KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

vremenu. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. telesne povrede. Na primer. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. Proučavanje obima. čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). prekršaji u saobraćaju itd ). krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). prekršaji protiv javnog reda i mira. imovinski kriminalitet. krivična dela protiv imovine.). na pojedinim nacionalnim i državnim područjima. privrede). kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. političkog. društvenih prilika i okolnosti. ili. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. stagnirao ili je bicui porastu. Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). u Srbiji opao. profesionalni kriminalitet itd. prevare. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. načinu. maloletničke delinkvencije. uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. utaje. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. imovinskog.prestupnike i oštećene. imovinski kriminalitet obuhvata krade. Na primer. prinude. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer. dinamiku prestupništva. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. starosti i si. V. struktura. brojno stanje. strukturu i klasifikaciju prestupništva. politički kriminalitet. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati.privrednog. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva. ukazuje da odredeni obim. mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca. vremena. U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. imovine. težini kažnjivih ponašanja. sredstvu i mestu izvršenja. 4 . obim.). punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. u gradovima i selima. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. rasprostranjenost. broj izvršilaca. Pojavni oblici. Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. recidivizam). nepoznat. protiv života i tela. poreklo i razvoj prestupništva (Pešić. polu. privredni kriminalitet.

O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. školu. posebne. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Uprkos različitim shvatanjima. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. određujući ga ne kao pravni pojam. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". društvene i individualne. predstavlja jedan kriminološki pravac. 8.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima. uslova života. temperament. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje). učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene. objektivne i subjektivne. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne. Klinička kriminologija Klinička kriminologija. fizičke ili kosmotelurne i društvene. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa. na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. koji se. Pri tome. vlada kliničkom kriminologijom. Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. sukoba kultura. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). potrebe. opažanje. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. endogene i egzogene. interesi). itali-janskog lekara. druga devijantna ponašanja itd. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. neposredne uzroke. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. sredstva masovne komunikacije. ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. inteligencija. u drugoj fazi. . odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. grupu. psiholoških karakteristika. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan. za razliku od opšte kriminologije. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta.7. pod uticajem psihoanalize. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane. kako tvrdi Pinatel. sposobnosti. Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi. različitih shvatanja o vrednostima. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. učenje. a druga u istim tim uslovima to ne čine. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. Pojam opasnog stanja. praktična istraživanja su takođe brojna.

razlika je samo u stepenu ispoljavanja. Ova shvatanja. viši opšti deo krivičnog prava. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. po oceni mnogih autora. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa. Kao samostalna nauka. predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke. u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. mogu se podeliti u dve grupe. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". ili sve nauke koje izučavaju krivično delo. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. Medutim. veka. sve do prvih decenija 20. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri. već proces razvoja specifičnih znanja. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje.kriminaliteta. Prodor medicinske misli. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. bez obzira na druga izučavanja. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. koja je takode nastojala. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. ona je grupna (pluralistička) nauka. posebno psihijatrije. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. opšti pojam za više naučnih disciplina. krivični postupak i kriminalnu politiku. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. da objasni kriminalitet u celosti. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. Klinička kriminologija. Sem toga. odnosno nekriminalno. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. krivca i krivičnu sankciju. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. vremenskih i drugih 6 . u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. akademik dr Toma Živanović. njena nezavisnost je danas nesporna. nacionalnih. U pravne je ubrajao: krivično pravo. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. kriminologija kao i svaka druga nauka.'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. ocenjuje proučavanog delinkventa. Sem toga. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. ona nije samo rezultat. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka. 9. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. posebno društvenih i pravnih nauka. kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . delio je na pravne i nepravne. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih.

Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama.3. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata.6. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. potpunijeg znanja. primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. kriminologija je empirijska nauka. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama. fundamentalna i primenjena istraživanja.empirijska nauka. akademski i primenjeni karakter kriminologije. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. 11. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1.7. drugim rečima i nešto preciznije. dolazi do daljeg. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. Ili. 5. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. sociologija). 2. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. Medutim. Počinje se sa 7 . idu sa jednog nivoa na drugi. U proučavanju svog predmeta kriminologija se. politika suzbijanja kriminaliteta. korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. s obzirom na specifičnost svog predmeta. oni se stalno preklapaju. opažanje). Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije. Naime. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. Pri tome. Sem toga. 10. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. to je postupak kojim se. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. Pri tome. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. Takođe.teorijskog ili empirijskog. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo. psihologija. penologija.4.8. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina. kriminalitetu. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima. kao i druge društvene nauke. krivično procesno pravo. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. komparativni metod. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje. tako da je kriminologija teorijsko. sudska psihijatrija.

kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. odnosno njene zamene drugom. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. Takav rad omogućava svestrano. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. tužilaca. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. autobiografski podaci o delinkventima. lekara i drugih stručnjaka. a to se često i čini. biološke i druge aspekte. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. 12. pravne. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. Nažalost. skupštinski materijali. na drugoj strani. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. socijalnog radnika. a kod nekih istraživanja i ekonomista. a do njih se. po pravilu. iskazi žrtava i si. psihijatra. potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. advokata) o kriminalitetu. posebno mišljenja praktičara (policajaca. statističara i specijalnog pedagoga. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. psihopatološke. postojeća istraživanja o kriminalitetu. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. efikasnijom. psihologa. pravnika. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. delinkventima i žrtvama. sudija. kada je u pitanju kriminologija. Medutim. napisi o kriminalitetu u štampi i si. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. bez obzira na njegov stručni profil. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza. Pri tome. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. Oni polaze od pretpostavke da. cilj primenjenog istraživanja je akcija. 13. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. tj. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. Tako 8 . Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja. menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta.opservacijom činjenica koja. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). Takođe. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. njihovi dnevnici. Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. sudski predmeti. psihološke. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke.

7. 6. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. 10. sudski predmeti. metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni). Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . prostorno i vremensko određenje istraživanja. na primer. ciljevi istraživanja. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. iskazi delinkvenata i žrtava. analiza i interpretacija podataka. predmet istraživanja.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci.su. Pri tome. " 6. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. koji. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. prethodna saznanja. 3. Prema ovom modelu. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. primarni izvori podataka. 4. Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. policijski i zatvorski dosijei. operacionalizacija . Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. obično se daje i predlog za dalja istraživanja. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. najprostije rečeno. 15. hipoteze koje će biti proverene. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. naučno objašnjenje . 3. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. autor projekta. 12. određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. opis uzorka. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. odnosno od prirode istraživane pojave. izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. 5. 8. 9. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta.definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). 14. predstavlja opis budućeg istraživanja. Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). 5. opis istraživačkih instrumenata. 8. institucija-organizacija. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. U tu svrhu izraduje se istraživački projekat. Uz to. 2. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. 9. " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). skorašnji. 11. 7. 2. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. priprema i obrada podataka.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). Medutim. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. autobiografije delinkvenata i sl. hionološkim redom. prikupljanje podataka. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1. 14. 16. 13. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. 10. 4.

recimo recidivizam. odnosno njihov način života. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. tj. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. po pravilu. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. a kriminalitet zavisnu varijablu. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. god. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. ako jeste. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Koriste se i tzv. je po pravilu zavisna varijabla. na primer. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. određenje da će se neka kriminološka pojava. na 10 . posredstvom viktimizacije i straha od zločina.Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. 18. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. Pre svega. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju. tj. migracije će uvek predstavljati nezavisnu. istraživač će se. kao zavisna varijabla. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Naime. odnosno značajem u osnovnom skupu. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet.). da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. Medutim. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. a zatim definisanje slučajeva. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. 17. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. tj. To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. na primer. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. odnosno kriminološki fenomen. Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike). orijentisati na prvi ili drugi način. Tako.

Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). 19. ali i predvideti budućnost. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. merenjem. komparativnoistorijska i druge metode. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. dedukcija. 21. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. Nakon analize. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Medutim. odnosno kriminalnog ponašanja. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. delinkventu. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. dakle.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. istraživanje međuzavisnosti faktora. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. potrebno je izvršiti njihov opis. indukcija. odnosno obrade. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Primenom savremenih sredstava. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. klasifikaciju. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. ispitivanjem. Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. Međutim. Obrada. Od koje. dakle. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. dakle na ono što se već dogodilo. kao što su funkcionalne. upređivanjem. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. 20. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . kao najvažnije. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka. Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. Takode. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. eksperimentom. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Takode. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. odnosno stvamog kriminaliteta. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem.

12 . karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. društvena pokretljivost.).podataka. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. Naime. kao što su: politički sistem. a naročito korelacione analize. Kao najsloženija. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. međutim.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. odnosno metoda: statička analiza. demografija. u masi pojava koje se ispituju. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost. revolucija. 22. rat. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Ispitivanje . ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela.000. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). a posebno za žensko stanovništvo. Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. bez vremenske odredbe. ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. No. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. ekonomski sistem. tako i drugih lica i žrtava. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. zanimanje. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. način izvršenja. Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. dakle kriminaliteta. Takode. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. delinkventu i žrtvi. alkoholizam itd. izraženih numeričkim vrednostima. profesionalna stabilnost. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. Prilikom primene ove metode.) itd. kao i za pojedine starosne grupe. Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava. recidivizam i si. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. sredstvo. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. razlikuju se intervju i anketa. narkomanija. društveni razvoj. školska sprema. prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. predmet i si. starost. Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava.

odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. 23. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod.sa ponuđenim odgovorima. da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. odnosno veze izmedu različitih pojava. Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. raspoređenih na sistematičan način. Samim tim. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). pitanja). U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. sugestibilnosti i sl. 24. Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 . Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka. u celini. agresivnosti. pitanja treba tako da budu kombinovana. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . Svojom specifičnošću i složenošću. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. ne sme da traje dugo itd. objekat napada i si. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. stavovima. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). tj. na raznim geografskim područjima.). U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja. jasno formulisana. Prilikom postavljanja pitanja. odnosno intervju. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. anketa. motivaciji.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. U penološkoj oblasti. naime. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe. 29. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. M. za razliku od neposrednog posmatranja. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. posebno kada su u pitanju osetljive teme. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. 30. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. zatvorskih dosijea. na primer. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. patološkom. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način. sudskih predmeta. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje. delinkventa i žrtvu. Sistematska opservacija delinkvenata . U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. Međutim. Koriste se i on line. Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea. Njegova primena u kriminologiji je mala. američki istraživač Trešer (F. dnevnika i memoara delinkvenata. dnevne štampe. Ipak. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. putem intemeta. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. Fokus grupe su male. polustruktuiranih pitanja. Tako je. faktora delinkventnog ponašanja. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. incest ili zloupotreba droga. Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. npr. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. Takođe. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. izolovanih. pa ih nije celishodno veštački izazivati. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. psihološkom. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. 17 .

.kombinacija raznih. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. Drugim rečima. Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja. pravilu nivoa interpretacije. patološka i socijalna. 18 . Ovaj metod naziva se . 3. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. rodenje (generacija). Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa . dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. sprovođenje samog tretmana. pre svega kvalitativnih. sudskih i si. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). a na drugoj. Na jednoj strani je. 2. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka. Skupe su. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. Termin kohorta je uzet iz demografije. s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. 31. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana.Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. upoznaje se sa njegovim rukopisima. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. a potom i za poređenje dobijenih rezultata. klinički metod. kao i etnografski metod . ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2.nivo delinkventa.to je. No. Proučarvanje po kohortama. dakle. prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. dakle. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču. Istraživač se lično sreće sa delinkventom. 1. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. 4. a koja nisu uvek pouzdana. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem). drugi nivo .) koje sakuplja istraživač. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka. Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. Osim toga. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. Klinički metod. uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. psihička. izvora podataka. dnevnicima. 3. "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne.

feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. kako kaže Fleks (Flax). 32. odnosno tretman. kako ističe Harding. ignorišući specifičnosti. kritici epistemologije. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. 1. Postmodernistička epistemologija. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. naročito poslednje dve etape. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. Kriminološko istraživanje. naime. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. 19 . Medutim. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. klasna i svaka druga specifičnost. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. u torn smislu. šire zasnovanoj. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. Iako su. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola.putem. feminizam gledišta. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. To su. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. kako zagovaraju pristalice biološke. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. za razliku od feminizma gledišta. uglavnom zasnovane na već postojećoj. Radi se. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. Feministički postmodernizam. feministički empiricizam. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima.

od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Međutim. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje. odnos izmedu istraživača i istraživanog. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog. neke autorke. kao nosilac moći i prava na kontrolu. nedostacima i raspoloženjima. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene. U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. Takođe. Najzad.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. odnosno odnosima moći. "Sviđalo se to nama ili ne. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio. oko načina prikupljanja podataka. Ipak. Ipak. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. posebno načina vodenja intervjua. kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora.politička analiza učinila mogućim određenje "kako. Takode. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. Medutim. nadređen istraživanom. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl). teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. Međutim. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. kao prethodnih društvenim. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . Pre svega. moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. izrade istraživačkih instrumenata i si. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. Naime. istraživački postupak. zašto i kada" bi "o. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . 33. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju.je moralno neopravdano".

godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. odnosno nedostižni organima gonjenja. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. godine. Najveći porast zabeležen je 1993. da bi 1993. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. Kao što se iz tabele vidi. uz kratke periode stagnacije. do 1992. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. Obim.razumemo ono što se dogada. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. opada od 1990. od 1999. To je od dvostruke važnosti: prvo. analizu obima i. godini bio skoro udvostručen. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. Imajući ovo u vidu. postepeno raste do 1998. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. godine. godine. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. opada. godine. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Najzad.1997. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. godina. 34. godine. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. više nego inače. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. optuženih i osudenih lica. on je u porastu do 1994. a zatim. godini jedino u 2002. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. godine. U isto 21 . prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. posebno kada. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". u poredenju sa periodom 1991. Ukupan broj osuđenih lica. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. drugo. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. počev od 1994. na primer. zatim. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. Tokom 2005. godine. godine. kako ukupno tako i punoletnih. do 1993. kao što je slučaj u našoj zemlji. Prilikom tumačenja podataka o obimu. godine broj prijavljenih lica. godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. U ovom periodu. Naime. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. Od 1991. Od 2003. Upravo stoga. uz manje oscilacije. Podaci o obimu. godina. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. i 2002. Prva promena desila se 1991. godine. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. godini. Nakon 1998. a onda ponovo počeo da opada. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. godine.. bio iznad broja prijavljenih u 1990.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. Feministkinje. tj. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. njihovi statistički podaci se vode odvojeno. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. do 1991. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. Tako. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005.

primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica. Takođe. Najzad. dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. Kod maloletnih lica. godine. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4. Pri tome. Takođe.1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize. Takođe. Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. porast broja osuđenih lica u 1998. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti.4%). godini opao za 31% u poređenju sa 1984. gde je zabeleženo opadanje. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. godina. 35.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996. provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%).6%). dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3.3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7. Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. pri čemu je 40% viktimizirano 1995. starosti i polu. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta.5%. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik.8%). godinom.7%). Kod punoletnih lica.4%. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005.8%). Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. Samim tim. oštećenja auta (19.1). i privrede. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4. čak 85. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8. godine sprovedena u Beogradu.7%). Osim toga. 22 . koja je sprovedena u Beogradu 1996.8%). Prema podacima ovog istraživanja. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji. a porast počinje 2002. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti. osim za krivična dela protiv privrede. godinu za sve grupe krivičnih dela. Godine 2004. godine na uzorku od 1094 ispitanika. dominiraju krivična dela protiv imovine. za koja nema prijavljenih maloletnika. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. lične krađe (26. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode.vreme broj osuđenih lica je u 1993. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. godini bio veći u odnosu na 2000. Kada su u pitanju ostala krivična dela. Pored ovih krivičnih dela. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. Takođe. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta.

kada počinje da raste. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. Podaci prikazani u Tabeli br. Na primer. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Uopšteno posmatrano. godine 2002. broj osuđenih žena je bio na sličnom. uključujući i krivična dela protiv života i tela. u. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Na primer. odnosno prekoračio tek 2005. izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. kao i u SAD. Na jednoj strani. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. Takođe.3 i 8. Tako je 1989. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. za kriminologe. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Tabela br. Švajcarska. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. Tabela br. Međutim. odnosno izmedu 8. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. Nažalost. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. godine. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama. Osim toga. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. Analize strukture kriminaliteta prema polu. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama.iznosio je oko 8%. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. godine kada je došlo da manjeg pada. Pri tome. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . do 2005. Upravo stoga. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. Da bi taj cilj bio postignut. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. idealnom svetu. Na drugoj strani. da bi nakon toga opadao. No. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. ali među njima postoje i velike razlike. takode. godine. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. godine. odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima.9%. Pri tome. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. 23 .Kod ostalih grupa krivičnih dela. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka.nim državama. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu. po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. Staljin je 1933. sa izuzetkom 2003. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. godini. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. relativno stabilnom nivou sve do 2004. 36. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. kako u prošlosti tako i u savreme. 5. 5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. Izrael i skandinavske zemlje. godine. godine.

na 22% 1990.3%. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22.9%. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. Sa izuzetkom SAD. U Engleskoj je. i 1999. dostižući u 2005. posebno krada automobila. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj. broj ekonomskih krivičnih dela.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. a krivična dela protiv državne imovine za 34. Kriminalitet je opao i u Kanadi. maloletnička delinkvencija je u 1989. i 1991. Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja.7%. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". da bi 1994. Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. tako i nasilnog kriminaliteta. i drugih teških nasilnih krivičnih dela. Takođe. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 . Ipak. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. kao i u drugim zemljama.4%. porastao za 31.." Međutim. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. na primer. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta. godine dostigao 24. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet. u Engleskoj i Velsu. Međutim. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26. poput Danske i Finske. pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava . podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada.8% u odnosu na prethodnu 1988. Tako je u Engleskoj u 1997. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom.4%. iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. na primer. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. Takođe. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. godini najniži nivo ikada zabeležen. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28.U odnosu na osamdesete godine. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. poput Japana. Ipak. godini porasla za 21.1%. Isto tako. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. je opao. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. pokazuju da od 1994. godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. fizičkog nasilja i krađe motomih vozila. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%)." Nakon 1991. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996. razbojništva. Naime. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55.5%. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. tokom 1990. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%).2% u odnosu na 1988. Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. Takođe. Ргеmа podacima za 1987. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU). U bivšem SSSR-u je. Ipak. Slično. U periodu između 1995. na primer. do 2005. godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada.

na primer. ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova. na primer. Kuršumlija. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. Bor. Negotin. broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca. Lajkovac. Mionica.porastao je sa 10% u 1985. Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. na 16. Te godine 85.. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. Trstenik i Čajetina. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Mali Zvornik. Prokuplje. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. Vladičin Han. još od strane prvih kriminologa. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". Gornji Milanovac. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986.godinu. Despotovac. Lebane. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Voždovac. trgovinskog.Tako. Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. Jedno od takvih područja je. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. Lazarevac). Vmjačka Banja. između ostalog. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom". politička i slična krivična dela. Savski venae. 38. 37. Ljig. Obrenovac. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja.3% u 1989. Takođe. Blace. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Na primer. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić. Koceljevo. šverc. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. Ivanjica. krijumčarenje i trgovina ljudima. Leskovac.7% žene.7%) visoku stopu kriminaliteta. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. Međutim. Bogatić. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Majdanpek. Ljubovija. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Loznica. 13 je imalo nisku a 35 (30. Neki autori. Varvarin. Boljevac. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 . ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14. Kako ističu Arčer i Gartner. Prema nekim autorima. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine. Velika Plana. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca. stopa ubistava na jugu je u 1989. Ražanj.23 Pri tome. Paraćin. Novi Pazar. Osečina. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. krijumčarenje droge. Ljudi često provode vreme van svojih kuća.

falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Takođe. To su najčešće veće raskrsnice. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. prenaseljenost. Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. Venecueli. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. Pri tome. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. 1 u Novom Beogradu. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi. bivšem SSSR. da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti. tranzitni karakter. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . prema nekim istraživanjima. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. trgovi. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. prevare.i u drugim zemljama. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Velikoj Britaniji. Ugandi. 39. veka u Čikagu. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada. razorene porodice i manjinske grupe. nedeljama. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. 40. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. nezaposlenost. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. 15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. 8 i 9 u Paliluli. model koncentričnih zona u velikim gradovima. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . Takode. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere. Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. 18 u Starom gradu. Prema tim istraživanjim. kriminalitet.

nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. 27 . Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično. izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. urbanizaciju i migraciju stanovništva. ugrožavanja). Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. povrede tela. Na primer. pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. a prema muškarcima u dane vikenda. već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene. najčešće prema ženama. Kada su u pitanju krvni delikti.godišnjim dobima. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda. silovanje i razbojništvo su. taoci). Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja.Vilić. a najmanje u jesen. Na drugoj strani. najčešće kao deo političke strategije). suprotnosti u društvenom razvoju. a rede noću. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. otmice. planiran i organizovan. deci. a najmanje u jesen. dostojanstva ličnosti i morala. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. građanski ratovi. Nasilje znači upotrebu sile. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. starim i nemoćnim osobama. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. racionalno postavljen. Zahvaljujući napretku tehnike. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). Takode. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. Krađa automobila. U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. posebno u popodnevnim časovima. slobode odlučivanja i kretanja. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. daleko od društvenog saznanja. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima. Lokalni. na primer. 41. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. Takođe. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. oni to češće čine u toku dana. tipična noćna krivična dela. psihičkog. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. braka i porodice (nasilje u porodici). One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. lične sigurnosti. To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima.

posebno onih u kojima nedostaje otac. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. delikte nasilja u porodici. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. navode terorizam. oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. odnosno do 45 godina. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. Takođe se. procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. zatim. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. psihičko zlostavljanje. mlađeg uzrasta i srednjih godina. propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. u celini.genocid). ali. Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. (politička ubistva. kao i psihopata i neurotičara. posebno alkoholizma. razbojništva (18-25 godina). sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. iznuđivanje iskaza. kao i delikte nasilja uopšte. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. Najveći broj izvršilaca živi u braku. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. telesne povrede (35-40 godina). ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. nasilje u porodici). terorizam. povreduje ili ugrožava život. besposličara. seksualne delikte. Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. pritisci ili tortura. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. besposličenja i kocke. trgovinu ljudima. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. nacionalne ili etničke grupe . politički delikti nasilja. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. osveta i ljubomora. znači oni delikti kojima se oduzima život. Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). ali nije izrazito nizak. kriminalitet proganjanja i mobing. nasilje u sportu. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. radnje izvršenja. ali je daleko od izrazito nepovoljne. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. nedozvoljen prekid trudnoće. znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. pa. posledice. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte.U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. preovlađuju mlađi muškarci. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. Prema ovom istraživanju. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. stambena situacija nije najbolja. Osim određivanja pojma ubistva. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. nepružanje pomoći. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. razbojnička krađa). ali nije ekstremno nizak. Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. telo i zdravlje. pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. 28 . 42. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. zločine mržnje. sistematsko uništavanje verske. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). razorenih porodica. pre svega. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. telesne povrede.

Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. reaktivno nasilje. ubistvo deteta pri porođaju. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove.l 13 KZ RS). nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). (čl. lukavo. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. kao teško ubistvo. a ne radi se o ubistvu na mah. Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. kao i umišljajno lišenje života više lica. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama). Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. lišenje života deteta ili bremenite žene. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. koji se. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. S obzirom na te posebne okolnosti. zatim ubistva iz političkih pobuda. U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi .114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. izvinjavajuće ubistvo. U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način.115118 KZ RS). instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja.pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo.). po pravilu.U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. koja vrše duševno bolesna lica. 115118 KZ RS).učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. U krivično. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih. postoje i "ubistva bez motiva". oslobođenja od neke imovinske obaveze. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena. lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica. 29 . za nagradu i si. Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno. potajno. pohlepe i si. ubistvo bez predumišljaja i opravdano. lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. 113 i 114 KZ RS). u momentu kada žrtva to ne očekuje. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. ostvarenja dobiti.

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 . i kojim su bile obuhvaćene 192 žene. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke. u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. silovanja i ubistva u kući. Naime. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka. namerno činjenje nečega što teško povređuje. na primer. Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. zavistan je od alkohola. 2. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta. 48. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. uključujući pretnje takvim radnjama.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva. žene su svake godine žrtve preko 572. U proseku. g. socijalno je izolovan.ženama pokazala su da ovaj pristup. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja.. iako olakšava istraživački postupak. 18. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%). medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije. ima probleme sa zapošljavanjem.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. U toku 1991. na primer." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema.njen da je profesor M. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. u skladu sa time. političke dominacije. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. Takođe. Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja".8%). uključujući i našu zemlju. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Takođe. Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene.7% odgovorilo da je fizički maltretirano. BCS iz 1992. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje. tradicionalista je. došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem. R.9%). seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52.

visok nivo nasilja u društvu. porodična socijalizacija. 49. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. O obimu. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice.uzroka polaze od društvene strukture. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. odnosno mentalno bolesnim. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. stresa i slabe komunikativnosti. nesigurnosti. po njima. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. nezaposlenost ili delimična zaposlenost. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. Kritičari. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. Neki od tih faktora su. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. odnos poverenja. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. naime. ako je nešto posebno važno. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. Smatra se. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. nezaposlenost. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. Slično tome. u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. 34 . kontinuirani elemenat društvene interakcije. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. od strane nekih psihologa. ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. kako su isticali. Ovi faktori. velikog bračnog nezadovoljstva. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. Medutim. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. pa i ranije. "gazda u kući". imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres. Takođe. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. a ne kao proizvod individualne patologije. To su uglavom sociološka. Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. Takode. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. kulturne norme i seksistička organizacija društva. između ostalog. finansijski problemi. nezadovoljstvo poslom. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. visina prihoda i obrazovni nivo muža. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. loši stambeni uslovi. onda to opravdava upotrebu nasilja. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. psihičko. Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. rečju. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. odnosno globalnog društva. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte. Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata.

pa i do smrti. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. materijalnih. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. Pored fizičkog zlostavljanja dece. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. uvrede i psovke. a početkom 20. Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum. Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. ubijanje drage životinje. alkoholizam oca ili majke. emocionalnih potreba. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. ostavljanje deteta samog u stanu. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta". upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. 193 KZ RS). Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. Prema ovim objašnjenjima. Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. U porodicama sa više dece. Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično. nasilja oca prema majci. U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. usvojioca. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem. pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. medutim. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. silovanje. edukativnih. izolovanost zbog bolesti. istina vrlo retko. kao i napuštanje deteta. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. obljuba 35 . preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. Teku IX veku počelo je da se piše. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima. postoji i psihičko zlostavljanje. prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. usvojilac. koje može dovesti do teških telesnih povreda.. vaspitača u domovima i poslodavaca. teška telesna povreda. vezivanje za nameštaj. Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika. otmica. njihove svađe. o zlostavljanju dece od strane učiteija. zdravstvenih. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. ovi podaci su samo . ali i kao poseban oblik zlostavljanja. broj zlostavljane dece je mnogo veći. Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece.vrh ledenog brega". U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece. ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj.

odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva. fantazija.nad nemoćnim licem. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. razbojništvo. ratni zločini protiv civilnog stanovništva. fizički izgled). Značajan doprinos za promenu prakse organa. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba. pa čak i psihoza. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. trgovina decom radi usvojenja. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. Godini. obljuba sa detetom. vode. iznuda. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. promena porodičnog stanja. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. koliko ih je bilo u 2000. već se naprotiv produžavao. nedavanje izdržavanja. ali i bolestima pojedinih organskih sistema. kroz zloupotrebu poverenja. zanemarivanje higijene. pravosudnih. ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. već četiri generacije jedne porodice. 65 ili 75 godina). psihička. Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. na skoro 2000 miliona u 2050. koji imaju blizu devedeset. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. ne samo zbog seksualne privlačnosti. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. godina Međunarodnom godinom starih osoba. ekonomska). a očekuje se da se do 2050. godini. rezolucijoin 47/5. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. vanbračna zajednica sa maloletnikom. hrane. posredovanje u vršenju prostitucije. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. od 1950. Gerieralna skupština UN usvojila je. oduzimanje maloletnog lica. odnosno majci. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. nazivanje pogrdnim imenima i sl. obljuba zloupotrebom položaja. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. Naime. omogućavanje uživanja opojnih droga. kojom je 1. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. rodoskrvnjenje. 1992. 50. vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. Tada deca. razbojnička krada. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. 36 . Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. One su uslovljene samim procesom starenja.. Tokom 20. seksualna. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. Deset godina kasnije. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. godine. Prema istraživanju Olivera. Ipak. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. u nekim slučajevima. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). zdravstvenih i obrazovnih organa. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. postoji i ekonomska viktimizacija. Međutim. kao nedavanje lekova. Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. Pored ovog oblika. Proklamaciju o starenju. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. godine poveća za još 10 godina. a 1999. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. nasilje u porodici. policijskih. radna sposobnost. kako u porodici tako i izvan nje. trgovina ljudima. nedozvoljene polne radnje.

do nivoa lokalne zajednice. a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. U pogledu uzrasta izvršilaca. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. zlostavljanja i nasilja".veći broj učinilata je oženjen (48%). pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. a u 14% slučajeva maloletnici. koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice. 194 Krivičnog zakonika RS. 37 . strah od osvete isvršioca i si. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici. 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela.Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. Karakteriše ge upotreba sile. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl.4. zbog postojeće procedure. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl. posebno ženama. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina. polje. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode. Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci. Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. 197-200 Porodičnog zakona RS. Prema jednoj proceni FBI. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika. Kod seksualnih.7. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti. hodnici. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije. Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. 51. pogotovo silovanje. u večernjim i noćnim satima.6. automobili. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja. 197 KZ RS). zlostavljanja i nasilja nad starijim licima. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno. aprila 2002.udeo nepismenih je manji. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima.5. Takođe.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima. strah da će se u toku krivičnog postupka. njiva ili šuma. Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. koja nam se čini najprihvatljivijom. podrami. veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. Međutim. Osim ovih krivičnih dela. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom. delikata veoma visoko je izražen recidivizam. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti.8. sekundarna viktimizacija. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. u proseku učinioci su uzrasta 29 godina. 77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika. Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put.3." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije. pokušaj takvog čina. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. Na planu domaćeg zakonodavstva. U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. odnosno noćni časovi. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi. Seksualna delinkvencija . 10 i čl.od republičkog. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica. navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1. doživeti tzv. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. Osim toga.9. ulice i dvorišta. godine.2.

na primer u Francuskoj. emocijama ljutnje. 52. pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. seksualno stimulativni. napadu koji uključuje patnju. usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. Međutim. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje. Kod pružanja otpora. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima. Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1. Prema KZ RS (čl. u vršenju dela učestvovalo više lica. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . 38 . već i sa njom izjednačen čin. a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21. Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. straha. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača. Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor. 2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. 178 st. godine. Sledeća promena je . fizičke muke. 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa. silovatelji moći i sadistički silovatelji. Međutim. ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve. Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca. Krivični zakoni u nekim državama. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja.obljube. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. besa i revolta. 178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica".prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . često i fizičku torturu.

posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima. Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. seksualno dodirivanje i sl. "opušteno" ili "ne oseća ništa". deca od rodenja do kraja adolescencije. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. opekotine). Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu. bilo da se radi o kontaktnim (npr. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. obljuba zloupotrebom položaja. u oružanim sukobima i političkim krizama.) ili nekontaktnim (npr. i to prema deci oba pola. prika- 39 . 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. podvođenje i omogućavanje vršenja bluda. U krivičnom zakonodavstvu Srbije. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. nedozvoljene polne radnje. ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. bile su silovane posle šetrnaest godina. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. zloupotreba dece u radnom procesu. nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. U okviru posebnog krivičnog dela (61. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. prodaja. zbog svog uzrasta ili razvoja. za razliku od fizičkog zlostavljanja. seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. Prema jednom istraživanju. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu. Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro". seksualni odnos. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. posekotine. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave. prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike. Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. nezavisno od pola. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. Krivični zakonik predviđa. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. psihičku. analnog ili oralnog odnosa. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. poverenje ili mod. 2. a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca. nemoćna i potpuno zavisna od muškarca. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. Međutim. egzibicionizam i si. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. obljuba nad nemoćnim licem. izlaganje pogledu. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje.) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje.

Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova). te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. 40 . najčešće deca. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. nesposobnosti. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. U kasnijem razvoju. seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. ubistva. Naziv potice od reči incestare. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. poslednjih godina sa razvojem volonterskih S. Prema čl. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. službi i "Incest centara". kao i prekomerna upotreba alkohola. a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi.zivanje. radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra). ubistva iz nehata. Tajnost incesta je razumljiva. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice. proširivan i pojam incesta. iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. religiji. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana.O. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. kada je to podesno. oskrnaviti. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. a žrtva maloletni srodnik. a ne kao seksualnog nasilnika. s obzirom na to da su žrtve. šire. telesne povrede. kao i crtanje svastika po sinagogama. Medutim. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva. U 1998. rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. loša socijalna adaptacija. 197 KZ RS. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . Postoje različite definicije incesta. Zločini mržnje su uobličavali.S. uže. Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. Ipak. zastrašivanje paljevinom. 54. Prema nešto užoj defmiciji. Prema najširoj definiciji. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. silovanja. krivičnopravne i kriminološke. sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. pogotovo devojčice oca. godini student Metju.u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. 55. Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. što znači osramotiti. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci. uključujući. a nekada i određivali svetsku istoriju. Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". javno izlaganje. teške telesne povrede. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. napadi na homoseksualne populaciju.

2 st. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. oštećivanje sportskog objekta. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. 54 st 1). Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. prema Zakonu. Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. U Srbiji je 2003. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". godine. ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima. izazivanje nereda prilikom dolaska. koji se 531. 56. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima. Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. 41 . fizički integritet lica ili imovinu. ragbija. sa ciljem da prouzrokuje štetu. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. prema njihovim pristalicama. godine završio ubistvom. smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. opreme. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. 4). Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. kažnjavaju ih šutiranjem. a nekada samo radi zastrašivanja. Inače. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. Posle toga. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. gledalaca. trenera. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. poput fudbala. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste. u smislu ovog Zakona. sve u cilju pobede. navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju. neovlašćeni ulazak na sportski teren. trenera. Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. sedišta i oluci sa stadiona i dr. U takmičarskim sportovima (fudbal. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. navijača. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. 4). Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. Drugi kinje sopstvenu decu. u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. boksa. Nasilje u sportu Nasilje u sportu. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. kako između sportista. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl. uzeti u obzir. mešovitih borbenih veština. nasilje navijača. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. Kontaktni sportovi. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. improvizovano oruđe umesto noževa. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. Naime. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. druge igrače i njihove roditelje.

Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina. Ukoliko ne uspe na taj način. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. Osim toga. pretnjama i zastrašivanjima. s tim što upadi postaju sve učestaliji. Nažalost. Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem".Poslednja izmena Zakona usledila je 2007.pojam. Mobing . dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". a to je zastrašivanje žrtve. Naime. bez obzira na rod. Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. geografsku ili ličnu pripadnost. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. godine. U oba slučaja. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. rasu. еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja. progonitelji nekada pribegavaju nasilju. 57. koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. da pristane na njegove zahteve. Većina progonitelja su muškarci. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. po jednom utvrđenom sistemu. komunikacija bez pristanka ili verbalne. ljubavnih pisama. poklona. U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja. proganjanju je prethodio neki lični. 58. U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. od mlađih do srednjih godina starosti. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. 138 KZ. Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. seksualnu opredeljenost. Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve. pisane ili implicirane pretnje. progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. iznad prosečne inteligencije". usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi. socio-ekonomski položaj. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve. pod nazivom ugrožavanje sigumosti. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. poput: slanja cveća. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. 42 . Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. U najvećem broju slučajeva. Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova. karakteristike. podesnoj da bude izložena mobingu. ili kombinacija svih tih postupaka.

vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu. u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira. bez traženja otpremnine. zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. duževremenskog neprijateljskog ponašanja. žrtva se ismeva.napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom. ljubomore. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 .Zbog učestalog.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika. kao jednog od uzroka mobinga. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. odnosno žrtva mobera. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena). mikropolitičkog ponašanja.5. žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi. faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj. Uzrok sukoba se zaboravi. Osim toga. Zbog ovakvog poimanja. i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja. žrtvi se preti ili se ona napada fizički. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror. i mobing kao rezultat tzv. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća. S druge pak strane. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". žrtva biva seksualno uznemiravana). Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. odnosno etape razvoja događaja:1. žrtva je potpuno isključena iz radne sredine. Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. zbog maltretiranja kome su izloženi. ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga.2. korporativne klime i kulture organizacije.3. Cilj je da. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. napetosti. ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. što dovodi do hroničnog umora. mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. godine propisuje da je. radnici daju otkaz. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. Zakon o radu iz 2005. ljubomore. pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. vrste konflikta koji je okidač. poput nesanice. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. U ovoj fazi. žrtva sedi izolovana u prostoriji. Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. verbalne pretnje. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno. etničkog porekla. „Osećaj ugroženosti. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. izlaže poruzi zbog svog hendikepa. psihološkog profila i osobina žrtve. Mobing prolazi kroz odredene faze. žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. psihosomatsku i socijalnu patnju. načina na koji hoda ili govori). a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi.4. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. ali samo posredno. daleko od drugih). U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema. zavisti ili antipatije. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću. ućutkuje žrtvu. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim.

44 . prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela. paljenje i ubijanje za vreme pobune. Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije.). odavanje državne tajne. Benedict Arnold). U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. sabotaža. udruživanje radi protivustavne delatnosti. protiv države. Politički odnosi u društvu. hrane i dr.. izazivanje nacionalne. rasu. zdravstveno stanje. zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl. bračni status. On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood). Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. s obzirom na pol. iz političkih pobuda u cilju promene društveno.utvrđena. 59. a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. veroispovest. političke uzroke (Nathan Hale. Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. nacionalnu pripadnost. Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje. psihofizičko zlostavljanje i mučenje. članstvo u političkim organizacijama. Relativna politička krivična dela su obična. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. špijunaža. naučnu (Kopernik ili Galileo). ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. suverenitet. tj neko političko dobro. ugrožavanje teritorijalne celine. pritisak.političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. dok su složeni oblici: nasilni protesti. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela. subverzija. a to je rušenje države i njenih institucija i treće. povreda teritorijalnog suvereniteta. teror i gradanski rat. 18). politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. napad na ustavno uređenje. diverzija. oružana pobuna. teritorijalni integritet. jezik. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela. prinuda. To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. trudnoću. koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. represija. spoljnu i unutrašnju bezbednost države. terorizam. drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. počev od široke definicije. atentat. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. imovinsko stanje. njeni organi i institucije. religioznu (Martin Luter). nezavisnost. diverzija i sl. obuće. rodenje.Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. radi pomaganja neprijateljima). boju kože. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. odnosno invalidnost. između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada. terorizam. priznavanje kapitulacije ili okupacije. njenog uređenja i bezbednosti (na primer. nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja. političko ili drugo uverenje. sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. neprijateljska propaganda i dr. Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. političko ubistvo. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. oružana pobuna. pobune. seksualno opredeljenje. porodične obaveze. Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. neredi. krađa oružja. starost. terorizam itd). kao i zaposlenih.no poreklo. U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. organizuje rad i bezbednost. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža. 16). špijunaža. socijal.

Domaći zakonodavac. sva sadrže iste elemente: nasilje. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. kao „nasilničko kriminalno ponašanje. Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa. prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 . cilj i motiv. Ulivanje straha je najviši. zvanični ili državni terorizam. u političke svrhe". snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. Često. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini. kvaziterorizam. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva. Naprotiv. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". zbog motiva iz kojih se vrši. ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom". Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. težnja je usmerena ka široj javnosti. Takođe. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. i na kraju. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. već na korist koju imaju. a ne samo kod pojedinačne žrtve. I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. užas.60. na primer. zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju. „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. Isto tako. aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere. kao u slučaju pravog terorističkog akta. u aktu terorizma. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod. reči terror. Za razliku od njih. strah. promišljeni cilj. U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. kao i normalno funkcionisanje zajednice". s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". Teroristički akti planiraju se unapred. terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. Postoje različita određenja terorizma. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. ograničeni politički terorizam. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. izazivanje stvarne štete civilima. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. Tako. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. Bez obzira na razlike. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude"." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve".. Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. trenutna žrtva nema važnost. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena. nepolitički terorizam. strah). sigurnost. Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. politički terorizam. Prema tome. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. a da bi postigli puni efekat svog postupanja. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje.

Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. Ipak. 62. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. predstavlja svakodnevnu pojavu. prikrivanje. protivpravno zauzimanje zemljištva. Na toj listi koju je 20. na primer. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine.5%. Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. i 1991.. posebno krađa automobila. U Engleskoj je tokom 1990.lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. oštećenje tuđe stvari. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. krađe automobila i krađe iz automobila. zloupotreba poverenja. u SR Nemačkoj 1990. u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. godine. bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. najviše porasla stopa izvršenih krađa. pričinjena šteta od 450 miliona DM. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. godine. zelenaštvo. U periodu između 1990. i 1980. Između 1963. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji. To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. oštećenje tuđih prava. marta 2006. a broj drugih oružanih krada za 672%. i 1993. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. pre svega razni oblici krađe. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%. protivpravno useljenje. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela. utaju. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. najviše. 61. To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. odnosno 49. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%). U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji.godine. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. prevaru. Pri tome. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa. Naime. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. hemijskog. zbog svog nasilnog karaktera. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. kao i krađu vozila i stvari iz vozila. Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 .tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. Prema raspoloživim podacima. Takođe. bar kada su u pitanju razvijene zemlje. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina". ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. iznuđu. kako u našoj zemlji tako i u svetu. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu. krađe automobila. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća.

državnih finansija. procesi i aktivnosti. Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda. Zbog toga.241). uzroci. procesi i aktivnosti. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti . Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet.234). jedinstva tržišta. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost. snalažljivost njegovih nosilaca. znakova za vrednost (č1. Od početka sedamdesetih godina. poreska utaja (č1. S obzirom na ovu okolnost. nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1.232).229). mera i tegova (61. Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta. falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. zloupotreba poverenja. Medutim. povreda privrednih pravila. 47 . teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti.231). odnosno. prouzrokovanje stečaja (č1. protivurečnosti. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. privredno prestupništvo. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept. kriminalitet belog okovratnika i sl. krize već i nastupanje konflikata. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam. nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici. ekonomski kriminalitet.240). dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti. adaptivnost i istrajnost i. nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa.235).243).226). službene dužnosti. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1. prestupništvo u ekonomiji. Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone. pojavni oblici.239). oštećenje poverioca (č1. onemogućavanje vršenja kontrole č1.228). stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem. trajanja. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede. prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. struktura. pravljenje. saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. krijumčarenje (č1. zastoje. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1. postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca.sabotaža u privredi). svojstva delinkvenata itd. nedozvoljena trgovina (č1.242). pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi. Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji. pranje novca (č1. neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih. privredni odnosi. odavanje poslovne tajne (č1. ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa. neoporezovanog profita. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1. zloupotreba monopolističkog položaja (61. najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu. U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1. nedozvoljena proizvodnja (č1. poslovni kriminalitet.236). Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. kao deo kriminaliteta u vezi privrede. mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta.244).224). menjanja ili prestanka tih odnosa.).237). koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje.227).područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. Ipak. pre svega. privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava. znakova za obeležavanje robe. obmanivanje kupaca (č1. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom. istorijski posmatrano. poznata iz njegove istorijske prošlosti. povreda finansijske delatnosti.230).225).223).238). obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi. ustavnog uređenja . Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski. koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog. privredne prestupe i privredne prekršaje.pravna i fizička lica. narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. Privredni kriminalitet. prodornost. Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost.245). hartija od vrednosti (čl.

posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. proizvođaču. gde se manipuliše novcem. finansiranje. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. trgovina. kultura.obmanjivanje kupaca (prevare o količini. spoljnotrgovinskom prometu. političke i druge posledice. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta. najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji. poljoprivreda. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi. nauka i zaštita životne sredine. oznake ili drugog spoljnog obeležja. ugostiteljstvu. ukupnim merama privredivanja. državna uprava i lokalna samouprava. skladišta i prodaje. proizvodnji. proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. Poslednjih godina u Srbiji. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. saobraćaj. u lancu posredovanja. falsifikovanje javnih isprava i sl. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. položaja ili ovlašćenja. pa i u privredi.). zloupotrebom ovlašćenja. proizvoda. 48 . Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. regresi. žiga. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). manifestuju se u formi tzv. nedozvoljenoj trgovini i si. krize etike i morala u mnogim oblastima. zapošljavanje i socijalna politika. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika.Pored navedenih krivičnih dela. prosveta i sport. ceni. primanje mita. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. nepoštovanje poslovnog morala. . što može da ima ekonomske. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. zdravlje i dr. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. stimulacije). koja se smatra "zemljom u tranziciji". rudarstvo i energetika. turizam i usluge. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. valutnoj transakciji. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom. štetne aktivnosti. stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. Pojedina preduzeća. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. sirovina. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. ekonomski odnosi sa inostranstvom. trgovinskim radnjama. rad.nemarno i nesavesno poslovanje. eventualno proizvodnja. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. . zaključenjem štetnih ugovora. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. došlo je do radikalnih promena u privredi. protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. prisvajanje neevidentnih viškova robe. trgovinske i ugostiteljske radnje. građevinarstvo i urbanizam. falsifikovanjem novca itd. kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. privreda. firme. posredovanjem. šumarstvo i vodoprivreda..

uličnom nivou. pripadnika inspekcijskih službi. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. na primer prevare.. Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1. građevinarstvu. izopačenost. uličnom nivou. podkupljivanje. Pored krivičnih dela davanja i primanja mita.5. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. 64. mala. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. potplaćivanje). Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 . odnosno korupcija preživljavanja ili velika. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti. zdravstva i pravosuđa. razlikuju se korupcija na srednjem nivou. pored korupcije na najnižem. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima.4.2. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom. da u svim društveno ekonomskim sistemima. zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Smatra se da nema društva bez korupcije. osloboditi od kazne. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora.368 KZ RS). razvijenim i nerazvijenim. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki. kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr. privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi. koja deluje u preko osamdeset država u svetu. Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. postoji sklonost ka podkupljivanju. zdravstvu. ostvarujući ogromnu dobit. 63. zloupotreba službenog položaja. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja.. javnih konkursa. izbegavanje poreskih obaveza. obuhvata sve oblike "situacijskog".pokvarenost. dodele koncesija. protivzakonito posredovanje. koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. sociološki. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. carinika. blagajnici. obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka. kršenje zakona od strane sudije. kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava.3. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva. različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr. utaje. magacioneri..Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period. prosveti.u krugovima vrhovne političke vlasti. 367 KZ RS) i davanje mita (čl. bez prethodnog plana ili najave. sportu i dr. Kod krivičnog dela davanja mita (čl. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. u poslovnoj sferi. na različitim radnim mestima .poslovođe. korupcija na najnižem. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. kriminološki ili pravni.. sporadična ili sistemska. jednostavna ili složena.368 st. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom. Korupcija . na primer: podmićivanje policajaca. upravnih referenata i dr. javnih nabavki. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. skladištari. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna. corruptio .pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. korupcija na najvišem nivou .

Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga. 65. računarska sabotaža (čl. neovlašćen pristup zaštićenom računaru. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri. mladi i stari. muškarci i žene. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju.303). po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani. virusi). prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. nacističke i slučne ideje i si.). rasističke. Zbog toga veliki broj kompanija. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe. koje se ispoljava u izazivanju. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje. jer svi učestvuju u saobraćaju.program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka. jer je. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. Ovo se dešava zbog toga što agresija. sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl. pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen. "mala vrata" ili "trap doors".ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. pronevere. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje. Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji).neovlašćena upotreba informacionih sistema. podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga. pedofilija. Međutim. Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom.301). kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima. "pranja novca" i si. zloupotreba telefonskih sistema). sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga.298). prema nekim procenama u SAD. kao i saobraćajnih delikata. krađa kompjutera. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama. Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" .sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja.299). Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. pored ostalog. Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). Sem toga. "Iogičke bombe" .300). Prerna jednoj od definicija. 302). "hacking" . proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. Kompjuterski terorizam. verske sekte. kao što su dečja pornografija. uvredom i sl.Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima. Kompjuterske prevare. krađa trgovinskih tajni. krađa hardvera/softvera (softverska piraterija. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl. računarska prevara (čl. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. prevare). čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu. ljudskih organa. žena i dece za prostituciju. službi i institucija razvija sistem zaštite. krađa mikroprocesnih čipova.

povećanog standarda i urbanizacije. Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv. kao što su dobra regulisanost saobraćaja. ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. broda i drugog prevoznog sredstva (čl. nestabilnost u odlukama i namerama. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica.2%).296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja. zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine.4%.293). Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. naročito drumskog.289). piratstvo (čl. odsustvo osećanja dužnosti.290). opreznosti. 66. Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena. otmica vazduhoplova. na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. "srednjem uzrastnom dobu".292). za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte. nedoslednost. Međutim. U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima . Profesionalni kriminalitet 51 . pri čemu se objektivnim smatraju društveni. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice. oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje. pa i kod nas. odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu. a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju. sigurnost u saobraćaju. To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica. čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl. tehnički i prirodni faktori. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. Specifičnost saobraćajne delinkvencija.učešće recidivista. Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore.1%. objektivne i subjektivne. ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl.7% . nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl.295). Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine. U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima. nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima. U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status. odnosno do šest meseci (36. naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51. dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture.2%). ili 19. Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. stalna strepnja i prenapregnutost. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. discipline.297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica. nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. kao što su sebičnost. da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta. endogene i egzogene. Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina. u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju.žrtve svog ponašanja.294). ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27.291). jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije. Međutim. da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima.

planiranje bekstva. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. postanu narkomani ili alkoholičari. d) profesionalci . "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. Profesionalno mogu da se vrše krađe. osnovne ili uzgredne zarade. on "pravi posao" od krađe. nameštenu ilegalnu trgovinu. posebna tehnika. kako opisuje Saderland. osiguranje. dinamičnost i prilagođavanje. uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. jer se koristi određeni društveni položaj. tzv. postignu veliki "uspeh" u kockanju. Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. iz priznatih zanimanja. rasturanje ukradene robe. prevarama u osiguranju. u vidu stalnog zanimanja. državne institucije. e) teški kriminalci . Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. odnosno prihvatanje "u profesiji". postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom.varalice. a društvu se nanosi 52 . Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. veština i znanje u vršenju krivičnih dela. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. 67.odlikuje ih primena nasilja. lažnim računima. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. vlast. osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). ona ima svoj poseban sjaj. trgovina."sitnih lopova". Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela. prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. falsifikati. počinju da se bave legalnim zanimanjima. Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi. koje služi kao izvor stalne ili povremene. Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije. inspekcijske ili poreske službe. železnica. Oni preziru amatere. To su džeparoši. sumnjive transakcije. prihoda. policijske i carinske službe. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. trguje opojnim drogama i sl. Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. počinju da rasturaju drogu. Odlikuje ih visoka profesionalnost. sposobnost. usavršenost metoda. najčešće imovinskih. oni ne osećaju grižu savesti.bankarstvo. Kriminalitet belog okovratnika. promene grad. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. umešnost. transakcije valutom i menicama. na berzama. prevare. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. manipulisanje ljudima. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. odbijaju da se sa njima identifikuju. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). medicina. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. uticaj i moć.Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. malverzacije u vezi sa utajom poreza. i lica koja imaju poseban društveni status. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju. Profesionalni lopov krade profesionalno. zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". razvijene govorne mogućnosti. vešto i spretno. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. ali i surovih i naoružanih gangstera. To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . da se organizuje prostitucija. poseban način govora.

u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). "zdravstvena mafija". Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. "pranju prljavog novca" i sl. Pri tome. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. fmansijsko poslovanje ili menandžment. iako ogroman. "afera Indeks". direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje. koje su poznate kao "stečajna mafija". kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. Na primer."fudbalska mafija". Sem toga. jer se smatra da to i nije kriminalitet. One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima. Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge . prevare kupaca velikih razmera. ovaj trend je pošao još izraženiji. Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i. Organizovani kriminalitet .pojam i značaj izučavanja 53 . počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. kriminalitet belog okovratnika se. nego za detaljnije naučno razmatranje. U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika. Sem toga. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral. višoj ceni. kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). prevara sa cenama i kvalitetom robe. obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija". Najzad. Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. pljačkanju društvene imovine. nije pominjao pol izvršilaca. izbegavanju plaćanja carina i sl. zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. Saderland je istakao da je finansijski gubitak. korupcije. zaključenja lažnih ugovora. moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti. Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. kao i u drugim tranzicionim društvima. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. kasnije. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju. pomoćnice. koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. posebno ogleda u porastu. vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. već "korisne malverzacije". Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta. već imaju za posledicu povređivanje. u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. pa nadalje. Ekonomske. ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. itd. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu. "drumska mafija". Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet. ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. koji zbog toga uživaju faktički imunitet. Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose.). korupcije. korišćenje državnih fondova. tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. Ipak. lažnog bankrotstva. On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. multinacionalnog podmićivanja. ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija. (zbog lažnog prikazivanja prihoda.one su savetnice. Od šezdesetih godina. 68. lažna merenja i sl. donacija pa i humanitarne pomoći. utajama poreza i si. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena.

naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. ■ često obuhvata zabranjena tržišta. organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. antikviteti). Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. kao što je imigracijska kontrola. ■ neki proizvodi mogu biti legalni.Organizovani kriminaliet je najopasniji. alkohol. korupciji. zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. oružjem. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica. po pravilu. već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. poslušnost i uzajamna lojanost. Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju. pranje novca). dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. (2) hijerarhijski odnosi u grupi. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. što omogućava da vođa kontroliše. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti.) sa dva 54 . " statutarne kontrole. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. skupštinu. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. politička demokratizacija i pluralizam. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan. tajnim grupama. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. Pribegavajući prevarama. ■ većim delom smatra se soficistiranim . policiju). (3) nasilje. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. vladu. Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. ljudima.proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou. bez jake hijerarhijske povezanosti. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. kao što je trgovina ilegalnim drogama. što je razumljivo ako se zna da je reč o. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. Međutim. što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje. po principu "mreža". Kao plansku. tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. sudove. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". utajama i obmanama.

kineska i albanska mafija. niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. 69. pogrebnih preduzeća i sl. Organzovani kriminalitet . italijanska. Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja". kolumbijska (kolumbijski karteli). U zemljama Seveme Amerike (SAD. Rusi.) i Konvencija o pranju. bugarskih i kineskih organizacija. falsifikovanjem novca.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. ruskih. trgovinom ukradenim automobilima. drogom.). koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo. Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica. organizovanjem prostitucije i reketa. bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom. oružjem. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. prvi sledeći nivo je njegov zamenik. posredno ili neposredno. ali je u funkciji organizovanog kriminala. u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija .) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija. predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. radi sticanja. Češka Republika je središte italijanskih. vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990. Crnci). Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza.istorijat. koja je imala različita polja delatnosti. Kanada). ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima. Litvanija. Boss odn. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. finansijske ili druge materijalne koristi. ukrajinskih. Ruska. organizovanju prostitucije i kocke. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1. 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.). praonica rublja. Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije. U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. narodnosti (Albanci."La Cosa Nostra". koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. Poljska je baza 55 . "pranjem novca". Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988.). Za razliku od italijanskih udruženja. Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. traženju. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". između njih je "savetnik". Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. Konvencija o pranju novca. kineska. prodavnica cveća. Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika. Padre. lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. pumpnih stanica. U baltičkim državama (Estonija. trgovinom oružjem. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). Kinezi) ili određenom društvenom statusu. Organizovani kriminal. geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD. izvršavanje naredbi pretpostavljenog. morem i vazduhom (2000. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr.

Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland. na zapad. kokain. droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja. Čečenija. stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. Hrvatska. nova modna ludost. s druge strane. preko Mađarske. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga. regionalnom i nacionalnom nivou. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana. a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). Ekvador i Brazil. Srbija. Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu. ušmrkavanjem ili injekcijama. Ukrajina.247 KZ RS. Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. Unosi se u organizam pušenjem. 56 . Nepal. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije.čl. Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. koji naročito deluju u sferi reketa. Iran). Kosova. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti. Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula. uranijumom i oružjem. Srbije. Tajland. imovinskih krivičnih dela. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion. Iran). 2. Ekstazi je sintetički dobijena droga. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje. Trgovina drogama . Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta . Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. turske i kineske gmpe trgujući drogama. Kosovo. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. kanabis i sintetičke droge. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). zatim preko Makedonije. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). Ova droga se pojavila 1988. indijski podkontinent (Indija. droge. već je deo međunarodnog procesa.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga . Avganistan.000 organizovanih grupa. Posle 1990. Po hemijskom sastavu. trgovačka.000 tableta. stavljanje i promet opojnih droga . pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. odakle se heroin prebacuje u Italiju. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. prostitucije. trgovine oružjem. Pakistan. Laos. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv.za kolumbijske narko kartele. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. geografski i etnički podeljenih. 70. "zlatni trougao" (Laos. finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana). u Holandiji i Belgiji. a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. Bosna i Hercegovina itd. To je beli prah bez mirisa. Koka se gaji naročito u južnoj Americi. ubistava. pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom. Srednji istok (Avganistan.) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. posebno za "pranja prljavog novca". Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3. Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. Burma . nije više lokalnog karaktera. Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta.500-4. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. drugih bivših sovjetskih republika. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4. korupciju i otkup legalnih firmi.predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Zapadnu Evropu i SAD. držanje.

4. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. ukrajinska i gruzijska). Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. početka građanskih ratova. krijumčarenje nafte. sa sedištem u Poljskoj. lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. Devedesete godine 20. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. 'finansijske transakcije. Prema tome. Najviši državnici. otmica. Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . 57 . zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. krađu kompjuterskih programa. cigareta. 8. pranje novca. skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. godine. Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem. ucena). U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. umetničkih i kultumih dobara. Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. zelenaštvo. uvođenja ekonomskih sankcija. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. 9. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. zbog ograničenog tržišta. 11. ekološki kriminalitet. Reket se sprovodi metodom ucene. organizovana kocka. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20.231). u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. 7. prevare u osiguranju. da bi. 10. krađe motornih vozila. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. organizovana prostitucija itd. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. 5. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. koje legalno posluju. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. 6. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. trgovina retkim biljkama i životinjama.

346 KZ RS). posredovanje u vršenju prostitucije. čak i oni sa oficirskim činovima.). U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. saslušanje svedoka saradnika. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. angažovanje prikrivenih islednika itd. 58 . otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. iznuda. Prvi krivični postupak protiv tzv. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta. Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. novinara i dr. godine. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. Trgovina ljudima . 72. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl. kontrola poslovnih i ličnih računa.pojam. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. čija se primena očekuje. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega. pranje novca. 504a . Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola.504x). Aktivni policajci. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. razgraničenje od krijumčarenja ljudi. To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. posebno ženama i decom. kompjuterski kriminalitet. pranje novca i dr. faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina. Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. duvanske mafije pokrenut je tek 2007. ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl.) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji. U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo). koji još uvek važi. Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl. davanje i primenja mita. a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala. Međutim. telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima. postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. godine. imovine ili objekata. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. Ukazom predsednika SR Jugoslavije. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. opozicionih lidera. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. 2 Zakona. č1. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. 2001. 12). po nalogu vlasti. kao i dodatni Protokol o prevenciji. veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom. korupcija. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva.umešani u organizovani kriminalitet. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen.

a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. prinudnog rada. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. Dakle. trail. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. dužničkog ropstva. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata. Sopstvenu viktimizaciju (npr. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze. prinude na prostituciju. obmane.. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. Takođe. Siromašne. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. Nezaposlenost.Od 2003. Dobar primer uključivanja 59 . Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. razlikuju se zemlje porekla. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). kupovinu. prosjačenje i si. Eksploatacija. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. već i regionalni i globalni. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje. pogoduje savremeni društveni kontekst. Razlike u pravnoj regulativi 6. rada i sl. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki. i to ne samo lokalni. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. tranzita i destinacije. pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi. Medutim. 73. prevare. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. prosjačenja. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. zloupotrebe ovlašćenja. Razlike u riziku 7. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. predaju. Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4. Profit 3. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada. kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. upotrebe u pornografske svrhe. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5. poverenja. Prema postojećim saznanjima. odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije). Nezaposlenost. rad u neprimereno teškim uslovima itd. Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. Trgovini ljudima. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja.. vršenja krivičnih dela. ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. otmice. a bogate. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. godine. prevoz odnosno drugi način transfera. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. eksploatacije rada. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. a od 2005. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. pretnje. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet. 2006.

). kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. a posebno praksa. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. 74. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim. slobodu kretanja. To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi.-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope. Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti. Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. najčešći faktori guranja su siromaštvo. obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. ratna viktimizacija. tako i u razvijenim zemljama. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje. Međutim. odnosno ponude posla u sex industriji i sl. Pored potražnje. takođe. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si. što podrazumeva i veći profit. vojne baze i sl. ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja. ona 60 .To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. Tokom 80-ih i 90-ih godina. izbeglištvo. koja predstavlja snažan faktor privlačenja. one su uglavnom belkinje. nasilje u porodici i seksualno nasilje. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja . u Bosni i Hercegovini i na Kosovu). Na drugoj strani. kao i u zapadnim zemljama. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. nezaposlenost. žene iz Istočne Evrope kojima se trguje. Uz to. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. a time i manjih troškova i nižeg rizika. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama . ma koliko. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije.zbog manje udaljenosti. Međutim. Srbija je početkom 1990. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije.belcima sa Zapada. odnosno napustiti svog vlasnika. atraktivnije su klijentima . trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka. obrazovane i spremne da se povinuju). Prema raspoloživim saznanjima. Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija.bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. kao i rodna diskriminacija. Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije. Pri tome. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. Ali.

Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. Grčku i Kipar. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima. U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. isključenost iz obrazovnog procesa. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. 75. mladića i članova porodice žrtava. "Potrebne plesačice u Grčkoj . kako na mikronivu. deca „radnici". za trgovinu organima. daleko češće nego što se misli. ali i od dugogodišnjih prijateljica. žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo. upotrebe u oružanim sukobima. čistačice. nadajući se boljem životu. Primamljive ponude posla često. prosjačenje. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala. U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju. raseljena lica i druge žrtve rata. Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. trgovina decom..je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. Pored toga. dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. Trgovina decom Trgovina decom. poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. deca sa posebnim potrebama. deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). siromaštvo. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta. Takođe. radi usvojenja. kao i politički i ratni konflikti. nepotpune i mnogočlane porodice. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. U njima su obično tražene mlade. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije). obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr. Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. upotreba u pornografiji). Nažalost. Holandiju. rodna diskriminacija. konobarice ili staranje o starim licima dakle. Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije..žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . prodaja droge. tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava. nije potrebno iskustvo . Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla. Za razliku od trgovine punoletnim osobama. skandinavske zemlje. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. Nemačku. a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti. atraktivne i neudate žene.. Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer. Ekonomske krize. Deca . muževa. pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi). Najzad. deca ulice. život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja. Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol.. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. pored napred navedenih zemalja. Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke. izbeglice. Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). zarada 3000 dolara mesečno").

delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. kao i za punoletna lica. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. Deca . Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. 77. bilo je i dece naših državljana. antisocijalnost. Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. asocijalnost. izazivanje nereda na javnim mestima. važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. kao na primer. Ukrajine. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. Prema drugom objašnjenju. Prema užem definisanju. kao i iranski i turski Kurdi. koje se ne može tretirati kao kriminalitet. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju.Moldavije. U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi. što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih. vaspitna zapuštenost. prestupništvo maloletnika. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja. Pri tome. Po ovom shvatanju. Šire shvatanje ime više varijanti. radi oduzimanja organa ili dela tela. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. Tako. ali i u cilju prosjačenja. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. prostitucija. kockanje i si). moralna posmulost. Pakistanci i Avganistanci. 62 . tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. Ipak. broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma. Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. i uže shvatanje. Prema širem shvatanju. tapkarenje. huliganstvo i sl. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada.žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. društvena neprilagođenost. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. ekstenzivno shvatanje. maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. besprizorost. nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu".od neprilagođenog do kriminalnog. psiho-socijalne. Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. preko individualne i kolektivne moralnosti. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. isto koliko i kriminalno. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. Rumunije i Bugarske. od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. prosjačenje. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. Osim toga. državljani Moldavije i Rumunije. prema jednoj varijanti ovog shvatanja.

Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih. Krivični zakonik Srbije u čl. da budu pasivne i pokorne. dok se dečacima mnogo više dopušta. predviđa (st. Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor. Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja. 63 . U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. utaje ili prevare. većoj popustljivosti devojčica i si.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. nisu navršila četmaest godina (čl. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije. 4). Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja. da se "uče" kućnim poslovima. najviše vršili krivična dela teške krađe. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . oduzimanje motornog vozila. sitno delo krađe. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima. a nije navršilo osamnaest godina (č1. 2).licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. hitrosti. 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije.). kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere. a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. 3 st.godina starosti. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. oni su slobodniji i nezavisniji. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela. Obim. Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu. veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. oduzimanje motornog vozila. pa i danas. i starije maloletnike od 16-18 godina. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. krađe. Široj definiciji se zamera da je neprecizna. 78. prema njemu bi postupak trebalo obustaviti. da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama. ali i upućuju kritike. 3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. difuzna. a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. teške krađe. Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija.

postojanjem stalnih sukoba. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. čije su žrtve deca iz osnovnih škola. a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande. težnje i shvatanja. rad u "agencijama za poslovnu pratnju". Recidivizam maloletnika je u porastu. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. "naručena ubistva". Deficijentna porodica. Pored imovinskog kriminaliteta. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. reket). vrše krivična dela. sklonostima. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. usamljenosti. U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. Poseban oblik su tzv. na javnim mestima. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište". koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika. kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. ubistva vrše u toku dana. s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. izaziva osećanje odbačenosti. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. njenim navikama. Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija . upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika. Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja. zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća . 64 . Međutim. bez obzira što je žrtva savladana.to su maloletnici koji se redovno školuju. dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. najčešće zbog razvoda braka. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica. kao i etiologiju kriminaliteta. pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" . Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. Nasilje gomile se manifestuje na sportskim. u prisustvu svedoka. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. Etiologiju maloletničke delinkvencije. najčešće u sastavu grupe.amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao. uz pretnju vatrenim oružjem. koja teško pogađaju njihovu ličnost. bajonetima u tučama. Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama.jakne poznatih marki i mobilni telefoni. uterivanje dugova (iznuda. preprodaja droge. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. najčešće oca. koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. 79. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. kolektivnog nasilja. noževima.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. svađa. frustriranosti. Oni su polu. ne razmišljajući o posledicama. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju.poznatih punoletnih kriminalaca. posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. poluorganizovanih i organizovanih grupa. roditelja i dece. moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata. Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama.

nedostatku porodične kontrole i discipline. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". ekonomska kriza. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. impulsivnost. puberteta. pretežno ekstravertne. tako prema društvu i institucijama uopšte. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju. sugestibilnost. emocionalna nestabilnost. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju. Telesni razvoj. kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo. Prema 65 . romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. pretpostavljanju jednog deteta drugom.).iskustva. kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. povrata). U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. skitaja. samoprecenjivanje. fizičkom kažnjavanju. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. prema nekim shvatanjima. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti. fiziološke i psihološke karakteristike. strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. nedostatak osećanja odgovornosti. Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu. koje je predmet sudske rasprave. lične karakteristike. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. 80. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima.višestruki povrat. neurotičnost. Jednom rečju. nepostojanje osećanja odgovomosti. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu. Prema krivičnopravnom shvatanju. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. postoji zavisnost od roditelja i sredine. rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. uz još nedovolino formirane psihološke uslove . stavove. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo. a s druge strane. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. kriminoločku i penološku.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti.vaspitnoj ravnodušnosti. siromaštvo. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba. pojavnim oblicima. Veoma razvijena fantazija. povodljivost. kulturna zaostalost. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. Na promene u obimu. nekritičnosti. patološka lažljivost. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. Recidivizam . Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata. iznenada. zatim od prirode krivičnog dela. U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. kako prema najbližim pojedincima. nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. introvertnost i otežana adaptacija. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. znanja. Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. primitivizam.

povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. Na primer. već se razlikuju po socijalnim. Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. 82. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi).kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca. treba pomenuti kriminološke klasifikacije. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. psihološkim i drugim karakteristikama. posebno opasne. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. već da mogu biti stečene. (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć. skloni su lakom i površnom raspoloženju. Za razliku od delinkventa iz navike. gledano psihološki. ličnosti. kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti. Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. tendencija. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. profesionalnost. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne. zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). potpunije i sveobuhvatnije. beda. snižen prag tolerancije na frustracije. 81. ta agresivnost. Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. To su. najčešće nasledni. i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo. jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. Prema ovoj definiciji. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. odlikuju odredenim osobinama. veoma su povodljivi. osetljivo i afektivno reagovanje. prema nekim istraživanjima. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. koje su mnogo šire. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . pre svega. koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. brzo. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. Međutim.navika. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju. bez zanimanja i zaposlenja). nezaposlenost). U literaturi se ističe da se povratnici. bio-psihološki uslovi. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću. kriminalitet im postaje sastavni deo života.

i na cije vršenje. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. slabiji stavovi u porodičnoj. ili decu. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda. poput krađa. bio 0. bolest žene. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. a onda kada ih izvrše. teške i lake telesne povrede.ličnosti. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. kolebljivost. da bi 2002. koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. uzbudljivost. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. ali i nekih drugih krivičnih dela. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela. prodavnica). pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. izopačena seksualnost. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. supruzi. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003. sugestibilnost. utiču i loše materijalne prilike. podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. godine. nasilnost. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. slabe strukture ličnosti. Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. razdražljivost. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. emocionalna hladnoća. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. da su njihove žrtve najčešće deca. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji". žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . kao što su impulsivnost-eksplozivnost. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela. emocionalna nezrelost. krivična dela protiv imovine. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. 83. Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. bezosećajnost. Kada vrše ubistva. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše. pored poremećaja izazvanog porođajem. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). na primer. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. stereotipnost u reagovanju. susedi. odnosno braneći se od nasilja. Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. srodnici po tazbini i poznanici. Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. nestalnost. zdravstvenoj. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela.

karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 . Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene.

već samo kombinacija vise uzroka. zatim iz 69 . To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka. Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju. koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. interaktivna i dijalektička uzročnost. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka.uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. što će. Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. Za razliku od linearne uzročnosti. sve dok kriminalitet ne postane očigledan. Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. posledica proizilazi iz uzroka. ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. promenu ili prestanak neke pojave. postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar. profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora. povratno. menjanju. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje. Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). višestruka. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. Uzrok prethodi posledici. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. opet.javlja se delinkventno ponašanje. Empey.može da prouzrokuje slab kontakt sa školom ." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca". a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice. svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije. preteća antropološke škole. Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda.84. ali nije neophodan za nastanak zločina. Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. 85. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. Ovaj model zavisi od svake karike lanca. jer nema posledice bez uzroka.

da se sa njega čupa meso i liže krv". vrše u mladosti zbog moraine slabosti. Prostitucija žena je. U okviru antropološke teorije. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. crveno obojeni nokti. Svoj prvi. tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. spljoštenom lobanjom. po kojoj. merio glave 5. Čovek se rađa kao delinkvent. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. 3. jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. Na osnovu ovih istraživanja. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. Sem toga. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku.radova psihijatara. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. kriminalci iz navike. koji vrše krivična dela manje težine. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost. Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. 2. retkom bradom. Kriminalitet je oblik atavizma . preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. pored rodenog zločinca. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. gustim i spuštenim obrvama. zabačeno čelo. ukoliko je anomalija više. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. tetoviranje. On je karakterističan za životinje i divljake. uvećani krajnici. Zatvor. izbočena vilica. i pseudokrivce. a ne isključivo urođenih osobina. Ova teorija je bila prihvaćena. jer. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. Sve ovo su "stigmati degeneracije". jer je krivično delo plod organske degeneracije. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. nenormalno velike i klempave uši. alkoholizam. ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. visoka i šiljata glava i dr. moralno su neuravnoteženi. kosim i jako približenim očima. to je rođeni. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. Te osobine su: "neosetljivost na bol. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. najčešće imovinski. malim i nemirnim očima. što im kasnije prelazi u naviku. usko. tako i medu laicima. nego da joj se i leš unakazi. da se žrtva ne samo liši života. a boluju i od duševnih bolesti. postoje još: duševno bolesni kriminalci. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama. slabo su otporni prema povodima. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. krajnja lenjost. ali se gubi razvojem vrste. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. izvanredno oštar vid.907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca. Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno. Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca. koji vrše nehatna krivična dela. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. nisko. nepravilan nos. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). čine da se oni vraćaju prestupu. prestup. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. ćosavost. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu.

koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa. ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura. Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer. atletski (razvijenog kostura i muskulature. bedra i gornje udove. malog rasta. opštem stanju. usamljeni. Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. njegovim bolestima. 3. Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. bioloških i psiholoških shvatanja. sposobni za opažanje. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. uskorameni. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte.biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. sem kod braćnog para Gluk. Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela. Javilo se kasnije niz novih. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon. leptozomni (dugački i slabi. 2. Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. nego samo o njegovoj društvenosti. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. recidiviraju. potrebom za akcijom. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom".414 slučajeva. antropologa Hutona Emesta. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona. rezervisani. fizičkoj grubosti i otpornosti. o spoljašnosti. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk. nastale na osnovu sinteze antropoloških. grudi i ramena. mezomorfnom tipu. po temperamentu frigidni. nedruštveni. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). posebno među lopovima i varalicama. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. 4. po temperamentu stabilni. na primer ubistva. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen. smislom za komfor. Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. šire vratove. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. Međutim. oni vole pokret i vlast. Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. mešoviti (kombinovani tipovi). zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima. umoru i radnoj sposobnosti. odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. posebno među seksualnim delinkventima. somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. ideja da kriminalitet ima i antropološko. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 . 86. utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom. "modemih kriminalno-bioloških škola". kao i o stepenu razvoja. Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. razvijenim druželjubljem. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih). Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. za razliku od Krečmera. 87. displastični. po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. strukove.biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti.

Na osnovu izvršenih istraživanja. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. Australiji. mada još uvek nedovoljna jasna. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima . pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa. epilepsija i nasleđe. SAD. vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost. U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika. upadljivo dugom podlakticom.. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. dugim nogama. njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. sa bubuljicama na licu. Istraživanja fiziologa su pokazala da. Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki. saobraćajnih delikata. koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima. tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem. psihoze. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. Sem toga. sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 . blago mentalno zaostalog. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. nekad teško mentalno obolelog. Indirektna.sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem. Nemačkoj. sukoba sa policijom. trovanje hranom ili narkoticima. Ipak. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. 88. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti. kao i brizi za egzistenciju. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji. Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina". nasilja. mogu da budu: trauma nervnog sistema. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem.stigmatima. pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati.

Pregledom određenog broja pacijenata. jer nastaju iz jedne jajne ćelije. U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica . Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture. kao što su manja intelektualna obdarenost. 143 slaboumna lica itd. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. koji imaju različite gene. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. infantilnost. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. monozigotnih) blizanaca. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". 3. ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin.malnost hromozoma samo jedan izolovan. 36 "polno nenormalnih". 2. konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih. već i faktor sredine. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca. nesamostalnost. koji imaju identične gene. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika. inteligencija itd. Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč. Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. 142 skitnice. 4. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom.psiho-socijalnoj sredini. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. ili kod neidentičnih (dvojajnih. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. o porodici Kalikak u toku šest generacija. dizigotnih) blizanaca. Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. odnosno patologije psihe. 90. uglavnom prestupnika. nesigumost i povodljivost. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem.godinama. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 . Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. 292 prostitutke i podvodača. 89. Tokom 19. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke. danas još nedovoljno proučen faktor u bio. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. nespretnost za kontakte. došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. a ne u posebnom naslednom faktoru.) češće javljaju u istom obliku (podudarnom. kao rezultat prodora medicinske. Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. egocentričnost.

3. nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije. Prema tome. 5. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. u radovima "Slaboumnost. utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. 4. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. 2. već stepen pismenosti. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. paranoje. Ipak. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. Sem toga. 3. Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika. preneta u kriminologiju. znanja. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna. odnosno da su većina debili. Sem toga. Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. veka pojavila se koncepcija o tzv.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija. 6. retko se primenjuju kontrolne grupe. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije.. neuroza. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. u to vreme rasprostranjenom. tačnije niska inteligenicja. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. "patološke psihologije". što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. Nasuprot ovom autoru. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. 91. čak nekad i presudnu ulogu. delinkventi se 74 . Tako se u oblasti. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma. ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. Mek Kord i saradnici su 1959. istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1. Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. 2. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan. Gibson i Vest 1970. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". informisanosti. psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. njeni uzroci i posledice". Početkom 20. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije.

nastupe druge frustracije. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. s druge strane. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem). deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje. mali obim kriminaliteta invalida. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. sem agresivnosti. osećanje nespokojstva. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju". najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. besa i agresije (destruktivne frustracije). nastaju u onim slučajevima kada. Može da se javi i anksioznost. Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. bez razmišljanja i proveravanja. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. strepnje. smetnji socijalne prirode. Teži oblici prestupništva. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. nežnosti i ljubavi.može da bude dezorganizovano ponašanje. U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije".posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja.. Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. 93. zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. tj. prema teoriji frustracije. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva. koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. teskobe. neodređenosti i straha. spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku. lišena su roditeljske brige. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. Negativna posledica frustracijc. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. osujećenje zadovoljenja motiva. U svojim 75 . Medutim. Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama. Međutim. od rođenja do smrti. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih. 92. a ne kao socijalna pojava. agresivnost dovodi do anksioznosti. a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije).). koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. pored frustracija iz detinjstva i mladosti. nesigurnosti. posledica socijalnih uzroka. U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. Na primer. jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije.

Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. "Tumačenje snova" itd. Došao je do zaključka da nagoni. kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. Reč "psihoanaliza". "O seksualnoj teoriji. seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. "Psihopatologija svakodnevnog života". preokretanje u suprotno. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. već agresivnost uopšte. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom. Frojd je izazvao burnu reakcija. kada spoljašnja kontrola oslabi. uključujući ljude. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće. Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). pre svega seksualni nagon. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . Ego i Superego. koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda. ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. ego i superego. da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. pa doživljaji iz domena nesvesnog. Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. Ipak. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna. koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. Kao duboki rezervoar instinkata. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. ali na koju okolina utiče. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. treba spomenuti: 1. izvor biloških nagona. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. Nesvesno kod čoveka.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. 94. njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. Totem i tabu". Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. pristalice američke kulturalističke škole . Za razliku od starije psihologije. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. prema Frojdu. antropolozi dr. Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta.

Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. koji. Agresija. a preko nagrade šta je dopušteno. Prema tome. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. Postupajući prema društvenim pravilima. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. on je rezultat učenja. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice.Ego (Ja). a kazni dao novi psihološki osnov. Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i. Kada Id ipak uspe da se probije. ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. Podela psihičke ličnosti na Id. prevare. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. Preko kazne uči šta je nedopušteno. ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. traži puteve da izbegne kontroli. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. Id reaguje sve jače. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu. U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. svako od njih je dobio deo njegove snage. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. ubili su ga i pojeli. koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). ima veliki uticaj na vršenje zločina. Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. kada bi izvršili prestup. objašnjavajući poreklo društvenih institucija. 5. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. 4. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje. teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. Tako je Frojd. Time što su ga pojeli. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. Prema teoriji simbolizma svaka stvar. već urođenim. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste. paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. 77 . 3. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. koje su bile homogene. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja). Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. ali u kasnijem razvoju čoveka. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom. zločinac iz osećaja krivice. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. po mišljenju Frojda. teorija simbolizma i objašnjenje omaški.

Učenje socijalista Još prvi socijalisti. greške u govoru. oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole. njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj. ispitivali ekonomski status kriminalaca. Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama.To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. 95. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. već one imaju dublje značenje. a opada kriminalitet protiv ličnosti. kriminaliteta. Naime. Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. veka nastale su prve demografske i društvene statistike. Medutim. već socijalno uslovljena. Pripadnici kartografske škole su. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki. 78 . ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. takozvani utopisti. Ukidanjem privatne svojine. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. Kartografska ili geografska škola Početkom 19. Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije". Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. na osnovu analize zvaničnih statistika. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom. a za njihovo učenje kartografska škola. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova. demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. Prema shvatanju socijalista. između ostalog. Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. pisanju. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo. čitanju) ne dolazi slučajno. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . Cilj ove discipline bio je da. Otuda za njih naziv kartografi. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. drugačijom organizacijom braka i porodice. Putem psiho. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. sistema obrazovanja i sl. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji. samoubistava. imena.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima. nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati. Ovi autori su utvrdili. na primer. 96." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. odnosno geografske škole. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. predstavnici kartografske. siromaštva i. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja.

" Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. kolektivna svest. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. odgovomo je. To zapravo znači da će se jedna 79 . običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. zajednička. psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. iako ima društvene dimenzije. Primenjeno na kriminalitet. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. Normalnost. da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. 97. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika.Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu. samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja. kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. dakle. Mnogi od njih. prelivanja i smenjivanja mode i navike . normalnost i korisnost kriminaliteta. Prema mišljenju Dirkema. posebno. 98. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. Tard. Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. naime. tj. a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. psihološki determinisana. na primer. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. Takođe. definicija kriminaliteta. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. imitacija. u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. Naime. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode". samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. koja prelazi u naviku. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. Drugim rečima. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. takođe. Sa tim u skladu. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. Prema Tardu. naime. Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo". Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan.zločin se javlja najpre kao moda. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. Prema Dirkemu. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija.

veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. Španija. sumnje i sveopšte zavisnosti". Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. U 18. kao posledica toga. bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan.anomičkih samoubistava i ubistava. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 . Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca. Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo.Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). Drugim rečima. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. Nemačka). Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji. Pruska. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno. Po njegovom mišljenju. delinkventi iz navike. sastavni deo tog tipa društva. Očito pod jakim uticajem Lombroza. Austrija. Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. Francuska. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . 99. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu. ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati. Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. a neka ne. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. Pri tome. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija. dok su uzroci. duševno bolesni. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. Nažalost. Istovremeno. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime. Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava. Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori. U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju.

Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. pod očiglednim uticajem Lombroza. ukidanje monopola. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa. Na prvo mesto. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu.kojoj kategoriji delinkventa je reč. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. Međutim. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. Garofala su interesovali i praktični problemi. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. dakle. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. odnosno etnički sastav nekog područja. godine. Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. Drugim rečima. 100. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. Za rođene zločince. baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. Na osnovu istraživanja. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. Takođe. a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . Garofalo. S tim u vezi. sloboda braka i razvoda. bolje ulično osvetljenje. neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. kontrola rađanja. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. Po njemu. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja. za razliku od Lombroza. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru. i kada se promeni rasni. Garofalo.

So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. 3. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. već i putem čitanja knjiga. Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija. jednom rečju. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. 6. koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje". koji ga osuđuju. 5. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije. 101. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. Da bi 82 . Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. tj. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. Kriminalno ponašanje se uči. Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. štampe ili gledanja filmova. Ekološka teorija. Međutim. socijalna dezorganizacija. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. 2. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . značaju i intenzitetu. Najzad. poriva. Na nivou pojedinca. koje su nekada vrlo komplikovane. slaba porodična i susedska kontrola. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. Treba uočiti da se. 8. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. Kontakti sa onima koji odobravaju. trajanju. ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. a manje definicija koje ga osuđuju. 9. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. tj. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. 4.istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. orijentišući se na manje grupe i delove grada. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. kroz proces komunikacije. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. gledano u celini. racionalizacija i stavova. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva.slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. 7. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija.

Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. zabrana krvne osvete i sl. Naime.pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture. Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu. odnosno pri promeni državnih granica. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. Prema ovoj teoriji. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja. prema Saderlandu da bi jedno lice. zabrana nošenja feredže. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija. odnosno kulturnim konfliktom. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. 102. 103. 2. koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju. kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. 3. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela. odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime. a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". Medutim. iako ona može biti izmišljena (npr. Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja. ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. ne objektivno. kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije. Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta. zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija". već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela. prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka.). junak nekog filma). kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta.

U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja. Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. iako formalno gledano." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. dakle opravdano i korisno. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. Ona je karakteristična za niže klase. sve. Medutim. posebno od klasičnog kriminaliteta. 84 . Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. alkoholizam. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. Po Mertonovom mišljenju. dakle. ritualizam. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. kada se pojave devijantne tendencije. Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija. Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. po njemu. Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. Pri tome.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. U američkoj kulturi. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. povlačenje i bunt. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva. a reakcija kršenjem normi izvesnija. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. Pojedinac se. stanje raspada normativnog sistema. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. drugim rečima. važno je biti poslušan. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. Po njima je funkcionalno. Međutim. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. narkomaniju i sl. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje. 104. uključujući i najnegativnije društvene pojave. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. inovacija. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. druga osoba treba da reaguje sankcijom. Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. ne zamerati se itd. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa.

polazeći od Mertonove teorije anomije. Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. 106. od kojih su ovi autori pošli. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. takođe. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim. vrednosti. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi. koja se. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. a potom su.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. 105. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase. poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. ali i svi oni koji su 85 . oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke. poštuju i podstiču. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. a neka ne postaju delinkventi. Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. Vrednosti i norme subkulture. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. maloletničke delinkvencije. visok društveni status). Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. Ova teorija.Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije. Kao i legitimne. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a. slamovima . Medutim. na primer. za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju. baveći se njihovom prirodom i kritikom. dakle. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. Drugim rečima. pre svega. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase. Međutim. kao i teorije diferencijalnih asocijacija.

moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). veza delo posledica može da bude prekinuta. ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena.Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. mesto. koji. 107. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson. poricanje postojanja žrtve. mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 . poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. krajnje nužde. poricanjem postojanja povreda ili štete. Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika. od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. iako nisu „ispravni". u osnovi veoma slična. tj. „bilijarske kugle"). specifično u odnosu na ranije teorije.'Na taj način. spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme. neuračunljivosti. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. Poricanje odgovornosti . priznaje prednost. uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje").javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. nastalim u grupama kojima delinkvent pripada. maloletnička delinkvencija posebno. Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. ne zato što su izvesne norme odbačene.postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. Tako su se razvila dva. I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista. Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije. samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva.ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke. tvrdeći da su ona. nužne odbrane i sl. već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr. napadi na homoseksualce). Tako. Osuda onih koji osuđujit . zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost.To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i. ali i kriminalitet uopšte.ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja. U takvim okolnostima. Pored toga. nego zato što se drugim. prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. osobe i društvene okolnosti (npr. ne samo „slučajna" . Pozivanje na višu lojalnost . delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv. ujedno. kada poricanje dobija ekstremnu formu.znači da devijantnost može da se javi. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. njihovog porekla i posledica njihovog delovanja. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije . postaju „prihvatljivi". koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti. a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost. lošeg društva).postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja. mogu se bolje sagledati. Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života. takođe. a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je. poricanje nanesenih povreda. Poricanje postojanja irtve . Poricanje nanesenih povreda . tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. nastala u SAD. One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije.

ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije". u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti. a koje su u vezi sa boravkom van kuće. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću. Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima. Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom. pored toga što su uočili da beda. Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". odnosno zaštite od kriminaliteta.buržoaskom društvu. ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. Ta tri elementa su: motivisani učinilac. Razvijanje kriminaliteta. 108. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona. Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 . porodice ili sporta.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. povećanje broja putovanja. prema Engelsu. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. Značaj teorije oportuniteta. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks.u toku noći. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. Prema nekim autorima. stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase. S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. zaposlenosti oba bračna druga itd. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. odnosno određenim stilom života. odnosno da one imaju klasni karakter." Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. samačkih domaćinstava. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr. eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca. Oni. Klasici marksizma. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima. nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca). To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. recimo. obrazovanja. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno. Naime. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. Međutim.

kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. kako oni kažu. a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. 109. najpre. radikalna kriminologija. Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. To je tzv. marksističke teorije devijantnosti. kako se još naziva. sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma.periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. psihološkog ili sociološkog). Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. Iako su Marks. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. Ferria. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. temperamenat. teorija mnogostruke uzročnosti. Na osnovu toga. intelektualnih. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. između bitnih i nebitnih. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. veka najpre u SAD. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. Međutim. Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. 110. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. a da nisu iskorenjeni stari. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. odnosno u kojima su živeli. Neformalna društvena kontrola. ne prave razliku između uzroka i uslova. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. na osnovu. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. ponašanje. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. glavnih i sporednih faktora. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta. Takode. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. Bataglija i dr.

je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. škola. Teorija etiketiranja . odnosno kroz delovanje organa represije (policije. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije. U školama. teorija društvenih veza i dr. krajem šezdesetih godina ovog veka. Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan. Sredinom 19.. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete. Bitnost određenja nije u samom ponašanju. Drugo. prijatelji. troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa. s obzirom na predmet svog proučavanja. a druge ne. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv. Organizaciona kriminologija. Reklesova teorija zadržavanja. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje. Suprotno od toga. Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. a druge ne. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. a studenti profesore. a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. Najzad. Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka. i možda važnije polazište. ova teorija ima prilično dugu istoriju. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. funkcionisanjem.socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica. pod uticajem neo-marksizma. To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole. 111.. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja.). je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 . dok druge nisu za isto ponašanje. kritička ili nova kriminologija. Ovde treba istaći dva bitna polazišta. Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom. Prvo. sredstva masovnih komunikacija i sl. već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila.Trašer. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. već mnoštvo različitih ideja. radikalna. u svojim radovima o omladinskim bandama. odbacivanje i sl. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. Dve godine kasnije. podsmeh. Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet. Kao što sam naziv upućuje. Lečene su tako što su vezivane za krevete. koje su prikupljene pod jednim metodom. profesori etiketiraju studente. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života. organizaciona kriminologija.). pravosudnih organa itd.

Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. tj. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 . Po njima. proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. S druge strane. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. uglavnom engleski. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. pak. Suštinski. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. Za razliku od pozitivista. neke od njih. koje su ranije bile zapostavljene. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. U novije vreme. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. Na drugoj strani. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. patrijarhat. vezano za političku praksu. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. 112. Najzad. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom. Prvu grupu čine evropski. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968. Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja. Samim tim. godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. neoliberalizam i neokolonijalizam. bavljenje društveno isključenim grupama. i kao drugo. socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. posebno. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. već su u izvesnoj meri realizovane. Na drugoj strani. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja.imaju moć da donose zakon. njima se. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. prostitutki i sličnih marginalnih grupa).

biti razrešene bez krivičnog prava. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. rat protiv terorizma i sl. ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. politike i prakse. U savremenom svetu. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. Tako. a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. Simon i Henson. Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. pretnja represijom je uvek prisutna. društvenom uključivanju i saradnji. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd. odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. odnosno uz pomoć restorativne pravde. poštovanja i brige". odlično pobija nemački profesor Majer. Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru. seksualnim nasiljem. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. Austin. Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. Naime. U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću. Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. Adler. neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. susedstva. Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki. Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi. majke.). Takođe. prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. Pri tome. Na taj način. rat protiv droge. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom. komisije za istinu i pomirenje). Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela. 114. 113. dok kao supruge. Pri tome. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). nasiljem u porodici. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. američki kriminolozi Kini i Pepinski. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija.voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. na primer. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena.

nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. (2) Sociološka objašnjenja 92 . već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. Kasnije. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. Primenjena na ljude." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično. zašto pretučene žene postaju žrtve. odnosno bračnim odnosima. percepcija) i ponašanje. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. na drugoj strani. i. psihološkinje. kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su. sportske. Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. Konsekventno. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. da su uslovi za obrazovanje. Takođe. trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. način izvršenja. pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. na jednoj strani. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. 115. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. rad. 1970. posebno kroz rad i slobodne aktivnosti. Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. po pravilu. ali to nije imalo efekta. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć. zdravstvenu zaštitu. njena vezanost za partnera. takođe. odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost). Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim. ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. verovanje. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. Naime.obim i strukturu kriminaliteta žena. očekivanje. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca.

Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom. feminističke teorije. Ili. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. silovanje dostiže epidemijske razmere". koji je protiv njene volje. on je nepoznato lice). koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. kao i očekivanja društva. U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili.Veliki broj zastupnica. žena simbolizuje porodicu. iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja. silovanje ne bi bilo moguće. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. Takođe. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela. Kako ističe Šur. To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . međutim. nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. silovatelj je psihički bolesnik. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. što postoji i u miru. odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. dobre devojke niko ne siluje. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom. u strogom smislu reči. da je natera da ga moli. Silujući i ponižavajući ženu. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. silujući je. Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. 116. Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika. mit o neukrotivom muškom nagonu. Samim tim. Prema patrijarhalnom obrascu. "devijantno" ili "patološko" ponašanje. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. kao što se dešava u ratu.mit o ženskom mazohizmu." Sa ovim u vezi. mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice. Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. Upravo to. silovatelj je pijan ili drogiran. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom. Ekonomska zavisnost žene od muža. mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene . Kada su ti atributi muškosti naglaseni. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. koristi pojam patrijarhata. a porodica se smatra osnovom društva. žena ne može biti silovana 93 . odnosno seksualni manijak. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu. a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša.

utičući na sve aspekte života žene. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. žene osećaju ljutnju. Većina žena ima problema sa ishranom . jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. poniženost. U pogledu godina života. i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. Zbog svega navedenog. uznemirenost. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. uočili su da se razlike u podeli bogatstva. u tzv.protiv svoje volje). šetnja ulicom noću. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta. sramota. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou.gubitak apetita. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. grudima. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. koje su proizvod rastućih nejednakosti. vrištanje u snu i sl. Najkraće. politike azila. Prvih nekoliko sati posle silovanja. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. ali i ljutnja i želja za osvetom. Kriminalne mreže. kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. kao i onih koje se tiču imigracije.teško uspavljivanje. Takođe. odnosno rizično društvo. rizično društvo i globalizacija . Pored globalizacije. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. Iako je napad prošao. Kriminalitet. Istraživanja su pokazala da način oblačenja. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. akutnoj fazi. razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. postoje i problemi sa spavanjem . Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. a naročito u vratu. na primer. globalizacijskih procesa. noćne more. U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. stomačne tegobe.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. Prema tome. čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou. karlici. čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. često buđenje. i sudijama (na primer. 117. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. Nakon osnivanja Interpola. To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država. 94 . postoji strah od smrti. ponekad traju čitavog života. Pored transnacionalnog kriminaliteta. korporativni i organizovani kriminalitet. slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. Savremeni kriminalitet. Samim tim. tužiocima. osećaj mučnine. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. strah. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije.

). Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. koje izučava kriminalna antropologija). Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. škola. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. Evropska konvencija o ljudskim pravima). Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. uslovi i povodi. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja. Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti.pojam i podela Najopštije posmatrano. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava. Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. kultura. a ne u nekom dragom momentu. lične osobine kriminalaca). Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci. imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini. Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. S druge strane. Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva.Europol. Afrička povelja o pravima. 119. društvena pokretljivost itd. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). Prema tome. prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. Na primer. i sl. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. 118. fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu. Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta. može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne). posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca). društvena struktura. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. kao individualni akt. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora. Kriminogeni faktori . Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. uključeno u opštu uzročnost. Eurojust i sl. na opštem nivou. susedstvo. na primer društveno-ekonomski i politički sistem. opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost. moralna shvatanja. kao što je. devijantna ponašanja). socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave.

negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. Uzrok (lat. koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. uslova i povoda. utvrđivanja krivične odgovornosti. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. Dejstvo uzroka.na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. sintetički i kompleksno. nagovaranja. Postoje opšti i konkretni uzroci. Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. dovodi do dalje promene. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. pomaganje itd. direktni (neposredni) i posredni. situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. pretnje. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. a koja opet. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor. zbog čega su veoma značajni. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. Uzroci. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. subjektivni i objektivni. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. sam za sebe. causa) se defmiše kao objektivna. ali ga omogućavaju i stimulišu. odsustvo lične odgovornosti itd. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta. glavni i sporedni. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. Kriminogeni faktori deluju povezano. 120. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. uslovi i povodi. kompletni i specifični. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice). drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. Šire posmatrano. uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 . u vremenskom redosledu. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. slabo čuvana imovina. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. uzroci prvog i drugog reda. uslova i povoda. Pored uzroka. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. mesto i vreme). Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. slaba organizacija slobodnog vremena. tretmana i resocijalizacije. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. Uticaj jednog broja faktora je jači. podstrekavanje.

u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. korupcija. od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. Finansijski tokovi su poremećeni. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. nizak nivo obrazovanja i kulture. bede. Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. primitivnost. pada životnog standarda. 122. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. odvajanjem rada od kapitala. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". nerazumevanja u porodici. nezaposlenost itd. drži najveće bogatstvo. imovinska krivična dela). netrpeljivosti. Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. robnonovčanom proizvodnjom. tržišnom privredom. Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . telesne povrede. 121. demoralizaciju. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva. Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide. "donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima.ponašanja. Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. prevare). nesloge. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. zaostalih shvatanja. na vrhu piramide. otpuštanje sa posla. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. Ekonomija. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne. odnosno globalnim svetskim okvirima. postojanje predrasuda. nemaštine tzv.000% mesečno. pad nadnica. odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. bogatstva) i kriminaliteta. javlja se nedostatak novca. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. Mali broj ljudi. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. mito. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost. Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. godina. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. Ovaj tzv. koje nema sredstva da robu kupi.

posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . invalidi. kriminalitet korporacija. veka. ekspanzija seks industrije i pornografije. etničkoj. što još više produbljuje nejednakost po polnoj. stari. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije. Međutim. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. klasnoj i ekonomskoj osnovi. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta.). informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. krizi javnog sektora i privatizaciji. Rat i kriminalitet Rat. što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). trgovina drogama. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. koje vode Amerikanci. krađa lične imovine. posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. Takođe. ali često neodređeno. siromaštvo. na taj način. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. trgovina ljudima. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje. kao oblik društvene dezorganizacije. seksualno nasilje nad ženama i decom. posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja. povećanju razlika između bogatih i siromašnih. U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. umetničkim delima i sl. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. slabi inhibicije. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. prostitucija. a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti. ohrabruje primitivne nagone i. po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. nasilje u porodici. iz socijalizma u kapitalizam. migranti i dr. dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. na jednoj strani. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". oružjem. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. politike i kulture. razbojništvo. koje vode multinacionalne korporacije. sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala. Pored globalizacije. cigaretama. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. doprineo porastu siromaštva. Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. "Rat drogama" i "rat teroru" . usled krize institucija. neoliberelna ekonomija i tehnologija. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. socijalne i krivičnopravne mere. Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. razvijenih i nerazvijenih zemalja. na primer.Globalizacija je termin koji se široko. trgovina ljudima. nacionalnoj. 123. rasnoj. to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. doveo je do pogoršanja ekonomskih. doprinosi privremenoj transformaciji obima. razbojničke krađe. krađa iz automobila.).

odvojeni i anonimni. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim. Nakon rata. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. i početkom 20. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. raste individualizam. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. onda to mogu da čine i oni. Međutim. oni postaju usamljeni. kao posledica industrijske revolucije. ljudi počinju da veruju da. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. društvene promene su mnogo brže. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima. kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja.lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. Drugo. gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu. Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija. društvo se suočava se posledicama rata. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije. 124. 99 . kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane.od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. Uz to. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura". postvijetnamski sindrom). mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. posebno organizovana trgovina oružjem. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. Povezanost među ljudima znatno je slabija. komercijalnih. Pre svega. drogama i ženama. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture. Pojavljuje se u dva oblika. na primer. Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija. pojačana je pokretljivost stanovništva. Dominacija grada. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. posebno velikog grada. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. ona je nosilac progresa društva. Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji. promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. veka. ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. jednom stvorene. Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . Na ovaj način se. pravosuđe). dopunsko objašnjenje.

kako su sa nižim obrazovanjem. nastala usled ekonomskog razvitka. stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. ali mogu da nastanu zbog ratova. pogotovo u zemljama u razvoju. treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života . drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu.Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije. Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata.muškaraca. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju. U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema.nedozvoljenu migraciju. kao što su migracija. naselju i sl. dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. ekonomske krize). Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. (2) slabljenje porodičnih veza. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima. Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost.migranata ovde treba pomenuti tajnu . Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme. a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. privremeno. dezintegrisanost izvesnih grupa. raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. (siromaštvo. Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti. ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta. traženja azila političkih delinkvenata i sl. U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta. industrijalizacija se mora posmatrati. industrijalizacije i urbanizacije. industrijski ili ekonomski razvitak. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. najčešće velike gradove. Uopšteno posmatrano. dok im porodice žive na selu. urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa. Mobilnost može da bude geografska. narkomanija.to su stalni emigranti. Na osnovu statističkih i drugih analiza. neobrazovanih migranata . utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti.. uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije. Međutim. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. koja je kriminalna sama po sebi. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi. Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom. kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. zaposlenost). materijalno stanje. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. uz materijalne i stambene teškoće. nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici. dolazi do grupisanja mladih. pre svega. (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. 100 . sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. 125. profesionalna i socijalna (društvena). U opštoj populaciji emigranata. ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima. prostitucija). koji se ubrzano urbanizuju. Međutim. pripreme za rat i sl. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. Radi zarade veće količine novca. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca . koji se zovu stambenim četvrtima bede. alkoholizam. ali i iz jedne države u drugu. koncentracija populacije. U gradovima zemalja u razvoju.

Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. interpersona ne odnose. onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. kao strand. 45 godina. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. ali i lična svojstva članova porodice). upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. Oni. S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. privlače pažnju policije. b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. zaposlenost članova porodice. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta.kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda. utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. 126. Dete u porodici gradi svoj moralni lik. stambene prilike. što je još gore. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. Međutim. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. zanimanje. atmosferu. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti. koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva. formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. obrazovni novo. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži. . Pored toga. u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. roditelja i 101 . Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. Sem toga. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca. Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka. njegovih pravila. dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. društvenu moć i uticaj. Prema tome. navika i morala. vanbračne dece i siročadi. a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost.

nedostatak radnih navika. Prema Gasenu. bolest. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. ponavljanje razreda.preseljenje porodice. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta. isto tako. ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi. kocke. posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. loše materijalno stanje. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. skitnja. porodičnog kriminaliteta. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. U istraživanju. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije. Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga . Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. iskijučenja iz škole. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih. prostitucija. Pored porodice. nepoštovanjem i sličnim pojavama. dece koja žive u porodici. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora". narkomanija. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih. Slab uspeh u učenju. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece.dece. Škola i obrazovanje Škola. Ako se roditelji međusobno vole. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. dete voli oba roditelja. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog. ako se roditelji mrze. predstavlja značajan faktor socijalizacije. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. pre svega alkoholizma. su: bežanje od škole. alkoholizam. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci. kao što. koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju).4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. 127. škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. Ovo rada strah. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32. ali. kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. neuspeh u školi je na trećem. vršenje krivičnih dela. narkomanije.

koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. kriminalitet odraslih. 128. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. Treće shvatanje 103 . alkoholizam. alkoholizam. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. do pojave humanizma i renesanse. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. "ne kradi". Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. Zbog navedenog osnovnog stava. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". Škola i susedstvo. porodica. kao što su život. kockanje). idealiziranjem sveta kriminalaca. ti njega hlebom" i sl. religijske grupe i sekte Religija. koje najčešće deluju na decu i maloletnike. Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. Prostitucija. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela. koji se okupljaju u kafićima i barovima. brak. imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. vandalizam. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. Zbog toga su. sve do XV i XVI veka. pogotovo mlađeg uzrasta. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa. deluju kao "kriminalna infekcija".obrazovanja. "Verujem da bih razumeo". svakako. normi ponašanja i zakona. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. huliganstvo. proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. kao i na formiranje delinkvenata. ignorisanje društvenih obaveza i sl. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi. Verski postulati. pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. Samo onaj pojedinac koji veruje. Kako će se pojedinac ponašati u grupi. "ko tebe kamenom. a stariji kriminalci "profesionalci". potiskuju ili uklanjaju. materijalno-ekonomskom statusu. Svojim ponašanjem. određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. posebno raspust. kao što su "ne ubij". koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. zdravlje. kao jedan od oblika društvene svesti. kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada. koji se čista srca predaje. "ne svedoči lažno". Sem toga. gde se sklapaju nova poznanstva. obrazovanju. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti. Religija. vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva. iznad čula i razuma. neophodna dalja istraživanja. školskoj spremi. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. krađe.. pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe.. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. 129. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice. razbojništva). silovanja. iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi.naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu.

Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika. horsko pevanje. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja.ratove između pripadnika različitih religija. kao što su igranke. može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. zatvorene. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu. Uz postojeće verske zajednice. podmićivanje. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". planinarenje. verske sekte su neformalne grupe. To su oblici tzv. 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. kohezivne celine. Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama". Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. izviđaštvo. na primer odbijanje služenja vojske. demokratijom. agresija.odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja. zastrašivanje. Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama. privrženost i ispunjenje svib zahteva. u Srbiji postoji oko 60 sekti. U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. jer razvija interesovanja. Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe . mističnoj organizaciji.. u kojima se okuplja preko 100. čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". Polazeći od ovih konstatacija. kao i nihilizam negacija samog života. zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova. poslednjih godina jačaju verske sekte. kao što su rezbarije. Prema podacima iz 1996. obećavajući spasenje. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. Kada se tradicionalne norme razaraju.000 mlađih ljudi. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. mržnja. ucenjivanje. čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta. saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti. fotografija. sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. Devojka iz s. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama.). verski fanatizam. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija". siromašni. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja. šetnja). odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. milosrđem. dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. Trsteniku i Vranju. "kolektivnih razonoda". Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović.. priredbe. netrpeljivost prema drugom. humanošću. izbeglice. Za razliku od verskih zajednica. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava. Vučkovice kod Guče. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva. napuštanje porodice. vrbovanje. bolesni. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. Pored toga. isključivost. izdvajanje i izolacija od drugog. Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. ranjenici. Prema jednom shvatanju. nasilje u svim oblicima. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. vrtlarstvo. ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora. verujući da se u nju reinkarnira "bog". radiotehnika itd. 130. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. žurevi i 104 . klubovima kulture itd. sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet). Tako je decembra 1995. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini.

Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . radio. Nasilje se ulepšava. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike. kradu. ne uvažavajući zakone i pravila. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. Motivi ostaju van razmatranja. štetne posledice se ne pokazuju. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. Zelja za pokretom. Saobraćajni. po parkovima. Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. podataka o socijalnom poreklu. 131. nauka. a to je vikend. procesima. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. odnosima i drugim događajima. napadaju prolaznike.sl. 105 . praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. informisanost preko kompjuterske mreže. socijalnom statusu. bezobziran i egoističan. najčešće sa skitnjom. vrši u slobodno vreme. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta. imaju najviše vremena. porodici. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. planski prilazi izvršenju dela. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu. na autobuskim i železničkim stanicama. tuku se. Konstantinović. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. video uređaji. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. nesimpatičan.sport. razbijaju sve oko sebe. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. to je gotovo uvek smrt. koja obiluje ritmom. bez kontrole. tamo žive nomadskim životom. već kažnjavan. prijateljima. Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju.van kuće. prijateljstva ili poznanstva. → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. skitaju. Đurđić. budu dostupne svim ljudima. tehnika. koje su na početku korektne. Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. televizija. potpuno iznenađena krivičnim delom. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. štampa. nema analize ličnosti. članovi bande. pogotovo mladeg uzrasta. podizanje optužbe i presuđenje. Na tim mestima piju. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju. Iako se jedan broj krivičnih dela. ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta. Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. umetnost. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. Pored obaveštavanja. bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. zanesenost brzinom. među srodnicima.. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. motorom ili "pozajmljenim" vozilom. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. autostopom. Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici. koje bi ispunile slobodno vreme. → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična. želja za moći i prestižom. 1992). ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. društveno korisna. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. → u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan. kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti.

čijim se proučavanjem. Patnja. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. najčešće subotom i nedeljom. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja. prealkohličarskoj fazi. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. na sedeljkama. javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. pošto je navikao na jutamje pijenje. mogućnost sukoba u porodici). Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. koja traje od šest meseci do dve godine. Sem toga. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. postoji psihička zavisnost. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. prevencijom. U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. Prema medicinskim kriterijumima. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija. ali nerealan i nerazumljiv. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. epsilon alkoholičari (dipsomani. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. javlja se mržnja. bol. a zbog promene u ponašanju. ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. Faze alkoholizma. u stadijumu alkoholne adikcije. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. sukobe i poremećaje u porodici. Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. nastupa stanje strasti za alkoholom. na poslu. Zbog brojnih medicinskih. pije se u društvu. sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija. alkohol postaje sve više potreba. → 106 . Tipologija alkoholičara. U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. sa prijateljima. ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno. psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. U periodu od jedne do tri godine. Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. smatraju se neuračunljivim). Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. 132. konzumiranje je sve češće. Za ovu fazu je karakteristično tzv. napet i senzacionalan. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek.

a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme. kontrolišu pijenje. impulsivnost. U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. nesigurne i depresivne. koka. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije. ali u tome ne uspevaju. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti".egocentrizam. delirijum tremensa.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. različite gljive i dr. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. 1 KZ RS). Poslednja. nesposobnost kontrolisanja afekata. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. slaba samokontrola. 24 st. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti.) koja menjaju njihovu svest. O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. otupljuje volja i svest. odlike su ove faze koja traje oko tri godine. Takođe je zapaženo osećanje krivice. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). 133. Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. kada su u pitanju žene. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. 24 st. preosetljive. poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. gubitak kontrole ponašanja. Psihološke karakteristike alkoholičara. ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. infantilne.fizioloških. odlikuje se kompulzivnim pijenjem. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. zloupotreba droga ili zavisnost od droge. Na osnovu pregleda 8. Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. Uticaj alkoholizma na čoveka. površnost. da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima. Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. poriv za samouništenjem i sl. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. hašiš. raspoloženje. hronična faza. toksikomanska. zavisne. postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. nemogućnost kontrole.062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović). U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja. Socijalne karakteristike alkoholičara. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke. Delovanje genetskih predispozicija. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama. s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti. U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). mišljenje i 107 . propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti. u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. 2 KZ RS). U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. gubi se osećaj za odgovornost. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe. nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost. izrazita anksioznost. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma. oslobađa se agresivnost. Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu.

134. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge". pored ostalog. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi. Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. duvan. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost). Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije.e. prostitucija može da bude heteroseksualna . depresanti. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti. profesionalni prodavci droge na veliko. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici. uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. suzbijanje gladi.500 godina p. stimulansi. Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist. koje imaju psihoaktivne efekte. Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su. Ovako je definisana "ženska" prostitucija.ponašanje. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge. posedovanjem. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili. Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. halucinogene droge. sem preprodaje droge. 247).n. u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. neki začini i sl. držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl. preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). robno-novčani odnos. Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije.) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima. koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. koji se. Međutim. Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. To je tzv. njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv.prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija. preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni. koji takođe retko postaju narkomani. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija. "pušeri" (pusher). koje mogu da budu istog ili različitog pola. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana. Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju. smirivanje bolova.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri.boginje plodnosti. u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 . O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije.

prostitutke u javnim kućama. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane). Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije. kuće za lepotu. Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. kulture.prostituciji (prostitutki. a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. u kockarnicama i privatnim stanovima.). supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. teških telesnih povreda. koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici". posebno krađa. Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke. Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. mušterija. ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala). različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. bez osnovnih sredstava za život. napuštene kuće. Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. Vlasnici javnih kuća i posrednici . Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. već od visine zarade. najsiromašnije. Sem toga. nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). 184 KZ RS). silovanja. podvodača. mesto prostituisanja je ulica. drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. 135. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava. park. poslovnim organizacijama. kada se na jednom mestu. Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija. Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata. sredine u kojoj rade i "mušterija". ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. društvenog položaja mušterija. U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira. koje to postaju pod uticajem podvodača. Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. Kockanje i kriminalitet 109 . Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom). koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. posredničkim kućama. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. poslovnu pratnju i si. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. makroa. Žene u javnoj kući su podčinjene. mesta pronalaženja mušterija. da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. Prostitucija se povezuje i sa kockanjem. koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice"). uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije.patološka.makroi. Ističe se da se prostitucijom. a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. organizatora). psiho. Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju. broja klijenata i sl. kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). koji zavisi ne samo od oblika prostitucije.

a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara. Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu. usluge). Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. žive "od danas do sutra". Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. treći nastaju usled migracionih strujanja. Slično alkoholičaru. a sociološko. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. stvari. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. drugi su posledica kriznih društvenih stanja. profesionalna aktivnost. troše se ogromne sume novca. Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac. Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. Međutim. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta. Da bi mogli da igraju. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period. već njihov način života. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. Dok se na zakonodavnom planu. Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. kockari zapostavljaju obaveze prema porodici. Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa. kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" . Ličnost kockara je veoma složena. 136. Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda.352). koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija). stalni obrazac ponašanja. U zatvorskoj sredini. suše. imaju podršku kockara.kockara. Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja. Kockanje. u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. navika i strast. nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. porodična i društvena odgovornost. koji eksploatišu zatvorenike. nalaze se na njegovim marginama. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju. vojnika u kasarnama. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. Zatvorenici "zelenaši". posade brodova. kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi. gladi.davanje novca na zajam uz visoke kamate. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki. internatima. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca . Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice. Skitnja je način života bez prebivališta. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. pohlepa ih tera da stalno rizikuju. obuhvaćeno pojmom vagabundaža. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. kockar postaje rob kockanja. Za razliku od drugih oblika devijantnosti. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života. odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. vaspitno-popravnim domovima i sl. kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. Skitnja. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika.

Skitnja je često praćena prosjačenjem. bez pružanja protivusluge.testovima. nemaštine i bede. Društvo reaguje na skitnju. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. Osnovna psihička aktivnost. koje bi se primenom savremenih metoda. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. parkovima. To znači da nije dokazan postojan odnos između. Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. sitne krađe. Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. kao što su sitne krađe. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent.nezaposlenosti. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100.). kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. Prema drugom shvatanju. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom. Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ. koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. 137. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima. Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. "kriminalci belog okovratnika". skitnica i prosjaka. pešačkim prelazima i sl. Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja. na trotoarima ulica u centru. Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. 111 . Prema jednom shvatanju. ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. organizatori zločinačkih udruženja. određuje se umna zrelost ispitanika. ekonomskih kriza. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela. tamo gde se okuplja veći broj ljudi. društveno neprilagođene osobe. a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. migracija i sl. traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. prevare). izvršioci privrednih delikata. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. prodaju predmete bez vrednosti.

Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja. lako odlučivanje na akciju. ne postiže dobar uspeh. Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako. poseduje energičnost. što sve. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. nagle i jake reakcije. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . može dovesti do kriminalnog ponašanja. dolazi u sukob sa roditeljima. nesebičnost. ali jake reakcije. Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja. tuga i zabrinutost. ima kolmpleks niže vrednosti itd. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. skromnost. sebičnost. beži sa časova. Međutim. već brzinu. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne). kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. na primer. poštenje. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. sangvinični. apatičnost i ravnodušnost. u novijim psihološkim radovima o temperamentu. u svim vrstama psihičkog reagovanja. česte. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. odlučnost. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata. nametljivi). doslednost u ponašanju. kao što su upornost. dolaze u sukob sa drugima. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. 139. čvrst i slab karakter.. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju. snagu i trajanje reakcije pojedinca. flegmatični i melanholični temperament. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. upornost u ponašanju. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. inicijativnost i sl. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. pored moralnih osobina. nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. spore. 138. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. slabija osećanja. manifestuju svoju ljutnju. Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. koliko često. ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. savesnost i sl. Prema Hipokratovoj klasifikaciji.

nežnosti. poslovnim. drugo. Nasleđe 113 . događajima i sopstvenim postupcima. koja se nazivaju emocijama (radost. biće pozitivno ocenjena. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom. izopačenost i nastranost. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. podozrive i zlobne. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine. Tako. žalost. interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. ogovarali ili optuživali. Maliciozne osobe su pakosne. promene u pokretima lica (mimika). susedskim radnim. nemaju ni za koga razumevanja. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. upornost kao karakterna osobina. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. porodičnim. ne umeju da vole ili žale. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini. Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe. Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. zlonameme. 140. Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. zavisti i mržnje. nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. Međutim. naprotiv. dok. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo. treće. maliciozne osobe su bez osećaja. tela (pantomimika) ili glasa. stavljaju iznad tuđih. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. svaka karakterna osobina. egoizam. disanje. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). obesti ili osvete. paničan strah. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. neobuzdana radost). kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. Prema drugim osobama. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja. se manifestuje kao svesna. Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. To su: primitivizam. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. nedostatak vaspitanja. Egoizam. ljudima. varenje i drugih). stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl. pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. rigidnost.moralne osobine. neprijatnost. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja. učenja. naročito primarna emocija. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. podmukle. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. na primer. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. od složenih osećanja. motivi i drugi lični interesi. Svaka emocija. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. strah. doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima. ljubomore. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. ali nema odlučnosti da ih primeni. pronalaženja izvesnih novina u nauci i si. egocentričnost. Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. malicioznost. imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. gnev). Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. rodbinskim. bez obzira na njihove vrednosti. mržnje.bračnim. agresivnost. Čovek nije samo racionalno biće..

ona. neodlučnosti. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. U periodu adolescencije. volje i mogućnosti. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. od učenja. razdražljivosti. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. a nastaje kao posledica frustriranosti. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata. Za razliku od inteligencije. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. ubistvo iz bezobzirne osvete. prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. uznemirenosti. potištenosti. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju. emotivne napetosti. 114 . Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije. postoji. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. ljubomore. posebno emocionalne nestabilnosti. ipak. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela. preteranoj osetljivosti. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. Delovanjem pozitivnih uticaja. inferiornosti. drugih niskih pobuda i sl. nesigurnosti. te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. emocije su kolebljive.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. zbog čega dolaze u konflikte. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. odbačenosti. Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. ljubomore i sličnih stanja. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. često nejasne.uznemirenosti. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. koja je relativno stabilna i određena. Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. čedomorstvo). Ipak. promenljive. a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja. Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša. dok je prepast (zaprepašćenje. napetosti. pri čemu najpre nastaje prikočenost. 141. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje. teškoćama u kontroli emocija. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

U duševno zaostale osobe spadaju: debili. zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . mogu da budu seksualno agresivni. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. Naprotiv. posebno u okviru porodice. postojanje niza frustracija. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. odnosno debili. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela. posebno najtežih. 146. Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti. teško govore. dovesti do kriminalnog ponašanja. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije. kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela.Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. čini se najprihvatljivijim shvatanje. Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. stalno im je potrebna tuda briga i nega. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. Međutim. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije. kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja.veštaka.titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije). Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. Osim toga. u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce.56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela). dok izvršioci imovinskih delikata. Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih. što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). Izrazito su sugestibilni i povodljivi. ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. po kome navedena veza nema apstraktni karakter. Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću". Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi. nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje. Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. Međutim. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. imbecili i idioti. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća"). krivičnih dela. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. naročito kod maloletnih lica.

Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. prevara i si. uvreda. osetljivosti na alkohol. krvnih i seksualnih delikata. Epilepsija je naglo nastali. nepriznatog prava. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. kao što 119 . Međutim. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. kada se vrše krađe. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. emocionalnom životu. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. a mnogo više sa samoubistvima. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju.zakonom. uvreda. ličnih zasluga. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. falsifikati. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava. Shizofrenija. Kod traumatskih psihoza. mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. visokog porekla. kleveta. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. dolazi do emocionalnih poremećaja. 147. Osim toga. prolazni poremećaj funkcije mozga. na primer shizofrenija. epilepsija. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. ubistava i telesnih povreda. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. koji naglo i prestaje. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. prevare. posebno ubistvima. zbog karaktera samog obolenja. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. silovanja. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. pojedine psihoze. pronalažaštva. imovinskih krivičnih dela. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. može da dođe do značajnih promena u ličnosti. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". Epileptičari vrše i druga krivična dela. proganjanja. najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. nasilja u porodici. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. koje nastaju usled povrede mozga. senilne demencije. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. najčešće krvnim deliktima. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. Suprotno maničnoj fazi. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. traumatske psihoze. saobraćajnih nezgoda. ljubomore i dr. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. kleveta. telesnih povreda. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. Organske psihoze su: progresivna paraliza. religioznosti.

su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. ispoljavanje crta depresivnosti. histerija. brzo. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. koje je za bolesnika "progonitelj". Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. burno. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. cikloidne. Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. fobična neuroza. kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. postojanje sumanutih ideja proganjanja. Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. ljubomore. razdražljivost. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. "paranoična tužakala"). histeroidne i seksualne. pretežno pasivne i pretežno kreativne. doživljavanje halucinacija. nemaju osećanje samokritike. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja.). ne prihvataju društvene norme ponašanja. koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. volje i nagona. emocionalna preosetljivost i razdražljivost. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. neurastenija. razdražljivo reagovanje. Neki pisci smatraju da 120 . hladnoća. Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. zbog čega se reaguje agresivno i brutalno. Oni su agresivni i impulsivni. preterana osetljivost. odnosno samo jedno lice. ali postoji nastranost u oblasti emocija. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. neuravnoteženost. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. bezosećajnost. 148. depresivna neuroza. često na beznačajne povode. što uslovljava agresivnost prema drugima. ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela . klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. agresivnost i impulsivnost. Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. seksualni delikti). što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. posebno njihova abnormalna emocionalnost. 149. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. nesigurmosti u sebe. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. Navedena svojstva licnosti psihopata. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. narkomanija i dr. Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. Sumanute ideje (ljubomore. slabost i nestabilnost volje. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti.ubistva i teške telesne povrede. netolerantnost. u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. epileptoidne. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. alkoholizam. prisilna neuroza. Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica. religiozne sumanute ideje. što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. hipohondrična neuroza. Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici.

zapaženo je da. umobolni i slaboumni. Tako. Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. lažnim predstavljanjem. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. koje se primenjuju na delinkvente. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. sadističko mučenje i ubijanje dece. pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. prevarama. utajama. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. rodeni. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. lažnim svedočenjem. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. koje karakteriše emotivna napetost. koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. crtama i strukturi ličnosti. Histerije. po navici. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. 150. penološke i druge klasifikacije. na primer. mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. njen autor je Lombrozo. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. psihološke i psihijatrijske klasifikacije. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. atletski.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. kod kleptomana postoji strast za krađama. Međutim. kriminološke. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne.). stabilnosti i istrajnosti). ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način. kriminalci iz neodoljive strasti. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. koji. prema njegovom 121 . kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci. opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima. kod piromana za požarima. Prema tome. Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. pored različitosti. što čini njihovu individualnost i posebnost. neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. iznuđivanjem. ubistvo trovanjem i sl. nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). ucenjivanjem. kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu. slučajni i iz strasti. krađama. Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke. piknični i displastični). Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. energičnosti. koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac.

tvrđenju. kako psiholoških. koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. stepena društvene opasnosti itd. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. obične. Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. socioloških. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. konstitucionalne (mogu biti iz navike. zbog plemenitih težnji. ženegangstere. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu. U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata. privredne prestupnice. koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. bola i briga. 3. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. alkoholičarke i žene koje su napustile decu. Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice. "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. kriminalce usled emocija ili strasti). zavedene. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. tako i kriminoloških. a primaju isto tako niske plate. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno. profesionalni i po tendenciji). 2. Ona razlikuje seksualne prestupnice. altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. psihopatoloških. 122 . odnosno kompleksa obeiežja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful