P. 1
KARAKTERISTIKE PRIRODNOG MONOPOLA

KARAKTERISTIKE PRIRODNOG MONOPOLA

|Views: 180|Likes:
Published by Amra Edis Basic

More info:

Published by: Amra Edis Basic on Apr 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/09/2015

pdf

text

original

KARAKTERISTIKE PRIRODNOG MONOPOLA

1

5 Podjela monopola«««««««««««««««««««««««««7 Prirodni monopol«««««««««««««««««««««««««..13 Oligopol«««««««««««««««««««««««««««««14 Duopol«««««««««««««««««««««««««««««...17 2 .14 Monopolisticka konkurencija««««««««««««««««««««14 Zakljucak««««««««««««««««««««««««««««..3 Monopol«««««««««««««««««««««««««««««.16 Literatura««««««««««««««««««««««««««««.SADRZAJ: Uvod««««««««««««««««««««««««««««««.7 Prosjecni I granicni prihod«««««««««««««««««««««12 Mjere za borbu protiv monopola««««««««««««««««««...

trzisnu utakmicu izme u prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari sto povoljnije uslove za sebe. ali i izmedju potrosaca jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve ± kupovina dobara po sto povoljnijim uslovima.UVOD: Trziste predstavlja ukupnost odnosa ponude i traznje koje se na odredjenom prostoru i u odredjeno vrijeme uspostavljaju povodom razmjene roba i usluga. Djelovanje ponude i traznje na trzistu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutrasnju motornu snagu trzista koja pokrece trzisni mehanizam. postoji mogucnost odredjivanja cijena od strane privrednih subjekata kako na strani ponude tako i na strani traznje sto pretpostavlja ograniceni broj privrednih subjekata 3 . Trziste nesavrsene konkurencije je ono gdje: 1. Konkurencija je takvo trziste koje podrazumijeva: y y y trzisnu utakmicu izmedju prodavaca ciji je cilj da svoju robu prodaju po sto boljim uslovima i u sto vecem obimu. Trzisna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparnistvo izmedju ucesnika u ponudi robe sa ciljem svakog ucesnika da trziste svoje robe prosiri na racun drugih ucesnika. Konkurencija se javlja i izmedju preduzeca jer sva preduzeca konkurisu za potrosacki dohodak. Medjutim. ponuda utice na traznju kao sto i traznja sa svoje strane utice na ponudu. trzisnu utakmicu izmedju kupaca koji se nadmecu u pritisku na cijene kako bi dosli do zeljene robe. U najvecem broju slucajeva na trzistima dominira nesavrsena ili nepotpuna konkurencija. Ponuda i traznja nisu izolovani fenomeni i na njih utice veoma veliki broj faktora. definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu ± stranu traznje jer osobine i reakcije traznje takodje uticu na karakteristike konkurencije. Takodje.

postoje ogranicenja ulaska konkurentima u sektor Postoji nekoliko vrsta nesavrsene konkurencije: a) monopol b) duopol c) oligopol d) monopolisti ka konkurencija 4 . ne odlucuju samo o obimu proizvodnje vec i o trzisnim cijenama 3. ovi su subjekti price makeri. za razliku od privrednih subjekata u uslovima savrsene konkurencije.2.

Kao jedini proizvodjac nekog proizvoda . ili iskljucivo poznavanje proizvodnih tehnika. u saobracaju. telekomunikacijama. velicina trzista moze biti takva da ne omogucava vise od jednog preduzeca optimalne velicine. Situaciju gdje jedno preduzece ili grupa njih ima moc nad trzistem. U takvim se slucajevima kaze da trziste stvara Änaravni³ monopol i obicno drzava preuzima proizvodnju tog dobra ili usluge kako bi sprijecila iskoristavanje potrosaca.uz dodatno nepostojanje supstituta ili alternative y Upucenost monopolista u marginalne troskove I marginalni prihod . potrebna dozvola drzave za obavljanje te djelatnosti ili uspostavljanje vanjsko trgovinskih zapreka kako bi se iskljucili strani konkurenti. Trece. Tehnologija moze biti takva da omogucava znacajne ekonomije opsega.zasnovana na nezamjenjivosti proizvoda koji proizvodi monopolist. Da bi monopolist imao moc nad trzistem .monopolist ne treba brinuti o konkurentima.na temelju cega moze postizati maksimalan profit Glavni razlozi koji dovode do monopola jesu sljedeci.Najjednostavnije monopol je trziste sa samo jednim prodavacem.potpuno prisvajanje.Pri postojanju monopola krajnji kupci su ti koji najvise trpe I to iz razloga jer takva preduzeca tijekom vremena postaju manje efikasna I inovativna.mogli osvojiti veci udio na trzistu. ako se one u potpunosti zele iskoristiti. Velicina trzista moze ne dopustati postojanje vise od samo jednog velikog preduzeca.Krajnji korisnici ne mogu poceti kupovati I koristiti neki drugi proizvod iz sasvim jednostavnog razloga ±takav proizvod ne postoji.koji bi naplacivanjem nizih cijena .Razlog tomu je sto konkurenata nema. sto zahtijeva samo jedno preduzece. Cetvrto.Monopol predstavlja trajnu trzisnu situaciju gdje postoji samo jedan davatelj odredjene vrste proizvoda ili usluga. elektroprivredi. patentna prava za proizvod ili proizvodni proces. Drugo. Prvo. Na primjer.MONOPOL Monopol dolazi od grcke rijeci monos sto znaci jedan i grcko polein sto znaci prodavati. posjedovanje strateskih sirovina.U slucaju da odluci povisiti cijenu .moraju biti ostvareni odredjeni uslovi na trzistu: y Jedan prodavac y Mnogo kupaca koji medjusobno konkuriraju y Nepostojanje konkurencije domacih ili inozemnih proizvodjaca y Nepostojanje bojazni od intervencije drzave(u pogledu poreza) y Neelasticna potraznja.Monopol oznacava iskljucivo pravo. postoje mogucnosti znacajnih usteda koje se mogu ostvariti samo velikim obimom proizvodnje.tj.monopolist ima jedinstvenu situaciju. To je slucaj s komunalnim 5 .

Negativne posledice monopolskog ponasanja drzava moze da eliminise raznim oblicima intervencija putem kojih ce da prinudi monopolistu da ima obim proizvodnje i cene proizvoda koji zadovoljavaju traznju.kupovini ili otkupu slabije stojecih preduzeca . Koncentracija je proces povecanja kapitala putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili vise vlasnika kapitala.Proces koncentracije I centralizzacije kapitala omogucio je stvaranje monopola. Ovaj nacin kontrole ima dugu tradiciju. Takva se politika odredjivanja cijene moze kombinovati s drugim politikama poput jakog reklamiranja ili neprekidnog diferenciranja proizvoda. Sistem regulacije podrazumeva da drzava. Ta pravila mogu da se odnose na kontrolu pristupa na odredjena trzista putem izdavanja raznih dozvola itd. drzava moze da proceni mogucnost deregulacije i uvodjenja konkurencije na trziste. koje cine ulazak u taj sektor neprivlacnim. Drzava moze i direktnije da se mijesa tako sto utvrdjuje troskove proizvodnje. a samim tim i da se odrekne ekstra profita. a da se b) istovremeno sto manje ugrozi monopolisticka firma. 2) Monopoli mogu da se kontrolisu i pomocu antimonopolskog. mada ne i uvek dobre rezultate. primora monopolistu da efikasnije posluje i adekvatno zadovoljava potrebe potrosaca. To je slucaj monopola koji se ustanovljuje stvaranjem zapreka novoj konkurenciji. odnosno podrzavljenje. 3) Drzava moze monopole da kontrolise i putem sistema regulacije i kada nije jedini ili vecinski vlasnik monopolskog preduzeca. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka I tehnickih I tehnoloskih dostignuca u 2o stoljecu. politiku cijena kojom se zeli sprijeciti ulazak novih preduzeca u taj sektor. to jest. 4) U zavisnosti od prisustva ekonomije obima i u skladu sa velicinom i nivoom tehnoloske razvijenosti kapaciteta u preduzecu koje se monopolski ponasa. antikartelskog i antitrustovskog zakonodavstva. nivoom razvijenosti trzisnih institucija. Optimalno je da se uvodjenjem konkurencije postignu sledeca dva cilja: a) zadovoljenje potreba potrosaca u pogledu obima proizvodnje i cena proizvoda. profit.koje se pojavljuju stvaranjem velikih I ekonomski mocnih vlasnika kapitala. odgovarajucim pravilima i instrukcijama. mo e da regulise obim proizvodnje i cene proizvoda. Drzava. 1) Tradicionalni nacin kontrole monopola je nacionalizacija. a samim tim i cene.Uz sve vece bogacenje putem akumulacije. ekonomskom stabilnoscu privrede i velicinom traznje za proizvodima preduzeca monopoliste. postojece preduzece provodi politiku odredjivanja cijene zapreke ulasku. kao jedini ili vecinski vlasnik. U svakom slucaju bitnije je da se zadovolje potrosaci.kao I dobrovoljnim spajanjem preduzeca. Peto.krupni kapitali se uvecavaju na razne nacine bilo da je rijec o nasilnom prisvajanju.Za to su bile potrebne enormne kolicine kapitala . Za ugrozenog monopolistu mogu da se 6 .uslugama.

U takvim uslovima monopolista se moze upustiti i u jaku reklamnu kampanju ili ostale prodajne aktivnosti.monopolist mora odluciti koliko da proizvede I proda. istrazivanje i razvoj. Monopolista moze odrediti ili kolicinu proizvodnje ili cijenu. druga se njoj istodobno prilagodjava.). Za visak radne snage treba ponuditi socijalni program. Hoce li iskoristiti te instrumente i do koje mjere. Prirodni monopol je posebna vrsta monopola koji se javlja kada jedno preduzece moze proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego sto bi to moglo uciniti vise preduzeca zajedno zbog toga prosjecni troskovi sa povecanjem proizvodnje jako padaju. upotreba instrumenata poput diferencijacije proizvoda.) y Ekonomski monopol-nastaje koncentracijom I centralizacijom kapitala y Oktopodski monopol-predstavlja kombinaciju prirodnih I ekonomskih .itd.I kod njega zbog velicine nije povoljno postojanje vise preduzeca Kako bi maksimizirao profit.drzavni monopol u prodaji duhana. Drzava kontrolira prirodni monopol tako sto nacionalizira cjelokupnu imovinu ili regulira cijene(ili preko ekonomskih propisa I antitrustovske politike).monopolist mora najprije odrediti svoje troskove I karakteristike trzisne potraznje. troskova za istrazivanje i razvoj. Stoga je monopolisti dostupno nekoliko varijabli ekonomske politike (proizvod. PODJELA MONOPOLA Razlikujemo sledece vrste monopola: y Prirodni monopol-nastaje iz limitiranosti proizvodnih cinitelja I izvora ponude y Zakonski monopol-nastaje kada se prodaja ili proizvodnja odredjenih roba . cijene. reklame.secera. naro ito ako postoji opasnost od razvijanja bliskih supstituta u drugim industrijama. a kapital preseliti u neku drugu profitonosniju granu. no ne oboje.Cijena po jedinici dobra koju monopolist tada dobiva izravno proizilazi iz krivulje trzisne potraznje. PRIRODNI MONOPOL Prirodni monopol je trziste na kojem razinu proizvodnje sektora moze efikasno ostvariti samo jedno preduzece. 7 .nadju resenja. tema je o kojoj se dosta raspravlja u teoriji i praksi. jer kad se odredi jedna od tih varijabli. reklama. prekvalifikaciju i slicno.Poznavanje potraznje I troska izuzetno je vazno za donosenje ekonomskih odluka preduzeca. Uopsteno. odnosno o drustvenim i drzavnim pritiscima. itd. Monopolista moze promijeniti izgled svog proizvoda i/ili se upustiti u aktivnosti istrazivanja i razvoja. ovisi o opasnosti moguce konkurencije od slicnih novih proizvoda.drzavnim propisima monopolizira za samo neka preduzeca(npr.Na osnovu tih saznanja.

predpostavimo da pridoslica zauzima cetvrtinu trzista dok postojecoj firmi ostavlja tri cetvrtine trzista. Prirodni monopol odvraca od ulaska potencijalne pridoslice prijetnjom otimackog odredjivanja cijena.Primjeri prirodnog monopola nastalog zbog ekonomije razmjera jesu distribucija plina. ukupna traznja = DI+De De DI GT (Y) Y 8 .Otimacka cijena je niska cijena odredjena od strane postojece firme u situaciji kada se pridoslica pojavljuje .uzrokujuci da profit pridoslice bude negativan I njen izlazak iz grane.elektricne energije.vode. ¼ PT (y) P(y). Prirodni monopol znaci postoji kada tehnologija firme ima dovoljno velike prinose na obim ulaganja inputa da ona moze da ponudi trzistu proizvod po nizim ukupnim troskovima proizvodnje nego sto bi to bilo moguce da na trzistu postoje vise od jedne firme.Npr.itd.

ukupna traznja = DI+De P(y*) PE GT (Y) y Pridoslica bi mogla da podkrese cijenu p(y*) postojece firme. ¼ PT(y) P(y*) -----------------------------------------DE PE ----------------DI PI --------------------------------------------------GT(y) Y 9 .ali«.¼ PT (y) P(y).

zeljeznica.daljinskom grijanju.isto tako.nema razloga da vise preduzeca ne proizvodi vodu ili struju iz razlicitih izvora.po cijenama koje propisuje drzava.Monopolsko ponasanje je kada monopolista smanji obim proizvodnje ispod optimalnog I ponudu ucini manjom od traznje u uslovima kada nema konkurencije.javlja se potreba da drzava intervenise radi otklananja negativnih posljedica monopolskog ponasanja I zastite opstih drustvenih interesa.uvodjenje konkurencije bi.kada dodje do smanjenja obima I povecanja cijene.sa aspekta privrede kao cjeline.Prirodni monopoli najcesce se javljaju u infrastrukturnim djelatnostima:vodosnabdjevanju.To su cijene koje im omogucavaju zaradu ekstra profita koji je veci od izgubljenog profita zbog manjeg obima proizvodnje od optimalnog.Medjutima.u lokalnom telefonskom saobracaju .koje bi uslijedilo kao posljedica pretjeranog rivaliteta izmedju preduzeca(potaknutog velikom razlikom izmedju granicnih I prosjecnih troskova).zeljeznickom saobracaju izmedju malih I srednjig gradova .U takvoj situaciji monopoli formiraju cijene koje su vise od trzisnih.bilo neracionalno.cjevovodnom transportu nafte I gasa na vecima daljinama I aerodromskom dijelu vazdusnog saobracaja.Sve dokle god se zadovoljavaju potrebe potrosaca u pogledu obima I cijene I istovremeno postize ekonomija obima.prisiljavajuci pridoslicu na izlazak.iz bilo kojeg razloga.Ukoliko pritisak pretjeranih kapaciteta dovede do rata cijenama.U energetic je prirodni monopol prijenos I .«postojeca firma moze tada da snizi cijenu sve do nivoa pi.Neracionalno je da jedno podrucje pokrivaju dvije distributivne .bez obzira na to da li je rijec o drzavnom vlasnistvu ili privatnom sektoru.sanbdjijevanje elektricnom energijom .ako ne postoji sloboda ulaska u djelatnost novog konkurenta .Medjutim I kod prirodnog monopola cesti su slucajevi budzetskog subfinansiranja.Obazrivo I selektivno treba prilaziti pitanju utvrdjivanaj prirodnog monopola.Prirodni monopoli nisu cijele grane ili djelatnosti.prenosne mreze.Ali. Prirodni monopol postoji u onim slucajevima kada jedna firma zadovoljava cjelokupnu traznju na trzistu .efektivnim poslovanjem samo jednog preduzeca.distribucija elektricne energije.optimalno koristi svoje kapacitete I u skladu sa ekonomijom obima postize nize jedinicne troskove nego kada bi se istom proizvodnjom bavile dvije ili vise firmi.monopoli ne zadovoljavaju potrebe stanovnistva I time ugrozavaju opsti drustveni interes. U uslovima slobodnog djelovanaj trzisnih zakonitosti.vecinom placaju korisnici.posljedica se moze ocitovati kao potiskivanje cijena na nivo 10 .elektroenergetici I to posebno u oblasti prenosa I distribucije elektricne energije I gasa I telekomunikacijama I .donekle.Usluge koje pruzaju prirodni monopoli .Zbog smanjenog obima proizvodnje I visokih cijena.itd.posta.monopolsko ponasaje preduzeca sprecava maksimiranje drustvenog bogatstva.a nema ni granske ni medjugranske konkurencije(elektroenergija I gas su odvojeni monopoli ali jedan drugom konkurisu cijenom).Polazi se od stanovista da jedan proizvodjac proizvodi odredjeno dobro po drustveno optimalnim troskovima.posebno.sa ciklusima pretjeranog investiranja.Ekonomska teorija u ovakvom slucaju predpostavlja da bi Slobodan ulazak drugih preduzeca doveo do neracionalnog rasipanja ogranicenih faktora proizvodnje. Prirodni monopol predstavlja situaciju u kojoj su tehnologija ili karakter usluga takvi da bi potraznja mogla biti zadovoljena uz najnize troskove ili uz najvecu drustvenu korist. Prirodni monopoli podrazumijevaju one privredne oblasti u kojim ne postoje mogucnosti uspostavljanja konkurentskih odnosa na strani ponude.To su:komunalije.

Njihov znacaj ipak .sto opet moze ugroziti sposobnost kompanija da odrzavaju svoja postrojenja na zadovoljavajucem stupnju iskoristenosti kapaciteta. Zbog toga. Osnovna karakteristika prirodnog monopola jeste inherentna tendencija da se prosjecni troskovi smanjuju u cijelom opsegu iskazane traznje na trzistu.snabdijevanje gasom I telefonske kompanije (fiksne telefonije).kako individualnih potrosaca.Osnovni izvor ove tendencije predstavlja neophodnost da se poduzme znacajna investicija .sa jednom fiksnom vezom sa potrosacem.u mjeri u kojoj je to tacno .imaju izuzetan znacaj.prenos I distribuciju elektricne energije.da nastave pruzati usluge visokog kvaliteta.ukljucivanjem termostata ili podizanjem telefonske slusalice) y Velike oscilacije potraznje u vremenu.poloziti infrastrukturu I fizicki povezati mjesto proizvodnje sa svakom tackom potencijalne potrosnje. kao i deregulacija.kako bi se zadovoljila potraznja I u uvjetima vrsnog opterecenja. Regulacija je ispoljila prili no slabosti.koji je vrlo blizu nivoa kratkorocnih granicnih troskova.u najvecoj mjeri proizilazi iz cinjenice da su njihove usluge I proizvodi zapravo inputi za sve ostale sektore.a investicije u infrastrukturu predstavljaju I procentualno veci dio ukupnih investicija.Dodatna vrijednost u njima je cesto znacajan dio bruto drustvenog proizvoda. Kompanije za vodoopskrbu. 11 .Ovi troskovi mogu biti apsolutno nepromjenjivi .sto najefikasnije moze da ucini jedno preduzece.prema zahtjevu potrosaca (okretanjem strujnog prekidaca. Prirodni monopoli. Kada su u pitanju prirodni monopoli.da vrse neophodne adaptacije I modernizaciju proizvodnje ili pak.interni za pojedino preduzece.Ova tendencija je kreirana ili naglasena izvjesnim zajednicikim I medjusobno zavisnim karakteristikama pojedinih prirodnih monopola: y Fiksna I u sustini neprenosiva fizicka veza izmedju ponudjaca I potrosaca ili lokaliteta y Nemogucnost skladistenja usluga y Potreba da se traznja zadovoljava trenutno .odnosno infrastrukturu.kako bi bila zadovoljena efektivna potraznja trzista. u prirodnim monopolima treba zadr ati odredjen stepen regulacije.odnosno infrastrukturni sektor u bilo kojoj ekonomiji .ostvareni vecom kolicinom outputa.odnosno prosjecni troskovi ce opadati samo u slucaju da je veca kolicina rezultat proizvodnje jednog preduzeca.moraju prokopati ulice.Ovakva situacija postoji samo onda kada su efekti ekonomije obima.prosjecni troskovi po jedinici proizvoda ili usluge opadaju u obrnutoj proporciji sa brojem prodanih jedinica.tako I sistema u cjelini Sve ove karakteristike dovode do potrebe da se izvrse velika inicijalna ulaganja u kapacitete.bez obzira na kolicinu proizvedenih usluga. smatra se da je njih te ko organizovati na konkurentskim osnovama.

PROSJECNI I GRANICNI PRIHOD Prosjecni prihod monopolista cini cijena koju monopolist dobiva po prodajnoj cijeni proizvoda.To je rjesenje monopolistovog problema.tako da je I ukupni I granicni prihod 5 KM.Granicni prihod je 3KM.Kako bi odabrao razinu proizvodnje uz koju maksimizira svoj profit .monopolist treba znati I koliki je njegov granicni prihod.pri toj cijeni nije nista prodano.No.granicnog I prosjecnog prihoda prikazan je sledecom krivuljom potraznje: P=6-Q Tablica 1 prikazuje kretanje ukupnog.granicni I prosjecni prihod Cijena(P) 6KM 5KM 4KM 3KM 2KM 1KM Kolicina(Q) 0 1 2 3 4 5 Ukupni prihod (R) 0 KM 5 KM 8 KM 9 KM 8 KM 5 KM Granicni prihod (MR) --5 KM 3 KM 1 KM -1 KM -3 KM Prosjecni prihod (AR) ---5 KM 4 KM 3 KM 2 KM 1 KM Odnos izmedju ukupnog.prihod se povecava sa povecanjem kolicine.prihod se smanjuje.Kako se prodana kolicina povecava sa 2 na 3 granicni prihod pada na 1 KM.Dok je granicni prihod pozitivan .Povecanje prodane kolicine sa 1 na 2 povecava prihod s 5 na 8 KM .pri cijeni od 5 KM prodan je jedan proizvod .gore navedenu krivulju potraznje.No.prosjecnog I granicnog prihoda za ovu.kada je granicni prihod negativan.granicni prihod postaje negativan. Tablica 1:Ukupni.Granicni prihod je promjena prihoda koja proizilazi iz promjene proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda. 12 . Za maksimalizaciju profita preduzece treba odrediti kolicinu proizvodnje tako da je granicni prihod jednak granicnom trosku.a daljnjim povecanjem sa 3 na 4.Prihod je 0 pri cijeni od 6 KM .

preduzecima govori sta treba ciniti Nacionalizacija Kontrola cijena(ova mjera je vrlo grubi instrument kontrole kojom se zapravo derogira trziste) Oporezivanje monopolskih profita kako bi se ublazili socijalno neprihvatljivi ucinci monopola 13 . y y y y y y MJERE ZA BORBU PROTIV MONOPOLA Vodjenje protumonopolisticke politike kojom se zabranjuju odredjene trzisne strukture I vrste ponasanja Ohrabrivanje konkurencije u svakom mogucem slucaju Regulacija.Graf 1:maksimalizacija profita Q je razina proizvodnje pri kojoj je MR=MC.Isto tako povecanje proizvodnje od Q na Q2 smanjilo bi profit jer bi dodatni trosak bio veci od dodatnog prihoda.Ako preduzece proizvodi manje proizvoda npr.Q1 zrtvuje se odredjena kolicina profita buduci da dodatni prihod koji bi se mogao zaraditi proizvodnjom I prodajom jedinica izmedju Q i Q1 premasuje trosak njihove proizvodnje.koja za razliku od protumonopolisticke politike koja propisuje sto preduzeca ne smiju ciniti .

Oligopol je tipican i za bazicne grane industrije zbog visokih investicija i postizanja optimuma pri visokom obimu proizvodnje.Proizvodi duopolista mogu biti homogeni ali I diferencirani. Oligopol je najrasprostranjeniji oblik trzisne strukture u preradjivackoj industriji. i polist. Oligopolska preduzeca nastaju sa vise osnova. cementara i ciglana. Iako u nekoj trzavi postoji veci broj ugljenih kopova. Oligopol moze nastati i zbog troskova prevoza. Princip minimalnih prosjecnih troskova moguce je postici samo uz uslov velikog obima poslovanja. To je primjer sa ugljem. koji odredjuju oligopolsku strukturu na trzistu su tehnoloski i troskovini uslovi privrednog sektora. zbog prevoznih tro kova one djeluju na lokalnim trzistima i nataj nacin imaju oligopolsku poziciju. jer. Da bi bio rentabilan proizvodjac automobila. imamo cisti oligopol. izrada aviona su kapitalno intenzivni i imaju visoke fiksne troskove u proizvodnji. Automobil. MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA Monopolisticka konkurencija je takav tip trzista na kome veliki broj preduzeca medjusobno konkurise proizvodeci neidenticne. sto znaci prodavac. Ako je proizvod diferenciran. jedna optimalna rafinerija nafte stoji oko milijardu dolara. sapuni i prasci za pranje su primjer oligopola sa diferenciranim proizvodom. treba proizvesti 300. sto znaci malo.OLIGOPOL Rijec oligopol potice od grcke rijeci oligoi. cigarete. DUOPOL Duopol predstavlja oblik nesavrsene konkurencije tj. Visoki troskovi kapitala su ujedno znacajna barijera za ulazak novih preduzeca u privredni sektor. Potpuno monopolisticko trziste odnosno monopolisticka konkurencija predstavlja trzisno stanje sa sledecim karakteristikama: 14 . Cisti oligopol sa homogenim proizvodom javlja se cesto u proizvodnji celika i aluminija. proizvodnja automobila. Sektori.Javlja se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima veoma otezan. Glavni faktori. Oligopol je cest u preradjivackim djelatnostima zbog ekonomije razmjera i prepreka ulasku.trzisnu strukturu u kojoj samo dva ekonomska subjekta kontrolisu cjelokupnu ponudu. Oligopol je oblik trzisne strukture u kojoj dominira mali broj prodavaca homogenog ili diferenciranog proizvoda. kao to su rafinerije nafte. Ako je proizvod homogen. ali slicne proizvode. cementom i ciglom. rijec je o diferenciranom oligopolu.000 automobila godisnje. na primjer.

monopolisticki konkurenti nisu savrseni supstituti. ne postoje bliski supstituti za proizvod ± kupci su prinudjeni da kupuju proizvod monopolistickog preduzeca. sampon i mnogi drugi proizvodi. rada i robe je ogranicena ili potpuno onemogucena. 15 . a razlika je dijelom u sistemu proizvoda. Zahvaljujuci diferencijaciji proizvoda. neelasticnost traznje je potpuna ± kolika god da je cijena traznja e biti ista. Slicna je situacija i sa vecinom proizvoda maloprodaje. ali i druge uslove prodaje (ili kupovine).y y y y y postoji samo jedan prodavac (ili kupac) odredjenog proizvoda±nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omogucava monopolisti da samostalno odredjuje cijenu proizvoda. Na ovakvim trzistima prodaju se sapun. Potrosaci svaku marku dozivlajvaju drugacijom od drugih. a dijelom u potrosacevoj slici tog proizvoda. barijere za ulazak na trziste i izlazak sa trzista su visoke ± ne postoji mogucnost da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u slucaju monopsona). jer se proizvodi prodaju u mnogo razlicitih trgovina koje medjusobno konkurisu diferencirajuci svoje usluge prema lokaciji. nije rezultat odnosa ponude i traznje vec je rezultat interesa monopoliste. Monopolisticka konkurencija ne postavlja nikakve prepreke onima koji zele uci ili izaci sa trzista. trzisna cijena. mobilnost kapitala. prema tome. uslovima kreditiranja itd. Novi se konkurenti bez ikakvih ogranicenja slobodno javljaju na trzistu. raspolozivosti i strucnosti osoblja.

Primjer za to su recimo prve zeljeznicke I telefonske kompanije.dobavljaca puno efikasnijeg nego kada bi postojala konkurencija.onda govorimo o prirodnom monopolu.vec I onako platila.Postavljanje cijene na marginalne troskove eliminirat ce gubitak drustvenog blagostanja .supstitut.potrebne su inovacije.gubitka drustvenog blagostanja ). Prirodni monopol je industrija koja uziva takve razmjere ekonomije tako da jedna firma moze ispuniti svu potraznju na trzistu I jos uvijek ne postici svoju najefikasniju ekonomiju razmjera(ATC jos uvijek pada). Takodjer neki time nazivaju I kompaniju na trzistu za ciji ulazak treba platiti visoku cijenu.vec kako bih ja rekla indirektno.Takva firma stalno trazi cijenu te se ona stalno suocava sa padajucom krivuljom potraznje.U ovome slucaju prestanak takvih monopola moguc je ne ulaskom konkurencije izravno na to trziste .ali ostaviti firmu na ekonomskim gubitcima(firma ce propasti .ako vlada ne pomogne subvencijama).I to tako da se ovima ponudi alternativa tj.te barijere djeluju na kompaniju na nacin da kompanija naraste na odredjenu velicinu.Ukoliko kompanija takve idealne velicine moze opskrbljivati cjelokupno trziste .Dakle. 16 .ali ne eliminira gubitak drustvenog blagostanja.Njeni granicni prihodi su ispod cijene. Kandidat je za drzavnu regulaciju (radi smanjivanja znacajnog gubitka mrtvog kapitala tj.Npr.Sta vise kompanije koje rastu iz razloga da bi uzivale ekonomiju razmjera cesto upadaju u problem zbog birokracije.ZAKLJUCAK: Prirodnim monopolom se smatra kompanija koja postane jedinim dobavljacem odredjenog proizvoda ili usluge I to iz razloga sto taj proizvod ili usluga po svojoj prirodi cine jednog proizvodjaca tj.Postoje prirodne zapreke za ulaz kao sto su jako visoki pocetni troskovi.Postavljanje cijene na prosjecne troskove omogucava firmi pozitivnu nulu .One se naime nisu pono bojale konkurenata iz razloga sto bi oni morali duplicirati velike kolicine zeljeznickih traka te telefonskih kablova koje je prva kompanija. za zeljeznicu je to pojava automobilske industrije a za telefonske kompanije je to pojava bezzicne telefonije.

scribd.dr.LITERATURA: http://www.vup.Kasim Tatic.Slavo Kukic www..Fikret Hadzic.scribd.com/doc/9302815/PANEVROPSKI-UNIVERZITET Prirodni monopoli Tarik Zaimovic.com/doc/24619538/Trzisna-stanja http://www.hr/~skriptarnica/images/RIT/.pdf 17 ./monopol..dr.dr.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->