenja kontrole č1. privredni odnosi.229).227). Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost. zloupotreba poverenja. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi. prestupništvo u ekonomiji. saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. nedozvoljena trgovina (č1. menjanja ili prestanka tih odnosa. pre svega. kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici. Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. znakova za obeležavanje robe. privredno prestupništvo.245). službene dužnosti. koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. Od početka sedamdesetih godina. procesi i aktivnosti. falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede. oštećenje poverioca (č1.sabotaža u privredi). istorijski posmatrano. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji. znakova za vrednost (č1.224). kao deo kriminaliteta u vezi privrede. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1. pojavni oblici.231). zastoje. stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem.223). svojstva delinkvenata itd. nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. pranje novca (č1. krize već i nastupanje konflikata. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept. obmanivanje kupaca (č1.240). prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. zloupotreba monopolističkog položaja (61. prodornost. državnih finansija. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1.234). mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam.237). U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1. nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti. Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski. povreda finansijske delatnosti.238). Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet.244). mera i tegova (61. neoporezovanog profita. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. nedozvoljena proizvodnja (č1. postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca.228). hartija od vrednosti (čl. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi. kriminalitet belog okovratnika i sl. ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa. adaptivnost i istrajnost i. 47 . ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1.236).243). nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1. odnosno. uzroci.).230). teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta.239). protivurečnosti. privredne prestupe i privredne prekršaje. procesi i aktivnosti. narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. odavanje poslovne tajne (č1. jedinstva tržišta. pravljenje. Privredni kriminalitet. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti . Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone. Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti. Zbog toga.pravna i fizička lica.225).241). dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima.područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava.235). neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih. nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost. ekonomski kriminalitet. prouzrokovanje stečaja (č1. najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu.

finansiranje. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. Poslednjih godina u Srbiji. položaja ili ovlašćenja. došlo je do radikalnih promena u privredi.).obmanjivanje kupaca (prevare o količini. ceni. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi. trgovina. kultura. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena. privreda. zaključenjem štetnih ugovora. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. nedozvoljenoj trgovini i si. zdravlje i dr. eventualno proizvodnja..Pored navedenih krivičnih dela. političke i druge posledice. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. falsifikovanjem novca itd. protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. u lancu posredovanja. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. proizvodnji. stimulacije). regresi. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. što može da ima ekonomske. pa i u privredi. zapošljavanje i socijalna politika. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. turizam i usluge. šumarstvo i vodoprivreda. posredovanjem. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. Pojedina preduzeća. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. gde se manipuliše novcem. kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom. 48 . krize etike i morala u mnogim oblastima. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. firme. ukupnim merama privredivanja. rudarstvo i energetika. skladišta i prodaje. Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. štetne aktivnosti. poljoprivreda. proizvoda. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. ugostiteljstvu. zloupotrebom ovlašćenja. trgovinske i ugostiteljske radnje. prosveta i sport. trgovinskim radnjama. manifestuju se u formi tzv. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). primanje mita. rad. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. ekonomski odnosi sa inostranstvom. nepoštovanje poslovnog morala. proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. državna uprava i lokalna samouprava. valutnoj transakciji. saobraćaj. oznake ili drugog spoljnog obeležja. proizvođaču. spoljnotrgovinskom prometu. žiga. nauka i zaštita životne sredine. građevinarstvo i urbanizam. sirovina. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima. poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. . najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji.nemarno i nesavesno poslovanje. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. falsifikovanje javnih isprava i sl. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. prisvajanje neevidentnih viškova robe. odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika. . koja se smatra "zemljom u tranziciji".

utaje. odnosno korupcija preživljavanja ili velika. da u svim društveno ekonomskim sistemima. koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr. corruptio . zdravstva i pravosuđa.5. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom.u krugovima vrhovne političke vlasti. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. 367 KZ RS) i davanje mita (čl. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. protivzakonito posredovanje. podkupljivanje.. na različitim radnim mestima . Smatra se da nema društva bez korupcije. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. kršenje zakona od strane sudije. zdravstvu.4. razvijenim i nerazvijenim. koja deluje u preko osamdeset država u svetu. Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. 64.368 KZ RS). carinika. građevinarstvu. magacioneri. uličnom nivou.2. razlikuju se korupcija na srednjem nivou. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl. uličnom nivou. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period.. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba. Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1. pripadnika inspekcijskih službi. na primer: podmićivanje policajaca.pokvarenost. te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. javnih nabavki. na primer prevare. prosveti.poslovođe. javnih konkursa. sporadična ili sistemska.pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. korupcija na najvišem nivou . Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. zloupotreba službenog položaja.3.368 st. ostvarujući ogromnu dobit. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. Korupcija . upravnih referenata i dr. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti. mala. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. skladištari. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki. Kod krivičnog dela davanja mita (čl. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna.. dodele koncesija. jednostavna ili složena. izbegavanje poreskih obaveza. pored korupcije na najnižem. u poslovnoj sferi. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora. izopačenost. 63. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva. kriminološki ili pravni. blagajnici. Pored krivičnih dela davanja i primanja mita. osloboditi od kazne. sportu i dr. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama. privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi. obuhvata sve oblike "situacijskog". bez prethodnog plana ili najave. Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. potplaćivanje). obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka.. kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. postoji sklonost ka podkupljivanju. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom. sociološki. kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava. Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 . korupcija na najnižem.

Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji). krađa mikroprocesnih čipova. Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije. uvredom i sl. može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. "pranja novca" i si. Kompjuterske prevare. muškarci i žene. 302). pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje.299).program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje. Zbog toga veliki broj kompanija.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti. "mala vrata" ili "trap doors". jer svi učestvuju u saobraćaju. mladi i stari. proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. ljudskih organa. saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. "hacking" . računarska prevara (čl. krađa kompjutera.ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema. Prerna jednoj od definicija. virusi). istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl. kao i saobraćajnih delikata. kao što su dečja pornografija. pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. Sem toga. Međutim.303). žena i dece za prostituciju. Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. verske sekte. prevare). sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga.301). Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" . 65. kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu. pored ostalog. kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima.). jer je. sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl.300). Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom.sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja. "Iogičke bombe" . računarska sabotaža (čl. pronevere. čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . krađa trgovinskih tajni. Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga. prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. krađa hardvera/softvera (softverska piraterija. nacističke i slučne ideje i si. pedofilija. rasističke. neovlašćen pristup zaštićenom računaru. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Kompjuterski terorizam. po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani. koje se ispoljava u izazivanju. zloupotreba telefonskih sistema).Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima.298).neovlašćena upotreba informacionih sistema. Ovo se dešava zbog toga što agresija. službi i institucija razvija sistem zaštite. prema nekim procenama u SAD.

ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine. da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje. sigurnost u saobraćaju. Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima . U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl.4%.žrtve svog ponašanja. a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju.2%). Profesionalni kriminalitet 51 . pri čemu se objektivnim smatraju društveni. nestabilnost u odlukama i namerama. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status.291). boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima. odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. povećanog standarda i urbanizacije.296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo.295). Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore. Specifičnost saobraćajne delinkvencija. nedoslednost. opreznosti. nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv. U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put. Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica. zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine. Međutim. stalna strepnja i prenapregnutost. pa i kod nas. oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje. piratstvo (čl. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. 66. čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom. objektivne i subjektivne. na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju. ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja. discipline. nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima.1%. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena.294). ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl.297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica. kao što su sebičnost. "srednjem uzrastnom dobu". endogene i egzogene.2%).7% . ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti. odnosno do šest meseci (36. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu. ili 19. Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. odsustvo osećanja dužnosti. U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte. naročito drumskog. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51.289). da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. Međutim. otmica vazduhoplova.293). tehnički i prirodni faktori. kao što su dobra regulisanost saobraćaja.učešće recidivista. To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica.290). dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture.292). jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije. Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina. naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl. broda i drugog prevoznog sredstva (čl. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice. u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike.

Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. umešnost. trguje opojnim drogama i sl. državne institucije. falsifikati. kako opisuje Saderland. prevarama u osiguranju. koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije. promene grad. železnica.odlikuje ih primena nasilja. inspekcijske ili poreske službe. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. na berzama. počinju da se bave legalnim zanimanjima. tzv. osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. uticaj i moć. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. To su džeparoši. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). Odlikuje ih visoka profesionalnost. postanu narkomani ili alkoholičari. manipulisanje ljudima. vešto i spretno. prevare. a društvu se nanosi 52 . zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". prihoda. lažnim računima. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. počinju da rasturaju drogu. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. nameštenu ilegalnu trgovinu. jer se koristi određeni društveni položaj. policijske i carinske službe. iz priznatih zanimanja. e) teški kriminalci . Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. ali i surovih i naoružanih gangstera. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike.Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. najčešće imovinskih. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. u vidu stalnog zanimanja. osiguranje. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. sposobnost. To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju. usavršenost metoda. veština i znanje u vršenju krivičnih dela. dinamičnost i prilagođavanje. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". medicina. postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom. postignu veliki "uspeh" u kockanju. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi. on "pravi posao" od krađe. trgovina. ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela."sitnih lopova". traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. ona ima svoj poseban sjaj. poseban način govora. Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. vlast. Kriminalitet belog okovratnika. rasturanje ukradene robe. Profesionalni lopov krade profesionalno. Profesionalno mogu da se vrše krađe.varalice. i lica koja imaju poseban društveni status. odbijaju da se sa njima identifikuju. sumnjive transakcije. "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. transakcije valutom i menicama. oni ne osećaju grižu savesti. Oni preziru amatere. 67. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. razvijene govorne mogućnosti. planiranje bekstva. malverzacije u vezi sa utajom poreza. osnovne ili uzgredne zarade. posebna tehnika. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi.bankarstvo. d) profesionalci . koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. koje služi kao izvor stalne ili povremene. odnosno prihvatanje "u profesiji". Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. da se organizuje prostitucija.

Sem toga. Na primer. ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena. Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet. itd. tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. koji zbog toga uživaju faktički imunitet. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. kao i u drugim tranzicionim društvima. Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta. kriminalitet belog okovratnika se. vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. prevara sa cenama i kvalitetom robe. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija. Saderland je istakao da je finansijski gubitak. koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. "zdravstvena mafija". "afera Indeks". ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere. (zbog lažnog prikazivanja prihoda. ovaj trend je pošao još izraženiji. kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). Pri tome. fmansijsko poslovanje ili menandžment. u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. iako ogroman. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu. moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti.). multinacionalnog podmićivanja. Od šezdesetih godina. posebno ogleda u porastu. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika."fudbalska mafija". već imaju za posledicu povređivanje. u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. nije pominjao pol izvršilaca. korišćenje državnih fondova. zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. 68. lažna merenja i sl.one su savetnice. "pranju prljavog novca" i sl. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju. Organizovani kriminalitet . nego za detaljnije naučno razmatranje. kasnije. pa nadalje. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija. kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje. korupcije. pljačkanju društvene imovine. počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. zaključenja lažnih ugovora. Sem toga. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. "drumska mafija". jer se smatra da to i nije kriminalitet. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. prevare kupaca velikih razmera. pomoćnice. korupcije. ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. izbegavanju plaćanja carina i sl. Najzad. Ekonomske. Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge . donacija pa i humanitarne pomoći. utajama poreza i si. višoj ceni. već "korisne malverzacije".pojam i značaj izučavanja 53 . lažnog bankrotstva. koje su poznate kao "stečajna mafija". Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose. Ipak. obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija". Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral.

ljudima. zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema.proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. što omogućava da vođa kontroliše. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. po pravilu. što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. vladu. sudove. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama. dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. politička demokratizacija i pluralizam. ■ često obuhvata zabranjena tržišta. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan. antikviteti). Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. (2) hijerarhijski odnosi u grupi. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). utajama i obmanama. pranje novca). Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju. Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. policiju). kao što je imigracijska kontrola. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. ■ većim delom smatra se soficistiranim . Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. tajnim grupama. prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti.) sa dva 54 . već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. bez jake hijerarhijske povezanosti. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica. Kao plansku. " statutarne kontrole. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. ■ neki proizvodi mogu biti legalni. po principu "mreža". neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou.Organizovani kriminaliet je najopasniji. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. kao što je trgovina ilegalnim drogama. skupštinu. alkohol. Pribegavajući prevarama. organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. korupciji. što je razumljivo ako se zna da je reč o. poslušnost i uzajamna lojanost. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. oružjem. (3) nasilje. (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. Međutim.

suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija. ali je u funkciji organizovanog kriminala. trgovinom oružjem. pumpnih stanica. trgovinom ukradenim automobilima. Ruska. organizovanjem prostitucije i reketa. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija . Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988. ruskih. praonica rublja. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). Kanada). prodavnica cveća. kolumbijska (kolumbijski karteli). predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. posredno ili neposredno. bugarskih i kineskih organizacija. organizovanju prostitucije i kocke. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. drogom. ukrajinskih. Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. Poljska je baza 55 .) i Konvencija o pranju. Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. Organzovani kriminalitet . između njih je "savetnik". Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije. koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. Crnci). 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. radi sticanja. Rusi. U baltičkim državama (Estonija. geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD. "pranjem novca". Za razliku od italijanskih udruženja. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. kineska.).)."La Cosa Nostra". Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja".). izvršavanje naredbi pretpostavljenog. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. morem i vazduhom (2000. Kinezi) ili određenom društvenom statusu. \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. italijanska. vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990.istorijat. Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. traženju. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. Boss odn. oružjem. U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. Padre. bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo. 69. postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr.) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. Konvencija o pranju novca. Organizovani kriminal. narodnosti (Albanci. Litvanija. Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica. lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje. pogrebnih preduzeća i sl. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza. koja je imala različita polja delatnosti. prvi sledeći nivo je njegov zamenik. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima. finansijske ili druge materijalne koristi. U zemljama Seveme Amerike (SAD. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom. kineska i albanska mafija. falsifikovanjem novca. Češka Republika je središte italijanskih. u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa.

kanabis i sintetičke droge. "zlatni trougao" (Laos.za kolumbijske narko kartele. ubistava.000 organizovanih grupa. indijski podkontinent (Indija. prostitucije. Kosova. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana. Trgovina drogama . Tajland. Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu. Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta . Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. 70. Iran). 56 . Avganistan. Po hemijskom sastavu. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). Ukrajina. imovinskih krivičnih dela. Nepal. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje. droge. trgovačka. Ova droga se pojavila 1988. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. preko Mađarske. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. regionalnom i nacionalnom nivou. zatim preko Makedonije. uranijumom i oružjem. već je deo međunarodnog procesa. Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. 2. a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. Ekvador i Brazil. nova modna ludost. Unosi se u organizam pušenjem. turske i kineske gmpe trgujući drogama. Pakistan. finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih. pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana). Koka se gaji naročito u južnoj Americi. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4. Iran). "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. trgovine oružjem. Burma . držanje. Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland. korupciju i otkup legalnih firmi. a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. Čečenija.000 tableta. To je beli prah bez mirisa.247 KZ RS. Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu. Zapadnu Evropu i SAD. odakle se heroin prebacuje u Italiju. stavljanje i promet opojnih droga .predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija.čl. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti. u Holandiji i Belgiji. Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). Hrvatska. Laos. koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Posle 1990. drugih bivših sovjetskih republika.500-4. Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion. Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3. droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga . Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. posebno za "pranja prljavog novca". Srbija. s druge strane. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. koji naročito deluju u sferi reketa. stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. Kosovo. Srbije. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. Bosna i Hercegovina itd. na zapad. stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije. Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula. Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. Srednji istok (Avganistan. kokain. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. nije više lokalnog karaktera. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. ušmrkavanjem ili injekcijama. Ekstazi je sintetički dobijena droga. geografski i etnički podeljenih.

Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. 'finansijske transakcije. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. umetničkih i kultumih dobara. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. 9. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. 10. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. 11. 4. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta.231). Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20. 7. prevare u osiguranju. lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. pranje novca. članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. 8. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. 6. Najviši državnici. krađu kompjuterskih programa. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. 5. početka građanskih ratova. cigareta. organizovana kocka. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. trgovina retkim biljkama i životinjama. Reket se sprovodi metodom ucene. ukrajinska i gruzijska). Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem. krijumčarenje nafte. sa sedištem u Poljskoj. godine. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. Prema tome. krađe motornih vozila.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. otmica. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. organizovana prostitucija itd. ucena). da bi. ekološki kriminalitet. njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. 57 . Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. zbog ograničenog tržišta. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. Devedesete godine 20. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju. uvođenja ekonomskih sankcija. zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. koje legalno posluju. zelenaštvo.

). ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom. pranje novca i dr. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. Prvi krivični postupak protiv tzv. postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. 346 KZ RS). Trgovina ljudima . posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. godine. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. čija se primena očekuje. posredovanje u vršenju prostitucije. otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. 58 . faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. iznuda. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004. suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima. duvanske mafije pokrenut je tek 2007. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. saslušanje svedoka saradnika. č1. čak i oni sa oficirskim činovima. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen.) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji. razgraničenje od krijumčarenja ljudi. Međutim. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. kao i dodatni Protokol o prevenciji. pranje novca. telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. 504a . Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo). 12). Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. kontrola poslovnih i ličnih računa. po nalogu vlasti. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. davanje i primenja mita. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. Aktivni policajci. novinara i dr. angažovanje prikrivenih islednika itd. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta. što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. 72. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu. Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima. kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala. koji još uvek važi. To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. kompjuterski kriminalitet.504x). Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl.umešani u organizovani kriminalitet. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. imovine ili objekata. korupcija. a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. 2 Zakona. godine. Ukazom predsednika SR Jugoslavije.pojam. posebno ženama i decom. opozicionih lidera. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl. 2001.

prevare. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije). Medutim. a od 2005. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. Sopstvenu viktimizaciju (npr. Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). dužničkog ropstva. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. rad u neprimereno teškim uslovima itd. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. Profit 3. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. već i regionalni i globalni. kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. pogoduje savremeni društveni kontekst. upotrebe u pornografske svrhe. prinude na prostituciju. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. Razlike u pravnoj regulativi 6. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice. predaju. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. prinudnog rada. pretnje. prevoz odnosno drugi način transfera. zloupotrebe ovlašćenja. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. Nezaposlenost. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. godine. rada i sl. poverenja. Dakle. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. Prema postojećim saznanjima. trail. Siromašne. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. prosjačenje i si. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. eksploatacije rada. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. kupovinu. vršenja krivičnih dela. razlikuju se zemlje porekla. Trgovini ljudima.. Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja. odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost. pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. Takođe. tranzita i destinacije. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. 2006. Dobar primer uključivanja 59 . otmice. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. a bogate. i to ne samo lokalni. Razlike u riziku 7. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi. prosjačenja. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet.. Nezaposlenost. Eksploatacija.Od 2003. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. 73. obmane.

izbeglištvo. mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije. 74. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim. ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja.zbog manje udaljenosti. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. vojne baze i sl. takođe. Srbija je početkom 1990. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama. obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. kao i rodna diskriminacija. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija. slobodu kretanja. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije. ratna viktimizacija. nezaposlenost. Uz to. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. Na drugoj strani. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. odnosno ponude posla u sex industriji i sl.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi.). atraktivnije su klijentima . Pri tome. Međutim. tako i u razvijenim zemljama. koja predstavlja snažan faktor privlačenja. ma koliko.To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. a time i manjih troškova i nižeg rizika. Pored potražnje. Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. najčešći faktori guranja su siromaštvo. žene iz Istočne Evrope kojima se trguje. Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim. ona 60 . Tokom 80-ih i 90-ih godina. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje.-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope.bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. obrazovane i spremne da se povinuju). Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja . kao i u zapadnim zemljama. Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja. one su uglavnom belkinje. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu. trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka. odnosno napustiti svog vlasnika. Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. Ali. Prema raspoloživim saznanjima. što podrazumeva i veći profit. nasilje u porodici i seksualno nasilje. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu).belcima sa Zapada. a posebno praksa. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju. Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. Međutim. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama .

Primamljive ponude posla često. Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433. Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. Ekonomske krize. tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. 75. daleko češće nego što se misli. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. Takođe. identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol. čistačice. zarada 3000 dolara mesečno"). upotrebe u oružanim sukobima. U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme. rodna diskriminacija. Za razliku od trgovine punoletnim osobama. Grčku i Kipar. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije). U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). upotreba u pornografiji). konobarice ili staranje o starim licima dakle. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. trgovina decom. deca „radnici". deca ulice. Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije. atraktivne i neudate žene. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine. isključenost iz obrazovnog procesa. a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. za trgovinu organima. Holandiju. tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava.žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke. siromaštvo. žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. nije potrebno iskustvo . život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja. deca sa posebnim potrebama. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. Nažalost. gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . raseljena lica i druge žrtve rata. Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. nepotpune i mnogočlane porodice. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. Najzad.. broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr.. pored napred navedenih zemalja. nadajući se boljem životu. U njima su obično tražene mlade. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta. kao i politički i ratni konflikti. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. skandinavske zemlje. poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima.. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. radi usvojenja. kako na mikronivu. Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer. Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije.je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. Pored toga. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala. izbeglice. Deca . preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). mladića i članova porodice žrtava.. prosjačenje. dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi). "Potrebne plesačice u Grčkoj . prodaja droge. muževa. izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. ali i od dugogodišnjih prijateljica. deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). Trgovina decom Trgovina decom. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo. Nemačku. Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja.

bilo je i dece naših državljana. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su. nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu". Deca . radi oduzimanja organa ili dela tela. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti. tapkarenje. Po ovom shvatanju. Prema širem shvatanju. Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. i uže shvatanje. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. kockanje i si). ali i u cilju prosjačenja. važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. kao i za punoletna lica. Ipak. Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada. preko individualne i kolektivne moralnosti. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. ekstenzivno shvatanje. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . Prema drugom objašnjenju. Ukrajine. koje se ne može tretirati kao kriminalitet. Pakistanci i Avganistanci. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. Prema užem definisanju.žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. prosjačenje. vaspitna zapuštenost. Osim toga. Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. asocijalnost. Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. 77. U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. antisocijalnost. Rumunije i Bugarske. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. kao na primer. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. prestupništvo maloletnika. kao i iranski i turski Kurdi.Moldavije. huliganstvo i sl. društvena neprilagođenost. od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Pri tome. delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. državljani Moldavije i Rumunije. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju. Tako. 62 . maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. moralna posmulost. Šire shvatanje ime više varijanti. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. prema jednoj varijanti ovog shvatanja. psiho-socijalne. broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma. isto koliko i kriminalno. izazivanje nereda na javnim mestima. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke.od neprilagođenog do kriminalnog. besprizorost. vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. prostitucija.

). a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. da budu pasivne i pokorne. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. najviše vršili krivična dela teške krađe. sitno delo krađe. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . većoj popustljivosti devojčica i si. teške krađe. kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor. Krivični zakonik Srbije u čl. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. ali i upućuju kritike. hitrosti. 63 . Široj definiciji se zamera da je neprecizna. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. 3 st. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. difuzna. dok se dečacima mnogo više dopušta. 4). pa i danas. uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja. da se "uče" kućnim poslovima. 3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih. Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. a nije navršilo osamnaest godina (č1. oduzimanje motornog vozila. Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija.licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije. 78. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima. predviđa (st. Obim. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta. i starije maloletnike od 16-18 godina.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. prema njemu bi postupak trebalo obustaviti. Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu.godina starosti. oni su slobodniji i nezavisniji. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. oduzimanje motornog vozila. da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama. utaje ili prevare. veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. krađe. 2). nisu navršila četmaest godina (čl. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije. U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet.

Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija . Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. rad u "agencijama za poslovnu pratnju". Deficijentna porodica. Poseban oblik su tzv. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. Međutim. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. kolektivnog nasilja. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. usamljenosti. bajonetima u tučama. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera. pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" . izaziva osećanje odbačenosti. ne razmišljajući o posledicama. Oni su polu. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica. Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama. 79. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište". sklonostima. koja teško pogađaju njihovu ličnost. kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. 64 . Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande. noževima. upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. uterivanje dugova (iznuda. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. reket). poluorganizovanih i organizovanih grupa. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja.poznatih punoletnih kriminalaca. Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . Nasilje gomile se manifestuje na sportskim.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. frustriranosti. težnje i shvatanja. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. najčešće zbog razvoda braka. najčešće oca. njenim navikama. "naručena ubistva". svađa. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje. psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. roditelja i dece. vrše krivična dela. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. Recidivizam maloletnika je u porastu. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. Pored imovinskog kriminaliteta.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa.to su maloletnici koji se redovno školuju. najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. ubistva vrše u toku dana. bez obzira što je žrtva savladana. postojanjem stalnih sukoba.amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao. zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem. Etiologiju maloletničke delinkvencije.jakne poznatih marki i mobilni telefoni. uz pretnju vatrenim oružjem. Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća . kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi. preprodaja droge. kao i etiologiju kriminaliteta. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice. koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. u prisustvu svedoka. s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika. Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta. najčešće u sastavu grupe. čije su žrtve deca iz osnovnih škola. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama. na javnim mestima.

uz još nedovolino formirane psihološke uslove . samoprecenjivanje. puberteta.). Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata. impulsivnost. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. Prema krivičnopravnom shvatanju. koje je predmet sudske rasprave. Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo. lične karakteristike. nedostatku porodične kontrole i discipline. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem.višestruki povrat. nepostojanje osećanja odgovomosti. znanja. Veoma razvijena fantazija. Jednom rečju. U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. Recidivizam . postoji zavisnost od roditelja i sredine. primitivizam. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu. neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju.iskustva. 80. povodljivost. pretpostavljanju jednog deteta drugom. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. Prema 65 . kriminoločku i penološku. prema nekim shvatanjima. povrata). nedostatak osećanja odgovornosti. U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju. stavove. a s druge strane. patološka lažljivost. pojavnim oblicima.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. kako prema najbližim pojedincima. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje. kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja. Na promene u obimu. neurotičnost. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti. Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba. pretežno ekstravertne. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo.vaspitnoj ravnodušnosti. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". zatim od prirode krivičnog dela. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. introvertnost i otežana adaptacija. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. fizičkom kažnjavanju. fiziološke i psihološke karakteristike. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. sugestibilnost. novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. emocionalna nestabilnost. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima. kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti. tako prema društvu i institucijama uopšte. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. nekritičnosti. iznenada. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo. skitaja. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. ekonomska kriza. kulturna zaostalost. siromaštvo. Telesni razvoj.

nezaposlenost). Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. Za razliku od delinkventa iz navike. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. osetljivo i afektivno reagovanje. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. potpunije i sveobuhvatnije. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. profesionalnost. Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. Međutim. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. već da mogu biti stečene. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. skloni su lakom i površnom raspoloženju. posebno opasne. jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. U literaturi se ističe da se povratnici. ličnosti. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . koje su mnogo šire. tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi). kriminalitet im postaje sastavni deo života. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne. snižen prag tolerancije na frustracije. 82. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima. ta agresivnost. pre svega. Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. beda. 81. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. psihološkim i drugim karakteristikama. To su. Na primer. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. Prema ovoj definiciji. veoma su povodljivi. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. najčešće nasledni. bez zanimanja i zaposlenja). bio-psihološki uslovi. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. brzo. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. odlikuju odredenim osobinama. gledano psihološki. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. prema nekim istraživanjima.kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca.navika. tendencija. treba pomenuti kriminološke klasifikacije. i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. već se razlikuju po socijalnim.

Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. nestalnost. utiču i loše materijalne prilike. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. stereotipnost u reagovanju. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003. žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. nasilnost. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje.ličnosti. i na cije vršenje. Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. na primer. zdravstvenoj. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. kao što su impulsivnost-eksplozivnost. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. krivična dela protiv imovine. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela. pored poremećaja izazvanog porođajem. emocionalna hladnoća. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. uzbudljivost. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. Kada vrše ubistva. izopačena seksualnost. godine. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji". slabe strukture ličnosti. razdražljivost. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. bolest žene. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. odnosno braneći se od nasilja. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. susedi. Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. da bi 2002. bio 0. bezosećajnost. emocionalna nezrelost. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. da su njihove žrtve najčešće deca. 83. prodavnica). srodnici po tazbini i poznanici. kolebljivost. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. slabiji stavovi u porodičnoj. ili decu. koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. a onda kada ih izvrše. poput krađa. teške i lake telesne povrede. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. sugestibilnost. ali i nekih drugih krivičnih dela. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. supruzi. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda.

karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena. Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 .

povratno. a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. opet. Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice. Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina. Uzrok prethodi posledici. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije. što će. mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. 85. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. Za razliku od linearne uzročnosti. Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. sve dok kriminalitet ne postane očigledan. Empey. delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora.javlja se delinkventno ponašanje.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. već samo kombinacija vise uzroka." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca". Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu. interaktivna i dijalektička uzročnost. posledica proizilazi iz uzroka. ali nije neophodan za nastanak zločina. Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. Ovaj model zavisi od svake karike lanca. jer nema posledice bez uzroka. zatim iz 69 . ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. preteća antropološke škole.uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju.84. Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije. višestruka. povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka. menjanju. Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka.može da prouzrokuje slab kontakt sa školom . promenu ili prestanak neke pojave. Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani.

koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. slabo su otporni prema povodima. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. to je rođeni. merio glave 5. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju. On je karakterističan za životinje i divljake. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost.radova psihijatara. Na osnovu ovih istraživanja. Zatvor. zabačeno čelo. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. po kojoj. usko. a boluju i od duševnih bolesti. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. spljoštenom lobanjom. tako i medu laicima. Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. pored rodenog zločinca. a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. Prostitucija žena je. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. alkoholizam. jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). ukoliko je anomalija više. koji vrše krivična dela manje težine. Kriminalitet je oblik atavizma . Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. da se sa njega čupa meso i liže krv". Ova teorija je bila prihvaćena. da se žrtva ne samo liši života. čine da se oni vraćaju prestupu.907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca. vrše u mladosti zbog moraine slabosti. nego da joj se i leš unakazi. kosim i jako približenim očima. a ne isključivo urođenih osobina. Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca. kriminalci iz navike. nenormalno velike i klempave uši. ćosavost. ali se gubi razvojem vrste. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu. Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. visoka i šiljata glava i dr. najčešće imovinski. nepravilan nos. koji vrše nehatna krivična dela. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. prestup. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. U okviru antropološke teorije. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. retkom bradom. izvanredno oštar vid. ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. krajnja lenjost. izbočena vilica. 3. crveno obojeni nokti. Svoj prvi. Te osobine su: "neosetljivost na bol. jer. Čovek se rađa kao delinkvent.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno. malim i nemirnim očima. uvećani krajnici. 2. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. Sem toga. tetoviranje. kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. postoje još: duševno bolesni kriminalci. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. gustim i spuštenim obrvama. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. i pseudokrivce. Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). Sve ovo su "stigmati degeneracije". Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku. nisko. što im kasnije prelazi u naviku. moralno su neuravnoteženi. jer je krivično delo plod organske degeneracije.

potrebom za akcijom. po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. recidiviraju. opštem stanju. po temperamentu frigidni. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih). nedruštveni. Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer. Javilo se kasnije niz novih. sem kod braćnog para Gluk. Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela. njegovim bolestima. malog rasta. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk. Međutim. "modemih kriminalno-bioloških škola". somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. posebno među seksualnim delinkventima. kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. displastični. utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom. usamljeni. piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. oni vole pokret i vlast. Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona. za razliku od Krečmera. nastale na osnovu sinteze antropoloških. šire vratove. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon. 2. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. 86. kao i o stepenu razvoja.biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. o spoljašnosti. antropologa Hutona Emesta. smislom za komfor. atletski (razvijenog kostura i muskulature. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta. bedra i gornje udove. fizičkoj grubosti i otpornosti. 3. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. grudi i ramena. ideja da kriminalitet ima i antropološko. bioloških i psiholoških shvatanja. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. uskorameni. strukove. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima. mezomorfnom tipu. razvijenim druželjubljem. leptozomni (dugački i slabi. izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. sposobni za opažanje. ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura.414 slučajeva. rezervisani. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte. 4. po temperamentu stabilni.biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti. nego samo o njegovoj društvenosti. mešoviti (kombinovani tipovi). na primer ubistva. umoru i radnoj sposobnosti. odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). posebno među lopovima i varalicama. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 . Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom". Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa. 87.

88. Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki. Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina". saobraćajnih delikata. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. psihoze. Australiji. mada još uvek nedovoljna jasna. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. Na osnovu izvršenih istraživanja. SAD. blago mentalno zaostalog. mogu da budu: trauma nervnog sistema. Ipak. njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima . Sem toga. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. sa bubuljicama na licu. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima.stigmatima. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. epilepsija i nasleđe. nasilja. upadljivo dugom podlakticom. Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem. vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. Istraživanja fiziologa su pokazala da.sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. dugim nogama. U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka. nekad teško mentalno obolelog. kao i brizi za egzistenciju. Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. sukoba sa policijom. trovanje hranom ili narkoticima. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika.. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. Nemačkoj. Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa. sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 . Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. Indirektna. genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem.

čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika. kao što su manja intelektualna obdarenost. došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. 4. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti. 2. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke. nesigumost i povodljivost. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. 143 slaboumna lica itd. danas još nedovoljno proučen faktor u bio. 3. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem. U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica . što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. ili kod neidentičnih (dvojajnih. dizigotnih) blizanaca. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. nespretnost za kontakte. egocentričnost. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. 89. 292 prostitutke i podvodača. odnosno patologije psihe. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. nesamostalnost. uglavnom prestupnika. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet.malnost hromozoma samo jedan izolovan. tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč. jer nastaju iz jedne jajne ćelije. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine. Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture. Pregledom određenog broja pacijenata. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih. ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. o porodici Kalikak u toku šest generacija. Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 . Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. kao rezultat prodora medicinske. monozigotnih) blizanaca. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. a ne u posebnom naslednom faktoru. već i faktor sredine. Tokom 19.psiho-socijalnoj sredini. jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. inteligencija itd. infantilnost. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. 142 skitnice. 90. 36 "polno nenormalnih". Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. koji imaju različite gene. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom. koji imaju identične gene. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice.) češće javljaju u istom obliku (podudarnom.godinama.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca.

retko se primenjuju kontrolne grupe. neuroza. Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. veka pojavila se koncepcija o tzv. Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. znanja. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. odnosno da su većina debili. Mek Kord i saradnici su 1959. Početkom 20. Tako se u oblasti. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika. 2. u radovima "Slaboumnost. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". paranoje. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. 5. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. Prema tome. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. Sem toga. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata. tačnije niska inteligenicja. Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1. Gibson i Vest 1970. 4. 2. čak nekad i presudnu ulogu. 91. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma. psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti.. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije. 3. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. informisanosti.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. Sem toga. Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. njeni uzroci i posledice". 6. psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi. već stepen pismenosti. 3. "patološke psihologije". ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja. istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. preneta u kriminologiju. nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije. Ipak. utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. delinkventi se 74 . u to vreme rasprostranjenom. "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija. Nasuprot ovom autoru. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije. Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna.

teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. Međutim. zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju". koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. Medutim. strepnje. nastupe druge frustracije. jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl. 93. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. U svojim 75 . pored frustracija iz detinjstva i mladosti. 92. teskobe. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. neodređenosti i straha. Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. osećanje nespokojstva. mali obim kriminaliteta invalida. fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem).posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. nastaju u onim slučajevima kada. Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih. tj.može da bude dezorganizovano ponašanje. smetnji socijalne prirode. niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. posledica socijalnih uzroka. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje.. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku. U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. nežnosti i ljubavi. postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije". a ne kao socijalna pojava. bez razmišljanja i proveravanja. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama. najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. besa i agresije (destruktivne frustracije). U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. prema teoriji frustracije. a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije). Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. s druge strane. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva.). Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. Na primer. lišena su roditeljske brige. Negativna posledica frustracijc. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti. od rođenja do smrti. Može da se javi i anksioznost. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. sem agresivnosti. nesigurnosti. osujećenje zadovoljenja motiva. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. Teži oblici prestupništva. agresivnost dovodi do anksioznosti. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja.

Za razliku od starije psihologije. podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. već agresivnost uopšte. "O seksualnoj teoriji. pa doživljaji iz domena nesvesnog. koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. Totem i tabu". Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). prema Frojdu. koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. preokretanje u suprotno.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. uključujući ljude. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. Došao je do zaključka da nagoni. antropolozi dr. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". pre svega seksualni nagon. Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. ali na koju okolina utiče. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. Nesvesno kod čoveka. on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija. Ego i Superego. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. Frojd je izazvao burnu reakcija. da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. Kao duboki rezervoar instinkata. Reč "psihoanaliza". Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. treba spomenuti: 1. Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. 94. njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. "Psihopatologija svakodnevnog života". Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. "Tumačenje snova" itd. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna. okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. Ipak. koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. ego i superego. kada spoljašnja kontrola oslabi. pristalice američke kulturalističke škole . kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. izvor biloških nagona. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta.

Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. ali u kasnijem razvoju čoveka. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. kada bi izvršili prestup. Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. Prema tome. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice. ima veliki uticaj na vršenje zločina. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. 3. Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. a kazni dao novi psihološki osnov. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom.Ego (Ja). teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. Kada Id ipak uspe da se probije. Postupajući prema društvenim pravilima. ubili su ga i pojeli. Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe. već urođenim. koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. teorija simbolizma i objašnjenje omaški. Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu. ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). Time što su ga pojeli. koji. on je rezultat učenja. 77 . otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. Podela psihičke ličnosti na Id. Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. po mišljenju Frojda. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. koje su bile homogene. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. traži puteve da izbegne kontroli. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje. Agresija. Tako je Frojd. 5. Preko kazne uči šta je nedopušteno. svako od njih je dobio deo njegove snage. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. prevare. Prema teoriji simbolizma svaka stvar. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. zločinac iz osećaja krivice. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja). kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. objašnjavajući poreklo društvenih institucija. 4. ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. a preko nagrade šta je dopušteno. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. Id reaguje sve jače.

Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. Ukidanjem privatne svojine. Medutim. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom. sistema obrazovanja i sl." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. siromaštva i. predstavnici kartografske. Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata. samoubistava. odnosno geografske škole. Prema shvatanju socijalista. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. pisanju. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama.To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima. ispitivali ekonomski status kriminalaca. čitanju) ne dolazi slučajno. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. takozvani utopisti. Ovi autori su utvrdili. Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. 78 . već one imaju dublje značenje. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije". 95. Pripadnici kartografske škole su. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. Otuda za njih naziv kartografi. ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane. Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. Putem psiho. a opada kriminalitet protiv ličnosti. njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj. veka nastale su prve demografske i društvene statistike. a za njihovo učenje kartografska škola. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. na primer. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba. Cilj ove discipline bio je da. oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole. Kartografska ili geografska škola Početkom 19. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova. Učenje socijalista Još prvi socijalisti. između ostalog. greške u govoru. 96. već socijalno uslovljena. na osnovu analize zvaničnih statistika. imena. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. drugačijom organizacijom braka i porodice. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. Naime. kriminaliteta. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima.

na primer. tj. Takođe. Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. prelivanja i smenjivanja mode i navike . 98. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika." Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. Prema mišljenju Dirkema. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. psihološki determinisana. kolektivna svest. Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan. odgovomo je. naime. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. Sa tim u skladu. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija.Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. Primenjeno na kriminalitet. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). Normalnost. a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. Drugim rečima. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo". Prema Tardu. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. Prema Dirkemu. 97. samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. Tard. definicija kriminaliteta. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. dakle. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. koja prelazi u naviku. Mnogi od njih. takođe. samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. normalnost i korisnost kriminaliteta. iako ima društvene dimenzije.zločin se javlja najpre kao moda. Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. naime. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. Naime. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. zajednička. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode". imitacija. posebno. To zapravo znači da će se jedna 79 . Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja. smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života.

Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu. dok su uzroci. Nemačka). Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. duševno bolesni. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . sumnje i sveopšte zavisnosti". Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji. Austrija. Istovremeno. Pruska. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. kao posledica toga. Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti. ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. Francuska. on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori. U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 .Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. Po njegovom mišljenju. on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. Očito pod jakim uticajem Lombroza. Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. U 18. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca.anomičkih samoubistava i ubistava. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo. sastavni deo tog tipa društva. ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. Nažalost. Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. a neka ne. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime. Drugim rečima. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju. Pri tome. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. 99. delinkventi iz navike. Španija. Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj. Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija.

Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa. Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. godine. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. Za rođene zločince. on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. Na osnovu istraživanja. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. sloboda braka i razvoda. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". Drugim rečima. Garofalo. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. Takođe. Međutim. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. kontrola rađanja. pod očiglednim uticajem Lombroza. Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. 100. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. Garofala su interesovali i praktični problemi. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. dakle. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. Garofalo. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. i kada se promeni rasni. U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu. ukidanje monopola. bolje ulično osvetljenje.kojoj kategoriji delinkventa je reč. Po njemu. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. Na prvo mesto. skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja. S tim u vezi. neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. za razliku od Lombroza. odnosno etnički sastav nekog područja.

Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo. koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . tj. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima. kroz proces komunikacije. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. 8. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. 7. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. a manje definicija koje ga osuđuju. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. Ekološka teorija. trajanju. 9. tj. jednom rečju. socijalna dezorganizacija. 3. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. orijentišući se na manje grupe i delove grada. Na nivou pojedinca. Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. već i putem čitanja knjiga. Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija. Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje".istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. 2. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje. slaba porodična i susedska kontrola. 5. koji ga osuđuju. ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. 6. Treba uočiti da se. Međutim. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije. Kriminalno ponašanje se uči. Da bi 82 . 4. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata. koje su nekada vrlo komplikovane. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. Najzad. Kontakti sa onima koji odobravaju. odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. značaju i intenzitetu. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva. štampe ili gledanja filmova. 101. poriva. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa. So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. racionalizacija i stavova.slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. gledano u celini.

Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela. Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma. junak nekog filma). Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". Naime. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija. Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. 2. odnosno kulturnim konfliktom. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. Medutim. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture. iako ona može biti izmišljena (npr. kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija". ne objektivno. koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju.Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. 103. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja. a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture. 3. zabrana krvne osvete i sl.pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi. Prema ovoj teoriji. kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. 102. zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. zabrana nošenja feredže. Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu.). odnosno pri promeni državnih granica. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja. prema Saderlandu da bi jedno lice. Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije. Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka.

U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. povlačenje i bunt. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. po njemu. ne zamerati se itd. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. važno je biti poslušan. drugim rečima. druga osoba treba da reaguje sankcijom.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema. uključujući i najnegativnije društvene pojave. 84 . inovacija. Ona je karakteristična za niže klase. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. stanje raspada normativnog sistema. Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. kada se pojave devijantne tendencije. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet. Po njima je funkcionalno. Međutim. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. Pojedinac se. ritualizam. Pri tome. sve. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. Medutim. iako formalno gledano. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja. dakle opravdano i korisno. Po Mertonovom mišljenju. U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija. posebno od klasičnog kriminaliteta. U američkoj kulturi. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. narkomaniju i sl. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva. alkoholizam. a reakcija kršenjem normi izvesnija. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. dakle." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. 104. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa.

u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. takođe. Vrednosti i norme subkulture. Drugim rečima. od kojih su ovi autori pošli. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. 105. 106. Medutim. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. slamovima .Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande. poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. koja se. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem. mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. dakle. poštuju i podstiču. Kao i legitimne. na primer. vrednosti. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije. Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova. visok društveni status). kao i teorije diferencijalnih asocijacija. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. ali i svi oni koji su 85 ." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. Ova teorija. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase. baveći se njihovom prirodom i kritikom. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. a neka ne postaju delinkventi. Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. a potom su. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a. maloletničke delinkvencije. Međutim. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. pre svega. za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje. Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. polazeći od Mertonove teorije anomije. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv.

Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika. Tako. nužne odbrane i sl. nastala u SAD. ujedno. osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost. od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. kada poricanje dobija ekstremnu formu.To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije. mesto. ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena. spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. ne zato što su izvesne norme odbačene. mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 .moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). lošeg društva).'Na taj način. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson. I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista. Osuda onih koji osuđujit . Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i. Tako su se razvila dva.Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. tj. Pored toga. poricanje nanesenih povreda. delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv. nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. „bilijarske kugle"). koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. veza delo posledica može da bude prekinuta. osobe i društvene okolnosti (npr. Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života. njihovog porekla i posledica njihovog delovanja. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. takođe. a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost. uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje"). prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. poricanje postojanja žrtve. u osnovi veoma slična. specifično u odnosu na ranije teorije.ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke. Poricanje odgovornosti . Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije. U takvim okolnostima. Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je. krajnje nužde. zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. priznaje prednost. Poricanje nanesenih povreda .javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. iako nisu „ispravni". postaju „prihvatljivi". Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. Poricanje postojanja irtve . a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. ali i kriminalitet uopšte. poricanjem postojanja povreda ili štete.postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. maloletnička delinkvencija posebno. ne samo „slučajna" . neuračunljivosti. Pozivanje na višu lojalnost .znači da devijantnost može da se javi. već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr. da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve.postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. napadi na homoseksualce). 107. mogu se bolje sagledati. samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva. tvrdeći da su ona. Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme. koji.ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja. nego zato što se drugim. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije . nastalim u grupama kojima delinkvent pripada.

Međutim. Značaj teorije oportuniteta. eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. odnosno zaštite od kriminaliteta. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. samačkih domaćinstava. recimo. odnosno određenim stilom života. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave. nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca).u toku noći. odnosno da one imaju klasni karakter. Prema nekim autorima. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. Naime. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. Klasici marksizma. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. Oni. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara.buržoaskom društvu. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od. To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. Ta tri elementa su: motivisani učinilac. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 . porodice ili sporta. Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca. Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona. 108. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. povećanje broja putovanja. S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr. Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno. prema Engelsu. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima. ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije"." Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase. Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću. obrazovanja. pored toga što su uočili da beda. ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. Razvijanje kriminaliteta. a koje su u vezi sa boravkom van kuće. zaposlenosti oba bračna druga itd. Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima.

Međutim. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta. između bitnih i nebitnih. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. Iako su Marks. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. veka najpre u SAD. na osnovu. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. radikalna kriminologija. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. glavnih i sporednih faktora. Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. temperamenat. intelektualnih. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. a da nisu iskorenjeni stari. odnosno u kojima su živeli. 109. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. ne prave razliku između uzroka i uslova. kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji. Bataglija i dr. Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. To je tzv. ponašanje. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. kako se još naziva. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . 110. teorija mnogostruke uzročnosti. Neformalna društvena kontrola. a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta. Takode. marksističke teorije devijantnosti. psihološkog ili sociološkog). Ferria.periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. najpre. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. kako oni kažu. Na osnovu toga. sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata.

škola. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". funkcionisanjem. Suprotno od toga. ova teorija ima prilično dugu istoriju. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života. Najzad. Teorija etiketiranja . Bitnost određenja nije u samom ponašanju. prijatelji. Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan. Drugo. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete.). Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. radikalna. pod uticajem neo-marksizma. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet. To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije.socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. a studenti profesore. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica. organizaciona kriminologija. a druge ne. Lečene su tako što su vezivane za krevete. krajem šezdesetih godina ovog veka. Reklesova teorija zadržavanja. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv. Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila. Dve godine kasnije.). profesori etiketiraju studente. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. već mnoštvo različitih ideja.Trašer. kritička ili nova kriminologija. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija. dok druge nisu za isto ponašanje.. 111.. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 . Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. teorija društvenih veza i dr. s obzirom na predmet svog proučavanja. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom. a druge ne. podsmeh.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka. odbacivanje i sl. odnosno kroz delovanje organa represije (policije. koje su prikupljene pod jednim metodom. sredstva masovnih komunikacija i sl. pravosudnih organa itd. Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. u svojim radovima o omladinskim bandama. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne. i možda važnije polazište. Sredinom 19. Kao što sam naziv upućuje. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja. U školama. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. Prvo. kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. Organizaciona kriminologija. etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje. je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. Ovde treba istaći dva bitna polazišta. troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije.

godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. Po njima. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. koje su ranije bile zapostavljene. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. i kao drugo. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968. Na drugoj strani. neke od njih. 112. Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. posebno. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. Prvu grupu čine evropski. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. neoliberalizam i neokolonijalizam. Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. tj. Za razliku od pozitivista. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. pak. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. uglavnom engleski. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. S druge strane. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. U novije vreme. njima se. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. Samim tim. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole. Suštinski. patrijarhat. veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. prostitutki i sličnih marginalnih grupa). učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja.imaju moć da donose zakon. već su u izvesnoj meri realizovane. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. Na drugoj strani. Najzad. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. vezano za političku praksu. značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 . bavljenje društveno isključenim grupama. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom.

Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. društvenom uključivanju i saradnji. Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru. restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. komisije za istinu i pomirenje). smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. Pri tome. politike i prakse. nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi. Takođe. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta. Simon i Henson. rat protiv terorizma i sl. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica.). neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve. rat protiv droge. seksualnim nasiljem. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. Tako. obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd.biti razrešene bez krivičnog prava. Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. majke. 113. pretnja represijom je uvek prisutna. odnosno uz pomoć restorativne pravde. ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom. nasiljem u porodici. na primer. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki. Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. Adler. američki kriminolozi Kini i Pepinski. dok kao supruge. U savremenom svetu. poštovanja i brige". Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela.voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku. Austin. Pri tome. 114. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. susedstva. odlično pobija nemački profesor Majer. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). Na taj način. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena. Naime.

njena vezanost za partnera. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava. zdravstvenu zaštitu. verovanje. posebno kroz rad i slobodne aktivnosti. Naime. percepcija) i ponašanje. Primenjena na ljude. očekivanje. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično. Konsekventno. pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema. trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost). Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. takođe. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. (2) Sociološka objašnjenja 92 . odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. psihološkinje. odnosno bračnim odnosima. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. na jednoj strani. čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". zašto pretučene žene postaju žrtve. sportske. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. ali to nije imalo efekta. ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. način izvršenja. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. 1970. već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim. Takođe. i. na drugoj strani. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki. Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. 115. nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. po pravilu. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. rad.obim i strukturu kriminaliteta žena. kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. Kasnije. da su uslovi za obrazovanje. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca.

odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. mit o neukrotivom muškom nagonu. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. Silujući i ponižavajući ženu. mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. koristi pojam patrijarhata. Ili. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. u strogom smislu reči. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. silovanje dostiže epidemijske razmere". Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. Prema patrijarhalnom obrascu. Upravo to. Ekonomska zavisnost žene od muža. koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. Kada su ti atributi muškosti naglaseni. nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge. kao i očekivanja društva. koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. a porodica se smatra osnovom društva. kao što se dešava u ratu. mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene . ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice." Sa ovim u vezi. a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša. U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . odnosno seksualni manijak. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. Samim tim. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. dobre devojke niko ne siluje. Kako ističe Šur. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. koji je protiv njene volje. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. žena simbolizuje porodicu. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela. silovatelj je psihički bolesnik. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika. Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama.mit o ženskom mazohizmu. međutim. feminističke teorije. iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja.Veliki broj zastupnica. "devijantno" ili "patološko" ponašanje. silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom. 116. Takođe. silovanje ne bi bilo moguće. što postoji i u miru. da je natera da ga moli. on je nepoznato lice). žena ne može biti silovana 93 . silovatelj je pijan ili drogiran. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. silujući je. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva.

ali i ljutnja i želja za osvetom. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. u tzv. Pored transnacionalnog kriminaliteta. žene osećaju ljutnju. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. rizično društvo i globalizacija . kao i onih koje se tiču imigracije. koje su proizvod rastućih nejednakosti. Savremeni kriminalitet. Iako je napad prošao. čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. a naročito u vratu. postoje i problemi sa spavanjem . uznemirenost. akutnoj fazi. često buđenje. Kriminalitet. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. Prvih nekoliko sati posle silovanja. i sudijama (na primer. jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. Kriminalne mreže. Većina žena ima problema sa ishranom . grudima. korporativni i organizovani kriminalitet. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. tužiocima. To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou. Nakon osnivanja Interpola. dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. 117. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. na primer. Samim tim. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. globalizacijskih procesa. razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja. poniženost. čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. stomačne tegobe. politike azila. osećaj mučnine. U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. Najkraće.teško uspavljivanje. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. šetnja ulicom noću. uočili su da se razlike u podeli bogatstva. karlici.gubitak apetita. odnosno rizično društvo.protiv svoje volje). stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. Takođe. U pogledu godina života. Pored globalizacije. 94 . utičući na sve aspekte života žene.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. postoji strah od smrti. vrištanje u snu i sl. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. strah. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. noćne more. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta. Prema tome. ponekad traju čitavog života. sramota. kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije. mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. Zbog svega navedenog. već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. Istraživanja su pokazala da način oblačenja.

Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. škola. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta. lične osobine kriminalaca). Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta. prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu. Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti. na primer društveno-ekonomski i politički sistem. Eurojust i sl. zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). kao individualni akt. društvena struktura. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost.pojam i podela Najopštije posmatrano. Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. a ne u nekom dragom momentu. 119. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. moralna shvatanja. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. na opštem nivou. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine. kao što je. koje izučava kriminalna antropologija). Kriminogeni faktori . uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja. Na primer. Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. Evropska konvencija o ljudskim pravima). posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca). imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. uključeno u opštu uzročnost.). Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. susedstvo. 118. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci. te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. društvena pokretljivost itd. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini. Afrička povelja o pravima. Prema tome. S druge strane. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave. Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne).Europol. i sl. Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. uslovi i povodi. devijantna ponašanja). može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. kultura.

uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. uslovi i povodi. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. u vremenskom redosledu. koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. Kriminogeni faktori deluju povezano. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. subjektivni i objektivni. dovodi do dalje promene. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 . neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). uzroci prvog i drugog reda. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. Pored uzroka. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. causa) se defmiše kao objektivna. Uzrok (lat. slaba organizacija slobodnog vremena. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. nagovaranja. a koja opet. sam za sebe. direktni (neposredni) i posredni. Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. Postoje opšti i konkretni uzroci. zbog čega su veoma značajni. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. glavni i sporedni. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. Šire posmatrano. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. slabo čuvana imovina. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. sintetički i kompleksno. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. Uzroci. podstrekavanje. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. uslova i povoda. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. pomaganje itd. ali ga omogućavaju i stimulišu. drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice).na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. uslova i povoda. odsustvo lične odgovornosti itd. tretmana i resocijalizacije. mesto i vreme). utvrđivanja krivične odgovornosti. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. kompletni i specifični. 120. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. pretnje. Uticaj jednog broja faktora je jači. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. Dejstvo uzroka.

Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. telesne povrede. Ovaj tzv. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. javlja se nedostatak novca. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit. prevare). odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. nerazumevanja u porodici. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. nemaštine tzv. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. nesloge. postojanje predrasuda. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. Ekonomija. Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. na vrhu piramide. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. primitivnost. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". odvajanjem rada od kapitala. Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. pad nadnica. otpuštanje sa posla. odnosno globalnim svetskim okvirima. Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide. mito. netrpeljivosti. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. imovinska krivična dela). Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. zaostalih shvatanja. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. bogatstva) i kriminaliteta. godina. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. korupcija. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. Mali broj ljudi. pada životnog standarda. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. 122. Finansijski tokovi su poremećeni. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva. "donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. 121. robnonovčanom proizvodnjom. kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. nizak nivo obrazovanja i kulture. Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. demoralizaciju. drži najveće bogatstvo. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. nezaposlenost itd. bede.000% mesečno.ponašanja. Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. koje nema sredstva da robu kupi. tržišnom privredom. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora.

sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. na primer. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje. rasnoj. U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . doveo je do pogoršanja ekonomskih. trgovina drogama. invalidi. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti. veka. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta.Globalizacija je termin koji se široko. nacionalnoj. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". ali često neodređeno. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije. kriminalitet korporacija. Rat i kriminalitet Rat. Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta. trgovina ljudima. iz socijalizma u kapitalizam. na jednoj strani. razbojničke krađe. oružjem. Međutim. sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. seksualno nasilje nad ženama i decom. Pored globalizacije. krađa lične imovine. kao oblik društvene dezorganizacije. stari. klasnoj i ekonomskoj osnovi. sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi. doprineo porastu siromaštva. povećanju razlika između bogatih i siromašnih. krađa iz automobila. politike i kulture. 123. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije. siromaštvo. Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. razvijenih i nerazvijenih zemalja. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. na taj način. umetničkim delima i sl. dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. krizi javnog sektora i privatizaciji. socijalne i krivičnopravne mere. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. nasilje u porodici. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. "Rat drogama" i "rat teroru" . razbojništvo. ekspanzija seks industrije i pornografije. etničkoj. cigaretama. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. trgovina ljudima. koje vode Amerikanci. slabi inhibicije. usled krize institucija. prostitucija.). posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. neoliberelna ekonomija i tehnologija. posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. koje vode multinacionalne korporacije. doprinosi privremenoj transformaciji obima. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja. što još više produbljuje nejednakost po polnoj. migranti i dr. posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. Takođe. po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. ohrabruje primitivne nagone i.). a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti.

Uz to. može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. oni postaju usamljeni. ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. ljudi počinju da veruju da. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. pravosuđe). Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. raste individualizam.lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. društvene promene su mnogo brže. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. posebno organizovana trgovina oružjem. na primer. mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. odvojeni i anonimni. Dominacija grada. posebno velikog grada. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. onda to mogu da čine i oni. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije. ona je nosilac progresa društva. Na ovaj način se. Povezanost među ljudima znatno je slabija. došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. Nakon rata. jednom stvorene. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. Drugo. Pre svega. Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. 99 . Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu. Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. i početkom 20. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. postvijetnamski sindrom). Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije. društvo se suočava se posledicama rata. kao posledica industrijske revolucije. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima. Međutim. Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. dopunsko objašnjenje. veka. Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. 124. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. komercijalnih. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji. drogama i ženama. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura".od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. pojačana je pokretljivost stanovništva. promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. Pojavljuje se u dva oblika. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture.

nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici.muškaraca. ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. pripreme za rat i sl. ali mogu da nastanu zbog ratova. industrijski ili ekonomski razvitak. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca . Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. (2) slabljenje porodičnih veza. U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. pre svega. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema. ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta. Uopšteno posmatrano. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. najčešće velike gradove. U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta. traženja azila političkih delinkvenata i sl. kao što su migracija. materijalno stanje.nedozvoljenu migraciju. sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. koji se zovu stambenim četvrtima bede. dok im porodice žive na selu. dezintegrisanost izvesnih grupa. (siromaštvo. uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije. U gradovima zemalja u razvoju. uz materijalne i stambene teškoće. Međutim. Međutim. ali i iz jedne države u drugu. Radi zarade veće količine novca. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole.. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. kako su sa nižim obrazovanjem. koncentracija populacije. industrijalizacija se mora posmatrati. U opštoj populaciji emigranata. drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu. urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa. dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi.Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije. kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. nastala usled ekonomskog razvitka. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. koja je kriminalna sama po sebi. dolazi do grupisanja mladih. Mobilnost može da bude geografska. naselju i sl. Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. koji se ubrzano urbanizuju. raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu. profesionalna i socijalna (društvena). Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom. utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti. Na osnovu statističkih i drugih analiza. Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. prostitucija). 125. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. privremeno. 100 . dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. alkoholizam. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. neobrazovanih migranata . a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života . ekonomske krize). industrijalizacije i urbanizacije. Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti. narkomanija. zaposlenost). pogotovo u zemljama u razvoju. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova.migranata ovde treba pomenuti tajnu . Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju.to su stalni emigranti. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme.

kao strand. Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. roditelja i 101 . Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. atmosferu. porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. Oni. S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". njegovih pravila. interpersona ne odnose. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži. društvenu moć i uticaj. Prema tome. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca.kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. obrazovni novo. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora. dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. . 45 godina. stambene prilike. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život. Pored toga. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. ali i lična svojstva članova porodice). nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. zanimanje. b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. navika i morala. Dete u porodici gradi svoj moralni lik. Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda. Međutim. privlače pažnju policije. što je još gore. 126. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. zaposlenost članova porodice. vanbračne dece i siročadi. Sem toga. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti.

nepoštovanjem i sličnim pojavama. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece. dece koja žive u porodici. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. loše materijalno stanje. vršenje krivičnih dela. kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . ako se roditelji mrze. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci. nedostatak radnih navika. bolest. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih. a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32. Prema Gasenu. Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. kocke. Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga . Ovo rada strah. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. dete voli oba roditelja. prostitucija. ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi. Pored porodice. narkomanije. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. 127. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora".preseljenje porodice.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju). alkoholizam. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani. dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih. U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. ali. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije.4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. narkomanija. porodičnog kriminaliteta. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. neuspeh u školi je na trećem. Slab uspeh u učenju. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta. skitnja. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. ponavljanje razreda. Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici. ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. pre svega alkoholizma. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog. isto tako. koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika. U istraživanju. Škola i obrazovanje Škola. škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. kao što.dece. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. predstavlja značajan faktor socijalizacije. su: bežanje od škole. posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. Ako se roditelji međusobno vole. iskijučenja iz škole. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci.

kao što su "ne ubij". a stariji kriminalci "profesionalci". posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. obrazovanju. kriminalitet odraslih. Kako će se pojedinac ponašati u grupi. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. "ne kradi". Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice. huliganstvo. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. Samo onaj pojedinac koji veruje.obrazovanja. pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. Škola i susedstvo. Zbog navedenog osnovnog stava. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. Sem toga. Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. Treće shvatanje 103 . kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. Verski postulati. materijalno-ekonomskom statusu. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. "Verujem da bih razumeo". porodica. pogotovo mlađeg uzrasta. vandalizam. 129. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". deluju kao "kriminalna infekcija". Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta. do pojave humanizma i renesanse. koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela. kao što su život.. krađe. vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. svakako. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. brak. kao jedan od oblika društvene svesti. proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. Prostitucija. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. Zbog toga su. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi. potiskuju ili uklanjaju. 128. koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. iznad čula i razuma. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. zdravlje. "ne svedoči lažno".naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu. ti njega hlebom" i sl. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . gde se sklapaju nova poznanstva. koje najčešće deluju na decu i maloletnike. "ko tebe kamenom. kao i na formiranje delinkvenata. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti. idealiziranjem sveta kriminalaca. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. alkoholizam. kockanje). sve do XV i XVI veka. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. posebno raspust. neophodna dalja istraživanja.. ignorisanje društvenih obaveza i sl. silovanja. imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. alkoholizam. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa. Svojim ponašanjem. iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja. učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva. Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. religijske grupe i sekte Religija. normi ponašanja i zakona. koji se okupljaju u kafićima i barovima. Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe. Religija. razbojništva). školskoj spremi. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet. koji se čista srca predaje.

kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. isključivost. Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. kao što su rezbarije. ranjenici. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti..).ratove između pripadnika različitih religija. netrpeljivost prema drugom. Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe . Devojka iz s. verujući da se u nju reinkarnira "bog". Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. 130. mističnoj organizaciji. demokratijom. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija". humanošću. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva. jer razvija interesovanja. Uz postojeće verske zajednice. Vučkovice kod Guče. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". milosrđem. razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. vrbovanje. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. Za razliku od verskih zajednica. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. zatvorene. razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika.odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja. Tako je decembra 1995. siromašni.. U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. podmićivanje. Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama. horsko pevanje. zastrašivanje. sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet). igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. poslednjih godina jačaju verske sekte. privrženost i ispunjenje svib zahteva. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. verske sekte su neformalne grupe. verski fanatizam. agresija. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja. Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. planinarenje. priredbe. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava. sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. u kojima se okuplja preko 100. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. Prema jednom shvatanju. klubovima kulture itd. nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova.000 mlađih ljudi. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. mržnja. u Srbiji postoji oko 60 sekti. To su oblici tzv. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini. Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. izviđaštvo. fotografija. kao što su igranke. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama. izbeglice. žurevi i 104 . Pored toga. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava. ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora. menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama". izdvajanje i izolacija od drugog. napuštanje porodice. Kada se tradicionalne norme razaraju. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu. nasilje u svim oblicima. radiotehnika itd. "kolektivnih razonoda". kohezivne celine. Prema podacima iz 1996. bolesni. Polazeći od ovih konstatacija. čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". ucenjivanje. vrtlarstvo. kao i nihilizam negacija samog života. obećavajući spasenje. Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović. Trsteniku i Vranju. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti. šetnja). čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta. na primer odbijanje služenja vojske.

→ u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan. Na tim mestima piju. → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična. imaju najviše vremena. tamo žive nomadskim životom. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. štampa. motorom ili "pozajmljenim" vozilom. autostopom. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. pogotovo mladeg uzrasta. nauka.van kuće. planski prilazi izvršenju dela. skitaju. po parkovima. prijateljstva ili poznanstva. napadaju prolaznike. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta. Pored obaveštavanja. umetnost. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. podizanje optužbe i presuđenje. televizija. 105 . bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. potpuno iznenađena krivičnim delom. Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima. ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta.sport. Nasilje se ulepšava. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost. bez kontrole. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. Konstantinović. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. 1992). informisanost preko kompjuterske mreže. na autobuskim i železničkim stanicama. video uređaji. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike.sl. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju. bezobziran i egoističan. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. procesima. tehnika. kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti. → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. podataka o socijalnom poreklu.. Zelja za pokretom. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju. članovi bande. Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju. socijalnom statusu. tuku se. odnosima i drugim događajima. Đurđić. već kažnjavan. želja za moći i prestižom. a to je vikend. ne uvažavajući zakone i pravila. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici. štetne posledice se ne pokazuju. Saobraćajni. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. nesimpatičan. Iako se jedan broj krivičnih dela. Motivi ostaju van razmatranja. nema analize ličnosti. 131. prijateljima. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu. vrši u slobodno vreme. Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. kradu. to je gotovo uvek smrt. radio. praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . najčešće sa skitnjom. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. među srodnicima. zanesenost brzinom. budu dostupne svim ljudima. koja obiluje ritmom. razbijaju sve oko sebe. društveno korisna. koje bi ispunile slobodno vreme. koje su na početku korektne. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. porodici.

Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja. psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. čijim se proučavanjem. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. na sedeljkama. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija. epsilon alkoholičari (dipsomani. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. Prema medicinskim kriterijumima. 132. javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. Sem toga. ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno. prevencijom. ali nerealan i nerazumljiv. jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). sa prijateljima.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. javlja se mržnja. Tipologija alkoholičara. Patnja. pije se u društvu. pošto je navikao na jutamje pijenje. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. sukobe i poremećaje u porodici. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. U periodu od jedne do tri godine. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. napet i senzacionalan. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija. mogućnost sukoba u porodici). → 106 . Zbog brojnih medicinskih. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. Faze alkoholizma. koja traje od šest meseci do dve godine. na poslu. smatraju se neuračunljivim). Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. u stadijumu alkoholne adikcije. bol. alkohol postaje sve više potreba. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. konzumiranje je sve češće. U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. postoji psihička zavisnost. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. a zbog promene u ponašanju. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. nastupa stanje strasti za alkoholom. Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. prealkohličarskoj fazi. najčešće subotom i nedeljom. Za ovu fazu je karakteristično tzv. Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama.

kada su u pitanju žene. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma. Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. površnost. otupljuje volja i svest. Socijalne karakteristike alkoholičara. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. poriv za samouništenjem i sl. 24 st. što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima. infantilne. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti. slaba samokontrola. toksikomanska. 1 KZ RS). poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu. propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. impulsivnost. 24 st. zavisne. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. Takođe je zapaženo osećanje krivice.) koja menjaju njihovu svest. postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. preosetljive. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko. odlikuje se kompulzivnim pijenjem. raspoloženje. zloupotreba droga ili zavisnost od droge. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama.egocentrizam. nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost. nemogućnost kontrole. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. izrazita anksioznost. nesigurne i depresivne. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . ali u tome ne uspevaju. Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja. kontrolišu pijenje. Na osnovu pregleda 8. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti". U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). Delovanje genetskih predispozicija. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti. hronična faza. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma. Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. delirijum tremensa. odlike su ove faze koja traje oko tri godine. u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke.062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović). O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. mišljenje i 107 . Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor. 133. U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. Uticaj alkoholizma na čoveka. Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. hašiš.fizioloških. Poslednja. koka. različite gljive i dr. Psihološke karakteristike alkoholičara. nesposobnost kontrolisanja afekata. a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. gubi se osećaj za odgovornost. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. 2 KZ RS). kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. oslobađa se agresivnost. gubitak kontrole ponašanja. ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije.

koji takođe retko postaju narkomani.e. 134. profesionalni prodavci droge na veliko. Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom. preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu. Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili. jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana. Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl.n. narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge". koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. Ovako je definisana "ženska" prostitucija. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. depresanti. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 . stimulansi. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. suzbijanje gladi. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti. posedovanjem. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi. prostitucija može da bude heteroseksualna . Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. sem preprodaje droge. koje mogu da budu istog ili različitog pola. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju. robno-novčani odnos. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist.500 godina p. 247).) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima. To je tzv. koji se. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl. njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije. Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv.ponašanje. O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. duvan. "pušeri" (pusher). Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. Međutim. pored ostalog. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge. Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije. kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog. koje imaju psihoaktivne efekte. Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1.boginje plodnosti. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija. Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. neki začini i sl. smirivanje bolova. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost). u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije. Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge.prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. halucinogene droge.

a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. koji zavisi ne samo od oblika prostitucije. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice").makroi. poslovnu pratnju i si. Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. najsiromašnije. teških telesnih povreda. društvenog položaja mušterija. kuće za lepotu. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl.prostituciji (prostitutki. Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. silovanja. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. Sem toga. mesta pronalaženja mušterija. Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. kulture. Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi. drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. Žene u javnoj kući su podčinjene. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca. prostitutke u javnim kućama. ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke. mušterija. već od visine zarade. psiho. Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije. sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. mesto prostituisanja je ulica. bez osnovnih sredstava za život. koje to postaju pod uticajem podvodača. U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira. koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. poslovnim organizacijama. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. broja klijenata i sl. Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane). supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. posredničkim kućama. kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. Prostitucija se povezuje i sa kockanjem. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije. napuštene kuće. posebno krađa. Ističe se da se prostitucijom. različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. u kockarnicama i privatnim stanovima. podvodača. u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju. kada se na jednom mestu. da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). park. ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala). makroa. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. sredine u kojoj rade i "mušterija". motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom).). Vlasnici javnih kuća i posrednici .patološka. sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. 135. nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija. organizatora). 184 KZ RS). Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. Kockanje i kriminalitet 109 . koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici".

Zatvorenici "zelenaši". kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice. već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu. Skitnja je način života bez prebivališta. kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" . kockari zapostavljaju obaveze prema porodici. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. posade brodova. Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja. vaspitno-popravnim domovima i sl. imaju podršku kockara. Za razliku od drugih oblika devijantnosti. U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. Ličnost kockara je veoma složena. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. Dok se na zakonodavnom planu. Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem.davanje novca na zajam uz visoke kamate. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta.kockara. Da bi mogli da igraju. već njihov način života. kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. gladi. drugi su posledica kriznih društvenih stanja. Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje. obuhvaćeno pojmom vagabundaža. a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara. kockar postaje rob kockanja. vojnika u kasarnama. Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. U zatvorskoj sredini. porodična i društvena odgovornost. Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. Slično alkoholičaru. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac. troše se ogromne sume novca. kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. a sociološko. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. usluge). Skitnja. navika i strast. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki. Međutim. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. žive "od danas do sutra". pohlepa ih tera da stalno rizikuju. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. treći nastaju usled migracionih strujanja. u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). internatima. suše. 136. nalaze se na njegovim marginama. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života. Kockanje. koji eksploatišu zatvorenike. profesionalna aktivnost. stvari. Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca .352). stalni obrazac ponašanja. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija).

bez pružanja protivusluge. Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ.). "kriminalci belog okovratnika". a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. migracija i sl. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. skitnica i prosjaka. Prema jednom shvatanju. koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica. traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. na trotoarima ulica u centru. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). Društvo reaguje na skitnju. povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. sitne krađe. inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. prodaju predmete bez vrednosti. ekonomskih kriza. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. tamo gde se okuplja veći broj ljudi. organizatori zločinačkih udruženja. Osnovna psihička aktivnost. društveno neprilagođene osobe. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent.testovima. nemaštine i bede. 111 . lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. Prema drugom shvatanju. pešačkim prelazima i sl. određuje se umna zrelost ispitanika. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. Skitnja je često praćena prosjačenjem.nezaposlenosti. kao što su sitne krađe. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja. besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. koje bi se primenom savremenih metoda. Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno. izvršioci privrednih delikata. Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. 137. inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova. prevare). To znači da nije dokazan postojan odnos između. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. parkovima. Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom.

Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . u novijim psihološkim radovima o temperamentu. ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. 138. inicijativnost i sl. ne postiže dobar uspeh. nesebičnost. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. ima kolmpleks niže vrednosti itd. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. može dovesti do kriminalnog ponašanja. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. 139. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. dolazi u sukob sa roditeljima. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat. U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. odlučnost.. Međutim. beži sa časova. sebičnost. koliko često. slabija osećanja. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. poseduje energičnost. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. doslednost u ponašanju. čvrst i slab karakter. pored moralnih osobina. Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja. tuga i zabrinutost. kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue. česte. dolaze u sukob sa drugima. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. savesnost i sl. na primer. sangvinični. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne). Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja. što sve. ali jake reakcije. ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. flegmatični i melanholični temperament. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. Prema Hipokratovoj klasifikaciji. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. u svim vrstama psihičkog reagovanja. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. već brzinu. nametljivi). može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. manifestuju svoju ljutnju. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. lako odlučivanje na akciju. apatičnost i ravnodušnost. poštenje. spore. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. upornost u ponašanju. skromnost. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. kao što su upornost. nagle i jake reakcije. snagu i trajanje reakcije pojedinca.

Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. od složenih osećanja. bez obzira na njihove vrednosti. predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe. agresivnost. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine. Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. svaka karakterna osobina. pronalaženja izvesnih novina u nauci i si.bračnim. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. malicioznost. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. na primer. učenja. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini. rigidnost. promene u pokretima lica (mimika). nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. paničan strah. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. ljubomore. podmukle. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. ljudima. Tako. obesti ili osvete. biće pozitivno ocenjena. pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. upornost kao karakterna osobina. ne umeju da vole ili žale. egoizam. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje. Čovek nije samo racionalno biće. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. drugo. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. izopačenost i nastranost. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. motivi i drugi lični interesi. ali nema odlučnosti da ih primeni. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. naprotiv. varenje i drugih). neprijatnost. se manifestuje kao svesna. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. ogovarali ili optuživali. treće. disanje. susedskim radnim. egocentričnost. interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . žalost. neobuzdana radost). stavljaju iznad tuđih. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. tela (pantomimika) ili glasa. kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. strah. poslovnim. nemaju ni za koga razumevanja. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. dok. Nasleđe 113 . koja se nazivaju emocijama (radost. imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja.moralne osobine. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok. gnev). ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. nežnosti. podozrive i zlobne. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. Međutim. Svaka emocija. naročito primarna emocija. nedostatak vaspitanja. Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. To su: primitivizam. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl. zavisti i mržnje. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. Egoizam.. događajima i sopstvenim postupcima. mržnje. zlonameme. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. maliciozne osobe su bez osećaja. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). Maliciozne osobe su pakosne. 140. rodbinskim. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. Prema drugim osobama. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja. porodičnim. doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima.

Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti. Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. Ipak. inferiornosti. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane. promenljive.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. odbačenosti. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. postoji. emocije su kolebljive. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. volje i mogućnosti. a nastaje kao posledica frustriranosti. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. čedomorstvo). Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. 114 . U periodu adolescencije. Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. 141. često nejasne. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. emotivne napetosti. drugih niskih pobuda i sl. nesigurnosti. preteranoj osetljivosti. neodlučnosti. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. pri čemu najpre nastaje prikočenost. posebno emocionalne nestabilnosti. te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata. dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. Za razliku od inteligencije. napetosti. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti. ipak. razdražljivosti. Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. od učenja. zbog čega dolaze u konflikte. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. ljubomore. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv.uznemirenosti. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. koja je relativno stabilna i određena. teškoćama u kontroli emocija. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. ljubomore i sličnih stanja. ona. potištenosti. uznemirenosti. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. dok je prepast (zaprepašćenje. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. ubistvo iz bezobzirne osvete. Delovanjem pozitivnih uticaja.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

teško govore. dok izvršioci imovinskih delikata. Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje.56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela).veštaka. što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih. posebno najtežih. neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. postojanje niza frustracija.titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena. po kome navedena veza nema apstraktni karakter. posebno u okviru porodice. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije). Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću". što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. čini se najprihvatljivijim shvatanje. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. U duševno zaostale osobe spadaju: debili. Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. naročito kod maloletnih lica. Osim toga. nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje. pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije. stalno im je potrebna tuda briga i nega. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. Naprotiv. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi. mogu da budu seksualno agresivni. 146. imbecili i idioti. Međutim. u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan. odnosno debili. Međutim. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća"). Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. krivičnih dela. dovesti do kriminalnog ponašanja.Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. Izrazito su sugestibilni i povodljivi. kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela.

najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. Međutim. može da dođe do značajnih promena u ličnosti. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. proganjanja. traumatske psihoze. saobraćajnih nezgoda. Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. Epilepsija je naglo nastali. senilne demencije. dolazi do emocionalnih poremećaja. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. prolazni poremećaj funkcije mozga. prevare. krvnih i seksualnih delikata. Osim toga. na primer shizofrenija. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. kleveta. uvreda. nasilja u porodici. nepriznatog prava. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava.zakonom. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. telesnih povreda. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. imovinskih krivičnih dela. Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju. Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. religioznosti. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. koji naglo i prestaje. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. a mnogo više sa samoubistvima. ličnih zasluga. uvreda. Organske psihoze su: progresivna paraliza. Suprotno maničnoj fazi. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. ljubomore i dr. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. visokog porekla. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. silovanja. pojedine psihoze. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. koje nastaju usled povrede mozga. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. ubistava i telesnih povreda. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. Kod traumatskih psihoza. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". Epileptičari vrše i druga krivična dela. osetljivosti na alkohol. pronalažaštva. posebno ubistvima. prevara i si. zbog karaktera samog obolenja. emocionalnom životu. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. epilepsija. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. Shizofrenija. mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. najčešće krvnim deliktima. 147. kleveta. kada se vrše krađe. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. kao što 119 . falsifikati.

ali postoji nastranost u oblasti emocija. Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. Neki pisci smatraju da 120 . u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. "paranoična tužakala"). netolerantnost. ljubomore. Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. odnosno samo jedno lice. javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. Oni su agresivni i impulsivni. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. volje i nagona. razdražljivost. postojanje sumanutih ideja proganjanja. neuravnoteženost. bezosećajnost. Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. depresivna neuroza. doživljavanje halucinacija. seksualni delikti). Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. posebno njihova abnormalna emocionalnost. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. nemaju osećanje samokritike. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti. kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. razdražljivo reagovanje. histerija. Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. ispoljavanje crta depresivnosti. psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja.su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. brzo. hladnoća. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. Sumanute ideje (ljubomore. 149. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. emocionalna preosetljivost i razdražljivost. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. neurastenija. Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. koje je za bolesnika "progonitelj". fobična neuroza. narkomanija i dr. Navedena svojstva licnosti psihopata. epileptoidne. zbog čega se reaguje agresivno i brutalno. agresivnost i impulsivnost. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. preterana osetljivost. burno. koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. histeroidne i seksualne. nesigurmosti u sebe. klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. hipohondrična neuroza. Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). često na beznačajne povode. prisilna neuroza. 148.ubistva i teške telesne povrede.). religiozne sumanute ideje. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. pretežno pasivne i pretežno kreativne. alkoholizam. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). cikloidne. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. što uslovljava agresivnost prema drugima. ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela . što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. slabost i nestabilnost volje. ne prihvataju društvene norme ponašanja.

koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca. pored različitosti. lažnim svedočenjem. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. prema njegovom 121 . neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. penološke i druge klasifikacije. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. prevarama. koje karakteriše emotivna napetost. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. koji. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. piknični i displastični). psihološke i psihijatrijske klasifikacije. lažnim predstavljanjem. njen autor je Lombrozo. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac. koje se primenjuju na delinkvente. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela. po navici. kriminološke. ucenjivanjem. Tako. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. Histerije. rodeni. pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta. 150. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. kod piromana za požarima. Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci. kod kleptomana postoji strast za krađama. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika. ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način.). umobolni i slaboumni. kriminalci iz neodoljive strasti. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. iznuđivanjem. sadističko mučenje i ubijanje dece. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. ubistvo trovanjem i sl. opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima. Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". stabilnosti i istrajnosti). Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. slučajni i iz strasti. krađama. atletski. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. Međutim. zapaženo je da. energičnosti. Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. crtama i strukturi ličnosti. na primer. Prema tome. utajama. što čini njihovu individualnost i posebnost.

Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno. lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. psihopatoloških. 122 . altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. konstitucionalne (mogu biti iz navike. socioloških. bola i briga. Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice.tvrđenju. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. profesionalni i po tendenciji). Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. kriminalce usled emocija ili strasti). stepena društvene opasnosti itd. Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. privredne prestupnice. kako psiholoških. obične. tako i kriminoloških. ženegangstere. 3. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. 2. koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. odnosno kompleksa obeiežja. a primaju isto tako niske plate. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. zavedene. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu. U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata. Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". zbog plemenitih težnji. koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. Ona razlikuje seksualne prestupnice. "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. alkoholičarke i žene koje su napustile decu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful