Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 149-166, Le Korbizije I Esprit Nouveau, 1907 - 1931

    Uploaded by

    Mia Kisic
    1K views11 pages

    Original Title

    149-166, Le Korbizije i Esprit Nouveau, 1907 - 1931

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    PDF, TXT or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    1K views11 pages

    149-166, Le Korbizije I Esprit Nouveau, 1907 - 1931

    Uploaded by

    Mia Kisic

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 11
    Liudi obraduju kamen, drvo, upotrebliavaju beton; pomoéu njih grade kuée, palate; to je gradevinarstvo. Umeée na delu, Ali, odjednom vi me pogadate u srce, énite mi dobro, ja sam steéan, kazem: to je lepo. To je arhitektura. To je umetnost. Moja kuéa je praktigna. Hvala, is- to tako hvala inzenjerima Zeleznice i telefon- skh kompanija. Niste me dimuli u sroe. Ali zi- dovi se uzdizu ka nebu u takvom poretku da me to uzbuduje. Oseéam vase pobude. Bili ste blagi, surovi, ljupki ili ozbilini. Vas kamen mi to govori, Vezujete me za ovo mesto i moje oti gledaju. Moje o@i gledaju nesto Sto iskazuje neku misao. Misao koja zrati bez reti i zvuko- va, jedino prizmama povezanim izmedu sebe. Te prizme su takve da se na svetlosti jasno razlikuju, Ti odnosi nemaju veze sa netim oba- vezno praktiénim ili deskriptivnim. Oni su mate- matiéka tvorevina nageg duha. Oni predstavija- ju jezik arhitekture, Sa mrtvim materijalom na osnovu vige ili manje utiitarnog programa, koji Vi prevazilazite, uspostavili ste sklad koji me je uzbudio. To je arhitektura Le Corbusier Vers une architecture, 1923. godine (Ka pravoj arhitekturi) Sredignja i presudna uloga Le Korbizijea u razvoju arhitekture 20. veka dovoljan je raziog da bridljivo istrazimo njegov poéetni razvoj: fundamentalni znataj njegovog podviga otkriva se jasno kada se posmatra naspram krajnje razligitin | snagnih uticaja kojima je bio iziozen deset godina izmedu svoje prve kuée, koju je kao osamnaestogodisnjak izgradio u So de Fonu (La Chaux-de-Fonds) 1905, i poslednjih radova realizovanih u istom gradu 1916., godi- nu dana pre odlaska u Pariz. Pre svega treba *- napomena redaktora na str. 377. Sedamnaesto poglavije Le Korbizije i (L'Esprit Nouveau) Novi duh 1907-1931 pomenuti daleko albigensko’ poreklo njegove inage kalvinistiéke porodice, taj poluzaboravije- ni ali latentno prisutan manihejski pogled na svet koji bi verovatno mogao da bude pravi iz- vor njegovog ,dijalektiékog" nadina razmisija- nja. Pri tome mislim na tu stalno prisutnu igru suprotnosti - kontraste izmedu punog i pra- znog, svetla i tame, Apolona i Meduze - koja prozima njegovu arhitekturu i ogleda se u na- Ginu razmigijanja u veéini njegovih teorijskih tekstova. Le Korbizije je roden 1887. godine u gra- du Gasovnika So de Fonu, u Svajcarskom de- lu Jura, blizu francuske granice. Medu prvim slikama njegove miadosti svakako se nalazi slika tog izrazito racionalnog planiranja indu- strijskog grada, koji je obnovijen posle pozara dvadesetak godina pre njegovog rodenja. Skolujuci se za dizajnera-gravera u lokalnoj ‘Skoli za umetnost i zanatstvo, Sarl Eduar Za- nere (Charles Edouard Jeanneret) (kako se tada jo8 zvao) ukljutio se u poslednje faze pokreta Arts and Crafts. Njegova prva kuéa, vila Fallet (Fale) (1908) izgradena u secesio- nisti¢kom stilu bila je kristalizacija svega Sto je nauéio od svog utitelja Sarl L'Eplatenjea (Charles L'Eplattenier), direktora vieg kursa u &koli primenjenih umetnosti u So de Fonu. L’Eplatenjeovo polazigte bio je Oven Dzons (Owen Jones) éija je knjiga Gramatika orna- menta iz 1856. godine, pravi leksikon dekora- tivne umetnosti. L'Eplatenje je Zeleo da osnu- je domaéu 8kolu primenjene umetnosti i gra- devinarstva za podrutje Jura i, po ugledu na Dionsa, poduéavao je svoje dake izvodenju omamenata iz neposredne prirodne okoline. Vila Fallet je Skolski primer kori8éenja tradici- onainog gradevinskog tipa i oramentacije: njen oblik je zapravo varijacija zgrada majura, 149 gradenih od drveta i kamena na podrudju Ju- ra, a dekorativni elementi su proizaéli iz flore i faune tih krajeva. Uprkos divijenju koje je oseéao prema Ove- nu Dzonsu, budimpestanski dak L’Eplatenje je ipak Beé smatrao kulturnim sredi8tem Evrope. Stoga je Zeleo da njegov najdarovitiji ugenik studira u tom gradu kod Jozefa Hof mana. Ta- ko je Le Korbizije u jesen 1907. godine otisao U Bed. Bio je srdaéno primijen, ali kako izgle- da, odbio je posao koji mu je bio ponuden, a time i tajne veé klasicistitkog Jugendstila. U svakom sluéaju, crtezi izradeni u Beéu za kuée koje ¢e 1909. izgraditi u La Chaux-de-Fonds ne pokazuju znatajnije tragove Hofmanovog uticaja. Ta odigledna odbojnost prema Jugend- stilu, koji je veé bio na zalasku, pojatana je jo8 viSe posle susreta sa Toni Gamijeom u Lionu, u zimu 1907. godine, upravo u vreme kada je Garnije prosirio svoj projekat za Cité Industriel- le iz 1904. godine. Le Korbizijeove simpatije za utopijski socijalizam i interes za tipolo8ko - 8to 6e regi klasiéno u pristupu arhitekturi potiéu ne- sumnjivo iz vremena tog susreta, 0 kojem pige: sTaj Govek je znao da je neminovno radanje nove arhitekture uslovijeno drustvenim fenome- nima. Njegovi planovi su dokaz velike sposob- nosti. Oni su plod stogodignjeg razvoja francu- ske arhitekture.* Godina 1907. moze se smatrati prekretni- com u Zivotu Le Korbizijea: te godine susreo je Garnijea i posetio kartuzijanski manastir Ema u Toskani, Sto je presudno uticalo na njegov da- Iii razvoj. U Emi je prvi put doziveo pravu ,ko- munu koja Ge kasnije postati socio-fizitki mo- del svih njegovih interpretacija utopijskin socija- listiékih ideja koje je delom nasledio od L'Epia~ tenjea, a delom od Gamijea. Kasnije ce u tom kartuzijanskom manastiru pisati kao o institucji koja ,ostvaruje autentiéne liudske teznje: tiSinu, samoéu, ali istovremeno i svakodnevni medu- ljudski kontakt." Godine 1908. Le Korbizije se honorarno za- poslio kod Ogista Perea koji se upravo prosia- vio po ,pripitomijenju’ armiranobetonske kon- strukcije u stambenoj zgradi_u Rue Franklin (1904). Cetrnaest meseci provedenih u Parizu oblikovali su u Zivotu i radu Le Korbizijea sa- svim nove poglede. Osim sticanja osnovnih 150 znanja u tehnici armiranog betona, prestonica mu je pruzila Sansu da poseduje muzeje, bibli- oteke i predavanja, progiri svoje poznavanje francuske klasiéne kulture. Druzeti se sa Pere- om, Le Korbizije je, na veliko L’Eplatenjeovo nezadovolstvo, shvatio da je armirani beton (béton armé) materijal buduénosti. Pored nje- gove prilagodliive monolitne prirode, trajnosti i ekonomiénosti, Pere je cenio betonsku kon- strukeiju i kao sredstvo koje ée razresiti dugo- godiénju protivureénost konstruktivne autentié- nosti gotike i humanistiékih vrednosti klasiéne forme. Usinak tako raziititih iskustava naslucuje se U projektu koji je 1909. godine po povratku u La Chaux-de-Fonds izradio za svoju &kolu. Ta 2grada, otigledno zamisijena u armiranom beto- nu, sadréala je tri sstepenasto poloZena kruga umetniékih studija od kojih svaki ima zaseban vit, a smeéteni su oko zajedniékog sredinjeg prostora natkrivenog piramidalnim stakienim kro- vom. Ova slobodna primena forme kartuzijanske Celije sa_njenim ukjutivanjem zajednistva, bila je prvi primer u kome je Le Korbizije reinterpre- tirao jedan opéte prihvaéen tip, kako bi ga prilar godio programu potpuno novog karaktera. Ta- kve tipoloske transformacije sa_pripadajucim prostornim i ideolo&kim referencama postaée sa- stavni deo njegovog natina rada. Kako je takva sinteticka procedura netista veé po svojoj defini- Gi, njegovi radovi su neizbezno optereceni refe- rencama veéeg broja razlititih predhodnika isto- vremeno. Uprkos svemu tome taj proces katka- da je mogao da bude nesvestan, ali umetniéka Skola se moze smatrati u jednako| meri nasied- nicom Godenove Familstére” iz 1856. godine i interpretacijom Eme. U svakom sluéaju, Ema se utisnula u Le Korbizieovu mastu kao trajna sli- ka. sklada koji ée je uvek i nanovo bezbroj puta interpretirati - prvi put u vecim dimenzijama u projektu ,lmmeuble-Villa* viSespratna porodiéna zgrada (1922), a zatim, indirekino, u brojnim ti- povima stambenih blokova koje tokom sledecih deset godina projektuje u svojim hipotetickim gradskim planovima. Godine 1910. Le Korbizije je otiéao u Ne- maéku da bi progirio svoja znanja o tehnici ar- miranog betona, ali za vreme tog boravka umetnitka skola u La Chaux-de-Fonds-u zatra- © = napomena redaktora na str. 377. ila je da prouéi situaciju u dekorativnim umet- nostima. Taj zadatak, 0 kome je napisao i knji- gu, doveo ga je u dodir sa vodecim liénostima Deutsche Werkbunda, u prvom redu sa Peter Berensom i Hajnrin Tesenovim - dvojicom umetnika éiji se uticaj snazno oseéa u njegova dva slede¢a rada u La Chaux-de-Fonds-u: vil Zanere Pere (1912) i bioskopu Skala (1916). Osim toga, u kontaktu sa Werkbundom upo- znao je i dostignuéa inzenjerstva moderne dustrije: brodove, automobile i avione, koji ce biti tema njegovog polemiékog eseja Des Yeux qui ne voient pas (Oti koje ne vide). Krajem godine, posto je proveo pet meseci u Berenso- vom birou, gde je bez sumnje, upoznao i Mis van der Roa, vraéa se u La Chaux-de-Fonds da bi preuzeo mesto nastavnika koje mu nudi L'Eplatenije. Pre povratka u Svajcarsku uputio se na duze putovanie Balkanom i Malom Azi- jom, pa se od tog doba u njegovom radu ose- ¢a priguSen, ali snazan utica) otomanske arhi- tektrure. O tome svedodi i njegov lirski opis tog putovania, Voyage d'Orient (Putovanje na Ori- jent) iz 1913. godine. Tih pet godina, od 1916., presudno su uti- cale na orijentaciju njegove buduée pariske ka- rijere. Le Korbizije definitivno raskida sa UEplatenjeom, ali istovremeno odbacuje i Frenk Lojd Rajta, éija je dela upoznao preko Vasmutovih izdanja iz 1910-1911. godine, pa tako ostaje otvoren za moguénosti koje pruza racionalizovana proizvodnja od atmiranog beto- na. Godine 1911. on osniva sopstveni biro u La Chaux-de-Fonds-u, baveti se iskjudivo ar- miranim betonom. U saradnji sa Svajearskim inzenjerom Maks di Boa (Max du Bois), prijateliem iz detinjstva, razvio je 1915. godine dve ideje koje su odlu- Gujuée uticale na njegov razvoj 1920-ih godi- naTo su interpretacija Enebikove konstrukcije Maison Domino“, na osnovu koje je projek- tovao vecinu svojh zgrada do 1935., i ,Villes Pilotis", grad projektovan u potpunosti na stu- bovima. Koncepcija uzdignute ulice otigledno proiziazi iz .Rue Future Een Enara (Eugen Henard) iz 1910. godine. Rana karijera Le Korbizijea u La Chaux-de- Fonds-u dostize svoj maksimum 1916. godine, gradnjom vile Schwob, izvanredne sinteze sve- ga onoga Sto je nautio do tada. To je, pre svega, spretna asimilacija prostornog potencija- la Enebikovog sistema koja mu omoguéava da na konstruktivni skelet postavi stilistitke ele- mente koji potitu od Hofmana, Perea i Tese- nova. Tu je prisutna i odredena erotska evoka- cija harema, zbog ega je zgrada dobila naziv Villa Turque*. Istovremeno, Le Korbizijeu je to prva prilika za projektovanje rasko&ne kuce, palate. Izmena uskih i &irokih krila i simetriéna osnova organizacije dali su vili Schwob izrazito paladijanski karakter. Sliéne kiasiéne konotacije mogu da se naslute i u tekstu koji prati njeno objavijvanje u éasopisu L'Esprit Nouveau (No- vi Duh) 1921. godine, gde Zilijen Karo pige: Le Korbizije je morao da reai osetliv pro- biem koji se javija u stvaranju ,tiste" arhitektu- re, kakva se pretpostavija u projektu u kome su_mase primarni geometrijski oblici, kvadrat i krug. Takvo razmi8ianje pri gradenju kuéa ret- ko je isprobavano, osim u vreme renesanse. Le Korbizije ovde po prvi put koristi ,regu- lacione linije", to klasiéno sredstvo kontrole nad proporcijama proéelja, Sto se vidi, na primer, 0 prozorima postavijenim u skladu sa zlatnim presekom. Tokom slede¢ih godina tema ,kuée- palate" ostvarena je u delima Le Korbizijea na dva odvojena nivoa, sa srodnim, ali razligitim socio-kulturnim konotacijama. Prvi nivo je slo- bodnostojeéa individualna gradanska vila pala- dijanskog porekia, koju tumace primeri njegovih majstorski oblikovanih kuéa sa kraja 1920-in godina. Drugi nivo je kolektivna stambena zgrada zamigijena kao barokna palata, koja je svojom .uvugenom* osnovom mogla da podse- éa na ideoloske konotacije falansterja. Ubrzo posto se preselio u Pariz oktobra 1916. godine, kako bi tamo otvorio biro, Le Korbizlje je imao sreéu Sto ga je Ogist Pere upoznao sa slikarom Amedeo Ozantanom (Am- édée Ozenfant), sa kojim je razorio sveobu- hvatnu maginsku estetiku purizma. Purizam po- lazi od neoplatonistitke filozotije, sireci njen diskurs tako da moze da se primeni na sve oblike plastiénog izrazavanja - od salonskog slikarstva do industrjskog dizajna i arhitekture. To je, ni vie ni manje, op8ta teorija civilizaci- 151 je, koja uporno zahteva svesno protiséavanje svin postojecih obrazaca. Purizam se protivi svemu onom &to su Le Korbizije i Ozantan smatrali neopravdanim kubistiékim deformacija- ma u slikarstvu (vidi njihovu zajednizku polemi- ku pod naslovom Aprés le Cubisme (Posle ku- bizma) 1918. godine), a Zivo se zalaze za sevoluciono” savrSenstvo, recimo ,Tonet* na- me8taj od savijenog drveta ili standardna opre- ma za stolove u kafani. Prva potpuna formula cija te estetike objaviiena je u eseju ,Le Puri- sme" 1920. godine, u éetvrtom broju asopisa L'Esprit Nouveau, knjizevnoj i umetniékoj revili koju je Le Korbizije, zajedno sa pesnikom Pol Dermeom uredivao sve do 1925. godine. Naj- plodnije razdobije te saradnje zapotelo je, bez sumnje, nastankom dela Vers une architecture (Ka pravoj arhitekturi), koje je, pre nego Sto je Objavijeno kao posebna knjiga 1923. godine, izlazilo u nastavcima u éasopisu L'Esprit Nou- veau, pod dvostrukim pseudonimom Le Korbi- Zije-Sonjije (Saugnier). Ovaj tekst, zaslugom Le Korbizijea obja- vijen kao knliga, objaénjava konceptualnu dvo- strukost prema kojoj ée se kretati njegovi rado- vi: $ jedne strane neophodnost zadovoljenja funkcionalnih zahteva empiriskim oblikom, a sa druge nagon za kori¢enjem apstrakinih eleme- nata da bi se delovalo na éula i hranio um. To dijalektiéno shvatanje oblika, izneto u tekstu pod naslovom ,Esthétique et architecture de ingenieur" (Estetika i arhitektura inzenjera) ilu- strovano je primerima najnaprednijin inzenjer- skin ostvarenja - Ajfelovim vijaduktom Garabit (1884) i fabrigkim kompleksom FIJAT Dakomo Mate Trukoa (1915-1921). Drugi vid inZenjerske estetike - industrij- ski dizajn - predstavijen je brodovima, auto- mobilima i avionima, 0 Kojima se govori u posebnim podgrupama, pod zajedniékim na- zivom ,O6i koje ne vide*. Treci deo vraéa éi- taoca antitezi: Klasiéno| arhitekturi, naime lu- cidnoj poeziji atinskog Akropolja, koja je vrednovana u pretposlednjem poglaviju pod nazivom Architecture, pure creation de l'e- sprit* (Arhitektura, Gista kreacija duha). Le Korbizije se toliko oduSevio savrsenom preci- zno8éu inzenjerstva da je profile Partenona Proglasio analogijom profila koje izraduju 152 alatne magine. Pisao je: ,Ceo ovaj mehani- zam plastike ostvaren je u mermeru sa tat- no8éu, sa kojom smo nautili da se sluzimo upotrebljavajuci magine. Utisak ogoljenog i uglaéanog éelika". Tokom prvih pet godina intenzivne aktivno- sti u Parizu, piSu6i i slikajuéi svakog slobodnog trenutka, Le Korbizije je zaradivao za Zivot kao upravnik u fabrici opeke i gradevinskog materi- jala u Alfortvilie-u. Taj posao je napustio 1922. otvoriv8i biro sa svojim bratancem Pjer Zanere- om, sa kojim je radio zajedno sve do potetka Grugog svetskog rata. Medu prve radove tog biroa ubraja se usavrSavanje ,konstrukcione" ideje, kojom je poteo da se bavi joS podetkom prvog svetskog rata sa Di Boaom - naime Ku- ¢a ,Maison Dom-Ino* i Ville Pilotis*. Prototip Dom-Ino mogao je, otigledno, da se interpretira na raznim nivoima, To jo, s jedne strane, naprosto tehnitko proizvodno sredstvo, a sa druge strane igra regi u nazivu »Dom-Ino*, koji je patentiran kao industrijsko ime, a obelezava izgradnju kuéa koje su stan- dardizovane poput domina. Ta igra reti popri- ma punoéu viseznaéne dosetke, jer slobodno stojeci stubovi izgledaju u osnovi kao tatke na domino kockama, a uzorak rasporeda sku- pa ovih zgrada u cik-cak liniji podseéa na po- redak domino kocki u igri. Osim toga, sime- triénim sme8tajem ova shema podseéa na ti- pignu osnovu barokne palate ili Furijeov falan- sterij, odnosno ,boulevard a redanst* (na- Zupéani bulevar) Ezen Enara iz 1903. godine. U svojoj ,rue a redents" (1920) Le Korbizije je uspe&no spojio ideju falansterija sa polemi- kom 0 ,antikoridorskoj ulici*. Istovremeno on shvata Dom-Ino kao opremu, koja je po svom obliku i naginu montaze analogna tipiénom proizvodu industrijskog dizajna. Takve ele- mente Le Korbizije naziva objets-types (tip- skim objektima), éiji su oblici progi8éeni zado- Voljavanjem tipi¢nih potreba. U ,Ka pravoj ar- hitekturi* Le Korbizije je pisao: »Ako iséupamo iz srea i razuma neprome- njene pojmove o kuti i ako razmatramo to pi- tanje sa krititke i objektivne taéke gledigta, doéi éemo do ,Kuée-magine", serijske kuée, dostupne svakom, zdrave neuporedivo vise 12, 133. Le Korbizie, Kuéa Dom-Ino, 1918. Dole: konsirukcija osnovne jedinice .Dom-Ino’, gore: per- spektiva i polozajni plan moguéeg grupisanja jedinica. cd ranijih (i moralno, takode) i lepe kao &to je lep alat kojim radimo i instrumenti kojima se sluzimo.* Fabrika aviona Voisin (Voazen) pokuéala je da se posle rata probije na trancusko stambe- No trziéte proizvodnom linijom montaznih drve- nih kuéa, to je Le Korbizije odugevijeno po- zdravio u drugom broju svog éasopisa L'Esprit nouveau. Ali on je istovremeno uvideo da ta- kva proizvodnja moze da se ostvari jedino u fabrigkim uslovima, sa dobro uveZbanim, viso- ko specijalizovanim struénjacima, a to je vrlo redak sluéaj u gradevinskoj industriji. To ogra- nigenje je otvoreno priznao u svojoj ,Maison Dom-Ino*, koja je tako projektovana da mogu da je izvedu, osim u spoljnjoj obradi i éeliénim Pojaéanjima, i ne&kolovani radnici. Veé 1919. godine on je usvojio takav ,kolazni* natin kon- strukcije, prediazuéi da se talasaste azbesino- cementne ploée upotrebe kao izgubljena oplata za betonski zasvoden krov njegove ,Maison “Monol*. Godine 1922. i Maison Dom-Ino* i ,Villes Pilotis* usavrSavaju se dalje kao ,Maison Citro- han i , Ville Contemporeine” (Savremeni grad) - projekti Koji su te godine izlozeni na ,Salon @Automne" (Jesenji Salon). Ovaj drugi projekat proizlazi, bar jednim delom, direktno iz Enardo- ve Rue Future iz 1910. godine, a u prvom ko- risti Enebikovu konstrukeiju da bi konstruisao izduzen Getvrtasti volumen, sa jedne strane otvoren, blizak tradicionalnim megaronskim ob- licima Sredozemija. Unutar tog osnovnog tipa - koji je projektovan u dve verzije - Le Korbizile prvi put projektuje i svoj karakteristiéni dvoeta- Zni dnevni boravak, dopunjen spavaéom so- bom na galeriji i dedijim spavacim sobama na krovu. Osim Sto su njegovi izvori u grékom lo- kalnom graditeljstvu, izgleda da je ovaj tip, pr- vi put stvoren 1920., potiée iz jedne radnitke kafane u Parizu, u Rue de Babylone, gde je Le Korbizije svakodnevno ruéao sa svojim bra- tancem. Presek i osnovni raspored Maison Ci- trohan preuzeti su iz tog malog restorana: ,Po- jednostavijeno osvetlienje: jedan otvor na sva- kom kraju; dva botna noseéa zida; odozgo ra- van krov; prava kutija koja moze da se koristi kao kuca' Maison (Kuéa) Citrohan, podignuta na pilo- tisima (moéni stubovi - piloni) anticipira Les 5 Points d'une architecture nouvelle (Pet taéaka jedne nove arhitekture), koje je Le Korbizije na 153 N

    You might also like