KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

Pojavni oblici. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. nepoznat. maloletničke delinkvencije. imovinski kriminalitet obuhvata krade. prekršaji protiv javnog reda i mira.privrednog. političkog. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca. telesne povrede. politički kriminalitet. društvenih prilika i okolnosti. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. starosti i si. 4 . u Srbiji opao. Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. dinamiku prestupništva. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva. vremenu. struktura. profesionalni kriminalitet itd. polu. Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. utaje. stagnirao ili je bicui porastu. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). Na primer. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. ukazuje da odredeni obim. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. na pojedinim nacionalnim i državnim područjima. Na primer.prestupnike i oštećene. krivična dela protiv imovine. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). imovinskog. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. poreklo i razvoj prestupništva (Pešić. imovinski kriminalitet. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. obim. brojno stanje. privrede). imovine. strukturu i klasifikaciju prestupništva. V. U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. broj izvršilaca.). načinu. Proučavanje obima. mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. sredstvu i mestu izvršenja. protiv života i tela. krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. privredni kriminalitet. težini kažnjivih ponašanja. prekršaji u saobraćaju itd ). koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. recidivizam). ili. prevare. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. u gradovima i selima. prinude. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. vremena.). rasprostranjenost. čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija).

koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. vlada kliničkom kriminologijom. odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. endogene i egzogene. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. učenje. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. uslova života. 8. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta. učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. neposredne uzroke. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. a druga u istim tim uslovima to ne čine. sukoba kultura. Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene. fizičke ili kosmotelurne i društvene. nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. opažanje. emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). kako tvrdi Pinatel. zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa.7. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka. objektivne i subjektivne. školu. sposobnosti. Uprkos različitim shvatanjima. Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. grupu. u drugoj fazi. praktična istraživanja su takođe brojna. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". društvene i individualne. Klinička kriminologija Klinička kriminologija. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. posebne. potrebe. predstavlja jedan kriminološki pravac. Pojam opasnog stanja. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje). Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. interesi). Pri tome. sredstva masovne komunikacije. problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. druga devijantna ponašanja itd. Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. . itali-janskog lekara. koji se. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). različitih shvatanja o vrednostima. pod uticajem psihoanalize. inteligencija. U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . za razliku od opšte kriminologije. određujući ga ne kao pravni pojam. psiholoških karakteristika. Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane. temperament. Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi.

Kao samostalna nauka. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri. viši opšti deo krivičnog prava. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke. bez obzira na druga izučavanja. akademik dr Toma Živanović. kriminologija kao i svaka druga nauka. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. koja je takode nastojala. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. posebno psihijatrije. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. opšti pojam za više naučnih disciplina. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. krivični postupak i kriminalnu politiku. koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. 9. već proces razvoja specifičnih znanja. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. U pravne je ubrajao: krivično pravo. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. delio je na pravne i nepravne. Prodor medicinske misli. njena nezavisnost je danas nesporna. po oceni mnogih autora. u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. Sem toga. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. Ova shvatanja. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. veka. ili sve nauke koje izučavaju krivično delo. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka. Sem toga. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke. ona nije samo rezultat. predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. da objasni kriminalitet u celosti. Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. odnosno nekriminalno. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka. kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. Klinička kriminologija. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. sve do prvih decenija 20. ona je grupna (pluralistička) nauka. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. mogu se podeliti u dve grupe. krivca i krivičnu sankciju. nacionalnih.'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. ocenjuje proučavanog delinkventa.kriminaliteta. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. posebno društvenih i pravnih nauka.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. Medutim. vremenskih i drugih 6 .

11. fundamentalna i primenjena istraživanja. akademski i primenjeni karakter kriminologije. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. krivično procesno pravo. idu sa jednog nivoa na drugi. 5. Počinje se sa 7 . kriminalitetu. kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Medutim. Pri tome. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima.teorijskog ili empirijskog. Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina.8. to je postupak kojim se.empirijska nauka. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. Takođe. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. kriminologija je empirijska nauka. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. politika suzbijanja kriminaliteta. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja.6. 10. drugim rečima i nešto preciznije. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). s obzirom na specifičnost svog predmeta. korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. oni se stalno preklapaju. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. komparativni metod.7. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem. opažanje). Naime.4. dolazi do daljeg. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. Sem toga. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. potpunijeg znanja. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu.3.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. penologija. sociologija). koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje. primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. Ili. sudska psihijatrija. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja. kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima. U proučavanju svog predmeta kriminologija se. Pri tome. psihologija. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. kao i druge društvene nauke. tako da je kriminologija teorijsko. 2. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka.

Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. sudski predmeti. delinkventima i žrtvama. po pravilu. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. Tako 8 . bez obzira na njegov stručni profil. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. statističara i specijalnog pedagoga. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. psihološke. socijalnog radnika. biološke i druge aspekte. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). lekara i drugih stručnjaka. tužilaca. a kod nekih istraživanja i ekonomista. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. Takođe. postojeća istraživanja o kriminalitetu. skupštinski materijali. Oni polaze od pretpostavke da. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. 13. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. a do njih se. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. pravnika. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. a to se često i čini. napisi o kriminalitetu u štampi i si. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. efikasnijom. sudija. psihopatološke. Pri tome. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. autobiografski podaci o delinkventima. psihijatra. Nažalost. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. cilj primenjenog istraživanja je akcija. Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. pravne. na drugoj strani. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. Medutim. kada je u pitanju kriminologija.opservacijom činjenica koja. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika. psihologa. iskazi žrtava i si. menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. Takav rad omogućava svestrano. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. 12. advokata) o kriminalitetu. odnosno njene zamene drugom. njihovi dnevnici. tj. posebno mišljenja praktičara (policajaca. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja.

Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. naučno objašnjenje . određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. prostorno i vremensko određenje istraživanja. " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). najprostije rečeno. s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . Prema ovom modelu. primarni izvori podataka. određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). 16. izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. 14. 10. ciljevi istraživanja. 3. " 6. autobiografije delinkvenata i sl. analiza i interpretacija podataka. 6. 7.definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. 9.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). predmet istraživanja. 9. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. autor projekta. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki.su. hionološkim redom. iskazi delinkvenata i žrtava. 12. sudski predmeti. 5. U tu svrhu izraduje se istraživački projekat. 14. obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni). metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). 7. 4. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. Uz to. prikupljanje podataka.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci. priprema i obrada podataka. opis istraživačkih instrumenata. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. hipoteze koje će biti proverene. 11. obično se daje i predlog za dalja istraživanja. 13. 4. na primer. odnosno od prirode istraživane pojave. prethodna saznanja. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta. 2. opis uzorka. Medutim. Pri tome. 8. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. koji. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. 2. 15. skorašnji. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1. policijski i zatvorski dosijei. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. predstavlja opis budućeg istraživanja. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. 5. institucija-organizacija. operacionalizacija . Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. 10. 3. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. 8.

To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. Tako. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. odnosno njihov način života. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. a kriminalitet zavisnu varijablu. a zatim definisanje slučajeva. da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. tj. 18. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće. posredstvom viktimizacije i straha od zločina. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. ako jeste. odnosno značajem u osnovnom skupu. orijentisati na prvi ili drugi način. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. god. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. Koriste se i tzv. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. 17. istraživač će se. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. odnosno kriminološki fenomen. Naime. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju. odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. tj. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku. određenje da će se neka kriminološka pojava. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. recimo recidivizam. Medutim. Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. tj.Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike).). istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. na 10 . na primer. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). migracije će uvek predstavljati nezavisnu. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja. na primer. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. Pre svega. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. kao zavisna varijabla. je po pravilu zavisna varijabla. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. po pravilu.

Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. Obrada. komparativnoistorijska i druge metode. upređivanjem. dakle na ono što se već dogodilo. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. klasifikaciju.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. Nakon analize. dakle. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. Takode. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. Medutim. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. Međutim. Primenom savremenih sredstava. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. odnosno kriminalnog ponašanja. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. istraživanje međuzavisnosti faktora. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. 19. kao što su funkcionalne. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. eksperimentom. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. ispitivanjem. dakle. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu. delinkventu. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. odnosno obrade. ali i predvideti budućnost. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. 21. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. merenjem. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. odnosno stvamog kriminaliteta. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. indukcija. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. 20. Od koje. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. kao najvažnije. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. potrebno je izvršiti njihov opis. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. Takode. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka. dedukcija. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup.

). međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije".000. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. alkoholizam itd. Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava.) itd.podataka. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. No. sredstvo. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. zanimanje. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. 12 . Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. 22. izraženih numeričkim vrednostima. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). demografija. a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Ispitivanje . Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost. Takode. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. bez vremenske odredbe. tako i drugih lica i žrtava. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. društveni razvoj. narkomanija. ekonomski sistem. profesionalna stabilnost. Naime. delinkventu i žrtvi. Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja. predmet i si.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. Prilikom primene ove metode. razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. međutim. dakle kriminaliteta. pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela. ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. a posebno za žensko stanovništvo. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. razlikuju se intervju i anketa. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. starost. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. a naročito korelacione analize. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. način izvršenja. društvena pokretljivost.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. kao što su: politički sistem. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. u masi pojava koje se ispituju. rat. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. odnosno metoda: statička analiza. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. Kao najsloženija. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. revolucija. Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. kao i za pojedine starosne grupe. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. školska sprema. recidivizam i si. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore.

ne sme da traje dugo itd. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. Samim tim. Prilikom postavljanja pitanja. U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja. treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod.sa ponuđenim odgovorima. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. tj. objekat napada i si. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). pitanja treba tako da budu kombinovana. Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. pitanja). na raznim geografskim područjima. jasno formulisana. anketa. raspoređenih na sistematičan način. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. stavovima. agresivnosti. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). motivaciji. u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. sugestibilnosti i sl. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. 23.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. u celini. Svojom specifičnošću i složenošću. odnosno veze izmedu različitih pojava. što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore. 24. odnosno intervju. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 .). da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. izolovanih. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. Fokus grupe su male. faktora delinkventnog ponašanja. 17 . U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. američki istraživač Trešer (F.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja. Takođe. npr. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. pa ih nije celishodno veštački izazivati. Koriste se i on line. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. Sistematska opservacija delinkvenata . psihološkom. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje. Njegova primena u kriminologiji je mala. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način. dnevnika i memoara delinkvenata. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. U penološkoj oblasti. zatvorskih dosijea. Ipak. Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. posebno kada su u pitanju osetljive teme. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. 30. naime. patološkom. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. polustruktuiranih pitanja. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. Međutim. dnevne štampe. M. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. incest ili zloupotreba droga. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe. putem intemeta.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. Tako je. 29. delinkventa i žrtvu. na primer. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. sudskih predmeta. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. za razliku od neposrednog posmatranja. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva.

Na jednoj strani je. a koja nisu uvek pouzdana. patološka i socijalna. pravilu nivoa interpretacije. s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. Termin kohorta je uzet iz demografije. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. 3.) koje sakuplja istraživač. Osim toga. Skupe su. Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. 2. uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. Proučarvanje po kohortama. Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. dnevnicima. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. psihička. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. dakle. klinički metod. dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. Ovaj metod naziva se . Istraživač se lično sreće sa delinkventom. 31. dakle. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. 4.nivo delinkventa. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu. upoznaje se sa njegovim rukopisima. sudskih i si. 3. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). izvora podataka. drugi nivo . ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Drugim rečima. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem).Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. No. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. Klinički metod. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka. pre svega kvalitativnih. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. sprovođenje samog tretmana. 18 . a potom i za poređenje dobijenih rezultata. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. 1. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa .to je. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). odnosno viktimizacije kao individualne pojave. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. rodenje (generacija). Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2. prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana. kao i etnografski metod .kombinacija raznih. a na drugoj.. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori.

uglavnom zasnovane na već postojećoj. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. klasna i svaka druga specifičnost. To su. za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. Iako su. odnosno tretman. kako kaže Fleks (Flax). On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. kritici epistemologije. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa.putem. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. naročito poslednje dve etape. ignorišući specifičnosti. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. 1. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. Postmodernistička epistemologija. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. Radi se. feministički empiricizam. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. u torn smislu. 19 . ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. šire zasnovanoj. za razliku od feminizma gledišta. kako ističe Harding. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. Feministički postmodernizam. 32. kako zagovaraju pristalice biološke. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. Kriminološko istraživanje. feminizam gledišta. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. Medutim. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. naime.

zašto i kada" bi "o. posebno načina vodenja intervjua. moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Pre svega. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. Najzad. oko načina prikupljanja podataka. nedostacima i raspoloženjima. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. Naime. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Međutim. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. kao prethodnih društvenim. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. odnosno odnosima moći. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl).politička analiza učinila mogućim određenje "kako. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće. Medutim. nadređen istraživanom. kao nosilac moći i prava na kontrolu. odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. istraživački postupak. neke autorke. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. izrade istraživačkih instrumenata i si. Međutim. "Sviđalo se to nama ili ne. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. Takode. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . 33. što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan. Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. Ipak. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. Takođe. Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. odnos izmedu istraživača i istraživanog. Ipak.je moralno neopravdano".

broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. njihovi statistički podaci se vode odvojeno. Naime. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. a zatim. godine. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". Upravo stoga. bio iznad broja prijavljenih u 1990. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica.. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. i 2002. godina. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. optuženih i osudenih lica. odnosno nedostižni organima gonjenja. tj. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. počev od 1994. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. Kao što se iz tabele vidi.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. opada od 1990. a onda ponovo počeo da opada. Obim. Najzad. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. Tendencija pada bila je konstantna do 2001.razumemo ono što se dogada. da bi 1993. To je od dvostruke važnosti: prvo. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. godine. U isto 21 . Nakon 1998. uz manje oscilacije. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. uz kratke periode stagnacije. kako ukupno tako i punoletnih. godine. nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države. više nego inače. Ukupan broj osuđenih lica. godina. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena. godine. analizu obima i. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. do 1992. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. opada. godine broj prijavljenih lica. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. Podaci o obimu. Imajući ovo u vidu. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. drugo. Tokom 2005. on je u porastu do 1994. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. godini jedino u 2002. zatim. Od 2003. godine. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. godine. godini bio skoro udvostručen. godine. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. postepeno raste do 1998. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. do 1991. godini. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. posebno kada. godine. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. Prilikom tumačenja podataka o obimu. do 1993. u poredenju sa periodom 1991. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. na primer. Od 1991. Tako. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. 34.1997. Prva promena desila se 1991. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. Feministkinje. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Najveći porast zabeležen je 1993. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%. godine. kao što je slučaj u našoj zemlji. od 1999. godine. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. U ovom periodu. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997.

Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. Takođe. 35. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti. Kada su u pitanju ostala krivična dela. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. lične krađe (26. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica. dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. Kod maloletnih lica. i privrede. Takođe. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata.1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti. Osim toga.6%). godini bio veći u odnosu na 2000.1). godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. godine. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4. a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4. Pri tome. Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen. za koja nema prijavljenih maloletnika. godina.7%).4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996. Samim tim.7%). porast broja osuđenih lica u 1998. oštećenja auta (19. gde je zabeleženo opadanje. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. Kod punoletnih lica. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode. dominiraju krivična dela protiv imovine. pri čemu je 40% viktimizirano 1995. Godine 2004. a porast počinje 2002. krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005.vreme broj osuđenih lica je u 1993. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6. Najzad. koja je sprovedena u Beogradu 1996. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica.3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7. Prema podacima ovog istraživanja. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. godinu za sve grupe krivičnih dela. godine sprovedena u Beogradu.8%). provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). godini opao za 31% u poređenju sa 1984.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3.5%.8%). čak 85. Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji. starosti i polu. godine na uzorku od 1094 ispitanika.4%.8%). Takođe. godinom. osim za krivična dela protiv privrede. Takođe. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8.4%). za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). Pored ovih krivičnih dela. 22 .

5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. godine kada je došlo da manjeg pada. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi. izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. Tako je 1989.3 i 8. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama.iznosio je oko 8%. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. Da bi taj cilj bio postignut. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Izrael i skandinavske zemlje. Međutim. Tabela br. Uopšteno posmatrano. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Na primer. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka. Pri tome. Na primer. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. godine.nim državama. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. godine. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. kako u prošlosti tako i u savreme. No. Na jednoj strani. uključujući i krivična dela protiv života i tela. Na drugoj strani. Staljin je 1933. kao i u SAD. odnosno prekoračio tek 2005. broj osuđenih žena je bio na sličnom. kada počinje da raste. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. Nažalost. 23 . Osim toga. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. u.Kod ostalih grupa krivičnih dela. sa izuzetkom 2003. godine 2002. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. godine. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. 5. Takođe. 36. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. godini. odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. takode. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. godine.9%. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. ali među njima postoje i velike razlike. Upravo stoga. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. za kriminologe. Analize strukture kriminaliteta prema polu. Podaci prikazani u Tabeli br. trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. do 2005. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Pri tome. odnosno izmedu 8. Švajcarska. da bi nakon toga opadao. idealnom svetu. ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Tabela br. godine. relativno stabilnom nivou sve do 2004.

je opao. Ipak.5%. Sa izuzetkom SAD. pokazuju da od 1994. Slično. na primer. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. i 1991.2% u odnosu na 1988. iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. Naime. dostižući u 2005. poput Japana. na primer. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996. fizičkog nasilja i krađe motomih vozila.9%.7%. U periodu između 1995. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. maloletnička delinkvencija je u 1989. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. kao i u drugim zemljama.. Ipak. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog." Međutim. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja. i 1999." Nakon 1991.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. Ргеmа podacima za 1987.U odnosu na osamdesete godine. godine dostigao 24. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%).1%.4%. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. tokom 1990. u Engleskoj i Velsu. Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela.8% u odnosu na prethodnu 1988. U bivšem SSSR-u je. porastao za 31. Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast. godini porasla za 21. Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU). posebno krada automobila. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. godini najniži nivo ikada zabeležen. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". Tako je u Engleskoj u 1997. tako i nasilnog kriminaliteta. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. a krivična dela protiv državne imovine za 34. pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava . nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. Isto tako.4%. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. Takođe. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. U Engleskoj je. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. poput Danske i Finske. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada.3%. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55. na 22% 1990. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. do 2005. Međutim. Takođe. da bi 1994. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 . godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada. godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Takođe. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. Ipak. broj ekonomskih krivičnih dela. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. na primer. godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. i drugih teških nasilnih krivičnih dela. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%). razbojništva. Kriminalitet je opao i u Kanadi.

13 je imalo nisku a 35 (30. Vmjačka Banja. na primer. Vladičin Han. Jedno od takvih područja je.Tako. trgovinskog. Kako ističu Arčer i Gartner. Boljevac. ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Paraćin. Ljig. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine. Mali Zvornik. između ostalog. 38. Koceljevo. Kuršumlija. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja.7% žene. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić. Velika Plana. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Takođe. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Ražanj. Mionica. Despotovac. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Blace. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Lazarevac). Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad. Obrenovac.. Negotin. Na primer. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Lebane. Gornji Milanovac. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova. Varvarin. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom". Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. Bogatić. broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca. stopa ubistava na jugu je u 1989. Ljudi često provode vreme van svojih kuća. politička i slična krivična dela. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 . ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Osečina. Neki autori. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD. Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca.godinu. Ivanjica.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14. Prokuplje. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. Majdanpek. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. Ljubovija. Te godine 85. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. Loznica. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. šverc. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu.23 Pri tome. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". Prema nekim autorima. još od strane prvih kriminologa. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Voždovac. krijumčarenje i trgovina ljudima. Trstenik i Čajetina. Savski venae.porastao je sa 10% u 1985. 37. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. Međutim.7%) visoku stopu kriminaliteta. krijumčarenje droge. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. na primer.3% u 1989. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Bor. na 16. Lajkovac. Leskovac. Novi Pazar.

Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". Ugandi. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. 18 u Starom gradu. veka u Čikagu. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela. 8 i 9 u Paliluli. 15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. prenaseljenost. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20. falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. prevare. Prema tim istraživanjim. Takođe. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. razorene porodice i manjinske grupe. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. bivšem SSSR. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. To su najčešće veće raskrsnice.i u drugim zemljama. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. nezaposlenost.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima. model koncentričnih zona u velikim gradovima. Takode. 1 u Novom Beogradu. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. tranzitni karakter. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. prema nekim istraživanjima. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. Velikoj Britaniji. nedeljama. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi. 40. kriminalitet. 39. Venecueli. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. Pri tome. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada. trgovi. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije.

Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. na primer. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. a najmanje u jesen. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. Zahvaljujući napretku tehnike. starim i nemoćnim osobama. planiran i organizovan. To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. posebno u popodnevnim časovima. lične sigurnosti. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. građanski ratovi. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. braka i porodice (nasilje u porodici). povrede tela. najčešće prema ženama. racionalno postavljen. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. Lokalni. Na drugoj strani. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. deci.Vilić. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. Na primer. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. ugrožavanja). ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja. 27 . Takođe. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. Takode. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. suprotnosti u društvenom razvoju.godišnjim dobima. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. 41. urbanizaciju i migraciju stanovništva. silovanje i razbojništvo su. a najmanje u jesen. daleko od društvenog saznanja. najčešće kao deo političke strategije). Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično. taoci). a prema muškarcima u dane vikenda. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. Nasilje znači upotrebu sile. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). Kada su u pitanju krvni delikti. slobode odlučivanja i kretanja. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. a rede noću. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. otmice. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. oni to češće čine u toku dana. Krađa automobila. U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. tipična noćna krivična dela. dostojanstva ličnosti i morala. psihičkog. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere.

tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. radnje izvršenja. zatim. posledice. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. odnosno do 45 godina. znači oni delikti kojima se oduzima život. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. nacionalne ili etničke grupe . razorenih porodica. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. delikte nasilja u porodici. stambena situacija nije najbolja. Takođe se. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. razbojništva (18-25 godina). Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. Prema ovom istraživanju. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. 42. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova. trgovinu ljudima. terorizam. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). zločine mržnje. telo i zdravlje. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. posebno alkoholizma. seksualne delikte. nasilje u porodici). ali nije izrazito nizak. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. telesne povrede (35-40 godina). sistematsko uništavanje verske. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka. kao i psihopata i neurotičara. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. preovlađuju mlađi muškarci. razbojnička krađa). nedozvoljen prekid trudnoće. besposličenja i kocke. kao i delikte nasilja uopšte. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. nepružanje pomoći. Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. osveta i ljubomora. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. besposličara. telesne povrede. povreduje ili ugrožava život. ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. pritisci ili tortura.U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. ali nije ekstremno nizak. iznuđivanje iskaza. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. u celini. pre svega. osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece.genocid). nasilje u sportu. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. Najveći broj izvršilaca živi u braku. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. posebno onih u kojima nedostaje otac. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. politički delikti nasilja. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. mlađeg uzrasta i srednjih godina. oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. psihičko zlostavljanje. kriminalitet proganjanja i mobing. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). ali je daleko od izrazito nepovoljne. Osim određivanja pojma ubistva. navode terorizam. 28 . pa. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. ali. (politička ubistva. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta.

ubistvo deteta pri porođaju. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. reaktivno nasilje. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda.U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi . koji se. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica. S obzirom na te posebne okolnosti. ubistvo bez predumišljaja i opravdano.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. 113 i 114 KZ RS). ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke. za nagradu i si. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama).pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. koja vrše duševno bolesna lica. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. u momentu kada žrtva to ne očekuje. Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno.115118 KZ RS). (čl. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. kao i umišljajno lišenje života više lica. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. postoje i "ubistva bez motiva". lukavo. a ne radi se o ubistvu na mah. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva. po pravilu. izvinjavajuće ubistvo. druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih. lišenje života deteta ili bremenite žene. lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. zatim ubistva iz političkih pobuda. oslobođenja od neke imovinske obaveze. U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva.l 13 KZ RS). razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način. Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno. 115118 KZ RS). Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove. Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. U krivično. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah.). ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. kao teško ubistvo. ostvarenja dobiti.učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. potajno. koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena. Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. 29 . pohlepe i si.

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. U toku 1991. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka. Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. žene su svake godine žrtve preko 572. ima probleme sa zapošljavanjem. namerno činjenje nečega što teško povređuje. zavistan je od alkohola. U proseku. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. Takođe.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi.. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. 48. političke dominacije. 18. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%). iako olakšava istraživački postupak. Naime. silovanja i ubistva u kući. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. na primer. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. na primer. Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja". i kojim su bile obuhvaćene 192 žene. socijalno je izolovan. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene.9%). Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. u skladu sa time. u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda.ženama pokazala su da ovaj pristup. uključujući i našu zemlju. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke. 2. Takođe. g. seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva. došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem. Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. tradicionalista je. uključujući pretnje takvim radnjama. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje.njen da je profesor M. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije.7% odgovorilo da je fizički maltretirano. BCS iz 1992.8%). pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke. R. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 .

upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice. nesigurnosti. loši stambeni uslovi. psihičko. Neki od tih faktora su. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. kontinuirani elemenat društvene interakcije. Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. velikog bračnog nezadovoljstva. 34 . između ostalog. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Kritičari. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. onda to opravdava upotrebu nasilja. visok nivo nasilja u društvu. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. Smatra se. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. nezadovoljstvo poslom. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata. "gazda u kući". sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. porodična socijalizacija. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres. 49. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. odnosno globalnog društva. odnos poverenja. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. kulturne norme i seksistička organizacija društva. kako su isticali. a ne kao proizvod individualne patologije. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. nezaposlenost. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno. naime. rečju. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. O obimu. po njima. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". Slično tome.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. Takode. odnosno mentalno bolesnim. ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. visina prihoda i obrazovni nivo muža. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. ako je nešto posebno važno. Medutim. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. stresa i slabe komunikativnosti. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko. Takođe. Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". finansijski problemi. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. od strane nekih psihologa. Ovi faktori. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. pa i ranije. To su uglavom sociološka. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. nezaposlenost ili delimična zaposlenost.uzroka polaze od društvene strukture.

Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. emocionalnih potreba. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. vezivanje za nameštaj. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja. ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja. usvojilac. otmica. teška telesna povreda. materijalnih. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. alkoholizam oca ili majke. izolovanost zbog bolesti. uvrede i psovke. medutim. Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika. staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. usvojioca. Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. U porodicama sa više dece. omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova. U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece. preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja. ovi podaci su samo . Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. 193 KZ RS).vrh ledenog brega". broj zlostavljane dece je mnogo veći. Pored fizičkog zlostavljanja dece.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. ubijanje drage životinje. o zlostavljanju dece od strane učiteija. istina vrlo retko. njihove svađe. Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece. nasilja oca prema majci.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. Teku IX veku počelo je da se piše. 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. edukativnih. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. pa i do smrti. U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum. obljuba 35 . silovanje. vaspitača u domovima i poslodavaca. zdravstvenih.. ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. kao i napuštanje deteta. postoji i psihičko zlostavljanje. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. ostavljanje deteta samog u stanu. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Prema ovim objašnjenjima. a početkom 20. koje može dovesti do teških telesnih povreda. upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta".

vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. postoji i ekonomska viktimizacija. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. koliko ih je bilo u 2000. godine. Gerieralna skupština UN usvojila je.nad nemoćnim licem. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. zanemarivanje higijene. godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. psihička. nedozvoljene polne radnje. promena porodičnog stanja. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. obljuba zloupotrebom položaja. hrane. trgovina decom radi usvojenja. razbojnička krada. Prema istraživanju Olivera. seksualna. trgovina ljudima. One su uslovljene samim procesom starenja. posredovanje u vršenju prostitucije. od 1950. Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. godina Međunarodnom godinom starih osoba. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. pa čak i psihoza. fizički izgled). Proklamaciju o starenju. Godini. a 1999. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. Međutim. omogućavanje uživanja opojnih droga. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima. Ipak. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. Deset godina kasnije. ali i bolestima pojedinih organskih sistema. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). 50. Značajan doprinos za promenu prakse organa. već se naprotiv produžavao. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. godini. koji imaju blizu devedeset. zdravstvenih i obrazovnih organa. a očekuje se da se do 2050. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. godine poveća za još 10 godina. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. Tokom 20. kroz zloupotrebu poverenja. 36 . nasilje u porodici. rodoskrvnjenje. vode. Naime. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. pravosudnih. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. već četiri generacije jedne porodice. nedavanje izdržavanja. policijskih. odnosno majci. veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života. Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. oduzimanje maloletnog lica. ne samo zbog seksualne privlačnosti. na skoro 2000 miliona u 2050. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. Tada deca. nazivanje pogrdnim imenima i sl. Pored ovog oblika. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju.. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. iznuda. odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. vanbračna zajednica sa maloletnikom. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. u nekim slučajevima. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. kako u porodici tako i izvan nje. 1992. obljuba sa detetom. rezolucijoin 47/5. ekonomska). ratni zločini protiv civilnog stanovništva. kojom je 1. radna sposobnost. razbojništvo. Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. fantazija. 65 ili 75 godina). kao nedavanje lekova.

Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja.Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. 194 Krivičnog zakonika RS." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu. u večernjim i noćnim satima. Osim toga. Kod seksualnih. Osim ovih krivičnih dela. zbog postojeće procedure. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog. polje. Seksualna delinkvencija . U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. pogotovo silovanje. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. Na planu domaćeg zakonodavstva. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno. 77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima. delikata veoma visoko je izražen recidivizam. zlostavljanja i nasilja". godine. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika. u proseku učinioci su uzrasta 29 godina. 10 i čl. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici. zlostavljanja i nasilja nad starijim licima.9. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina.7. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode. pokušaj takvog čina. sekundarna viktimizacija. hodnici. ulice i dvorišta.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. 197 KZ RS). veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. Karakteriše ge upotreba sile. koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice. Međutim. Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno.5. 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela. strah od osvete isvršioca i si.2. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. Takođe. pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci.od republičkog. seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl.4. posebno ženama. njiva ili šuma. U pogledu uzrasta izvršilaca. 37 . Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. do nivoa lokalne zajednice. Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije. doživeti tzv. Prema jednoj proceni FBI. u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti. strah da će se u toku krivičnog postupka. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika.8. aprila 2002. 197-200 Porodičnog zakona RS. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja.veći broj učinilata je oženjen (48%). automobili.udeo nepismenih je manji. navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1.3. odnosno noćni časovi. 51. podrami.6.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom. a u 14% slučajeva maloletnici. a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. koja nam se čini najprihvatljivijom. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije.

usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. Prema KZ RS (čl. pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. silovatelji moći i sadistički silovatelji. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. 52. straha. Međutim. 38 . Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. besa i revolta. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa. godine. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca. emocijama ljutnje. 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.obljube. ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. seksualno stimulativni. napadu koji uključuje patnju. 178 st. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. Krivični zakoni u nekim državama. na primer u Francuskoj. Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. Sledeća promena je . Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor. 2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. već i sa njom izjednačen čin. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima. Međutim. fizičke muke. Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba. često i fizičku torturu. a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. Kod pružanja otpora. tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21. u vršenju dela učestvovalo više lica.prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. 178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica".

Prema jednom istraživanju. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro". seksualni odnos. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu. zloupotreba dece u radnom procesu.) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. Međutim. obljuba zloupotrebom položaja. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike. zbog svog uzrasta ili razvoja. ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu. nezavisno od pola. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). podvođenje i omogućavanje vršenja bluda.) ili nekontaktnim (npr. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. u oružanim sukobima i političkim krizama. analnog ili oralnog odnosa. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje. Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom. zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. opekotine). prika- 39 . nedozvoljene polne radnje. Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. nemoćna i potpuno zavisna od muškarca.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve. posekotine. "opušteno" ili "ne oseća ništa". pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. bile su silovane posle šetrnaest godina. i to prema deci oba pola. seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. psihičku. a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. seksualno dodirivanje i sl. za razliku od fizičkog zlostavljanja. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima. Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. prodaja. izlaganje pogledu. bilo da se radi o kontaktnim (npr. 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. deca od rodenja do kraja adolescencije. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. U krivičnom zakonodavstvu Srbije. Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. egzibicionizam i si. poverenje ili mod. gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. obljuba nad nemoćnim licem. nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. U okviru posebnog krivičnog dela (61. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. 2. Krivični zakonik predviđa. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca.

u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. ubistva. uključujući. Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. nesposobnosti. silovanja. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. službi i "Incest centara". proširivan i pojam incesta. zastrašivanje paljevinom. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. uže. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). oskrnaviti. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. s obzirom na to da su žrtve. seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. U kasnijem razvoju. religiji. najčešće deca. 55. poslednjih godina sa razvojem volonterskih S. 54. telesne povrede. Postoje različite definicije incesta. Zločini mržnje su uobličavali. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". Prema najširoj definiciji. radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra). pogotovo devojčice oca. sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. teške telesne povrede. kao i crtanje svastika po sinagogama.zivanje. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. Medutim. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. a nekada i određivali svetsku istoriju. Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda. a ne kao seksualnog nasilnika. U 1998. loša socijalna adaptacija. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe.S. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. kada je to podesno. Prema čl. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci. Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. a žrtva maloletni srodnik. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. 197 KZ RS.O. što znači osramotiti. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika. napadi na homoseksualne populaciju. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. Ipak. Prema nešto užoj defmiciji. ubistva iz nehata. javno izlaganje. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi. kao i prekomerna upotreba alkohola. postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova). Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. 40 . U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice. šire. da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. godini student Metju. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana. Naziv potice od reči incestare. krivičnopravne i kriminološke. Tajnost incesta je razumljiva.

Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. U takmičarskim sportovima (fudbal. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima. sa ciljem da prouzrokuje štetu. 4). nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. 54 st 1). u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. trenera. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. ragbija. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. oštećivanje sportskog objekta. godine završio ubistvom. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. sedišta i oluci sa stadiona i dr. a nekada samo radi zastrašivanja. neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl. 56. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. Naime. navijača. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. Nasilje u sportu Nasilje u sportu. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. u smislu ovog Zakona. U Srbiji je 2003. Drugi kinje sopstvenu decu. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. mešovitih borbenih veština. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. kako između sportista. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". boksa. Kontaktni sportovi. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. trenera. Posle toga. sve u cilju pobede. fizički integritet lica ili imovinu. improvizovano oruđe umesto noževa. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. koji se 531. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. nasilje navijača. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. 41 . smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. neovlašćeni ulazak na sportski teren. poput fudbala. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. prema njihovim pristalicama. Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. uzeti u obzir. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. prema Zakonu. godine. gledalaca. Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. 2 st. opreme. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima. 4). navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. Inače. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. druge igrače i njihove roditelje. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. izazivanje nereda prilikom dolaska. Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. kažnjavaju ih šutiranjem.

U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja. od mlađih do srednjih godina starosti. ili kombinacija svih tih postupaka. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. s tim što upadi postaju sve učestaliji. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. Naime. Osim toga. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. U najvećem broju slučajeva. seksualnu opredeljenost. Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos. Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi. Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve. 58. Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje. dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ukoliko ne uspe na taj način. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. pretnjama i zastrašivanjima. Nažalost. karakteristike. a to je zastrašivanje žrtve. po jednom utvrđenom sistemu. Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. Većina progonitelja su muškarci. rasu. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. 42 . Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem". progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. ljubavnih pisama. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. 57. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. U oba slučaja." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. socio-ekonomski položaj. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. pod nazivom ugrožavanje sigumosti.pojam. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve. poklona.Poslednja izmena Zakona usledila je 2007. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama. usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. komunikacija bez pristanka ili verbalne. kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja. bez obzira na rod. Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. iznad prosečne inteligencije". progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. podesnoj da bude izložena mobingu. da pristane na njegove zahteve. Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. poput: slanja cveća. geografsku ili ličnu pripadnost. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem. proganjanju je prethodio neki lični. upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja. Mobing . 138 KZ. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. godine. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. pisane ili implicirane pretnje. progonitelji nekada pribegavaju nasilju. Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina.

gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. Osim toga. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću. napetosti. U ovoj fazi. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. ljubomore.napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom. faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj. vrste konflikta koji je okidač. psihološkog profila i osobina žrtve. načina na koji hoda ili govori). što dovodi do hroničnog umora. Zakon o radu iz 2005.3. mikropolitičkog ponašanja. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno. odnosno žrtva mobera. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja. zavisti ili antipatije.Zbog učestalog. pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača. ali samo posredno. vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu.4. žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. odnosno etape razvoja događaja:1. i mobing kao rezultat tzv. psihosomatsku i socijalnu patnju. Uzrok sukoba se zaboravi. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. „Osećaj ugroženosti. Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi. daleko od drugih). izlaže poruzi zbog svog hendikepa. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 . Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga. bez traženja otpremnine. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. žrtva biva seksualno uznemiravana). Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. zbog maltretiranja kome su izloženi. Cilj je da. poput nesanice. Zbog ovakvog poimanja. ljubomore. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema. godine propisuje da je. radnici daju otkaz. U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika.5. ućutkuje žrtvu. Mobing prolazi kroz odredene faze. a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi. kao jednog od uzroka mobinga. žrtvi se preti ili se ona napada fizički. Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. verbalne pretnje. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira. korporativne klime i kulture organizacije. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror. zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. etničkog porekla. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). duževremenskog neprijateljskog ponašanja. žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. S druge pak strane. Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. žrtva je potpuno isključena iz radne sredine. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena). žrtva sedi izolovana u prostoriji. pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri.2. žrtva se ismeva.

psihofizičko zlostavljanje i mučenje. neredi. spoljnu i unutrašnju bezbednost države. teritorijalni integritet. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. 16). trudnoću. oružana pobuna. neprijateljska propaganda i dr. bračni status. Relativna politička krivična dela su obična. Benedict Arnold). To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. iz političkih pobuda u cilju promene društveno. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja. terorizam itd). nezavisnost. prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela. On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood). Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. odavanje državne tajne. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela. priznavanje kapitulacije ili okupacije. napad na ustavno uređenje. Politički odnosi u društvu. Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje.Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. imovinsko stanje. socijal. terorizam. Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. protiv države. povreda teritorijalnog suvereniteta. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela. paljenje i ubijanje za vreme pobune. nacionalnu pripadnost. počev od široke definicije. prinuda. pobune. klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. njenog uređenja i bezbednosti (na primer. ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. odnosno invalidnost. rasu. špijunaža. represija. jezik.političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. obuće. političko ubistvo. s obzirom na pol. diverzija. koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. špijunaža. religioznu (Martin Luter). sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. naučnu (Kopernik ili Galileo). kao i zaposlenih. između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada. 44 . subverzija. atentat. suverenitet. izazivanje nacionalne. U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. starost. hrane i dr. rodenje. političko ili drugo uverenje. zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl.. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava. Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije. oružana pobuna. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. pritisak. tj neko političko dobro. ugrožavanje teritorijalne celine. terorizam. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. sabotaža. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. dok su složeni oblici: nasilni protesti. krađa oružja. teror i gradanski rat. seksualno opredeljenje. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje.utvrđena. 18).no poreklo. veroispovest. boju kože. koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi. Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. 59. a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. diverzija i sl. radi pomaganja neprijateljima). članstvo u političkim organizacijama. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. njeni organi i institucije. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža. organizuje rad i bezbednost. udruživanje radi protivustavne delatnosti.). a to je rušenje države i njenih institucija i treće. porodične obaveze. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. političke uzroke (Nathan Hale. politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. zdravstveno stanje.

Takođe. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. Ulivanje straha je najviši. u aktu terorizma. ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere. zvanični ili državni terorizam. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. užas. Isto tako. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. strah). U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva. Prema tome. Bez obzira na razlike. na primer. Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom". prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 . ograničeni politički terorizam. sva sadrže iste elemente: nasilje. cilj i motiv. Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. Tako. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod. u političke svrhe". a da bi postigli puni efekat svog postupanja. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. nepolitički terorizam. strah. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. trenutna žrtva nema važnost.. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude". snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. kvaziterorizam. i na kraju. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. reči terror. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. Teroristički akti planiraju se unapred. kao u slučaju pravog terorističkog akta. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa. nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve". izazivanje stvarne štete civilima.60. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". Postoje različita određenja terorizma. težnja je usmerena ka široj javnosti. a ne samo kod pojedinačne žrtve. ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. sigurnost. Često. Domaći zakonodavac. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma. već na korist koju imaju. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena. Za razliku od njih. koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. kao „nasilničko kriminalno ponašanje. zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju. promišljeni cilj. politički terorizam. zbog motiva iz kojih se vrši. I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. Naprotiv. kao i normalno funkcionisanje zajednice".

To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. zbog svog nasilnog karaktera. godine. U Engleskoj je tokom 1990. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina".5%. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je. 62. godine. krađe automobila i krađe iz automobila. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. oštećenje tuđe stvari. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu.lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog. kako u našoj zemlji tako i u svetu. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. oštećenje tuđih prava. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji.. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji. U periodu između 1990. kao i krađu vozila i stvari iz vozila.tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. i 1991. bar kada su u pitanju razvijene zemlje. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. i 1993. prevaru. Između 1963. Ipak. iznuđu. U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. pričinjena šteta od 450 miliona DM. predstavlja svakodnevnu pojavu. u SR Nemačkoj 1990. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. zelenaštvo. odnosno 49. na primer. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. i 1980. a broj drugih oružanih krada za 672%. utaju. najviše porasla stopa izvršenih krađa. protivpravno zauzimanje zemljištva. Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. najviše. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. Takođe. Pri tome. bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema.godine. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%). protivpravno useljenje. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 . Naime. marta 2006. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. hemijskog. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. 61. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. zloupotreba poverenja. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. prikrivanje. krađe automobila. posebno krađa automobila. u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. pre svega razni oblici krađe. Prema raspoloživim podacima. Na toj listi koju je 20. ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela.

poslovni kriminalitet. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi. zloupotreba monopolističkog položaja (61. pravljenje. falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. prouzrokovanje stečaja (č1.225).235). najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1. menjanja ili prestanka tih odnosa. Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi.236).224). protivurečnosti. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1.234). ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. službene dužnosti. Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski. stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem. dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. odnosno.pravna i fizička lica.područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. poreska utaja (č1. znakova za obeležavanje robe.243).231). nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji. koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. adaptivnost i istrajnost i. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede. prodornost. prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. znakova za vrednost (č1. jedinstva tržišta. obmanivanje kupaca (č1. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. privredni odnosi. istorijski posmatrano.226). kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici.237). obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi. državnih finansija. Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda. pranje novca (č1.223). Privredni kriminalitet. Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca. pojavni oblici. teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta. procesi i aktivnosti. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom.242).229). Medutim. krize već i nastupanje konflikata. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost. nedozvoljena proizvodnja (č1. uzroci. poznata iz njegove istorijske prošlosti. Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti. ustavnog uređenja .sabotaža u privredi). Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta. nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1.239).232). U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1. mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta. privredno prestupništvo. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. procesi i aktivnosti. 47 .240). koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam. privredne prestupe i privredne prekršaje. Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet. zastoje.245). narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. povreda privrednih pravila. privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava. mera i tegova (61. kao deo kriminaliteta u vezi privrede. kriminalitet belog okovratnika i sl. nedozvoljena trgovina (č1.230).228). Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti . nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti.). krijumčarenje (č1. hartija od vrednosti (čl. pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. S obzirom na ovu okolnost.227). nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. prestupništvo u ekonomiji.238). Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone. ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa. onemogućavanje vršenja kontrole č1. odavanje poslovne tajne (č1. Zbog toga.244). oštećenje poverioca (č1. snalažljivost njegovih nosilaca. neoporezovanog profita. Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost. svojstva delinkvenata itd. zloupotreba poverenja. struktura.241). povreda finansijske delatnosti. Od početka sedamdesetih godina. neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih. trajanja. Ipak. ekonomski kriminalitet. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1. pre svega.

zloupotrebom ovlašćenja. eventualno proizvodnja. posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. građevinarstvo i urbanizam. privreda. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). spoljnotrgovinskom prometu. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. krize etike i morala u mnogim oblastima. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. što može da ima ekonomske. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa.. u lancu posredovanja. nedozvoljenoj trgovini i si. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. državna uprava i lokalna samouprava. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. štetne aktivnosti. proizvodnji. kultura. falsifikovanjem novca itd. zapošljavanje i socijalna politika. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. šumarstvo i vodoprivreda. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. trgovina. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. položaja ili ovlašćenja. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta. saobraćaj. skladišta i prodaje. primanje mita. protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. zdravlje i dr. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. prosveta i sport. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. ukupnim merama privredivanja. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. ekonomski odnosi sa inostranstvom. pa i u privredi. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena. kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. regresi. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. oznake ili drugog spoljnog obeležja.). turizam i usluge. poljoprivreda. prisvajanje neevidentnih viškova robe. valutnoj transakciji.nemarno i nesavesno poslovanje. proizvođaču. nepoštovanje poslovnog morala. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. stimulacije). gde se manipuliše novcem. žiga. odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika. 48 . trgovinskim radnjama. Pojedina preduzeća. koja se smatra "zemljom u tranziciji". kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi. trgovinske i ugostiteljske radnje. . Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. rudarstvo i energetika. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. rad. nauka i zaštita životne sredine. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji. došlo je do radikalnih promena u privredi. ugostiteljstvu. proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. .obmanjivanje kupaca (prevare o količini. proizvoda. zaključenjem štetnih ugovora.Pored navedenih krivičnih dela. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. Poslednjih godina u Srbiji. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. političke i druge posledice. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena. finansiranje. ceni. manifestuju se u formi tzv. falsifikovanje javnih isprava i sl. sirovina. stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. firme. posredovanjem.

zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. u poslovnoj sferi. sporadična ili sistemska.3. Smatra se da nema društva bez korupcije. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom..368 st. upravnih referenata i dr. na primer: podmićivanje policajaca. građevinarstvu.5. korupcija na najnižem. osloboditi od kazne. koja deluje u preko osamdeset država u svetu. bez prethodnog plana ili najave. zdravstva i pravosuđa. potplaćivanje).. mala. pripadnika inspekcijskih službi. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period. protivzakonito posredovanje. odnosno korupcija preživljavanja ili velika. Pored krivičnih dela davanja i primanja mita. pored korupcije na najnižem. sociološki.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva. Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. podkupljivanje. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. ostvarujući ogromnu dobit. uličnom nivou. sportu i dr. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja. na primer prevare. kriminološki ili pravni. utaje. 63. Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 . 64. dodele koncesija. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. javnih nabavki. blagajnici. Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti.2. zloupotreba službenog položaja.poslovođe. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti.4. kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava. postoji sklonost ka podkupljivanju. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki. prosveti. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora.368 KZ RS). javnih konkursa. razlikuju se korupcija na srednjem nivou. razvijenim i nerazvijenim. magacioneri. carinika. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. jednostavna ili složena. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. uličnom nivou. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. obuhvata sve oblike "situacijskog". corruptio .. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije. na različitim radnim mestima . Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1. izopačenost.u krugovima vrhovne političke vlasti. izbegavanje poreskih obaveza. da u svim društveno ekonomskim sistemima. koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. zdravstvu. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. korupcija na najvišem nivou . privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi.pokvarenost. Kod krivičnog dela davanja mita (čl. 367 KZ RS) i davanje mita (čl. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima. kršenje zakona od strane sudije. obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka.pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. skladištari.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama.. različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja. Korupcija . te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr.

sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. "mala vrata" ili "trap doors". 302). krađa kompjutera. uvredom i sl. krađa mikroprocesnih čipova. računarska sabotaža (čl. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl.ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema. rasističke. sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti.). jer je. Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. službi i institucija razvija sistem zaštite. koje se ispoljava u izazivanju. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje. Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe. Međutim. nacističke i slučne ideje i si.300). kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima. Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" . prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. ljudskih organa.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. "Iogičke bombe" . podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani. jer svi učestvuju u saobraćaju. muškarci i žene. verske sekte. neovlašćen pristup zaštićenom računaru. krađa hardvera/softvera (softverska piraterija. virusi). Ovo se dešava zbog toga što agresija. "pranja novca" i si. Sem toga.301). žena i dece za prostituciju. kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu.sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja.298). sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga.neovlašćena upotreba informacionih sistema. Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom. kao i saobraćajnih delikata. Kompjuterske prevare. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja. 65. računarska prevara (čl. Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. pronevere.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji).Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima. Prerna jednoj od definicija. prevare). saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. pedofilija. istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. zloupotreba telefonskih sistema). prema nekim procenama u SAD. kao što su dečja pornografija. "hacking" .299).303). čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje. funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. Zbog toga veliki broj kompanija. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri. pored ostalog. mladi i stari. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama.program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka. Kompjuterski terorizam. krađa trgovinskih tajni. protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju. Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga. pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen.

odsustvo osećanja dužnosti.295). oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja. objektivne i subjektivne. boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima. pri čemu se objektivnim smatraju društveni. jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije.294).290). stalna strepnja i prenapregnutost.296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1. Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje. kao što su sebičnost. da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica.žrtve svog ponašanja.289). Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina. za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte. Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore. Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine. a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju. Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima . Profesionalni kriminalitet 51 . nestabilnost u odlukama i namerama. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena. naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. odnosno do šest meseci (36. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. piratstvo (čl. na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. Međutim. U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status. Međutim. U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl.4%. U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put. sigurnost u saobraćaju. Specifičnost saobraćajne delinkvencija.7% . zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine. odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice. kao što su dobra regulisanost saobraćaja.2%). broda i drugog prevoznog sredstva (čl. otmica vazduhoplova. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. nedoslednost.1%. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu.291). "srednjem uzrastnom dobu".292). To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica. ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. povećanog standarda i urbanizacije. ili 19. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51. Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca. dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture. da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta.učešće recidivista. pa i kod nas. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima. opreznosti. Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv. discipline. 66. Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. endogene i egzogene. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike. nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl. ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27. tehnički i prirodni faktori. čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom.293). ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl. naročito drumskog. nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl.2%).297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica.

ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. usavršenost metoda. rasturanje ukradene robe. inspekcijske ili poreske službe. Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. da se organizuje prostitucija. oni ne osećaju grižu savesti. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. sumnjive transakcije. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru. manipulisanje ljudima. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. jer se koristi određeni društveni položaj. koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. falsifikati. lažnim računima. promene grad. postignu veliki "uspeh" u kockanju.bankarstvo.varalice. zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". planiranje bekstva. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. Oni preziru amatere. osiguranje. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. posebna tehnika. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju. e) teški kriminalci . veština i znanje u vršenju krivičnih dela. Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. u vidu stalnog zanimanja. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. vlast. Kriminalitet belog okovratnika. nameštenu ilegalnu trgovinu.Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. i lica koja imaju poseban društveni status. ali i surovih i naoružanih gangstera. transakcije valutom i menicama. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. Profesionalno mogu da se vrše krađe. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. uticaj i moć. prevare. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. sposobnost. počinju da se bave legalnim zanimanjima. 67. odbijaju da se sa njima identifikuju. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. To su džeparoši. odnosno prihvatanje "u profesiji". uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. trgovina. državne institucije. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. poseban način govora. najčešće imovinskih. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. trguje opojnim drogama i sl. ona ima svoj poseban sjaj. kako opisuje Saderland. Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. malverzacije u vezi sa utajom poreza. postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom. d) profesionalci . umešnost."sitnih lopova". policijske i carinske službe. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi. dinamičnost i prilagođavanje. "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela.odlikuje ih primena nasilja. koje služi kao izvor stalne ili povremene. na berzama. To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . železnica. Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. osnovne ili uzgredne zarade. Odlikuje ih visoka profesionalnost. zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. počinju da rasturaju drogu. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). prevarama u osiguranju. vešto i spretno. on "pravi posao" od krađe. iz priznatih zanimanja. prihoda. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi. tzv. medicina. Profesionalni lopov krade profesionalno. razvijene govorne mogućnosti. postanu narkomani ili alkoholičari. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. a društvu se nanosi 52 .

One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. Organizovani kriminalitet . izbegavanju plaćanja carina i sl. već "korisne malverzacije". Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. iako ogroman. kasnije. kao i u drugim tranzicionim društvima. korupcije. ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral. Od šezdesetih godina."fudbalska mafija". Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. pa nadalje. On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. Ipak. Saderland je istakao da je finansijski gubitak. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere. tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. jer se smatra da to i nije kriminalitet. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija.).pojam i značaj izučavanja 53 . Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge . lažna merenja i sl. "afera Indeks". počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. ovaj trend je pošao još izraženiji. Na primer. Sem toga. u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. kriminalitet belog okovratnika se. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. Sem toga. pljačkanju društvene imovine. koje su poznate kao "stečajna mafija". Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta. "pranju prljavog novca" i sl. ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. (zbog lažnog prikazivanja prihoda. posebno ogleda u porastu. U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika. Ekonomske. fmansijsko poslovanje ili menandžment. moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti. nego za detaljnije naučno razmatranje. Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose. Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet. donacija pa i humanitarne pomoći. 68. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu. kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. zaključenja lažnih ugovora. lažnog bankrotstva. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). korupcije. kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. nije pominjao pol izvršilaca. višoj ceni. "drumska mafija". koji zbog toga uživaju faktički imunitet. ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. prevara sa cenama i kvalitetom robe. pomoćnice. već imaju za posledicu povređivanje. Najzad. utajama poreza i si. obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija". Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i.one su savetnice. itd. multinacionalnog podmićivanja. prevare kupaca velikih razmera. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. korišćenje državnih fondova. direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje. Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija. zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. "zdravstvena mafija". Pri tome.

" statutarne kontrole. ■ često obuhvata zabranjena tržišta. tajnim grupama. kao što je imigracijska kontrola. prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. antikviteti). Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". Međutim.) sa dva 54 . organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. pranje novca). organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. Kao plansku. Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica. Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. vladu. po principu "mreža". što je razumljivo ako se zna da je reč o. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. poslušnost i uzajamna lojanost. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). (2) hijerarhijski odnosi u grupi. Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. utajama i obmanama. korupciji. naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. ■ neki proizvodi mogu biti legalni. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. ■ većim delom smatra se soficistiranim . (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou. (3) nasilje. sudove. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan.Organizovani kriminaliet je najopasniji. po pravilu. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. kao što je trgovina ilegalnim drogama. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. Pribegavajući prevarama. dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti. politička demokratizacija i pluralizam. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. alkohol. Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. skupštinu. što omogućava da vođa kontroliše. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. bez jake hijerarhijske povezanosti.proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. oružjem. policiju). ljudima.

lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje. Češka Republika je središte italijanskih. kolumbijska (kolumbijski karteli). Kinezi) ili određenom društvenom statusu. 69. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. traženju. finansijske ili druge materijalne koristi. ukrajinskih. Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. Litvanija. "pranjem novca". Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. organizovanjem prostitucije i reketa. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. Padre. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. italijanska.istorijat. Rusi. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. praonica rublja. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". izvršavanje naredbi pretpostavljenog. 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima.). Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije."La Cosa Nostra".) i Konvencija o pranju. prodavnica cveća.) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. U baltičkim državama (Estonija. drogom. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza. trgovinom ukradenim automobilima. posredno ili neposredno. trgovinom oružjem. ali je u funkciji organizovanog kriminala. geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD. 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. između njih je "savetnik". suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. kineska i albanska mafija. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica. Organzovani kriminalitet . Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom.). oružjem. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. organizovanju prostitucije i kocke. radi sticanja. Boss odn. morem i vazduhom (2000. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988. falsifikovanjem novca. Crnci). Poljska je baza 55 . predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija . Organizovani kriminal. bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom. U zemljama Seveme Amerike (SAD. narodnosti (Albanci. koja je imala različita polja delatnosti. koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. Kanada).). Konvencija o pranju novca. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika. Za razliku od italijanskih udruženja. \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja". prvi sledeći nivo je njegov zamenik. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa. pogrebnih preduzeća i sl. niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. Ruska. ruskih. kineska. pumpnih stanica. bugarskih i kineskih organizacija.

56 . Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga . Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta . Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. Zapadnu Evropu i SAD. "zlatni trougao" (Laos. Avganistan. u Holandiji i Belgiji. korupciju i otkup legalnih firmi. Hrvatska. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana.000 tableta. Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv. Unosi se u organizam pušenjem. finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih. a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. Trgovina drogama . zatim preko Makedonije. Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. Koka se gaji naročito u južnoj Americi. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. Ukrajina. turske i kineske gmpe trgujući drogama. indijski podkontinent (Indija.za kolumbijske narko kartele. pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. regionalnom i nacionalnom nivou. Srednji istok (Avganistan.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. Iran). s druge strane. 2. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije. ušmrkavanjem ili injekcijama. Nepal. Po hemijskom sastavu. "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). Tajland. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu. droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja. stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. Ekstazi je sintetički dobijena droga. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4. stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. koji naročito deluju u sferi reketa. a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. odakle se heroin prebacuje u Italiju.000 organizovanih grupa. Kosova. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom. Čečenija. Iran). već je deo međunarodnog procesa. držanje. Kosovo. Ova droga se pojavila 1988. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. uranijumom i oružjem. trgovačka. Srbija. Srbije. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion. geografski i etnički podeljenih. kanabis i sintetičke droge. stavljanje i promet opojnih droga . pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. 70. Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana).247 KZ RS.čl. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. preko Mađarske. Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje. a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). nije više lokalnog karaktera. Bosna i Hercegovina itd. drugih bivših sovjetskih republika.500-4.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. Pakistan. To je beli prah bez mirisa. Ekvador i Brazil. imovinskih krivičnih dela. ubistava. kokain. droge. nova modna ludost. na zapad. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). trgovine oružjem. Burma . prostitucije. koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Posle 1990. Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta.predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Laos. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke. posebno za "pranja prljavog novca".

Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca. 7. Reket se sprovodi metodom ucene. početka građanskih ratova. ucena). svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. Devedesete godine 20. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem. ukrajinska i gruzijska). Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. sa sedištem u Poljskoj. Najviši državnici. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. 6. zelenaštvo. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. 8. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. umetničkih i kultumih dobara. krađe motornih vozila. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. Prema tome. organizovana kocka. Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. prevare u osiguranju. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. 10. krijumčarenje nafte. članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. cigareta. Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. uvođenja ekonomskih sankcija. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. trgovina retkim biljkama i životinjama.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. organizovana prostitucija itd. 'finansijske transakcije. otmica. 57 . Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. godine. 9. 4. 5. koje legalno posluju. zbog ograničenog tržišta. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. krađu kompjuterskih programa. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. da bi. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju. pranje novca. lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20.231). skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. ekološki kriminalitet. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. 11. Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža.

U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo). faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. koji još uvek važi. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. 12). kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. saslušanje svedoka saradnika. Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. imovine ili objekata. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. novinara i dr. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima. pranje novca. kontrola poslovnih i ličnih računa.504x). angažovanje prikrivenih islednika itd. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva.) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji. Prvi krivični postupak protiv tzv.umešani u organizovani kriminalitet. otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. posredovanje u vršenju prostitucije. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. č1. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu. a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004.). suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. godine. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. razgraničenje od krijumčarenja ljudi. čija se primena očekuje. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa. Međutim. 346 KZ RS). korupcija. ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. iznuda. godine. Aktivni policajci. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. davanje i primenja mita. pranje novca i dr. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. 2001. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. 58 . posebno ženama i decom. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl. što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega. 504a . telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii. 72. opozicionih lidera. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. Ukazom predsednika SR Jugoslavije. kompjuterski kriminalitet. veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom. kao i dodatni Protokol o prevenciji. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. 2 Zakona. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl. pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. čak i oni sa oficirskim činovima. duvanske mafije pokrenut je tek 2007. postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. po nalogu vlasti. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen. posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl. Trgovina ljudima .pojam.

pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. rada i sl. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki. Nezaposlenost. dužničkog ropstva. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije.. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. Eksploatacija. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije). kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. Dakle. ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. godine. i to ne samo lokalni. zloupotrebe ovlašćenja. obmane. a bogate. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. Razlike u riziku 7. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. Trgovini ljudima. Profit 3. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada. razlikuju se zemlje porekla. Medutim. 2006. predaju. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. pogoduje savremeni društveni kontekst. Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. Razlike u pravnoj regulativi 6. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. Siromašne. Sopstvenu viktimizaciju (npr. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. upotrebe u pornografske svrhe. Dobar primer uključivanja 59 . trail.Od 2003. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze. a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. tranzita i destinacije. a od 2005. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. kupovinu. Takođe. Prema postojećim saznanjima. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. već i regionalni i globalni. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja. prinudnog rada. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. pretnje. prosjačenja. eksploatacije rada. poverenja. prevare. otmice. prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. prosjačenje i si. prevoz odnosno drugi način transfera. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). rad u neprimereno teškim uslovima itd. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje.. Nezaposlenost. vršenja krivičnih dela. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi. 73. prinude na prostituciju. Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4.

Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti. takođe. Ali. Međutim. Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni. obrazovane i spremne da se povinuju). Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim. ma koliko. kao i rodna diskriminacija. odnosno ponude posla u sex industriji i sl.).To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije. ona 60 . moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. Srbija je početkom 1990. To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. žene iz Istočne Evrope kojima se trguje. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka.belcima sa Zapada. Međutim. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama. nezaposlenost. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije.zbog manje udaljenosti. nasilje u porodici i seksualno nasilje. obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. Tokom 80-ih i 90-ih godina. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. odnosno napustiti svog vlasnika. slobodu kretanja. 74. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu). ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije. što podrazumeva i veći profit. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama . a time i manjih troškova i nižeg rizika. Na drugoj strani.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja . najčešći faktori guranja su siromaštvo. Pored potražnje. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. tako i u razvijenim zemljama. ratna viktimizacija. koja predstavlja snažan faktor privlačenja. a posebno praksa. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. one su uglavnom belkinje. izbeglištvo. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju.-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope. Uz to. Pri tome. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. Prema raspoloživim saznanjima. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje. vojne baze i sl.bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. kao i u zapadnim zemljama. Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. atraktivnije su klijentima . Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja.

Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. prodaja droge. Takođe. nepotpune i mnogočlane porodice. Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla. Nažalost. siromaštvo. izbeglice. pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi). rodna diskriminacija. raseljena lica i druge žrtve rata. Holandiju. "Potrebne plesačice u Grčkoj . identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. prosjačenje. Za razliku od trgovine punoletnim osobama. Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije. Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije. U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. Najzad. Trgovina decom Trgovina decom. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). kao i politički i ratni konflikti. čistačice. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju. Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja. kako na mikronivu. upotreba u pornografiji).. deca sa posebnim potrebama. skandinavske zemlje. konobarice ili staranje o starim licima dakle. U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme. dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). ali i od dugogodišnjih prijateljica. Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. Ekonomske krize. Nemačku. tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava. deca „radnici". a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti.. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije). upotrebe u oružanim sukobima. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. U njima su obično tražene mlade.je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta. Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke. atraktivne i neudate žene. nadajući se boljem životu. izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr. Pored toga. deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. zarada 3000 dolara mesečno").. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. za trgovinu organima. U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. Grčku i Kipar. žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. trgovina decom. Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima. isključenost iz obrazovnog procesa. mladića i članova porodice žrtava.. Primamljive ponude posla često. život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. daleko češće nego što se misli. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433.žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . pored napred navedenih zemalja. deca ulice. deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. nije potrebno iskustvo . Deca . muževa. a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. 75. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. radi usvojenja. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo.

Rumunije i Bugarske. Prema širem shvatanju. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. Ipak. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. moralna posmulost. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. Prema drugom objašnjenju. kao i iranski i turski Kurdi. delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. Prema užem definisanju. Šire shvatanje ime više varijanti. bilo je i dece naših državljana.Moldavije. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. 77. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. kao na primer. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti. huliganstvo i sl. ekstenzivno shvatanje. Ukrajine. Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja. antisocijalnost. Osim toga. tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee. isto koliko i kriminalno. od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. državljani Moldavije i Rumunije. ali i u cilju prosjačenja.od neprilagođenog do kriminalnog. Pri tome. vaspitna zapuštenost. tapkarenje. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. kao i za punoletna lica. što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih. izazivanje nereda na javnim mestima. prosjačenje. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. i uže shvatanje. psiho-socijalne. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju. Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. Deca . broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma. Tako. Po ovom shvatanju. prostitucija. besprizorost. kockanje i si). Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada.žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju. koje se ne može tretirati kao kriminalitet. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu". Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. Pakistanci i Avganistanci. 62 . asocijalnost. preko individualne i kolektivne moralnosti. radi oduzimanja organa ili dela tela. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. društvena neprilagođenost. prema jednoj varijanti ovog shvatanja. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. prestupništvo maloletnika. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu.

3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. a nije navršilo osamnaest godina (č1. 63 . najviše vršili krivična dela teške krađe. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika. Obim. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja. da budu pasivne i pokorne. Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. Široj definiciji se zamera da je neprecizna. veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. većoj popustljivosti devojčica i si. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima. a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. da se "uče" kućnim poslovima. Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest. ali i upućuju kritike. oni su slobodniji i nezavisniji. hitrosti.godina starosti. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta.licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet. da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama.). 2). 4). kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor. sitno delo krađe. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. predviđa (st. utaje ili prevare. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu. a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. krađe. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. 3 st. teške krađe. U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. oduzimanje motornog vozila. Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija. pa i danas. oduzimanje motornog vozila.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. dok se dečacima mnogo više dopušta. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. i starije maloletnike od 16-18 godina. 78. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . prema njemu bi postupak trebalo obustaviti. Krivični zakonik Srbije u čl. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. nisu navršila četmaest godina (čl. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja. 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. difuzna.

Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. Pored imovinskog kriminaliteta. čije su žrtve deca iz osnovnih škola. noževima. kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi. Međutim. Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija . upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. bajonetima u tučama. izaziva osećanje odbačenosti. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. roditelja i dece. pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" .jakne poznatih marki i mobilni telefoni. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju. preprodaja droge. postojanjem stalnih sukoba. Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. težnje i shvatanja. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica. svađa. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište". s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika. usamljenosti. poluorganizovanih i organizovanih grupa.amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa. moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje. koja teško pogađaju njihovu ličnost. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata. Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama. Etiologiju maloletničke delinkvencije. njenim navikama. kao i etiologiju kriminaliteta. najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva. na javnim mestima. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. u prisustvu svedoka. U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. najčešće zbog razvoda braka. rad u "agencijama za poslovnu pratnju". Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća . posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta. 79. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja. koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. bez obzira što je žrtva savladana. zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem. Oni su polu. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice.poznatih punoletnih kriminalaca. uz pretnju vatrenim oružjem. koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. reket). Recidivizam maloletnika je u porastu. Nasilje gomile se manifestuje na sportskim.to su maloletnici koji se redovno školuju. uterivanje dugova (iznuda. najčešće u sastavu grupe. dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. ubistva vrše u toku dana. "naručena ubistva". Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . 64 . vrše krivična dela. kolektivnog nasilja. sklonostima. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. Poseban oblik su tzv. ne razmišljajući o posledicama. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. Deficijentna porodica. frustriranosti. najčešće oca. kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje.

neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. skitaja.višestruki povrat. U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. lične karakteristike. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. povodljivost. pretežno ekstravertne. stavove. koje je predmet sudske rasprave. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju. introvertnost i otežana adaptacija.vaspitnoj ravnodušnosti. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. emocionalna nestabilnost. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. impulsivnost. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. povrata). Recidivizam . nepostojanje osećanja odgovomosti. kako prema najbližim pojedincima. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima. pretpostavljanju jednog deteta drugom. Jednom rečju. neurotičnost. Veoma razvijena fantazija. kriminoločku i penološku. Telesni razvoj. puberteta. kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti. iznenada. prema nekim shvatanjima. kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo. nekritičnosti. siromaštvo. U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. Prema krivičnopravnom shvatanju. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. patološka lažljivost. novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. sugestibilnost. kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja. kulturna zaostalost. tako prema društvu i institucijama uopšte. nedostatku porodične kontrole i discipline. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju. postoji zavisnost od roditelja i sredine.). 80. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba. Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela. pojavnim oblicima. samoprecenjivanje. primitivizam. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. zatim od prirode krivičnog dela. nedostatak osećanja odgovornosti. fiziološke i psihološke karakteristike. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. Prema 65 . Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. znanja. uz još nedovolino formirane psihološke uslove .iskustva. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. a s druge strane. fizičkom kažnjavanju. Na promene u obimu. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. ekonomska kriza.

tendencija. beda. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. U literaturi se ističe da se povratnici. ta agresivnost. To su. potpunije i sveobuhvatnije. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . osetljivo i afektivno reagovanje. Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. Prema ovoj definiciji.kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista. gledano psihološki. nezaposlenost). najčešće nasledni. prema nekim istraživanjima. Međutim. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. odlikuju odredenim osobinama. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. pre svega. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. posebno opasne. jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. brzo. 82. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. bez zanimanja i zaposlenja). treba pomenuti kriminološke klasifikacije. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. snižen prag tolerancije na frustracije. kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti. Na primer. profesionalnost. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. 81. (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. koje su mnogo šire. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. skloni su lakom i površnom raspoloženju. Za razliku od delinkventa iz navike. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. bio-psihološki uslovi.navika. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi). Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. psihološkim i drugim karakteristikama. ličnosti. već se razlikuju po socijalnim. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. kriminalitet im postaje sastavni deo života. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. veoma su povodljivi. već da mogu biti stečene. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću.

slabiji stavovi u porodičnoj. sugestibilnost. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . a onda kada ih izvrše. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. poput krađa. Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. godine. i na cije vršenje. koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. bio 0. 83. nasilnost. nestalnost. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji". kolebljivost. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. stereotipnost u reagovanju. uzbudljivost. utiču i loše materijalne prilike. Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda. Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. da su njihove žrtve najčešće deca. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. krivična dela protiv imovine. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003. Kada vrše ubistva. na primer. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. emocionalna hladnoća. supruzi. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. prodavnica). srodnici po tazbini i poznanici. izopačena seksualnost. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. bezosećajnost. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. ili decu. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. bolest žene. susedi. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). da bi 2002. razdražljivost. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. pored poremećaja izazvanog porođajem. teške i lake telesne povrede. odnosno braneći se od nasilja. ali i nekih drugih krivičnih dela. kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. slabe strukture ličnosti. podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje. kao što su impulsivnost-eksplozivnost. emocionalna nezrelost. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. zdravstvenoj.ličnosti. kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše.

karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 . Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene.

uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju. Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju. Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. Za razliku od linearne uzročnosti.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka. delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka. Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. zatim iz 69 . Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. Uzrok prethodi posledici.može da prouzrokuje slab kontakt sa školom . Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje. imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar.84. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina. menjanju. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. interaktivna i dijalektička uzročnost. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. ali nije neophodan za nastanak zločina. 85. Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice. Empey.javlja se delinkventno ponašanje. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka. postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda. promenu ili prestanak neke pojave. ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije. već samo kombinacija vise uzroka. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. opet. Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. povratno." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca". Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije. preteća antropološke škole. što će. posledica proizilazi iz uzroka. koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. Ovaj model zavisi od svake karike lanca. jer nema posledice bez uzroka. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . sve dok kriminalitet ne postane očigledan. povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. višestruka.

prestup. Sem toga. jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. koji vrše nehatna krivična dela. postoje još: duševno bolesni kriminalci. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. čine da se oni vraćaju prestupu. jer je krivično delo plod organske degeneracije. zabačeno čelo. da se žrtva ne samo liši života. Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika. spljoštenom lobanjom. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. Zatvor. preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. retkom bradom. vrše u mladosti zbog moraine slabosti. a boluju i od duševnih bolesti. Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. crveno obojeni nokti. Kriminalitet je oblik atavizma . Prostitucija žena je. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. malim i nemirnim očima.radova psihijatara. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. merio glave 5. ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku. krajnja lenjost. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. Ova teorija je bila prihvaćena. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost. i pseudokrivce. uvećani krajnici. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno. moralno su neuravnoteženi. kriminalci iz navike. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. ukoliko je anomalija više. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. nenormalno velike i klempave uši. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. slabo su otporni prema povodima. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. po kojoj. koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. a ne isključivo urođenih osobina. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. usko. ćosavost. nisko. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. Svoj prvi. Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). izbočena vilica. tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. Sve ovo su "stigmati degeneracije". Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. izvanredno oštar vid. On je karakterističan za životinje i divljake. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. 3.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. tako i medu laicima. 2. Te osobine su: "neosetljivost na bol. a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. tetoviranje. to je rođeni. visoka i šiljata glava i dr. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju. ali se gubi razvojem vrste. Na osnovu ovih istraživanja. Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. koji vrše krivična dela manje težine. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. U okviru antropološke teorije. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. nego da joj se i leš unakazi. jer. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. nepravilan nos. gustim i spuštenim obrvama. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. Čovek se rađa kao delinkvent. najčešće imovinski. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. alkoholizam. što im kasnije prelazi u naviku. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. da se sa njega čupa meso i liže krv". kosim i jako približenim očima. pored rodenog zločinca. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama.907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca. Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca.

2. strukove. 3. recidiviraju. Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. posebno među lopovima i varalicama. kao i o stepenu razvoja. rezervisani. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk. atletski (razvijenog kostura i muskulature. ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura. 4. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. Javilo se kasnije niz novih. odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). 87. uskorameni. smislom za komfor. malog rasta. ideja da kriminalitet ima i antropološko. usamljeni. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. fizičkoj grubosti i otpornosti. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona. mešoviti (kombinovani tipovi). kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. antropologa Hutona Emesta. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 .biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. umoru i radnoj sposobnosti. po temperamentu stabilni. Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. sposobni za opažanje. za razliku od Krečmera. nego samo o njegovoj društvenosti. bedra i gornje udove. nastale na osnovu sinteze antropoloških.414 slučajeva. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen. odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. posebno među seksualnim delinkventima. bioloških i psiholoških shvatanja. Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta. Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. "modemih kriminalno-bioloških škola". izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. 86. utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom. na primer ubistva. displastični. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih). Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer.biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti. po temperamentu frigidni. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon. Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. nedruštveni. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja. leptozomni (dugački i slabi. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom". po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima. opštem stanju. mezomorfnom tipu. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. sem kod braćnog para Gluk. Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. grudi i ramena. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. Međutim. o spoljašnosti. razvijenim druželjubljem. oni vole pokret i vlast. koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. šire vratove. potrebom za akcijom. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo. njegovim bolestima. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela.

sukoba sa policijom. 88. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost. mada još uvek nedovoljna jasna. Ipak. Indirektna. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati. kao i brizi za egzistenciju. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. dugim nogama.stigmatima. nasilja. Australiji. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. psihoze. sa bubuljicama na licu. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. SAD. pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. Nemačkoj. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. Istraživanja fiziologa su pokazala da. tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem. Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. Na osnovu izvršenih istraživanja. pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. mogu da budu: trauma nervnog sistema. Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa.. vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. epilepsija i nasleđe. Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki. Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina". Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima .sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. trovanje hranom ili narkoticima. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem. Sem toga. saobraćajnih delikata. Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 . koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. upadljivo dugom podlakticom. blago mentalno zaostalog. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem. nekad teško mentalno obolelog. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima. U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji.

infantilnost. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. 36 "polno nenormalnih". U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica . tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. danas još nedovoljno proučen faktor u bio. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet.) češće javljaju u istom obliku (podudarnom. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke. 3. egocentričnost. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. jer nastaju iz jedne jajne ćelije.godinama. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca. nesigumost i povodljivost. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice. čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. odnosno patologije psihe. kao rezultat prodora medicinske. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin. već i faktor sredine. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine. o porodici Kalikak u toku šest generacija. nesamostalnost. ili kod neidentičnih (dvojajnih. 292 prostitutke i podvodača. dizigotnih) blizanaca. 143 slaboumna lica itd. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 . Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika. 2. 89.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem. što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. nespretnost za kontakte. 90. došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. uglavnom prestupnika. Pregledom određenog broja pacijenata. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih.malnost hromozoma samo jedan izolovan. 142 skitnice. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. monozigotnih) blizanaca. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. koji imaju identične gene. Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom. kao što su manja intelektualna obdarenost. 4. a ne u posebnom naslednom faktoru. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Tokom 19.psiho-socijalnoj sredini. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. inteligencija itd. ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti. koji imaju različite gene.

što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi. 3. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. Sem toga. 3. znanja. 4. Gibson i Vest 1970. Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1. Sem toga. "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje.. u radovima "Slaboumnost. 6. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. neuroza. 91. u to vreme rasprostranjenom.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije. njeni uzroci i posledice". Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. već stepen pismenosti. tačnije niska inteligenicja. paranoje. retko se primenjuju kontrolne grupe. informisanosti. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija. Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije. Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. odnosno da su većina debili. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. Mek Kord i saradnici su 1959. Tako se u oblasti. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja. Prema tome. 2. delinkventi se 74 . psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata. Ipak. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika. 2. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. Početkom 20. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. Nasuprot ovom autoru. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. čak nekad i presudnu ulogu. veka pojavila se koncepcija o tzv. istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. preneta u kriminologiju. 5. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. "patološke psihologije". psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti.

spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl.. najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. osujećenje zadovoljenja motiva. Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. 93. Medutim. posledica socijalnih uzroka. koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. U svojim 75 . Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama.posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije). Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. prema teoriji frustracije. Negativna posledica frustracijc. niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. agresivnost dovodi do anksioznosti. nesigurnosti. postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije". a ne kao socijalna pojava. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti. Međutim. teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku. lišena su roditeljske brige. tj. Teži oblici prestupništva. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih. deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. 92. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama. s druge strane. nastaju u onim slučajevima kada. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva.može da bude dezorganizovano ponašanje. osećanje nespokojstva. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. strepnje. pored frustracija iz detinjstva i mladosti. Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. bez razmišljanja i proveravanja. sem agresivnosti. zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. Može da se javi i anksioznost. teskobe. jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem). uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. neodređenosti i straha. mali obim kriminaliteta invalida. koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. od rođenja do smrti. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. nastupe druge frustracije.). besa i agresije (destruktivne frustracije). ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju". Na primer. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. smetnji socijalne prirode. Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje. nežnosti i ljubavi.

ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. ego i superego. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. ali na koju okolina utiče. okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. Kao duboki rezervoar instinkata. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. uključujući ljude. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom. "Tumačenje snova" itd. učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta. prema Frojdu. Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). Frojd je izazvao burnu reakcija. Za razliku od starije psihologije. Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. pre svega seksualni nagon. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. "Psihopatologija svakodnevnog života". Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. "O seksualnoj teoriji. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. antropolozi dr. seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. kada spoljašnja kontrola oslabi. koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. Totem i tabu". Ipak. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda. Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. 94. Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće. Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. pa doživljaji iz domena nesvesnog. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. pristalice američke kulturalističke škole . Ego i Superego. Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. Reč "psihoanaliza". preokretanje u suprotno. Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. Došao je do zaključka da nagoni. treba spomenuti: 1. već agresivnost uopšte. Nesvesno kod čoveka. kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. izvor biloških nagona. Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet.

paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. 3. ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. on je rezultat učenja. ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. već urođenim. Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. 5. traži puteve da izbegne kontroli. 4. a preko nagrade šta je dopušteno. Preko kazne uči šta je nedopušteno. a kazni dao novi psihološki osnov. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja). objašnjavajući poreklo društvenih institucija. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. svako od njih je dobio deo njegove snage. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. Agresija. prevare. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. Podela psihičke ličnosti na Id. Kada Id ipak uspe da se probije. Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. Prema teoriji simbolizma svaka stvar. ima veliki uticaj na vršenje zločina. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. koje su bile homogene. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. Time što su ga pojeli. Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja. koji. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje. teorija simbolizma i objašnjenje omaški. Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice. po mišljenju Frojda. Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. zločinac iz osećaja krivice. Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. Tako je Frojd. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. Postupajući prema društvenim pravilima. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. ali u kasnijem razvoju čoveka. Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i.Ego (Ja). ubili su ga i pojeli. kada bi izvršili prestup. kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. Id reaguje sve jače. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. Prema tome. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. 77 .

njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj. nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava. Naime. Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije". a za njihovo učenje kartografska škola. Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba. ispitivali ekonomski status kriminalaca. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji. kriminaliteta. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. Prema shvatanju socijalista. Putem psiho. Cilj ove discipline bio je da. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki. pisanju. a opada kriminalitet protiv ličnosti. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije. već socijalno uslovljena. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . greške u govoru. 96. Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom. siromaštva i. drugačijom organizacijom braka i porodice. oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole. između ostalog. već one imaju dublje značenje.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane. odnosno geografske škole. Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata. na osnovu analize zvaničnih statistika. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. Kartografska ili geografska škola Početkom 19." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama. Otuda za njih naziv kartografi. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama. sistema obrazovanja i sl. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. samoubistava. Ovi autori su utvrdili.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. imena. Pripadnici kartografske škole su. 95. veka nastale su prve demografske i društvene statistike. Učenje socijalista Još prvi socijalisti. Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu. Medutim. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo. na primer. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. predstavnici kartografske.To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. 78 . demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. takozvani utopisti. čitanju) ne dolazi slučajno. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. Ukidanjem privatne svojine.

a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. To zapravo znači da će se jedna 79 . prelivanja i smenjivanja mode i navike . da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). normalnost i korisnost kriminaliteta. na primer." Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. Normalnost.zločin se javlja najpre kao moda. samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. Prema Tardu. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. tj. definicija kriminaliteta. Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. zajednička. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. Drugim rečima. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. Takođe. Prema mišljenju Dirkema. dakle. imitacija. u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. odgovomo je. naime. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. Primenjeno na kriminalitet. Prema Dirkemu. Sa tim u skladu. iako ima društvene dimenzije. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. posebno. 97. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. koja prelazi u naviku. naime. Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja.Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu. Tard. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija. Mnogi od njih. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode". Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo". smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. psihološki determinisana. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. 98. običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. takođe. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta. kolektivna svest. psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. Naime. u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije.

a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. Pruska. veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime.anomičkih samoubistava i ubistava. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. Očito pod jakim uticajem Lombroza. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. Pri tome. Po njegovom mišljenju. sumnje i sveopšte zavisnosti". U 18. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj. Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. kao posledica toga. ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. Nemačka). duševno bolesni. sastavni deo tog tipa društva. Francuska. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. Austrija. 99. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). Istovremeno. a neka ne. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan. Drugim rečima. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno. dok su uzroci. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati. Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava.Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. delinkventi iz navike. bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji. Španija. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 . Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . Nažalost. Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije.

a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. bolje ulično osvetljenje. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu. neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. i kada se promeni rasni. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. Garofalo. skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja. odnosno etnički sastav nekog područja. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. S tim u vezi. Takođe. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. sloboda braka i razvoda. kontrola rađanja. on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. Za rođene zločince. Garofala su interesovali i praktični problemi. dakle. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. Na osnovu istraživanja. ukidanje monopola. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru. Na prvo mesto. Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. Garofalo. pod očiglednim uticajem Lombroza. Međutim. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. Po njemu. Drugim rečima. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa. 100. godine.kojoj kategoriji delinkventa je reč. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. za razliku od Lombroza.

Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. koje su nekada vrlo komplikovane. racionalizacija i stavova. Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. Da bi 82 . koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. tj. a manje definicija koje ga osuđuju. gledano u celini. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći. Na nivou pojedinca. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. Ekološka teorija. Međutim. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. orijentišući se na manje grupe i delove grada. 9. odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. Kontakti sa onima koji odobravaju. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. socijalna dezorganizacija. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. jednom rečju. Najzad. 4. Kriminalno ponašanje se uči. 8. štampe ili gledanja filmova. 5. tj. 2. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. značaju i intenzitetu. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. već i putem čitanja knjiga. poriva. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. kroz proces komunikacije. Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija.istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. 6. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima. 7. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje". ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. 101. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . trajanju. koji ga osuđuju. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. 3. slaba porodična i susedska kontrola.slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje. Treba uočiti da se. Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata.

iako ona može biti izmišljena (npr.pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi. Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu. zabrana krvne osvete i sl. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela. prema Saderlandu da bi jedno lice. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime. zabrana nošenja feredže. kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). Prema ovoj teoriji. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja. ne objektivno.). Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. 3. Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija. Medutim. Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. odnosno pri promeni državnih granica. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine.Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. 2. Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. Naime. prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. odnosno kulturnim konfliktom. Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma. a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture. U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture. 103. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija". kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela. 102. Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. junak nekog filma).

U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. ne zamerati se itd. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. posebno od klasičnog kriminaliteta. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. Ona je karakteristična za niže klase. dakle. Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. narkomaniju i sl. Po njima je funkcionalno. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. alkoholizam. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa. Medutim. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje. stanje raspada normativnog sistema. drugim rečima. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. ritualizam. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. Međutim. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. važno je biti poslušan. sve. Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. povlačenje i bunt. po njemu. Po Mertonovom mišljenju. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. kada se pojave devijantne tendencije. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. inovacija. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. dakle opravdano i korisno. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. Pri tome. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva. U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. druga osoba treba da reaguje sankcijom. a reakcija kršenjem normi izvesnija. Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. 84 . Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. Pojedinac se. 104. uključujući i najnegativnije društvene pojave." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. U američkoj kulturi. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. iako formalno gledano. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema.

pre svega. od kojih su ovi autori pošli. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo. Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. dakle. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase. poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem.Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. a potom su. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi. za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim. koja se. 106. oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke. Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. Drugim rečima. polazeći od Mertonove teorije anomije. Međutim. visok društveni status). Ova teorija. Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. Vrednosti i norme subkulture. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. Medutim. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije. kao i teorije diferencijalnih asocijacija. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. slamovima . a neka ne postaju delinkventi. poštuju i podstiču. maloletničke delinkvencije. na primer. ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. vrednosti. ali i svi oni koji su 85 . mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca. 105. Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. Kao i legitimne. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a. Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova. u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase. takođe. baveći se njihovom prirodom i kritikom.

Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. Tako. ali i kriminalitet uopšte. Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života. Poricanje nanesenih povreda . I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista. spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv. ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. ne zato što su izvesne norme odbačene. poricanje nanesenih povreda. Poricanje odgovornosti . prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. njihovog porekla i posledica njihovog delovanja. mesto. Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson. kada poricanje dobija ekstremnu formu. Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije.moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). takođe. ujedno. da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve. neuračunljivosti. a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost. lošeg društva). Poricanje postojanja irtve .znači da devijantnost može da se javi.ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja. U takvim okolnostima. Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika. u osnovi veoma slična. krajnje nužde.Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. maloletnička delinkvencija posebno. mogu se bolje sagledati. koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti.javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. nastala u SAD. Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i. Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je. Pozivanje na višu lojalnost .postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. postaju „prihvatljivi". nego zato što se drugim.To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. Tako su se razvila dva. koji. Osuda onih koji osuđujit . Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme. iako nisu „ispravni". 107. osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost. poricanjem postojanja povreda ili štete. nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). tj. One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije. osobe i društvene okolnosti (npr. zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. Pored toga. tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. tvrdeći da su ona. već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr.postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. ne samo „slučajna" . mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 . uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje").ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja. samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva. nužne odbrane i sl. priznaje prednost. veza delo posledica može da bude prekinuta. nastalim u grupama kojima delinkvent pripada. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. napadi na homoseksualce). „bilijarske kugle").'Na taj način. a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije . poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. specifično u odnosu na ranije teorije. poricanje postojanja žrtve.

ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima. odnosno određenim stilom života. odnosno zaštite od kriminaliteta. Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma.u toku noći. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. prema Engelsu. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. recimo. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. Oni. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. Razvijanje kriminaliteta. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno. a koje su u vezi sa boravkom van kuće. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. Ta tri elementa su: motivisani učinilac. Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara. ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije". povećanje broja putovanja. zaposlenosti oba bračna druga itd. Prema nekim autorima. samačkih domaćinstava. porodice ili sporta. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase. nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca). S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima. Klasici marksizma. odnosno da one imaju klasni karakter. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od. To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". Naime. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. pored toga što su uočili da beda. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima.buržoaskom društvu. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću. Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. Značaj teorije oportuniteta. Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom. u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti. obrazovanja. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave. Međutim. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 ." Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. 108.

veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera. Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. na osnovu. Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. Bataglija i dr. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. To je tzv. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. marksističke teorije devijantnosti. teorija mnogostruke uzročnosti. Iako su Marks. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. radikalna kriminologija. temperamenat. Neformalna društvena kontrola. Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. Međutim. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. ne prave razliku između uzroka i uslova. između bitnih i nebitnih. intelektualnih. 109. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. odnosno u kojima su živeli. psihološkog ili sociološkog).periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. najpre. Na osnovu toga. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. kako oni kažu. Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. veka najpre u SAD. ponašanje. a da nisu iskorenjeni stari. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji. 110. Ferria. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla. glavnih i sporednih faktora. Takode. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. kako se još naziva. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta.

troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa. Prvo. a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. pravosudnih organa itd. odnosno kroz delovanje organa represije (policije. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. Reklesova teorija zadržavanja. a studenti profesore. Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. Organizaciona kriminologija. Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka. a druge ne. 111. Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. U školama.). To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole. profesori etiketiraju studente. sredstva masovnih komunikacija i sl. u svojim radovima o omladinskim bandama. škola. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija. Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila. je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete. Dve godine kasnije. kritička ili nova kriminologija. Teorija etiketiranja . Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. Najzad. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 . kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet.Trašer. Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan. Drugo. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv. Lečene su tako što su vezivane za krevete.. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života. a druge ne.. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica. organizaciona kriminologija. već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije. i možda važnije polazište. već mnoštvo različitih ideja. pod uticajem neo-marksizma. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. Ovde treba istaći dva bitna polazišta. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. Bitnost određenja nije u samom ponašanju. koje su prikupljene pod jednim metodom. s obzirom na predmet svog proučavanja.).socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. funkcionisanjem. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. Suprotno od toga. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet. odbacivanje i sl. podsmeh. Kao što sam naziv upućuje. radikalna. etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje. teorija društvenih veza i dr. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne. ova teorija ima prilično dugu istoriju. krajem šezdesetih godina ovog veka. a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". prijatelji. Sredinom 19. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. dok druge nisu za isto ponašanje.

veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. bavljenje društveno isključenim grupama. pak. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. Suštinski. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja. Na drugoj strani. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. U novije vreme. tj. učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama. već su u izvesnoj meri realizovane. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. vezano za političku praksu. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. neke od njih. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 .imaju moć da donose zakon. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. neoliberalizam i neokolonijalizam. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom. koje su ranije bile zapostavljene. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. Samim tim. uglavnom engleski. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. 112. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. patrijarhat. posebno. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. Po njima. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. Za razliku od pozitivista. njima se. S druge strane. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. Prvu grupu čine evropski. i kao drugo. Na drugoj strani. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja. prostitutki i sličnih marginalnih grupa). oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. Najzad. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole.

Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. politike i prakse. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta. 114. kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija. susedstva. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću. na primer. restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena. odnosno uz pomoć restorativne pravde. obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. 113. Adler. već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. seksualnim nasiljem. odlično pobija nemački profesor Majer. U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. Pri tome. Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. nasiljem u porodici. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. američki kriminolozi Kini i Pepinski. Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. pretnja represijom je uvek prisutna. Simon i Henson. neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. Takođe. Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve. rat protiv droge. Austin. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica. poštovanja i brige". a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. dok kao supruge. komisije za istinu i pomirenje). majke. U savremenom svetu. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd. oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom.voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku. Tako. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru. Naime. Na taj način. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. Pri tome. Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela. čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. rat protiv terorizma i sl.biti razrešene bez krivičnog prava. društvenom uključivanju i saradnji.). ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki.

na drugoj strani. percepcija) i ponašanje. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. psihološkinje. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. po pravilu. odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. na jednoj strani. nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. odnosno bračnim odnosima. Kasnije. da su uslovi za obrazovanje. sportske. njena vezanost za partnera. trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. Takođe. 1970. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć.obim i strukturu kriminaliteta žena. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". Primenjena na ljude. čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. način izvršenja. ali to nije imalo efekta. već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. rad. kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. očekivanje. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost). ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su. zašto pretučene žene postaju žrtve. zdravstvenu zaštitu. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim. (2) Sociološka objašnjenja 92 . pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. takođe. Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. 115. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. Konsekventno. posebno kroz rad i slobodne aktivnosti. i. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. Naime. verovanje. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično.

To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . "devijantno" ili "patološko" ponašanje. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu. Upravo to. 116. da je natera da ga moli. međutim. što postoji i u miru. Kada su ti atributi muškosti naglaseni. Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom. žena ne može biti silovana 93 . iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja." Sa ovim u vezi. silovanje dostiže epidemijske razmere". koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki. Ekonomska zavisnost žene od muža. žena simbolizuje porodicu. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika. kao što se dešava u ratu. U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili. Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. silovatelj je pijan ili drogiran. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. mit o neukrotivom muškom nagonu.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela.mit o ženskom mazohizmu. nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. Kako ističe Šur. Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. feminističke teorije. kao i očekivanja društva. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. dobre devojke niko ne siluje. odnosno seksualni manijak. nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. Takođe. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. silovatelj je psihički bolesnik. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom. u strogom smislu reči. silovanje ne bi bilo moguće. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene . koji je protiv njene volje. mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi. a porodica se smatra osnovom društva. ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. Silujući i ponižavajući ženu. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. Samim tim. Ili. Prema patrijarhalnom obrascu. Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta. odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. on je nepoznato lice). koristi pojam patrijarhata.Veliki broj zastupnica. silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom. koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. silujući je.

stomačne tegobe. i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. rizično društvo i globalizacija . noćne more. žene osećaju ljutnju. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". akutnoj fazi. Nakon osnivanja Interpola. postoji strah od smrti. Prema tome. slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. koje su proizvod rastućih nejednakosti. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja. U pogledu godina života. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. Kriminalitet. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. Prvih nekoliko sati posle silovanja. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. Zbog svega navedenog. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. Savremeni kriminalitet. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. utičući na sve aspekte života žene. Kriminalne mreže. već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. uočili su da se razlike u podeli bogatstva. na primer. uznemirenost. kao i onih koje se tiču imigracije. tužiocima. Većina žena ima problema sa ishranom . stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. osećaj mučnine. vrištanje u snu i sl.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. a naročito u vratu. Samim tim. Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou. i sudijama (na primer. odnosno rizično društvo. globalizacijskih procesa. 117. U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. Iako je napad prošao. Najkraće. karlici. ali i ljutnja i želja za osvetom. Takođe. često buđenje. dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. postoje i problemi sa spavanjem . ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. ponekad traju čitavog života. korporativni i organizovani kriminalitet. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. 94 . mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. grudima. Pored globalizacije.teško uspavljivanje. čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou.gubitak apetita. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. šetnja ulicom noću. u tzv.protiv svoje volje). politike azila. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. strah. To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije. sramota. razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. Istraživanja su pokazala da način oblačenja. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. poniženost. Pored transnacionalnog kriminaliteta. prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta.

Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne).). škola. Na primer. koje izučava kriminalna antropologija). zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. uključeno u opštu uzročnost. formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Kriminogeni faktori . Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. kao individualni akt. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. Prema tome. S druge strane. Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta. kultura.Europol. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. lične osobine kriminalaca). Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. kao što je. uslovi i povodi. društvena pokretljivost itd. prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. Afrička povelja o pravima. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine.pojam i podela Najopštije posmatrano. Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti. opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost. 119. posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca). Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. na opštem nivou. Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. a ne u nekom dragom momentu. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. susedstvo. Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. Evropska konvencija o ljudskim pravima). Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. moralna shvatanja. društvena struktura. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). na primer društveno-ekonomski i politički sistem. Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). i sl. devijantna ponašanja). Eurojust i sl. Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora. 118.

Uzroci. glavni i sporedni. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. u vremenskom redosledu. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. nagovaranja. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. pomaganje itd. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. slaba organizacija slobodnog vremena. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice). negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. Šire posmatrano. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. Uzrok (lat. nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. subjektivni i objektivni. u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. podstrekavanje. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). uslova i povoda.na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. mesto i vreme). Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. a koja opet. direktni (neposredni) i posredni. pretnje. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. Uticaj jednog broja faktora je jači. uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. 120. situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. Pored uzroka. dovodi do dalje promene. causa) se defmiše kao objektivna. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. Kriminogeni faktori deluju povezano. Postoje opšti i konkretni uzroci. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. uslovi i povodi. slabo čuvana imovina. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor. sam za sebe. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. tretmana i resocijalizacije. Dejstvo uzroka. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. zbog čega su veoma značajni. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. odsustvo lične odgovornosti itd. kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. uslova i povoda. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. kompletni i specifični. ali ga omogućavaju i stimulišu. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. uzroci prvog i drugog reda. utvrđivanja krivične odgovornosti. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. sintetički i kompleksno. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 .

Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. nesloge. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. na vrhu piramide. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. Ekonomija. bede. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne. otpuštanje sa posla. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit. u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. pad nadnica. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. netrpeljivosti. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. "donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima. prevare). pada životnog standarda. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. 122. tržišnom privredom. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. godina. nemaštine tzv. imovinska krivična dela). javlja se nedostatak novca. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. mito. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom.000% mesečno. primitivnost. kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. nezaposlenost itd. postojanje predrasuda. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. odnosno globalnim svetskim okvirima. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. robnonovčanom proizvodnjom. Ovaj tzv. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. 121. Finansijski tokovi su poremećeni. drži najveće bogatstvo. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. demoralizaciju. nizak nivo obrazovanja i kulture. Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. bogatstva) i kriminaliteta. Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. odvajanjem rada od kapitala. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide.ponašanja. Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. Mali broj ljudi. nerazumevanja u porodici. odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. telesne povrede. koje nema sredstva da robu kupi. zaostalih shvatanja. odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. korupcija. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva.

na jednoj strani. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije. krađa lične imovine. kao oblik društvene dezorganizacije. posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. Rat i kriminalitet Rat. razvijenih i nerazvijenih zemalja. sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. trgovina drogama.Globalizacija je termin koji se široko. politike i kulture. doprineo porastu siromaštva. trgovina ljudima. što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. umetničkim delima i sl. ekspanzija seks industrije i pornografije. invalidi. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti. Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. na taj način. "Rat drogama" i "rat teroru" . cigaretama. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. prostitucija. što još više produbljuje nejednakost po polnoj. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. trgovina ljudima. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. doveo je do pogoršanja ekonomskih. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. koje vode multinacionalne korporacije. usled krize institucija. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje. iz socijalizma u kapitalizam. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. Pored globalizacije. sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. koje vode Amerikanci. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". migranti i dr.). po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. nacionalnoj. veka. Međutim. siromaštvo. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta. ali često neodređeno. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. kriminalitet korporacija. povećanju razlika između bogatih i siromašnih. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. nasilje u porodici. razbojničke krađe. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. seksualno nasilje nad ženama i decom. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja. etničkoj. Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. doprinosi privremenoj transformaciji obima. ohrabruje primitivne nagone i. neoliberelna ekonomija i tehnologija. to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. socijalne i krivičnopravne mere. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti. klasnoj i ekonomskoj osnovi. posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. Takođe. Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. rasnoj. razbojništvo. krizi javnog sektora i privatizaciji. na primer.). Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi. stari. oružjem. posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. 123. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. slabi inhibicije. krađa iz automobila.

Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. 124. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji. dopunsko objašnjenje. društvo se suočava se posledicama rata. onda to mogu da čine i oni. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima. komercijalnih. na primer. Na ovaj način se. veka. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu. posebno organizovana trgovina oružjem. raste individualizam. postvijetnamski sindrom). Drugo. ljudi počinju da veruju da.od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. posebno velikog grada. kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja. oni postaju usamljeni. Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. pravosuđe). Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije.lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. ona je nosilac progresa društva. Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. pojačana je pokretljivost stanovništva. društvene promene su mnogo brže. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. Nakon rata. jednom stvorene. može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. 99 . Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura". Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija. prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija. Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. Međutim. drogama i ženama. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. Povezanost među ljudima znatno je slabija. ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture. kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane. Dominacija grada. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. i početkom 20. Pre svega. odvojeni i anonimni. Pojavljuje se u dva oblika. kao posledica industrijske revolucije. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. Uz to.

nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici. Međutim. a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. zaposlenost). nastala usled ekonomskog razvitka. (siromaštvo.muškaraca. ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima. Radi zarade veće količine novca. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti. alkoholizam. najčešće velike gradove. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. U opštoj populaciji emigranata. stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. koja je kriminalna sama po sebi. kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. industrijalizacija se mora posmatrati. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. U gradovima zemalja u razvoju. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca . Međutim. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta.. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju. urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa. dezintegrisanost izvesnih grupa. 125. drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema. ekonomske krize). koji se zovu stambenim četvrtima bede. Mobilnost može da bude geografska. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi. pogotovo u zemljama u razvoju. uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije. pre svega. prostitucija). Na osnovu statističkih i drugih analiza. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. koncentracija populacije. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. traženja azila političkih delinkvenata i sl. dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. dok im porodice žive na selu. kao što su migracija. Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost. neobrazovanih migranata . treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života . uz materijalne i stambene teškoće. Uopšteno posmatrano. 100 . Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti. ali mogu da nastanu zbog ratova. U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom. ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. narkomanija. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima.migranata ovde treba pomenuti tajnu . sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi. Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata.Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije.nedozvoljenu migraciju. koji se ubrzano urbanizuju. Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. profesionalna i socijalna (društvena). (2) slabljenje porodičnih veza. materijalno stanje. ali i iz jedne države u drugu. U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta. (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. industrijski ili ekonomski razvitak. kako su sa nižim obrazovanjem. naselju i sl.to su stalni emigranti. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. dolazi do grupisanja mladih. raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. privremeno. industrijalizacije i urbanizacije. pripreme za rat i sl.

njegovih pravila. Međutim. Dete u porodici gradi svoj moralni lik. što je još gore. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. vanbračne dece i siročadi. društvenu moć i uticaj. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva. porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. obrazovni novo. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. Prema tome. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. . Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda. nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. roditelja i 101 . interpersona ne odnose. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. zaposlenost članova porodice. stambene prilike. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca. 126. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. 45 godina. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora.kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. zanimanje. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. privlače pažnju policije. Pored toga. Sem toga. formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. kao strand. Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. ali i lična svojstva članova porodice). koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. navika i morala. atmosferu. u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. Oni. dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži.

škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. narkomanija. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije. narkomanije. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. dete voli oba roditelja. a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani. U istraživanju. ponavljanje razreda. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. Ovo rada strah. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . skitnja. dece koja žive u porodici. Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga . kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. loše materijalno stanje. bolest. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora". jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog. iskijučenja iz škole. Prema Gasenu. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. alkoholizam. neuspeh u školi je na trećem.4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. Pored porodice. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju). dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih. vršenje krivičnih dela. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . kocke. ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. predstavlja značajan faktor socijalizacije. Škola i obrazovanje Škola. Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. kao što.dece. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika. Ako se roditelji međusobno vole. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. nepoštovanjem i sličnim pojavama. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. porodičnog kriminaliteta. 127. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32. Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici. isto tako. U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. prostitucija. posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. nedostatak radnih navika. Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. ali. ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. pre svega alkoholizma. su: bežanje od škole. Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. Slab uspeh u učenju. ako se roditelji mrze. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije. kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci.preseljenje porodice. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta.

učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva.naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu. alkoholizam. porodica. "ne kradi". a stariji kriminalci "profesionalci". gde se sklapaju nova poznanstva. Škola i susedstvo. kockanje). Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. Sem toga. iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. obrazovanju. materijalno-ekonomskom statusu. kriminalitet odraslih. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. 129. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. 128. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. Prostitucija. ti njega hlebom" i sl. do pojave humanizma i renesanse. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. svakako. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. "ne svedoči lažno". kao što su "ne ubij". huliganstvo. Zbog toga su. brak. ignorisanje društvenih obaveza i sl. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. školskoj spremi. pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe. Religija. deluju kao "kriminalna infekcija". pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. religijske grupe i sekte Religija. pogotovo mlađeg uzrasta. koji se okupljaju u kafićima i barovima. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa. Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice. Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . idealiziranjem sveta kriminalaca. posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet. "ko tebe kamenom. iznad čula i razuma. Verski postulati. Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. vandalizam. Treće shvatanje 103 . koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. silovanja. alkoholizam. imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. posebno raspust. koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. koji se čista srca predaje. normi ponašanja i zakona. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. Svojim ponašanjem. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. kao i na formiranje delinkvenata. kao jedan od oblika društvene svesti. Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. zdravlje. proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. neophodna dalja istraživanja.obrazovanja. razbojništva). krađe. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi.. Samo onaj pojedinac koji veruje. kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada. potiskuju ili uklanjaju. sve do XV i XVI veka. Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. kao što su život. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. koje najčešće deluju na decu i maloletnike. vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. Zbog navedenog osnovnog stava. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. "Verujem da bih razumeo".. Kako će se pojedinac ponašati u grupi.

izbeglice. poslednjih godina jačaju verske sekte. kao što su igranke. verujući da se u nju reinkarnira "bog". saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti. kohezivne celine.odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja. podmićivanje. isključivost. Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava.. privrženost i ispunjenje svib zahteva. igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet). Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama. Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. priredbe. jer razvija interesovanja. Kada se tradicionalne norme razaraju. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. mržnja. "kolektivnih razonoda". Tako je decembra 1995. bolesni. Prema jednom shvatanju. u kojima se okuplja preko 100. dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta.. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu. kao što su rezbarije. verski fanatizam. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. mističnoj organizaciji. zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova. horsko pevanje. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva. Vučkovice kod Guče. milosrđem. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama. žurevi i 104 . menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. To su oblici tzv. izviđaštvo.ratove između pripadnika različitih religija. Polazeći od ovih konstatacija. čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". u Srbiji postoji oko 60 sekti. obećavajući spasenje. planinarenje. kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja. kao i nihilizam negacija samog života. netrpeljivost prema drugom. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. vrbovanje. Devojka iz s. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe . siromašni. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti. nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. agresija. zastrašivanje. razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika. na primer odbijanje služenja vojske. fotografija. napuštanje porodice. ucenjivanje. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija". ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović. razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. Pored toga. ranjenici. Uz postojeće verske zajednice. klubovima kulture itd. radiotehnika itd. šetnja). može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama". verske sekte su neformalne grupe. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću. vrtlarstvo. humanošću. izdvajanje i izolacija od drugog. odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava.000 mlađih ljudi. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja. demokratijom.). 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. Prema podacima iz 1996. Trsteniku i Vranju. Za razliku od verskih zajednica. Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. nasilje u svim oblicima. 130. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini. U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. zatvorene.

već kažnjavan. 131. Nasilje se ulepšava. bezobziran i egoističan. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike. skitaju. odnosima i drugim događajima. bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. napadaju prolaznike. procesima. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta. koja obiluje ritmom. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. Zelja za pokretom. vrši u slobodno vreme. 105 . porodici. podizanje optužbe i presuđenje. prijateljstva ili poznanstva. prijateljima. potpuno iznenađena krivičnim delom. imaju najviše vremena. tehnika. koje bi ispunile slobodno vreme. kradu. Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. članovi bande. tamo žive nomadskim životom. nesimpatičan. koje su na početku korektne. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. zanesenost brzinom. autostopom. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. Iako se jedan broj krivičnih dela. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. umetnost. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. Motivi ostaju van razmatranja. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu. Na tim mestima piju.van kuće. socijalnom statusu. nema analize ličnosti. tuku se. nauka. štetne posledice se ne pokazuju. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. razbijaju sve oko sebe. ne uvažavajući zakone i pravila. podataka o socijalnom poreklu. pogotovo mladeg uzrasta. Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici. društveno korisna. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . bez kontrole. video uređaji. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. informisanost preko kompjuterske mreže. ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. Konstantinović. motorom ili "pozajmljenim" vozilom. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju. Pored obaveštavanja. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva.sl. među srodnicima. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost. Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. Saobraćajni. → u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan. a to je vikend. ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta. televizija. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. na autobuskim i železničkim stanicama. planski prilazi izvršenju dela. po parkovima. Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta. štampa. → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. to je gotovo uvek smrt. 1992). najčešće sa skitnjom. Đurđić. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju. Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. radio. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. budu dostupne svim ljudima. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju.sport. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima. želja za moći i prestižom.. → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična.

Sem toga. Za ovu fazu je karakteristično tzv. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. pošto je navikao na jutamje pijenje. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. prevencijom. Zbog brojnih medicinskih. alkohol postaje sve više potreba. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. javlja se mržnja. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. mogućnost sukoba u porodici). bol. delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). nastupa stanje strasti za alkoholom. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. 132. sukobe i poremećaje u porodici. jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. napet i senzacionalan. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. Tipologija alkoholičara. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. ali nerealan i nerazumljiv. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. Prema medicinskim kriterijumima. Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. Faze alkoholizma. postoji psihička zavisnost. Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. najčešće subotom i nedeljom. na poslu. U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. u stadijumu alkoholne adikcije. Patnja. na sedeljkama. povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. konzumiranje je sve češće. prealkohličarskoj fazi. Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. a zbog promene u ponašanju. psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. koja traje od šest meseci do dve godine. smatraju se neuračunljivim). U periodu od jedne do tri godine. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. → 106 . epsilon alkoholičari (dipsomani. Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. pije se u društvu. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama. sa prijateljima. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija. čijim se proučavanjem. ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno.

otupljuje volja i svest. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. poriv za samouništenjem i sl. slaba samokontrola. 133. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. Socijalne karakteristike alkoholičara. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama. ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . oslobađa se agresivnost. Psihološke karakteristike alkoholičara. hašiš. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja.062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović). delirijum tremensa. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima.fizioloških. Poslednja. s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. gubi se osećaj za odgovornost. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). nemogućnost kontrole. toksikomanska. gubitak kontrole ponašanja. Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. preosetljive. nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost.egocentrizam. Na osnovu pregleda 8. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme. kada su u pitanju žene. Delovanje genetskih predispozicija. infantilne. nesigurne i depresivne. Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti". postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. mišljenje i 107 . nesposobnost kontrolisanja afekata. Takođe je zapaženo osećanje krivice. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke. kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. kontrolišu pijenje. impulsivnost. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu. O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. 24 st. koka. izrazita anksioznost. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. Uticaj alkoholizma na čoveka. površnost. zloupotreba droga ili zavisnost od droge. u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. odlikuje se kompulzivnim pijenjem. 2 KZ RS). odlike su ove faze koja traje oko tri godine. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima. hronična faza. Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti. 1 KZ RS). raspoloženje.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe.) koja menjaju njihovu svest. Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti. U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko. 24 st. ali u tome ne uspevaju. zavisne. što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. različite gljive i dr. Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma.

koji takođe retko postaju narkomani.) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima.n. To je tzv. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti. držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl. koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana. koje mogu da budu istog ili različitog pola. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). pored ostalog. Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici.prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija.e. njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. koji se. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1. suzbijanje gladi. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi.ponašanje. Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv. duvan. uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. koje imaju psihoaktivne efekte. 247). preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo. Međutim. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija. smirivanje bolova. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge. prostitucija može da bude heteroseksualna . Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri. "pušeri" (pusher). halucinogene droge. krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 . stimulansi. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju. O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije. na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog.boginje plodnosti.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem. 134. Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge. depresanti. Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni. narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge". Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su. neki začini i sl. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. posedovanjem.500 godina p. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost). sem preprodaje droge. robno-novčani odnos. Ovako je definisana "ženska" prostitucija. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist. profesionalni prodavci droge na veliko.

koje to postaju pod uticajem podvodača. ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi. 184 KZ RS). bez osnovnih sredstava za život. da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici". kulture. kuće za lepotu. mesto prostituisanja je ulica. koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije. društvenog položaja mušterija. makroa. već od visine zarade. koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala). prostitutke u javnim kućama. Kockanje i kriminalitet 109 . motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom). Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju. kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). posredničkim kućama. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice"). drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. kada se na jednom mestu. Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil. sredine u kojoj rade i "mušterija". kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke. najsiromašnije.patološka. U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira. u kockarnicama i privatnim stanovima. sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. posebno krađa. prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca. Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija.makroi. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl. Ističe se da se prostitucijom. koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. napuštene kuće. broja klijenata i sl. 135. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane). Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. koji zavisi ne samo od oblika prostitucije. ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava. Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. poslovnu pratnju i si. Prostitucija se povezuje i sa kockanjem. koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. silovanja. teških telesnih povreda.). koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. Žene u javnoj kući su podčinjene.prostituciji (prostitutki. podvodača. Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. poslovnim organizacijama. Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. Vlasnici javnih kuća i posrednici . mušterija. organizatora). Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije. psiho. Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata. a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. park. mesta pronalaženja mušterija. a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. Sem toga.

suše. nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. Zatvorenici "zelenaši". usluge). kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" . Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . već njihov način života. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. posade brodova. kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. nalaze se na njegovim marginama. obuhvaćeno pojmom vagabundaža. kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac. Za razliku od drugih oblika devijantnosti. odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. Kockanje. profesionalna aktivnost. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. a sociološko. porodična i društvena odgovornost. Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. troše se ogromne sume novca. U zatvorskoj sredini. kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju.davanje novca na zajam uz visoke kamate. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. internatima. ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. Slično alkoholičaru. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem. Dok se na zakonodavnom planu. Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja.352). Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period. Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. Skitnja. stvari.kockara. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika. kockari zapostavljaju obaveze prema porodici. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. drugi su posledica kriznih društvenih stanja. već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. 136. vojnika u kasarnama. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca . stalni obrazac ponašanja. a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. Međutim. Ličnost kockara je veoma složena. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. koji eksploatišu zatvorenike. Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. treći nastaju usled migracionih strujanja. Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu. a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara. imaju podršku kockara. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života. žive "od danas do sutra". Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). pohlepa ih tera da stalno rizikuju. kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki. koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija). navika i strast. Skitnja je način života bez prebivališta. gladi. Da bi mogli da igraju. kockar postaje rob kockanja. vaspitno-popravnim domovima i sl. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje.

društveno neprilagođene osobe. izvršioci privrednih delikata. Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. sitne krađe.). povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). tamo gde se okuplja veći broj ljudi. prevare). Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. Skitnja je često praćena prosjačenjem. ekonomskih kriza. Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva. prodaju predmete bez vrednosti. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova.nezaposlenosti. Društvo reaguje na skitnju. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira. Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. Osnovna psihička aktivnost. kao što su sitne krađe. kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. skitnica i prosjaka. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. parkovima. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100. To znači da nije dokazan postojan odnos između. Prema jednom shvatanju. a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom.testovima. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. Prema drugom shvatanju. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent. bez pružanja protivusluge. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. na trotoarima ulica u centru. "kriminalci belog okovratnika". inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. određuje se umna zrelost ispitanika. organizatori zločinačkih udruženja. nemaštine i bede. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. migracija i sl. koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. 111 . Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. koje bi se primenom savremenih metoda. Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ. Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. pešačkim prelazima i sl. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica. 137. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima.

dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. ali jake reakcije. u novijim psihološkim radovima o temperamentu. Međutim. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne). kao što su upornost. kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. nesebičnost. može dovesti do kriminalnog ponašanja. 138. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. apatičnost i ravnodušnost. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. što sve. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. dolaze u sukob sa drugima. U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. odlučnost. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja.. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. u svim vrstama psihičkog reagovanja. čvrst i slab karakter. poštenje. ima kolmpleks niže vrednosti itd. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat. dolazi u sukob sa roditeljima. spore. tuga i zabrinutost. sangvinični. 139. Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. koliko često. upornost u ponašanju. sebičnost. Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. savesnost i sl. nametljivi). ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. lako odlučivanje na akciju. manifestuju svoju ljutnju. Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. flegmatični i melanholični temperament. poseduje energičnost. beži sa časova. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. ne postiže dobar uspeh. Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. slabija osećanja. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. nagle i jake reakcije. Prema Hipokratovoj klasifikaciji. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. već brzinu. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. inicijativnost i sl. na primer. snagu i trajanje reakcije pojedinca. doslednost u ponašanju. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. pored moralnih osobina. može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. skromnost. česte.

Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe.moralne osobine. Čovek nije samo racionalno biće. stavljaju iznad tuđih. Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). Prema drugim osobama. strah. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine. tela (pantomimika) ili glasa. 140. Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. obesti ili osvete. nemaju ni za koga razumevanja. naprotiv. žalost. egocentričnost. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. motivi i drugi lični interesi. od složenih osećanja. gnev). rodbinskim. zlonameme. se manifestuje kao svesna. neobuzdana radost). pronalaženja izvesnih novina u nauci i si. nežnosti. To su: primitivizam. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl. disanje. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo. malicioznost. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. porodičnim. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. maliciozne osobe su bez osećaja. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. mržnje. zavisti i mržnje. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. Međutim. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. susedskim radnim. ogovarali ili optuživali. doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima. drugo. podmukle. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. na primer. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. ljubomore. događajima i sopstvenim postupcima. ne umeju da vole ili žale. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. Svaka emocija. ljudima. bez obzira na njihove vrednosti. biće pozitivno ocenjena.bračnim. neprijatnost.. upornost kao karakterna osobina. poslovnim. pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). Tako. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja. paničan strah. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. ali nema odlučnosti da ih primeni. Maliciozne osobe su pakosne. Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . rigidnost. izopačenost i nastranost. treće. Nasleđe 113 . Egoizam. dok. varenje i drugih). nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok. Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. učenja. Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. promene u pokretima lica (mimika). podozrive i zlobne. svaka karakterna osobina. nedostatak vaspitanja. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. egoizam. naročito primarna emocija. agresivnost. koja se nazivaju emocijama (radost.

Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. odbačenosti. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. a nastaje kao posledica frustriranosti. uznemirenosti. U periodu adolescencije. emotivne napetosti. postoji. ona. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv. potištenosti. ljubomore i sličnih stanja. Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. preteranoj osetljivosti. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. nesigurnosti. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela. Delovanjem pozitivnih uticaja. Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. 114 . Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. dok je prepast (zaprepašćenje. čedomorstvo). Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša. razdražljivosti.uznemirenosti. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. posebno emocionalne nestabilnosti. Ipak. ubistvo iz bezobzirne osvete. zbog čega dolaze u konflikte. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. inferiornosti. emocije su kolebljive. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. koja je relativno stabilna i određena.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. ljubomore. neodlučnosti. teškoćama u kontroli emocija. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. volje i mogućnosti. promenljive. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. od učenja. ipak. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. 141. često nejasne. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane. napetosti. pri čemu najpre nastaje prikočenost. a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja. drugih niskih pobuda i sl. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. Za razliku od inteligencije.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

Izrazito su sugestibilni i povodljivi. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije). dok izvršioci imovinskih delikata. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. Međutim. teško govore. zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi. posebno najtežih.titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena. naročito kod maloletnih lica. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća").56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela). po kome navedena veza nema apstraktni karakter. pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. 146. što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću". Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. krivičnih dela. stalno im je potrebna tuda briga i nega. mogu da budu seksualno agresivni. što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje. nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje. postojanje niza frustracija. U duševno zaostale osobe spadaju: debili. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). Osim toga.veštaka. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije. Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela. kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja. pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. imbecili i idioti. Naprotiv. Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. čini se najprihvatljivijim shvatanje. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. posebno u okviru porodice. Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela.Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. odnosno debili. Međutim. u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije. dovesti do kriminalnog ponašanja. Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih.

falsifikati. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. pojedine psihoze. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. epilepsija. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". posebno ubistvima. ljubomore i dr. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. silovanja. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. kada se vrše krađe. visokog porekla. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava. ubistava i telesnih povreda. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. može da dođe do značajnih promena u ličnosti. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. a mnogo više sa samoubistvima. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. krvnih i seksualnih delikata. Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. Suprotno maničnoj fazi. uvreda. imovinskih krivičnih dela. Epileptičari vrše i druga krivična dela. nasilja u porodici. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. dolazi do emocionalnih poremećaja. osetljivosti na alkohol. mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. senilne demencije. proganjanja. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. Shizofrenija. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. Međutim. 147. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. Organske psihoze su: progresivna paraliza. Kod traumatskih psihoza. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. traumatske psihoze. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. prolazni poremećaj funkcije mozga. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. religioznosti. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. prevara i si. zbog karaktera samog obolenja. Epilepsija je naglo nastali. što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju. koje nastaju usled povrede mozga. telesnih povreda. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. uvreda. kleveta. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. najčešće krvnim deliktima.zakonom. ličnih zasluga. saobraćajnih nezgoda. kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. nepriznatog prava. najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. emocionalnom životu. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. na primer shizofrenija. Osim toga. već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. prevare. pronalažaštva. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. kleveta. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. koji naglo i prestaje. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. kao što 119 . Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza.

). histeroidne i seksualne. Sumanute ideje (ljubomore. javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. depresivna neuroza. često na beznačajne povode. doživljavanje halucinacija. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. pretežno pasivne i pretežno kreativne. Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. epileptoidne. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. posebno njihova abnormalna emocionalnost. 149. fobična neuroza. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti. što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. razdražljivo reagovanje. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. neuravnoteženost. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. histerija. 148. Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica. što uslovljava agresivnost prema drugima. ne prihvataju društvene norme ponašanja. zbog čega se reaguje agresivno i brutalno. agresivnost i impulsivnost.ubistva i teške telesne povrede. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). emocionalna preosetljivost i razdražljivost. prisilna neuroza. Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja. Oni su agresivni i impulsivni. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. odnosno samo jedno lice. Navedena svojstva licnosti psihopata. psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. ljubomore. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. hipohondrična neuroza. razdražljivost. u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. brzo. Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. seksualni delikti). slabost i nestabilnost volje. ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela . Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. nesigurmosti u sebe. kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. postojanje sumanutih ideja proganjanja. što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. "paranoična tužakala"). netolerantnost. koje je za bolesnika "progonitelj". ali postoji nastranost u oblasti emocija. cikloidne. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). volje i nagona. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. narkomanija i dr. Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. ispoljavanje crta depresivnosti. burno. alkoholizam. neurastenija. religiozne sumanute ideje. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. hladnoća. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. preterana osetljivost. bezosećajnost. Neki pisci smatraju da 120 .su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. nemaju osećanje samokritike.

penološke i druge klasifikacije. atletski. 150. Međutim. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika. lažnim predstavljanjem. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. koje se primenjuju na delinkvente. pored različitosti. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. kod kleptomana postoji strast za krađama. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela. na primer. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. psihološke i psihijatrijske klasifikacije. crtama i strukturi ličnosti. slučajni i iz strasti. krađama. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. energičnosti. piknični i displastični). koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac. Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". stabilnosti i istrajnosti). kod piromana za požarima. zapaženo je da. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. ucenjivanjem. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. lažnim svedočenjem. mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci. Tako. Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. njen autor je Lombrozo. Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. prevarama. prema njegovom 121 . kriminološke. ubistvo trovanjem i sl. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. iznuđivanjem. nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način. kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu. koje karakteriše emotivna napetost. Prema tome.). Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. umobolni i slaboumni. rodeni. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. sadističko mučenje i ubijanje dece. opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima. koji. Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne. utajama. kriminalci iz neodoljive strasti. Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. po navici. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. što čini njihovu individualnost i posebnost. Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. Histerije. neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta.

Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". konstitucionalne (mogu biti iz navike. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. tako i kriminoloških. stepena društvene opasnosti itd. Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. obične. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. bola i briga. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. Ona razlikuje seksualne prestupnice. lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). privredne prestupnice.tvrđenju. "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu. 2. koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. a primaju isto tako niske plate. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. odnosno kompleksa obeiežja. alkoholičarke i žene koje su napustile decu. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. psihopatoloških. socioloških. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana. ženegangstere. Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. profesionalni i po tendenciji). koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. kriminalce usled emocija ili strasti). Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. 3. Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice. altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. zavedene. U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata. kako psiholoških. zbog plemenitih težnji. 122 . Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful