KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. strukturu i klasifikaciju prestupništva. protiv života i tela. imovinski kriminalitet. stagnirao ili je bicui porastu. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. Proučavanje obima.). privredni kriminalitet. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. vremena. struktura. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. prekršaji protiv javnog reda i mira. ukazuje da odredeni obim. politički kriminalitet. u Srbiji opao. Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. na pojedinim nacionalnim i državnim područjima. Pojavni oblici. recidivizam). uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . nepoznat. starosti i si. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati. političkog. dinamiku prestupništva. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. brojno stanje. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca. društvenih prilika i okolnosti. U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. načinu.prestupnike i oštećene. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. rasprostranjenost. etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. obim. V. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. maloletničke delinkvencije. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. utaje. mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. prekršaji u saobraćaju itd ). prevare. imovinski kriminalitet obuhvata krade. vremenu. Na primer. Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd.privrednog. u gradovima i selima. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. Na primer. prinude. broj izvršilaca. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. 4 . profesionalni kriminalitet itd. poreklo i razvoj prestupništva (Pešić.). težini kažnjivih ponašanja. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. imovine. privrede). sredstvu i mestu izvršenja. imovinskog. krivična dela protiv imovine. polu. Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. ili. telesne povrede.

uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. za razliku od opšte kriminologije. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. pod uticajem psihoanalize. koji se. sukoba kultura. Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. fizičke ili kosmotelurne i društvene. grupu. Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta. posebne. predstavlja jedan kriminološki pravac. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene. itali-janskog lekara. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. kako tvrdi Pinatel. endogene i egzogene. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa. određujući ga ne kao pravni pojam. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. inteligencija. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje). 8. sredstva masovne komunikacije. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. Uprkos različitim shvatanjima. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi. emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). potrebe. Pri tome. . zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima. neposredne uzroke. objektivne i subjektivne. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne. Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. interesi). ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . praktična istraživanja su takođe brojna. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". u drugoj fazi. koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. školu. problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . vlada kliničkom kriminologijom. učenje. odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Pojam opasnog stanja. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. uslova života. Klinička kriminologija Klinička kriminologija. Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. a druga u istim tim uslovima to ne čine. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. društvene i individualne. temperament. sposobnosti. Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. druga devijantna ponašanja itd. psiholoških karakteristika. opažanje. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka.7. različitih shvatanja o vrednostima.

javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. U pravne je ubrajao: krivično pravo. Kao samostalna nauka. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". Medutim. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. kriminologija kao i svaka druga nauka. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. ocenjuje proučavanog delinkventa. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke. koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. da objasni kriminalitet u celosti. već proces razvoja specifičnih znanja. u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. posebno društvenih i pravnih nauka. Klinička kriminologija. Ova shvatanja. krivca i krivičnu sankciju. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. Sem toga. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa. ona nije samo rezultat. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka. po oceni mnogih autora. razlika je samo u stepenu ispoljavanja.kriminaliteta. u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. delio je na pravne i nepravne. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. mogu se podeliti u dve grupe. veka. krivični postupak i kriminalnu politiku. Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja.'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. bez obzira na druga izučavanja. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. ona je grupna (pluralistička) nauka. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. opšti pojam za više naučnih disciplina. 9.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. Sem toga. U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri. posebno psihijatrije. koja je takode nastojala. nacionalnih. odnosno nekriminalno. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. Prodor medicinske misli. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. viši opšti deo krivičnog prava. kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. akademik dr Toma Živanović. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. sve do prvih decenija 20. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. ili sve nauke koje izučavaju krivično delo. vremenskih i drugih 6 . njena nezavisnost je danas nesporna.

kriminalitetu. Takođe. politika suzbijanja kriminaliteta. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. fundamentalna i primenjena istraživanja. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. tako da je kriminologija teorijsko. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. psihologija. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo. to je postupak kojim se. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem. U proučavanju svog predmeta kriminologija se. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje.3.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Pri tome. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. 10. akademski i primenjeni karakter kriminologije. 11. potpunijeg znanja. Ili. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima. primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. penologija. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. 5. korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kriminologija je empirijska nauka.4. Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina. idu sa jednog nivoa na drugi. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. s obzirom na specifičnost svog predmeta. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1. 2. Medutim. koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama.6. komparativni metod. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. kao i druge društvene nauke. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta. Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije. oni se stalno preklapaju. Sem toga. krivično procesno pravo.7. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja. Pri tome. Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. Naime. dolazi do daljeg.8. sociologija). Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama.teorijskog ili empirijskog.empirijska nauka. kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja. opažanje). sudska psihijatrija. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu. drugim rečima i nešto preciznije. Počinje se sa 7 .

iskazi žrtava i si. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. napisi o kriminalitetu u štampi i si. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. a do njih se. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. 13. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. a to se često i čini. a kod nekih istraživanja i ekonomista. skupštinski materijali. Nažalost. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. tj. bez obzira na njegov stručni profil. sudski predmeti. sudija. potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. Pri tome. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. advokata) o kriminalitetu. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne.opservacijom činjenica koja. dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. efikasnijom. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. autobiografski podaci o delinkventima.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. socijalnog radnika. menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza. psihološke. postojeća istraživanja o kriminalitetu. Oni polaze od pretpostavke da. Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. Takođe. pravnika. po pravilu. posebno mišljenja praktičara (policajaca. biološke i druge aspekte. psihologa. delinkventima i žrtvama. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. odnosno njene zamene drugom. na drugoj strani. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. pravne. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. njihovi dnevnici. Tako 8 . Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. cilj primenjenog istraživanja je akcija. 12. Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. kada je u pitanju kriminologija. statističara i specijalnog pedagoga. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. Takav rad omogućava svestrano. Medutim. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. psihopatološke. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. lekara i drugih stručnjaka. tužilaca. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. psihijatra. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi.

empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1.definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. 16. opis istraživačkih instrumenata. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. 4. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. najprostije rečeno. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. 7. i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). prostorno i vremensko određenje istraživanja. Pri tome. prikupljanje podataka. 8. 5. Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . na primer. 2. obično se daje i predlog za dalja istraživanja. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. ciljevi istraživanja. analiza i interpretacija podataka. U tu svrhu izraduje se istraživački projekat.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci. odnosno od prirode istraživane pojave. primarni izvori podataka. Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. koji. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta. policijski i zatvorski dosijei. 9. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). operacionalizacija . Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. priprema i obrada podataka. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. 6. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. naučno objašnjenje . hipoteze koje će biti proverene. 10. autobiografije delinkvenata i sl. prethodna saznanja. sudski predmeti. 15. metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). predmet istraživanja. 3. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. 8. određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). hionološkim redom. 13. koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. 12. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki. Prema ovom modelu. autor projekta. " 6. skorašnji. 7. 14. Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. 14. Uz to. iskazi delinkvenata i žrtava. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. 10. Medutim. 3.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). 11.su. 4. izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. institucija-organizacija. predstavlja opis budućeg istraživanja. opis uzorka. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. 2. 9. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. 5. metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni).

Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike). da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. određenje da će se neka kriminološka pojava. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. odnosno kriminološki fenomen. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. god. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). istraživač će se. posredstvom viktimizacije i straha od zločina. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. je po pravilu zavisna varijabla. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. Medutim. Koriste se i tzv. recimo recidivizam. Pre svega. migracije će uvek predstavljati nezavisnu. tj. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. na primer. kao zavisna varijabla. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja. zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. na 10 . Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće.). da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju. na primer. 18. orijentisati na prvi ili drugi način. ako jeste. tj. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. Tako. a kriminalitet zavisnu varijablu.Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. po pravilu. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. Naime. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. odnosno značajem u osnovnom skupu. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. a zatim definisanje slučajeva. tj. Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. 17. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. odnosno njihov način života.

odnosno stvamog kriminaliteta. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. Medutim. delinkventu. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. istraživanje međuzavisnosti faktora. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. dakle. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. Nakon analize. Međutim. Obrada. klasifikaciju. kao što su funkcionalne. potrebno je izvršiti njihov opis. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. komparativnoistorijska i druge metode. Primenom savremenih sredstava. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. merenjem. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. 21. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu. Od koje. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. ispitivanjem. dedukcija. dakle. Takode. kao najvažnije. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. ali i predvideti budućnost. Takode. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). upređivanjem. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. eksperimentom. Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. 20. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. odnosno obrade. indukcija. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. dakle na ono što se već dogodilo. odnosno kriminalnog ponašanja. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . 19.

u masi pojava koje se ispituju. a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. društvena pokretljivost. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. delinkventu i žrtvi. recidivizam i si. Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. 22. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. starost. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. profesionalna stabilnost. Naime. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). odnosno metoda: statička analiza. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. školska sprema. a naročito korelacione analize. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. Takode. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore. demografija. rat. a posebno za žensko stanovništvo. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja. Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava. ekonomski sistem. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. međutim. No. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost. način izvršenja.000. zanimanje. kao što su: politički sistem.) itd. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. sredstvo.). Prilikom primene ove metode. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. revolucija. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. izraženih numeričkim vrednostima.podataka. Kao najsloženija. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. kao i za pojedine starosne grupe. tako i drugih lica i žrtava. predmet i si. 12 . razlikuju se intervju i anketa. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. dakle kriminaliteta. prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. bez vremenske odredbe. narkomanija. alkoholizam itd. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. društveni razvoj. Ispitivanje . pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta.

treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore. kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. tj. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). pitanja). stavovima. Svojom specifičnošću i složenošću. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. anketa. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. odnosno intervju. u celini. Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. motivaciji. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. na raznim geografskim područjima. Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata.sa ponuđenim odgovorima. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. jasno formulisana.). Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 . što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. raspoređenih na sistematičan način. Samim tim.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). agresivnosti. odnosno veze izmedu različitih pojava. sugestibilnosti i sl. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. Prilikom postavljanja pitanja. 24. Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). 23. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). objekat napada i si. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. pitanja treba tako da budu kombinovana. ne sme da traje dugo itd. U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

psihološkom. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. na primer. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. dnevnika i memoara delinkvenata. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja. Njegova primena u kriminologiji je mala. sudskih predmeta. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. U penološkoj oblasti. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. polustruktuiranih pitanja. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. Ipak. Međutim. 17 . Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. faktora delinkventnog ponašanja. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. delinkventa i žrtvu. Sistematska opservacija delinkvenata . patološkom. zatvorskih dosijea. Tako je. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. naime. M. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način. Koriste se i on line. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. putem intemeta. U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. posebno kada su u pitanju osetljive teme. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. 29. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. Takođe. za razliku od neposrednog posmatranja. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. npr. američki istraživač Trešer (F. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. izolovanih. Fokus grupe su male. incest ili zloupotreba droga. pa ih nije celishodno veštački izazivati. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. 30. dnevne štampe.

Drugim rečima. Istraživač se lično sreće sa delinkventom. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa . Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja. "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu).to je. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. rodenje (generacija). sudskih i si. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Proučarvanje po kohortama. upoznaje se sa njegovim rukopisima. 31. Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. Na jednoj strani je. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. pre svega kvalitativnih. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi.) koje sakuplja istraživač. drugi nivo . No. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. Klinički metod. 4. dakle. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. Ovaj metod naziva se . a potom i za poređenje dobijenih rezultata. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. klinički metod. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. 3. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. a koja nisu uvek pouzdana. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka.kombinacija raznih. dnevnicima. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. dakle. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života.. izvora podataka. dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. 1. uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. patološka i socijalna. kao i etnografski metod . osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana. 2. One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem). a na drugoj. 18 . Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici.Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. pravilu nivoa interpretacije. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu. prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. 3. Osim toga. Termin kohorta je uzet iz demografije. ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. Skupe su. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču.nivo delinkventa. psihička. sprovođenje samog tretmana. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr.

Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. 32. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. Medutim. ignorišući specifičnosti. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa. šire zasnovanoj. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. feministički empiricizam. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. Postmodernistička epistemologija. ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena.putem. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. To su. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. za razliku od feminizma gledišta. klasna i svaka druga specifičnost. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. naime. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. Kriminološko istraživanje. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. Feministički postmodernizam. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. kako kaže Fleks (Flax). za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Iako su. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. uglavnom zasnovane na već postojećoj. odnosno tretman. kako ističe Harding. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. kako zagovaraju pristalice biološke. Radi se. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. kritici epistemologije. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. u torn smislu. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. 1. 19 . feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. feminizam gledišta. naročito poslednje dve etape. Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. nasilje u braku) iz njihovih iskustava.

odnosno odnosima moći. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. nedostacima i raspoloženjima. izrade istraživačkih instrumenata i si. Ipak. Medutim. oko načina prikupljanja podataka. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje. neke autorke.politička analiza učinila mogućim određenje "kako.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. "Sviđalo se to nama ili ne. Međutim. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. Pre svega. Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . Takođe. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer.je moralno neopravdano". odnos izmedu istraživača i istraživanog. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl). kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. Naime. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. posebno načina vodenja intervjua. kao prethodnih društvenim. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio. što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces. Takode. Najzad. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene. istraživački postupak. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. kao nosilac moći i prava na kontrolu. Ipak. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. Međutim. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. zašto i kada" bi "o. 33. On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. nadređen istraživanom.

uz kratke periode stagnacije. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. počev od 1994. godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. Kao što se iz tabele vidi. godine. godine. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. godine. Feministkinje. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. drugo. odnosno nedostižni organima gonjenja. do 1992. više nego inače. i 2002. optuženih i osudenih lica. u poredenju sa periodom 1991. Prva promena desila se 1991. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%. Najzad. godine. godini bio skoro udvostručen. od 1999. godini.. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. a zatim. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. Ukupan broj osuđenih lica. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. U isto 21 . godini jedino u 2002. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. a onda ponovo počeo da opada. godine. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. U ovom periodu. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. Tokom 2005. godine. To je od dvostruke važnosti: prvo.1997. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. do 1993. Podaci o obimu. na primer. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. godina. nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. Tako.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. Prilikom tumačenja podataka o obimu. opada. bio iznad broja prijavljenih u 1990. Upravo stoga. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. Najveći porast zabeležen je 1993. uz manje oscilacije. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. analizu obima i. kao što je slučaj u našoj zemlji. postepeno raste do 1998. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. godine. Naime. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. Od 2003. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. kako ukupno tako i punoletnih. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. tj. zatim. godine. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena. Od 1991. godine. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997. godine broj prijavljenih lica. do 1991. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. Imajući ovo u vidu. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. Nakon 1998. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. opada od 1990.razumemo ono što se dogada. godina. Obim. on je u porastu do 1994. godine. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. posebno kada. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. da bi 1993. njihovi statistički podaci se vode odvojeno. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. 34.

7%). Osim toga. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. Pri tome. lične krađe (26. koja je sprovedena u Beogradu 1996. Pored ovih krivičnih dela. gde je zabeleženo opadanje. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. starosti i polu.4%). dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8. Kod punoletnih lica. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti. porast broja osuđenih lica u 1998.8%). i privrede. godine. 35. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. Takođe. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6.4%. za koja nema prijavljenih maloletnika. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik. Takođe.6%).1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti. Kod maloletnih lica. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. Najzad. Kada su u pitanju ostala krivična dela. krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4. 22 . a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4.1). 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996. a porast počinje 2002. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). Takođe. godina. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005.8%). godini opao za 31% u poređenju sa 1984. pri čemu je 40% viktimizirano 1995.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3. na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. Samim tim. godinom. primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica.8%).3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7. godine sprovedena u Beogradu. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. godine na uzorku od 1094 ispitanika. Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.vreme broj osuđenih lica je u 1993. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. Prema podacima ovog istraživanja. čak 85. Takođe. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. godinu za sve grupe krivičnih dela. godini bio veći u odnosu na 2000.5%. oštećenja auta (19. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4.7%). Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen. dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. dominiraju krivična dela protiv imovine. osim za krivična dela protiv privrede. Godine 2004.

po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama. sa izuzetkom 2003. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Izrael i skandinavske zemlje. Analize strukture kriminaliteta prema polu. takode. odnosno izmedu 8. Upravo stoga. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. do 2005. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. Takođe.nim državama. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima. godine. Na jednoj strani. 36. godine. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. kao i u SAD. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. Na primer.Kod ostalih grupa krivičnih dela. uključujući i krivična dela protiv života i tela. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. Da bi taj cilj bio postignut. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. Nažalost. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. Švajcarska. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. broj osuđenih žena je bio na sličnom. Staljin je 1933. Tabela br. Uopšteno posmatrano. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Međutim. Na drugoj strani. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti. 5. za kriminologe. Na primer. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. godine.iznosio je oko 8%. idealnom svetu. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. kako u prošlosti tako i u savreme. godine. da bi nakon toga opadao. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada. 23 . godine 2002.3 i 8. odnosno prekoračio tek 2005. ali među njima postoje i velike razlike. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. relativno stabilnom nivou sve do 2004. Osim toga. u. kada počinje da raste. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu. 5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. Podaci prikazani u Tabeli br. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. godini. godine kada je došlo da manjeg pada. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. Pri tome. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Pri tome. Tabela br.9%. No. Tako je 1989. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. godine. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka.

Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU). godine dostigao 24.7%." Nakon 1991. na primer. Kriminalitet je opao i u Kanadi. pokazuju da od 1994. poput Japana.8% u odnosu na prethodnu 1988. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj. Međutim. tokom 1990. godini porasla za 21. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. na primer. Tako je u Engleskoj u 1997. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja. Takođe. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. U bivšem SSSR-u je.2% u odnosu na 1988. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. do 2005. Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast. Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. Takođe.1%.4%. Slično. godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. i 1999. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. Ipak. da bi 1994. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. Ipak. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. U Engleskoj je. Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. je opao. godini najniži nivo ikada zabeležen.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. na 22% 1990. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. Naime." Međutim. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. tako i nasilnog kriminaliteta. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%). maloletnička delinkvencija je u 1989. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava . Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela. poput Danske i Finske. porastao za 31. i 1991.5%. Ipak. i drugih teških nasilnih krivičnih dela. na primer. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. dostižući u 2005. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 . Isto tako. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1.9%. broj ekonomskih krivičnih dela. godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada.U odnosu na osamdesete godine. Ргеmа podacima za 1987. u Engleskoj i Velsu. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55. fizičkog nasilja i krađe motomih vozila. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. U periodu između 1995. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). kao i u drugim zemljama. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. Takođe. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. Sa izuzetkom SAD. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. posebno krada automobila.4%. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. razbojništva.3%. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. a krivična dela protiv državne imovine za 34.. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada.

Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. 38. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. Leskovac. Mali Zvornik. Gornji Milanovac. Blace. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Kuršumlija. Paraćin. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Ivanjica. Varvarin. Međutim.3% u 1989. Prema nekim autorima. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". Trstenik i Čajetina. Kako ističu Arčer i Gartner. na 16. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. Bogatić. stopa ubistava na jugu je u 1989. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. na primer.Tako. još od strane prvih kriminologa. na primer. 13 je imalo nisku a 35 (30. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. Ljudi često provode vreme van svojih kuća. Ljubovija. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Bor. broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Lajkovac. Prokuplje.godinu. Vladičin Han. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom". Obrenovac. politička i slična krivična dela. Boljevac. Despotovac. šverc. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. Mionica. Koceljevo. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Vmjačka Banja. Loznica.. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova.porastao je sa 10% u 1985. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. Lazarevac).7% žene. Takođe. Neki autori. 37. Ražanj. Osečina. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. između ostalog. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti. Velika Plana. Jedno od takvih područja je. Lebane. Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. Novi Pazar. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Te godine 85. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 . Savski venae. Majdanpek. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. krijumčarenje i trgovina ljudima.23 Pri tome. Na primer. krijumčarenje droge. Voždovac. Negotin. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad. trgovinskog. Ljig. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona.7%) visoku stopu kriminaliteta. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD.

kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. prevare. Takode. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. Velikoj Britaniji. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima. a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. bivšem SSSR. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . nezaposlenost. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. prema nekim istraživanjima. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. 18 u Starom gradu. falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima. kriminalitet. Pri tome. razorene porodice i manjinske grupe. veka u Čikagu. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. 39. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Takođe. 40. 15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. 1 u Novom Beogradu. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. Prema tim istraživanjim. model koncentričnih zona u velikim gradovima. 8 i 9 u Paliluli. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20. Ugandi. Venecueli. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela.i u drugim zemljama. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada. nedeljama. tranzitni karakter. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. To su najčešće veće raskrsnice. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. trgovi. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. prenaseljenost. pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti.

Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. daleko od društvenog saznanja. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. najčešće kao deo političke strategije). Takođe. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja. ugrožavanja). već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. a najmanje u jesen. onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda.Vilić. Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Kada su u pitanju krvni delikti. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju.godišnjim dobima. U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. građanski ratovi. povrede tela. dostojanstva ličnosti i morala. otmice. lične sigurnosti. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima. Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. braka i porodice (nasilje u porodici). Na primer. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. Nasilje znači upotrebu sile. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. oni to češće čine u toku dana. Krađa automobila. Takode. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. na primer. a rede noću. ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". taoci). To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. Lokalni. silovanje i razbojništvo su. pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. Na drugoj strani. Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima. izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. deci. starim i nemoćnim osobama. planiran i organizovan. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. najčešće prema ženama. 41. a najmanje u jesen. psihičkog. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. a prema muškarcima u dane vikenda. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. tipična noćna krivična dela. racionalno postavljen. Zahvaljujući napretku tehnike. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). seksualnog) izvršeni u okviru porodice. 27 . urbanizaciju i migraciju stanovništva. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. slobode odlučivanja i kretanja. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. posebno u popodnevnim časovima. suprotnosti u društvenom razvoju. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se.

Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka. propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. psihičko zlostavljanje. pritisci ili tortura. zatim. besposličara. da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. iznuđivanje iskaza. znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. nasilje u sportu. sistematsko uništavanje verske. razbojništva (18-25 godina). delikte nasilja u porodici. povreduje ili ugrožava život. razbojnička krađa). medu nasilnicima ima mnogo skitnica. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. 28 . politički delikti nasilja. razorenih porodica. ali. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). telo i zdravlje. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja.U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece. posebno onih u kojima nedostaje otac. nepružanje pomoći. kriminalitet proganjanja i mobing. Najveći broj izvršilaca živi u braku. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. pa. ali je daleko od izrazito nepovoljne. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. odnosno do 45 godina. Prema ovom istraživanju. znači oni delikti kojima se oduzima život. telesne povrede. procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. trgovinu ljudima. Takođe se. kao i delikte nasilja uopšte. ali nije ekstremno nizak. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. nedozvoljen prekid trudnoće. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). navode terorizam. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. terorizam. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. besposličenja i kocke. posledice. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. pre svega. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. osveta i ljubomora. 42. zločine mržnje. telesne povrede (35-40 godina). nacionalne ili etničke grupe .genocid). Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. radnje izvršenja. posebno alkoholizma. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. (politička ubistva. navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova. seksualne delikte. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). stambena situacija nije najbolja. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. Osim određivanja pojma ubistva. pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. ali nije izrazito nizak. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. kao i psihopata i neurotičara. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. preovlađuju mlađi muškarci. u celini. nasilje u porodici). mlađeg uzrasta i srednjih godina. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava.

pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način.učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. potajno. ubistvo bez predumišljaja i opravdano. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama). U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. 113 i 114 KZ RS). Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. 29 .U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. izvinjavajuće ubistvo. koji se. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva. U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. (čl. Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi . 115118 KZ RS). lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. kao teško ubistvo. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. u momentu kada žrtva to ne očekuje. Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno.115118 KZ RS). Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). oslobođenja od neke imovinske obaveze. S obzirom na te posebne okolnosti. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. pohlepe i si. lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica. lišenje života deteta ili bremenite žene. U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena. po pravilu. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. lukavo. kao i umišljajno lišenje života više lica. za nagradu i si. reaktivno nasilje. Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. koja vrše duševno bolesna lica. postoje i "ubistva bez motiva".l 13 KZ RS). Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. ostvarenja dobiti. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. ubistvo deteta pri porođaju.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. a ne radi se o ubistvu na mah. Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način. U krivično. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe).). zatim ubistva iz političkih pobuda.

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. političke dominacije. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje. 18. uključujući i našu zemlju. zavistan je od alkohola. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke. Takođe.ženama pokazala su da ovaj pristup. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama. tradicionalista je. R. 48. U proseku. iako olakšava istraživački postupak. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. u skladu sa time. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda. seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52. uključujući pretnje takvim radnjama. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. na primer. Takođe. silovanja i ubistva u kući. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. žene su svake godine žrtve preko 572. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu.njen da je profesor M. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. i kojim su bile obuhvaćene 192 žene. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 . došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. socijalno je izolovan. na primer. 2.8%). prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%).7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. BCS iz 1992. U toku 1991..3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku.9%). Naime. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja". g. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. ima probleme sa zapošljavanjem. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. namerno činjenje nečega što teško povređuje.7% odgovorilo da je fizički maltretirano. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja. Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe.

veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. Takode. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. 34 . finansijski problemi. loši stambeni uslovi. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. kontinuirani elemenat društvene interakcije. nezadovoljstvo poslom. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. Medutim. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. porodična socijalizacija. nesigurnosti. a ne kao proizvod individualne patologije. Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". kako su isticali. nezaposlenost. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. To su uglavom sociološka. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. od strane nekih psihologa. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. ako je nešto posebno važno. velikog bračnog nezadovoljstva. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko. pa i ranije. 49. visok nivo nasilja u društvu. Neki od tih faktora su. odnosno mentalno bolesnim. Takođe. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. Ovi faktori. Kritičari. psihičko. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. stresa i slabe komunikativnosti. Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. visina prihoda i obrazovni nivo muža. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. odnos poverenja. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. odnosno globalnog društva. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres. po njima. O obimu. u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. naime. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. između ostalog. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". Slično tome. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. Smatra se.uzroka polaze od društvene strukture. rečju. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. "gazda u kući". To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. nezaposlenost ili delimična zaposlenost. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. onda to opravdava upotrebu nasilja. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. kulturne norme i seksistička organizacija društva.

o zlostavljanju dece od strane učiteija. Teku IX veku počelo je da se piše. Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično. otmica. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta". vaspitača u domovima i poslodavaca. obljuba 35 . Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo. teška telesna povreda. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova. postoji i psihičko zlostavljanje.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. izolovanost zbog bolesti. nasilja oca prema majci. malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem. usvojioca. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. ubijanje drage životinje. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece. Pored fizičkog zlostavljanja dece. medutim. vezivanje za nameštaj. staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja. pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. koje može dovesti do teških telesnih povreda. U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. kao i napuštanje deteta. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. a početkom 20. ovi podaci su samo . prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. njihove svađe. emocionalnih potreba. Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum.. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. usvojilac. upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. materijalnih.vrh ledenog brega". ostavljanje deteta samog u stanu. istina vrlo retko. zdravstvenih. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. pa i do smrti. preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. 193 KZ RS). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece. Prema ovim objašnjenjima. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. edukativnih. alkoholizam oca ili majke. silovanje. ali i kao poseban oblik zlostavljanja. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. broj zlostavljane dece je mnogo veći. Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja. uvrede i psovke. U porodicama sa više dece.

nad nemoćnim licem. nedozvoljene polne radnje. vode. 36 . omogućavanje uživanja opojnih droga. zanemarivanje higijene. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. godina Međunarodnom godinom starih osoba. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. postoji i ekonomska viktimizacija. zdravstvenih i obrazovnih organa. Deset godina kasnije. trgovina ljudima. Međutim. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima. psihička. Proklamaciju o starenju. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. Tokom 20. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. ali i bolestima pojedinih organskih sistema. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. kao nedavanje lekova. ratni zločini protiv civilnog stanovništva. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. 50. razbojnička krada. kroz zloupotrebu poverenja. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. seksualna. a očekuje se da se do 2050. razbojništvo. oduzimanje maloletnog lica. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. nazivanje pogrdnim imenima i sl. hrane. Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. nedavanje izdržavanja. pa čak i psihoza. koji imaju blizu devedeset. policijskih. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. pravosudnih. godine.. Značajan doprinos za promenu prakse organa. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. odnosno majci. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. koliko ih je bilo u 2000. godine poveća za još 10 godina. Ipak. ekonomska). 65 ili 75 godina). Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. Naime. ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. Gerieralna skupština UN usvojila je. obljuba zloupotrebom položaja. veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. obljuba sa detetom. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. One su uslovljene samim procesom starenja. Tada deca. kako u porodici tako i izvan nje. posredovanje u vršenju prostitucije. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju. Prema istraživanju Olivera. u nekim slučajevima. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. promena porodičnog stanja. fantazija. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. vanbračna zajednica sa maloletnikom. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. godini. nasilje u porodici. Godini. odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. ne samo zbog seksualne privlačnosti. godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. rodoskrvnjenje. Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. kojom je 1. od 1950. već se naprotiv produžavao. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. na skoro 2000 miliona u 2050. radna sposobnost. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. Pored ovog oblika. već četiri generacije jedne porodice. trgovina decom radi usvojenja. fizički izgled). rezolucijoin 47/5. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba. 1992. iznuda. a 1999. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada.

Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci. 194 Krivičnog zakonika RS. seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl. strah od osvete isvršioca i si.veći broj učinilata je oženjen (48%). Takođe. Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. njiva ili šuma. sekundarna viktimizacija. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom. koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice. posebno ženama. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima. zlostavljanja i nasilja nad starijim licima. zlostavljanja i nasilja".3." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. do nivoa lokalne zajednice. a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina. delikata veoma visoko je izražen recidivizam.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. 197 KZ RS). godine. Osim ovih krivičnih dela. aprila 2002. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi.udeo nepismenih je manji.8. Seksualna delinkvencija .7. pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. Karakteriše ge upotreba sile. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. polje. Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put. zbog postojeće procedure. hodnici. 197-200 Porodičnog zakona RS. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog. veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. Kod seksualnih.Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. pokušaj takvog čina. U pogledu uzrasta izvršilaca. u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije. u proseku učinioci su uzrasta 29 godina. u večernjim i noćnim satima.6. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl. 10 i čl. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode.2. pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika. 77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. koja nam se čini najprihvatljivijom. Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. odnosno noćni časovi. podrami.9. automobili.od republičkog. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima. ulice i dvorišta. navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede. Prema jednoj proceni FBI. 37 . Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl. Osim toga.4. U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. doživeti tzv. pogotovo silovanje. strah da će se u toku krivičnog postupka. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije. 51. Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja.5. Na planu domaćeg zakonodavstva. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica. Međutim. U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. a u 14% slučajeva maloletnici. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti.

ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. emocijama ljutnje. 38 . Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača. 52. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1. Prema KZ RS (čl. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje.prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . već i sa njom izjednačen čin. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. 2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor.obljube. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. seksualno stimulativni. u vršenju dela učestvovalo više lica. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. Sledeća promena je . Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. fizičke muke. pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca. Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. Međutim. U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje. 178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica". često i fizičku torturu. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja. godine.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima. 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa. Krivični zakoni u nekim državama. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. besa i revolta. na primer u Francuskoj. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. napadu koji uključuje patnju. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. 178 st. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. silovatelji moći i sadistički silovatelji. Međutim. straha. Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba. tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. Kod pružanja otpora. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21.

) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. 2. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje. poverenje ili mod. nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. zbog svog uzrasta ili razvoja. obljuba nad nemoćnim licem. zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici.) ili nekontaktnim (npr. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". U krivičnom zakonodavstvu Srbije. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu. prodaja. opekotine). seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. prika- 39 . psihičku. Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike. izlaganje pogledu. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. i to prema deci oba pola. bilo da se radi o kontaktnim (npr.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve. U okviru posebnog krivičnog dela (61. ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. Prema jednom istraživanju. podvođenje i omogućavanje vršenja bluda. a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca. Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). nedozvoljene polne radnje. zloupotreba dece u radnom procesu. seksualno dodirivanje i sl. analnog ili oralnog odnosa. Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu. Krivični zakonik predviđa. gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. za razliku od fizičkog zlostavljanja. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. nemoćna i potpuno zavisna od muškarca. Međutim. seksualni odnos. pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. nezavisno od pola. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. deca od rodenja do kraja adolescencije. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. posekotine. obljuba zloupotrebom položaja. egzibicionizam i si. Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom. Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. bile su silovane posle šetrnaest godina. "opušteno" ili "ne oseća ništa". u oružanim sukobima i političkim krizama. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro".

javno izlaganje. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. pogotovo devojčice oca. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. kao i prekomerna upotreba alkohola. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva. Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. kada je to podesno. 55. Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. oskrnaviti. U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice. najčešće deca.S. Naziv potice od reči incestare. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. 197 KZ RS. a nekada i određivali svetsku istoriju. nesposobnosti. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika. Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. Prema čl. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. Zločini mržnje su uobličavali. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije.u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". ubistva iz nehata. seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. a ne kao seksualnog nasilnika. U kasnijem razvoju. 54. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci. Ipak. službi i "Incest centara". a žrtva maloletni srodnik.zivanje. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda. Prema nešto užoj defmiciji. rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. U 1998. Postoje različite definicije incesta. Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. proširivan i pojam incesta. godini student Metju. te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. Medutim. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova). napadi na homoseksualne populaciju. što znači osramotiti. loša socijalna adaptacija. silovanja. zastrašivanje paljevinom. s obzirom na to da su žrtve. uže.O. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. religiji. teške telesne povrede. Prema najširoj definiciji. 40 . šire. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana. uključujući. da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. krivičnopravne i kriminološke. poslednjih godina sa razvojem volonterskih S. ubistva. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. kao i crtanje svastika po sinagogama. sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. telesne povrede. Tajnost incesta je razumljiva. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe. radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra).

U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. godine završio ubistvom. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. kažnjavaju ih šutiranjem. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. Posle toga. Naime. kako između sportista. Kontaktni sportovi. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. a nekada samo radi zastrašivanja. 2 st. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. neovlašćeni ulazak na sportski teren. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. U Srbiji je 2003. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. izazivanje nereda prilikom dolaska. nasilje navijača. smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. opreme. u smislu ovog Zakona. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. prema njihovim pristalicama. u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. sve u cilju pobede. Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. koji se 531. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. fizički integritet lica ili imovinu. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. ragbija. 41 . godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. trenera. godine. sa ciljem da prouzrokuje štetu. 54 st 1). Inače. Drugi kinje sopstvenu decu. Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. oštećivanje sportskog objekta. mešovitih borbenih veština. 4). poput fudbala. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. prema Zakonu. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. trenera. gledalaca. Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. Nasilje u sportu Nasilje u sportu. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. U takmičarskim sportovima (fudbal. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. 56. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. druge igrače i njihove roditelje. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. navijača. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. boksa. sedišta i oluci sa stadiona i dr. 4). pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. uzeti u obzir. improvizovano oruđe umesto noževa. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima.

pisane ili implicirane pretnje. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. a to je zastrašivanje žrtve. poklona. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja. ili kombinacija svih tih postupaka. 138 KZ. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. proganjanju je prethodio neki lični. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve. еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja. seksualnu opredeljenost. godine. s tim što upadi postaju sve učestaliji. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Mobing . kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. Osim toga. Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. komunikacija bez pristanka ili verbalne. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. geografsku ili ličnu pripadnost. 57. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina. koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem". karakteristike." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. Naime. U oba slučaja. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". rasu. U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. pod nazivom ugrožavanje sigumosti. U najvećem broju slučajeva. ljubavnih pisama. 42 . Nažalost. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem. po jednom utvrđenom sistemu. podesnoj da bude izložena mobingu. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. Većina progonitelja su muškarci. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom. Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos. Ukoliko ne uspe na taj način. socio-ekonomski položaj.pojam. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. progonitelji nekada pribegavaju nasilju. bez obzira na rod. od mlađih do srednjih godina starosti. usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. 58. Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve.Poslednja izmena Zakona usledila je 2007. pretnjama i zastrašivanjima. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja. da pristane na njegove zahteve. poput: slanja cveća. iznad prosečne inteligencije". Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi.

što dovodi do hroničnog umora. mikropolitičkog ponašanja. ućutkuje žrtvu. radnici daju otkaz. U ovoj fazi. žrtva je potpuno isključena iz radne sredine.4. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira. izlaže poruzi zbog svog hendikepa. zavisti ili antipatije. pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". Zbog ovakvog poimanja. gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. Mobing prolazi kroz odredene faze. vrste konflikta koji je okidač. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća.Zbog učestalog. etničkog porekla. kao jednog od uzroka mobinga. S druge pak strane. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. poput nesanice. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. „Osećaj ugroženosti. žrtva biva seksualno uznemiravana). Uzrok sukoba se zaboravi. psihološkog profila i osobina žrtve. Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena). korporativne klime i kulture organizacije. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. duževremenskog neprijateljskog ponašanja. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror.2. žrtva se ismeva. psihosomatsku i socijalnu patnju. bez traženja otpremnine. žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. i mobing kao rezultat tzv. odnosno žrtva mobera. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. ljubomore. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. zbog maltretiranja kome su izloženi. odnosno etape razvoja događaja:1. verbalne pretnje. napetosti.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema. žrtvi se preti ili se ona napada fizički. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 . vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu. ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. Zakon o radu iz 2005. godine propisuje da je. ali samo posredno. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim. žrtva sedi izolovana u prostoriji. ljubomore. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj.napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom. Osim toga. načina na koji hoda ili govori).5. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. daleko od drugih). ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno.3. Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi. Cilj je da. mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing.

psihofizičko zlostavljanje i mučenje. sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. izazivanje nacionalne. protiv države. tj neko političko dobro. rodenje. političke uzroke (Nathan Hale. špijunaža. boju kože. napad na ustavno uređenje. krađa oružja. nezavisnost. udruživanje radi protivustavne delatnosti. Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. paljenje i ubijanje za vreme pobune. atentat. s obzirom na pol. 44 . zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. seksualno opredeljenje. represija. bračni status. diverzija i sl. imovinsko stanje. 16). drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. Benedict Arnold). Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. oružana pobuna. porodične obaveze. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela.političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. 18). a to je rušenje države i njenih institucija i treće. diverzija. hrane i dr. Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. kao i zaposlenih. a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. pobune. pritisak. trudnoću. dok su složeni oblici: nasilni protesti. prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela. klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. starost. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.no poreklo. oružana pobuna. nacionalnu pripadnost. počev od široke definicije. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava. Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. naučnu (Kopernik ili Galileo). članstvo u političkim organizacijama. sabotaža. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. jezik. terorizam. terorizam itd). koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi.. teritorijalni integritet. neprijateljska propaganda i dr. ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije. U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. prinuda. Relativna politička krivična dela su obična. priznavanje kapitulacije ili okupacije. religioznu (Martin Luter). špijunaža. teror i gradanski rat. organizuje rad i bezbednost. radi pomaganja neprijateljima). odnosno invalidnost. njenog uređenja i bezbednosti (na primer. rasu. Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje. obuće. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža. subverzija. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. političko ili drugo uverenje. nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja.). koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. političko ubistvo. zdravstveno stanje. terorizam. Politički odnosi u društvu. veroispovest. povreda teritorijalnog suvereniteta. socijal. spoljnu i unutrašnju bezbednost države.utvrđena. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje. ugrožavanje teritorijalne celine. suverenitet. On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood). neredi. 59.Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. odavanje državne tajne. To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada. iz političkih pobuda u cilju promene društveno. njeni organi i institucije.

ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom". promišljeni cilj. Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. Ulivanje straha je najviši. a ne samo kod pojedinačne žrtve. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. ograničeni politički terorizam. Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. užas. nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. kvaziterorizam. u političke svrhe". Prema tome. Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. Za razliku od njih. kao u slučaju pravog terorističkog akta. Bez obzira na razlike. Naprotiv.. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. Postoje različita određenja terorizma. zbog motiva iz kojih se vrši. zvanični ili državni terorizam. kao „nasilničko kriminalno ponašanje. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. politički terorizam. Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. a da bi postigli puni efekat svog postupanja. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve". izazivanje stvarne štete civilima. strah). zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju.60. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. sva sadrže iste elemente: nasilje. Takođe. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena. nepolitički terorizam. ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". Domaći zakonodavac. Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. već na korist koju imaju. i na kraju. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. Često. snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. Tako. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. na primer. prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 . aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje. kao i normalno funkcionisanje zajednice". stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod. težnja je usmerena ka široj javnosti. kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. reči terror. „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. strah. koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude". I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. Teroristički akti planiraju se unapred. terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. sigurnost. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. cilj i motiv. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. trenutna žrtva nema važnost. u aktu terorizma. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. Isto tako.

zloupotreba poverenja. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa. posebno krađa automobila. najviše porasla stopa izvršenih krađa. u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća. najviše. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. utaju. kao i krađu vozila i stvari iz vozila.godine. a broj drugih oružanih krada za 672%. U periodu između 1990. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. zbog svog nasilnog karaktera. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. u SR Nemačkoj 1990. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. oštećenje tuđih prava. 62. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu. pričinjena šteta od 450 miliona DM. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. oštećenje tuđe stvari. krađe automobila i krađe iz automobila. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela. prevaru. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. protivpravno useljenje. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja.lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog.tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. Na toj listi koju je 20. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. 61. U Engleskoj je tokom 1990. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%).5%. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina". Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. protivpravno zauzimanje zemljištva. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je. odnosno 49. Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji. iznuđu. Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. Pri tome. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. Ipak. ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se. hemijskog. Između 1963. predstavlja svakodnevnu pojavu. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 . To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. Naime. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. na primer. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine. bar kada su u pitanju razvijene zemlje. zelenaštvo. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji. Prema raspoloživim podacima. kako u našoj zemlji tako i u svetu. i 1991. Takođe. krađe automobila.. bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. godine. i 1980. marta 2006. i 1993. godine. pre svega razni oblici krađe. prikrivanje. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%.

242). U vreme radikalnih reformi u ekonomiji.244). privredne prestupe i privredne prekršaje. obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi. teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta.227). trajanja. poreska utaja (č1. najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu. nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1. adaptivnost i istrajnost i. Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost.231). protivurečnosti.240). nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. pre svega. Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta. neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih.225). onemogućavanje vršenja kontrole č1. odnosno. pranje novca (č1. ekonomski kriminalitet. narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava. privredno prestupništvo. Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski.243). poslovni kriminalitet. znakova za vrednost (č1.235). Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti. poznata iz njegove istorijske prošlosti.232).). Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda. Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. Medutim. mera i tegova (61. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost.sabotaža u privredi). nedozvoljena trgovina (č1. S obzirom na ovu okolnost. procesi i aktivnosti. postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca. U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1.241).245). Zbog toga. službene dužnosti. kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici. jedinstva tržišta. znakova za obeležavanje robe.234). Od početka sedamdesetih godina. ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. zastoje. Ipak. krize već i nastupanje konflikata. hartija od vrednosti (čl. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti . snalažljivost njegovih nosilaca. menjanja ili prestanka tih odnosa. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede. zloupotreba monopolističkog položaja (61.230).239). dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. odavanje poslovne tajne (č1.224). Privredni kriminalitet. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept. pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. ustavnog uređenja . istorijski posmatrano. ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa.223). kriminalitet belog okovratnika i sl.238).226). neoporezovanog profita. pojavni oblici. povreda privrednih pravila. prouzrokovanje stečaja (č1. privredni odnosi. saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi. nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. krijumčarenje (č1. povreda finansijske delatnosti. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja.pravna i fizička lica. prestupništvo u ekonomiji. zloupotreba poverenja. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam.237).229). pravljenje. svojstva delinkvenata itd. Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1. koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog. struktura. oštećenje poverioca (č1. Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet. prodornost. prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. uzroci. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi. 47 . stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem.236). procesi i aktivnosti.područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. obmanivanje kupaca (č1. mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1. državnih finansija. nedozvoljena proizvodnja (č1.228). kao deo kriminaliteta u vezi privrede.

odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. ekonomski odnosi sa inostranstvom. privreda. trgovinskim radnjama. ceni. falsifikovanjem novca itd. poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta. Pojedina preduzeća. kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi. spoljnotrgovinskom prometu. položaja ili ovlašćenja.. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). koja se smatra "zemljom u tranziciji". trgovina. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. primanje mita. proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. zaključenjem štetnih ugovora. zdravlje i dr. gde se manipuliše novcem. prisvajanje neevidentnih viškova robe. 48 . oznake ili drugog spoljnog obeležja. proizvodnji. regresi. falsifikovanje javnih isprava i sl. krize etike i morala u mnogim oblastima. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. pa i u privredi. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena. šumarstvo i vodoprivreda. proizvoda. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. kultura. ugostiteljstvu. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom. političke i druge posledice. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. što može da ima ekonomske.nemarno i nesavesno poslovanje. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. štetne aktivnosti.). u lancu posredovanja. firme.obmanjivanje kupaca (prevare o količini. proizvođaču. državna uprava i lokalna samouprava. sirovina. žiga. posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. rudarstvo i energetika. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. finansiranje. saobraćaj. zloupotrebom ovlašćenja. turizam i usluge. posredovanjem. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. eventualno proizvodnja. nepoštovanje poslovnog morala. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. ukupnim merama privredivanja. nedozvoljenoj trgovini i si. Poslednjih godina u Srbiji. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. poljoprivreda. nauka i zaštita životne sredine. . najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena. rad. skladišta i prodaje. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima.Pored navedenih krivičnih dela. zapošljavanje i socijalna politika. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. valutnoj transakciji. došlo je do radikalnih promena u privredi. prosveta i sport. građevinarstvo i urbanizam. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. manifestuju se u formi tzv. . stimulacije). trgovinske i ugostiteljske radnje.

Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period. Smatra se da nema društva bez korupcije. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora..2. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije. prosveti.poslovođe. potplaćivanje). Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. podkupljivanje. dodele koncesija. kriminološki ili pravni. građevinarstvu. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti. 64. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. mala. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom.pokvarenost. postoji sklonost ka podkupljivanju. 367 KZ RS) i davanje mita (čl. te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. korupcija na najnižem. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja. carinika. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki.368 st. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja. osloboditi od kazne. zdravstvu. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva. Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 . korupcija na najvišem nivou . izopačenost.. protivzakonito posredovanje. na različitim radnim mestima . različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr. javnih konkursa.. utaje. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. magacioneri. 63.pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. sporadična ili sistemska. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom. zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka. skladištari. koja deluje u preko osamdeset država u svetu. ostvarujući ogromnu dobit. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl.u krugovima vrhovne političke vlasti. javnih nabavki. razvijenim i nerazvijenim. jednostavna ili složena. u poslovnoj sferi.3. da u svim društveno ekonomskim sistemima. razlikuju se korupcija na srednjem nivou. uličnom nivou. Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1. kršenje zakona od strane sudije.4. sportu i dr. zloupotreba službenog položaja. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. obuhvata sve oblike "situacijskog".5. corruptio . Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. izbegavanje poreskih obaveza. odnosno korupcija preživljavanja ili velika.368 KZ RS). Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi. bez prethodnog plana ili najave. Korupcija . sociološki. blagajnici. upravnih referenata i dr. pripadnika inspekcijskih službi. Kod krivičnog dela davanja mita (čl. Pored krivičnih dela davanja i primanja mita.. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna. uličnom nivou. kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr. na primer: podmićivanje policajaca. pored korupcije na najnižem.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava. zdravstva i pravosuđa.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama. na primer prevare.

300). Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri.301). sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl.). Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga. prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama. mladi i stari. krađa hardvera/softvera (softverska piraterija. virusi).298). kao i saobraćajnih delikata. proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja. uvredom i sl. pronevere. zloupotreba telefonskih sistema). Sem toga. verske sekte. kao što su dečja pornografija. jer svi učestvuju u saobraćaju. "pranja novca" i si. kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima. funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). krađa kompjutera. Zbog toga veliki broj kompanija. muškarci i žene. pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. rasističke. "mala vrata" ili "trap doors". sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti.sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja.ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. računarska prevara (čl. neovlašćen pristup zaštićenom računaru. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. ljudskih organa. može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen.neovlašćena upotreba informacionih sistema. 65.303). žena i dece za prostituciju. "Iogičke bombe" .program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka. jer je. nacističke i slučne ideje i si. čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . krađa mikroprocesnih čipova. Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl. pored ostalog. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje. pedofilija. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom. Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" . 302). Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. prevare). koje se ispoljava u izazivanju. Međutim. "hacking" . Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije.299). prema nekim procenama u SAD. Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji). Ovo se dešava zbog toga što agresija. službi i institucija razvija sistem zaštite. Kompjuterski terorizam. Kompjuterske prevare. sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga. krađa trgovinskih tajni. računarska sabotaža (čl. istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu. saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani. Prerna jednoj od definicija. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe.Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima.

nedoslednost. Međutim. čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom. ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27. jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije. Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore.4%.7% . ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti. "srednjem uzrastnom dobu".290). U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. naročito drumskog.291). kao što su sebičnost. Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje.292). sigurnost u saobraćaju. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju. discipline. nestabilnost u odlukama i namerama. nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl. U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put. a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju. povećanog standarda i urbanizacije. da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta.1%.297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica. da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima. endogene i egzogene. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte.2%). broda i drugog prevoznog sredstva (čl. stalna strepnja i prenapregnutost. kao što su dobra regulisanost saobraćaja. pa i kod nas. dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture. odsustvo osećanja dužnosti. nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima. odnosno do šest meseci (36. opreznosti. piratstvo (čl. odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. ili 19. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica. boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo. 66.294). To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica. nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl.žrtve svog ponašanja. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl. pri čemu se objektivnim smatraju društveni. zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. tehnički i prirodni faktori. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja.učešće recidivista. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena. Profesionalni kriminalitet 51 . oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje. Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina.2%). Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca.296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. otmica vazduhoplova.293). u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike. na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl.295). Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima .289). naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. objektivne i subjektivne. Specifičnost saobraćajne delinkvencija. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51. Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv. Međutim. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status.

počinju da rasturaju drogu. odnosno prihvatanje "u profesiji". traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. d) profesionalci . iz priznatih zanimanja. tzv. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. koje služi kao izvor stalne ili povremene. kako opisuje Saderland.Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju.bankarstvo. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). trguje opojnim drogama i sl. uticaj i moć. falsifikati. uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. u vidu stalnog zanimanja. rasturanje ukradene robe. "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. 67. prevare. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. osnovne ili uzgredne zarade."sitnih lopova". Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. odbijaju da se sa njima identifikuju. ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. postignu veliki "uspeh" u kockanju. na berzama. umešnost. transakcije valutom i menicama. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi. vešto i spretno. dinamičnost i prilagođavanje.odlikuje ih primena nasilja. oni ne osećaju grižu savesti. i lica koja imaju poseban društveni status. Odlikuje ih visoka profesionalnost. ona ima svoj poseban sjaj. manipulisanje ljudima. prevarama u osiguranju. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru. inspekcijske ili poreske službe. poseban način govora. medicina. jer se koristi određeni društveni položaj. trgovina. Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". policijske i carinske službe. zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. posebna tehnika. lažnim računima. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije.varalice. razvijene govorne mogućnosti. postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom. počinju da se bave legalnim zanimanjima. prihoda. Profesionalno mogu da se vrše krađe. sposobnost. nameštenu ilegalnu trgovinu. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. usavršenost metoda. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. veština i znanje u vršenju krivičnih dela. e) teški kriminalci . To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . železnica. on "pravi posao" od krađe. osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". državne institucije. koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela. Kriminalitet belog okovratnika. ali i surovih i naoružanih gangstera. To su džeparoši. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. a društvu se nanosi 52 . vlast. malverzacije u vezi sa utajom poreza. Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. najčešće imovinskih. Oni preziru amatere. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. sumnjive transakcije. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. osiguranje. Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. planiranje bekstva. Profesionalni lopov krade profesionalno. postanu narkomani ili alkoholičari. promene grad. koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. da se organizuje prostitucija.

nego za detaljnije naučno razmatranje. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. višoj ceni. moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti. kao i u drugim tranzicionim društvima.). "zdravstvena mafija". zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. "afera Indeks". počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. Organizovani kriminalitet . tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. "drumska mafija". itd.pojam i značaj izučavanja 53 . U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika. izbegavanju plaćanja carina i sl. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija. Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. utajama poreza i si. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. Najzad. Ipak.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). posebno ogleda u porastu. već imaju za posledicu povređivanje. prevara sa cenama i kvalitetom robe. iako ogroman. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose. Ekonomske. lažnog bankrotstva. pa nadalje. korišćenje državnih fondova. korupcije. fmansijsko poslovanje ili menandžment. Od šezdesetih godina. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. 68. u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena. pomoćnice. u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. kasnije.one su savetnice. Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet. Sem toga. Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge . zaključenja lažnih ugovora. nije pominjao pol izvršilaca. prevare kupaca velikih razmera. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija. jer se smatra da to i nije kriminalitet. "pranju prljavog novca" i sl. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. donacija pa i humanitarne pomoći. već "korisne malverzacije". Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i. pljačkanju društvene imovine. direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje. pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. (zbog lažnog prikazivanja prihoda. koje su poznate kao "stečajna mafija". vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta. Saderland je istakao da je finansijski gubitak. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu. ovaj trend je pošao još izraženiji. kriminalitet belog okovratnika se. Na primer. One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima. korupcije. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral. lažna merenja i sl. kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija"."fudbalska mafija". ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. Sem toga. Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. multinacionalnog podmićivanja. ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. Pri tome. ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. koji zbog toga uživaju faktički imunitet. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere.

što omogućava da vođa kontroliše. što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. pranje novca). dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. kao što je trgovina ilegalnim drogama. skupštinu. politička demokratizacija i pluralizam.proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. ■ većim delom smatra se soficistiranim . oružjem. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. Međutim. organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. tajnim grupama. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. antikviteti). Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. kao što je imigracijska kontrola. Kao plansku. Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. sudove. utajama i obmanama. korupciji. ■ često obuhvata zabranjena tržišta. Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". po principu "mreža". Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. (2) hijerarhijski odnosi u grupi. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan. (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. poslušnost i uzajamna lojanost. " statutarne kontrole. alkohol. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti. ljudima. (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. policiju). Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica. tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. što je razumljivo ako se zna da je reč o. Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. bez jake hijerarhijske povezanosti. ■ neki proizvodi mogu biti legalni. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou. Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. (3) nasilje. vladu. organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. po pravilu. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995).Organizovani kriminaliet je najopasniji. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti.) sa dva 54 . Pribegavajući prevarama.

U baltičkim državama (Estonija. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. Padre. 69. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija . kineska i albanska mafija. radi sticanja. ukrajinskih. U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza. ali je u funkciji organizovanog kriminala. koja je imala različita polja delatnosti.) i Konvencija o pranju. trgovinom oružjem. oružjem. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija.) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode. 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.). traženju."La Cosa Nostra". posredno ili neposredno. Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988. Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. Konvencija o pranju novca. finansijske ili druge materijalne koristi. Ruska. Boss odn. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. Organizovani kriminal. postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. kolumbijska (kolumbijski karteli). falsifikovanjem novca. bugarskih i kineskih organizacija. Organzovani kriminalitet . Za razliku od italijanskih udruženja. praonica rublja. prodavnica cveća. Litvanija. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. "pranjem novca". pogrebnih preduzeća i sl. italijanska. Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. izvršavanje naredbi pretpostavljenog. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom. Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica.istorijat. Kinezi) ili određenom društvenom statusu. lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje. narodnosti (Albanci. Kanada).). 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. ruskih. drogom.). geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD. Poljska je baza 55 . organizovanju prostitucije i kocke. kineska. bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom. prvi sledeći nivo je njegov zamenik. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja". morem i vazduhom (2000. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. organizovanjem prostitucije i reketa. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. trgovinom ukradenim automobilima. između njih je "savetnik". Crnci). U zemljama Seveme Amerike (SAD. vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990. Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. pumpnih stanica.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. Rusi. suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika. Češka Republika je središte italijanskih. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa.

Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. Posle 1990. pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. prostitucije.čl. korupciju i otkup legalnih firmi.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti.000 organizovanih grupa. Bosna i Hercegovina itd. droge. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). Unosi se u organizam pušenjem.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga . a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. preko Mađarske. ubistava. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu. s druge strane. Laos. posebno za "pranja prljavog novca". kanabis i sintetičke droge. pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja. trgovačka.247 KZ RS.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana). kokain.za kolumbijske narko kartele. Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula. stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. 70. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje. Koka se gaji naročito u južnoj Americi. Iran). nije više lokalnog karaktera. Pakistan. "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion. Avganistan. Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta. Srednji istok (Avganistan. već je deo međunarodnog procesa. zatim preko Makedonije. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih. turske i kineske gmpe trgujući drogama. trgovine oružjem. Nepal. Kosova. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. Iran). Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3.500-4. ušmrkavanjem ili injekcijama. Čečenija.000 tableta. Burma . Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv. Ekvador i Brazil. Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland. imovinskih krivičnih dela. "zlatni trougao" (Laos. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije. nova modna ludost. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4. Kosovo. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu. geografski i etnički podeljenih. Po hemijskom sastavu. regionalnom i nacionalnom nivou. Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. držanje.predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Tajland. Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. Hrvatska. 2. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). u Holandiji i Belgiji. uranijumom i oružjem. stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. Srbija.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. drugih bivših sovjetskih republika. indijski podkontinent (Indija. stavljanje i promet opojnih droga . godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. Zapadnu Evropu i SAD. odakle se heroin prebacuje u Italiju. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. Srbije. To je beli prah bez mirisa. koji naročito deluju u sferi reketa. 56 . Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). Ukrajina. Trgovina drogama . Ekstazi je sintetički dobijena droga. Ova droga se pojavila 1988. na zapad. Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta .

njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. krijumčarenje nafte. Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. 4. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. 9. sa sedištem u Poljskoj. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. koje legalno posluju. 8. da bi. zbog ograničenog tržišta. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. krađu kompjuterskih programa. 6. prevare u osiguranju. Reket se sprovodi metodom ucene. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. početka građanskih ratova. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. 57 . veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. uvođenja ekonomskih sankcija. ucena). 10. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. 5. 'finansijske transakcije. 7. skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama.231). krađe motornih vozila. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. umetničkih i kultumih dobara. cigareta. otmica. organizovana prostitucija itd. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. 11. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. pranje novca. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. godine. svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. ukrajinska i gruzijska). u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca. Devedesete godine 20. Prema tome. Najviši državnici. Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . ekološki kriminalitet. trgovina retkim biljkama i životinjama. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. organizovana kocka. zelenaštvo. Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20.

otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. pranje novca i dr. što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega. To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. Aktivni policajci. duvanske mafije pokrenut je tek 2007. postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu.pojam. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo). kompjuterski kriminalitet. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta. kontrola poslovnih i ličnih računa. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl. posebno ženama i decom. saslušanje svedoka saradnika. čija se primena očekuje. 2001. Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima. Međutim. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. Trgovina ljudima . davanje i primenja mita. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. kao i dodatni Protokol o prevenciji. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii.) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji.umešani u organizovani kriminalitet. posredovanje u vršenju prostitucije. 346 KZ RS). razgraničenje od krijumčarenja ljudi. novinara i dr. 58 . 504a . godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. čak i oni sa oficirskim činovima. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. Prvi krivični postupak protiv tzv. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. angažovanje prikrivenih islednika itd. Ukazom predsednika SR Jugoslavije. godine. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. 12). a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl. veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom. 72. iznuda. imovine ili objekata. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. godine. faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina.). Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala.504x). korupcija. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. č1. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa. opozicionih lidera. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. po nalogu vlasti. Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. 2 Zakona. koji još uvek važi. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. pranje novca.

već i regionalni i globalni.. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. pogoduje savremeni društveni kontekst. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje. Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost. a od 2005. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5. 73. zloupotrebe ovlašćenja. prinudnog rada. eksploatacije rada. Eksploatacija. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada. Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice. obmane. Siromašne. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. Trgovini ljudima. kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. Razlike u riziku 7. poverenja. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. dužničkog ropstva. godine. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. prevoz odnosno drugi način transfera. predaju. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. vršenja krivičnih dela. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata. otmice. Profit 3. 2006. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. Razlike u pravnoj regulativi 6. a bogate. prevare. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. rad u neprimereno teškim uslovima itd. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. Nezaposlenost. prosjačenje i si. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. Takođe. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. tranzita i destinacije. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. kupovinu. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. prinude na prostituciju. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. upotrebe u pornografske svrhe. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja. Dobar primer uključivanja 59 . Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi. Sopstvenu viktimizaciju (npr. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. Nezaposlenost. pretnje. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. Medutim. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet. prosjačenja. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. razlikuju se zemlje porekla. rada i sl. i to ne samo lokalni. Prema postojećim saznanjima.Od 2003. Dakle. trail.. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije).

takođe. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama .zbog manje udaljenosti. Međutim. Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti. nasilje u porodici i seksualno nasilje. što podrazumeva i veći profit. one su uglavnom belkinje. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama. Tokom 80-ih i 90-ih godina. Međutim.To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. tako i u razvijenim zemljama. a time i manjih troškova i nižeg rizika. odnosno napustiti svog vlasnika. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja .bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. Pri tome. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. Na drugoj strani. kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu). žene iz Istočne Evrope kojima se trguje. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije. Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja. To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. Ali. ratna viktimizacija. kao i u zapadnim zemljama. obrazovane i spremne da se povinuju). 74. a posebno praksa. Uz to. odnosno ponude posla u sex industriji i sl. izbeglištvo. mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. Srbija je početkom 1990. obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju. slobodu kretanja. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim.). Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni. Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim. trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje. nezaposlenost. atraktivnije su klijentima .-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu. kao i rodna diskriminacija. Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. najčešći faktori guranja su siromaštvo. ona 60 . Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. Prema raspoloživim saznanjima. Pored potražnje. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. vojne baze i sl. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. ma koliko. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije.belcima sa Zapada.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja. koja predstavlja snažan faktor privlačenja. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija.

za trgovinu organima. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. Nažalost. Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke.. kao i politički i ratni konflikti.žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . zarada 3000 dolara mesečno"). Grčku i Kipar. mladića i članova porodice žrtava. Trgovina decom Trgovina decom. Nemačku.. U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme. pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi).. Pored toga.. isključenost iz obrazovnog procesa. preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). deca „radnici". dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433. nepotpune i mnogočlane porodice. izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima. ali i od dugogodišnjih prijateljica. daleko češće nego što se misli. nije potrebno iskustvo . deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). 75. U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. izbeglice. čistačice.je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. rodna diskriminacija. gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla. Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. atraktivne i neudate žene. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije). Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. nadajući se boljem životu. Holandiju. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine. raseljena lica i druge žrtve rata. Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo. radi usvojenja. Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije. a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti. trgovina decom. identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol. deca ulice. konobarice ili staranje o starim licima dakle. pored napred navedenih zemalja. U njima su obično tražene mlade. Takođe. prosjačenje. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju. Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja. upotreba u pornografiji). poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. Ekonomske krize. obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr. kako na mikronivu. U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. deca sa posebnim potrebama. Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer. Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. Primamljive ponude posla često. siromaštvo. broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja. upotrebe u oružanim sukobima. "Potrebne plesačice u Grčkoj . tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. muževa. skandinavske zemlje. Za razliku od trgovine punoletnim osobama. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala. prodaja droge. Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. Najzad. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). Deca .

važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. Rumunije i Bugarske. vaspitna zapuštenost. maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. 62 . Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. Deca . od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee. U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. psiho-socijalne. prosjačenje. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. preko individualne i kolektivne moralnosti. državljani Moldavije i Rumunije. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. kao i iranski i turski Kurdi. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. 77. kao na primer. tapkarenje. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. Po ovom shvatanju. vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja. izazivanje nereda na javnim mestima. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu". broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke. prema jednoj varijanti ovog shvatanja. ali i u cilju prosjačenja. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. Prema drugom objašnjenju. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. antisocijalnost. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. huliganstvo i sl. bilo je i dece naših državljana. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada. kockanje i si). moralna posmulost. i uže shvatanje. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. koje se ne može tretirati kao kriminalitet. Pri tome. ekstenzivno shvatanje. besprizorost. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. prostitucija. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti. Šire shvatanje ime više varijanti. Tako. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. Prema širem shvatanju.žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. Osim toga. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su.Moldavije. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. Pakistanci i Avganistanci. asocijalnost. isto koliko i kriminalno. što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih.od neprilagođenog do kriminalnog. Prema užem definisanju. prestupništvo maloletnika. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. kao i za punoletna lica. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. radi oduzimanja organa ili dela tela. Ipak. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. Ukrajine. društvena neprilagođenost.

teške krađe. a nije navršilo osamnaest godina (č1. sitno delo krađe. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. 4). oni su slobodniji i nezavisniji. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. Obim. Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi.licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. pa i danas. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima. Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest. Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere. Krivični zakonik Srbije u čl. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. dok se dečacima mnogo više dopušta. Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija. najviše vršili krivična dela teške krađe. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. većoj popustljivosti devojčica i si. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu. 2). 3 st. 3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih. Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. 78. 63 . hitrosti. difuzna. kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor. ali i upućuju kritike. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije. nisu navršila četmaest godina (čl.). oduzimanje motornog vozila. a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. Široj definiciji se zamera da je neprecizna. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije. u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. oduzimanje motornog vozila. da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama. krađe. da budu pasivne i pokorne. da se "uče" kućnim poslovima. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela. veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. predviđa (st. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet.godina starosti. utaje ili prevare. i starije maloletnike od 16-18 godina. prema njemu bi postupak trebalo obustaviti.

rad u "agencijama za poslovnu pratnju". zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem.to su maloletnici koji se redovno školuju. upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata. Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama. kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . najčešće zbog razvoda braka. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. reket). vrše krivična dela. Međutim. Poseban oblik su tzv. bez obzira što je žrtva savladana. uterivanje dugova (iznuda. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. njenim navikama. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva. uz pretnju vatrenim oružjem. 64 . Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika. frustriranosti. Oni su polu. preprodaja droge. Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća . koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. noževima. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica.poznatih punoletnih kriminalaca. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja. Etiologiju maloletničke delinkvencije. svađa. kolektivnog nasilja. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište".amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. izaziva osećanje odbačenosti. Recidivizam maloletnika je u porastu. psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. ne razmišljajući o posledicama.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. najčešće oca. postojanjem stalnih sukoba. dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija . "naručena ubistva". kao i etiologiju kriminaliteta. koja teško pogađaju njihovu ličnost. čije su žrtve deca iz osnovnih škola.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa. Deficijentna porodica. moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. 79. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika. a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande. ubistva vrše u toku dana. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. sklonostima. najčešće u sastavu grupe. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice. pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" . Nasilje gomile se manifestuje na sportskim. Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. Pored imovinskog kriminaliteta. najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. poluorganizovanih i organizovanih grupa. posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta. na javnim mestima. težnje i shvatanja. u prisustvu svedoka. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera. roditelja i dece. bajonetima u tučama. kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi.jakne poznatih marki i mobilni telefoni. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. usamljenosti.

kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo.). Telesni razvoj. Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. pretežno ekstravertne. primitivizam. emocionalna nestabilnost. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. povodljivost. novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. ekonomska kriza. nedostatku porodične kontrole i discipline. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. zatim od prirode krivičnog dela. U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. Veoma razvijena fantazija. siromaštvo. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba. romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. fiziološke i psihološke karakteristike. puberteta. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti. Recidivizam .vaspitnoj ravnodušnosti. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju. tako prema društvu i institucijama uopšte. Prema krivičnopravnom shvatanju. nepostojanje osećanja odgovomosti. kriminoločku i penološku. Jednom rečju. rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. Prema 65 . kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja.višestruki povrat. Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata. kulturna zaostalost. impulsivnost. pretpostavljanju jednog deteta drugom. nedostatak osećanja odgovornosti. stavove. znanja. Na promene u obimu. samoprecenjivanje. postoji zavisnost od roditelja i sredine. povrata). iznenada. introvertnost i otežana adaptacija. koje je predmet sudske rasprave. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. sugestibilnost. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. lične karakteristike. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem. kako prema najbližim pojedincima. prema nekim shvatanjima. neurotičnost. a s druge strane. 80. nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. nekritičnosti. patološka lažljivost. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. fizičkom kažnjavanju.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje. uz još nedovolino formirane psihološke uslove . Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. pojavnim oblicima. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju. skitaja. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo.iskustva. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti.

psihološkim i drugim karakteristikama. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. To su. potpunije i sveobuhvatnije. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista. treba pomenuti kriminološke klasifikacije. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. pre svega. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. bio-psihološki uslovi. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo.navika. već da mogu biti stečene. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima.kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca. tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. Na primer. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. beda. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. koje su mnogo šire. Za razliku od delinkventa iz navike. koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću. najčešće nasledni. bez zanimanja i zaposlenja). profesionalnost. Međutim. osetljivo i afektivno reagovanje. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. nezaposlenost). jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti. prema nekim istraživanjima. brzo. Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. odlikuju odredenim osobinama. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. 82. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. kriminalitet im postaje sastavni deo života. polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. U literaturi se ističe da se povratnici. ličnosti. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. veoma su povodljivi. skloni su lakom i površnom raspoloženju. ta agresivnost. i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi). (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. gledano psihološki. 81. Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. već se razlikuju po socijalnim. povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. posebno opasne. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. tendencija. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. snižen prag tolerancije na frustracije. Prema ovoj definiciji. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne.

krivična dela protiv imovine. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. slabiji stavovi u porodičnoj. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. kolebljivost. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela. bio 0. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. da su njihove žrtve najčešće deca. pored poremećaja izazvanog porođajem. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. utiču i loše materijalne prilike. stereotipnost u reagovanju. i na cije vršenje. Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. slabe strukture ličnosti. kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše. emocionalna nezrelost. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela.ličnosti. ali i nekih drugih krivičnih dela. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. da bi 2002. poput krađa. emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. prodavnica). emocionalna hladnoća. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. izopačena seksualnost. sugestibilnost. teške i lake telesne povrede. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. nasilnost. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. Kada vrše ubistva. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. uzbudljivost. 83. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. susedi. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . srodnici po tazbini i poznanici. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. kao što su impulsivnost-eksplozivnost. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje. ili decu. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. zdravstvenoj. bolest žene. Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. godine. nestalnost. bezosećajnost. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. a onda kada ih izvrše. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. odnosno braneći se od nasilja. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003. razdražljivost. supruzi. žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. na primer. Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji".

Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene.karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 .

To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka. menjanju. Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije. ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. Empey.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . već samo kombinacija vise uzroka.uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju.javlja se delinkventno ponašanje.84. Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju.može da prouzrokuje slab kontakt sa školom . Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda. profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima. postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. promenu ili prestanak neke pojave. Ovaj model zavisi od svake karike lanca. višestruka. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje. Za razliku od linearne uzročnosti. mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina. interaktivna i dijalektička uzročnost. Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. Uzrok prethodi posledici. Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu. povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. zatim iz 69 . svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije. posledica proizilazi iz uzroka. povratno. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. jer nema posledice bez uzroka. koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. preteća antropološke škole. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije. što će. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. ali nije neophodan za nastanak zločina. 85. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka. a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora. sve dok kriminalitet ne postane očigledan. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. opet. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca".

ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca. visoka i šiljata glava i dr. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. Čovek se rađa kao delinkvent. Svoj prvi. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). tako i medu laicima. alkoholizam. divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. čine da se oni vraćaju prestupu. tetoviranje. malim i nemirnim očima. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku. ćosavost. jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. po kojoj. Ova teorija je bila prihvaćena. crveno obojeni nokti. preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. izvanredno oštar vid. a boluju i od duševnih bolesti. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. izbočena vilica. što im kasnije prelazi u naviku. Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika. koji vrše krivična dela manje težine. krajnja lenjost. prestup.907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca. nisko. da se sa njega čupa meso i liže krv". U okviru antropološke teorije. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. spljoštenom lobanjom. slabo su otporni prema povodima. koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. nepravilan nos. Na osnovu ovih istraživanja. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama. tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. i pseudokrivce.radova psihijatara. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. retkom bradom. ukoliko je anomalija više. jer je krivično delo plod organske degeneracije. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu. postoje još: duševno bolesni kriminalci. da se žrtva ne samo liši života. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. Te osobine su: "neosetljivost na bol. vrše u mladosti zbog moraine slabosti. Sem toga. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. koji vrše nehatna krivična dela. jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. Prostitucija žena je.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. 2. pored rodenog zločinca. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. 3. kosim i jako približenim očima. Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). a ne isključivo urođenih osobina. a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. usko. Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost. Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. Kriminalitet je oblik atavizma . ali se gubi razvojem vrste. Sve ovo su "stigmati degeneracije". kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. zabačeno čelo. jer. On je karakterističan za životinje i divljake. merio glave 5. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. kriminalci iz navike. Zatvor. najčešće imovinski. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. uvećani krajnici. moralno su neuravnoteženi. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. nego da joj se i leš unakazi. gustim i spuštenim obrvama. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. to je rođeni. Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. nenormalno velike i klempave uši. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno.

Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. kao i o stepenu razvoja.biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. smislom za komfor. "modemih kriminalno-bioloških škola". sposobni za opažanje. odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. leptozomni (dugački i slabi. bioloških i psiholoških shvatanja. na primer ubistva. Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. po temperamentu frigidni. nego samo o njegovoj društvenosti. opštem stanju. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. ideja da kriminalitet ima i antropološko. njegovim bolestima. bedra i gornje udove. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona. Javilo se kasnije niz novih. oni vole pokret i vlast. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. po temperamentu stabilni. posebno među lopovima i varalicama. usamljeni. izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. displastični. koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa. Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer. šire vratove. grudi i ramena. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom". 4. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk. sem kod braćnog para Gluk. 3. antropologa Hutona Emesta. atletski (razvijenog kostura i muskulature. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih).biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). uskorameni. Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 . razvijenim druželjubljem. somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. fizičkoj grubosti i otpornosti. 87. nastale na osnovu sinteze antropoloških. malog rasta. ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura. recidiviraju. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. strukove. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte. Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. Međutim. utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom. potrebom za akcijom. Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta. mezomorfnom tipu. za razliku od Krečmera. Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela. 86. mešoviti (kombinovani tipovi). odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. nedruštveni. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. rezervisani. o spoljašnosti. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen. po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. umoru i radnoj sposobnosti. 2. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon. Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima. posebno među seksualnim delinkventima. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja.414 slučajeva. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo.

vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem. pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka. epilepsija i nasleđe. psihoze. trovanje hranom ili narkoticima.. blago mentalno zaostalog. Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem. saobraćajnih delikata. Ipak. upadljivo dugom podlakticom. Istraživanja fiziologa su pokazala da. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji. Australiji. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. dugim nogama. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti.stigmatima. Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki. Sem toga. Nemačkoj. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina". pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati. sa bubuljicama na licu. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika. SAD. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. nekad teško mentalno obolelog. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. mogu da budu: trauma nervnog sistema. Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. mada još uvek nedovoljna jasna. Na osnovu izvršenih istraživanja. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. kao i brizi za egzistenciju. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima . njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa. koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. nasilja. Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. 88. sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 . U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. sukoba sa policijom.sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. Indirektna. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost.

postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. 2. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. Pregledom određenog broja pacijenata. danas još nedovoljno proučen faktor u bio. Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika. U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica . čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. dizigotnih) blizanaca.godinama. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. 36 "polno nenormalnih". a ne u posebnom naslednom faktoru. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 . konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih. Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice. nesigumost i povodljivost. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti. nespretnost za kontakte. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. koji imaju identične gene. 142 skitnice. kao što su manja intelektualna obdarenost.malnost hromozoma samo jedan izolovan. Tokom 19. tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. 143 slaboumna lica itd. Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. 90. nesamostalnost. inteligencija itd. kao rezultat prodora medicinske.psiho-socijalnoj sredini. ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. jer nastaju iz jedne jajne ćelije. 4. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. odnosno patologije psihe. koji imaju različite gene. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom. došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. 3. jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. infantilnost. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet. egocentričnost. 89. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela. o porodici Kalikak u toku šest generacija. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine.) češće javljaju u istom obliku (podudarnom. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. 292 prostitutke i podvodača. ili kod neidentičnih (dvojajnih. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. uglavnom prestupnika. monozigotnih) blizanaca. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. već i faktor sredine. Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture.

psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. njeni uzroci i posledice". 5. paranoje. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije. 2. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. tačnije niska inteligenicja. delinkventi se 74 . Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije. Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje. Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma.. retko se primenjuju kontrolne grupe. utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. odnosno da su većina debili. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. Gibson i Vest 1970. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. 3. informisanosti. već stepen pismenosti. preneta u kriminologiju. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1. 91.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. Tako se u oblasti. u to vreme rasprostranjenom. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije. Sem toga. psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. Nasuprot ovom autoru. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. u radovima "Slaboumnost. znanja. Ipak. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan. Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata. 4. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. "patološke psihologije". veka pojavila se koncepcija o tzv. Početkom 20.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. Mek Kord i saradnici su 1959. čak nekad i presudnu ulogu. ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja. 3. Prema tome. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. 2. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija. "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. neuroza. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. Sem toga. 6. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika.

smetnji socijalne prirode. deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. prema teoriji frustracije. Teži oblici prestupništva. Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. besa i agresije (destruktivne frustracije). Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. a ne kao socijalna pojava. agresivnost dovodi do anksioznosti. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku.). tj. U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem). Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. 92. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. pored frustracija iz detinjstva i mladosti. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. posledica socijalnih uzroka.može da bude dezorganizovano ponašanje. nesigurnosti. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama. jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije. koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. sem agresivnosti. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. s druge strane. U svojim 75 . 93. Medutim. zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane.. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. osujećenje zadovoljenja motiva. postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije". mali obim kriminaliteta invalida. Međutim. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. nastaju u onim slučajevima kada. od rođenja do smrti. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. nežnosti i ljubavi. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja. Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. nastupe druge frustracije. a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije). ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju". U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama. Na primer. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. bez razmišljanja i proveravanja.posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl. osećanje nespokojstva. Negativna posledica frustracijc. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih. teskobe. Može da se javi i anksioznost. strepnje. neodređenosti i straha. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje. teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. lišena su roditeljske brige. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva.

ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. pre svega seksualni nagon. Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. uključujući ljude. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom. Kao duboki rezervoar instinkata. pa doživljaji iz domena nesvesnog. njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. prema Frojdu. već agresivnost uopšte. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. izvor biloških nagona. preokretanje u suprotno. učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. Totem i tabu". označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). pristalice američke kulturalističke škole . koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. Nesvesno kod čoveka. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. treba spomenuti: 1. Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. Frojd je izazvao burnu reakcija. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. Ipak. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće. kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. Reč "psihoanaliza". Za razliku od starije psihologije. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta. Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. ego i superego. "Tumačenje snova" itd. Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet. kada spoljašnja kontrola oslabi. Došao je do zaključka da nagoni. antropolozi dr. "O seksualnoj teoriji. "Psihopatologija svakodnevnog života". ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. Ego i Superego. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti. Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. 94. da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. ali na koju okolina utiče. pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija.

paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. već urođenim. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. Prema teoriji simbolizma svaka stvar. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste. Time što su ga pojeli. objašnjavajući poreklo društvenih institucija. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. 4. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja). Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. a kazni dao novi psihološki osnov. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. Tako je Frojd. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu.Ego (Ja). Preko kazne uči šta je nedopušteno. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. on je rezultat učenja. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. ali u kasnijem razvoju čoveka. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. 5. Postupajući prema društvenim pravilima. prevare. Prema tome. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. a preko nagrade šta je dopušteno. zločinac iz osećaja krivice. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom. teorija simbolizma i objašnjenje omaški. 77 . Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe. Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. svako od njih je dobio deo njegove snage. koje su bile homogene. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. ubili su ga i pojeli. otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. koji. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. po mišljenju Frojda. Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. kada bi izvršili prestup. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. Id reaguje sve jače. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. Kada Id ipak uspe da se probije. Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. traži puteve da izbegne kontroli. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i. ima veliki uticaj na vršenje zločina. teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. Podela psihičke ličnosti na Id. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. 3. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. Agresija. Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja.

To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba. siromaštva i. 78 . na osnovu analize zvaničnih statistika. veka nastale su prve demografske i društvene statistike." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. drugačijom organizacijom braka i porodice. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. Ovi autori su utvrdili. kriminaliteta. Ukidanjem privatne svojine. njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj. Otuda za njih naziv kartografi. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. već socijalno uslovljena. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. 95. samoubistava. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki. nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati. Cilj ove discipline bio je da. čitanju) ne dolazi slučajno. Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu. Kartografska ili geografska škola Početkom 19. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. na primer. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja. a za njihovo učenje kartografska škola. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. greške u govoru. Prema shvatanju socijalista. između ostalog. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo. Naime. odnosno geografske škole. Medutim.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije". Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. ispitivali ekonomski status kriminalaca. Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama. a opada kriminalitet protiv ličnosti. predstavnici kartografske. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. pisanju. 96. demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. već one imaju dublje značenje. Putem psiho. ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. Pripadnici kartografske škole su. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. imena. sistema obrazovanja i sl. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. Učenje socijalista Još prvi socijalisti. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama. takozvani utopisti. oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane.

Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta. normalnost i korisnost kriminaliteta." Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. takođe. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. 97. naime. Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. definicija kriminaliteta. naime. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija. samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. prelivanja i smenjivanja mode i navike . psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. Naime. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. dakle. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. zajednička. 98. Takođe. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode".zločin se javlja najpre kao moda. u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije. kolektivna svest. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života. iako ima društvene dimenzije. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. na primer. To zapravo znači da će se jedna 79 . kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan.Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu. Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo". Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja. a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. koja prelazi u naviku. u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. Sa tim u skladu. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. Mnogi od njih. da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. Prema Dirkemu. tj. Drugim rečima. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. Prema mišljenju Dirkema. Prema Tardu. imitacija. pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. Normalnost. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. psihološki determinisana. Tard. odgovomo je. posebno. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. Primenjeno na kriminalitet.

Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji. duševno bolesni.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. Španija.Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo. a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati. Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. a neka ne. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime. kao posledica toga. Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. Nažalost. Pri tome. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju. Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. Nemačka). Istovremeno. on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori. sumnje i sveopšte zavisnosti". Austrija. veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. delinkventi iz navike. ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu.anomičkih samoubistava i ubistava. Drugim rečima. Očito pod jakim uticajem Lombroza. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno. sastavni deo tog tipa društva. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 . ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan. on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. U 18. Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava. Pruska. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava. dok su uzroci. 99. Francuska. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . Po njegovom mišljenju. Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija.

Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. bolje ulično osvetljenje. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. Na prvo mesto. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa. Po njemu. Za rođene zločince. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru. godine. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. Takođe. kontrola rađanja. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. ukidanje monopola. Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. dakle. Garofalo. 100. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . Drugim rečima. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva.kojoj kategoriji delinkventa je reč. po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. sloboda braka i razvoda. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. za razliku od Lombroza. odnosno etnički sastav nekog područja. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. S tim u vezi. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. Na osnovu istraživanja. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. Garofala su interesovali i praktični problemi. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. Garofalo. pod očiglednim uticajem Lombroza. i kada se promeni rasni. on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. Međutim.

Da bi 82 .slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje.istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. Na nivou pojedinca. koje su nekada vrlo komplikovane. tj. Kontakti sa onima koji odobravaju. 6. Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. 5. 8. socijalna dezorganizacija. Treba uočiti da se. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. poriva. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo. Kriminalno ponašanje se uči. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. 7. koji ga osuđuju. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . tj. koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. Najzad. odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. orijentišući se na manje grupe i delove grada. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. gledano u celini. Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima. 3. slaba porodična i susedska kontrola. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći. Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje". 9. značaju i intenzitetu. trajanju. So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. racionalizacija i stavova. 2. kroz proces komunikacije. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. jednom rečju. Međutim. Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija. 101. a manje definicija koje ga osuđuju. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. Ekološka teorija. štampe ili gledanja filmova. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. 4. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. već i putem čitanja knjiga.

Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. Prema ovoj teoriji. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka. koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju. kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije. prema Saderlandu da bi jedno lice. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. 103. kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. 102. Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma. ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine. a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture.Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime.). 2.pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. zabrana nošenja feredže. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". iako ona može biti izmišljena (npr. odnosno pri promeni državnih granica. Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. 3. U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija". Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. junak nekog filma). Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu. Medutim. već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. ne objektivno. Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. Naime. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta. zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja. zabrana krvne osvete i sl. odnosno kulturnim konfliktom.

Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. drugim rečima. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. stanje raspada normativnog sistema. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. ritualizam. narkomaniju i sl. 104. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. Pri tome. ne zamerati se itd. Ona je karakteristična za niže klase. U američkoj kulturi. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa. Po njima je funkcionalno. iako formalno gledano. važno je biti poslušan. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. posebno od klasičnog kriminaliteta. Medutim. 84 . Međutim. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. uključujući i najnegativnije društvene pojave. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. alkoholizam. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. dakle. dakle opravdano i korisno. Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija. kada se pojave devijantne tendencije. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema. a reakcija kršenjem normi izvesnija. Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. povlačenje i bunt." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. po njemu. druga osoba treba da reaguje sankcijom. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. inovacija. Po Mertonovom mišljenju. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. sve. Pojedinac se. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva.

Međutim. Drugim rečima. ali i svi oni koji su 85 . oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. 105.Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande. Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. 106. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. pre svega. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. baveći se njihovom prirodom i kritikom. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. na primer. a potom su. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim. Vrednosti i norme subkulture. poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. a neka ne postaju delinkventi. slamovima . Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase. Medutim. polazeći od Mertonove teorije anomije. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. poštuju i podstiču. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a. Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. takođe. oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje. dakle. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije. od kojih su ovi autori pošli. u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. Kao i legitimne. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv. Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. kao i teorije diferencijalnih asocijacija.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. maloletničke delinkvencije. vrednosti. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. visok društveni status). Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. koja se. Ova teorija.

lošeg društva). iako nisu „ispravni".javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. mesto. priznaje prednost.postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije. mogu se bolje sagledati. Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je.Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije . u osnovi veoma slična. Pozivanje na višu lojalnost . Poricanje nanesenih povreda . ujedno. maloletnička delinkvencija posebno. nego zato što se drugim. ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena. nužne odbrane i sl. koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti. takođe. Tako su se razvila dva. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista. kada poricanje dobija ekstremnu formu. od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i.ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja.ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke. veza delo posledica može da bude prekinuta. ne samo „slučajna" . već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr.postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson. samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva. ne zato što su izvesne norme odbačene. a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost. osobe i društvene okolnosti (npr. Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika. mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 . tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. poricanje nanesenih povreda. 107.'Na taj način. One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije. napadi na homoseksualce). Osuda onih koji osuđujit . Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja. neuračunljivosti. specifično u odnosu na ranije teorije. krajnje nužde. postaju „prihvatljivi". delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv. Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme.znači da devijantnost može da se javi. Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. tvrdeći da su ona. Pored toga. tj.moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). nastalim u grupama kojima delinkvent pripada. Poricanje postojanja irtve . Poricanje odgovornosti .To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. U takvim okolnostima. njihovog porekla i posledica njihovog delovanja. da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. „bilijarske kugle"). zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. poricanje postojanja žrtve. Tako. uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje"). osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost. nastala u SAD. koji. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. ali i kriminalitet uopšte. poricanjem postojanja povreda ili štete.

" Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma. recimo. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od. u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks. obrazovanja. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno. Značaj teorije oportuniteta. porodice ili sporta. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. povećanje broja putovanja. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. Naime. Klasici marksizma. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona. Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara.u toku noći. prema Engelsu. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima. Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. odnosno zaštite od kriminaliteta. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr. eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću. ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. Razvijanje kriminaliteta. Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom. To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. Oni. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima. samačkih domaćinstava. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. 108. Ta tri elementa su: motivisani učinilac.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. odnosno određenim stilom života. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 . stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima. Prema nekim autorima. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. zaposlenosti oba bračna druga itd. odnosno da one imaju klasni karakter. a koje su u vezi sa boravkom van kuće. Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije". Međutim.buržoaskom društvu. nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca). pored toga što su uočili da beda. ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase.

Međutim. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. psihološkog ili sociološkog). Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. ne prave razliku između uzroka i uslova. Na osnovu toga. intelektualnih. radikalna kriminologija. Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. 109. između bitnih i nebitnih. teorija mnogostruke uzročnosti. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. To je tzv. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. na osnovu. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. ponašanje. sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. Ferria. veka najpre u SAD. Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma. kako se još naziva. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. Bataglija i dr. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . a da nisu iskorenjeni stari. kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji.periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. najpre. veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. kako oni kažu. Takode. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. Iako su Marks. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera. glavnih i sporednih faktora. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. Neformalna društvena kontrola. odnosno u kojima su živeli. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. 110. marksističke teorije devijantnosti. temperamenat. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla.

pod uticajem neo-marksizma. pravosudnih organa itd. Suprotno od toga.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. Organizaciona kriminologija. ova teorija ima prilično dugu istoriju. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. Teorija etiketiranja . a druge ne. a studenti profesore. već mnoštvo različitih ideja. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica. Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet. odbacivanje i sl. U školama. Prvo.. kritička ili nova kriminologija. a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". koje su prikupljene pod jednim metodom. profesori etiketiraju studente. a druge ne. Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. škola. Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan. 111. Sredinom 19. etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje. funkcionisanjem. odnosno kroz delovanje organa represije (policije. s obzirom na predmet svog proučavanja. Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom.).Trašer. prijatelji.. Najzad. teorija društvenih veza i dr. kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet. Reklesova teorija zadržavanja. podsmeh. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije. krajem šezdesetih godina ovog veka. u svojim radovima o omladinskim bandama. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete. Ovde treba istaći dva bitna polazišta. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja. dok druge nisu za isto ponašanje. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije. Dve godine kasnije. Drugo. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. Bitnost određenja nije u samom ponašanju. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. Lečene su tako što su vezivane za krevete. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. sredstva masovnih komunikacija i sl. organizaciona kriminologija. Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila. već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne. Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka. a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv.socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. Kao što sam naziv upućuje. To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 .). i možda važnije polazište. radikalna. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa.

Po njima. posebno. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. bavljenje društveno isključenim grupama. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. neke od njih. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 . proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. prostitutki i sličnih marginalnih grupa). Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. S druge strane. oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. i kao drugo. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom. uglavnom engleski. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. Prvu grupu čine evropski. učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama.imaju moć da donose zakon. njima se. patrijarhat. Najzad. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. Suštinski. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. Za razliku od pozitivista. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. Samim tim. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. 112. veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. U novije vreme. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. Na drugoj strani. koje su ranije bile zapostavljene. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole. Na drugoj strani. vezano za političku praksu. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. već su u izvesnoj meri realizovane. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968. tj. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. neoliberalizam i neokolonijalizam. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. pak.

odnosno uz pomoć restorativne pravde. neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . Takođe. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica. već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. Na taj način. obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. rat protiv terorizma i sl. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. pretnja represijom je uvek prisutna. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. 114. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta.biti razrešene bez krivičnog prava.). Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. majke. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. američki kriminolozi Kini i Pepinski. Pri tome. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. U savremenom svetu. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . odlično pobija nemački profesor Majer. razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. Naime. Adler. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. rat protiv droge. 113. Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. susedstva. Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću. neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. dok kao supruge.voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku. društvenom uključivanju i saradnji. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija. Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru. odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. Tako. politike i prakse. Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela. ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. seksualnim nasiljem. Simon i Henson. na primer. Austin. nasiljem u porodici. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. Pri tome. prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd. smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi. a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. poštovanja i brige". komisije za istinu i pomirenje). oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom.

psihološkinje. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. očekivanje. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. Takođe. Naime.obim i strukturu kriminaliteta žena. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. zdravstvenu zaštitu. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su. Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. 115. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. način izvršenja. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim. ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. takođe. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. 1970. na jednoj strani. Kasnije. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava. rad. posebno kroz rad i slobodne aktivnosti. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. percepcija) i ponašanje. kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. (2) Sociološka objašnjenja 92 . kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. i. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. zašto pretučene žene postaju žrtve. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". Konsekventno. nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. verovanje. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost). čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. Primenjena na ljude. ali to nije imalo efekta. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. njena vezanost za partnera. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično. odnosno bračnim odnosima. odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. po pravilu. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. sportske. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. na drugoj strani. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. da su uslovi za obrazovanje. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki.

kao što se dešava u ratu. međutim. odnosno seksualni manijak. To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. a porodica se smatra osnovom društva. koristi pojam patrijarhata. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. da je natera da ga moli.Veliki broj zastupnica. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice. feminističke teorije.mit o ženskom mazohizmu. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu. što postoji i u miru. koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki. Kako ističe Šur. u strogom smislu reči. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene. silovatelj je psihički bolesnik. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. Silujući i ponižavajući ženu. Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva. odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. Samim tim. Kada su ti atributi muškosti naglaseni. ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. Ekonomska zavisnost žene od muža. silujući je. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge. koji je protiv njene volje. "devijantno" ili "patološko" ponašanje. nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. Ili. koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. dobre devojke niko ne siluje. mit o neukrotivom muškom nagonu. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. žena simbolizuje porodicu. U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili. a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša. 116. on je nepoznato lice). mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene . silovanje ne bi bilo moguće. Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom. Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. žena ne može biti silovana 93 . silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom." Sa ovim u vezi. iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama. Upravo to. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela. Takođe. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi. silovanje dostiže epidemijske razmere". silovatelj je pijan ili drogiran. Prema patrijarhalnom obrascu. kao i očekivanja društva. Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom.

poniženost. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. strah. Samim tim. noćne more. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. Pored transnacionalnog kriminaliteta. uočili su da se razlike u podeli bogatstva. šetnja ulicom noću.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. i sudijama (na primer. odnosno rizično društvo. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. utičući na sve aspekte života žene. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. postoje i problemi sa spavanjem . U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. Iako je napad prošao. uznemirenost. Kriminalne mreže. U pogledu godina života. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou.gubitak apetita. ponekad traju čitavog života. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. sramota. 117. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. Takođe. jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. Najkraće. slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne. Zbog svega navedenog. vrištanje u snu i sl. Prvih nekoliko sati posle silovanja. dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. Istraživanja su pokazala da način oblačenja. osećaj mučnine. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. postoji strah od smrti. To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država.teško uspavljivanje. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". koje su proizvod rastućih nejednakosti. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja. Pored globalizacije. grudima. Većina žena ima problema sa ishranom . već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. tužiocima. često buđenje. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. globalizacijskih procesa. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. na primer. u tzv. korporativni i organizovani kriminalitet. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. karlici. stomačne tegobe. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. kao i onih koje se tiču imigracije. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. Savremeni kriminalitet. 94 . čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. akutnoj fazi. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije. rizično društvo i globalizacija . žene osećaju ljutnju.protiv svoje volje). Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. Prema tome. politike azila. čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. a naročito u vratu. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. Kriminalitet. Nakon osnivanja Interpola. ali i ljutnja i želja za osvetom.

može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). Evropska konvencija o ljudskim pravima). Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. lične osobine kriminalaca). Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. susedstvo. Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta. socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave. a ne u nekom dragom momentu. moralna shvatanja. formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. 119. istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. Eurojust i sl. Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). koje izučava kriminalna antropologija). Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore.). posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca).pojam i podela Najopštije posmatrano. Afrička povelja o pravima.Europol. kao što je. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine. društvena struktura. Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora. koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne). i sl. zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini. Prema tome. S druge strane. kultura. Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . kao individualni akt. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. 118. prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. uključeno u opštu uzročnost. škola. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. Na primer. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. na opštem nivou. Kriminogeni faktori . uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu. imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost. na primer društveno-ekonomski i politički sistem. uslovi i povodi. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. društvena pokretljivost itd. devijantna ponašanja). Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci.

u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. 120. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. slaba organizacija slobodnog vremena. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. causa) se defmiše kao objektivna. Šire posmatrano. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice). zbog čega su veoma značajni. subjektivni i objektivni. drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. a koja opet. slabo čuvana imovina. pretnje. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 .na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. Postoje opšti i konkretni uzroci. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. tretmana i resocijalizacije. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. dovodi do dalje promene. nagovaranja. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. utvrđivanja krivične odgovornosti. kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. Uticaj jednog broja faktora je jači. direktni (neposredni) i posredni. negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. sintetički i kompleksno. koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. glavni i sporedni. pomaganje itd. uzroci prvog i drugog reda. Dejstvo uzroka. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. Pored uzroka. ali ga omogućavaju i stimulišu. uslova i povoda. sam za sebe. uslova i povoda. Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. u vremenskom redosledu. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. Kriminogeni faktori deluju povezano. situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. kompletni i specifični. neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. mesto i vreme). Uzroci. uslovi i povodi. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. podstrekavanje. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. Uzrok (lat. odsustvo lične odgovornosti itd.

demoralizaciju. pad nadnica. Finansijski tokovi su poremećeni. Mali broj ljudi. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora. od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. pada životnog standarda.000% mesečno. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". prevare). na vrhu piramide. nesloge. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. koje nema sredstva da robu kupi. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne.ponašanja. otpuštanje sa posla. Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. zaostalih shvatanja. Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide. robnonovčanom proizvodnjom. primitivnost. Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. "donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. mito. Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. Ovaj tzv. odvajanjem rada od kapitala. ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. tržišnom privredom. u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. nemaštine tzv. korupcija. imovinska krivična dela). telesne povrede. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. bogatstva) i kriminaliteta. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. godina. nerazumevanja u porodici. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. 122. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit. kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. bede. postojanje predrasuda. Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. Ekonomija. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. drži najveće bogatstvo. nizak nivo obrazovanja i kulture. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. netrpeljivosti. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . nezaposlenost itd. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. odnosno globalnim svetskim okvirima. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. 121. javlja se nedostatak novca. Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta.

posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije. dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. Takođe. doprineo porastu siromaštva. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). što još više produbljuje nejednakost po polnoj. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. povećanju razlika između bogatih i siromašnih. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. Međutim. ohrabruje primitivne nagone i. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta. posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . trgovina ljudima. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje.). a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti. veka. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. neoliberelna ekonomija i tehnologija. koje vode Amerikanci. informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. doveo je do pogoršanja ekonomskih. trgovina ljudima. nacionalnoj. po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. nasilje u porodici. krizi javnog sektora i privatizaciji. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. Pored globalizacije. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. usled krize institucija. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. 123. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". na jednoj strani. krađa iz automobila. klasnoj i ekonomskoj osnovi. Rat i kriminalitet Rat. siromaštvo. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. seksualno nasilje nad ženama i decom. umetničkim delima i sl. etničkoj. razbojničke krađe. migranti i dr. na primer. koje vode multinacionalne korporacije. socijalne i krivičnopravne mere. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala.). razbojništvo. politike i kulture. posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. iz socijalizma u kapitalizam. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije. "Rat drogama" i "rat teroru" . stari. Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi. trgovina drogama. sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. invalidi. posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. rasnoj. sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. cigaretama. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja.Globalizacija je termin koji se široko. ekspanzija seks industrije i pornografije. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. doprinosi privremenoj transformaciji obima. kriminalitet korporacija. slabi inhibicije. na taj način. Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. kao oblik društvene dezorganizacije. krađa lične imovine. razvijenih i nerazvijenih zemalja. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. oružjem. prostitucija. ali često neodređeno.

odvojeni i anonimni. Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. pravosuđe). društvo se suočava se posledicama rata. kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane. raste individualizam. onda to mogu da čine i oni. Povezanost među ljudima znatno je slabija. Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije. Pre svega. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. drogama i ženama. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima. posebno organizovana trgovina oružjem. oni postaju usamljeni. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. 124. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. posebno velikog grada. Uz to. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. kao posledica industrijske revolucije. ona je nosilac progresa društva. Nakon rata. društvene promene su mnogo brže. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura". U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji.lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. jednom stvorene. Na ovaj način se. prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija.od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija. Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. veka. komercijalnih. ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture. kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja. Međutim. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. 99 . Dominacija grada. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. Pojavljuje se u dva oblika. gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu. pojačana je pokretljivost stanovništva. Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. ljudi počinju da veruju da. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije. Drugo. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. postvijetnamski sindrom). mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. dopunsko objašnjenje. na primer. Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. i početkom 20. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim.

ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima. privremeno. dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju. naselju i sl. traženja azila političkih delinkvenata i sl.migranata ovde treba pomenuti tajnu . (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. koji se ubrzano urbanizuju. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti. 125. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. (siromaštvo. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. (2) slabljenje porodičnih veza. industrijalizacija se mora posmatrati. a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije.Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije. zaposlenost). Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova. ali i iz jedne države u drugu. nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici. kako su sa nižim obrazovanjem. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi. sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. industrijski ili ekonomski razvitak. dok im porodice žive na selu. pripreme za rat i sl.to su stalni emigranti. pogotovo u zemljama u razvoju. U gradovima zemalja u razvoju.muškaraca. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi. Mobilnost može da bude geografska. ekonomske krize). kao što su migracija. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. alkoholizam. Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. Na osnovu statističkih i drugih analiza.. prostitucija). kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. Međutim. Radi zarade veće količine novca. dezintegrisanost izvesnih grupa. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme. Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca . urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa. raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole. koja je kriminalna sama po sebi. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. industrijalizacije i urbanizacije. koji se zovu stambenim četvrtima bede. treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života . U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta.nedozvoljenu migraciju. uz materijalne i stambene teškoće. U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. nastala usled ekonomskog razvitka. 100 . Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost. najčešće velike gradove. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. materijalno stanje. Uopšteno posmatrano. dolazi do grupisanja mladih. profesionalna i socijalna (društvena). Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema. dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. ali mogu da nastanu zbog ratova. ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata. koncentracija populacije. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. pre svega. narkomanija. drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. Međutim. U opštoj populaciji emigranata. neobrazovanih migranata .

utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti. privlače pažnju policije. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. vanbračne dece i siročadi. što je još gore. Dete u porodici gradi svoj moralni lik. društvenu moć i uticaj. navika i morala. formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. 126. dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. interpersona ne odnose. S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. ali i lična svojstva članova porodice). njegovih pravila. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". Prema tome. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. zanimanje. kao strand.kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva. Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta. koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. Oni. onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. Pored toga. . Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. roditelja i 101 . a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora. koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. Međutim. Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. Sem toga. zaposlenost članova porodice. 45 godina. porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca. obrazovni novo. atmosferu. b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. stambene prilike. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda.

ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi. loše materijalno stanje. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . skitnja. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. nedostatak radnih navika. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32. dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. bolest.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju). U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. Slab uspeh u učenju. narkomanije. koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. kocke. iskijučenja iz škole. prostitucija. neuspeh u školi je na trećem. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije. predstavlja značajan faktor socijalizacije. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. dete voli oba roditelja. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije.dece. ako se roditelji mrze. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. alkoholizam. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga . U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog.preseljenje porodice.4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci. Pored porodice. Škola i obrazovanje Škola. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. su: bežanje od škole. kao što. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci. narkomanija. kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Ovo rada strah. 127. Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. dece koja žive u porodici. vršenje krivičnih dela. Ako se roditelji međusobno vole. posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora". Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici. ponavljanje razreda. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. porodičnog kriminaliteta. Prema Gasenu. pre svega alkoholizma. isto tako. ali. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici. U istraživanju. nepoštovanjem i sličnim pojavama. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani.

alkoholizam. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. "ko tebe kamenom. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. koji se čista srca predaje. koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela. Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti. ti njega hlebom" i sl. Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. Religija. a stariji kriminalci "profesionalci". svakako. "Verujem da bih razumeo". iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi. normi ponašanja i zakona. kao i na formiranje delinkvenata. iznad čula i razuma. materijalno-ekonomskom statusu. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. "ne svedoči lažno". imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. posebno raspust. sve do XV i XVI veka. idealiziranjem sveta kriminalaca. kao što su "ne ubij". Škola i susedstvo. kriminalitet odraslih. Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. 128. proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. potiskuju ili uklanjaju. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. Kako će se pojedinac ponašati u grupi. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. kao jedan od oblika društvene svesti. određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. kockanje). kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada. obrazovanju. vandalizam. zdravlje. Samo onaj pojedinac koji veruje. pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. krađe. kao što su život. koje najčešće deluju na decu i maloletnike. "ne kradi". alkoholizam. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. Prostitucija. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. deluju kao "kriminalna infekcija". religijske grupe i sekte Religija. neophodna dalja istraživanja.obrazovanja. Treće shvatanje 103 . Verski postulati.naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu. Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. do pojave humanizma i renesanse. silovanja. razbojništva). ignorisanje društvenih obaveza i sl. Zbog navedenog osnovnog stava. školskoj spremi. Sem toga. pogotovo mlađeg uzrasta. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa. posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. Svojim ponašanjem. koji se okupljaju u kafićima i barovima. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. huliganstvo. Zbog toga su. 129. brak. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva.. Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice.. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. gde se sklapaju nova poznanstva. vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. porodica.

klubovima kulture itd. napuštanje porodice. siromašni. čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta. Devojka iz s. na primer odbijanje služenja vojske. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". Kada se tradicionalne norme razaraju. radiotehnika itd. nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. Vučkovice kod Guče. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva.000 mlađih ljudi. jer razvija interesovanja. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu. Prema podacima iz 1996.. Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović. Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. Za razliku od verskih zajednica. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću. "kolektivnih razonoda". Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. podmićivanje. To su oblici tzv. šetnja). poslednjih godina jačaju verske sekte. fotografija. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. ucenjivanje. kao i nihilizam negacija samog života. saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti. demokratijom. mističnoj organizaciji. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet). obećavajući spasenje. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. milosrđem. humanošću. Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti. u Srbiji postoji oko 60 sekti. verske sekte su neformalne grupe. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama. razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. zatvorene. izviđaštvo. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini. Trsteniku i Vranju. netrpeljivost prema drugom. verujući da se u nju reinkarnira "bog". dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava.. vrtlarstvo. Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe . Uz postojeće verske zajednice.ratove između pripadnika različitih religija. kao što su igranke. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja. Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. Tako je decembra 1995. isključivost. vrbovanje. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama". sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. kohezivne celine. verski fanatizam. menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. zastrašivanje. zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova. Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. izdvajanje i izolacija od drugog. agresija. u kojima se okuplja preko 100. 130. može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. Prema jednom shvatanju. Pored toga. U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. nasilje u svim oblicima. planinarenje. Polazeći od ovih konstatacija. priredbe. žurevi i 104 . bolesni. kao što su rezbarije. mržnja. odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. horsko pevanje. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja. ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora.). razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika. ranjenici. izbeglice. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. privrženost i ispunjenje svib zahteva. kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija".odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja.

Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici. budu dostupne svim ljudima. Na tim mestima piju. kradu. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. Đurđić. praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. televizija. najčešće sa skitnjom. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu. Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju. štetne posledice se ne pokazuju. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju. ne uvažavajući zakone i pravila.. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike. procesima.sl. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. bez kontrole. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. radio. planski prilazi izvršenju dela. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost. već kažnjavan. 1992). vrši u slobodno vreme. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. nesimpatičan. Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. nema analize ličnosti. Motivi ostaju van razmatranja. bezobziran i egoističan. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. odnosima i drugim događajima. bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. štampa. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. prijateljstva ili poznanstva. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. podizanje optužbe i presuđenje. zanesenost brzinom. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. koja obiluje ritmom. 105 . → u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan. Saobraćajni. a to je vikend. prijateljima. Nasilje se ulepšava. razbijaju sve oko sebe.van kuće. socijalnom statusu. članovi bande. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. autostopom. napadaju prolaznike. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. želja za moći i prestižom. Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. tuku se. informisanost preko kompjuterske mreže. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. koje bi ispunile slobodno vreme. to je gotovo uvek smrt. porodici. ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična. imaju najviše vremena. tamo žive nomadskim životom. na autobuskim i železničkim stanicama. Konstantinović. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta. skitaju. ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta. Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti.sport. po parkovima. koje su na početku korektne. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. 131. nauka. društveno korisna. motorom ili "pozajmljenim" vozilom. umetnost. Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . podataka o socijalnom poreklu. potpuno iznenađena krivičnim delom. pogotovo mladeg uzrasta. video uređaji. Pored obaveštavanja. među srodnicima. Zelja za pokretom. Iako se jedan broj krivičnih dela. tehnika. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta.

Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. mogućnost sukoba u porodici). javlja se mržnja. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. Sem toga. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija. na poslu. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. u stadijumu alkoholne adikcije. Zbog brojnih medicinskih. Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. Tipologija alkoholičara. čijim se proučavanjem. najčešće subotom i nedeljom. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija. jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. nastupa stanje strasti za alkoholom. Patnja. na sedeljkama. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. Prema medicinskim kriterijumima. 132. Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. a zbog promene u ponašanju. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek. Za ovu fazu je karakteristično tzv. sukobe i poremećaje u porodici. ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme. pije se u društvu. telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. prealkohličarskoj fazi. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. postoji psihička zavisnost.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. smatraju se neuračunljivim). Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. → 106 . Faze alkoholizma. epsilon alkoholičari (dipsomani. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. sa prijateljima. Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. napet i senzacionalan. ali nerealan i nerazumljiv. konzumiranje je sve češće. Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. U periodu od jedne do tri godine. pošto je navikao na jutamje pijenje. psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija. bol. javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). prevencijom. povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). alkohol postaje sve više potreba. koja traje od šest meseci do dve godine.

Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor. gubitak kontrole ponašanja.fizioloških. Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. hašiš. nesigurne i depresivne. Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma. izrazita anksioznost. Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. zloupotreba droga ili zavisnost od droge. infantilne. 2 KZ RS). toksikomanska. da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima. a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme. Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti. površnost. Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. Na osnovu pregleda 8. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti. Delovanje genetskih predispozicija. U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. Psihološke karakteristike alkoholičara. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). Poslednja. Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. 1 KZ RS).062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović). ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu. poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. hronična faza. koka. propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. mišljenje i 107 . Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. 24 st. posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. različite gljive i dr. ali u tome ne uspevaju. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe. nesposobnost kontrolisanja afekata. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. Takođe je zapaženo osećanje krivice. oslobađa se agresivnost. slaba samokontrola. nemogućnost kontrole. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti. kontrolišu pijenje. preosetljive. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko.egocentrizam. 24 st. Uticaj alkoholizma na čoveka. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. zavisne. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. gubi se osećaj za odgovornost. U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). otupljuje volja i svest. Socijalne karakteristike alkoholičara. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. kada su u pitanju žene. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. odlikuje se kompulzivnim pijenjem. 133. raspoloženje.) koja menjaju njihovu svest. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke. impulsivnost. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. delirijum tremensa. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti". poriv za samouništenjem i sl. odlike su ove faze koja traje oko tri godine.

Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost).500 godina p. koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni. u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo.n. Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. koje imaju psihoaktivne efekte. sem preprodaje droge. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl. preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana.) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima. Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge. profesionalni prodavci droge na veliko. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju. O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. 247). Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije. Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge". koji se. prostitucija može da bude heteroseksualna .ponašanje. pored ostalog. Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije. Ovako je definisana "ženska" prostitucija. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici. držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl. koje mogu da budu istog ili različitog pola. smirivanje bolova. duvan. krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili. halucinogene droge. "pušeri" (pusher). Međutim. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. koji takođe retko postaju narkomani. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv. neki začini i sl. robno-novčani odnos. njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem.prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. stimulansi. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. 134. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije.boginje plodnosti. uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija. kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. depresanti. suzbijanje gladi. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su.e. posedovanjem. To je tzv. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi. Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog. u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 . Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom.

posebno krađa. Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. Kockanje i kriminalitet 109 . kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava. Žene u javnoj kući su podčinjene.). park. silovanja. ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala). ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. mesto prostituisanja je ulica. supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). kuće za lepotu. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil. organizatora). sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. poslovnim organizacijama. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane). Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije. prostitutke u javnim kućama. Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. bez osnovnih sredstava za život. 135. Sem toga. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca. koji zavisi ne samo od oblika prostitucije. drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. mušterija. Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. koje to postaju pod uticajem podvodača. uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi. a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira. motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom). Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. Ističe se da se prostitucijom. koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici". nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice"). Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. već od visine zarade. ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. makroa. 184 KZ RS). koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. najsiromašnije. broja klijenata i sl. poslovnu pratnju i si. teških telesnih povreda. Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. posredničkim kućama. napuštene kuće. Prostitucija se povezuje i sa kockanjem. u kockarnicama i privatnim stanovima. a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. mesta pronalaženja mušterija. podvodača. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl.prostituciji (prostitutki. kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. kulture. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. sredine u kojoj rade i "mušterija". koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. kada se na jednom mestu. društvenog položaja mušterija. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije. Vlasnici javnih kuća i posrednici . kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke.makroi. psiho. Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju. sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata.patološka. Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija.

a sociološko. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. obuhvaćeno pojmom vagabundaža. Da bi mogli da igraju. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. nalaze se na njegovim marginama. kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. navika i strast. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. gladi. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" . žive "od danas do sutra". već njihov način života. veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi. drugi su posledica kriznih društvenih stanja. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca . nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. Skitnja. a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara. kockar postaje rob kockanja. usluge). kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. Ličnost kockara je veoma složena. vaspitno-popravnim domovima i sl. profesionalna aktivnost. Za razliku od drugih oblika devijantnosti. treći nastaju usled migracionih strujanja. čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. posade brodova. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja. Skitnja je način života bez prebivališta. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. Međutim.kockara. koji eksploatišu zatvorenike. kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac. pohlepa ih tera da stalno rizikuju.352). koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija). Slično alkoholičaru. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. kockari zapostavljaju obaveze prema porodici. imaju podršku kockara. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period. Zatvorenici "zelenaši". kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. U zatvorskoj sredini. porodična i društvena odgovornost. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem. Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. stalni obrazac ponašanja. kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. internatima. već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje. Kockanje. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta. odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. 136. Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. Dok se na zakonodavnom planu. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika. vojnika u kasarnama.davanje novca na zajam uz visoke kamate. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu. Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. troše se ogromne sume novca. stvari. U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. suše. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti.

Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. prodaju predmete bez vrednosti. kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova. ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. nemaštine i bede. Prema drugom shvatanju. Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. bez pružanja protivusluge. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela. na trotoarima ulica u centru. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ. prevare). tamo gde se okuplja veći broj ljudi. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. skitnica i prosjaka. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. društveno neprilagođene osobe. Skitnja je često praćena prosjačenjem.testovima. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja. parkovima. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent. migracija i sl. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. 111 . Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. ekonomskih kriza. kao što su sitne krađe. povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). Društvo reaguje na skitnju. određuje se umna zrelost ispitanika. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. sitne krađe. Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica.). "kriminalci belog okovratnika". organizatori zločinačkih udruženja. Prema jednom shvatanju. Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. izvršioci privrednih delikata. To znači da nije dokazan postojan odnos između. Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno.nezaposlenosti. pešačkim prelazima i sl. 137. a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. koje bi se primenom savremenih metoda. Osnovna psihička aktivnost. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem.

manifestuju svoju ljutnju. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. savesnost i sl. poseduje energičnost. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. doslednost u ponašanju. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. u novijim psihološkim radovima o temperamentu. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . Prema Hipokratovoj klasifikaciji. Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. flegmatični i melanholični temperament. 139. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. upornost u ponašanju. kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. Međutim. inicijativnost i sl. beži sa časova. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. odlučnost. apatičnost i ravnodušnost. kao što su upornost. ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat. nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. snagu i trajanje reakcije pojedinca. sangvinični. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. već brzinu. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. česte. ali jake reakcije. ima kolmpleks niže vrednosti itd. na primer. ne postiže dobar uspeh. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. nagle i jake reakcije. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. dolaze u sukob sa drugima. Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. tuga i zabrinutost. čvrst i slab karakter. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne). U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. spore. lako odlučivanje na akciju. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. pored moralnih osobina. slabija osećanja. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. poštenje. nametljivi). skromnost. u svim vrstama psihičkog reagovanja. dolazi u sukob sa roditeljima. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako. može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. može dovesti do kriminalnog ponašanja. dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. 138.. sebičnost. nesebičnost. koliko često. što sve.

140. nežnosti. neprijatnost. podmukle. upornost kao karakterna osobina. na primer. zavisti i mržnje. rigidnost. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok. nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. podozrive i zlobne. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine. interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. Prema drugim osobama. ogovarali ili optuživali. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje. Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. bez obzira na njihove vrednosti. svaka karakterna osobina. Nasleđe 113 . naročito primarna emocija. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. ne umeju da vole ili žale. gnev). motivi i drugi lični interesi. Egoizam. paničan strah. varenje i drugih). koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom.bračnim. nemaju ni za koga razumevanja. izopačenost i nastranost. događajima i sopstvenim postupcima. susedskim radnim. mržnje. agresivnost. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. koja se nazivaju emocijama (radost. disanje. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. tela (pantomimika) ili glasa. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. učenja. maliciozne osobe su bez osećaja. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. egoizam. Svaka emocija. Tako. pronalaženja izvesnih novina u nauci i si. ali nema odlučnosti da ih primeni. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. Čovek nije samo racionalno biće.moralne osobine. Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. zlonameme. Maliciozne osobe su pakosne. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. žalost. naprotiv. egocentričnost. poslovnim. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. rodbinskim. neobuzdana radost). Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe. drugo. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. obesti ili osvete. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. promene u pokretima lica (mimika). stavljaju iznad tuđih. strah. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja. nedostatak vaspitanja. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini. imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. ljudima. ljubomore. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. Međutim. Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. od složenih osećanja. malicioznost. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo. dok. treće. se manifestuje kao svesna. porodičnim. To su: primitivizam. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja. stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl.. biće pozitivno ocenjena.

dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. U periodu adolescencije. Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. Delovanjem pozitivnih uticaja. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. 141.uznemirenosti. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. ona. drugih niskih pobuda i sl. a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju. koja je relativno stabilna i određena. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. Za razliku od inteligencije. zbog čega dolaze u konflikte. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. odbačenosti. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije. ljubomore i sličnih stanja. često nejasne. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. promenljive.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela. preteranoj osetljivosti. nesigurnosti. emocije su kolebljive. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. čedomorstvo). a nastaje kao posledica frustriranosti. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata. uznemirenosti. prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. dok je prepast (zaprepašćenje. Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane. ipak. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. Ipak. od učenja. Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. inferiornosti. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. ljubomore. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. ubistvo iz bezobzirne osvete. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. postoji. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. razdražljivosti. posebno emocionalne nestabilnosti. napetosti. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. volje i mogućnosti. 114 . te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti. Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. teškoćama u kontroli emocija. pri čemu najpre nastaje prikočenost. neodlučnosti. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. emotivne napetosti. potištenosti.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. 146. Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. Izrazito su sugestibilni i povodljivi. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća"). U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti. IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije. Naprotiv. Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. čini se najprihvatljivijim shvatanje. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. dovesti do kriminalnog ponašanja. Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću". odnosno debili. dok izvršioci imovinskih delikata. naročito kod maloletnih lica. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. Međutim. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi. postojanje niza frustracija. po kome navedena veza nema apstraktni karakter. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. Osim toga.56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela).Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. teško govore. mogu da budu seksualno agresivni. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce. pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. posebno u okviru porodice. što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. Međutim. Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). posebno najtežih. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije). krivičnih dela. Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje. Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela. što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . imbecili i idioti. pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije.titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena. Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih.veštaka. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela. u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan. U duševno zaostale osobe spadaju: debili. stalno im je potrebna tuda briga i nega.

dolazi do emocionalnih poremećaja. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava. koji naglo i prestaje. najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. Epileptičari vrše i druga krivična dela. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. religioznosti. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. prolazni poremećaj funkcije mozga. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. ljubomore i dr. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. nasilja u porodici. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. Epilepsija je naglo nastali.zakonom. što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. može da dođe do značajnih promena u ličnosti. telesnih povreda. najčešće krvnim deliktima. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. nepriznatog prava. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. uvreda. epilepsija. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. visokog porekla. Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza. ličnih zasluga. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. kada se vrše krađe. na primer shizofrenija. Shizofrenija. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. pronalažaštva. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. prevara i si. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. Osim toga. 147. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. prevare. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. posebno ubistvima. silovanja. Kod traumatskih psihoza. emocionalnom životu. kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. pojedine psihoze. proganjanja. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. zbog karaktera samog obolenja. Međutim. mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. kleveta. a mnogo više sa samoubistvima. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. kao što 119 . već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. imovinskih krivičnih dela. Organske psihoze su: progresivna paraliza. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. krvnih i seksualnih delikata. falsifikati. saobraćajnih nezgoda. kleveta. Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. osetljivosti na alkohol. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. Suprotno maničnoj fazi. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. senilne demencije. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. koje nastaju usled povrede mozga. ubistava i telesnih povreda. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". traumatske psihoze. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. uvreda. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama.

javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. ispoljavanje crta depresivnosti. Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. doživljavanje halucinacija. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici. Navedena svojstva licnosti psihopata. koje je za bolesnika "progonitelj". Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. posebno njihova abnormalna emocionalnost. depresivna neuroza. "paranoična tužakala"). koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. hipohondrična neuroza. Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela . alkoholizam. odnosno samo jedno lice. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. neuravnoteženost. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti. što uslovljava agresivnost prema drugima. nemaju osećanje samokritike. postojanje sumanutih ideja proganjanja. narkomanija i dr. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). seksualni delikti). Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. brzo. prisilna neuroza. hladnoća. Sumanute ideje (ljubomore. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. netolerantnost. histerija. često na beznačajne povode. Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. Oni su agresivni i impulsivni. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. 149. agresivnost i impulsivnost. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. neurastenija. Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja. religiozne sumanute ideje. preterana osetljivost. histeroidne i seksualne. razdražljivost. volje i nagona. Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. emocionalna preosetljivost i razdražljivost. ali postoji nastranost u oblasti emocija. u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica. fobična neuroza. nesigurmosti u sebe. kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. zbog čega se reaguje agresivno i brutalno.ubistva i teške telesne povrede. ljubomore.).su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. bezosećajnost. burno. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. Neki pisci smatraju da 120 . cikloidne. pretežno pasivne i pretežno kreativne. razdražljivo reagovanje. ne prihvataju društvene norme ponašanja. 148. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. epileptoidne. slabost i nestabilnost volje.

Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. psihološke i psihijatrijske klasifikacije. ubistvo trovanjem i sl. utajama. ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način. što čini njihovu individualnost i posebnost. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. na primer. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika. piknični i displastični). prema njegovom 121 . Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. kriminalci iz neodoljive strasti. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. kod kleptomana postoji strast za krađama. Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. atletski. sadističko mučenje i ubijanje dece. iznuđivanjem. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. lažnim svedočenjem. koji. kod piromana za požarima. Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. pored različitosti. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. po navici.). Tako. zapaženo je da. koje se primenjuju na delinkvente. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. kriminološke. slučajni i iz strasti. Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). njen autor je Lombrozo. koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca. umobolni i slaboumni. Međutim. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. krađama. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. energičnosti. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne. Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke. koje karakteriše emotivna napetost. kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci. pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta. ucenjivanjem. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. prevarama. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. Histerije. mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. Prema tome. penološke i druge klasifikacije. stabilnosti i istrajnosti). 150. kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. lažnim predstavljanjem. crtama i strukturi ličnosti. rodeni.

altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. stepena društvene opasnosti itd. Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata. Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. zbog plemenitih težnji. odnosno kompleksa obeiežja. obične. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". kriminalce usled emocija ili strasti). psihopatoloških. lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. 122 . ženegangstere. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. konstitucionalne (mogu biti iz navike. bola i briga. 3. kako psiholoških. alkoholičarke i žene koje su napustile decu. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. zavedene. Ona razlikuje seksualne prestupnice.tvrđenju. Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno. socioloških. tako i kriminoloških. privredne prestupnice. koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. profesionalni i po tendenciji). a primaju isto tako niske plate. 2. Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful