P. 1
149-166, Le Korbizije i Esprit Nouveau, 1907 - 1931

149-166, Le Korbizije i Esprit Nouveau, 1907 - 1931

|Views: 917|Likes:
Published by Mia Kisic

More info:

Published by: Mia Kisic on Apr 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/20/2012

pdf

text

original

Sedamnaesto poglavlje Le Korbizije (L'Esprit Nouveau) Novi duh 1907-1931

Ljudi obraduju kamen, drvo, upotrebJjavaju beton; pomoeu njih grade kuee, palate;!o je gradevinarstvo. Umece na delu. Ali, odjednom vi me pogadate u sree, cnite mi dobro, ja sam srecan, kazern: to je lepo. To je arhitektura. To je umetnost. Moja ku6a je praktlcna, Hvala, isto tako hvala inzenjerima zelezniee I telefonskih kompaniia, Niste me dlrnuli u srce. Ali zldovi se uzdifu ka nebu u takvom poretku da me to uzbuduje. Ose6am vase pobude. Bili ste biagi, surovi, Ijupki iii ozbiJjni. Vas Kamen mi to govori. Vezujete me za ova rnesto i mole ob gle.daju. Moje ob gIedajunesto sto iskazuje neku misao. Misao koja zraci bez reCi i zvukova, jedino prizmama povezanim izmedu sebe. Te prizme su takve da 58 na svetlosti jasno razlikliju. Ti odnosi nemaju veze sa nsclm obavezno prakticnim iii deskriptivnim. Oni su matema!icka tvorevina naseg duha, Oni predstavllaju jezik arhitekture. Sa mrtvim rnateriialorn na osnovu vise iii manie utilitarnog programa, koji vi prevazilazite, uspostavili ste sklad koji me je uzbudio. To je arhitektura.

Le Corbusier Vers une architecture, 1923. godine (Ka pravoj arhitekturi)

Sredisnja i presudna uloga Le Korbizijea u razvolu arhitakture 20. veka clovolJan je razlog da brizljivo tstrazirno njegov pocetni razvoj: tundamentalni znaca] njegovog podviga otkriva se jasno kada se posmatra naspram krajnje razlicltlh i snaznlh uticaja Kojima je bio izlozen dese! godina izmedu svoje prve kuce, koju [e kao osamnaestcqodlsnjak izgradio u So de Fonu (La Chaux-de-Fonds) 1905, i poslednjih radova realizovanih u istom gradu 1916., godinu dana pre odlaska u Parizo Pre svega treba

, - napornena redaktora na str. 377.

pomenuti daleko albiqensko" poreklo njegove inaee kalvinistlcke porodiee, ta] poluzaboravljeni ali latentno prisutan manihejskl pogied na svet koji bi verovatno mogao da bude pravi lzvor njegovog "dijalektickog" nacma razrnisfjanja. Pri tome mislim na tu stalno prisutnu igru suprotnosti - kontraste izmedu punoq i praznog, svetla i tame, Apolona i Meduze - koja prozlma nJegovu arhitekturu I ogleda se u naemu razmisljanja u vecini njegovih teorijskih tekstova.

Le Korbizije je roden 1887. godlne u gradu casovruka So de Fonu, usvajcarskorn delu Jura, blizu francuske granice. Medu prvim slikarna njegove mladosti svakako se naJazi slika tog izrazito raeionalnog planiranja industrijskog grada, koji je obnovljen posle poi.ara dvadesetak g.odina pre njegovog rodenja. Skolujuci se za dizajnera-gravera u lokalnoj skoli za umetnost i zanatstvo, Sari Eduar zanere (Charles Edouard Jeanneret) (kako se tada Jos zvao) ukljuciose u poslednje faze pokreta Arts and Crafts. Njegova prva kuca, vila FaUet (Fale) (1905) izgradena u seeesionlstiekorn stilu bila je kristalizacija. svega sto je nauclo od svog ueitelja Sari L'Eplatenjea (Charles L'EpJattenier), dlrektora viseg kursa u skoll primenjenih umstnosti u So de Fonu. L'EplatenJeovo polazists bio je Oven DZons (Owen Jones) eija je knjiga Gramatika omamenta lz 1856- godine, pravi lekslkon dekorativne umetnosti. L'Eplatenje je zeleo da osnuje doma6u skolu primenjene umetnosti i gradevinarstva za podrucje Jura i, po ugledu na DZonsa, poducavao je svoje dake izvodenju ornamenata iz neposredne prirodne okollns, Vila Fallet je skolski primer koriS6enja tradlclonalnog gradevinskog tipa i ornamentacije: njen oblik je zapravo varijacija zgrada majura,

149

gradenih od drveta i kamena na podrucju Jura, a dekorativni elementi su prolzasli iz flore i faune tih krajeva.

Uprkos divljenju koje je osecao prema Ovenu DZonsu, budlrnpestanskl dak L'Eplatenje je ipak Bee smatrao kulturnim sredistern Evrope. Stoga je zeleo da njegov najdarovitiJi ucenik studlra u tom gradu kod Jozefa Hofmana. Tako [e Le Korbizije u jesen1907. godine otlsao U Bee. Bio je srdaeno primljen, ali kako izgleda, odbio [e posao koji mu je bio ponuden, a time i tajne vet klasicistickog Jugendstila. U svakorn slucaju, crtezi izradeni u Becu za kuce koJe oe 1909, izgraditi u La Chaux-de-Fonds ne pokazuju znacajnijs tragove Hofmanovog uticaja. Ta oCigledna odbejnost prema Jugendstilu, koji js vee bio na zalasku, pojacana ie jOs vise posle susreta sa Toni Garnljeom u Lionu, u zimu 1907. qodine, upravo u vreme kada je Garnije prosino svoj projekat za Cite IndustrielIe iz 1904. god ins. Le Korbizijeove simpatije za utopijski socijalizam i interes za tlpolosko - sto ce reci klasicno u pristupu arhitekturi poticu nesurnnjvo iz vremena log susreta, 0 kojern pise:

"Taj covek je znao da je neminovno radanje nove arhltekture uslovljano crustvenirn fenomenima. NJegovi planovi su dokaz velike sposobnosn, ani su plod stogodisnjeg razvoja franouske arhitekture."

Godina 1907. rnozs se srnatrati prekretnicom u zlvotu Le Korbizijea: Ie g.odine susreo je Garnijea i posetlo kartuzijanski manastir Ema u Toskani, sto je presudno uticalo na njegov daIji razvo]. U Emi je prvi put doziveo pravu .komunu" kOja ce kasnije postati socio-flzicki model svih njegovlh interpretacija utopijskih socijallstickih ideJa koje ja delom nasiedio od L'Eplatenjea, a delom od Garnijea. Kasnije ce u tom kartuzijanskom manastiru pisaf kao 0 instituciji koja "ostvaruje autentlcne Jjudske teznje: tisinu, sarnocu, ali istovremeno i svakodnevnl medu[udski kontakt."

Godine 1908. Le Korbizije se honorarno zaposllo kod Ogista Perea koji se upravo proslavia po npripilomljenju" armiranobetonske konstrukcije u stambenoj zgradi u Rue Franklin (1904). Cetrnaest meseci provedenih u Panzu oblikovali su u zivotu i racu Le Korbizijea sasvim nove poglede. Osim sticanja osnovnih

150

znanja u tehnici armiranog betona, prestonica mu je prufila sansu da posecuie muzeje biblioteke i predavanja, proslri svoje poznavanje francuske klasicne kulture. Druzeci se sa Persom, La Korblzije je, na veliko L'Eplatenjeovo nezadovoljstvo, shvano da Ie armlranl beton (beton arme) materlial buducnostl. Pored njsgove prilagodljive monolitne prirods, tralnosf i ekonornicnosti, Pere Je cenio betonsku kenstrukciju i kao sredstvo kole ce razreslf dugo· godisnju protivurecnost konstruktivne autentiC· nosti gotike i humanlstiekth vrednasti klasicne forme.

Ucinak tako razlicitih iskustava naslu6uje se u projektu koji je 1909. godine po povratku u La Chaux-de-Fonds izraclo za svoju skolu. Ta zgrada, ocigledno zamisljena u armiranom betonu, sadrzala ie Iri -stepenasto polozena kruqa umelnickih studija od kojih svaki ima zaseban vrt, a smasteni su oko zajednic~og sredisnjeg prostora natkrivenog piramidalnim staklenim kroYom. Ova slobodna primena forme kartuzijanske 6elije sa njenim ukljucivanjem zaiednistva, bila je prvi primer u kome je Le Korbizije reinterpretirao jedan opste prihvacen tip, kako bi ga prilagodio programu potpuno novog karaktera. Takve tlpolosks transformacije sa pripadaju6fm prostornim i ideoloskirn refersncarna postace sastavni dec njegovog naclna rada. Kako je takva slnteticka procedura necista vac po svojoj detiniciji, njegovi radovi su neizbeino opterecenl reterencama ve6eg broja razli6itih predhodnika istovremeno. Uprkos svernu tome taj proces katkada je mogao da bude nesvestan, ali urnetnicka skola se moze srnatrati u jednakoj meri naslednicom Godenove Famllistere" iz 1856. godine i Interpretacijom Erne. U svakorn slucaju, Ema se utisnula u La- Korbizijeovu mastu kao tralna sllka sklada koji ce fe uvek i nanovo bezbroj puta interpretirati - prvi put u vecirn dimenzijarna u projektu ..Immeuble-Villa" visesoratna porooicna zgrada (1922), a zatim, indirektno, u brojnim tipovima stambenih blokova koje tokom slsdsdh deset godina projektuje u svojim hipotetlckirn gradsklm planovima.

Godine 1910. Le Korbizije je otisao u Ne· rnacku da bi prosirio svoja znanja 0 tshnici armiranog betona, ali za vreme tog boravka urnetnlcka skola u La Chaux-de-Fonds-u zatra-

' •. napomena redakrora na str. 377.

zila je da proucl situaciju u dekorafivnlrn umetnostlma, Taj zadatak, 0 kame je napisao i knjigu, doveo ga je u dedit sa vode6im licnostlrna Deutsche Werkbunda, u prvom redu sa Peter Berensom i Hajnrih Tesenovim - dvojicom umetnlka elil se utlcal snazno oseca u njegova eva sisdeca rada u La Cnaux-ee-Fonds-u: viii Zanere Pere (1912) i bioskopu Skala (1,916). Oslm loga, u kontaktu sa Werkbundom uooznao je i dostignuea inz.enjerstva moderns industrije: brodove, automobile i avlone, kqji ce biti tema njegovog polemiekog eseja Des Yeux qui ne voient pas (Oei koje fie vide). Krajem godina, posta je prevso pet meseci u Serensovom birou, gde [e bezsumnje, upoznao i Mis van der Roa, vraca se u La Chaux-de-Fonds da bl preuzeo rnesto nastavnika kOje niu nudl L'Eplatenije. Pre povratka u Svajcarsku uputio se na duze putovanie Balkanom i Malam Azijorn, pa se ad tog, doba u njegovom radu OSeca prigusen, ali snazan uticaj atomanske arhitektrure. a tome svedoci I nJegov lirski opls tog putovanja, Voyage d'Orient (Putovanje na Orljent) iz 1913. godine.

Tih pet godina, od 1916., prssudno su utieale na orijentaciju njegove ouduce pariske karljere, La Korbizije definitivno raskida sa L'Eplatenjeom, a.li istovrerneno odbacuje i Frenk LoJd Rajta, eija js dela upoznao preko Vasmutovih izdanja iz 1910-1911. godine. pa taka ostaje otvoren za mogu6nosti koje pruza racionalizovana praizvodnja od armiranog betana. Godine1911 .. on osniva sopstveni biro u La. Chaux-de-Fonds-u, bavecl se Iskljucivo ermiranim betonom.

U saradnji sa svajoarskim inzenjerom Maks di Boa (Max du Bois), prijateljem iz detinjstva, razvio je 1915. godine dvs ideje koje su odlueujuce uticale na njegov razvoj 1920-ih godina.To su interprelacija Enebikove konstrukcije "Maisonn Dom-Ino", na osnovu koje je projektovao vecinu svojih zgrada do 1935., i. "Villes Pilafis", grad projektovan u potpunosti na stubovirna. Koncepcija uzdignute uliee acigledno proizJazi iz "Rue Future" Ezen Enara (Eugen Henard) iz 1910. godins.

Rana kariJera Le Karbizijea u La Chaux-deFonds-u dostize svoj maksimum 1916. godine, gradnjom vile Schwab, izvanredne sinteze sve-

ga onoga sto je nauclo do tada. To [e, pre svega, spretna asimilacija prostornog potencijala Enebikovog sistema kOja mu ornoqucava da na kanstruktivni skelet postavi stilisticke elemente koji potlcu ad Hofmana, Perea i Tesenova. Tu [e prisutna i odredena erotskaevokaeiia harema, zbog eega je zgrada dobila naziv "Villa Turque", Istovremeno, Le KorbiziJeu je to prva prilika za projektovanje raskosns kuce, palate. lzmsna uskih i sirokih krila i slrnetribna osnova organizacije dali su viii Schwob izrazlto paladijanski karakter. Sllcne klasicne konotacije rnequ da se naslute i u tekstu koji prati njeno objavljivanje u casoplsu L 'Esprit Nouveau (Novi Duh) 1921. godine, gde Zilijen Karo pise:

Le Korbizijeje morae da resi osetljiv problsrn koji se javlja u stvaraniu "eiste" arhltekture, kakva se pretpostavlja u proisktu u korne su mase primarni geometrijski oblici, kvadrat i krug. Takvo razmisljanje pri gradenju kuea retko je isprobavano, osim u vreme renesanse.

Le Korbizije ovde po prvi put koristi .regulaciene linije", to klasicno sredstvo kontrole nad proporcijama proce!ja, sto se vidi, na primer, po prozorima postavljenim u skladu sa zlatnim presekorn. Tokbm sledecih godina tema .kucepalate" ostvarenaje u dallrna Le Korbizijea na dva odvojena nlvoe, sa srodnim.ali razlieitim socio-kulturnirn konotacjjama. Prvi nivo je slobodnastoje6a individualna gradanska vila paladijanskog porekia, kojutumaee primeri njegovih majstorski obllkovanlh kuca sa kraja 1920-ih godlna. Drugi nivo [e kolektivna slambena zgrada zamisljena kao barokna palata, kaja je svojom ".uvucenom" osnovorn mogla da podssca na ideoloske konotaoije falansterija.

Ubrzo peste se preselio u Pariz oktobra 1 91B.godine, kako bl tamo otvorio biro, Le Kl'lrbizije je imao srecu slo ga je agist Pere upoznao sa sllkarcm Amedeo Ozanfanom (Amedee Ozenfant), sa kojim je razorio sveobuhvatnu masinsku es!etiku purtzrna. Purizam polaz: ad neoplatonisticke filazofije, sireei nien diskurs tako da moze da se primeni na svs ob1ike plasticnog izraiavanja - od salonskog slikarstva do industrijskog dizajna i arhitekturs. To [a, ni vise ni manje, opsta teorija civilizaci-

"151

je, koia uporno zahteva svesno procisCavanje svlh postoje6ih obrazaca, Purizam se protivi svemu onom sto su Le Korbizije i Ozanfan srnatrall neopravdanim kubistiekirn deformacijama u slikarstvu (vidi njihovu zajednie:ku polemlku pod naslovom Apres Ie Cubisme (Posle kublzrna) 1918. godine), a zivo se zalaze za "evoluclono" savrsenstvo, recirno .Tonet" narnesta] od savijenog drveta ill standardna oprerna za stolove u katanl. Prva polpuna formulacija te estetike objavljena je u eseju "Le Purlsme" 1920. godine, u cetvrtom broju casopisa L'Esprit Nouveau, knjlzevnoj i urnatnlcko] reviji koju je Le Korbizije, zajedno sa pesnlkom Pol Dermeom uredivao sve do 1925. godine. Najplodnije razdoblje te saradnje zapocslo je, bez sumnje, nastankom del a Vers une architecture (Ka pravoj arhitekturi), kOje je, pre nego sto je objavljeno kao posebna knjiga 1923. godine, izlazilo u nastavcima u casopisu L'Esprit Nouveau, pod dvostrukim pseudonimom Le Korbizije-Sonjije (Saugnier).

Ovaj tekst, zaslugom Le Korbizijea ob]avljen kao knjiga, objasnjava konceptualnu dvostrukosl prema kojo] ee se kretaf njegovi radovi: s jedne strana neophodnost zadovoljenja funkcionalnih zahteva empirijskim oblikom, a sa druge nagon za koriscenjem apstraktnih elemenata da bi se delovalo na cula I hranio urn. To dijalekticno shvatanje oblika, izneto u tekstu pod naslovom "Esthetique et architectUl'e de I'ingenieur" (Estetika i arhitektura inzenjera) ilustrovano je primerima nalnaprecnlllh inzenjerskih ostvarenja - Ajfelovim vijaduktom Garabit (1884) i fabrickim kompleksom FIJAT Elakomo Mate Trukoa (1915-1921).

Dru_gi vid inzenierske estetike -industrijski dizajn - predstavljen ie brodovima, automobHima i avionima, 0 kojirna segovori u posebnim podgrupama, pod zajednickirn nazivom .Oci koja ne vide". Treei dec vraca ciraoca antitezi: klasicno] arhitekturi, naime lucidnoj poeziji atinskog Akropolja, koja je vrednovana u pretposlednlern poglavlju pod nazivom "Architecture, pure creation de l'esprit" (Arhitektura, clsta kreacija duha). Le Korbizije se toliko odusevio savrsenom preeiznoscu inzenjsrstva da ie profile Partenona proqlaslo analogijom profila koje lzraduju

152

alatne rnaslne, Pisao ie: "Ceo ovaj rnehanizam plastike ostvaren je u mermeru sa tacnosou, sa kojorn srno nauciti da se sluzimo upotrebljavajuCi masine. Utisak ogoljenog i uglacanog celika".

Tokorn prvih pet godina intenzivne aktivnosti u Parizu, pisu6i i slikajuCi svakog slobodnog trenutka, La Korbiz.ije je zaradlvao za zlvot kao upravnik u fabriei opeke i gradevinskog materijala u Altortvllle-u. Taj posao je napustio 1922. otvorivsi biro sa svojim bratancem Pjer Zanereom, sa kojim je radio zajedno sve do pocetka drugog svetskog rata. Medu prve radove tog biroa ubraja S8 usavrsavanja .konstrukoone" ideje, kojom je poceo da se bavi jOs pocetkorn prvog svetskog rata sa Di Boaom - naime Kuca "Maison Dom-Ino" i "Viile Pilotis".

Prototip Dom-Ino mogao je, ocigledno, da se interpretira na raznim nivoirna. To je, S jedne strans, naprosto tehnidko proizvodno srsdstvo, a sa druge strane igra reci u nazivu .Dorn-lno", koji je palentiran kao industrijsko ime, a obelefava izgradnju kuca koje su standardizovane poput domina. Ta igra reci poprirna punocu viseznacne dosetke, jer slobodno stojeci stubovi izg!edaju u osnovi kao tacke na domino kockama, a uzorak rasporeda skupa ovih zgrada u elk-oak linijl podseca na poredak domino koeki u igrL Osim toga, sirnetrienim smestajern ova shema podse6a na tipicnu osnovu barokne palate iii Furijeov falansterl], odnosno "b_oulevarda redanst" (nazupcani bulevar) ~zen Enara lz 1903. godine. U svojoj .rue a redents" (1920) Le Korbizije je uspesno spojio ideju falansterija sa polsmikom 0 .antlkorldorsko] ulici". Istovremeno on shvata Dom-Ino kao oprernu, kOja je po svom obliku i nacinu montai:e analoqna tiplcnorn proizvodu industrijskog dizajna. Takve elemenle Le Korbizije naziva objets-types (tipskim objektima), ciP su oblici procis6eni zadovoljaVanjem tipicnlh potreba. U "Ka pravoj erhitekturiU Le Korbizije je pisao:

.Ako iscupamo iz srca i razuma nepromenjene pojmove 0 ku6i i ako razmatrarno to pitanje sa kritieke i objektivne tacks gledista, coci cemo do .Kuce-maslne", serijske kuce, dostupne svakom, zdrave neuporedivo vise

-- ..-- -,.._~---

lJ!

--- ----------_-------------._-------

132. 133. Le Korbizije, Ku6a Dom-lno.1915. Dole: konstrukcija osnovne jedinice "Dom-Ina", gore: per· spektiva I polozajni plan moguceg grupisanja jedinica.

ad ranijih (i rnoralno, takode) i lepe kao sto je lep alat kojim radimo i lnstrurnenti kojima se sluzimo."

Fabrika aviona Voisin (Voazen) pokusala je da se poste rata probije na francusko starnbsno trZiste proizvodnom linijom montainih drvenih kuca, sto je Le Korbizije odusevlleno pozdravio u drugom broju svog casopisa L 'Esprit nouveau. Ali on je istovremeno uvideo da takva proizvodnia rnozs da se ostvari jedino u fabrickim uslovirna, sa dobro uvezbanim, viseko specijalizovanim strucnlacrna, a to je vrlo redak sluce] u gradevinskoj industriji. To ogranicenje je otvoreno priznao u svojoj "Maison Dom-Ino", koja je tako projektovana da mogu da je izvedu osim u spoljnjoj obradi i celicriim pojacanjima, i neskolovani radnici. Vee 1919. godine on je usvojio takav "kolazni" nacin kenstrukcije, predlaZuCi da se talasaste azbestnocementne place upotrebe kao izgubljena oplata za betonskizasvoden krov njegove .Maison ·Monol".

Godine 1922. i "Maison Dom-Ino" i "Villes Pllotis" usavrsavaju se dalje kao "Maison Citrohan i "Ville Contemporaine" (Savremeni grad) - projekti koji su te godine izlozenl na "Sa!on d'Automne" (Jesenji Salon). Ovaj drugi proiekat proizlazi, bar jednirn delom, direktno iz Enardove Rue Future iz 1910. godine, a u prvorn ko-

rlsti Enebikovu konstrukciju da bi konstruisao izduzen cetvrtasti volumen, sa jedne strane otvoren, blizak tradicionalnim megaronskim oblicima Sredozemlja. Unutar tog osnovnog tipa - koji je projektovan u dve verzije - Le Korbizije prvi put projektuje i svoj kar.akteristi6ni dvoetazm dnevni boravak, dopunjen spavacom 50- born na gaferiji i deeijim spavaclrn sobarna na krovu, Osim sto su njegovi lzvorl u grckom 10- kalnom graditeljstvu, izgleda da je oval tip, prvi put stvoren 1920., potlce iz jedne radnieka kafane u Pa:rizu, U Hue de Babylone, gde je Le Korbizije svakodnevno rucao sa svojim bratancem. Presek i osnovni raspored Maison Citrohan preuzeti su iz tog malog restorana: "Pojednostavljeno osvetljenje: jed an otvor na svakern kraiu; dva bocna nossca zida; odozgo favan krov; prava kutija koja moze da se koristi

kao kuca". .

Maison (Kuca) Citrohan, podiqnuta na pi/otis-ima (rnocnl stubovi - plloni) anticipira Les 5 Points d'une architecture nouvelle (Pet tacaka jedne nove arhitekture), koje [e Le Korbizije na

153

134. La Korbizija, Kuca Citrohan, 1920., perspaktiva, osnova prizemlja i sprata.

135. Le Korbizije, naselje Pesak kod Bordoa, 1926; fotografija snlmljena na dan otvaranja.

136. Gropijus (Iavo), gda Gropijus i La Korbizije [edno] pariskoj katanl,

kraju formullsao 1926. godine, ali jedva da je bila primenljiva za oesto drugo osim za .pngradsku" rz.gradnju. On ce ubrzo jednu nlsnu verziju i da koristi u tu svrhu za vrtna nasella, koja 1926. godine gradi u Lijeiu I Pesaku. MedU130 ku6a armiranobetonske konstrukcije izgradenih u Pesaku za industrijalca Anri Frizesa preovladao je tip takozvane .obtakoderske'' jedinice, koja je ustvari komblnacija Maison Citrohan i "Ieda-o-Ieda" jedinica projeklovanih isle godine za "grad" Audincourt (Odenkur). Prava verzija tipa Citrohan ostvarenaje, medutim, tsk u Le Korbizijeovam radu za stutqartsko naselje Vajsenhaf 1927. godine. Pesak je bio, kao sro pokazuje rnesavina kortscsnrh tipova jedinica, kulminacija njegavih upornlh nastojanja pocetkom 192.Q-ih godina da uvede u tabricku prolzvOdnju svoje razllcite projekte standardlzovanog stanovanja. Ime "Citrohan" bilo je igra Teci na racun poznatog prolzvodaca automobila, koJa [e trebalo da ukazs na to da kuca rnoze da se standardizuje kao i autornobll, U Pesaku je pokazano prvo svesna uklapanje puristickih koloristienih pomicanja u arhitekturl. Evo sta je arhitekta tada primetio:

nGradilisle u Pesaku je vrlo suvo. Sive betonske ku6e stvaraju nepodnosljivu zbijenu masu kOja guill. Boja ce nam omogu6itl da dobijemo prostor. Eva kako smo postigli neka bilna resenja, Poledina procelja su obojena pecenorn siennom. Svetlo-plavlm ultramarinom postigli smo da nizovi drugih kuca deluju uvuceno. Nadalje, bledo zelenim proceljlrna pornssali smo neke delove sa llseern vrtova i drvsca."

Za razliku od svojih evropskih savremenika, Gropijusa i Mis van der Roa, Le Korbizije nastoji da razvijs urbane kbnotacije svoje arhitekture. U svejo] "Ville Contemporaine" (Savremeni grad) za tri rnillona stanovnlka postigao je krajnji izraz tog aspekta svog rada do 1922. godine. Na taj projekat poojednako su delovali rastsrski oblakoderskl gradovi u Sjedinjenim Drzavama i prikaz "krune grada" koji je Bruno Taut izneo u svojoj ki1jlzl Die Stadtkrone 1919. godine. Le Korbizlje je projektovao "VlIIe Contemporaine" kao elltistieki kapitalisticki grad administracije i kontrole, sa vrtnim gradovima za

radnlks, koji su, zajedno sa industrijom, smeSteni' iza "sigurnosne zorie" zelenog pojasa koji okruzwje grad.

Sam grad;orn.amentlsan kao neki istoeniackt tepih, pruzao se na povrSi.nicetiri puta veco] od povrsine Menh.etna, a sastojao se od staml!le11ih blokova vlsokih deset do dvanaest spraieva I dvadeset I cetlri poslovna tornja u sredistu, sa sszdaset spratova: aka njih se prastirao pitoreskni park. koji je paput tradicionalnog g/aeee sluzio klasnom odvajanju urbane elite od proletariiata u predgradima. Ti poslovni tornjevi u ebllku osnova - takozvani kartezllanski oblakoderi - podse6ali su nazubljenim profilom svojih, plano va na stepenaste oblike krnerskih iii indijskih hramova, pa su oCigledno zamisljeni da, kp.o svetovni centri mo6i, zamene reliqiozne gradevine tradlclonainoq grada. 0 tome da irn ie pripisan takav autoritet, svedoct njihov smestaj unutar gradske mreze, jer su postavljeni u zlamorn preseku povrstne gractskog plana, unutar dvostrukoq kvadrata eelokupne gradske povrsine.

To naravno nije promaklo komunistickim novinama Imanite (L'Hurnanite), koje su ceo projekat proglasile reakcionamirn. Njihov zakJjucak da Le Korbizije zagovara sen-simcnovske metode uprave i konirole u potpunosti je potvrdila njeqova knjiga Urbanisme (Urbanizam), abjavljena 1925. godine, U' kojo] je na poslednjaj slici prikazan Luj XIV kako nadqleda izgradnju .Jnvallda". Po svemu sude6i i sam Le Korbizije se ose6ao neiagodno zbog Ie ilustraeije, jer je ispod nje stavio citaocu napomenu da slika nikako ne treba da se shvati kao po'drska trancuskojfaslsttcko] partiji Action Franealse (Franeuska akcija).

"Ville Contemporaine" bila je isto tako ideoloski nastrojena i u detaljima organizaeije starnbenog poducia. Ono se sasto] iz dva razlicita

. prototipa blokova - ivicnog bloka I "uvucene" iii .nazupcane' torrnaeile, a svaki predstavlja zasebnu koneepciju grada. Prvi prototip je jos uvek veran koneepciji grada "u zidinama" (sa uncarna), a drugi naqovestava .otvoreni grad" bet zidova, viz:iju kojuce konacno da ostvari u "Ville Radieuse" (Ozareni grad), gusto zbijenom gradu uzdignutom lznad tla, ria korne: se prostire jedinstvni park. Ta vizija implieitna sadrzl i

137. Le Korbizlje i Zaners, predloq za Parizo nazvan Plan Voazen, 1925. Ruka pokazuje prema novom poslovnom sredistu grada.

anti-ulicni koncept, koja 6e konaeno docl na videlo u Le Korbizijeovom eseju 0 ulici (1929), kOJi je napisao za sindikalni casopis L'lntrasigeant (Nepopustljiv).

Pored .osnovnih zadovoljstava" sunca i zelenila, otvorenl grad treba da ornoquci i vecu pokretljvost, u skladu sa Le Korbizjjeovim preduzetnim atorizrnorn: "Grad stvoren na brzinu, jeste grad stvoren za uspeh", to je bio deo retorike kojom je propra6en njegov predlog za Pariz "Plan Voazen" iz 1925. godine - jedno paradoksalno shvatanie da bi automobil, koji je zapravo razorio venki graG!, mogaoda posluzi kao instrument za njegovo spasavanie. Uprkos flnanijske] podrsci, autcmobllsko-avlonski kartel Voisin, bio je bez sumnje duboko svestan da iz ekonomskih i politickih razloga nije rnoquce pored lie de [a Ci~e po.diGi.ogromne krstaste tornjeve.

Najve.iSi i najtrajniji doprinos "Ville Contemporains" je njegova jedinica .Jrnmeueble Villa", adaptaeija Maison Citrohan u opstl tip stana u visokim, gusto naseljenirn objektima. Te jediniee, naslagane u sest dvostruklh nivoa, sadrzavale su terase sa vrtovima, po jedan za svaki dupleks, sto je resenje koje se i danas smatra jednim od malobrojnih prihvatljivih resenja za porodlcnestanove u visokim zgradama. U takozva,nim "celjjskim" ivicnim blokovima "Ville Contemporaine" takvi dupleksi, sa terasarna, otvaraIi su se u prizemlju, prema ornedenorn pravougaonom ozelenjenom prostoru, na korne su S8 nalazili zajednicki objekti za rekreaciju. Taj do-

155

datni zajednicki prostor unutar bloka i na petiteriji ave zone, i hotelske usluge predvidene za sve stanove, srnestaiu ovaj predlog negde izmeau gradanskog stambenog bloka i socijalistickog kolektivnog stanovanja (uporedi satatansterjom' i Borijeovim Aerodromes). Stambena jedinica lmrneuble Villa bila je konacno izvedena u svim detaljlma i izloz.ena kao protonp u obllku "PavilIon de L'Esprit. Nouveau" sagradenog za "Exposition des Arts Decoratlts", Izlozbu dekorativne umetnosti u Parizu 1925. godine. Nazalost, njegovi uzastopni pokusaji da tu jedinicu proda na

156

138. Le Korbiziie i Zanere, Savremeni grad (Ville Contemporaine), 1922. Celijski ivicni. blak stozsn ad jedinica Immeuble Villa.

139, Le Korbizije, Paviljon Novog Ouha (Pavilion ge L'Esprit Nouveau), Exposition des Arts Oeooratils, Pariz, 192:5. Pavilion je namestsn sa. objets-types i puristickim sllkarne Lezea i Le Korbizijea.

trZistu, kao pnvatnu "maisonette" u gradu iii sobodnostoje6u vilu u predgradu, ostali su bez uspeha. "Pavilion de l.'Esprit Nouveau" ie saiimanje puristickog ssnziblllteta: dok je po svojrn mcgucnostlma sllcan rnasini, a urban po irnpllkacijama, jer je projektovan direktno za masovnu proizvodnju i gustu naseljenost, opremljen je u skladu sa puristickjm postavkama a objetstypes: engleskim klupskim naslonjacama, nameStajem "T onet" ad saviJenog drveta .i standardnom opremom pariskih parkova ad Jivenog gvaida, objets-tableaux-ima i juz.no-ameriCkom grn· carijom. Taj vesta uravnotefeni skup folklomih elemenata, zanatskih predmeta I industrijskih proizvoda, u kome je bilo nesto od duha AdalIa Losa, izlozen je pod patronatom Ministarstva ?8 umetnast, kaa polemi6ki gest usmeren protlv pokrsta Art Deco.

142. Le Korbizije i Zanere, vila Savoj u Poasiiu, 1929-1931. "Viseei vrr' na prvorn spratu.

zamenjuje periferijskom rasorsenoscu dozivfja[a, Rasclanjeni delovi cenlralnog fokusa pretvaraju se zapravo u niz obodno rasprsenitt interesa po krajnjim tackarna osnove."

Pored frontalhih povrsina, puristlcld polozenih u prostoru, i poigravanja doslovnom i providnom prozlrnoscu, kako uocavaju Rou i Robert Slucki (Slutzky), Gars je znacajan i zbog loga sto resava problem koji je postavio jos Los: kako da se spoji ugodnost i neformalnost osnove iz stila Arts and Crafts sa strogim geornetrijskim - takoreci neoklasienirn - obllelrna, kako da se pomiri privatni prostor savremenog komtora sa javnom fasadom arhitektonskih obelezla. Kao s10 pokazuju Cetirl kompozicije iz 1929. godine, vila u Garsu je u tom uspela, i to sa elegancijom koja nedostaje Losu, pornoCU prernestanja, zahvaljujuCi bas izurnu slobodne osnove. Tim otcepljenjem,da tako kazarn, odvaja se slobodna fasada, a cela unutrasnjost oornice se od [avnoq procel[a.

Ako Gars uporedujerno sa vllorn "Malcontenta", tada vilu Savoj, kako istice Rou, rnozemo da uporedimo sa Paladijevom vilom Rotonda. Gotovo kvadratna osnova Savoje, njeno ellpti.cno prizemlje i rampa u sredini mogu da se shvata kao kornpleksna metafora centralize-

158

4

143. Le Korbizije, skica celiri kompQzicije iz 1929. (1) Kuca La R05, (2) vita u Garsu, (3) naseljs Vajsenhol u Slutgartu, (4) vila Savo].

vane, dvoosne osnove Rotonda. Ali tu prestaje svaka slicnost, jer Paladio taii ka centralizaciji, dok Le Korbizije, unutar kvadrata, koji js sam sebi nametnuo, dokazuje spiralna svojstva asimetrije, rotacije i periferne rasprsenostl U knjizi Precisions sur un etat present de I'architecture e/ de nubenem« (1930) (Dopunska tumacenja 0 sadasrnern stanju arhitekture i urbanizrna) Le Korbizije [asno otkrlva klasienu sustinu vile Savoj:

"Stanari ovde dolaza zato s10 je taj rusticni pejzal kao stvoren zazivot u prirodi. Sa visine tog Jardin suspendu (viseceq vrta) i sa celiri slrane kroz trake prozora (fenetres en longeur) prostire se pogled na ceo pejzaZ. Njihov porodkni zlvot okruzsn je pravim Vergilijevim snom".

Sa vilom Savoj stizemc do poslednjeg crtaza unutar ,.,Cetiri kompozlciie" Le Korbizijea iz 1929. godine. Prva je Maison La Ros (1923), koju je 1929. godine prikazao kao puristicku verziju L - osnove u stilu gotickpg preporoda - genre plutot facile, pittoresque, mouvements (Iaksi oblik rada, zivopisno, pokrenuto). Drvga ima oblik idealne prizrne, a trees i cetvrta (naselje Vajsenhof u Stutgartu i vila Savoj) su alternativne strategije za izrni-

renje prve dye, s tim da je prva proflnjeno prozlrnanie prvog i drugog, a poslednja zatvara prvo u prizmu.

Le Korbizije i Pjer Zanere su ucestvovali na konkursu za sediste Lige naroda u Zenevi (Societe des Nations iii SdN) 1927. Godina i to je njlhoy prvi projekat za veliku javnu zgradu. Do tada je njihova paznja bua usredsredena uglavnom na kucu i jednostavni oblik prizme, a tada su se succi] sa neminovnom slozsnoscu "palate" kao tipa. Konkurs je predvideo dve zgrade, jednu sa sekretarijat, a drugu za skupstinu, Takay dvojni program naveo je arhitekte da usvoje elernentarlsticki pristup prajektu: prvo su odredili sastavne elemente, a zatim su od njih zacrtali nekollko alternativnih rasporeda. Taka prosiren' elementarizam praktikovao je na prelazu vekova umetnlk Z!iijen Glade u maniru Beaux-Art-a, a Le Korblzije ga je preuzeo preko njegovlh ucenlka Garnijea i Perea. Taj pristup primenjivao je nacslno u radu sa velikim komplekslma, 0 cernu svedoee i pripremne stu- . dlje za njegov projekat Palate Sovjeta iz 1931. godine. Tu nalazlrno osam alternativnlh dispozieija, ispod kojih stojl napomena: .razne faze projekta, u Kojima se vide pojedini organi, zasebno oblikovani, jedan pored drugog, kako redom zauz.imaju naspramna mesta, sto konacno. dovodl do sinteli6kog resenia", Slicnu napornenu nalazirno kao dodatak a!ternatlvnoj sheml prajekta za SdN, koju je Le Korbizije objavio u svorn delu Une Maison, Un Palais (Jedna kuca, Jedna palata) (1928). Ispod slrnetricnoq

144. Le Korbizile i Zanare, projekal zgrade Lige nacoda u lenevi, 1927. (uporedl sa predlogom H. Me-

jera i Vi1Vera, sl, 114). .

rasporeda (ocigledno mnogo racionalnijeg sa stanovista izvodenja) plse: .alternatlvni predlog u kame se koriste isti elementi kompozieije". Konaeno je usvojio aslrnetricnt raspored u kome moze da se nasluti konflikt izmedu log ike kretanja u sirnetrlcnom resenju i klasiene sklonosti aksijalnom pristupu reprezentativnom procelju zgrade.

Projekat za SdN ie vrhunae, all i krltlcna tacks Le Korbizijeove pocetne ka:rijere: trenutak uspeha obezvreden je (ako mu rnozerno veravati) diskvalifikacijom, koja je usledila zato sto svoj rad nije podneo u odqovaralecern graliekorn mediju. To [e kulminacija njegovog purlstickog razdoblja, jer se prakticno podudara sa pojavom prvih figurativnih elemenata u njegovom slikarstvu i onoqasto ce on kasnije nazvaf objets a reaction poetique, slobodno prevedeno kao nobjekat koji izaziva poetlcne emoeije". Od fada nadalje, njegovo slikarstvo postaje sve organskije i tigurativnije, a njegova arhiteklura, barem ana na nivou javnih zgrada, sve sirnatricnija. Gledajuci iz danasnje perspeklive, njegov rad za Ligu naroda bio je vododelnica, tacka razdvaja.nja, ne samo njegovog sopstvenog rada, nego i u odnosima njega i medunarodnog modernog pokreta, posebno kada je rec 0 podrsci levo orijentisanih. KonstrukUvisticke erte njegovog predloqa za Ugu naroda, slobodno plutaluca simetrija i tehnlcke inovacije log projekta, sekretarijat a pi/otis (k011 po osnovi podseca na Wo/kenbUgel Lisickog), mehanizovan sistem za odrzavanje cistoce, klima-

Slika 145. Le Korbizije i Zanere, projekat Palate Sovjeta u Moskvi, 1931. Prikazane su celiri alternativna resenja u kojima se koriste isti elementi.

tizovana dvorana skupstine (koja je akustlck' profilisana, ozvucena i bogato osvetljena), rnogli su 1927.godlne da izazovu odusevljsnu podrsku same mladih, bez obzira na ldsolosku pripadnost. Ali neporeciva monumentalnostkoja je izrazena obJogom od kamena i hijerarhijskim sistemom ulaza sa sedmoro vrata, kroz koje odredene kategorije korisnika ulaze prerna svollrn mestima u auditorijumu - ipak izaziva lzvesno ideolosko nepoverenje.

Le Korbizijeova teznja da razresl podvojenost izmedu inzenjerske estetike i arhitekt.ure, da povezs utililarnost i hijerarhiju mila, dovodi ga krajem 1920-ih godina u sukob sa funkciortaltstlcklm soc[allstlcklrn projektantima. "Mundaneurn" iii "Cile Mondiale" koji projektuje 1929. godine za Zenevu, kao srediste svatske rnisli, izazvao je ostru reakciju njegovog ceskog cbozavaoca, levo orijentisanog umetnika i krlticara Karel Tajgea. Ali Tajge nije reagovao na sadriaj Cite-a, vee na njegovu tormu, posebno na spiralni zigurat njegovog "Musee Mondial"-a. Tajge je 1927. godine javno podrzao Le Korbizijea u sporu oko Lige naroca, pozivajuei i ostaJe caske umetnike da mu se pridruie. Posle nepune dye godine on ga je tako zestoko napao, da je Le Korbizije morao da se brant, sto je i ueimo u svom eseju pod naslovorn 1l0dbrana arhitekture", koji je napisao za Tajgov casopis Stavba. Tajge je u svom napadu citirao tskst Hansa Mejera, Bauen, iz 1928. godine:

"Sve stvari na svetu nastale su po formuli: funkcija pula ekonornicnost, stoga to nisu umetni6ka dela; sva umetnost je kompozicija, i zato nijs promenljiva za neku svrhu, Zivot je funkcija i prema tome nije umetnost, a ldeja 0 komponovanju doka blla bl srnesna cak i macki. Ali kako projektovati plan grada iIi osnovu stana. Je Ii to takmicenje iii funkcija? Umetnost iii zivot?"

160

Taj ctat Le Korbizije je stavio na zaglavlje svog eseja, dajuci na znanje da je njegov odgovor upucen i Mejeru i Tajgeu. Dalje nastavlja:

"Danasnja avangarda Nova Objektivnost unistila je dve reei: Baukunst (Arhitektura) i Kunst (Umetnost) .. Njih su zarnenne reci Bauen (Graditi) I Leben (Ziveti) ... Danas kada tehnika omogueava ogromnu proizvodnju, arhilektura je pre svega u bojnom brodu, Monsieur Hans Mejer; u vodenju rata, obliku pera iii 'Ieletona nalazimo arhitekturu kao stvaralackltenomen koji je u skladu sa odredenim rasporedam. Onaj ko odreduje raspored, taj odreduje i kompoziciju."

Iste godine kada ga je napao Tajge, La Korbiziie u svojoj knjlzi Precisions priznaje da je nemaeka arhitektonska levica lose primi1a .Mundaneum", ali to nije bio razlog da promeni svo] stay. On i dalje tvrdi da su;

.Projektovane zgrade strogo utilitarne - posebno spiralni Musee Mondial koji tako zssioko napadaju ... Planovi Cite Mondiale-a daJu tim zgradama,. koje su prave rnasine, neku vellcanstvenost, u kojoj neki po svaku cenu .lele da nadu arheoloske insplraciie. Ali gledajud lz moje perspektive, ta harrnonlcnost prolzllazi iz neceg sasvim drugacijeg, iz jednostavnog odgovora na dobro postavljen problem."

U svakom slucaju, on nije mogao da porice, niti je poricao, da ie situacioni plan Cite Mondiale odreden mrezorn traces regulateurs slicnih anima kOje ie koristio za kontrolu Iasade vile u Garsu - fasade koja je doduss podredeno kanonlrna purlslicke estetike rnaslne, ali u sustini nije manje klasicna od tipskog objekta paladijanske osnove iz koje prolzilazi njena struktura.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->