P. 1
Matematika 1

Matematika 1

|Views: 158|Likes:
Published by Amer

More info:

Published by: Amer on Apr 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/16/2013

pdf

text

original

-

v.a

TEMAC
PROGRAMIRANI UDZBENICI

Uputstvo za studente
Na stranicama ove knjige se nalazi niz nepotpunih tvrdnji, koje treba dopunjavati odgovorima. Na desnom delu svake stranice, koji treba da se drL{ prekriven ptasiienim zasiorom, nalaze se tadni odgovori, direktno pored odgovarajudeg pitanja.
Sve dok s9 ne napiSe sopstveni odgovor na zato predvidenoj praznoj liniji (ili posebnom listu hartije), ne treba povladiti zastor na dole i tako videti Stampani odgovor.

PRIMER:
Postaviti plastidni zastor tako da prekriva kolonu odgovorana desnom delu prve stranice. Pogledati pitanje broj jedan.

Za odgovor je predvideno mesto (ili
sebnom papiru). Proditati pitanje

i

se prema

uputstvima profesora odgovara na po-

napisati odgovor.

PovlaEenjem zastora na dole otkriti odStampani odgovor pored pitanja broj jedan rediti ga sa sopstvenim odgovorom.

i

upo-

Pogledati sada pitanje broj dva.

Napisati odgovor i ponovo povladenjem zastora otkriti Stampani odgovor pored pitanja broj dva.

Na taj nadin dovr5iti sva pitanja sa ove stranice, pa preii na slede6u. YaLnoje imati na umu da je ova knjiga deo programa koji treba da pomogne u udenju. Ako se na svako pitanje odgovara tadnim redosledom, materijal ie biti brzo i dobro savladivan. PoSto su odgovori lako dostupni oni se mogu pogledati i pre poku5aja odgovaranja, ali ako se tako radi, razume se da se materijal neie nauditi i na kraju kursa se ne6e biti u stanju da se pokaZe potrebno poznavanje predenog gradiva.

oblastima matemaU infinitezimalnom radunu i u mnogim d-rueigmi koristimo i slova u alge-bri tike nas interesuju mnoZin. uro;.*; ["r"i 5 se koristi da oznadi i cifre ou uir-o'Ju'##iil;jr"r Na prim.r, "Iftu oznadi broj lrazvan da ,,azvar. ,,nli!*r-riJ"o-tiri" 3 se koristi

l.

tri

broj

2.

Broj

cifram a Lp6ran,,sedamnaest" se obidno obelezava

' -

17

3.

nazvan ,,jedanaest"

se obidno

obeleZava cif-

Broj,

rama

ll

4.

da se kaZe ,,broj 5" nego ';c1f1a 5 upotrebljena jt i+u: -,,6roj 8" skraienica ::^^ da oznadi broj nazvan p.l;; tak" if "poitebljena da obeleZi
ViSe je uobidajeno

cifra, broj

osam"

3,.8 i 42 su broine konstante nazivaju broine konstante; na primer "ift. 'bt;t;;.. pa ii je 64 brojna konstanta? po$to predstavf:"j"

5.

cifre koje

se korist e

za

oztadavanje- odredenih brojeva se

ponekad

Da

"Or.i1.o,

6.

opiti broj; na primel a\9 je simbol 14 oP5ti broj?

Ako se slovo

abecede upotrebi

"

Ne za oznaku broja, $9vo se zoYe oriiliua broj, onda je i oplti broj' Da li

7. Pretpostavimo da b oznadavabroj; onda

se

b zove

broj'

op5ti

8. Simbol 16 oznalava brojnu
dava broj, onda se

a ako slovo t

ozna'

/

naziva

konstantu, op5ti broj

g.
I

promenljivi i opste konstante' Opsti brojevi mogu da budu dvojalc.i: promenljivi -;;;--d;*ipujy bilo k"j" vrednosi iz mnostva brojeva; -samo 1.d11 odredenu vrednost' Ako konstantni op5ti brojevi imaju jednu vrednost, onda kazemo u nekom posebnom proble-,, a ima samo

konstantni oPSti broj

I

da je b
I

-.
I

{

I

10. Konstantni op$ti brojevi se ponekad nazivajtt proizvoljne konmedutim, stante i smatra ; d; ftaj" i"an" tt"'f"" vrednost. Promenljive,
mogu da uzmu bilo koju, vrednost iz

mno5tva brojeva

slova sa p.o6etka. abecede (kao brojeva. Slova na ii" ro ;, i, c) za obeleZavanje konstantnih op5tihobeleZavanje opstih za tiU"-"U""rd. ituo sto su. x,-!, z) 6e se.koristi{i 'eemo' zvati i brojne konstante i opste konpromenljivih u'ro:r"u_ Mi -iJti- imen-om ,,konstanta". Tako su, xf c i z*3 sume promen' It"t"

11. u ovom kursu mi 6emo koristiti

konstante

ljive

i

velikog 12. U matematici su mnostva predmeta razliditih vrsta odposelno 6e se zvati skup. Nas ie ia1aja; Uifo kakvo mnoStvo predmeta sastoji iz interesovati ,,mno5tva" ili ,,rk rponi" brojeva. Skup koji se

-

skup

brojeval,2i3je

brojeva'

Predmeti, koji dine skup, bez obzira sta predstavliSjt' nazivaju ^skupa koji se.sastoji od celih brojeva l, ge elemenrf skufr.'nie-e"ti iz svih V, -S su celi &ojevi 1,7, -j.'ercmenti skupa- koji se sastoji su celi brojevi U-jruu izmeclu S i tO uklju6ivo

13.

5,6,7,8,9,

10

"ifin

oko "' Matematidari skraduju ovu redenicu poillvljanjem..velike zagrade se sastoji oq.-l, 2:it,* treba elementa stupa ipiSi, {.....}.,,Skupko.ji bude A" rr pise tl, i,-gT.- -Sii"p toji'se sisto3i od 2, 4, 6,8" treba da napisan ovako:

14. Mi smo skup opisivali redenicom ,,skup koji

se sastoji od . .

''

{2,4,6,

8}

nazivaJu Skup je bilo koje mnoStvo predmeta, a ovi predmeti se elementi

15.

skupa

16.

Skup

je

bilo koje mnoStvo predmeta,

i

ovi predmeti se nazt-

elementi skuPa

vaju

17. Bilo koje mno5tvo predmeta

se naziva

skup

18.
2

Skup je

bilo koje
predmeta

mno5tvo

19. Bilo koji od

predmeta

u skupu zove se

skupa.

20. Simbol

33 :,5" -1,'2'
bol f3,

{-r,'2' t +,

5} se dita ,,skup koji se sastoji od
)
se sastoji

elemenata

skup koji se sastoji od 3, 5,

ili, jednostavnije,,,skup koji

od

-1, + 2

_1
, 5." Sim2

-19,

5,

-19, a]) 2

trru a da se dita

,,

21.

{3, 0,

n,

-l

} treba da

ditamo

skup koji se sastoji od 3, 0, n,

-l

22.

se dita,nskup

koji

se sastoji od

l, 2,4

+:'

{t,2,+,

+\
l0}

2?, Skup koji se sastoji iz svih celih brojeva izmedu 7 i 10 ukljudivo {2,4,6,8, pi5e se {7,8,9, 10}. Skup koji se sastoji iz svih parnih celih biojeva izmedu 2il0 ukljudujueii2 i 10 pi5e se

24.

Dva skupa se defini5u kao jednaki ako i samo ako sadrZe potpuno jednakim iste elemente. Skupovi {1,2) i {2,1) imaju kao svoje elemente cele brojeve I i 2 i, prema tome, se smatraju

25.
Dva skupa
su

jednaka ako i sarno ako imaju iste

elemente

26. Ako dva skupa imaju iste

elemente, oni su

jednaki

27

Elementi skupa {1, 2,3} su 1,2 i {3,2,1 } jednak skupu {1,2,3}?

.

Da

li je skup

3,

Da

28. Da li je t-1, a, D) jednak {b, -1,
29.
3

a)?

Da

Elementi skupa

{-3, 1,5,! }

su

-3, tr 5, Y

30. Dva skupa koja

sadrZe iste elemente su

jednaki

3l

.

Da

li

su skupovi {1, 2,3 }

i i

{4, 3,2

}

jednaki?

Ne

32. Da li

su skupovi {1,2,3,

4\

{3, 1,2} jednaki?

Ne

33. Do sada smo razmatrali samo one skupove 6iji su elementi brobilo koje mno5tvo jevi; seiamo se, medutim, da je
predmeta.

skup

34. Pored skupova za matematilaruje od interesa i ureden par brojeva. Primer uredenog para je (3, 5). Broj 3 je prvi dlal ovog uredenog
dlan ovog uredenog para. -Zapamtite da su para a broj 5 je uredeni parovi stavljeni u malu a ne u veliku zagradu.

drugi

35. {1,2} je primer skupa sa dva elementa; zapamtite u veliicu ,igridr. (1,2)-ie primer uredenog
u malu
zagradu.

da

je on stavlje.n pata i stavljen je

uredenog

36. Uredeni parovi se stavljaju u

. (- l, -2) je primer

malu zagradu,
Para

je drugi primer

37. {2,3 } je primer

skupa

i

stavljen

je

u

{-r,2\

nX|;

zasradu,

38. {-1,

I } je

primer

. (1,

-l)

je primer

skupa, uredenog para

39. Koji su od ovih uredeni (1, 2), {3, I } {1, 4} (-1, l).

Parovi?

(1,2),

(-

1,

l)

40. (-1, 2) je
4

ali

{1,

2} je skup.

ureden par

ureden par

42. Razmotrimo dva uredena para (a, b) i (c, d); ove parove defiy{emo kao jednake ako i samo ako je o:c i n:a. Tako (3, 5) nije jednako (5, 3); da li je (1, 2) jednako 12, lX

Ne

i v:!.

43- Ako

su dva uredena para

(x, y)i(u,

u)

jednaka, tadaje i _

M.

Zapaziti razliku izmedu jednakosti skupova koji sadrZe dva elem3n!a i jednakosti uredenih parova. Na primer, il, s ) je jednako {8' 3 } ali (3, q) .nii9 iednako (8, 3). Da fi le {1, 2i jeo"uk o {2, r }? . Da li je (1, 2) jednako e, tX

Da,
Ne

45. Red po kome navodimo elemente skupa nije vaLan, ali u uredenom paru, red ima znadaja. (-1, -2) nij-ljgdnito (_2, _l), afi {_1, _2) je_ jednako je (a, b)lednako (b,a',), ak'o b nije jednako {-2, -l }. Da li
a?

Ne

46. Mi smo koristili izraze ,,jednako" i ,,nije jednako" veoma desto. Matematidari skraiuju ove izraze simbolim a i +, respektivno. a+bsedita ,,a nije jednako b", a:b se dita,, -

a jednako b (ili a je jednako

6)

47. Mi piSemo x +

3 za ,,x nije jednako 3,'. y

# 5 se dita

y nije jednako 5

48.

Znamo da

je {3,4}:

{4,

3

}. Da li je (3,

4):(4,3)?

Ne

(10,

49. Popuniti odgovaraju6im simbolom

- 10)

(- 10, 10).

:

I

objektim a, i mo1emo govoriti skupovima urede$h parova. Skup koji s-e sastoji iz uredenih"parova ,,(-1.,. 1)-i (1, -2.)" obele1ava-se sa. (-1, l), (l; -D]r.Skup icoji se sastoji od uredenih parova (-3, -2) i (1,2) oznalava se sa
o
_

50. Uredeni parovi.-se mogu smatrati

{(-3, -2), (1,2)}

Skup koji se sastoji iz uredenih parova (1, l), (2,2), (3,5) moZe da se obeleZi sa {(1 ,l),(2,2),(3,5)}. Skup koji se sastoji od (1 ,2),(-1,2), t? \ [ " , I I moZe da se obeleZi sa

51.

t t(1,2),(- l, 2),

3

\;

,l)

\2

I

52. {(4, 7), (2, 8) } ditamo ,,skup koji se sastoji od uredenih parova l) , (1, 3), (-1, 2)l dita (4, 7), (2, 8)"; prema tome r.

{(;,

)

koji se sastoji od uredenih rl \ parova ( -, t),(1,3),(-1,2)
skup

\2

I

53. Definisali smo skup navodenjem elemenata skupa; matematidari takode defini5u skupove daju6i pravilo za odredivanje objekata koji su u skupu. Prema tome, dva nadina definisanja skupova su: davanje pravila h odredivanje koji objekti su elementi skupa i navodenje
skupa.

elemenata

Se6amo se da smo simbol {. . . . . } ditali ,oskup koji se sastoji od . ". Prema tome, moZemo napisati skup svih celih brojeva izmedu 8 10 ukljudivo, {svako x takvo da je x ceo broj {8, 9, l0 izmedu 8 10 ukljudivo ). Slidno, za skup koji $e sastoji od svih neparnih celih brojeva izmedu I i 5 ukljudivo, moZemo da napi5emo ili takvo da je x nieparan ceo broj {svako

54.

{1,3,5}

i

i

ili

} ili

ili

x

.

55. Mi nismo u stanju da navedemo sve elemente

skupa

koji

sadrZi

Da,
Ne,

sve pozitivne cele brojeve. Medutim, mi moZemo da obeleZimo ovaj skup sa {svako x takvo da je x pozitivan ceo broj } i moZemo da kaZemo da li je bilo koji broj elemenat tog skupa jednostavno na osnovu uvidanja da li on zadovoljava uslov da je pozitivan ceo broj. Broj 5 je elemenat ovog skupa po5to je on pozitivan ceo broj. Da li je 103 elemenat
ovog

Ne

skupa?
-3

.

Da li

:"

+

Da lt je

|2

elemenat ovoga skupa?

elemenat ovoga skupa?

56. MoZemo napisati skup koji se sastoji rz svih negativnih brojeva u ovom obliku:

celih

{svako x takvo da ceo broj)

je x

negativan

57.

{Svako

x takvo da je x

neparan pozitivan ceo broj

} ditamo

koji se sastoji od svih neparnih pozitivnih celih brojeva'
,,skup

{Svako x takvo da je x paran pozitivan ceo broj } je skup koji se sastoji iz svih parnih pozitivnih celih brojeva. {Svako y takvo da je y paian pozitivan ceo broj ) je takode skup svih parnih pozitivnih celin brojevi. Prema tome, ta dva skupa imaju iste elemente i oni su, zato,

58.

jednaki

6

Slovo x se u {svako x takvo da je x paran pozitivan ceo broj } naziva prividna promenljiva zbog toga Sto nrje vaZno koje se slovo koristi za obelelavanje parnog pozitivnog celog broja; tj., {svako y takvo da je y neparan ceo broj ) je isti skup kao {svako z takvo da je z neparan ceo broj ). Prividna promenljiva u {svako w takvo da je w pozitivan ceo broj) je

59.

60. Ako prividno promenljivu x zamenimo u x pozitivan ceo broj ) sa novom promenljivom {svako x takvo da je x pozitivan ceo broj } :

{svako x takvo da je w, mi dobijamo da je

{svako w takvo da ceo broj)

je

w pozitivan

61. upotrebljavali smo izraz ,,svako w takvo da" ili ,,svako x takvo da" veoma desto. Uobidajeno je da se za ovaj izraz koristi matematidka skradenicai ),w: . . . . ." Prema tome, {svako w takvo da je w pozitivan ceo broj ) moZe da se napi5e u skra6enom obliku kao {w : w je pozitivan ceo broj ). {Svako x takvo da je x paran ceo broj } bi moglo da se napi5e kao

{x: x je paran ceo broj)

{svako x takvo da ceo broj)

je x

neparan

i

63.

{Svako x takvo da je x realan broj manji od skracenica napisana ovako:

O

) je istovetno

Sto

{x.'x manje od 0}

64.

{x : x ve6e od ili jednako 0 } je skradeni oblik izraza

{Svako x takvo da je x realan broj vedi od ili jednak 0 )

65. Koristili smo izraz -x je manje od 0" ili ,,x je manje od c" gde ie c neka konstanta a x obeleZava realni broj; matematidari za ovo
imaju skraienicu. oni pi5u

y je manje od

2

da se dita kao

x(c

za ,,x je manje od c";

y<2 bi trebalo

66.

Izraz ,,w je manje od a" se skraCuje sa

w<a

67.
se

dita ovako:

Mi takode skraiujemo izraz ,,x ja veie od,,"" pisanjem xlc. y>2
,,

y je vete od

2

7

68. -z je veie od a"

se skra6uje sa

z>a

uobidajenu skraienicu koriste matematidari za iskaz da je x veie ili jednako nekom broju, recimo 3. Oni ovo pi5u x43; x23 moZe da se dita kao ,,

69. Drugu

x je

veCe od

ili jednako

3

70. Iskaz ,,x je

vece od

ili jednako -4"

moZemo da skratimo

sa

x2-4

71. Na slidan nadin moZemo da skratimo iskaz -x je manje od ili jednako d", simbolom xsa. Takode, moZemo da skratimo ,,2 je manje sa od ili jednako

zS-2

-2"

Koriste6i skradene oznake sa kojima smo se do sada upoznali moZemo da pi5emo skup {x : x S 0 } umesto iskaza ,,skup svih x takvih da je x manje ili jednako 0". Skraienica {w : w22} odgovara izrazu

72.

skup svih w tako da jednako 2

je w veie ili

73. Dali smo dva

nadina za definisanje skupa

ili (l)

postavljanje

elemenata skupa

(ili dlanova skupa)

uslova za dlanstvo u skupu,

ili

(2) stvarno navodenje

broj nalazi u skupu koji je dat navodenjem dlanova skupa moZemo da proverimo jednostavnim pregledanjem elemenata skupa. Tako moZemo da vidimo da ie 2 u skupu {1, 2, 3 }. Da li se Da li se 4 nalazi u tom 3 nalazi u ovom skupu?

74. Da li

se neki

Da, Ne

skupu?

uslov moramo se uveriti da taj element zadovoljava navedeni uslov. Na primer, skup {x : x>0} sadrZi elemenat 1. On sadrZi takode elemenat

75. Da bismo videli da li je neki element dlan skupa za koji je

dat

?9 a . Da li on sadrZi elemenat :22
_. Da

Da, Ne, Ne

?

Da

li on sadrZi

elemenat 0?

li

on sadrZi elemenat

-.
76. Ako znamo da se 3 nalazr u skupu
je 3>a. Ako
se u tom skupu nalazi
? L

-

I?

{w : w>a}, onda znamo da

3

, ondaznamo da

je-

->a 2

.

8

tako da je predmet dlan tog skupa ukoliko zadovoljava bilo koji od tih uslova. Primer takvog uslova je -xje manje od ili jednako 0." U tom sludaju bilo koji dlan koji zadovoljava neki od uslova je u skupu. Ako imamo skup s: {x : x je pozitivan ceo broj ili x je bilo koji negativan broj ), onda znamo da se 3 nalazi u skupu zato Sto je pozitivin ceo broj i da je -+ u skupu zato Sto je negativan broj. Da li ,. 1 nalazi

77. Ponekad

dajemo dva alternativna uslova u vezi sa dlanovima skupa

Ne.,

Da

u skupu?

2"2

Da

li

se

5 nalazi u skupu? --.-=--_-

.

-.
78. Setite se da je xsa skraienica za ,,xje manje od ili jednako a." U_t9m sludaju 0 se nalazi u skupu {x : x< 0}zato Sto zadovogava jedan od dva uslova, naime uslov da je x:0. Da li se a nalazi u skupu {x :x>-a}?
Da

79. Medutim, 0sene nalazi u skupu {x : x<0 } zato Sto 0 ne zadovoljava uslov. Da li se 0 nalazi u skupu {x : x> 0 }? 80. Pri definisanju skupa moZemo se pitati da li njegovi dlanovi zadovoljavaju dva (ili vi5e) uslova u isto vreme. Na primer, mi moZemo
da defini5emo skup ,R sa R- {w : w}0
zato Sto

Ne

Da,

w>0

i w<l }; + je u ovom skupu
z

u isto vreme zadovoliava uslou a = t -22

i

uslov

lto.

Da li

. nalazi u skupu? ,4 zadovoljava uslov
Se
8l

I

. 0 nije u ovom skupu zato

Sto ona ne

. Ako defini5emo skup s sa s: {x : x je pozitivan ceo broj i x je deljiv sa 4), onda se 16 nalan u skupu dok se 14 ne nalazi mada je i on pozitivan ceo broj; on nije deljiv sa 4. -8 se ne nalazi u skupu mada je deljivo sa 4 zato Sto nije pozitivan ceo broj. Da li se nalazi u ovom skupu? . Da li se 4 nalazi u ovom skupu? -6 Da li se 32 nalazi u ovom skupu? - . Da li se 34 nalazi u ovom
skupu?

Ne,

Da,

Da,
Ne

82. Prema tome, videli smo da moZemo da defini5emo skupove diji dlanovi zadovoljavaju vi5e od jednog uslova ili zadovoljavaju jedan od izvesnog broja uslova. Jedini 6lan skupa {x : x2l i.x ( I } je

paran broj ] je skraieni oblik iskaza ,,skup 'svih uredenih parova (x, y) tako da je y paran broj a .r neparan broj". Da ponovimo, znak ,,:" stoji umesto ,,tako da". (l , 2) ie u skupu. (1, 3) nije u skupu. Da li je (3, 5) u skupu? Da li je (3, 6) u skupu?

83. ObeleZavanje koje smo do sada koristili ,]roZ.*o da pro5irimo i u vezi sa uredenim parovima; tako, {(x, y) : x je neparan broj i y je

Ne,

Da,
Ne

Da li je (4, 3) u
9

skupu?

84.
Da li

i (3, 6) u skupu S dok (1, 3) nije. Da li se (5, l0) nalazi u
se

Uzmimo {u jq S:_{(x,.y):
5

x ceo broj a y:2x\; onda su (2, 4) ' '.

skupu?

Da, Ne (zato Sto
5

(f , 5) nalazi u skupu? '2'

. Koliko mora da bude c da

bi se (6, c) nalazilo u ovom skupu?

l2

-

nue ceo broj),

85. Uzmimo da A i B oznadavaju bilo koja dva skupa; defini5imo presek skupova A i B kao skup C diji su elementi dlanovi i skupa ,4 i skupa B. Ako je A: {1, 2} a B: {2,3}, onda je C- {2} zato Sto je 2 jedini elemenat koji se nalazi u

oba skupa

iu

86.

Presek dva skupa C i D je skup diji su elementi

i u skupu

skupu

C,

D

87. Za

obelezavanje preseka skupova oznadava

A i B, mi pisemo A)8. cnD

presek skupova

zaCiD).

CiD(ilipresek

88. A)B

ditamo kao ,,a presek.B", sto oznaEava presek za A i

B

89,

Presek za A i B je skup diji su elementi

iu

AiuB
i uskupu

90. A n B je skup diji su

elementi

i u skupu

A B

(mitoobe1eZavamosa-)skup{2,4}.Ako-ieA:{-|,_3, -5) a B: {-1, I }, onda je AOB:

9I.

Ako je

A:

{1,

2,3,4} a B: {2,4,6,8 }, onda je

presek za

Ai

B,

A'8, {- I }

92. Ako je C:AnB, onda moZemo da kaZemo da je C- {x: x je dlan skupa A i x je dlan skupa .B). Onda je {x: x je dlan skupa D i x je dlan skupa F\:D )

F

93.

10

Presek skupa tr- {x: x<5 } {2, 4). Presek skupova C: {yi

i

y>4} i B:

skupa

B: {2,4, 6,9}

je A)B: {2,4, 6, g } je C )B-

t6,8)

koji su dlanovi

94.

Presek skupova

A i B je skup koji

se sastoji od svih elemenata

i skupa I i

skupa

.B

svaki definisan uslovom za koji zadovoljavaju oba uslova; jer samo ukoliko elemenat zadovoljava oba uslova, on se nalazi i u skupu A i a skupu.B. Ako je A-{x: xje pozitivan broj} a B: {x: x je ceo broj}, onda AnB: {x: x je ceo broj i x je pozitivan je C-{x: x je paran broj} onda jeBO C-{x: rje-ceo broj Ptoj). Ako
svoje dlanove, onda su dlanovi preseka oni elementi

95. Ako imamo dva skupa od kojih je

x je paran broj

r).

96. Ako je A:{x:2<x) a B- {x: x<3}, onda ie AOB: {x:2<x i x<3). Ako je A: {x:0<x} i .B- {x: xS3}, onda je AIB--

{x.'0(x i x<3}

97.

-

Ako je ^S- {x: x>2} i 7: {x: {x: x}2 i x je ceo broj }.

x je ceo broj ), onda je

,S

n

f

-98.
Ako je

B-

{x: x<0}

i C- {x: x)-1},

onda

je BO

C:

{x.'x(0 i x)-1}

99. Bilo koji simbol oblika tome, z<2 je primer

y<b ili xla

naziva se nejednakost; prema

nejednakosti

100. x<a i x>a
ljavaju da

x

se nazivaju stroge nejednakosti zato Sto ne dozvobude jednako konstanti a. a<2 je primer

stroge

nejednakosti.

-.

jednakosti.

lOt. xsa i x2a se nazivaju slobodne nejednakosti zato Sto dozvoUavajudaxbudejednakokonstantia.x23jeprimer-ne-

slobodne

primer
1l

102. Primer slobodne nejednakosti je xZ2 ili
nejednakosti.

x<2;

slidno

je x<3

slobodne

i_.

l03.|zraz,,stroganejednakost''jeuvekpovezanasasimbolima>

104. x12 je

nejednakost.

stroga

105. w>3
nejednakost.

je

nejednakost,

dok

je z)4

slobodna, stroga

sa_

106. Pri definisanju skupova, desto smo dobijali dve nejednakosti {x.. kao Sto su a<x i x < b kao uslove koje x mora da zadovolji; mi to skraieno oznalavamo sa a<x< D. Prema tome, ,,skup svih x takvih daje x manje od2i x vede od ilijednako l" obeleZavamo sa {x: | x<2}. = ,,Skup svih x tako da je - I manje od x i x veie od 3" se obeleZava

- I <x<3 }

|07.-1<x<3jeskra6enicazadvenejednakosti_1<xi-,x<3

108. Nejednakosti 0<x i x<10

skradujemo sa

0<x<10

109. {x: 5<x<48} treba da

se dita kao ,,skup svih

x tako da je

".

5 manje od jednako 48

xi x

manje od il

110. {x: -L<.x<10} ima I kao dlana, ali 11 nije dlan ovog skupa. -8
Da

Ne,

li

je

I - Dadlan ovog skupa? li je 10 dlan ovog skupa?

Da li je 0 dlan ovog skupa? R3'

I I l. Ako su data bilo koja dva skup a A i B , moilemo da formiramo novi skup koji ima kao dlanove predmete koji su dlanovi ili skupa I ili skupa B. Taj novi skup se naziva unija A i B i pi5e se ovako: Al)B; ,,AU B" ditamo kao ,,A unija -8."

tl2.
t2

Prema tome, C l)

D

oznalava

skupova

CiD.

uniju

I

13. unija dva skupa A i ^B je skup koji se sastoji iz svih dlanova A ili A ili oba.

iti

ll4. Kao primer uzmimo da je A: {1,2,3} i B: {3, 6,9}; onda je C:AU B: {1,2,3, 6,9}; zapamtiti da su se svi elementi skupa C pojavili ili u A ili u .B ili u oba. Unija od D: {2, 4,6\ i A:U,2,3) je Al) D-

{1,2,3, 4, 6}

A:{-; ,-+, +,+, +} t r:l+, je +}onda AuB:{-+_,-+, ,,+,+}. Ako i"A:{ +,-+, +} i ":{-t, -+ , -+, -+, o, +i , onda ieAt)B:_
us.
Ako ie

(zapamtiti da elementi mogu d: stoje po bilo kom redu.)

I-r,-',-t 2 ' t ' 8'

8

, Or+]

It6. y.potrebljavali smo red ,,ili" da bismo opisali uniju dva skupa. fo_,,iti" ie tzv. inkluzivno ,,ili" i znaEi da predmet u 2un moZe da bude iu A i u,B. Skup predmeta u Aili^Bili u oba rr nu"iuu za A i B i pi5e se Al)8.

unua

ili

ll7.

Predmet u , ,A ili .B" moie da bude bilo samo u A moZe da bude i u

ili

samo u

.B

AiuB.

I 18.

koji

su_

unija dva skupa A i B ie skup koji

se sastoji

iz svih predmeta

dlanovi skupa A ili dlanovi skupa ili dlanovi oba skupa

I

ll9.
pova

Ai

{x:

x u A ili x u B} je skup koji se naziva __-.B.

sku-

unua

120. {x: xuAix
skupova

AiB.

u 8) je izraz za skup

koji se naziva --

presek

!21. Ako ie A: {x: x je pozitivan broj} i B-x: x je ceo broj}, onda ie A UB: {x: x je ceo. broj ili x je pozitivan broj }. At o je c- ix: x je deljivo sa 2j, onda ie B U C: {x: x je ceo broj ili
). 13

x je deljivo sa

2

ili x>3)
Ae)B-

122. Ako je

unija A

A: {x: x>3} a B:{x: xS l}, onda ie Al)B: {x: x< I i B. Ako ie A:{x: x<0} i B- {x:x24}, onda je

{x.'x<0 ili x>4}

123. Uzmimo da je A: {1,3, 5,7 ) i da je B- {- l, 0, 1, 3 }; onda {1, 3 }, jepresekAiBodnosnoAnB_-aunijaAiBje{_1,0,1,3,5,7}

AUB_

se iztaLava u ovom uslovnom obliku ovako:

124. {1,2,3}jeistiskupkaoi

{x:x:lilix-2i1ix-3}.

Skup {1,

-1}

{x: x==l ili

x--l}

A: {1,2,3,4} i da je 3: {xt x<2}. --x<2 ili x:3 ili x:4}. A i B se obeleZava $a Al)B i---:{":
125. Uzmimo da je 126. Uzmimo da je

Unda,

AUB

A:{1,2,3,4} i

da je

B- {x: xS2);

onda

se

presek

J,27. Uzmimo da

je A:{7,10, 13, 15} i da je B:{-7, i unija AiB 15); ondajepresek AiBtj.An.B

10, 13, je Al)B-

{10' l3},

{-7,10,

13,

-15,7,15\

-128. {5, 8, 11} je isti skup kao i {x: x:5 ili {0,2} se izralava u ovom uslovnom obliku sa

x-8 ili x-11}. Skup {x.'x-O

ili

x:2\

l2g. Uzmiqo da je 1:{x: x32} i da je B- {w:w je pozitivan ceo A i B skup {x: x<2 i x je broj); onda le je skup {w.:w<2 poiitivan ceo broj):{1,2} dok je pozitivan ceo broj):{x:x<2 ili x pozitivan ceo broj}. iti w

presek,

unija

------:-AiB

-130. MoZe nam se desiti da kada uzmemo presek dva skupa uslovi budu takvi da ni jedan predmet ne zadovoljava oba uslova. U tom sludaju ovaj skup neie imati ni jednog dlana. To je potpuno pravilan skup i naziva se prazan skup. Skup {w: w}2 i w<l } je primer
skupa.
L4

prafirog

l3l.
tome,

Prazan skup se obldno oznalava grdkim slovom ,,fi,, Q oznalava skup koji .-- dlanova.

e.

prema

nema

132. Prazan skup se defini5e kao skup koji

_--.-

sadrZi

ile,

ni jedan element (ili ni jedan dlan)

133. Q

oznaflava

prazan skup

134. Staftpresek skupova {w:ws3}

i

{yty>3t?

(ili

{w: w}3
@)

i

w<3)

135. JoS jedna operacija koju moZemo da izvedemo sa dva skupa je odredivanje diferencije A,-,,8. Mi ditamo A,-,8 kao ,,A minus .d,,,
pri iemu znamo da je to logidka difereneija. ,A^'Bje skup koji ima kao svoje elemente sve elemente iz A koji nisu u B. Na prim-er, ako je A: {1 ,2,3} i B: {3, 6,9}, onda je A,-,8: {1,2) a n,-u1:: __

{6,

g\

izmedu

136. {x: x u A i x nije u 8} oznalava pomodu zagrada A i I koju smo ranije oznadili sa A-E.

diferenciju

137. A'-',8

oznalava

izmedu A

i

B.

diferenciju

138.

A-B

oznaEava skup

dtji su dlanovi svi oni dlanovi iz A koji
B.

nisu dlanovi

sui

139.

AaB

oznadava

skup diji su dlanovi svi oni dlanovi iz
B.

A

koji

6lanovi

140. Prema tome, kada uzimamo diferenciju A,-,8 mi odbacujemo sve dlanove iz ,{ koji se nalaze u B. Ako je A: {l ,2,3, 4, 5} i B: : {-2, 2, 4, 6,8 }, onda je A,-'B
t5

{1,3,5}

l4l. setimo se da je red ,,i" vezana za preseke, red ,,ili" sa unijama, a redi ,,a ne" sa diferencijama. Al_)B oznilaua presek'za A i B ibrrA_ stavlja skup koji se sastoji od 142. Al) B je unija a i B i predstavlja skup koji
se sastoji od

Ai

svih predmeta koji su dlanovi i skupa

skupa

.8.

svih predmeta
skupa

A ili

koji su dlanovi ili

skupa .8.

t43. A,-,8 je diferencija izmedu A
sastoji

od-

i

B

i

predstavrja skup

koji

se

svih predmeta koji su dlanovi skupa z{ a nisu dlanovi skupa ^8.

!44. Ako_ A:{x:x1!}, B:{w:w ie pozitivan ceo broj}, onda j" /:B:{x: ie x( a i x nije pozitivan ceo broj}. Ako je C: {;rx>O}, onda ja C-B:

broj )

{x.'x}O i x nije pozitivan

ceo

l4t. Ako ie A:{x:xS 2} i B:{x :x<1}, ondaje :{xixS2 i x nije S1}:{x:x}l i x=Z).
146. U zadnjem odeljku mi smo zamenili ,,x nije manje ili jednako l" iskazom x> I ; opravd anje za ovo nalazimo u osobini uredenosti koju imaju realni brojevi. Osobina uredenosti realnih brojeva podrazumeva da je za bilo koja dva broj a a i b, ili a1b ih a-b ili o>b. prema tome, ako nam je poznato da nije tadno da je a<b ili a-b onda mora biti tadno da je

A,-tB

a>b

I47

.

,,a rtrje veie od ili jednako b" je isto Sto realnih brojeva.

i a<b na

osnovu

osobine uredenosti

148. Osobina uredenosti realnih

ry.

ili

-__--mora da vaii za bilo koja dva broja

brojeva

tvrdi da ili

ili x

x>y

x{t, x:!,

l4g. ,,x nije vece od y" je isto realnih brojeva.
16

-

Sto i x S

y zbog

osobine uredenosti

150' DiferencuS.A-1., gde je a- {x: x<0} a ff: {x:xS -r }, je A:8.= !x...x<0 i x nije k ). Ali na osnovu _ -1 realnrh brojeva x nije_ < -l je isto sto i x)-1. prema tome zamenjujuii uslov x nije

x>

osobine uredenosti,

-l

- {x.'x<O i _t

151.

Podsetimo

Tako mozemo da napisemo za A-B:ix; izraz A-B:{x..

se da smo

skratiliizraz,,r(0

__}.

x<0 i

i

x)-1,,

s&

,,-r <x<0.,,

">-rl'Lkvivalentan

-l <x<0

152. Pri uzimanju diferencija kao Sto je A'-'B uvek smo uzimali neg?ctju uslova za B. Ako je B: {x: x>0j, koristimo uslov ,,x nije >0" ili
njegov ekvivalent (na osnovu osobine uredenosti realnih brojeva) ,,x 0" (upotrebiti simbol).

153. Prema tome, 1ko je 1: {x: r<0 } a B: {x: xS _l }, onda je skup diferencije A,-,8: {x..x<0 i x nije < -11:1x.. x<O i x>-l ) -{x.'-l<x<0}. Ako je C:{x..x( -2} onda je A,-,C:

{x.'x(0 i x nije 1-2}: : {x.'x<0 i x} -2}: - {x.' -2<x<0}

154. Ako je A: {x: xS l0 } a B:{x.. x<5 }, onda je A,-,8:

{x.'5Sx<10}

155. Ako je A: {x..x)10}

a

p-

{x: x220} onda je A,-,8:

{x.' lO<x <20}

156. Ako je A- {x..x}10}

a

p-

{x:

x}5},

onda je

B,-,A:

{x.'5SxSl0}

157. {x: a1x<b} je primer skupa koji se veoma desto javlja u matematici. To je skup svih x takvih Oi .ye

a manje od

xix

manje od

D

Je

l^tt:_,jl_"P {x.' pnmer

a1x1b}

se naziva otvoreni

interval,'skup

intervala.

{w:0<w<l

}

otvorenog

t7

159. Otvoreni interval se defini5e kao skup svih takvih realnih brojeva x za koje je a<x<b. Tadke a i b se nazivaju krajnje taike 'otvorenog intervala. Krajnje tadke otvorenog intervala {x.. I <x< I }

t

-1,

su-i

.r.

-

davamo sa

160. Ako otvoreni interval ima krajnje tadke a i b, mi taj skup ozrra-

{x: a1x<b}

161.

{x: a<x<b}

se naziva

gove

,&di

D su nje-

otvoreni interval, krajnje tadke

162. {x: a<x<b) je otvoreni interval sa krajnjim tadkama a i b. a nije u ovom skupu zato Sto x:a ne zadovoljava uslov a<x; b se takode ne nalazi u ovom skupu zato Sto x-b ne zadovoljava uslov

x<b

163. Prema tome, ni jedna krajnja tadka otvorenog intervala se ne nalazi u skupu. Za skup {x:3<x<5} ni jedna od krajnjih tadaka intervala 3 i se ne nalazi u skupu.

164. Otvoreni intervali se toliko desto javljaju u matematici da je ustanovljena posebna oznaka sa njih. Ako su c i d krajnje tadke otvorenog intervala, mi obeleZavamo taj otvoreni interval sa (c, A. (c, A je skup {x: c1x<d}. (0, l) je skup

-

tx..

0<x< I )

165. Pri obeleZavanju otvorenog intervala, manja krajnja tadka se uvek nalazi sa leve strane. Ako otvoreni interval ima krajnje tadke 2 i l, onda se on oznaEava ovako:

(1,2)

le1ava sa

166. {x; -1<x<2) se obeleilava sa (-1,2); tx.'3<r<5)

se

obe-

(3,5)

167.

Svi brojevi

x koji zadovoljavaju dva uslova alx i nalazn se u otvorenom intervalu (a, b).

x<b

168. Sve tadke u intervalu (1,2) zadovoljavaju uslove
18

i

I <x' x<2

169. Broj I

se

ne nalaziu intervalu (1, 2).Dali- se1 nalaznu intervalu? Da' e rrrter vctttl 3 -Ng
2

Da li se 2 nalazi u intervalu?

170. Skup {x: c<x<d} je krajnje tadke cid.

dtje

su

otvoreni interval

I _.

!71.

Krajnje tadke otvorenog intervala (1, b) su

t,
b

172.

se ne nalazi

u

od krajnjih tadaka otvorenog
skupu.

intervala

Ni jedna

t73.

Otvoreni interval (5, 10) je isto Sto i skup

{x.'5<x<10}

:ot"ry.4 gj I skup -su! re.alnih brojeva izmedu ai 6, ali koji ne ukljuduje c i D. MoZemo da kaiemo da je otvoreni interval sa krajnjim tafkama 2 i 3 skup svih

174. Motano

da.kaZe-mo. da

je

otv_oreni

tl

kraj{im

tadkama

realnih brojwa izmedu 2 ne ukljuduji Z -

i:.

i 3 koji

da se u ovom sludaju krajnje tadke ai b rralazou skupu koji je interval.

\75. Drugr vaian skup koji se desto razmatxa u matematici je skup {x: asxs6}, koji se naziva zatvoreni interval ili segment. Zipamxts

zatvoreni

suli2.

176. Zatvoreni interval {w.' I s w s 2l

sadrLi svoje

koje

krajnje tadke

177. Razlika izmedu zatvorenog i otvorenog intervala se sastoji u tome Sto zatvoreni interval u sebi sadrZi svoje krajnje tadke dok otvoreni interval u sebi sadrZi svoje krajnje tadke.

ne

ta6aka a i b ukljudivo; ovakav skup matematidari oznalavaju sa Ia, bl. Mi moZemo da oznadimo zatvoreni interval dije su krajnje tadke I i 2
sa 19

178. Zatvorcni interval je skup svih realnih brojeva izmedu

krajnjih ll,2l

179. la, bl oznalava skup {x: as x s bl; U,2f oznadava skup

{x.. I < x <2}

180.

Bilo

koj

a

tatka u zatvorenom intervalu

f+, ll 2l

L2

"uaovoljava

x S-

5

2

dve nejednak"rfi

f

<x i

l8l.

{-2,

Ako je dat zatvoreni interval [- 1, l], koji se od brojeva -1,0, 1,2) nalazi u tom intervalu?

skupa -1,0,

I

182. Intervali su skupovi diji su elementi svi realni brojevi izmedu svoje dveju krajnjih tadaka. Zatvorcni interval sadrZi od sadrZi krajnje tadke dok otvoreni interval svojih krajnjih tadaka.

obe,
tr€t

ni jednu

183. Po5to su intervali skupovi, moZemo govoriti o preseku intervala iF) ( 7 i skupova. Sta je presek za skup ll, + 4, 5 | sa zatvorenim intervalom

11 1 l+, 4l? LT J

_.

tz)

l+,1

184.

intervala

(1,

4) sa {1, 3, 5,7 ) je tl l.

presek

185. Presek otvorenog intervala (1,2) sa skupom {1, 2,3 } je @ koji ne sadrZi ni jedan dlan a koji smo ranije nar'rali
skup.

skup

ptazan

186. Skup brojeva koji zadovoljavaju nejednakost a(x<b je skup brojeva koji zadovoljavaju nejednakost a<xS b je

otvoreni interval, zatvoteni interval

-;
187. Skup {x:
se oznadava sa

a<xsb\ se naziva polu-otvoreni interval i obidno (a,b|. Skup {x: aSxlb} se takode naziva polu-otvooznaEava se sa Ia, b). Prema tome, interval (1, bl je isto . Skup {x: aSx<2} moZe da se oznadi sa{x.' l <.x<b\, la,2)

reni interval
Sto

i i skup

20

188. Interval

(1, 8J se naziva poluinterval; interval [3, 5) Skup {x.'5 <x<7 } moZe da se oznadi

.

sa

se naziva polusegment,
[5,7)

jednakosti u kojima se javljaju znaci < ili >); srednja zagrada sluZi radi oznadavanja blagih nejednakosti (tj. nejednakosti u kojima se javljaju znaci ili < ). Prema tome, la, b) oznalava dinjenicu da je

l89.MalazagradasluZizaoznaEavanjestrogenejednakosti(tj.ne.<

asx i x--b.=

pi5emo oz.nalava

190. Srednja zagrada

i

,,[ ]"

nejednakosti koje pi5emo

ornalava blage nejednakosti koje dok mala zagtada ,,( )-

< ili >.

>'

S,

stroge

-,
191. Interval koji ne sadrZi svoje krajnje tadke oznalavamo malom zagradom ,,( )". Da bismo ukljudili i krajnje tadke mi jednu malu zagradu pretvaramo u srednju; tako, (1,21sadrZi krajnju tadku 2 koja
je bliZa srednjoj zagradi.Interval [0, 3) sadrZi krajnju tadku koja je bliZa srednjoj zagradi.
0

tadka se nalazi u intervalu ako je bliska srednjoj Krajda tadka se ne nalaai u intervalu ako je bliska-.

lg2. Krajnja

zagradi.

maloj zagradi

193. Interval koji sadrZi samo jednu od svojih krajnjih tadaka se naziva polu-otvoreni interval. Onaj koji sadrZi obe svoje krajnje tadke
se nazrva interval.

zatvoreni

194. Interval koji sadrZi svoju levu krajnju tadku b a ne sadrZi desnu krajnju ta6ku c se oz.na1ava sa

svoju

lb' c)

195. Za interval obeleZen malom i/ili srednjom zagradom kaZemo -. da je napisan oznakama sa zagradnma. (a, bl je primer intervala koji je napisan oznakama sa .

zagradama

196. Krajnja ta6ka
sa (a, bl.

se nalazi

u

skupu oznadenom

b

2l

|97.IntervalaSx<bje-interval;interval{x..a<x<b}polu-otvoreni, je interval. btvoreni

Poluotvoreni interval {x..

198. Polu-otvoreni interval {x: a < x<b} obeleZavamo sa

alxsb}

se obelelava

la,

b).

(a, bl

199. Kod otugtr^oog intervala
nalazi

u skupu

ne

209. . Kod_ polu-otvorenog nalazi u skupu.

intervala

krajnjih talaka

se

jedna od

201. la, bl je tadke se nalaze

u

interval
skupu.

i

njegove

krajnje

zatvorcni,
obe

intervala. {x.' a<x<b}

202. Razmotrimo

sada skup

je op5ti oblik za

{x: a1x} kao poseban sludaj

otvorenog
interval.

otvoreni

203. Da bi skup {x: a1x} zadovoljio op5ti oblik otvorenog intervala mi ga pi5emo kao {x: a<txcco}. n,@'n jo specijalan simbol koji mi
ditamo kao ,,beskonadnon'. Simbol za beskonadno se pi5e

@

dosti1e vrednost @. Seiamo se da

204. Simbol za beskonadno (o) nije broj,' promenljiva x nikad ne

kao

a<x; 21x<a

znadi potpuno istu stvar z;nraili potpuno istu stvar kao

a<x<o

23-x

sa

205. Mi sada imamo skup {x.'a<.x} napisan u op5tem obliku {x; 4<.r< @ ) za otvoreni interval; prema tome, ovaj skup mi moZemo da obelefimo (a co). Interval {x., -lcx(o} moZemo da oznadimo
22

(-1, o) (ili {x: -l<x})

interval,

206. Q, a)

odgovara skupu

{x: 2<x} ili, u op3tem obliku za otvoreni {x: 2<x< o

}

sa krajnjom tadkom

207. Videli smo da je moguie oznaEiti otvoreni interval {x: a1x( o | sa-.Naslidannadin,moZemodaozna6imointerval4 {x: asx} ili {x: as,x4oo} sa [a, o). To je polu-otvoreni interval
u
skupu.

(a, @),

208. Skup {x: aSx} je isto 5to i skup
da se oznadi sa

-

u oznakama pomodu

{x..

), i moZe zagrada.

a<x<@,
la,

q)

209. Drugi specijalni skup je tr.' x<a); moZemo njega staviti u op5ti oblik za otvoreni interval ako napi5emo ovako {x.' - o<x<a}.
Ovaj interval se moZe oznaditi pomodu zagrada sa (se oznadava pomoiu zagrada sa

(-a,2)

a,a); {x.' x<2}

210. (-o,

-l)

oznailava skup

(ili tr;

{r.'x<-1}

-o(x(-l

))

2rr. (-

-, f, o

udava skup

{"'"'-+}
(- o, al. MoZe se zapas
a.

t'

{"' -@<'<-+})
212. Slidno, skup {x: x S a} ziti da je ,,1" zdruZena sa
se oznadava sa blagom
nejednako5r,lu x

213. (- o, 0l oznadava

skup

tx.'rS0)

214. Skup {x: x < 1} je polu-otvoreni interval (-oo, je interval koji se oz.nalava sa (- a,2).

U. {x: x12}

otvoreni

215. Poluotvoreni interval koji
moZemo da oznaEimo sa

-

smo ranije oz-nailavali sa

{x: a<

x{.bl

fa, b)

Zemo da napiSemo

216. Ako Zelimo da govorimo o skupu svih realnih brojeva, mi 6staj skup kao tx.' x je realan broj ) i da ga oznadimo sa (- o, @). (- o, o) je otvoreni interval i predstavlja skup svih

realnih brojeva

23

217.

(-

oo,

-)

oznalava skup svih realnih brojeva

interval.

i predstavlja

otvoreni

218. Mi

oznadavamo skup svih realnih brojeva sa

(-

oo,

o)

219. Znamo da beskonadno (.o") nije simbol, i da je {x: a1x( o } isto Sto i {

vedposeban
).

broj,

x: a<x

220. Razmatrali smo skupove brojeva. Razmotrimo sada geometrijsko podetak predstavljanje broja. Povucimo jednu pravu liniju i oznadimo neku tadku 0 na toj liniji kao podetak; sa ovom tadkom 0 mi povezujemo broj nula i nazivrmo je

221. Tadka na pravoj liniji koja se naziva podetak odgovara broju

-.

0 (ili nula).

222. Kako smo tadku 0 povezali

sa brojem nula i odabrali je na pravoj, biramo drugu tadku (obidno sa desne strane od 0) i pridruZujemo toj tadki broj 1. Tadka kojoj je pridruZen broj I se naziva jedinidna tadka ; tadka kojoj se pripisuje broj se naziva podetak.

0 (ili nula)

223. Izbor podetka (nulte tadke) i jedinidne tadke uspostavlja: (l) jedinidno rastojanje i Q) pozitivan pravac (obidno na desno) na pravoj; prema tome, broj 2 se pridruZuje onoj tadki na pravoj koja je za jedinice desno od podetka.

dve

(ili

2)

224. Broj -1 se pridruZuje onoj tadki na pravoj koja je zajednu jedinicu levo od podetka, dok se broj -3 pridruZuje onoj tadki na pravoj koj a je za tri jedinice od podetka.

levo

225,Broj-sepridruZujeonojtadkikojajezajednu3,,,,|< (iti celu i za jednu polovinu jedinice levo od po8etka. -;
24

l'5)

226. Tadke

desno od podetka 9e zdruZuju tadke levo od podetka se zdruZuju sa

sa pozitivnim brojevima;

negativnim

227.. Pogledajmo sada sliku I Dodatka. Ovde vidimo geometrijsko predstavljanje ove prave; razlidite tadke su oznadene biojevima sa kojima su zdruilene. Tadka A je od podetka i, zato je zdruilena sa pozitivnim brojem

desno. 4

1,. tadka B je zdntlena sa negativnim brojem

228. Na slici

-

od podetka i ona je, zato

levo,

-4

229.NasliciljetadkaCzdtu2enasabrojem-,atadka
O sa brojem

0

-3,

230. Tadka E se nalazi na polovini rastojanja izmedu talaka koje 5 su zdruZene sa brojevima 2 i 3 i zdruilena je sa broiem -4. Nanesite '2
na Sliku

-1

o+1

P

2

I

tadku P zdruZenu sa r.1 -2 Drote

5l r l-4, -3, il je predstavljen na pravoj na Slici I pomo6u z) I tri tadke B, c, iE Skup {0, -3, 4} je predstavljen na pravoj na Slici I
231. skup
pomoiu

o,;:c, A

tri tadke

232. Na slici 2 Dodatka ucrtati tadke A, B, c, i D koje predstavljaju

, ( 3 skup

t-;,

.1) -1, l, OZ].

AB

D

-1-t o t z 3 4 2
A,O,D

5

233.

.l

varaju brojevima skupa?

( 7 '.,-o -; , 0, 2 [ je skun brojeva. \z)

-3

-2

-1 0

1 2 3

+

Koje tadke u gornjem dijagramu odgo-

234. Koje tadke u skupu {0, l,
25

2

} su dlanovi skupa {- l, 0, 2, 4}?

0r2

235. Jesu

li

sve tadke skupa {0, 1} ukljudene

u skup {-1, 1,0}?

Da

236. Ako
skupa

su svi dlanovi nekog skupa S dlanovi drugog skupa

se Snazivapodskup skupa

o-nda, po5to

T.

je

7. Uzmimo da je S-{0, l} aT:{-1, 1,0}; svaki dlan skupa S dlan skupa ?i ,S je

? onda t

podskup
a;

.

?3!-.

i dlan

,S

je podskup skupa T ako je svaki dlan podskupa S istovremeno skupa Z

238. S je podskup skupa

I

ako je

i dlan skupa Z i dlan skupa .8, onda

svaki dlan podskupa S istovremeno

?39. jeA

Ako je svaki dlan skupa A istovremeno
B.

podskup skupa

skupa

240. Umesto da pi5emo ,,A je podskup od .8" mi koristimo znak ,,ACB"; ditamo ,,PCQ" kao ,,P je podskup skupa Q". ,,5 jepodskup

,Sc?

T" mois da se napi5e kao

.

241. ,SCf

znabi da je svaki dlan S

-

i dlan skupa T

242.

podskup, {0, 1} je podskup skupa {0,1,2}. Skup t0, 1, 2} ie skupa {0, l, 2 }. svaki skup je podskup samog sebe, tako da uvek moZemo c da pi5emo S-_S (upotrebiti simbol).

243. Ako je ACB i A+8, onda kaZemo da je A pravi podskup skupa B.{0,1}je-podskupod{0,l,2}po5toje{0,l}+{0,|,2} i {0, I }c {0, 1,2}.

pravi

2M.

A je pravi podskup skupa .B ako je ACB

i

A+B

245. Ako je AC^B i A+8,
26

onda je A

skupa

^8.

pravi podskup

skupa meno i

246' Ako ie ACB, onda su svi dlanovi skupa I istovremeno i dlanovi B, . Ako je BcA, onda r,r rui dlanovi ;k;ir; B istovredlanovi skupa I

247. znamo da su dva skupa jednaka ako i samo ako imaju

-

iste dlanove

(ili

elemente)

?49. Ak9 i" Ac--B i BcA, onda su svi elementi skupa I istovremeno jednako i.elementt_t-kup.u .B a svi elementi gkupa .B istovremeno i elementi sfcupa (ili :; Ati., AiB iaaju iste elemente. Tako, moZemo da kaZemoaa je A _

_^B.

249. Ako je ACB i BCA, onda je

A:B
skupa

250. Ako ja ACB a A+8,

onda

je A

.8.

pravi podskup

251.

,,A je pravi podskup skupa B,'z,nali da

je

AcB i ,E+n

252. Da_li je svaki dlan skupa ,S:{0,

T: {-1, 0, I }?

. Prema tome, moZemo

l}

istovremeno i dlan da pisemo s_

skupa Da, r. c
imaju iste dlanove (ili elemente)

253. znamo da su dva skupa jednaka ako i samo ako

-

254. Da li su ,S: {0, 1} i T:{1,0} jednaki?

Da

novi

255. Znamo da je presek, AaB, dva skupa A i.B skup diji su dla-

i u skupu A i u skupu g

256. Umimo da je /:{0, l} a B:{-1,0, :-. Da h je ACB? .

l};

onda

je AOB:

t0, Da

l},

AnP je uvek pOdskup s\upa B_, zato sto je Ann skup diji su svi dlanovi istovremeno i dlanovi A i Elanovi B i, prema tome, on ima sve svoje dlanove u skupu B.Izistog mzloga AOBjeuveki_ skupa ,{.
25?...-

podskup

27

258. Ako je

AffB:A,

onda je A

B.

podskup skupa

(ili C)

259. ,ScT

zrraEi da

je

i element

svaki element skupa ,S istovremeno skupa T

2ffi. Mi
koji

takoite predstavljali na qravoj takve skupove tuo sio -sm.9

smo predg.tlyljali skupove posebnih tadaka na pravoj. Mi

je

intervil.

je-{i: a<x<bt

otvoreni

26r.

-7olz
_drjagrymu smo predstavili interval {x.. l<x<2}. osendeni t{1." ko-je se nalaze.t{.upl . znamo au krajnja

otvoreni, t

tadka, i 2, niie u skupu; iskljudili smo in iz siuia kori5enjein "i:iioa zakrivllenih linija kao Sto se vidi_u dijigramu.

deg predstavlja

Tu go"Tem

--

262.

isklju6ena

Zab'riuljena limjl koja se koristi da bi se prikazalo ukljudivanje ili iskljudivanje trajnjg postavljenl je na zavrsnoj ta8n. ooa je -tadJrg zakrivljela pryma oblasti koja ukljuduje krajnju tadku, dok se izbodeia strana odnosi na oblast i7 koje je ona iskljuEena. Na gornjem crtehu, zakrivljena linija pokazyje da je tadka t utryueena u"inteival [], *j a iz intervala (- @, l).

263.

otvoreni

ob
Na gornjem dijagramu vidimo da je krajnja tadka a ukljudena u interval sa leve strane od a dok je krajnja tadka 6 ukljudena u interval sa desne strane_od b pa nijedna krajnja tadka nije ukljudena u interval izmedu a i b. Prema tome, ovaj - - . intervbl se obelezava pomodu malih zagrada kao (a, b).
28

264.

desne strane,
leve, obe,

Na gornjemcrtezu, krajnja tadka c je ukljudena u interval sa od c, dok je krajnja tadka d ukljudena u interval sa strane od d. Prema tome, interval izmedu c i d ukljuduje krajnje tadke i predstavlja interval.

zatvoreni

265.

r.

otvoreni,

-2-1
interval Q,3).

012s

krajnje tadke,

Na gornjem dijagramu predstavili smo interval {x: -2<x<0 ) koji moZemo da obeleZimo sa (-2, 0). Zaktivljene linije iskljuduju -2i0iz skupa. Predstaviti na dijagramu

a123

l.V'

266.

(-2,2),

-g-6-4_2

0
-4)

2 4

6

g

Na gornjem dijagramu smo predstavili otvoreni interval Predstaviti otvoreni interval (-6, na istom dijagramu.

267.

zatvoreni,

-2-1012
Zatvorene intervale takode moZemo da predstavimo na pravoj. Na gornjem dijagramu, mi smo oznadili interval 11,21: : I s{=?}, zakrivliene linije pokazuju da su obe krajnje iadtce (1 i ---=) ukljudene u skup. =tf

2

268.

-2-toi)s4s
Jagramu.

12,41,

Na gornjem dijagramu, predstavili smo z:atvoreni interval _-: .:{x;2<xs4}. Predstaviti zatvorcni interval l-2,11 na istom di-

i oznaditi interval sa krajnjim tadkama interval.
29

269. Zakrivljene linije se upotrebljavaju da ozna(n da li su intervala ukljudene ili iskljudene. Nacrtati pravu

krajnje tadke,

-l i l, koje su ukljudene u taj -

-2

-1

270. Polu-otvoreni intervali mogu takode biti oznadeni tako da ukljuduju odgovarajuiu krajnju tadku, intervalu [0, l), krajnja tadka

polu-otvorenom,
0

a ne onu drugu. U je ukljudena.

27r.

-2-10
Na gomjem dijagramu
Oznadite interval
oznadili

3

interval

l-2, -

l).

[0, 2).

272.

polu-otvoreni,

-2 -l
Na gornjem dijagramu smo

o

1i2

3

3
interval

-, 2

(-2, -lJ

71 {0, + | . Krajnja zJ

r

oznadili

t

tadka

je ukljudena u ovaj interval. Oznaditi

na istoj pravoj.

273. Povudi pravtr

i

oznaditi interval

t-1,

U.

-z

rlt

.\l

-t aT
-7
o

274. Povudi pra\ru

i

oznaditi interval

[-t, +]
il (-1,:\ - -'

-2 \
2l'
.

L 2

1

275. Povuii prayu i oznaditi

---

interv

otvoreni,

-2
276. Povu6i pravu

-g -i _1 2
2

O

1tJ

22 l-

i oznaditi interval (-2, U.

-2
277.
PovuCi pravu

-1

i

oznaditi

interval

(-1,

1).

otvoreni,

-2
278. Povu6i pravu i oznaditi interval
f

-1

l)' 2 \-+, '

t

30

2t9.

(- t, 2)

Na gornjem dijagramu je oznaden otvoreni interval

280.

(-2,ll
je prikazan polu-otvoreni interval

Na gornjem dijagramu

28r.

zatvoreni,

T

Na gornjem dijagramu oznadili

smo-interval [-3, 4l- {x: -3 < Skup S: t-3, -1,21. je oznaden tadkama Py P2, Py MoZemo da vidimo da se sve tadke skupa S nalaze u skupu T; zato sx( 4):7.
je
.S podskup skupa

kaZemo da

-.

i oznaditi otvoreni interval 7:(0, 3). Na istoj pravoj oznaditi skup t:{+, t, +} , obeleZavaju6i elemente sa Pt, z
282. Povuii praw
Py Da li

P2

je SC??

Pz,

se sve tadke skupa S nalaze

\z

)

u intervalu

T?

. Da li

1+2

-.

283'

n

P2

ry

oir(ili P2 i \),
Ne

Na gornjem dijagramu oznadili smo skup S: {-2, 0, I } tadkama PyP2,P3. Uzmimo da je T:(-2,11; koje se tadke skupa S nalaze . Da li je S podskup skupa I? u??

284. Ako na dijagramu oznadimo dva skupa S i f, moZemo lako da vidimo da li je svaki dlan skupa S istovremeno i dlan skupa T. Ako je to tadno, onda je SCT. Nacrtati dijagram koji predstavlja S-

:
3l

je S podskup

t0,

(n 3 nlr^ , ,J (obeleZavajuii tadke sa Pr Pz,P3)

;

i T:l-1,2l;

da li

Da

skupa T?

285.

zatvoterLa,

C(ili podskup skuPa)

-3

0

Na gornjem dijagramu oznailena su dva

u

S:[-2,

3l i f:[-1, S; zato je, f--S.

tl. ZaPaziti

da su

,u. tuet, ,kupa r lf,fflHf;

Da li

286.

Nacrtati dijagram i oznaditi dva intervala je SC T2

s: [- 1, 2)i 7-(-2,

3).

.'-gr

sr
2

-3-2-1
Da

0 1

34

287. Nacrtati dijagram i na njemu predstaviti intervale i T:l-2,11. Da li je SCT?

-.

S:[-3,

0]

),, -4 -9 -2-1 O 1 2 3
$st*'oPoarf
Ne otvoreni,
zatvoreni,

r

,

4

288.

T,

s

-3
Na

-2

-1

sr-(-2, 1) i
skupa S zato skupa

gornjem dijagramu su oznadeni

7:l-2,01.

interval

T nrje podskup ali nije dlan

289.

3,

-1,

zatvoreni,

otvoreni,

Na gornjem dijagramu oznadena su dva intervala S: (- 1, 3) i T: [- I ' 3J, i pri Eemu S i f imaju iste krajnje tadke i" nije podskup skupa ^S zato Sto su te krajnje tadke uklju6ene u T koji interval, a nisu ukljudene u S, koji je Je interval.
32

290. Ako imamo
onda

je

dva intervala (a, b) i la, bl sa istim krajnjim tadkama, interval uvek podskup zatvorenog intervala.

otvoreni

intervali su uvek ukljudeni u intervale sa istim krajnjim tadkama.
291.

Otvoreni,
zatvorene

292.

+

T

T

{x.'0<x<2},

Na dijagramu smo oznadili dva skupa S:(-2, 1): {x.' -2<x<l} . MoZemo da zapazimo da se skup R: i T:(0,2)_ :(0, 1), koji je oblast preklapanja, sastoji od svih tadaka koje su istovremeno i u S i u 7i on je, znadi, presek skupova S i

--.
presek,

293.

T

otvoreni,
0

Na gornjem dijagramu imamo S:(-2,0) i Z:(-1, l). Oblast prekskupova ,S i f. Ovaj presek lapanja na pravoj je je interval sa krajnjim tadkama -l i

-.

294.

(- 1, 1),
presek

Dva skupa S:(-2, 1) i T:(-1, 3) su pred stavljena na gornjoj slici; oblast preklapanja, koja je otvoreni interval ,je

odSiT.

33

snr

295. Nacrtati
je

dijagram

koji predstavlja
interval

S:(-l-l)

I 7:(0,3).
otvoreni, (0, l)

296.

[0, u

* -g --i

-1

o

i

z

'g

tt

Grafidkim putem takode moZemo da nademo presek dva zatvorena intervala ,S:[-2, U i f-[0, 3]. SO Zje zatvoreni interval koji je oblast preklapanja S i T.

297. Presek dva

zatvorena

interval

intervala S- [-3,

0] i T:l-2, 2l je

zatvoreni,

[-2,

0]

i T:{x.'-1<xS3}. ,Snf-

298. Nacrtati dijagram i

na6i presek dva

intervala,S-{x.'

-2<xS l}

T

+
[1, 1]

'sl

(ili {x; -l st<

1})

299.

polu-otvoreni

MoZemo takode da nademo presek zatvorenog intervala 5:[-3,0] i otvorenog intervala T:(-1,2) koji su predstavljeni gore. SOZ je interval (-1, 01.

300.

T

o

(1,2)

Sa gornjeg dijagrama vidimo da se dva intervala S-[-3,0] i T: ne preklapaju i da prema tome, nemaju nijednu tadku u svome preseku. Dva intervala koja se ne preklapaju imaju kao svoj presek ptazan skup, oznaden sa
34

301.

(2, 4),

[-3, l],

-4
tervala

-2
,S-

-1

0

y'T
na gornjem crteZu, odnosno inT

prazan skup (ili @)

Presek dva intervala predstavljenih

iT:

302.

zatvorcni

+

303.

T,

[-3,0)

Na gornjem drjlgramu je s- [-3, 1] i T:[0, 3]. Njihova diferencija ,S^,I je onaj deo skupa ,S koji ne preklapa Prema tome, S-I je polu-otvoreni interval
304.

l-2,0),
[0, tJ

\a _goryjem idrjag_ramu je S:J-2,11 i T:[0, Z^.,SI:(I, 3l S/?T7-^S:

3].

S-I:
U

305. Nacrtati dijagram koji predstavlja S':[-4, Nadi S-I: , SOZ:

i T:(_1, 3).

s+
(-1,11,
(1, 3)

T

l-4,

u,

35

rastojanje izmedu tr-.ke tadke i nulte tadke. Rastojanje izmedu tadke piiat"Xitte broju 2 i nulte tadke iznosi dve jedinice; rastojanje izmedu tadke zdru1ene sa brojem -2 i nulte tadke takode iznosi dve jedinice. Rastojanje izmedu or,it. tadke i tadaka zdruLenih sa 3 i -3 respektivno
iznosi jedinice.

306. Brojeve smo pridruZili tadkama na pravoj;

desto nas interesuje

tri (ili 3)

posto rastojanje izmedu tadke zdrulnne sa iznosi jedanaest jedinica. tadke

307. Rastojanje izmedu tadke zdruZene sa brojem b i nulte tadke se naziva apsoiutia vrednost od b,' apsolutna vrednost od broja -11-je

1l

- l1 i nulte

nulte ta8ke i tadke zdrulene sa apsolutna vrednost od 987 je

308. Apsolutna vrednost od -31 iznosi 3l poito rastojanje izmedu iznosi trideset i jednu jedinicu;

987

-31,

lbl; prema tome, l-41 bi treod -4. Znamo da je balo da se dita kao po5to rastojanje izmedu tadke zdru1ene sa -4 i l-41_nulte tadke iznosi detiri jedinice.

309. Apsolutnu vrednost od

D pi5emo

apsolutna vrednost,
4

310. Po5to je nulta
nulte tadke i

tadke zdruZene sa 0 iznosi 0 jedinica; zna1i,

tadka zdruisna sa brojem

0, rastojanje izmedu

l0l:

0 (ili nula)

311. RazmatranJa koja smo izneli u prethodnih pet odeljaka
opravdanom slededu definiciju:

dine

423

-423,

( b ako je D>0 lbl:{ 0 ako je b: 0 [-b ako je b<0. Prema tome, l-71--(-7) po5to je -7<0; slidno, l-4231--(_.-)

3t2.

lol

, lnl-,

l-n-.

0,
JA,

'\/2

313. Apsolutna vrednost bilo kog broja koji nije nula je uvek pozitivna. Prema tome, ako a nije jednako nuli, moZemo da kaZemo da
3

je lal>0. Na primer, l5l-5, l-51:5,
36

El

:l-+l

2

tadke 3 (tj. tadke zdruiene sa brojem 3) i nulte tadke je l3l ; itieno, l-3lje lastojanje izmedu nulte tadke i tadke

314. Rastojanje izmedu

-3

315. Rastojanje izmedu tadke -5 i nulte tadke je

---:5.

l-51

316. Rastojanje izmedu

tadke

i nulte tadke je l-61'

-6

317.

je

rastoj anje izmedu tadke

-2 i nulte tadke.

t-21

318.

je rastojanje izmedu tadke 3 i tadke

0.

l3l

319. lxl je rastojanje izmedu tadke x i tadke

-.
320.

lxl

izmedu tadke -2 i tadke I je l-2-ll:l-31:3. tadke -3 i tadke I je l-3-11: '

321. Rastojanje izmedu tadke 2

i

talke

I je l2-l l:1.

Rastojanje Rastojanje izmedu

-322.
Rastojanje izmedu tadke 5 i tadke I je

I

l-l4l-4.

5-1

323.Rastojanjeizmedutadke-5itadkelje|-|:l_6|-6._5-l

324. Rastojanje izmedu tadke
37

i tadke I je lx-ll.

325. Rastojanje izmedu tadke y i tadke I je

ly-

1l

326. Rastojanje izmedu tadke 5 izmedutadkexitadke 2je

i

tadke 2

ie 15-2|'=3. Rastojanje

lx-21

327. Rastojanje izmedu tadke x i

tadke

je lx-51'

328. Rastojanje izmedu

tadke

xi

tadke

je lxl'

32g. Rastojanje izmedu tadke 5 i tadke -3 je l5-(-3)l: l5+31:q. je 14-(--)l-]|4+31:7. Rastojanje i"-.eo tadke 4 i tadke

-3

-3

330. Rastojanje izmedu tadke
:15J_21:7.

5i

tadke

je l5-(-2)l:

-2

-i
je

331. Rastojanje izmedu tadke 6 *21:8.

tadke

-2

l-1:16*

6-(-2)

332. Rastojanje izmedu tadke

i

tadke

-2 ie +?r
17

333. lx:tr2l je rastojanie izmedu

ta6ke

i ta1ke -2.

334. ly*31 je rastojanje izmedu tadke y i

tadke

-3

335. Rastojanje izmedu
tadke
38

xi

tadke

x i tadke

2

ie lx-21. Rastojanje izmedu

tadke

-2 ie

(ili lx*21)

lx-(-2)l

336. Rastojanje izmedu tadke y i talke -3 je

lv+gl

337. F*al je

rastojanje izmedu tadke

xi

tadke

-4 -.

xi

338. Ako je dato lxl-3,
nulte tadke iznosi

onda znamo jedinice.

da rastojanje izmedu

tadke

339.

-4

-3

-3
i

i-iznosi3jedinice.

Sa gornje slike vidimo da rastojanje izmedu nulte tadke

tadaka

3

340.Prematome,akonamjedatolxl-3,znamodajeX:-

ili x:-

3,

.

-3

341. Rastojanje izmedu nulte tadke 5 jedinica.

i tadaka

i -

je

5,

-5 )(--

ili x--.

342. Prema tome, ako nam je dato lxl-S, znamo

da je

5,

-5

343. Ako je

lxl

:f ? '2

, onda je x-

ili

x--.

T,
x,
3

3

_3
2

3M.

Setimo se da smo sa lx-31 predstavili rastojanje izmedu tadke i tadke

345. Ako je lx-31:2, onda znamo da rastojanje izmedu tadke x jedinice. i tadke 3 iznosi
39

346.

-1

l-2--|+rJ
i svake od tadaka :2,

Sa gornje slike vidimo da rastoj anje izmedu tadke 3

-i5iznosi2jedinice.
347.
Prema tome, ako je lx-31

onda je

x--

ili

x--

1, 5

je lx-31:2,

348. Da bi

se

do ovog rezultata do5lo analitidki treba uoditi da ako onda je ili x-3--2 ih x-3:-'

3

349. Ako

zrramo da je obema stranama svake jednadine

x-3:-2 ili x-3:2, moZemo da dodamo ili tako da dobijemo x--

1, 5

JV--.

350. Ako nam je dato lx-21-1, onda znamo da je ili x-2:l ili x-2:-1, Sto daje r-3 ili x-1. Prema tome rastojanje izmedu tadke
2 i svake od tadaka 3 i
iznosi jednu jedinicu.

x-2:-.

351. Ako nam je dato lx-21-2, onda znamo da je ili

x-2:2 ili

-2

ili x-3-

352. Ako nam je dato lx-31:1, ondaznamo

, Sto daje x-4 ili x:2.

da je

ili

x-3:

1,

-t 3:
t,

353. Ako nam je dato lx*31 :1, tada znamo da je ili xf ili xf3_ , sto daje x--2 ili x-_.

-1,

-4 .
0

354. Ako

nam je dato

lx*21:2,

ondaje

x---ili

x--

-4,

355.

Se6amo se da ie lx-Z|rastojanje izmedu tadke x i tadke ako nam je dato da to rastojanje iznosi l, onda znamo da je rastojanje . ili lx-21:1 i da je tadka x ili

2,
3,
1

-;

40

-

356. lx*2\je rastojanje izmedu tadke je dato da je to rastojanje 3, onda znamo da je

x*2-3

i tadke -2. Ako
ili x{2-

nam

x,

-3

kaZemo da je lxl<2, time smo rekli da je rastojanje izmedu tadke manje od 2; pogledajmo sliku 3 Dodatka, i vide6emo da tadka x mora biti u intervalu izmedu i 2. Ako kaZemo da je rastojanje izmedu x i nulte tadke manje od-2(rj. da je lxl< l), onda je I to isto kao da kaZemo da se tadka .r mora nalaziti u intervaiu izmedu

x i nulte

357. Ako

-l i

-_.
_l

358. Ako kaZemo da je rastojanje izmedu tadke r i nulte tadke manje od 3 jedinice (tj. da je lxl<3), onda r mora biti u intervalu izmedu

_?
3

359. Ako tvrdimo da x mora da leili izmedu kaZemo da je lxl<

- I i l, to je isto kao da

360. Reii dax leii
smo da je

izmedu

tou
lxl<

-l i t

znali isto $to

stvari ekvivalentno sa

lentno

lxl<I. 2_<x<T J"

3 -l1x<1, 3

i

a videli ekviva-

3

2

sa

55 361. -|<x<i

66

jr

ekvivalentno sa lxl

5

6

-.
362. lxl<

44 ekvivalentno sa - je 33 {x(5.

363. lxl<5 je ekvivalentno

sa

-5
lxl<3

3il. -3<x<3 je ekvivalentno sa
5

365. 4l

lrl<i2

je ekvivalentno sa

55 22

-r<x<l ekvivalentan sa rxr< r, je i skup {x.' r.<."1r } jednak rtup" -1"; usrovomsiieno, tada rxr<r }. . jednak skup {x: -2<x<2} je skupu _
367. {x; lxl<3 } je jednak

366' Posto je uslov

{x.. fxr <2}

skupu

{x; -3<x<3

}

368. Ako je

a)0, onda je {x.. lxl <a}

jednak

sa

{x: -a1x1a}

369. {x:

lxl

<b2} je jednak

skupu

{x: -b2<x<b2}

370. Seiamo se da se skup oblika {x: interval sa krajnjim tadkama i

-a

-a1x<a}

zove otvoreni

171. {x: -a1x<a} je (-a,a). {.r..-l<x<lj

moie da

se

interval koji oznadi sa

se ozaalava sa

(-1,1)

otvoreni,

jednak skupu

372. (-2,2) oznadava otvoreni interval {x: -2<x..2}, koji

je

{x;

lxl

<21

interval obeleZen sa

3J3. {x; lxj<3} je jednak skupu

_

{x.'

-3<x<3} koji je otvoreni

(-3,

3)

374.
{

Ix:Fl<11

x:

lxl<_

rTl

Je

otvoreni interval oznaden

sa

} je otvoreni interval oznaden

,"

/-+, ) \ 4'4l

I

/3 t-- ,+), \2
.

3

4

Sto je

stojanje izmedu tadke x i tadke a; naprimer, lr-31 je rastojanje izmedu tadke x i tadke 42

375' svi ovi otvoreni intervali s.u postavljeni oko nulte tadke zato lxl rastojanje izmedu x i nulteiue[e.Teear_no se da je lx_al ra-

376. Ako tvrdimo da je lx-31<1, mi smo rekli da rastojanje izmedu tadke x i tadke 3 mora da bude manje od jedne jedinice. (Videti Sliku 4 Dodatka). Prema tome, pod ovim uslovom, x mora da leii u intervalu drje su krajnje tadke 2 i

4

377

. Ako nam je poznato da je rastojanje izmedu tadke x i tadke 3 manje od2 (tj., lx-31<2), onda znamo da x mora da bude u intervalu izmedu I i _.

5

378. Reii da x mora da leli u intervalu izmedu I i 5 je ekvivalentno kao i reii da je lcx<5; ali ako je l<x<5, onda je rastojanje izmedu . x i tadke 3 manje od 2jedinice; prema tome, lx-31<

2

379. Prema tome, reii da je lx-3.<2 I <x<

ekvivalentno

je kao

i re6i

5

380. V-al<3 je

ekvivalentno Sto i reii

381. 0<x<4 je ekvivalentno sa lx-/

382.

valentno sa

lx-al<l je ekvivalentno
b-Z<x

sa

a-l<x<a*|. lx-bl<2 ie ekvi-

b+2

383. lx*51 je rastojanje izmedu tadke x i tadke -5 zato $to je lxf 5l: :lx-(-5)l; prema tome, lx*51 <2 je ekvivalentno sa -7<x<-3. lx*51<1 je isto Sto i -6<x

-4

384. lx*al<l je isto

Sto

i -5<x

-3

385'

w++l'+je

ekvivalentno sa

-2<x<-l

386. lx-41<l je isto Sto i
43

3<x(-

,

{x:lx-41< I } je jednak skupu {x: 3<x<5 }; je {x.' 3<x<5} interval oznaden sa (3,5). seiamo se da -387.
Prema tome, skup

otvoreni

388.

{x.' lx-11<1} je jednak skuPu otvoreni interval oznaden sa (0' 2).

, koji je

{x.' 0<x

<2}

je jednak skupu {x.'

389. Po$to je lx-41 rastojanje izmedu tadke x i tadke 4, nejednakost lx-41<l je ekvivalentna sa 3<x<5; prema tome, skup {x: lx-41<1}
).

3<x<5

390. {x: 3<x<5 } je
sa (3,5).

interval koji moZe da se

oznafii

otvoreni

39 l. sa

Slidno, {x: lx_,41< I } je otvoreni interval koji moZe da se oznaEi (3, 5)

(6-a,

392.

{x: lx-6li<a} je otvoreni interval koji moZe da se oznabi sa
).

6*a

393. {x: lx-21<r} je otvoreni interval koji moZe da se oznadi sa

(2-r,2+r)

394. {x: lx-xol<2} je jednak otvorenom intervalu koji oznadimo sa (xo-2, xo*2). {x: lx-xol<r } je jednak intervalu koji moZemo da oznabimo sa

moZemo da

(xo-r, xo*r)

otvorenom

395. Ranije smo videli da na brojnoj pravoj moZemo predstaviti otvoreni interval. Na Slici 5 Dodatka predstavljen je otvoreni interval {x.. lx-31<1}:(2,4). Povu6i brojnu osu i na njoj predstaviti otvoreni interval {x: lx-ll<z}:(-1, 3).

396. Videli smo da se na brojnoj osi mogu predstaviti tadke, skupovi
tadaka

ovoj pravoj postoji uzajamno jednoznadna korespondencrja; to za svaku tadku postoji tadno jedan realan
44

i intervali. Videli smo da izmedu realnih brojeva i tadaka na
jest,

broj

397. Sada bismo hteli da uspostavimo uzajamno jednoznadnu korespondenciju izmedu uredenih parova realnih brojeva (x, y) i tadaka P lavry' kako je to udinjeno u inalitidkoj geometriji. pivo povladimo jednu horizontulty pravu kgju naizvamo-"Ioru ili tsa apscisa. Zatim oznadimo nultu tadku na ovoj horizontalnoj pravoj, nazvinoj
osa.

Je naTvana

398. Kroz nultu tadku .x-ose povladimo jednu vertikalnu pravu i nazivamo je y-osa; ova Jr-osa se naziva i bsom ordinata. Osa apscisa

_

osa.

399. Da bismo na5li tadku _ko_Ja odgovara uredenom paru (a, b), prvo nalazimo tadku na x-osi koja odgovara broju a. Kroi ovu tadku p_ovladimo pravu paralelnu y-osi, koju zovemo i osom (Videti Sliku 6 Dodatka).

ordinata

400. Tada, kroz tadku na y-osi (ili osi ordinata) koja odgovara duZini b, povladimo jednu pravu paralelnu sa __-osom, ili osom apscisa.

x

401. Tamo gde se ove dve prave seku, imamo tadku p dli su koordiije nate (a, b).(Videti Sliku 6 Dodatka). a se meri duZ x-ose, i zato je a _. b se meri duZ i zatoje b ordinata.

apscisa,

v

--ose
duZ
Tadka P ie data pomoiu uredenog para (a, b), gde je a apscisa, D ordinata. a je mera rastojanje dui x. b je ordinata i meri se

402.

ose,

v

--ose.
403. Tadka P ,i? data jednim uredenim parom. prvi broj uredenog para' se meri dui, -ose; broj uredenog para se meri duZ y-ose.
x, drugi

404- Prvi broj uredenog para odgovara rastojanju merenom

duli,

r-ose

405. Drugi broj uredenog para odgovara rastojanju merenom duZ
45

Jr-ose

(a, b), gde je a apscisa (rastojanj. -r."nd (rastojanje mereno duZ y_ose).

406. Prema tome, bilo koja tadka p je

aun

data uredenim parom oblika
_ose) a b

x, ordinata

407. Seiamo se da su na r-osi tadke desno od koordinatnog podetka 0 pozitivne; na y-osi su pozitivne tadke iznad koordinatnog ptdetka 0. Zato su one tadke levo od koordinatnog podetka na a i tadke "-oii^ koordinatnog podetka na y-osi su takode negativne.

negativne, ispod

408. Dve koordinatne ose r i y dele ravan na detiri dela. Ovi se delovi zovu kvadranti i.oznadavlju se rimskim ciframa I, II, III i IV. (videti Sliku 6 Dodatka). Redosled oznadav,anja je suprotan smeru obrtanja skazaljki na sat-u. Tadke u prvom kviarintu ima3u oU" -f.oordinate pozitivne. one koordinate mlrene duZ x-ose (to jest, ) su pozitivne a takve su i ordinate, koje se mere duZ y-ose.

apsctse

su

449. u. drugom kvadrantu, medutim, apscise (merene du|

negativne;

(merene duZ y-os.) s,, pozitivne

x-ose)

ordinate

410. Posmatrajuii tadke u tredem kvadratntu, vidimo da su obe koordinate negativne; to jest, i (merene duZ x-ose) i (merene duZ y-ose) su negativne.

apsclse,

ordinate

mere duZ .) pozitivne a ordinate (koje se mere duZ ) negativne. Ovo ne vaLi za ta6ke u treiem kvadrantu gde su obe koordinate

4ll.

Vidimo

da su u detvrtom kvadrantu apscise (koje se -

x-ose,

/-ose, negativne

i i

412.

Na Slici 6 Dodatka, vidimo da je H u _ zato su obe njene koordinate negativne; E
obe

njene koordinate su

je u

kvadrantu prvom kvadrantu

treiem, pozitivne

413.
46

Tadka.oznadena sa

je u drugom kvadrantu.

J

414. Koordinate tadke .,I su

(-2,2)

kvadrantu?

415. Koliko je talaka, na Slici 6 Dodatka, pokazano u

detvrtom

Dve

--.
416. Tadka na Slici 6 Dodatka dije dije su koordinate (2,1) je
su

koordinate (2,3) je

D;

tadka

C

aD ordinatu tom kao C je

417.

Tadke C

i D imaju istu apscisu,

naime 2; C ima ordinatu l, Tadka na Slici 6 Dodatka sa istom ordina-

3,

E

-.
418. Koordinate
tadke E su

(4,l)

scisu.

419. Postoje i druge tadke (pored talaka C i D) koje imaju istu apTo su i koje se nalaze u _kvad-

F,
G,

rantu.

tredem

-,
420.
Tadka na Slici 6 Dodatka dije su koordinate

(-5, -2) je

.

H

421. Tadka na Slici 6 Dodatka dije

su koordinate (3,

-4) je

K

-.
422. Postaviti koordinatni sistem Pz(-2, -2).

i

ucrtati tadku Pl(-3,

l) i

taEku

Y

p,

'ts
I

(-3,1)
-1

2'
1

-3 -2
t
I

-1

P2F2'-2)

-3 -4 -5
47

423. Postaviti koordinatni sistem,- obeleZiti ga i ucrtati tadku p{1,4) i tadku PzGl, -4); ucrtati takode i tadku"p{4, _l).

-l

40 ,4)

t-2
I
I

I

Pr(-l,- 4)

424.

broj uredenog para se uvek merr duZ x-ose.

Prvi

425. Drugi broj uredenog para se uvek merl dui,

/-ose

426. Ako je jedna tadka na y-osi, onda je rastojanje koje se meri duZ x-ose jednako nuli. Prema tome, za svaku se tadku na y-osi moZe re6i da je njena apscisa jednaka

427. Tadka

(0, 2)

je na /-osi.

je

o.

Apscisa (ili koordinata x)

428. Na Slici 6 Dodatka vidimo da je tadka njene koordinate su

M na osi

koordinata y (ordinata) ravna nuli. Tadka (2,0) je na zato Sto je njena ordinata 0.

429. Ako

se

jedna tadka nalazi na x-osi, tada mi znamo da je
osi

njena

x

430. Na Slici 6 Dodatka takode vidimo da se tadka oznalenasa nalazi na x-osi; njena_ordinata je
48

lf'
0

-.

431. Koordinate tadke

oznadene sa y'/ su

(

-6,

0)

nalazi na

432. Nacrtati koordinatni sistem i ucrtati -osi i njena je

tadku (0,
0.

-2).

Ona se

)"
apscisa,

-_-

_io
-l
-3

I

-2 (0,-2)

433. Ucrtati

tadk u
0.

(3,0). Ona leZi

na

-osi zato Sto je njena

x, ordinata,
Y

$,o1
o

Ucrtati tadke

434. Podsetimo

se

koje

da smo proudavali skupove uredenih parova. odgovaraju skupu {(0,3), (-1,3), (-3, -3)}.
(-1 ,3)

F2

(o,3)

435. Tako moZemo ucrtati tadke koje odgovaraju svakom elementu skupa uredenih parova. Skupu {(1, 1), (-2,3), (-1, } Ce odgova(koliko) tadke predstavljene u ravni. -l) rati 436. Videli smo da moZemo ucrtati skupove uredenih parova. Na Slici 7 Dodatka tadke od P1 do P5 predstavljaju skup koji se sastoji
uredenih
{

tri

(0, 5),

od pet
49

(-6,3)

(3,2), (1, -3),

(-4, -4),

).O"tou",

@arovi se mogu navesti proizvolj-

nim redosledom).

437 . Takode smo videli da moZemo skupove uredenih parova blile odrediti nekim uslovom. Poseban skup uredenih parova od interesa je skup svih uredenih parova oblika (a, b) gde a pripada skupu A i b nekom skupri .B; ovaj skup je poznat kao Kartezijanski proizvod ili Dekartov proizvod dva skupa A i ^8. Tako bi skup {(x, y) : x pripada {0, 1} a y pripada {2,3}} bio Kartezijanski proizvod dva skupa {0, l}

i2, 3 \

i _.

438. Kafiezijanski proizvod

pripadaAi-_).

dva skupa A i.B je skup oblika {(x,y):

x

y

pripada B

439. Ato je, na priner, A:t1,2) aB:{3,4}, Kartezijanski proizvod (5,3)' (5,4) (6,3) (6' 4) } od I i a je ikup koji se sastoji od Eetiri para (1, 3), 0, 4), (2,3), (2, 4)1. (Parovi. se_ mogu navesti proizvoljnim redosledom). Ako je C:{5,6}, Kartezijanski proizvod od C i Bje skup

-se dita

kao

440. Kaftezijanski proizvod dva skupa A i B se pi5e kao Ax4 5to ,,A puta .8". Kartezijanski proizvod dva skupa C i D pi5e se
Napominje se da

CxD

CxD+DxC.

-.
441.

AxB

predstavlja

skupova

A i B.

Kartezijanski

ili Dekartov proizvod

442. AxB je skup uredenih parova gde je prvi elemenat svakog uredenog para iz skupa denog para iz skupa .8.

A,

443. Ako je A:{0, I } a B:{2,4), tada se . uredena para (0, 2), (0, 4), (1,2) i

AxB

sastoji od

Eetiri (l' 4)

4M. Ako je A-{1,21 a 8:{7,6} , tada ie AxB:

@arovi se mogu navesti proizvoljnim redosledom).

{(1,7), (1,6), (2,7), (2,6)}

445. Ako su A
elementi skupa

brojeve ! nu /-osu. Povudemo tada veitikalne i horizontalne prave kroz svaku od ovih tadaka; tadke preseka dveju pravih su tadke Karteziproizvoda. Slika 8 Dodatka pokazuje, ia A: {2,4,5} i.B: 1an_s!og {1, 3, 5), (broi) uredenih parova koji iadinjavaju'skup AxB.

i B konadni skupovi, lako se mogu predstaviti svi AxB. ubeleZimo sve brojeve skupa 2 iu i-oru a sve

devet

je A- {2,3 } i ^B- {2,4,

M6.

Navesti parove

i

nacrtati dijagram koji predstavlja AxB, ako
6}.

{(2,2), (2, 4), (2,6), (3,2), (3, 4)(3, 6}

447.

Podsetimo se da smo skup ,{ definisali kao podskup skupa .B ako su svi elementi I istovremeno i elementi . {1, )t j, -----------:- skupa {0, 2, l }.

B,

podskup

M8. u

matematici je korisno da se definise ,,relacija skupa A prema skupu .8" kao podskup od AxB. otuda, {(4, l), (3,2)i preditavlja podskup od {4,3}x {1, 2) a zato i relaciju skupa {4,3} prema skupu

{1,2)

449. Relacija skupa ,4 prema skupu B je podskup od

AxB

A prema

450. Bilo koji podskup od AxB se naziva
skupu B.

skupa

relacijom

je prvi 5l

451. Seiamo

da je AxB skup svih uredenih parova elemenat uredenog para iz a drugi iz
se

i to tako da

A, B

-.

452. Relacija skupa A prema skupu B je ---_--

podskup od

AxB

453. Bilo koji skup uredenih parova je relacija. Otuda je {(0, 1), jedan primer

(1,2)}

relacije

454. Relacija je neki skup

uredenih parova

455. Skup ptvih komponenti uretlenih parova u jednoj relaciji se
naziva definiciona oblast ili domen relacije. Ako posmatramo relaciju (0, l), (2, 4), (0, 4) ], tada se skup {0, 2 } prvih elemenata zove ove relacije.

definisiona oblast

(ili

domen)

456. Ako se ima relacija A prema B, tadaje definiciona oblast relacije definiciona oblast (ili domen) podskup (mada nije neophodno da bude pravi podskup) skupa ,{. prema B- {2,3), Ako se ima relacija R: {(0, 2),(0,3)} skupa A: {0, I } tada je za R skup {0 }, koji predstavlja pravi podskup od ,{.

457. Relacija je neki skup

uredenih parova

458. Skup drugih komponenti uredenih parova relacije se
slika relacije, Ako imamo relaciju

R: {(0, 2),(0,3), (1, 3)}, overelacijeje{2,3};definicionaoblastrelacijeje-.

naziya

slika, {0, 1}

459. Ako se ima relacija R: {(0,3), (1, 2)}, tada je definiciona oblast slika relacije je skup relacije skup {0, I } od prvih komponenti a
drugih komponenti {3, 2}.

-

460.Akoimamorelaciju4-{(a,l),(b,3),(a,2)},tadaje-definicionaoblast

relacijeskup{a,b}a-relacijeskup{|,2,3\.slika

461. Ako se ima relacija R: {(- 1, 5), (-1, 6), (-2,6)), tada definiciona oblast ove relacije {-1, -2} a slika skup
52

je

{5,

6}

462. Radi

nalailenja definicione oblasti relacije, uzimamo skup svih komponenti uredenih parova. Za nalailenje slike relacije, uzimamo skup svih drugih komponenti

prvih, uredenih parova

463. Ako se ima relacija R: {(- l, 4), (- 1, -2), (3, 4) ), tada je definiciona oblast ove relacije skup ,a relacije skup {-2,4). -----

{-1,3},
slika

464. Ako imamo relaciju R: {(-6, -2), (-6, 4), (-8, (-8, -2)L tada je definiciona oblast ove relacije skup a slika relacije skup

l0),

{-6, -8 }, {-2,4, - 10 }

465. Neki uredeni par (a, b) zadovoljava relaciju R ako i samo ako je (a, b) elemenat skupa R. (1 ,2) pripada R: t(1, 2),(2,4)l i zato se ovu relaciju R. za (1,2) moLe re6i da

zadovoljava

*1j""" ,rr".tj"o;T#e'bT",/ffi

466. Jedan skup uredenih parova predstavlja relaciju definicione oblasti (skupa prvih komponenti uredenih parova) prema slici relacije (skupu par (c' d)zado'

drugih,
R

3f;ffi")-Yi

Relacija skupa A prema.B obidno biva opisana davanjem nekog ogranidavajuieg uslova za njene elemente, pa se identifikuje sa skupom svih uredenih parova iz AxA koji zadovoljavaju ovaj uslov. Na primer, ako je A:{1,2,3} i B: {2,3,4} a relacija R-{(x, y)i x pripada A rea y pripada B i y:* ), tada uredeni par (2,2)
467

.

zadovoljava, (3, 3)

lacijuR,ali(4,4)ne,po5to4nepripadaskupuA.-jedrugi
uredeni par koji zadovoljava relacrju R skupa

A

prema B.

-

468. Podsetimo se da moZemo grafidki predstaviti takav Kartezijanski proizvod AxB, gde je A: {1,2,3} i ,- {2,3,4}. Posmatranjem Slikg 9 Dodatka vidimo da se grafik AxB sastoji od devet talaka odredenih parova u AxB. AxBje dakle skup sa devet a druge komponente dije su prve komponente u

uredenih, uredenih parova, A, B

-u----.

469. Ako bismo na grafiku ucrtali samo one uredene parove koji zadovoljavaju relaciju, mi bismo upravo ucrtali dva uredena para (Ovi su parovi zaokruileni na grafiku.) (2,2) i
53

(3, 3)

-.

470.

Grafik

relacije

koji

skup tadaka odredenih uredenim parovima relaciju, to jest, elementima relacije R.

je

zadovoljavaju

471. Ako

R sastoji od Sest uredenih parova:

je A-B:

{1,

2,3,4} a R: {(x, v): y<x}, tada

se relacija

(2,

(4,2), (4, 3)

l),

(3,

l),

(4, l), (3,2),

Neka je C:D: {1,2, 4} \ ? pretpostaviti uCi yuDi y<x). Nacrtati grafik relacije R.
472.

da

je R_

{(x,

y): x

473. KaLe se da je rglacrja u skupu u ako je ona sama podskup od U\U. Al.o je U-{1,2,3,4,5,6} a R:{(x, y):(x,y) u UxU i x_2y},
tada uredeni par (2, zadovoljava relaciju

/i u u.

--)
474. .Neka

(4,2)

je U:{1,2,3,4,5,6} i defini5imo relaciju R:i(x, y):(x,/) u Ux(I i x-Zy\.Uredeni parovi oa

i

--.

Nacrtati grafik ove relacije.

R u Ukao R su (2, l),

4
3
2
1

--1

--{
ll

I
|

-1, pretpostavimo da je R- {(x,-1,0, y): (x,/) u AxB i x-2y}. pravilo odnosa x i_y j9 isto kao onst u prethodnom primeru, ali ovde imamo razliditu definicionu oblast. Cetiri uredena para koja sada zadovoljavaju relaciju
54

475. Neka

je A: {-2,

l, 2,3,41

i B: {-2,

0,1,2};

(2,l),

(-2, - l), (4,2)

476. Nacrtati grafik relacije R- {(x, y): (x, y) u A x B i x-2y }, ako je A: {-2, - l, 0, 1,2,3, 4} i B- {-2, - l, 0, 1,2}.

istom jednadinom, razlidite ako su njihove definicione oblasti razlidite. Tako, da bi dve relacije bile jednake one moraju biti odredene istom jednadinom i imati istu

477. Ova dva poslednja primera pokazuju da su dve relacije, odredene

definicionu oblast

--.

478. Relacija je neki skup

uredenih parova

479. Definiciona oblast

relacije je skup

prvih komponenti

uredenih parova u relaciji.

480.

je

skup drugih komponenti uredenih

parova

Slika relacije

relacije.

R481. Jedini uredeni parovi koji zadovoljavaju relaciju il,0, 1,2,3,4\ i u {-2, -1,0, 1,2) i x-2y} :{(x,y): x u {-2, t" (b,'O), (-2, - l), (2, l), (4,2). Zato je definiciona oblast ove relacije -sasiavljena komponenti ovih od skup' {0,'2, -2,4} je skup drugih komponenti ovih uredeniir' parova. Slika ove relacije uredenih parova to jest, skuP

prvih,

{0,1,

-1,2}

482. Neka su ,4 i .B skupovi, a R relacija definisana kao na Slici l0 Dodatka. Da bi se naSli uredeni parovi u R na pogodan nadin, napravi se tablica sa svim vrednostima x u A. Tada se izradunaju vrednosti za y koje zadovoljavaju jednadinu (u ovom sludaju !:2x--l) za svako tlrpu A. Ovoje udinjeoo u tabeli na Slici l0 Dodatkaza sve vrednosti " izirnv za )(: Za ovu vrednost x vrednost y koja za' x
dovoljava jednadinu je
55

2,
3

483. Imajudi tako sreden skup uredenih parova, moZemo eliminisati parove sa vrednostima y koji se ne nalaze u skupu .8. Dve vrednosti y koje su izradunate a ne nalaze se u skupu B su i

5

-5

--

-.
484. Prema tome je R skup
).

od

detiri uredena para

R: {-

(-1, -3), (0, -l), (1, l), (2,3)

485. Definiciona

oblast ove relacije R je skup D svih prvih komponenti uredenih parova koji stvarno zadovoljavaju R, otuda je definici ona oblast D:{-1,0, 1,2}. Slika relacije R je skup koji se sastoji od svih drugih komponenti uredenih parova u R.

{-3, -1, l, 3 }

486. Mada su -2 i 3 u skupu A, oni se ne nalaze t definicionoj oblasti skupa R zbog toga Sto njima pridruZene vrednosti .y .msu u skupu .B. PridruZena vrednost y za x:3 je y-

487. Nacrtati tadke pridruZene uredenim parovima relacije date Slici l0 Dodatka.

na

----

1

-2-io r-1
I

t-2

t-3

I

488. Razmotrimo relaciju datu na Slici

I

uredene parove koji zadovoljavaju ovu relaciju, prvo postavimo tabelu u kojoj se navode sve moguie vrednosti x skupa

I

Dodatka. Da bismo na5li

A

-.
489. Sa Slike I I Dodatka vidimo da skup menta, a skup .B elemenata.
56

,4 ima

ele-

detiri,
Sest

-'

rd'

490. Radi odredivanja parova koji su u relaciji R, nacrtamo tabelu x t A; tada nademo vrednosti y koje zadovoljavaju jednadinu (u ovom sludaju y-3x-l). vrednost pridruzena nuli le u -1. Nacrtati odgovarajuiu tabelu pa Danju upisati sve vrednosti x i vrednogt y koja je pridrui-ena s& x:0. li ona izgleda kao dijagram
sa svim vrednostima

| " I ol r I z I I lt l-rf I I

I

I

u koloni sa odgovorom?

491. Koristeci tabelu iz kolone odgovora za zadnje pitanje, popuniti ostale vrednosti y pridruilene svakoj vrednosti r.

492. Sada odbacujemo one uredene parove dije vrednosti y nisu u skupu B. Dve vrednosti y koje su izradunate, a ne nalaze se u skupu .B su y- - I (odgovara tadki x--) (odgovara tadki x-3). i y--

0,
8

493. Tako su jedini uredeni parovi koji zadovoljavaju relaciju R datu na Slici ll Dodatka

(t,2) i

(2, 5)

x u rd i svih pridruZenih vrednosti y. Uporediti odgovor sa ovim iz kolone odgovora.
tabelu vrednosti

494. Razmotriti relaciju definisanu kao na Slici 72 Dodatka. Nacrtati

495. Koristedi ispravnu tabelu (bilo va5u bilo ovu iz kolone odgovora), vidimo da se mora odbaciti uredeni par sa vredno5Cu !:l jer se ova vrednost na nalazi u skupu .8. Takode se odbacuje par sa vrednoSCu jer ni ona nije u skupu .8. .v od

496. Tako je skup uredenih parova koji zadovoljavaju relaciju

{(-2,0),

(2, 2), (6, 4)}

497. Grafik relacije je skup svih taEaka odgovarajudih svim uredenim parovima koji zadovoljavaju relaciju. Nacrtati grafik relacije date na Slici.2t Dodatka.
tl
':..

57

A-B- {0, 1,2,3,4) a R- {(x,y):x u A, y u B i y: napraviti tabelu za x u A i njemu pridruZene vrednosti. Tada, -x*2), (Napisati skup ureiz ove tabele imamo R:--denih parova koji zadovoljavaju R.)
498. Ako je

I

i t 12l3
t-t-t-

-t-

i4l5

t-t-l

i6

|

{(0,

2), (1, 3), (2,4)}

499. Neka je A-ff-{w: wje ceo broj i -10<wS 10} i R: {(x, y):x n A i y u B i x:y2). Slika 13 Dodatka pokazuje tabelu vrednosti x i y sa upravo onim vrednostima x za koje se mogu dobiti vrednosti y u B. Uoditi da za svaku vrednost x izuznv za x:0,postoje vrednosti y koje zadovoljavaju jednadin'u x:!2.

dve

500. Nacrtati skup uredenih parova koji zadovoljavaju gornju relaciju (to jest, onih datih u tabeli na Slici 13 Dodatka).

oblastima i (- @, oo), koji

501. Do sada smo posmatrali

samo relacije sa prekidnim definicidnim slikama. Medutim moZe se relacija definisati i u intervalu

realnih brojeva

je skup svih ..-

502. Kao primer takve jedne relacije uzmimo da je A:B:(- @, oo) i R: {(x, y): (x, y) u AxB i y2x}. Grafik ove relacije je na Slici 14
Dodatka i predstavlja skup svih tadaka na pravoj !:x ili iznad nje. i slika ove relactje je (- o, oo). I ------=.=-

definiciona oblast

503. Slika jedne relacije je skup parova koji zadovoljavaju relaciju.

komponenti uredenih

drugih

504. Kada je relacija definisana pravilom ili jednadinom i svojim domenom (definicionom obla5iu), desto je te5ko ili nepodesno odrediti tadno Sta je njena slika. Zbog toga matematidari desto specificiraju jedan ,,Siri" skup, koji se zove skup vrednosti. Skup vrednosti jedne ielacije je bilo koji skup koji sadrZi sliku ove relacije - to znaEi da je slika podskup skupa vrednosti. Ako je {0, I } slika neke relacije, onda su i {0, 1,2\ i {x.' x ie ceo broj} primeri relacije, po5to oba sadrZe njenu sliku.
58

skupova vrednosti

505. Skup vrednosti jedne relacije je skup koji

sadrZi

sliku ove relacije

506. Obidno l.e o skupu vrednosti govori kao o skupu dopu5tenih vrednosti relacije. Relacija R skup a A prema B je podsicup z_atoje skup dopu5tenih vrednosti za y uredenog para (*,i) iz R skup .B; prema tome je skup B _ relacije.

AxB,
skup vrednosti

507. Videli sT9 dl svakoj vrednosti x domena (definicione oblasti) relacije moZe biti pridruZenajedna ili vi5e vrednosti-iz skupa vrednosti. Za matematidare su od posebnog interesa one realcije u kojima je svakoj vrednosti domena pridruiena najvi5e jedna vrednost ii skufia

uredenih parova

::::"fr;r;,f"^

jedna relacija (ili

skup

)

se

508. Bilo koji skup uredenih parova, takav da u njemu nema dva posebna uredena pata sa istom prvom komponentom, zoye se funkcija. Po5to je relacija skup uredenih parova, relacija je funkcija ako nema dva posebna uredena para sa .

prvom komponentom

istom

509. Ako ne postoje dva posebna uredena para relacije koji imaju istu prvu komponentu, tada se ova relacija naziva

funkcija

510. R:

{(0,

l),

(1,

uredena para sa istom

2),(2,3)) je funkcija zato Sto nema dva

posebna

prvom komponentom

R: {(0, t), (1, 3), (2,4), (3, 5), (0, posebna uredena para (0, l) i

5il.

_-

6)) mje funkcija zato Sto dva
imaju istu prvu komponentu.

(0, 6)

512. Funkcija je takav skup

uredeni h parova u kome sa istom prvom komponentom.

nema dva posebna uredena para

513. R:{(0, 0), (1, l), (2,2), (3,0), (4, t)} je zato Sto nema dva posebna uredena para sa istom prvom komponentom.
59

funkcija

514. Za svaki od sledeia detiri primera odrediti da li je ili nije funkcija. Ako je odgovor odredan, navesti dva posebna uredena para koji imaju istu prvu liomponentu i koji tako spredavaju da relacija bude funkcija. Rt: {(0, 0), (- 1, l), (-2,2), (-3, 3) }' R2: {(0, 3), (1,2), (2, l), (2,2), (- 1' 3) }' R3: {(0, 1), (0,2), (0,3)' (0' 4)}, &: {(1,2), (2, -t), (-2, - l) (3, l) }.

Rr je funkcija.
R2 nrje funkcija. Parovi su (2, l) i (2,2). R2 nije funkcija; svi parovi, elementi skupa (posebni uredeni parovi) imaju istu prvu komponentu.
R+

je funkcija.

relacija diji se grafik Jednom vertilalnom pravom moZe presedi najvise jrO"oj iadkil Ovo se slaZe sa na5om prethodnom definicijom, jer

515. U odnosu na grafike relacija, mole se reii da je funkcija ola
komponentu,

prvu,

prvom komponentom

" toli dve tadke na istoj vertikali imaju istu Uitb
ili apscisu, te ako vertikala
dva posebna uredena para sa istom zato ovakva relacija mje funkcija.
preseca

(ili

apscisom)

gtafik u dve tadke, znali da postoje

--; -

516. Defini5emo relaciju ^S-{(t, y):(x,y) u AxA i y-*}, gde je tr-{x: x ceo broj i -10(x(10}. Vidimo da S sadrZi uredene parove (0, 0), (1, 1), (2,4), (3, 9), (-1, l), (-2,4), (-3' 9). Po5to nema 'rrt.Ab
auu

funkcija

n'u pura' ove reiacije sa istom prvom komponentom, S je

517. Na Slici 15 Dodatka, koja predstavlja grafik funkcije iz prethodnog odeljka, mozemo videti da nijedna vertikalna praYa ne moZe da pre,Iede grafik ove relacrje u vi5e od jedne tadke. Ako nijedna vertikalna ptuui ne moZe da piesede grafik jedne relacije u vi5e od jedne tadke, ovu relaciju zovemo

funkcija

518. Posmatrajmo relaciju T- {(x, y)z(x, y) u Ax A i x:!2): gge je A: {x.." c"o broj i -10Sx< 10}; uredeni parovi koji zadovoljavaju
ovu relaciju

su

,, ,

(0,0), (1, l), (1, (9,3), (9, -3),
Nrje

-l),

(4,

2),(4, -2),

'

odeljka, vidimo da postoji bar jedna vertikala koja relacije u vi5e od jedne tadke.
60

519. Na Slici l6 Dodatka, koja predstavlja grafik relacije

preseca'.--=.---

iz prethodnog

grafik

520. Ako ie a jedan elemenat domena (definicione oblasti) funkcije f, tada postoji jedan i samo jedan elemenat D u skupu vrednosti f, tako da je (a, b) jedan elemenat od f ; D je jednoznadno odreden sa a i f, izbogtoga, Eesto se b pi5e kaof(a),Sto se Eita,,f od a". Ako (c,d)za' ". dovoljava f, tada se d moie predstaviti sa f(c), Sto se dita ,,-

fodc

521. Podsetimo se da f(a) ne oznadava / pomnoileno sa a, vei predstavlja znak za elemenat iz skupa vrednosti funkcije / koji je preko / pridruZen elementu a iz njenog domena. f (c) se dita i to je elemenat pridruZen pomo6u / elementu njene definicione
oblasti.

-J od c",
c

f, tada moZemo pisati b:f(a) izmedu a i b prouzrokovane sa radi oznalavanja korespondencije / i odnositi se prema f(a), ili b, kao prema vrednosti funkciie f t a.
522. Ako je
(a, D) jedan elemenat u

f(c)

Ako(,,d)zadovo1javaf,moZemopisatid:-daoznadimo
korespondenciju izmedu

c

i d, izazvanu

sa f.

i

523. Ako je (a,b) jedan elemenat funkcije odnositi se prema f(a), ili b, kao prema

f,

molemo pisati

b:f(a) ua.

vrednosti

/

y:f(x')

524. Ako je data funkcija f:{(x,y)1xu A i y u B i y:f(x)}' tada je pravilo koje daje elemente y pridruZene svakom elementu x domena. Ako je, na primer, dato G:{(x,y)zxu Aiy uBiy-x2},
tada je !:x2 druZuje jedan elemenat

pravilo

y iz skupa

vrednosti

.8.

525. Za defiwciju funkcije nije dovoljno dati samo pravilo funkcije, moraju ee takode dati i domen i skup vrednosti. Prema tome, za pot' stvari: puno definisanje jedne funkcije, potrebne su nam (domen) funkcije. pravilo, skup vrednosti i

tri, definiciona oblast

526. Tri stvari potrebne za kompletnu definiciju funkcije su domen, pravilo

i

skup vrednosti funkcije.

527. Pravilo funkcije daje elemente druZeni svakom 6l

y iz skupa vrednosti koji su pri-

elementu

x domena

528. Tri stvari potrebne

za kompletno definisanje funkcije su

---

domen, skup vrednosti

i

pravilo

funkcije.

uredenih parova medu kojima ne postoje prvom komponentom. Ako nismo ekspfidva posebna para sa istom citno naveli ove uredene parove, tada radi potpune definicije funkcije funkcije. moramo dati definicionu oblast, pravilo i

529. Funkcija je skup takvih

skup vrednosti

-R2 date na Slikama t7 i 18 Dodatka, primer kako se isto pravilo mo1e upotrebiti za definiciju dve razkao li[ite funkcije. U oba sludaja pravilo koje zdruZuje jedan elemenat x domena sa jednim elementom y iz skupa vrednosti je y:

530. Razmotrimo funkcrje Rr i

x-2

grafik na Slici l7 Dodatka, su uredeni parovi koji zadovoljavaju R2 su (-2, -4), (0, -2),
(4,2).

531

.

Medutim, uredeni parovi koji zadovoljavaju

R1

kakor pokazuje

(-1,

3), (1,

-l),

(3,

l),

(5,3)

(2,0),

-;
532. Prema tome, vidimo da su ove dve funkcije razlidite jer sadrZe razlidite uredene parove, iako je pravilo isto za obe funkcije. R1 i R2 su funkcije jer ni jedna ni druga nemaju dva posebna uredena para
istom prvom komponentom

Pravilo funkcija mora da pridruZuje tadno jedan elemenat skupa vredn osti svakom elementu domena. !:x2 je vailele pravilo jer zdrusvakom elementu domena. i'-uje
533.

tadno jedan elemenat skupa vrednosti

534. Ako je dato y:f(x), tada znamo da je y, ili f(x), vrednost definicione oblasti. broj -_--

f

za

535. Vrlo se desto u matematici posmatraju funkcije koje nisu
finisane prekidnim domenima ve6

de-

svakom elementu domena

u nekom intervalu. I u ovom sludaju po5to postoji pravilo funkcije, ono mora da takode, pridruZuje tadno jedan elemenat skupa vrednosti.
62

536. Kada hoiemo da nacrtamo grafik funkcije sa prekidnom definicionom obla5iu, napravimo tabelu u koju unesemo sve elemente x domena, nademo pridruilene vrednosti y, i tada ucrtamo one parove koji zadovoljavaju relaciju. Medutim, ako za domen imamo jedan interval, svakako neiemo moCi da unesemo u tabelu sve tadke inteivala; zato odaberemo jedan broj tadaka sa jednog do drugog kraja intervala i za ove wednosti x, nademo pridruzene vrednosti y, koje su date
funkcije.

pravilom

537. RaspolaZuii tako dobijenom delimidnom tabelom uredenih parova funkcije sa neprekidnim domenom (to jest intervalom), nacrtamo 9v9 parove i poveZemo ih jednom neprekidnom krivom linijom. Ova kriva predstavlja pribliian grafik

funkcije

538. Kao jedan primer, razmotrimo funkciju R definisanu na
19 Dodatka. Pravilo ove funkcije je

Slici

!:x2

-. -

.

segment

539. Definiciona oblast ili domen funkcije sa Slike 19 Dodatka je ; skup vrednosti funkcije je segment [-10, l0].

[-3, 3]

x i y. U tabeli su date dve vrednosti x dije su pridruZene vrednosti yizostav1jene.odgovaraju6evrednostiyzaovadvarsu-i

540. Na Slici 19 Dodatka se takode nalazi delimidna tabela vrednosti

l,
9

541. Koristeii se delimidnom tabelom vrednosti sa Slike 19 Dodatka, ukljudiv5i i one dve izostavljene, nacrtali smo sve tadke tabele koje zadovoljavaju relaciju. Medutim, kao Sto grafik pokazuje dve od tadaka iz tabele nisu ucrtane. To su

(-2,4) i

(1,

l)

542. Sada jednom neprekidnom krivom poveZemo sve nacrtane tadke. Ova kriva je pribliZan funkcije.

grafik

543. Ovaj grafik

moZemo proveravati upotrebljavajuCi sve vi5e

i

vi5e

I
4

iadaka iz definicione oblasti. Tadk

a

zdruZena sa .r

:

I

t"

ttJ

63

544. Sve tadke treba da lete na neprekidnoj krivoj, a bilo koja tadka na krivoj lintji treba da zadovoljava relaciju. Ova relacija je lunkcija zato Sto bi bilo koja vertikalna prava povudena iz domena presekla grafik ove funkcije u naivi5e

jednoj tadki

-x2*3x; vrednost za y pridruLena sA. x:a (tj. f(s)) moin se naii zamenom svakog x koje se pojavljuje u y:f(x)-y2l3x sa at prema tome f (a): a2 * 3 a. f (b) :

545. Pretpostavimo da imamo

dato

pravilo za funkciju

y:f(x):

6za3b

546. Ako je dato y-f(x):x3-3x2+x,tada

je

f(c):

c3-3c2*c

f(b+ 1):(b+

547. Pretpostavimo da smo dali za funkciju pravilo y:f(x):xz*3x; ako Zelimo da nademo vrednost y zdruilenu sa x:a*2, tada zamenjujemo svako x koje se javlja u podetnom pravila izrazom al2 i dobijamo f(a*2)-(a+Z1z-:r3(a*2). Vrednost zdrulena sa x-b*l je

3

(b+

l)

1)2+_

.

548. Pretpostavimo da smo za neku funkciju dali pravilo

x-b2+1, tada izradunavamo
I

:x3-3*+t;

ako Zelimo da nademo vrednost

y zdiulenu f(b2+l):(bzll)3-

y-f(x):
sa tirbj-em

3(bz-7112,

(b2+r)

smo kao pravilo za neku funkciju dali y-f(x)-y3-ty2{y da nademo vrednost y zdruZenu sa vredno5du x:2, tada izradunavamo

i Zelimo

549. Ako

f(2)

-:23-3Q)2+2.
550. Uoditi relaciju datu na Slici 20 Dodatka. Ona je funkcij a, a pravilo funkcrje je
y-f(x)--x3 -3x2+x+2

551. Za funkciju datu na Slici 20 Dodatka, definiciona oblast je skup A, koji je l-2,41. Skup vrednosti funkcije je skup B, (-2s,25). koji je
64

segment,

interval

-

552. Da bi nacrtali grafik ove funkcije, napraviiemo prvo delimidnu tabelu uredenih parova. Takva tabela je zapoleta na Slici 20 Dodatka; vrednost zdruilena sa -2 je f(-2):(-2)3 -3(-2)2 +(-2)+2- -20, a vrednost zdruZena sa 4 je f(4):22; obe ove vrednosti su ve6 postavljene u tabelu. Kompletirati tabelu. Porediti je sa tabelom u odgovoru.

l-tT-T|0lTT-tl-tl 4-l yl=nl -3 l2lt lo l5lEl I
,r

x

553. Za pravilo funkcije y-f(x):x3-3x2*x*2 u definisanom domenu, dobili smo sledeiu delimidnu tabelu uredenih parova za f:

Ir lr

30 22
25
7

2

0

22

@,22)

Nacrtati koordinatni sistem i ucrtati grafik ove funkcije ucrtavanjem svih tadaka koje odgovaraju uredenim parovima i povladenjem krive kroz ove tadke. Uporediti dobijeni grafik sa odgovorom.

-lo

(3,5)

-s(o
(-1, -3)

2'0

Napominje se da se grafik prostire samo od X:-2 do x:4 a ne van toga, jer je domen segment

l-2,41.

554. Neka je A-l-2,41 i n-l-I2,l2l; pretpostaviti f: {(x, y): x u A i y E B i y-f(x)-x2-2x-3 ). Sadiniti, uzimajuii za x cele brojeve, tabelu uredenih parova koji zadovoljavaju relaciju i nacrtati grafik funkcije spajanjem ovih parova neprekidnom krivom.

lxl-21-tl 0l rl 2 l/l 5l ol-31-41-3

65

y-f(x)-lxl,

555. Nacrtati grafik tadaka koje zadovoljavaju funkciju a domen za x segment [-3, 3].

dije je pravilo

556. Veoma je uobidajeno u matematici da se, ako skup wednosti funkcije mje eksplicitno naveden, pretpostavlja da je to ceo realni interval (- o, o). Prema tome, ako smo dali realaciju koja zadovoljava pravilo !-x2 za x u [-3, 3], implicitno usvajamo da je skup vrednosti
zay

brojeva ili cela realna brojna prava)

(- oo, o) (ili skup svih realnih

557. Slika funkcije !:x2 za x u [-3, 3] je upravo skup [0, 9] vrednosti koje y stvarno uzima; radije nego da tadno odredujemo ovaj skup, mi implicitno usvajamo da je skup vrednosti interval

(-

oo,

o)

koji sadrZi sliku.

-

558.

se da

Kada za funkciju nije posebno definisan skup vrednosti, usvaja je skup vrednosti

(-

oo,

oo)

(ili

skup

svih realnih

brojeva).

559. Ako domen funkcije nije eksplicitno naveden, usvaja se da je
domen skup svih realnih brojeva zakoje pravilo daje odredenu vrednost oo, oo) i y- * u skupu wednosti. Ako smo dali R- {(x, y): y u }, domen je skup [0, @), jer pravilo ne daje za negativne vrednost .; na primer, .vE10 nrje realan broj tako da 10 nije u domenu odlR.

skupu vrednosti

(-

r

/x

-

560. Ako nam je dato l(x, y): ! :
citno naveden
66

i

zato

r I

l') Ll ,
je to
xJ

skup vrednosti nije ekspliinterval

(-o, o)

se

usvaja da

561. Ako je dato
I
l

broj. Ako je

x:0,

y): y: skup vrednosti je (- o, o), a {f", *J , je skup svih vrednosti x za koje je y realan dobijamo /: t sto je bez zna(nnja. To je bez zna_ *
0

definiciona oblast, D

denja zato sto se c:9 definile kao broj koji pomn ozenbrojem b daje a, tj' bc:a. Ne postoji broj koji se moZe pomnoZiti nulom da se dobije

7,

zato

je

rrna velid'

t

realne brojeve izuznv <x< oo )^, {0 }.

-

bez znadenja. Prema tome domen

D

sadrii sve

0;

u notaciji za skupove

{x..

-

oo(

-:
562' Kompletan grafik za funkciju sa beskonadnim domenom se ne moZe dobiti, tako da se crta samo deo blizu koorainainog podetka I"rl :bi:": pokazuje neke z?vge^J"j";;. grafiku. Takav grafik Je poznat kao nepotpuni grafik. ia tur*i\u sa oeskoouSrrioomenom, crta se

nepotpun

je

l" ilr*#'o?io'

563. Prema tome, ako se napi5e upravo samo ikraieni pisanja'- 'd=.{(x,-y)i "uein ).' G:

od:9:x3-^3x

{d:;f";: oin:2*i + i
r'

x u (_ oo, oo),

9:{@,y):x u (-oo, m) y (- oo, oo) i y-G(x):Zxz+i\

u

564' umesto da se govori o fu1fgrj.i r: {@, y):y:f(x):x2}, govoriie (_ se samo funkcija !:f(x)_p, iti jo5 jedliJstavnije !:x2. Moramo, medutim, imati na umu daje ovo skri e"iiii'""upotpunotvrdenje o skupu uredenih paroval<oji _zado;o,ljavaju i:;;-r; '. nosti koji se podrazumeva di;. _--__*-* ar_"n"; i-rk*om vred_

o, oo)

565. Prema tome,je iskaz ,,grafik funkcije !:x3,,skraien ica zaiskaz ,,grafik funkciie tG, Dj " ^u'i ..@, @),_ ; ; (_ o, a) i y_f(x):x3 ).,, Slidno je iskiz ,,giafit funkcije

!:3x2,,

skracenic

a

za

-y

grafik funkcije il: x u (_o, @), u (- @, @) i!(x, y-f(x):jx2l

tt

67

566. Ntje obavezno da se defini5e pravilo funkcije koje je isto za sve elemente u domenu funkcije. Na primer, mogu6e je grafidki predstaviti funkciju / definisanu u segmentu [-3, 3] sa: /(x)-x-l za

I

-3 < x< I , f(x)-x

za I

je grafik ove funkcije.

je prekidna u taEki x--

takav ,,skok" se naziva prekidom, a za ovu funkciju
.

x:1. Na Slici 21. Dodatka Uoditi da on ima jedan ,,skok" u tadki x:1,
x13
i

s

f(*)-!

'2

za

/(x)

se kaLe da

567. GovoreCi upro5ieno, svaka funkcija diji grafik ima ,,skok" na sebi naziva se prekidnom funkctjom. Grafik na Slici 2l Dodatka je grafik funkcije.

prekidne

ima na

568. Upro3Ceno govore6i, prekidna funkcija je funkcija drji ,,
sebi

grafik

skokove

169. je.

Upro5deno govoreii, funkcija diji grafik ima na sebi

,,skokove"

prekidna funkcija

570. Nema uvek potrebe da se pravilo funkcije defini5e algebarskom jednadinom; na primer, pravilo se moZe dati kao ,,f(x) je najve6i ceo broj u .tr". Ovo zna€r da funkcija f pridruZuje nekom realnom broju
x najvedi ceo broj koji je manji ili jednak broju r. Ako je x:+
poSto

3

,f(x):I,

je I

najve6i ceo broj manji

?' ili jednak sa + .
2

Najveii ceo broj
.

manji od ili jednak sa -:

2-

je -2.Najveii

ceo broj

,, 31 je
2

571. Uobidajena oznaka za ovo pravilo funkcije je y:[x]; Eita se kao ,,najveii ceo broj u x." Ako je y:f(x):[x], tadaje/f - -\ -:\--3;

-4

2l

,:

vrednost zdruinna sa

x:-a je !:-3. t(-+):[-+]:

grafik na sebi ima ,,skokove" se naziva prekidna. Prema tome, funkcija definisana sa y-f(x)-[x] je primer jedne funkcije.
68

572. Slika 22Dodatka pokazuje grafik funkcije definisane sa y-f(x): [x]; uodimo da ovaj grafik ima na sebi ,,skokove". Funkcija dlji

prekidne

573. Upro5Ceno govoreCi, prekidna funkcija je funkcija drji na sebi ima ,,-".

grafik

skokove

je

574.

Upro5Ceno govoreii, funkcija

diji grafik na sebi ima ,,skokove" prekidna funkcija

575. Podsetimo se da kada skup vrednosti funkcije nije podrazumeva se da je

definisan, (-

oo, oo)

su

576. Slidno je i kad domen nije definisan, tada se podrazumeva da to sve vrednosti za koje pravilo funkcije daje jedan pridruZeni ele-

skupu vrednosti

ment u

mogu biti data u obliku algebarskih jednadina. govoriti i o funkciji / definisanoj na sledeii nadin: Medutim, moie se f- {(x, y): (x, y) na pravoj koja prolazikroz tadke (0, 0) i (1, l) }. Grafik ove funkcije je prava linija.

577. Pravila za funkcije

578. Na Slici 23 Dodatka je grafik funkcije definisane kao prava linija l<roz dve tadke P1 sa koordinatama (1, 1) i P2 sa koordinatama

(4,3)

za neku kolidinu jednaku 3. Slidno se moZe, sa Slike 23 Dodatka, videti

579. Ako podemo ovom pravom podev od tadke P1:(1, l) i idemo ka ta6ki P2, ustanoviiemo da se koordinata x (ili apscisa) promeni

2

da je idu6i od P1 do P2,,,promena na

y"-

580. Iznos promene apscise u toku hoda duZ grafika funkcije od jedne tadke do druge je velidina od interesa za matematidaru. On skraiuje ovu ,,promenu na x" sa Ax (izgovara se delta x). Prema tome, Ax je skraienica za ,,promenu na

x

-".
581

tome skradenica
69

i

. Sli6no je i ,,promena na y" kad idemo duZ funkcije, od interesa skraCeno se oznadava sa Ay (izgovara se delta y). Ay je prema
za

promena na y

582. Prema tome je na Slici 23 Dodatka kad idemo od P1 ka P2, ,,ptomena 14 1g"- Ax-3 a ,,promena na y"- /y-

2

iduCi od tadke P1 ka P2 na elafikg jedino ireUu da oduzmemo vrednost koordinate x u P1 od funkcije, vrednosii koordinate x v Pz ili, pi5uci ovo kao algebarski iztaz, ax:

583. Za

nalaLenje promene na

x

x1

:X2--.

584. Slika 24Dodatka pokazuje pravu koja prolazi l<roztadke Pt(xryt) x2-xy' lz-lr i P2(x2, y).Iduti od P1 do P2,nalaiimo "promenu na 1s:': Ax:-

i av-

585. Ako je tadka Pr(1,3), tada ie

yt-3 4 xL:-

'

586. Ako je tadka ,r(t,

tada je !2:-+ +) ,

o,

x2:-

3 '

582. Ako je Pr (1,3) i Pz(r,

-*) , tuda je av-vz-!t:-+-

3-l

(ili 2)

-3--11 , a Ax:'x2-xv: 2
6-4:2' 4-l:3

588. Ako je Pz g, 6)i Pl (l , 4),

tada ie Ay

-

-

a

Ax:

'

-5S9. Ako ie Pz(4,5) a Pt(-z, -3),
tada je

Ay:5-(-3):5*3:8

4-(-2):412-6

aA

Ako ie

5g0.Akojexz:-Six1:-l,ax--5-(-l):-5*l:-4.-3-(-2):-3*2:-l xz:-3 i xr:-2, Ax:x2-x1:

591. Ako je
70

xz--4 i xr:-5,

tada

je Ax:

-4-(-5): -4*5:

I

?92: Ako je P2-(-3,

t

Ax

-5) i P1:(1, -5),

tada

je

Ay:-5-(-5):0

-4

193; | /ry-., - __

Ako

je pr:1-4,6) i pr:(_.4, _2), tada je /x:-

0,
8

5?4, Podsetimo se da je Ax tty nkrufienica za ),

skradenic

a za ,,promenu na

a -"

x, promenu na )'

-_.-".
595.

. Velidina od velikog interes a za matematidare je kolidnik promene promene na x i promene na x, do lojih dolazi kako se kreiemo od jedne do druge lt't,f tttdkc dul prave. bu.r ueneinu nazivamo koeficijent pravca prave. l'rollltl tome, koeficijent pravca jedne prave je kolidnik ,,promene ,, ilil .y" i ..

596. Ako koeficijent pravca jedne prave oznadimo sa m, moZemo koeficijent pravca rrupiruti izraz *:2 jedne prave . Iz.raz *:/1 je izraz za
linijc.

Ax

/x-

.fc

197. lernz za

izradunavanje koeficijenta pravca jedne prave r---' --- J- ----- ' '"--J- --------J------

linije J

* :A]
Ax

koeficijenta pravca m prave koja prolazi tlvc l,*-i."'li"koordinatama (xz,yz) i (xr,yt), koristi se izraz :y;:;;, a'Ai-. , gde je

'l9tt.

'Ltr izradunavanje

kroz Ay . Ax' mxz-xt
AY'

.599. Sn Slike 25 Dodatka vidimo da
izrttCttttrrti

se

koeficijent pravca prave mois

koeficijent pravca

ili za tadke P1 i P2, ili za P'r i P'2, i dobiti iti m:!/ li Ax ttt' -".'u' PtQPzi P'tQ'P'z - !'z-!'1. ..f.*' x'r- *', Meduti m, izslidnosti trouglov a . rtttlttei sc da ne zavisi od talaka koje i':m i da lio ttzitttuju le
za njegovo izralunavanje.

7l

600. Ustanovili smo da koeficijent pravca prave ne zavisr od tadaka na toj pravoj koje se uzimaju za njegovo izralunavanje; medutim
od izabranih
stvarna ,,promena funkcija
tadaka.

lz-lr

y":Ay-

veoma Je zausna

601. Ako znamo da prava prolazi kroz tadke Pr:(l,2) i Pr:(3,8),
tada le m: -Ax --

6
2

.Ay

je Ay-8-2:6, Ax:3-l:2;

prema tome, koeficijent pravca

-3

602. Ako prava prolazi kroz tadke Pr (1, 2) i P2(2,5), tada je'Ay:5-2:3 a AxPrema tome, koeficijent pravc a je m-+: -Ax

l,
3

i B (-2, -l) tada je Av -l-2 -3 koeficijent pravca ove prave *:-fi: _2_(_l): j: l. Koliki je koeficijent pravca m prave koja prolazi kroztadke A(2,-l) i B (-2,l)? m--.
603. Ako prava prolazi kroz tadke A (-1,2)

-2

@4. Ako nam je dato da prava prolazi kroz dve tadke R (r, y) i Q (*,r), tada kod izradunavanja koeficijenta pravca nema nikakve razlike da li smo kao tadku P1 vzelr R a kao P2 talktt Q, ilr R kao Pz a a kao P1. Medutim, vrlo je vaZno da se kod odredivanja i ly i Ax
bude dosledan iduii oba puta

koeficijenta pravca

u

istom pravcu i

to znaili, moiemo

Ax:x-t. U oba sludaja, dobicemo isti koeficijent pravca zato 5to ie r-i - x-* _-(i'-v) :Z-L . Prema tome, za izra$unavanje -(E-x) *-x jedne prave mogu se upotrebiti dve tadke na pravoj bilo kojim
redosledom.

imati Ay:\-yi Ax-*-xiizradunati*:*Ax ifi Ay:y-i

i

605. Ako

su (1, 2)

i dobiti *--+- -1, ili izradunati Ax Ay:l-2:-1 i Ax-2-l:l i dobiti m--.
Ay-2-1:l i /x-l_]:-l
72

i Q,l)

dve tadke na pravoj, tada se moZe izradunati

-t

606. Ako medutim, promenimo redosled kod izralunavanja Ay !z-!r dobijamo *i /x radi ,u^"n" u izrazu 6:lz-h

redosledu

!z-h --4 , sto predstavlja negativnu vrednost pravog -(xr-xr) A xPrema tome, moramo uvek biti dosledni u --_ koeficijenta pravca. oduzimanja radi dobijanja AY i Ax. -

y

Xz-Xt

Xt-Xz

607. Ako prava prolazikroztadke P (1,0) i 0 (0, l), tada je koeficijent
pravCa ove prav9

fti:-.

-l

608. Ako prava prolazi kroz tadke Pr(0' 0) i y*0, tada je koeficijent pravca ove prave

i

P2(x,

y), gde su x#0

v x

609. Ako prava prolazi troz tadke A (a,0) i b+0, tada je koeficijent pravca ove prave

i

.B

(0,

b) gde su a+0

_b
a

610.

Znamo da

je za

pravu

liniju -

*:/].

dobijamo Ay:* . Ax. Prema tome, ako je za 2, tada se .y promeni za AY---.

lx

Ax

MnoZe6i obe strane

sa

m:3 a x se promeni

6ll. (Videti Sliku 26 Dodatka). Pretpostavimo d1 Prava L ptolazi kroz tafte Pr (l ,2) i Pz(3,8); tada je za Z koefictjeo! pravca m:3' P1 Q,2) nr-u tome i" ru ovu pravu /y-3Ax. Ako podemo od Ay-- i po,ijednu jedinicu, treba da povelamo y za veea-o * jedinice; ovo nas dovodi do tadke PtQ:5). Ako podemo iz P1Q,2) i smanjimo x zajednu jedinicu, y se tada smanjuje za 3 jedinice i mi
dolazimo do tadke Pa drje su koordinate

3,

(0,

- l)

612. (Videti Sliku 26 Dodatka). Imamo da je za ovu pravu /y:3/x; ako podemo od tadke Pr (1 ,2) i umanjimg y. ,a dve jedinice (tako da je Ay---2), dolazimo do iadke gde je y-9 (tj. u tadku na x osi). Promena na x od P1 do ove tadk e je

2
3

Ax:+

7

'

613. (Videti sliku 26Dodatka). Posto smo nasl i /x--+,& 3
polazimo od P1 0,2) i dolazimo do tadke P5 dije su koordinate

ay:-2,

(+'')

73

je interesantan ugao koji prava linija dini sa pozitivnim i to kakav je njegov odnos sa koeficijentom pravca ove prave. Da bismo ovo mogli da uradimo kako treba, izvr5iiemo sada jedan kratak pregled osnovnih fakata iz trigonometrije. 614. Za
nas

smerom x-ose kao

615. Podsetimo se da se u trigonometriji teme ugla koji se posmatra postavlja u koordinatni podetak, a jedan njegov krak dul pozitivne x-ose. Mi tada govorimo o uglovima kao o meri kolidine obrtanja segmenta prave OP. (Videti Sliku 2l Dodatka). Ako se OP obrie u smeru suprotnom od kazaljke na satu, ugao 6 zovemo pozitivnim uglom. Ako obrcemo OP u smeru kazaljke na satu, ugao @ zovemo negativnim uglom. Prema tome, pozitivni uglovi su zdruZeni sa obrtanjem u smeru

suprotnom kazaljci

na

satu

616.

Negativne uglove zdrulujemo sa obrtanjem

u

smeru

kazaljke na satu

617 . Podsetimo se da je jedna od dve znaEajne jedinice za merenje uglova stepen. Ako jedna tadka na segmentu prave (takvom kakav je OP na slici 27 Dodatka) prede pun obim kruga kretanjem u smeru suprotnom kazaljci na satu, tada ona opi5e krug od 360". Pretpostavimo da jedna talka na segmentu prave OP prede jednu polovinu obima kruga kretanjem u suprotnom smeru od kazaljke na satu; tada tadka (stepeni). opi5e ugao od

180"

618. Prema tome, onaj deo obima kruga koji je pre5la tadka sa segmenta prave daje deo od 360' koji je mera opisanog ugla. Ako tadka na segmentu prave opi5e I 13 obima kruga kretanjem u suprotnom smeru od kazaljke na satu, tada tadka opi5e ugao od _--.

120"

619. Ako tadka na segmentu prave prede 1/3 obima kruga . kazaljke na satu, tada tadka opi5e ugao od

u

smeru

-120"

620. Ako tadka na segmentu prave prede 1/6 obima kruga kretanjem . u smeru kazaljke na satu, tada tadka opiSe ugao od
74

-60"

-

"t"'

u

621. Ako

tadka na segmentu prave prede I ll0 obima kruga kretanjem smeru suprotnom od kazaljke na satu, tada tadka opiSe ugao od

36"

622. Druga jedinica u upotrebi za merenje uglova se zove ,,radijan". Broj radijana defini5emo kao kolidnik duZine luka obuhvadenog uglom' prema polupredniku kruga. Po5to je duZina luka za pun krug ?-nr, 2n ' :?-n radijana. gde je r polupreEnik kruga, u punom krugu i^u

U polovini

kruga

ima

r

radijana.

623. U krugu

ima

radijana.

ht

624. Ako jedna tadka na odsedku prave prede l/4 obima kruga kretanjem u suprotnom smeru od kazaljke na satu, tada tadka opi5e ugao od 90". Po5to u punom krugU ima 2n radijana, 90o je ekvivalentno /l \ radijana.

JA

2

(?o)l+l:
\41

llr (;):--

625. 60' je 601360-l/6 obima kruga. Zato je 60" ekvivalentno (?n)
radijana.

fi
3

626. Posto

obima kruga. Zato je to ekvivalentno sa

jr l'+) |
\2

radijana :2n:+ , ;Jt - 12:^-^ je ugao obuhva.en ||4 4

-o.
627. Posto

obima kruga. Zato je to ekvivalentno sa

:" (+\ : 2n:+ 6,; \3/

ia radijana je ugao obuhvaden 116 -'t2: '
_---o.

v-v.

628.

) r. ::: radijana je r*wJ(lII(l Jl/
3

wl\vlvclrwrrluv ekvivalentno DC] \!tr.^.r,,

(l/3):-_'. sa (360") \rlJl--

'

45" rr

120,
JU

je ekvivalentno sa
75

radijana. -

4

iz trigonometrije da postoje izvesne osnovne funkcije ugla. Definisali smo ove funkcije u odnosu na koordinate tadke P, kad se prava OP obrle preko ugla o podev od pozitivnog smera . Videti Sliku 27 Dodatka.

629.

Se6amo se

t-ose

Se(amo se da je obrtanje u suprotnom smeru od kazaljke na uglom. zdruZeno sa

630.

satu

pozitivnim

duZina odsedka prave OP bude oznadena sa r; ovaj odsedak poluprednik poluprednik. Ako znamo da je duZina OP jednaka 2, moZemo zoye se r:2. re6i da je

631. Neka

632. Sa Slike 27 Dodatka vidimo da su druge dve strane pravouglog trougla, napravljenog spu5tanjem jedne normale na x-osu iz tadke p, y na suprotnoj strani od ugla o i x na susednoj strani

:ugla O

jea

633. Ako se poluprednik OP
ugao.

ot're6e

u smeru kazaljke na satu, tada

negativan

O. ,,Sinus ugla- O" skradeno pi5emo sinl, je sin x skra6enica za

634. prva trigonometrijska funkcija koju smo definisali je sinus ugla
Sto se dita ,,sinus

fi".

sinus ugta

,x

Tako

635. Mi

polupred- L 5 nikom; prema tome je sin O:!-. Ako je tadka P tadka (3,4),tada je r . sin 0: duZina poluprednika 5 a
sin O definisemo kao ordinatu tadke

P podeljenu

da je u prvom kvadrantu ordinata pozitivna

636. Znamo da se r uvek smatra pozitivnim rastojanjem i seiamo

se

pozitivan

. Zatoje u prvom kvadrantu

sin g

76

637. Druga osnovna funkcija definisana u trigonometriji je kosinus ugla O, Sto skradeno oznadavamo sa cos o. Cos O defini5emo kao tStrnit uprcir" tadke i duZine poluprednika; prema tome je cos s

3 5

: L . za tadku P (3, 4), r:5 i
r

cos o

:

-

638. Secamo se da je sin o kolidnik poluprednika; prema tome je sin o-

tadkeP

i duZine

ordinate,

v r

i duZine poluprednika;

639. Slidno tome je

cos

tako je cos o:-.

o

definisan kao

kolidnik

tadke

apscise,

x

r
640. Govorili smo o sinusnoj funkciji i kosinusnoj funkciji; funkcija sesastojiodtristvari:domena'--i-.skupavrednosti

pravila,

641. Funkcija y:/(x):sin x je definisana za sve realne brojeve x gde (-o, oo) je x nera nekog ugla u radijanima; prema tome je domen ove funkcije (ili skup svih realnih brojeva)

642. Pravila /:sin x i y:sos x odreduju funkciju, a ne relaciju zbog toga Sto svako od njih zdruZuje samo po jedan elemenat iz skupa vrednosti svakom elementu iz funkcije.

domena

643. Podsetimo se da je

cos o

-

*
r

& sin o:

v r

644. Na Slici 28 Dodatka vidimo da ako obrnemo odsedak prave (xo, -.yo) u smeru suprotnom kazaljki na satu za ugao 6 , tada tadka P ima koordinate (xo,.yo). Ako odsedak prave obrdemo u pravcu kazaljke na
satu za ugao

-9,

dolazimo do tadke F ei;e su koordinate

645. Sa Slike 28 Dodatka vidimo da

je

sin

(

LQOPI:

lo

;
77

646. Takode vidimo da je sin (<

Qo4--.

-lo

647. Po5to je sin ( LQO4-1:r

a sin (

je

sin ( LQoF):-sin

(LQ}P). Ali

LQOF): rlo, vidimo da LQoF--o, a QoP:

o

648. Prema tome, posto je sin ( LQorl--sin (LQOP) je LQOP--T a LQOp-a, za$judujemo da je sin (-o):-'

i

posto

-sin O

649. Na primer, sin (-30')-

-sin

(30')

650. Uop5te, imamo sin (-

a):-,

za neki ugao o

'

--sin o

651.

Slidno sa Slike 28 Dodatka vidimo da je cos

(<QOn:!o
r

xo

a

r

cos ( LQOP):

652. Prema tome

je

cos ( LQOP):cos ( LQOP),ili

<cos

(- s):

cos O

653. Sa Slike 27 Dodatka vidimo da ie zbit dva ugla 0 i o jednak 0+ g:90o. Uodimo takode da je sin A -l -"os0; zato moZemo redi r da je sin(90"-0):cos g i cos (90"-o1:sin @ . Ako jea-ggo i cos 60":

I
2

:l

12 tada se moZe redi da

je sin (90"-60o):sin

30":-

.

654. Imamo da je

sin

(90'-o):-'

cos

o

655. Sin (-o):656. Cos (-o):78

.

-sin o

.

cos O

657

-

Cos (90"

-a):-

'

sin O

658. Pored ovih osnovnih funkcija,

trigonometrijske funkcije. Jedna od njih je ,,tangens ttgla o", Sto se skraduje na tg g; defini5e se kao tga-L . Ako je tadka P (2,3) tada

obidno se defini5u

i detiri druge

2,
3

2

x

je

y:3 o. x:-,

tako da je tg o:+: x

659. Uodimo da se moZe
sin a

Pisati
P&

igo:iv

(v+r)

.

1";r;;

se6amo se da je

x r

-!-r

i

cos

O:-,

moZemo pisati tg

g--.sin o
cos

o

660.

Prema tome se za tg

sledece:

tgo--

6

moZe napisati

u odnosu na

sin O

i cos O

sin O
cos O

.

661. U trigonometriji imamo tri takozvane reciprodne fu4"tj!. Jedna od njih je ;kod;tetis od o," 5to skra6eno pi3emo cotg o' Funkcija l= za sve uglove o cotg o ie recipro6nasatgg; to jest, cotg o: tgo
za koje je imenil ac tg O realan broj razliEit od nule. Prema tome, imamo

v x

da je cotg

a-L,
v

Po5to

je tg o:-

'

662. Cotg o:

|

,

ako je imenilac realan broj razli1it od

nule. Eo

663. Definisimo crju od
cos

,,sekans od

0",
sec

sktadeno sEQa, kao reciprodnu funk-

x -y ''

a.

Prcma tome,

o:--:1

za sve uglove
cos

o za koje
imamo

je

cos @ realan

broj razlidit od nule. Poito je
.

O:-,

da je
79

seco-r
x

664.

seco

-,

ako

je imenilac realan broj razlilit od nule.

cos O

665. tg

o--J-,

ako

je

imenilac realan

broj razliEit od nule.

cotg 6

666. Podsetimo se da
(x,

y) i poluprednika r kao cos o:-.

cos

o

moZe

biti definisan pomo6u koordinata
.

x r

667. Treia reciprodna funkcija se zove ,,kosekans od 6," skra6eno cosec A. Funkcija cosec g se defini5e kao reciprodna sa sin A; ptema za sve uglove O za koje je sin O tealan tome je cosec g--]-

v

r

broj 13zlidit od nule. Po5to je sin O:--,

sin O

imamo da

je

cosec

o:L.
v

668.
broj

sin O -

I
oO nute"

, za

sve uglove O za

koje

je imenilac

realan

cosec

o

nilifit

O: . lr-, moZemo cotg @ iztatEO cos O sledeii nadin cotg o:ziti u odnosu na sinus i kosinus na
669. po5to

je tgO:99 u

cotg

cos O

sin O

670. Prema tome, imamo Sest trigonometrijskih funkcija: sin O, cosZ, tg0 i njihove reciprodne funkcije cosec O, sec0, i cotg A, re' spektivn-o. Medutim, svih ovih Sest funkcija moZemo iztaziti samo pomoiu sin o i cos o. Na Primer: sin o tgO:-t
cos
@

cos

o sin o I

-l

sino '
1

cotg cosec

o:-- I tEo 0:
, ,

cos

o

secO 3

za sve uglove
nule.
80

o

za koje

je svaki od imenilaca -

realan

broj razlidit od

671. Iz slike 2l Dodatka i Pitagorine teoreme vidimo da je x2*12-r2 Ako obe strane ove jednadine podelimo sa t2, dobijamo (/f)' *

.(+l
je g-L
a sin g:
6)z-1.

\r/

672. Podsetimo

se

da

cos

u gornjoj jednadini dobijamo,,fundamentalni identitet trigonometrije"
(cos 6)21-(sin

r

Zamenom
:

-, r
sinz

v

6

Umesto da pi5emo (cos g)2, mi pi5emo cos2 g a umesto (sin o)2, piSemo sin2 A. Tako ,,fundamentalni identitet trigonometrije moZemo napisati u obliku:
cos2

O*-:

l.

673. Za neki ugao moZe napisati kao

x

,,fundamentalni

identitet trigonometrije"

se

cos2

x*sifl x

-1.

674.
pisati

Iz

,,fundamentalnog identiteta trigonometrije"
cos2

se moZe

na-

sinz

@

O-l

675.

,,Fundamentalni

identitet trigonometrije" je

cos2

atsinz o

-1.

676.

:"*u

Druga relacija izvedena u trig6nometriji je tg (90'+ s): tome, ako je o:30o imamo da je tg (90'f 30'):1t-cotgs l20o:

-cotg

30"

677. Za netu. ugao a, imamo

da

je tg (90'+o):--.

-cotg

O

678. Postoje i mnogi drugi odnosi i identiteti u trigonometriji; njih uvoditi kako nam budu zatreball pozivajuii se na prethodni kurs trigonometrije. Ali ono Sto ie nam skoro neprestano biti potrebno je ,,fundamentalni identitet trigonometrije" koji glasi -.--Cemo

cos2 @*stn2

o:l

8l

lO

4-r {t>----

!r

!r

-'

-

-

!r

=

-

-

i podsetimo se pravoj'L pa se tobiainata x promeni za Ax a koordinata y za-Ay, tida moZemo iiradunati r.oeiici:enr pravca m ptave Z upotrebom izraza m: _ .
da ako idemo od tadke

679. vratimo gc 3-e tase proudavanje pravih linija,

h\;p2po

L,y

Ax

680. Posmatranjem Slike 29 Dodatka vidimo da je koeficijent pravca prave Z jednak tE o, gde je a ugao koji prava L dini sa pozitivnim smerom .r-ose. Prema tome, moZemo pisati tg A:m-

L,y

Ax

681. Podsetimo da je tg 45o-1. prema tome, i ako ie Ay-2, u Ax:2, tada je tga:_

ako je
,

tgo-ry-#
aO-

t,
450

682. za hoizontalnu prayu je ay ravno 0, za bilo koje tako je O:0o, a tg, : Ar! : , za bilo koje Ax. /x

ax*0.

rsto

--

683. za vertikalnu pravu je lx ravno 0 za bilo koje ay; prema tome Av Je ruraz m: -: bez znadenja, posto ne moZemo deliti sa 0. Lako se Ax vidi da je A x ravno 0 za bilo koju pravu.

vertikalnu

5to.

realnog broja. Prema tome, ako koericijint pravca prave ne postoji mi tada znamo da prava mora biti vertikalna ; znali 6-.

684. seiamo se takodej1.lrisgnometnje da tg 90. ne postoji; to jest, ugao o postaje sve brizi {atizi 90"i tg o fostaje u6ei o.i 6ilo tog

90'

68.5: Kako prava nastavi da, posle prolaska kroz vertikalni poloZaj, odstupa od njega u smeru suprotnom od kretanja r."rar:t" na satu qo:Ju1". takav da :i?:? se iz trigonometrijeje 9a"<a<180". (videii sliku:boooat[al. uecamo da j.e tangens ugla veceg od 90o, a manjeg od 180-' negativan. Takode se lz nas-eg pr"inoaooE iiai- secamo da prava koja se spu5ta s leva na desno ima koeficijent
pravca.
82

negativan

686. Uradimo sada nekoliko primera. Posmatrajmo pravu L koja prolazi kroz tadke (0, 0) i (3, 4). Za ovu pravu je - ^:N : !, iz slike Ax 3' 31. Dodatka nalazimo da je ugao koji prava L dini sa x osom 53". Prava koja prolazi l<roz tadke (0, o; i (4,3) ima koeficijent pravca

37"

m:! i
4

zato sa

.r osom dini ugao od o:-.

m:-

687.

Prava koja prolazi h'roz tadke (2,4) i sa x osom dini ugao od

i (5,7) ima koeficijent pravca l,

.

45"

688.Pravakojapro|aziktoztadke(_3,2)i(l,1)imakoeficijent
pravca
143"

-

je

689. Prava koja prolazi kroz (1,2) i (5,2) ima /y:0 i zato je horizontalna prava. Prava koja prolazi kroz (1,2,) i (1, 5) ima Ax-| i zato
prava.

vertikalna

690. Vertikalna prava sa x-osom dini ugao od

90"

691. Pogledati ponovo Sliku 31 Dodatka. Prava 6iji je pravca I ,u x-osom dini ugao od ; prava drji je -4-3

pravca

koeficijent 37", koeficijent - 4

dini sa x-osom ugao od

127".

pravca, i obrnuto, dve prave sa jednakim jednake uglove nagiba. Prema tome prava koeficijentima pravca imaju kroz tadke (0,0) i (1, l) i prava kroz (1,2) i (2,3) imaju koeficijente pravca od i tako dine sa x-osom ugao od

i otuda i jednake koeficijente

692. Dve paralelne prave imaju jednake uglove nagiba prema x-osi

l.

693. Da li su prave L i N, kad L ide kroz tadke (-2,2) kroz tadke (2,0) i (-1, -l), paralelne?

i (1, 3) , a .l/

Di

-.
694. Dve prave L i N,
cijent pravca
paralelne.
83

kad

L ima koeficijent pravca m:! a .l/ koefi-

nisu

*:1,

imaju razlidite koeficijente pravc a

i

zato

695. Dve prave koje nisu paralelne imaju
koeficijente pravca.

nejednake

(ili

razlidite)

696. Ako znamo da je koeficijent pravca prave Z jednak pravca prave .AI, onda znamo da su one

koeficijentu

paralelne

697. Dve prave koje su medusobno upravne imaju nagibe OI i Oz koji se razlikuju za 90". Ako je or-30o, tada je or-30"*90o- 120". Ako je ot-70o, tada je oz--

160'

698. Ako se nagibi dve prave razlikuju za 90" (to jest ako je o2:

:ot*90o), tada su one medusobno

upravne

-. 699. Ako su dve prave medusobno

upravne

,

tada

je o2: at *

90'

700. Se6amo se iz trigonometrije da je tg (90'+O) je tg (90"+30o): -cotg '

--cotgli zato

30'

701. Za dve medusobno upravne prave imamo da je bz:90"*A1 tim m1:tg a1 a mz-tg oz-tg (90'*o), a tg (90" *o):--

za.

-cotg0l

702. Sedamo se da

je

imenilac

Or--]--, realan broj .rrzlilit oO o"tt
cotg

je

za sveuglove b1 ze koje

tgbr

703. Po5to je tg O!:tfir, imamo da je m2 -tg6z

upravne

(ili

medusobno uPravne)

='![T;,tr?) _ -t tgot _ -1 .
ftl1

Prema tome, za dve prave (prave diji se nagibi razlikuju za 90o), imamo da je
84

fti2:J

flll

704. Ako se koeficijenti pravca t/t1 i *z dveju pravih
odnose prema izrazu

medusobom

upravne
upravne)

(ili

medusobno

*r--L ,
m2

kakemoda su ove dve prave medusobno

upravne. Dve prave diji su koeficijenti pruu"u

1
4

i

4
3

su

--_--__

705. Dokazali smo da je, ako su dve prave medusobno upravne, koeficijent pravca jedne jednak negativnoj reciprodnoj vrednosti koefici3v. jenta pravca druge. znali, dve tu

negativno reciprodno

| "

-T;

prave diji su koeficijenti pravca

3

I

4

-T

4

su upravne.

706. Dve
da je

prave imaju koeficijente pravca tlll:

I
4
.

, r/t2: -4.

JaSnO

upravne, 104'

ntl: -1
m2

zato su ove dve prave

Po5to

ie a1:14", Oz-90"

*Or:
-

707. Prava diji koeficijent pravca ne postoji i druga prava sa koeficijentom pravca ravnim 0 su medusobom upravne; to jest, vertikalna i horizontalna prava su medusobno upravne. Prava kroz tadke (0, l) i (0,2) je upravna sa .-osom, koja je horizontalna prava.

708. Prava kroz tadke (1,2) i (1,5) je paralelna

sa

-osom.

kolidnik ,,promene na y" i ,, "; to jest, koristimo izraz m--t . Ako je koeficijent pravca prave jednak 2, a ,,promena +Z Ax na x" (ili Ax) jednaka 3, tada je ,,promena rLa y" (ili Ay) jednaka

709. Da bismo

naSli koeficijent pravca m neke prave, mi izradunavamo

promene na x,
6

710. Znamo da za bilo koju vertikalnu pravu vaLi da je ,,promena na x" (ili /x) jednaka 0. Slidno je za jednu horizontalnu pravu,

Ay

:0.

7tt. Ako
prava

nam je za neku pravu dato

/x:0,

tada znamo da je

c.,va

vertikalna

712. Ako nam je za neku pravu dato Ay-I tada znamo da je prava
85

horizontalna

x", /x:a i ,,promena na y", /y:b, tada prava prolazi kroz tadku (l+a,2+b). Ako prava prolazi kroz tadku (-1, 1) i Ax:a, Ay-b,
rua

7 13

.

Ako jedna prava prolazi kroz tadku (1, 2)

i

ako su

,,promena (-

1

+ a, I +

D)

tada prava takode prolazi kroz'tadku

i Ax--1, /y--3, Ay-I, tada je Pz

714. Neka prava prolazi kroz dve tadke Pr i Pz.Ako je Pr(-5,2) tada je P2(6, -1) Ako ie Pr:(O, l) i Ax:-1,

(-1,2)

715. Ako je za neku pravu liniju Pr-(-3,4) tada je Pz----.

i Ax-3, /y:-4,

(0,0)

Ako je

716. Ako je P1-(1,2)

Pr:(I,

3)

i Ax:x, Ay:y, tada je P2:(IIx,2*y). i Ax-a, Ay-U, tada je Pz:-

(l+a,3+b)

je P1-(a, b) i Ax-|, Ay-2, tada Ako je za istu tadku Pt, Ax:2, /y--3,tadaje
717. Ako

Pz-_

je P2:(a!1, b+2).

(a*2, b-3)

(x, y) po pravoi L, i kreiemo se dut sve dok se x promeni za velidinu Ax, a y za velidinu Ay, tada ie vrednost ordinate nove tadke biti y* Ay, u nova vrednost apscise

718. Ako podemo od tadke

L

x* Ax

tada

719. Ako imamo pravu koja prolazi kroz je Ax:x-l a /y-

tadke

Pl:(l ,2) i Pz:(x, y)

y-2

/v pravca m--r:-. 'Ax

720. Ako je za neku pravu Ay-y-2 a Ax-x-|,

tada

je

koeficijent y-2 x-l

1r: -" "
86

jednu pravu
.za

Ay-y-yr a Ax:x-x1,

tada

je

m-

!-!r
t-"t

722. Ako neka prava prolazi kroz dve (x, y) tada za ovu pravu imamo AY: Ay z tako da je ffi:Ax
-.

razdvojene tadke

Ax---,

(xy Yt) i

l-!t, x-xt, !-l x-xt
r

723. Ako prava L prolazi kroz tadke Pr:(xu
koeficijent pravca ove prave

/rt:-.

l) i

Pz(x,

y), tada je

Y-Y'

x-xr

724. Ako jedna prava prolazi kroz tadku (-1, -3) i k'roz neku drugu tadku (x, y) tada je koeficijent pravca ove prav E ttt:Yj:. Ako je '
poznato da je

m:3

tada se moZe

reii da je

Y

+

3

x+ I

x+l :3. Ako znamo

da je

m:5

moZemo re6i da

:" + | x+
P1(4,1)

725. Ako neka prava prolazi kroz dve tadke tada kako idemo od P1 do P2, x se menja za

Ay--.

/x--,

i

Pz(xz,yz)
a

y

za

lz-lr

x2-xr,

726. Ako prava

L prolazi
m:3,

je

kroz dve tadke P1 ( -2,4)
Ay

i

P2(x, y), tada
njen

y-4 y-4
x+2'
x+2

njen koeficijent pravca l/l:-

Ax

-

Ako znamo da je

koeficijent pravca

tada moZemo redi

daieaY: -Ax

-3.

727. Ako prava prolazi kroz dve posebne tadke (1, 1) i (x, y) i znamo da je njen koeficijent pravca jednak rns, r\olemo napisati jednadinu koju koordinate x i y moraju da zadovoljavaju; ova jednadina je

Y-l: x-l

.

728. Ako prava prolazi kroz dve posebne tadka (1,2) i (x,y) i ako je koeficijent prave ms, tada moZemo napisati jednadinu koju zadovoljavaju koordinate tadke (x, y) kao jednadinu za koeficijent pravca ove prave; ova jednadina je ms-

-

y-2 x-l

729. Ako jedna prava prolazi kroz dve posebne tadke (xo, yo) i (x, y) i ako je njen koeficijent pravc ? ffi, tada moZemo napisati jednadinu koju zadovoljavaju koordinate (x, y) kao
87

m- l-lo

x-xo

730. Prema tome, ako znamo da jedna prava prolazi kroz jednu odredenu tadku (xo,.yo), i ako nam je dat koeficijent pravca prave m tada moZemo napisati jednadinu koju zadovoljavaju koordinate svih tadaka
na toj pravoj, naime,
jednadine mora biti data samo jedna tadka i koeficijent pravca, ovaj oblik jednadine se zove jednadina prave kroz jednu tadku sa datim koeficijentom pravca (ili krace, oblik jednadine prave tadka koefi-

tadka-koeficijent pravca

n1:!-!o . x- xo

Zbog toga Sto za odredivanje ove

cijent pravca.) Jednadin u Z:y-? je jedan primer jednadine prave

-

x-l

oblika

ficijent pravca jednak

731. Na6i jednadinu

prave koja prolazi kroz tadku (1, 3)

i

diji je koe-

-2.

.f Y-3 -z: x-l

732. Ovaj oblik jednadine prave moZemo koristiti za
funkcije

odredivanje

(-

oo, oo)

f:{{*,y),=;:*}.
Uo vakvom
crje

iskazu funkcije podrazumeva se da je skup vrednosti funk-

733. Jednadina prave krozjednu tadku sa datim koeficijentom pravca ima ovaj oblik m; ovaj oblik je poznat kao impliciton oblik zbog toga Sto y nije eksplicitno izrainno u zavisnosti od x.

l-lo
x-'xo

734. Kada je jednadina
reSena eksplicitno

po y u odnosu na

x

tada

implicitan

". +:2 .x+ I kroz jednu tadku sa datim koeficijentom pravca koja predstavlja oblik jednadine prave.
ona predstavlja eksplicitni oblik jednadin

jejednadina prave

735. Radi dobijanja eksplicitnog oblika jednadine prave,
uzeti jednadinu prave
strane s& .r-x6. Ovo

moZemo

m(x-xs)

i resiti je nam daie y-lo:x-xo

p:!-lo

po

y

mnoZenjem obe

736. Dobili smo /-/0:mx-n4xs, jednadine dobijamo
88

ta dodavanjem

Jzo

na obe

strane

!:mx-mxo*lo

kao jednadina prave sa datim koeficijentom pravca y-osi (ili kraie, oblik koeficijent pravca odsedak).

737. Ako oznadimo sa b-lo-mxe i ovo uvrstimo u jednadinu y: :t:/tx-r:1xo*!0, dobijamo jednadinu ./: , koja je poznata

mx*b

i

odsedkom na

738. Jednadina oblika koeficijent pravca odsedak predstavlja eksplicitni oblik jednadine prave, suprotno obliku tadka-koe-

739.

!-mx*b

je oblik jednadine prave sa datim koeficijentom na y-osi.

pravca

odsedkom

740. Tadkom preseka se naziva ona tadka u kojoj jedna kriva ili prava linija preseca neku od koordinatnih osa. Prema tome koja je osa u pitanju ona se naziva ili tadka preseka sa /-osom ili tadka preseka
sa

x-osom

_.

741. Znamo da bilo koja tadka na y-osi ima apscisu (ili koordinatu x) ravnu nuli. Prema tome je vrednost y za ta1ku preseka prave sa y-osom, ona vrednost y za koju je x jednako

0

y

742. Koordinata y tadke preseka prave se Jr-osom je ona vrednost na pravoj za koju je x----.

0

743. Tadka preseka prave sa /-osom je ona tadka gde prava sede

y-osu

7M.

Jednadina prave oblika koeficijent pravca-odsedak je

. --

y-mx*b

745. Presek prave odredene jednadinom !:mx*b sa Jr-osom je vrednost y za x:0. Zamenom nule za x u jednadinu dobijamo da je koji prava linija dini na !:b. Zbog toga b predstavlja y-osi i z.naEi D je koordinata y tadke u kojoj prava sede y-osu.
89

odsedak

746. Za datu jednadinu prave !-mx*D, oblika nalazimo da je vrednost y za x:0 jednaka !:b. Prematome, je prave linije. b

koeficijent pravca
y-odsedak

odsedak,

747. Prema tome, vidimo da ako nam je dat koeficijent praYca m
za neku pravu, mi neposredno moZemo da napi5emo jednadinu ove prave koristeii jednadinu !-mx*b. Ako je koeficijent pravca jedne prave 3, a y-odsedak 2, tadaje jednadina ove praYe y-

i y-odsedak

-3x*-.
748. Ako nam je dat koeficijent pravca jedne prave m:4 i y
odsedak
.

4x-3

- -3,
749.

tad moZemo da napi5emo jednadinu prave kao

/--

!:-3x+2

je jedan primer jednadine prave oblika

koeficijent

pravca

odsedak

750.

4:2
x*3

jejedan primer jednadine prave oblika

tadka-koeficijent pravca

751. Ako nam je dato da jedna prava prolazi ktoz dve tadke (1,3) i (2, 4), moZemo izralunati koeficijent pravca prave rfli rtt--

752. Tada koristedi tadku

(1, 3) moZemo napisati tadka-koeficijent

pravca oblik jednadine prave kao

y-l x-3

Prema tome, ako su date dve tadke na pravoj, mi prvo moZemo izralunati koeficijent pravca prave, a onda neposredno ispisati jednadinu prave koristeii bilo koju od datih tadaka kao tadku (xo,.yo).

753.

tadka-koeficijent pravca

754. Nrje vaZno koju od dve poznate tadke koristimo kao tadku (xo,.yo). Na primer, ako prava prolazi kroz tadke (1, l) i (2,4), tada
su dve moguce tadka-koeficijent pravca jednadin

y-l x-l

.

"

!-!:3 x-z

i -

; ove jednadine
90

su ekvivalentne.

755. Napisati tadku-koeficijent pravca oblik jednadine prave koja prolazi kloz tadke (- 1, 2) i (2, -3), koriste6i tadku (2, -3) kao poznatu tadku jednadine

y+3 x_2

5
3

756. Ako imamo tadka koeficijent pravca oblik jednadine prave, je reSiti po y radi dobijanja oblika koeficijent pravca-odsedak y-3-:4; jednadine prave. Na primer, pretpostavimo da imamo
moZemo mnoZenjem obe strane sa x- I i dodavanjem 3 na svaku stranu, dobi6emo koeficijent pravca-odsedak jednadinu

4x-l

x-l

/:-.

je oblika koeficijent pravca-odsedak, 757. Jednadina prave !:4x-l -l y-odsedak. gde je 4 koeficijent pravca, a

758. Pretpostavimo da nam je dat tadka-koeficijent pravca
jednadine prave

oblik

2x*4

'-?:r; x+ I
.

ako ovu jednadinu pretvorimo u koeficijent

y:--

pravca-odsedak

oblik jednadine prave dobidemo y-2-2x+2 ili

759. Pretpostavimo da nam je dat oblik jednadine prave tadka-koeficiv+4 jent pravca ' ' )--2; oblik koeficijent pravca-odsedak za jed-

l:-2x*6

x-)

nadinu ove prave

je -.

760. Datu jednadinu prave oblika tadka-koeficijent pravca

v-1: I x+2 2

,: (+) x+4
\21

pretvoriti u jednadinu prave oblika koeficijent pravca-odsedak. Jednadina prave u ovom obliku je

i (2,4), moilemo prvo da postavimo oblik jednadine tadka-koeficijent v-4 -x-.2: Z,' a urda da ga resimo po y radi dobijanja jednaPravca
5
dine prave
91

761. Ako nam je dato da jedna pravl prolazi kroz tadke

(- ?;2)

y:

+"*T

oblika koeficijent pravca-odsedak.

(-3,2) y-6 . l,r,!-2 ,,\ tadka- x+I:' \"'"+3:')' i( koeficijentpravca--,azatimdaovujednadinure5imo radi pretvaranja u jednadinu prave oblika koeficijent pravca-odsedak !-2x*8
762. Ako nam je data prava koja prolazi kroz dve tadke
jednadinu prave u obliku 1,.6), prvo moZemo da postavimo

763. Ako nam je data jednadina prave oblika koeficijent odsedak y:mxfb, odse6ak je y-odsedak i to je broj

pravca-

b

764.
da je

U

moZemo

datoj jednadini prave oblika koeficijent pravca-odsedak, naii i x-odsedak stavljaju6i da je .y-0. Kada je y-0, dobijamo

-2

0:mxtb ili x- -h . Ako je y:2*I4,

mm

x-odsedak

-b iznosi :

765. Ako jedna prava prolazi kroz dve tadke (-1,
tadajenjenajednadinaoblikatadka-koeficijentpravca

-3) i (-2, -4),

Jednadina ove prave oblika koeficijent pravca-odsedak je

y*4:t (niy-12: I \x+2 - \- y+l - l'
Y-x-2,
2

a x-odsedak iznosi

766. Sada iemo ovde ukratko ponoviti ono 5to smo dovde Seiamo se da smo neko mno5tvo predmeta nazvali

uradili.
.

skup

767. Predmeti koji
sadinjavaju skup nazvani su elementi

(ili

dlanovi)

skupa

768. Skup je

neko mno5tvo predmeta

769. Znak {2,4,6,

8

}

ditamo kao

skup koji se sastoji

od 2,4,6,8

770. Skup je neka kolekcija predmeta, a ovi se predmeti nazivaju elementi ili dlanovi
skupa.

92

771. Ako dva skupa imaju potpuno

iste dlanove, smatraju

se

jednakim

772. Da li je {3,2,1} jednako sa {1,3, 2\?

Jeste

imaju 773. Dva skupa su jednaka ako i samo ako -.

iste dlanove

(ili

elemente)

774. (3, 5) je

primer

pata.

uredenog

775. Dva uredena para se smatraju j€dnakim ako i samo ako je komponenta jednoglednaka p*oikomponenti drugog i

prva

druga. komponenta jednog komponenti ,fi1Xy

o-tt,

776. Ako su dva uredena para (x, y) i
da su

i x:u i

(u, v) jednaka tada

mi

znamo l:v

-.
777. Dva nadina za definisanje skupova su: (l) davanje pravila za odredivanje svih predmeta koji su dlanovi skupa ili (2) stvarno nabraJanJe

elemenata

(ili

dlanova)

skupa.

778. {x: x neparan ceo broj}

se dita

kao,,

".

skup svih ceo broj

x takvih

da je

x neparan

779.
.(emo

,,Skup svih

x

ta.ko da

je x neparan ceo broj" mi skradujemo i

pi-

{x.'x je neparan ceo broj }

780. {x.' I <x<5} je

skraienica za,," (koristiti samo redi, slova i cifre).

skup svih x tako da od ili jednako x, a x manje od 5.

je I

manje

781.
93
Presek dva skupa

A i.B smo oznadili sa

. -

AnB

782. A)B je skup svih elemenata koji

su i u

AiuB

783. Uniju dva skupa A i B oznalavamo sa

.

Aun

784. AU B je elemenata koji se nalaze

skupova, ,4

i- B; ,q{n j"

skup

svih

unija,

bilo u A bilo

u

^B

bilo u oba skupa.

785.

A-B

oznalava diferenciju izmedu

I

i

B

786. Diferencija izmedu A i B je skup svih elemenata koji skupu A, a ne pripadaju

pripadaju skupu B

787. A-B oznalava skup svih elemenata koji

su

dlanovi A ali nisu dlanovi

.B

788. Da bi napisali presek od A i .B kada su ,{ i ^B dati uslovima, piSemo na slededi nadin AnB:{x: x zadovoljava usloy za A j x zadovoljavauslov zaB).Naprimer, ako je tr-{x: xjeveliko}a fr-{x: x je crveno) tada je {x: xje veliko i

to

x je

cryeno

AIB:

789. Zanalalenje unije Al)B dva skupa -}.i B datih uslovima, pi5emo x je A AgB- {x: x zadovoljava uslove za A ili x zadovoljava uslove za B}. Prema tome, ako je tr-{x: x je veliko} a g-{x: x je crveno}, tada je AUB: {x: x je veliko ili }.

crveno

790. Da bismo naBli diferenciju izoLe&r A iSkad sulji.Bdati uslovima, mi kainmo A-B: lx: x zadovoljava uslove za A i x te zadovoljava uslove za .B). Na primer, ako je A: {x: x je veliko } a B: {.r..x je crveno ), tada je A-B: {x.. x je veliko i x nije crveno }, a B-A:

{x..x je crveno

i x nije veliko }

791- Ako ie A-{x: x<10} a B:{x.'x}11}, tada je

A)B:-

{x: x<10 i x}ll}-o Qrazan skup)

792. Ako je A-{x: xS 10} i

B-{x: xtll

}, tada je

A[JB:-

{x: x< 10

ili x>ll

}

tadaje,

793. Ako je A

{x.'x>ll}, - {x.'x< l0} ii B-nije >ll } {x.'x( 10, x - {x.'xS 10 i x< ll } - x < 10 ):4. - {x.'

A,-,,8

bilokojadvarealnabrojaaibvaLia<bi|ia-bili-.

794. Iz osobine linearne uredenosti realnih brojeva znamo da

za

a>b

795. Prema tome ako znamo da a nije <b, tada moZemo re6i da je a>b. Ako znamo da a nije )b, moZemo reii

a<b

796. Skup {x: a1x<b}

se

naziva

-.
interval, ili samo

interval.

otvoreni

797. Posmatrajmo skup {x: a.--x<bh brojevi a i b se zoyu
intervala.

krajnje tadke otvorenog

798. Interval {x: alx<b) moZemo oznaiiti sa

(a, b)

--.
799. Drugi znalajan skup desto razmatran u matematici je skup interval ili segment sa kraj{x: a<x<b). On se zoYe i njim tadkama
zatvoteni,
f,,

-.
800. Prema tome zatvoreni interval, ili
obuhvata

i svoje

(to su ovde

krade segment {w:

I i 2).

l<w<z),

krajnje ta6ke

801.

Zatvorem interval {x : a s x s b) moinmo oznadavati

sa I i 2,

la, bl

interval ll, 2l sadrZi sve brojeve izmedu i zajedno sa obe krajnje tadke
95

802.

Zatvoreni,
1,

2

-.

polusegmenti.

803. Takode smo posmatrali skupove oblika {x : a<x S b}, koji se zovu ili oblika {x: a < x<b}, koji se zovu

poluintervali

804. Poluinterval {x: alxSb} moZemo oznalavati sa (a, bl. segment {x : a < xlb} moZemo oznalavati sa

Polu-

la, b)

805. Poluotvoreni interval (poluinterval ili polusegment) uvek sadrZi krajnju tadku koja se nalazi pored srednje zagrade, a ne sadrzi koja se nalazi pored obidne zagrade.

krajnju tadku

sa

806- Kao.specijalne sludajeve imamo skup {x: x<a} koji (- @, a) i skup {x: alx} koji oznadavamo sa

oznadavamo

(a,

q)

807.Skupsvihrea1nihbrojevamoZemooznaditisa-:(-o,oo) - {x.' - @<x< oo }.
808. Skup sje podskup skupa r(pi5e elemenat skupa ,S i elemenat skup a se,sc?); ovo znadi
.

da

je

svaki

T

809. Sc 7 znabi da je svaki elemenat skupa

S

i

elemenat skupa Z

810. Podsetimo se da intervale moZemo grafidki predstaviti na brojnoj pravoj. Koristimo zakrivljene lukove i to okrenute prema intervalu, ako su krajnje tadke ukljudene, a od intervala ako su one iskljudene. Nacrtati brojnu osu i predstaviti interval {x; I z=x<2},

otvoreni,

811. Ako je S interval (0,4) a T-[-1, 3], predstaviti grafidki i ^S
Koriste6i ovaj dijagram naii:
^sn
,SU

Z.

(0,31,

S-Z:

r: T-

(3,4),

[- 1, 4),
[-1,0]
,

012
96

3

4

812. lx-al predstavlja rastojanje izmedu tadaka x

i _=-

.

a

a-r1x{

813. Prema tome, kad kaZemo

lx-al(r

to je ekvivalentno

iskazu a*r

814. .Prema tome je skup {x: s je

lx-21<l } jednak skupu S- {x.' 1<x<
(1, 3).

3,

otvoreni interval

-);
815. Skup {x.'lx-51<3} je otvoreni interval oznaden sa (u oznadavanju zagradama).
(2,8)

816. Podsetimo se da uredene parove moZemo predstavljati kao tadke x u ravni; neki uredeni par oblika (a, b) odreduje nam tadku za koju seudaljenostameridui.--ose,auda1jenostbduZy-ose.

817. Podsetimo se da moZemo stvarati skupove uredenih parova B pomoiu Dekartovog (Kartezijanskog) proizvoda dva skupa brojeva. Tako ie Ax,B skup svih uredenih parova (a, b) gde je a u A a b u skupu

818. Ako ie A- {1,2\ a B- {3,4},

tada je Dekartov proizvod

AxB :

(Uredeni parovi mogu biti navedeni bilo kojim redosledom)

{(1,3), (1,4), (2,3), (2,4))

819. Relacija je

skup

uredenih parova.

820. Relacija skupa A

prema skupu

I

je podskup

skupa-

. kom-

AxB

821. Definiciona oblast ili domen relacije ponenti uredenih parova relacije.

je skup

prvih

822. Slika relacije je
97

skup

drugih komponenti uredenih parova relacije.

8"-3. Relaciju mozemo definisati davanjem nekog ogranidavajuceg uslova za uredene parove koji mogu biti njeni dlaiovi] Na pri*r{ ako defini5emo relaciju R- {(x, D: x u A i u B i y:*}, gde^je :{1,2,3} a B:{2,3,4}, tadaje relacija Ri skup diji su elernenti A_ uredeni parovi

(2,2) i (3, 3)

824. KaZemo da jedan uredeni par zadovoljava relaciju ako je
relacije.

on

dlan (ili element)

825. Grafik relacije je skup tadaka u ravni koje odgovaraju uredenim parovima koji relaciju.

zadovoljavaju

826. Sta je

relacija?

Relacija je skup uredenih parova.

827. Domen relacije je skup koji zadovoljavaju relaciju.

uredenih Darova

prvih komponenti

828. Relacija A

prema B

je podskup skupa

AxB

prema.B je onaj podskup skupa A koji x skupa A za i<oje pbstoji Uai;eaan uredeni plr (x,v) kgji zadovotjava T. Na -primrt, ulio ie ,q- {0, i:tj i r skupa A prema r j.9l4q r-{(0, -l); (t, -2)}, iada je domen skupa Z . uoditi da domen ne ukljuduje elemenat 2 (mada je 2 u -A) jer se 2 ! pojavljuje kao uredenog
se sastoji od svih elemenata

829. Domen relacije z skupa A

{0, I }, prva komponenta

para skupa T.

830. Domen relacije skupa A

prema

B je podskup

skupa

A

831. Domen relacije skupa A sastoji bd prvih
relaciju.
98

prema B

ie podskup skupa l, koji se koji zadovoljavaju

komponenti uredenih parova

je skup koji sadrzi sve _druge komponente uiedenih parona relacije. Ako je {0, I } skup svih drugih komponenti relacije, tada i {0, 1,2) i tx:x je ceo broj} sadrZe skup {0, l}'

g32. Skup vrednosti jedne

relacije

skupova vrednosti

bUu ova skupa su

primeri

za

ow relaciju'

833. Skup svih drugih komponenti uredenih parova relacije se, zove slika relacije. Ako j; {0, I t skup svih drugih komponenti relacije,
tada se {0, I }

slika

zoYe

relacije.

834. Prema tome, mo1e se re6i da je skup vrednosti relacije bilo koji skup koji sadrZi sliku relacije; drugim redima, ako je slika relacije t poaskup drugog skupa I (tojest, I C J), tada ie J
relacije.

skup vrednosti

835. desto se domen relacije T oznalava oznakom D Q). DQ) ie komPonenti dakle skup svih
relacije.

prvih, uredenih parova

g36. Slidno ovome sliku relacije T
nosti sa R(7). Znamo da

je

oznaEavamo sa

(?|') a skup vred-

I(T),

uvek podskup od

R(r)

posebnu vrstu relacije zvanu funkcija. Funkcija je skup uredenih parova pod uslovom da ne Postoje dva posebna uredena para sa istom prvom

837. Podsetimo se da
komponentom.

su

matematidari narodito zainteresovani za

838. Funckija je takva relacija u kojoj ne postoje dva
dena para sa

posebna ure-

istom prvom komPonentom

11-1"n
99

n'"'h,trT3:nenti

uredenih parova date funkcije se zove

domen

840. Po$to se skup prvih komponenti uredenih parova jedne relacije naziva domenom ielacije, moZemo definisati funkciju kao relaciju

funkcija

koja svakom elementu domena pridruZuje tadno jedan elemenat skupa vrednosti. Ako se sa nekim elementom domena zdruli vi5e od jednog elementa skupa vrednosti, tada takva relacija nrje

dopu5tene vrednosti drugih komuredenih parova. Medutim, neki elementi skupa vrednosti ponenti *ogn i ne biti druge komponente uredenog para; ovo ie se desiti ako je slika funkcije pravi podskuP

841. Skup vrednosti funkcije sadrZi

skupa vrednostr

842. Za ve}inu funkcija koje se sreiu u matematici, moZe se kao skup vrednosti uzeti skup svih realnih brojeva. Skup svih realnih brojeva
je

otvoreni

--

interval

(- o, oo).

skup skup vredsvih realnih brojev a, tada obidno ne defini5emo eksplicitno nosti. Ako je s[up vrednosti bilo Sta drugo od skupa ( - -, o),- tada eksplicitno iefini5-emo skup vrednosti. Prema tome, ako skup vrednosti nije definisan mi znamo da je to

843. Ako su dopu5tene vrednosti drugih komponenti funkcrje

(-m, o)

8M. Definisati

funkciju.

Funkcija je skup takvih uredenih parova od kojih ne postoje dva posebna para sa istom prvom
komponentom.

845. Ako ne navedemo uredene parove funkcije, moramo radi potpunog odredivanja funkcije definisati tri stvari: domen funkcije, pravilo
lunkcije

skup vrednosti

i

funkcije.

846. Tri stvari koje moramo odrediti radi potpunog definis anJa funk-cije

-

/

su

i

odf.

domen, pravilo, skup vrednosti

847. Ako domen funkcije nrje eksplicitno odreden, tada se usvaJa da je to skup svih realnih broJeva zi koje pravilo funkcije daje neku
urednost ,, rli rpo vrednosti. Akb skup vrednosti funkcije nije eksplicitno odreden, tada se usvaja da je to skuP
100

svih realnih brojeva

(ili (- o' o))

g4g. Znamo da smo za neka dva realna
postoji realan broj koji zadovoljava nema smisla.
a

broja a i b, definisali
ako

kolidnik 0 (ili nulom)
tada ne
sa

!-yuotakav broj c da je b:ac. Medutim,

je

a_-0 a

b*0,

b:ac.

Prema tome, deljenje

84g. Kolidnik
jednadinu

!
a

anubroja

ai b jedefinisan kao broj c koji zadovoljava b:ac

. Ako su i a-0 i b:0, tada bilo koji broj c ---zadovoljava ovu jednadinu; prema tome, iztaz* :. neodreden i zato
0

bez znadenja.

850.

znamo da umesto da kaZemo

t [(*,y): y--f(x): xJi, ni desto (-o,

I

m)

prosto kaZemo

(*)-L; y:f 'x

ovde skup vrednosti nije eksplicitno de-

finisan

i

zato se podrazumeva da je

851. Ako nam

je data funkcija y-f (x):--, tada podrazumevamo da je (- oo, o) skup vrednosti i da je domen skup svih wednosti x koj6 aa3u realnu vrednost za y. Jedina vrednost x za tojg y nije.realan ove funkcije skup svih realnih broUr63 3e x:0. Zato je
jeva izuzev nule.

I

domen

852. Se6amo se da diferenciju dva skupa A i B moZemo pisati A,-,8; A-B je skup svih elemenata u I koji

kao

nisu u

I

tada skup eiii rrr'elementf svi realni brojevi izuzev nule moZemo izmedu A i B. kao diferenciju -)

853. Ako je A:(-

@, @) (skuP svih

i

,B:

{0 }, pisati

realnih brojeva

A'-'B

854. Prema tome, moZemo reii da je domen funkcije y-f(x): x skup
101

I

{0}

(- o, @)---

.

855.

Posmatrajmo funkciju

f

dijeje pravilo

da je skup vrednosti funkcije
jedina vrednost

f (r):L; podrazumevamo (12 (-

I

ovde

je opet

oo, oo), oo, co).*,{0 }

x
je

zakoju

f (x) nije realan broj .x:0, po5to * "Ut

de-

finisano. Zato

domen ove funkcije skup

856. U ovoj knjizi /x uvek oznadava pozitivan kvadratni koren iz -5, broja x, gde je x20; na primer, 1f 9 :3, /0-0, '/At:1. Negativni -3 kvadratni koren od x, gde je x)0, bice oznadavan sa - t/ *; na primer,

-.

-r/T6 - -6, -\/B:-

, -\/9 E-.

857. Podsetimo se da j" t/i realan broj samo ako je x)0. Po5to je domen funkcije dije je pravilo y:\/ * skup svih realnih brojeva x za koje j" li realan broj, domen je skup {x;

xEO

--}.
858. Ako usvojimo da jednadina **y2:l defini5e y kao funkciju [-1, l] od x, tada domen ove funkcije predstavljaju upravo one vrednosti x za koje moZemo dobiti realnu vrednost za y. Re5avanjem ove jed-

nadine po y dobijamo y-1f l-xz; da bi ovaj kvadratni koren dao realan broj, x2 mora biti manje od ili jednako 1; otuda -l <xs 1. Zato je domen ove funkcije zatvoreni interval ili segment

859. Sad cemo definisati algebarske operacije sabiranje, oduzimanje, fG)-S@) mnoZenje, i delenje funkcija. Ako su/i g funkcije,f*g oznalava novu funkciju koja ima vrednost f(c)*S(c) u nekoj tadki c, za koju su i/i g u tadki c, definisane. Slidno, f - S dobija vrednost ako su i f i g definisane u c.

860. Ako su"f i g definisane u a, tadaje normalno odekivati

da

f-S

f(a)-S@),
s@)

uaiznosi-.-;slidno,,/uadefini5edaje--,j@)ako je s@)#0.

s

861. Neka je f(x)-x3, d g(x)-xz+ otuda je u I jednako

"f*g

l; i f i S su definisane u x:l; "f(1)*g(1):-

l*2:3

102

f*s f definisane. Na primer, je g(i1:yz- 1, tada le pravilo -ako f(x):xj ijednako f(x)*s@)-fi{fl-i; pravilo'funkcijl iu fun!9ije f*s -f_s je f (x)-g (x)--_
.

862. Ako su /(x) g(x) date pravilima funkcija, tada umesto moZemo stvarno sabirati pravila funkcija i S u oblasti u kojoj su ob[

i

f -xz*1

863. Ako su nam date dve fglkcrje f i s sa domenima D(f) i D(d, respektivno, nas interesuje u kojim tadkama od D(f) i D(dje ieriniri"u funkcija f * S. Prema tome, Zelimo da nadenio f*g, koji iemo oznaliti sa D (f+d.

domen

lbft f*s je definisan samo u onim tadkama u kojima su i / tojest, samo za talke koje su i u DA i u a1g;. prema tome, zbir f*s je definisan u sy$oj tadki preseka siupova n(jsiD(d;
i g definisane;
prema

?64.

o(f*s)

tome,

_D(f)

O D(g).

i funkcija g definisana u skupu {0, ,,
samo u

865. Ako nam je data funkcija

tada ova dva skupa, skupu {

/

definisana
4, 6,

g},

u skupu {0, l, 2,3,4}
je ,ait

tag

preseku,

definisan
).

0,2, 4

869. .Ako jeldefinisano u D(f)-[O,3],a g definisano u D(g):12, tada je f*S definisano u D (fl n D@): -

51,

[2,3]

867. Slidno tome, ako je / definisano u DA,u g defin lsan tada su .i_ "f-g i fS takode definisani u preseku

u D(g),

DA,
D(s)

868. Ako je f definisano n DU) a g definisano u D(g), tada su,f*g i f-S definisani samo u

DAoD(g)

869. Kolidnik .dveju funkcija f i s nema tako prost domen. pored t9q? Sto je definisan upravo u tqdkqma koje su i u D(f)i u D(g), on nije definisan za wednosti x za koje je g(x):0. Seiam6-se da'."sfup ,uin !.akvi! x 7a koje je g(x)-0. moZemo pisati kao iornudavanje skupa).
103

{x.'

g(x):Q I

870. Prema tome, domen definisanosti

^.,{x.'g(x):0}, je g(x) razlidito od

s u preseku nza koje 5to predstavlja skup svih tadaka
nule.

za f je

D(D, D(s)

-

dene domene ovih funkcija, domen svake od njih brojeva (to jest, otvoreni interval ).

871. Neka je f(x)-xz i

g(x)-x-l;

po5to nemamo eksplicitno utvrje skup svih realnih

(-o,

oo)

972. Pretpostavimo da je f(x):yz (- oo, oo) a DAO D(g)-

i g(x):x-l;

-

tada je

D(fl-D(g):

(-o, o)

873. Ako je g(x)- x-1, skup svih x za koje je g(x)-0 je upravo

{_

skup

I

}.

874. Iz prethodnog odeljka imamo da ako je f(x):* i g(x)--x-L, tada je domen za I smp DAflDG),-,{x.'g(x):0}: (-o, oo)g

{l }

to {(x,f):xu(-o,o), .l u (-oo, o) i y:fln):az) Ako nam je Oata 1x;:1 , tada je ovo
875. Podsetimo se da ako nam je data ftrnkcija prosto skradenica za iskaz o skupu ureilenih parova
skradenic a za iskaz

/(x):12,

tada ;e

{@,

y):

x u (-.o, o)-{0},
oo) i

.y

u (_.o,

y:nxy:1i
x)

o skupu uredenih parova

876. Definisati funkciju

.

u kojima nema dva
komponentom.

Funkcija

je skup uredenih parova
posebna ure-

dena para sa istom prvom

877. f(x) je ona vrednost koja je funckrjom njenog domena.
104

f

zdruilena

tadki

x

878. f(b2+l) je vrednost zdruiena saltadki b2+1. f(a*b) je zdruilena pomoiu f talki

vrednost

a+b

879. Ako je f(x):yz, tada je f(a{b)-(a{b)z; mi prosto umesto (b2-ll)2 x zamenJujemo a*b. Zamena bz+l za x u"f(x) : x2 nam daje f(bz+ 1):

880. Ako je f(x)-rt, tada je f(w*2):

(w+2)3

tome je

881. Ako je f(x)-#axz, tada je f(w-a)-(w-a)tt(w-a)2.

f(z*b):-

Slidno

@*Qta@*b)z

882. Ako je f(x)-xn, tada ie f(2)-2" r f751:

5n

883. Ako je f(x)-xn, tada je f(w-3):-

.

(w-lS"

884.Akojef(x)-*za2xhdajef(x*/x)--(x*Ax)za2@*Ax)

885. Ako ie f(x):2xn-r, tada ie f(3)-2(3)n-r

i /(-1)-

2(-t1"-t

886. Akoje/(.{:axzlbx*c,f(2):@)2*b(2)+c:4a*2b*c.Sll'ino a(3)2+b(3)!c:9a}3b*c
tome,

fl3):-

.

887. Funkcija f Eije je pravilo f(x):ax" zove se stepena funkcija detvrtog (ili od x n-togstepena. Funkcija f Eijeje pravilof(x):7x3 je stepena funkcija treieg stepena; slidno je funkcijaf Eijeje pravilof(x):ex4 stepena funkcrja od x . stepena.

4-tog)

od x petog
105

888. Funkcija / dije je pravilo f(x)-xs je
reda.

funkcija

stepena

890. Domen bilo koje

stepene funkcije

je skup svih

realnih brojeva

891. Ako se stepene funkcije saberu dobijamo takozvanu polinomnu funkciju (ili prostije polinom). Prema tome, f(x)-atifa2x2*afi ie jedan primer funkcije.

polinomne

892. Stepen polinoma je onaj koji ima stepena funkcija najvi5eg reda funkcije g(x): koji se nilazi u polinomu. Prema tome, je 2. *2.12x*l

stepen

S93. Polinomna funkcrja je suma od jedne ili
funkcija.

vi5e

stepenih

894.

Ako je

an*O tada je f(x):a"xn *dn-t26n funkcija stepena n.

-r+

...

{ afi{as

polinomna

895. Funkcija f(x)-x3+3x2+2x*

I je polinomna funkcija stepena

896. Funkcija
stepena 5.

f(x)-xt1xl*x*1

je

primer

funkcije

polinomne

897. Ako ie

a*0,

funkcija f(x)-aoxn*an-rxn-r+ . . .*av*ao ie
stepena

polinomna funkcija,
n

S98. Po$to je domen bilo koje stepene funkcije cela brojna osa i poSto je polinom ibir stepenih funkcija, presek domena svih ovih stepenih
iunkcija je jo$ uvek cela brojna osa. Prema tome, domen funkcije

brojna osa

-x+{3*{2
106

je

g(x):

cnla

899. Ako imamo dve polinomne funkcije f i g, moZemo od njih formirati jednu novu funkciju I . Onr', funkciju (koja predstavlja kolidnik

racionalna

I

dva polinoma) nazivamo racionalnafunkcija. Tako je

funkcija, po5to predstavlja kolidnik dveju polinomnih funkcija f(x):1sz+1 i g(x)-1sz-1.

h(x)-t: jedna ' xz- l'

900. -Funkcija koja je kolidnik dva polinoma se naziva
funkcija.

racionalna

901.

Racionalna funkcija je kolidnik dve

funkcije.

polinomne

902. Ako je f(x)-x3lhc2-2x a g(x)-x++2x2+t, tada su i
funkcije, tako da funkcija.

je

njihov kolidnik

I

/ ig

polinomne, racionalna

g

903. Polinomna funkcija je zbirjedne ili vi5e

stepenih funkcija

904. Racionalna funkcija je

kolidnik dveju polinomnih funkcda

905. Stepen polinomne funkcrje je nomnoj funkciji.

najvi5i

od

x u poli-

stepen

flx):a"xtt la"-rx" -1* . .. *arx*ao, tada je an3nlan-13n-r+ . . . +atp)+ao i f(-4)-906. Ako

je

/(3):

a"(_aY* a"-{-e1tl-rLr.. .*
ar(-4)*ao

m7. Ako je f(x)-3*l2xtl5x*1, tada je f(**l):3(w*l)n+
t07

2(*+1)3+S(wf 1)+t

908.Akojef(x):!^,.,',tadajef-funkcija.Da,";i:t"",|2 3-xr1

nademo vrednost dobidemo

f(4)-

f(4), zamenimo 4 umesto

x gde god se ono javlja;

4(4)3-1

191

eoe.

Ako

i"f(*):!j]ryJ ' x3-2x

,

tada je

f(wt4)-

(w+4)o+ 3(w+
(w

4)'+t

+

4)t-Z

(w + 4)

910. Ako je h(x) racionalna funkcija, tada ona predstavlja kolidnik
dve

funkcije

f(x) i

polinomne

g(x).

911. Seiamo se da ako su f i S funkcije sa domenima DA tada h:f ima domen OD(g)-{x.'g(x)-Q}.
g

i D@),

D(f)

,f i g polinomne funkcije, tada je D(f)-D(d-e @, @) ; zato je domen bilo koje racionalne funkiije cela brojna osa izvzev onih talaka gde imenilac i5dezava, tojest, gde je 8(x):0.

a D(f) O D(g)-

912. Ako

su

(-

oo, oo)

913. Jasno, g(x)-*-l je jednako nuli samo kada je x-l i x--1. zatoje dome n D(h) funkcije h(x)-I@:*:* | cela brojna prava -"* "^"i": vLqrq "tnt g1x).-f,--. .r__l u notaciji skupova, | iztzev dve tadka x:; D(h):(-@, oo)--

1,

-l {1,

-1}

sr4. Domen za

ot*l:t!#!

je

(-

oo,

o)- t-

I)

915. Definisati polinomnu funkciju.

Polinomna funkcija

je

ili

zbir jedne

vi5e stepenih funkcija.

108

916. Definisati racionalnu funkciju'

Racionalna funkcija je kolidnik dve polinomne funkcije.

917. Posebna funkcija dijem smo razmatranju posvetili dosta truda je funkcija odredena Pravom kroz dve tadke (xr, .yr) i (xz, y2)' Znamo
da je koeficijent Pravca ove prave
Ay

lz-lr
xz-xt

^:E:

'

918. Seiamo se da kad nam je za pravu dat koeficijent Pravca m za ovu

oblika tadka-koeficijent

Pravca

i jedna

tadka ktoz koju Prava prolazi, moZemo tada naPisati

pravu jednadinu

glg. Ako nam je data jednadina prave oblika tadka-koeficijent 1*da moZemo ovu jednadinu resiti po y i dobiti pravca *-l-!t x-xt !_mx*b, sto p'.edstaulja jednadinu prave oblika

koeficijent piavca-odsedak

920. Jednadina Prave oblika tadka-koeficijent ptaYca, kad
prolazi kroz tadku (1,2) i ima koeficijent Pravca 2 gtasi

praYa

Y-2 .

g2l. Datu jednadino l-L:-3

jednadinu ove prave oblika koeficijent pravca-odsedak

x-2

moZemo re5iti po

yi

tako

na6i

y: -3x*7

izracu922. Kada su date dve ta6ke kroz koje prolazi prava L moae se tadku pray-qa i jednu nati koeficijent iiuiu ,a L; koristedi kbeficijent pi""":, -oZJ*o Au "upiS.-o jednadin".-btuu: o-b]ika ,tadka-koefii (3, -s), jednadina ""- poii"u. A6;r;; a fiorazini' tadke (r-, ;ljd;

y+5
x-3
(iri

3

2

oblika tadka-koeficijent pravca za ovu pravu

-2)

Je

#:-+)

g23. Koeficijent pravca
109

prave je kolidnik ,,promene na

y" i

"-

promene na x

g24. Ako neka prava prorazi kroz dve tadk e (a,f(a)) i (al2,f(a*2)),
" ^:W:e2-J@) (a+2)-a 2 Ako praya prolazi kroz tadku (b, f(b)) i iadku (b+3,f(b+3)), tada je njen koeficijent pravca mtadajekoeficijenat pravca ove prav

f

(b +

3)-f (b) (b + 3)-b
(b + 3)

_f

-f

(b)

-_
925. Ako prava prolazi kroz
tada

je njen koeficijent

pravca.

t/t:

tadku

(x,-f(x))

i

tadku (x*h,f(x+h)),

f(x+h)-f(x)
h

tada

926. Ako prava prolazi kroz tadku (x,f(x) i tadku je njen koeficijent pt&YCo" nt:

(xt Ax,f(x+ Ax)),

f (x + / x)-f
Ax

(x)

927 ' Podsetimo se da je koeficijent pravca jedne prave jednak tangensu 37" ugla izmedu prave.i pozitivne i-ose. r9s1o je tg 45" u ig37"_314, -i ,rrrirom x-ose prava kroz tadku (1, l) i tadku (5,4) dini sa poZitivni-

ugao od

-.-.
928. Podsetimo s9 d.a je grafik bilo koje funkcije skup svih tadaka odgovarajuiih uredenim parovima koji z-adovoljavaju j.i"uei"u odredivanja funkcije. plega tome,.grafik ba,r("):;r, ji strp-svih tadaka odgovarajuiih uredenim parovim a (x,yl tb:i zad,ovorjuu-ui" jednadinu

!:x2

929. Definisali smo koeficijenat pravca prave, a sada iemo definisati koeficijent pravca krive; iadi jldnostavorj.g izlaganja, usvojiiemo da kriva na r+i .nema ,,prekide-',. Koeficijint pravca prave linije je definisan kao kolidnik ,,,promene na y;; i-,, izmedu dve tadke na pravoj; videli ,-o au ova velidina ne zavisi od talaka upotrebljenih za njeno izradunavanje.

promene na x

!" i .,,ptomene na x" onako kako se kre6emo od lrnik P1 do ',promene .na y:f(*i, dobiiemo koeficijenar P2 dui: krive t;;; pruu" prpz. Prava PrPrsenaziva sedicakrive; koeficijentpravca prave pf,ie*: lry : Ax
110

930. uzmimo sada Sliku 32 Dodatka. vidimo da ako

uzmemo ko_

lz--L t xz- xt

931. Prava Pfz
funkcije

se zove sedica za grafik funkcije y--f(x), zbog 5to preseca grafik funkcije u dve tadke. Prava koja preseca grafik jedne

toga

sedica

u dve tadke

zove

se

funkcije.

932. Prema tome, vidimo da ako smo koristili koeficijent pravca krivoj kao koeficijent pravca krive, tada ie se sa promenom talaka P1 i P2 na krivoj menjati i koeficijent pravca . Medutim, ako P1 udvrstimo a sa P2 se pribliZavamo ka Py tada 6e prava Pf z (koja krive) pritaziti sve bliZe i bliZe pravoj PrR. Pravu Je
sedice na

sedica

PrR nazivamo tangenta krive.

g33. Ako se pribliZavanjem P2kaP1 sedica pribliZava nekom granidnom poloZaju, tada kaZemo da je koeficijent pravca ove tangente prave i koeficijent pravca krive u Pr. Podsetimo se da je koeficijent pravca sedice u Pt rn:-.

/ff:

xz-xr

934. Zbog toga Sto se tadka Pr(xu yr) nalazi na grafiku funkcije y:f(x) znamo da je yr:f@); slidno je i za Pz(xz,y) kojaje na grafiku te je !2:-.

f(xz)

935. Prema tome,
na krivoj

y-f(x);

ovde je

y;=-

ide kroz dve tadke (xu yr)

,

a.

!2:-.

i

(xz,

yz)

sedica

f(x),
f(xz)

936. Koordinate x ove dve tadke se mogu pisati kao x1 i x* 4F; i f(xr+ Ax), odgovarajuie koordinate y se mogu pisati kao _respektivno.

f(x)

937. Dve tadke su tako P1(x1,f(xr) )

i

Pz(xt*Ax,

).

f(x* /x)

938. Koeficijenat pravca prave kroz P{x1,f(x1)) +/x)) je m--

i P2@1lAx,f(x1! {tll !9-I@l)

W)Ax

(x' +

Ax)-x1

lil

g3g. Prema tome, vidimo da koeficijenat pravca sedice zavisi i od x i od Ax. lJ oznakama koje upotrebljavamo za funkcije oznadavamo

ovusedica.koeficijentpravcafunkcijuodxsam(x,7*1:W /x

g40. sedica krive y:f(x) prolazi y,rozdve tadke (xu f@J) i (x1! /x, f(x* Ax)): prr-u tome iunkcija koeficijeoi ptuoii-i"Ei"u u x:xr
glasi m(xr

f

@r + a x)

A

x

-f

(x')

/x):-.

g4l. Izraz f @t+ A-9-!-(*) se veoma desto javlja u matematici

/x

diferencijalnog kolidnika

i

zove se diferenciialni koliinik.

W

t" primer-

pribliZava postaje sve manje i manje, koeficijent pravca irekoj granidnoj vrednosti, tada ovu granidnu vrednost nazivamo koeficijenf pravca tangente na krivoj u Pl, ili krade, koeficijent ptavca krive u Pr.

g42. Vratimo se ponovo na Sliku 32 Dodatka. Ako so, kako

Ax

sedice

je

g43. Koeficijent

m--

pravc a

m

, sto je p.i-"t

prave kroz

Pt$,f(L)) i &(1 a Ax,fQ+ Ax) ^O:ir.tin6tjafndg

f G + A x)-f(l)
A

kolidnika

x

g44. m(xo,

l*1-@ '
/.

pravca sedice + Ax)-f yn no. f Q

Ax u tadki xs ili, prostije,

nazivamo funkciiom

koeficiienta
u tadki

sedice

(L)

koeficijentom pravca sedice u tadki

je koeficijent

pravca

x:|.

g4S. Koeficijent pravca sedice za funkciju

y-f(x) u ta6ki (n,f@))

diferencijalnim

je dat

sa m(x1,

o*r:WoF@,

sto zovemo

kolidnikom.

tt2

pribliZava pravoj poznaioj kuo :9.ti"u. lI.Videti Sliku 32 Dodatka.

946' Kako se dve tadke na sedici medusobno. pribl izavaju na krivoj , -_j-^ (ob_i!n9)

t*ngenta

947' Koeficijent pril:L

fHTX#.

nekoj tadki se takode

zove

i

koeficijent pravca

948. Uzmimo Sliku 33 Dodatka. Hteli bismo da izrahrnamo koefiguelt pravca sedice P1P2, gde je p1 o,f(*)); sa slike mozemo videti L \ '! \ " da je p2(__, f(rlZi1y.

l+ Ax

Pr(r,/(r))

949. Prcma tome. koeficiient pravca sedice za y:f(x) kroz P2Qt/x,f(t*/41 iaasi i(i,24':

i

"'' '

taEke

:f (l + A x)_f(l)
A_

950. Za y-f(x)-x2-2,f(r)-12-2

i

f(r+ Ax)_

-1, (r* /x)z-2

95r.

Za l:f{*)=x! -l2f(r{ zato' je Ax)z-2-r*2/xt(Ax)z-2 2Axt(/x)z ::.r!2/.x*(Ax)z i /(l): Ax):(r* f(r+ An_fiti:_l *2Ax* -r; *(Ax)z-(- 1):--

952.

Za y:f(x)_x2-2,f(l{ Ax):

r f(r):

.f(r+ Ax)-f(r):

Qa /x1z-2-

-1, 2Axl(/x)z
953' Za y:f(x)-x2-2,f(l* podelimo sa Ax, dobijamo

-r+zlxl(Ax)2,

ax)-f(l):2ax*(/x)2. Ako vr*J izraz ovaj 'uLqa \---"
n

diferencijalni,
sedice

f(r+Ax)-f(D _n,

a;*:2+/x,
ili

Sto je

krive

u tadki (1,/(l)):(1, -l).

kolidnik

koeficijent pravca

ll3

u tadki

954- Da bismo nasli koeficijent pravca sedice na krivoj gde je x:1, izradunavamo

y:f(x):x2-2

2* ax

m(r,Ax):M!!a--JQ)
Ax

:_ l+2Ax*(/x)z-1-l)

Ix

_2Ax+(Ax)z Ax

-

lij,,#r"!*T";1?ff'"i,", iiT"lI"#,"TFfr;, proditati prethodni odeljark).

-:i1"ry?"1?#:

n e,

/ 4 : r ( + +E)- I e)

-l+2/x+(/x)z-(-l)
Ax

2!!-+3.Y * Ax :2xAx
.ax ,,sv9 manje i manje",,.ffi(1, Q) se btizi vrednosti 2. posro ie m(t, i;, foeficijeni p:?:"u r,y::, tada mozemo reii da koeficijent pravci u tadki (1,/(i)): :(1, _l) za iznosi 2.
ako

956. Na5li smo. da je m(1, /x)-z1ax;

postfjg

tangentu

957. I'Jpravo smo rekli da se 2lAxbllhi vrednosti2kada Ax postaje Ax ,,malo".'Sta se htelo reii ovakvim tvrclenjem? Mislimo da ako Zelimo da se 2* ax razlikuje od 2 za neku vrednost, nije uurui kako malu, ' mi ovo moZemo postiii dine6i dovoljno iuri-.-

958' Da bismo 2+Ax ulinili ,,bliZim" 2 od bilo koje je potrebno samo da ax uejnipg ,dovoljno malid".velidine, nama prema
k9gflcrjelt- prlvga sedice m(r, ax)-'2a7* mozemo nadiniti toliko ,,bliskim" koeficijentu pravca koliko to mi Zelimo.
tome,

hngente

tadki (y,fQ)) na krivoj). losledanput,'kaZemo da rcuiiu ide kroz dve tadke P1(xyf(x)) i p2@r* /x, ).

959. Izradunavali smo koeficijent pravca funkcije y:f(x):x2-2 p t1d\i gde je x:L Prodimo sida kroz isri postupit 7a'izra6rnamo kgfjcgent-pravca u- tadki gdl jg !:xr (tojeit, u nekoj proizvoljnoj

f(at

ax)

960. Ako je y:f(x):x2-2, tada je
t14

/(x):(x)z-Z i .f(xr*Ax):

(xr* /x)z_2

961. Ako je y:f(x)-x2-2, tada -(x )z !2x r A x * (A x)z -2, a f(xr) -

je f(xr+ Ax)-(x1l Ax)2-2-

(x)z-2

*(Ax)z-2 i f(x):(*)z-Z; f(xt* Ax)-f(xr)--

962. Za

y:1x)-x2-2,

naSli smo da je

f(xrl Ax):(xrlza2xrAx*
.

2x1Ax{(/x)z

963. Za y--f(x):x2-2,
izraz sa

f(x* Ax)-f(xr):2xrAx*(Ax)z
je diferencijalni kolidnik

Deledi

Ax,

nalazimo da

f@'+Ax)-f(x')
Ax

ovaj

2n* lx

964. Radi izradunavanja koeficijenta pravca sedice na y:f(x):x2-2 u tadki x:xr, prolazimo kroz sledeii postupak: Prvo, nalazimo ,,promenu n& !", koja ie f(n+Ax)-f(xr):-.

2x1/x*(Ax)z

965. Tada orru ,,promenu na y" delimo sa Ax (,,promenom na x") da bismo dobili koeficijent pravca sedice; ovo je diferencijalni kolidnik.

?:ct*

lx

m(xr,lx1:WE-. Ax
966. Ponoviti korak po korak postupak za nalaZenje koeficijenta f@r* Ax)-. {(x) :(rt* Ax)z-2-(x)z+Z pravca sedice na funkc iji y:f(x):x2-2, u tadki gde je x:xL. :brAx*(Ax)z
m(xy Ax)--Vsr* Ax

967. Po5to je m(x1, Ax):2r* Ax koeficijent pravca s9.!ice u tadki (xr,f@)), vidimo da je koeficijent pravm tangente u tadki (xrf@)-) 'je (koji ,,granidna vrednost" od m(x1, Ax) kada Ax tei.i nuli) jednak

2xr

y:f(x), mi x1 moZemo zameniti sa x. Prema tome, ova ,,granidna tangente nost" predstavlja noyu funkciju koja daje
na krivu

968. Po5to x1 moile biti bilo koja tadka

u domenu

vred-

funkcije, koeficijent pravca

!:x2-2.

se oznaEava sa je funkciia koja daje koeficijent pravca

969. Ova nova funkcija

/'(x).- Prema
od'

krive) u bilo kopj taEki 4omena

f(x):xz-|'

tome, (ili -----.-._----.---

f'(x):2x

tangetrter koeficijent pravca

ll5

-

970. Govorili smo o velidini f t* + /

koeficijent pravca

x)-f
Ax

(x)

i

nazvaLije diferencijalnim kolidnikom funkcire f(x). o-uui diferencijalni sedice na krivoj y--f(x)' prikazali kolidnik

i*o

kao

Ovaj diferencijalni kolidnik ima isto tako dobro fizidko tumadenje kao sto je upravo po-enuto geometrijsko tumadenje. Pretpostavimo Au-:" daia funkci3a^ s-f(t), gde je s ristojanje nekog tela od koordinutirog podetka t-oje je-ono preslo zavreme /; takva funkcrja se zove -Z; jedno telo koje slobodno pada, jednadina kre,,riio| i<retanja-. gde je g ubrzanle koje je izazvano gravitacijom. Prema tania je s

g7l.

kretanja

tome, ova je funkcija Primer zakona

--4? 2

g72. Za dati zakon kretanja s-f(t), znamo da je s rastojanje koje je t.to pt"Slo od koordinatnog poS.itii za vteme t. U trenutku t+At, teio jf preSlo rastojanje od toordinatnog podetka/(t*h); prema tome, . pto*"ou predenog iastojanja iznosi f(t+ /t) --

f(t)

g73. Nalli smo da ako je dat zakon kretanja s-f(t), tada promena iurtoj""ju od koordinatnog podetka, od trenutka t do trenutka t+ At il;;i/(i+At)-f(t). Ovo jL rastojalje .predeno za vreme At, tako da za;"" funkaiju diferencijalni kolidnik glasi

f (t + A t)-f (t) At

g74. Prema tome, ustanovili smo da je diferencijalni kolidnik

diferencijalni

f

(t + A

t)-f

(t)

At
odnos promene rastojanja prema promeni vremena; ovaj odnos mi nazivamo srednjom brzinom. Prema tome, imamo f (t + A t)-f (t) V,,

At

s:f(t).

desna strana jednadine predstavlja

kolidnik funkcije

975. Prema tome, vidimo da diferencijalni kolidnik zakona kretanja tela koje PodleZe ima fizidko tumadenje kao
zakonu kretanja.
116

srednja brzina

976. Na primer, ako znamo da smo u jedan sat popodne udaljeni l0 kilometara od Njujorka, a u tri sata istog popodneva 100 kilometara od Njujorka, tada je ,f(1)-10 a f(l+At)_199, gde je At:2. Tada
imamo

45

r \- ' --' r/8f - f (t + / .t)-f (t) r
-

AT

100

Km-

10

Km

Ysr:

2h Km/h'

; prema tome' 3e

977. Ako zf,ramo srednju brzinu za period od dva sata, to nam ne6e mnogo re6i o tome koliko smo brzo i51i u nekom posebnom tre-

bab

60 km/h

nutku u toku ovog vremenskog perioda. Medutim, ako mi uzmemo srednju vrednost za jedan manji vremenski period, tad moZemo dobiti bolju aproksimaciju onoga na Sta mislimo kad kaZemo o,trenutna" brzina. Na primer, ako u I minutu (ili 1160 od dasa), predemo I kilometar, tada

jef(t+ At)-f(t):l a AF]-^, tako daje Ver:60-

.

978. Ako nalazimo srednje brzine za sve krace i krade vremenske diferencijalnog intervale, mi cemo dolaziti ,,sve bhrrc i bliZe" onome Sto defini5emo kao ,,trenutnu" brzinu. Opet smo znaEi zainteresovani za ,,granidnu kolidnika funkcije koja defini5e vrednost" zakon kretanja.

g7g.

f nost" diferencijalnog kolidnika funkcije f nazivamo izvod funkcije f i oznadavamo sa f'. Prema tome, izvod jedne funkcije je ,,granidna
vrednost" funkcije.

Zato sto se ,,granidna vrednost" diferencijalnog kolidnika javlja tako desto, mi joj dajemo i posebno ime. Ovu ,,granidnu vred-

funkcije

diferencijalnog kolidnika

je;

izvod (koji je ,,granidna vrednost" diferencijalnog predstavlja,,trenutnu" brzinu promene funkcije.

980. Diferencijalni kolidnik predstavlja srednju brzinu

promene

funkci-

kolidnika

981. Ako nam je dat zakonkretanja ,:{, -2

gde je

g

tbrzanje

koje

500 metara

potide od zemljine teZe (pribliZno l0 m/sek), a s rastojanje u metrima koje je telo pre5lo za / sekundi od trenutka kad je pu5teno da slobodno pada, mi moZemo izradunati poloLaj ovog tela u bilo kom trenutku. Koliko je telo palo za t:10 sekundi?

l17

za koje je ovo rastojanje predeno; prema tome,

s:5 '102: :500 metara. Srednja brzina je odnos predenog rastojanja i vremena
tada
je,

g82. Ako nam je dato ,:!:5t2, -2

za l:10 sek,

50

Vsr:

m/sek.

983. Ako je s-f(t)-5t2, tada je /(5)-

5

.52:125

984. Na Slici 34 Dodatka, nacrtan je grafik funkcije

s-f(1):J12.

sedice

konu kretanja. Znamo da je brzina u bilo kojoj tadki jednaka koeficijentu pravca tangente u toj tadki; medutim, srednja brzina izmedu koja prolazi kroz dve tadke je jednaka koeficijentu pravca ove tadke.

Sada cemo izradunati brzinu tela koje slobodno pada prema ovom za-

985.

trenutka

Srednja brzina tela koje pada u skladu sa zakonom ^s:512

t:5 i t- 10 sekundi je ' ,,8r:/(10)-/(5) 7 ro-5-t25

izmedu

500,
75

: -

5

m/sek.

986. Ako telo pada prema zakonu s:5t2 srednja brzina tela izmedu 5 i 8 sekundi je rlgr: /(8) -f (s) I
---:-:8-5
3

320,
65

-125

:

m/sek.

987. Kako mi ,,promenu vremena" dinimo sve manjom i manjom f(5), od t= 5, sedica na grafiku s:5/2 6e dolaziti sve ,,bliile i bliZe" tangenti 180-125, grafika Srednja brzina tela koje pada prema zakonu s:5t2 izmedu 55

t:5 i t-6

iznosi l/n-:tr

f (6)-

6-5
I
m/sek.

:
u8

-

988. Za isto telo koje
sekundi je

slobodno pada, srednja brzina izmedu

3

i

5

45-125
40

(ili -80),

V,,

f (3)-f (s) 3-5

989. Za telo koje slobodno pada prema zakonu s-5t2, srednja brzina izmedu t:4 i t-5 sekundi iznosi Ver:

f (4)-f (s) 4-5 :80- 125 (- l)
:45
m/sek

990. Ako neko telo slobodno pada prema zakonu s:5t2, tada
njegova srednja brzina izmedu

t:5

i vremena

t:51At mole izralunati

se

trenutnom

na slede6i nadin:
V

sr:

f(s+ar)-/(5)
(s + A
5 (5 + L'

r)-5

t)z-tZS L,t
10 A

s (2s

+

r+

(Lt)z)-r2l

AI
125+504 t+5(L't1z-125
A,t od 50 m/sek kako je ,,granidna vrednost" srednje At bivabnfg nuli. Prema tome, 50 m/sek brzine; ova ,,granidna vrednost" srednje brzine je ono Sto mi nazivamo
brzinom.

Ysr:50+5Ar' Sada vidimo da ce Vsr biti ,,sve bliZe i bliin" brzini

s-f(t)-Stz,

srednj a brzina tela koje pada prema zakonu izmedu /-5 i vremena t-5*At jednaka Vrr:50*54t. Rekli smo da je ,,granidna vrednost" srednje brzine Y* jednaka 50 m/sek; ovo znali da mi Vu, moZemo udiniti toliko ,,bliskim" vrednosti 50 m/sek koliko Zelimo jedino biranjem dovoljno malog At. Da bi se razlika izmedu V* i 50 m/sek svela ispod 5 m/sek treba da bude lAtl<l. Da bi se ova nzlika svela ispod 2,5 mlsek treba udiniti

991. Videli smo da je

I
2

latl<

992. Govorili smo o promenljivom ,,pribliZavanju" ili ,,dolaZenju lx-31 blizu" nekog broja; prema tome, posmatrali smo rastojanje izmedu dva broja. Podsetimo se da rastojanje izmedu x i broja 2 iznosi lx-21. Rastojanje izmedu x i broja 3 je
119

-.

993. Rastojanjeizmedu xia

je

lx-al

izmeduxi-5je

994. Rastojanje izmedu

x i -3 je lx-(-3)l: lx*31. Rastojanje lx-(-5)l:lx*51

995. Rastojanje izmedu x i x6 je

lx-xol

996. lx-xol je

rastojanje

izmedu

xi

xs

997. Rastojanje izmedu y

i

5 je

lv-sl

998. ly-yol je

rastojanjeizmedu

yiyo

999. W*al je

rastojanje

izmedu

x i -4

1000. Se6amo se da pravilo funkcije svakom broju funkcije pridurZuje jedan broj iz skupa vrednosti funkcije.

domena

1001. Ako je y-f(x) pravilo
zadovoljava

za neku funkciju, tada uredeni par

(x,f(x))

funkciju

1002. Ako je y:f(x) pravilo funkcije, tada ie f(x) broj iz skupa vrednosti funkcije zdrui.en sa brojem iz domena funkcije. x

pomoiu pravila funkcije r20

1003.

je broj iz skupa vrednosti y:g(x) broju D iz

funkcije g

za

pridruZen g.

g(b), domena

I tt !

1004. Funkciia t
J

V)-LI je rastojanje izmedu broja f(x) i

f

pridruiluje broj/(x) broju

_---

iz njenog domena -----7

. -

;

x, L

1005. Rastojanje izmedu f(x)

i 6 je _

lf(x)-bl

1006.

lf(x)-Ll je rastojanje -----_

izmedu

f(x) i L

1007. Redi da je ,,x bliLe b od rastojanj a r" je isto janje izmedu x i b (koje se moze piedstaviti sa kao i reii
manje od I ".

,,rasto) ie

ix_bl

1008. ..Tvrdenje ,'rastojanje izmedu x i 6 je manje od l" predstavliamo rastojanje izmedu sImbollrnasa|.r-b|<I.t-r{3lq2predstav|jatvrtlenje;'

x i -J

od rastojanja

2)

1009. If@)__31<+ predstavlja iskaz ,,razmak izmedu (x) f 2

i - --

3

je manje od ll2

1010. Predstaviti iskaz ,,razmak izmedu g(x) i Z je manji od e (grdko slovo epsilon)" pomoiu simbola. _
_

ls@)- Ll<,

l0l I . Predstaviti simbolima iskaz ,,x j€ bliZe xs nego rastojanje d (grdko slovo delta)"

ix-xel < d

1012. l2x-41<6 predstav.lja simbolima iskaz ,,2x

je

bliae

4 nego

rastojanje 6.

l0l3' Podsetimo se- da je apsolutna vrednost proizvoda proizvodu apsolutnih urednosii ili, znakovim a, tabl:_
r2l

jednaka

lal

.

lbl

1014. Prema tome, l2x-41:12(x-2)l:l2l .lx-21. Zato nakost|2x_4|<6ekvivalentnanejednakosti|2|.

je

nejed-

lx-21

1015. Nejednakost l2x-41<6 je ekvivalentna sa 12l .lx_21<6; deleii obe strane sa l2l, dobijamo

lx_21q IlT2I

I

1016. Prema tome je l2x-41<6 ekvivalentno timo se da ako je a neki realan broj, tada je

sa

lx-2l.tr.

Podse-

2,
3

./
'.i

-a Iz ove definicije imamo l2l:-;
L

ako

je a<0.
prema

tome, lx- 21<.q
12l

je ekvivalentno sa lx-21.9
2

ili

lx_21<

1017. Prema tome, l2x-41<6 je ekvivalentno sa lx-21<3. slidno ie l3x-61<3 ekvivalentno sa l3l .lx_21<3 iti lx-21.* ili lx_21<

l,
3

,

Po5to

je l3l:-.

II

1018. Moguie je algebarskim operacijama, svesti nejednakost oblika je a*0 a c>0, na ekvivalentnu nejednakost u kojoj )ax _b.|.<c, gde koeficijent uz x iznosi I ; nejednakost u kojoj je koeficijent rrz x jeOinicazva6emoupro5ienanejednakost.Prematome,|"_jl<2je nejednakost dok l2x-61<3 to mJe.

uproSiena

1019. Da bi se lax-bl(c, gde je a+0 nejednakost, uodimo da je lax_.bl:,o
imamo
kost .l

i

(r

c>0, svela na uprosienu U)r:lr,.l . r"o"

.-+l

I Ol lx--l<-

I al

c

lol

.-+\(c

ili, deleii sa lal, dobijamo

uprosienu nejedna-

'r,

Ako je m+o a d>0,tada je lmx-bl<dekvivalentno sa uprod SCenom nejednakoSiu
1020.

<_.
l^l

I bl lx--l lml

r22

11rl

'tl__to':r_

r.

ru::lentno sa

uprosienom nejednakosiu

i*_2t.3
{

lsl
l5
|

ili, po5to je \. tx_2t

:5,

+)

)t.O \ -3 / ekvivalentno sa uproldenom nejednakoS6u

1022.

l_3x- 9i<6 je

ekvivalentno sa

l-f, .rx'(

9-

sro.1. lx-:1a-6 t-31
i

(ili,

posto je

- f t:f

, g_31<2)

nejednako5iu
1024.

1023. Ako je e>0, tada

je l-'4x+81<e ekvivalentno

sa upros6enom

,x- 21a ' ' 4

l-2x* bl<e je

ekvivalentno

sa

upro56enom

nejednako5du

| 2l
,

*-Ll < 3

z

1025. lax-tbl<e

je

ekvivalentno upro5denoj nejednakosti

lx +

'i

al I -l<- lol

bI

e

1026. Nejednakost
,,,x ie blize

V-+1.* pomodu znakova predstavlja tvrdnju + I lal a ". ' -a
_

od rastojanja

: lol

1027. l2x-41(e je ekvivalentno upro5ienoj nejednakosti -, koja znakovima predstavlja iskaz ,, _

lx_21<

3
,

2

x je blike 2 od rastojanj u ! (ni,
rastojanjeizmedu od 3\

xi2 je manje

2t

1028.

lx-xsl<d

predstavlja iskaz "

".

x je bliLe xs od rastojanja d (ili rastojanje izmedu x i xs je manje
od
d)

1029. Takva nejednakost kao Sto je lx-xol<d (gde je d>0) defini5e otvoreni skup ,S-{x.' lx-xol<d}. Podsetimo se da je ovaj skup ustvari
interval oznaden sa (x6-d, xo+d).
123

S:tr.'lx-alce)) je otvoreni interval

1030. Skup S tadaka koje zadovoljavaju nejednakost
oznaden sa

lx-al(e

(tojest,

(a- t, a*

e)

1031.

a*6

d-6

a

a+6

Ovako izgleda grafidka predstava otvorenog intervala odredenog nejednako5iu lx-al<6. Vidimo da x ne moie imati vrednosti manje

odiIijednakosaa_dnitive6eodilijednakesa-.
1032. Nejednakosti
bliZe predstavljaju lf(x)-Ll(e i lx-xol<d ,ti
t,

,,f(x) je

L

dva iskaza

od

rastojanja e, x je bliZe rs od rastojanja

d

1033.

otvoreni interval

[*e

xoSvaka od nejednakosti

6 xo xo* d

lf(x)-Ll(e i lx-xol<d

odreduje jedan na gornjoj slici smo ih oba grafidki predstavili. ;

1034. Uodimo na gornjoj slici da je otvoreni intewal A zdruZen sa nezavisno promenljivom x predstavljen na x-osi; krajnje taEke od ,4 su Interval B zdruZen sa ,f(x) je predstavljen i . i kranje tadke od .B su na

ro-d,

--.
1035.

L-

I'

xo*d,
e,

-

--

L+e
v

--osi;

4
3
2
1

lf(x) -21<l
lx -31< 2

234
Predstaviti na gornjoj slici intervale odrede1e nejednakostima -21<t i lx-31<2. 124

lf(x)-

1036. Seiamo se da lJ@)_Ll<e predstavlja

iskaz,,-

f(x) je od L udaljeno manje od t

1037. Tvrdenje ,,9(x) je blile L1 od rastojanja

rr"

se predstavlja

sa

ls@)- Lrl{ur

1038. Nejednakost l7@)-Ltl { er odreduje predstaviti na y-osi ; krajnje tadke od ^B su Z1 e1 i_ -

B koji

se moZe

Lt*

interval,
et

1039. Nejednakost lx-al<b odreduje tadka a; ovaj interval se moZe oznaditi ( upotrebiti oznailavanje zagradama).

drja
sa

je

srediSna

interval,

(a-

b,

a*

b)

1040. Nejednakost lx-al<b takode defini5e skup tadaka u xy-ravni; ovaj lkup se sastoji od svih onih tadaka koje odgovaraju uiedenim parovima relacije {(x, y): lx-al<b}. Znamo da za sve uredene parove ovog skupa vaLi da prva komponenta x ima vrednost koja je od tadke o na udaljenosti manjoj od

1041.

xo-J- r)

Oznadena vertikalna povr5ina iznad predstavlja grafik relacije {(x, y):

relacije

lr-xol<d) u
leli

xy-ravni. Prva komponenta

izmedu vrednosti

xs-d i __

x

svakog uredenog para

1042. Uredeni par (x, y) Eija prva komponenta zadovoljava nalazi se u vertikalnoj povr5ini izmedu x:.4-2:2 i x =--

lx- 4l<2

4*2:6

1043. uredeni par relacije {(x, y): lx*21<l } ima prvu komponentu xkojaleZiizmeduvrednosti i-2+l:-1.

-

*

-2- l: -3

t25

ponentu

1044. Bilo koji uredeni par skupa {(x, y): lx- 3l<2 } ima prvu komx koja leli izmedu i --.

l,
5

1045. Svi uredeni parovi u {(x, y): lxl<l } imaju prvu komponentu -1, x koja leli izmedu vrednosti =i I

zax,kojeimajuvrednosti-i3(ucrtavamoihkaoisprekidane

Da bismo grafidki predstavili relaciju {(x, y): lx-/ < I }, ucrtademo isprekidane vertikalne linije kroztadke donje i gornje granice
1046.

-.

linije da bi pokazali da x ne uzima i ove vrednosti); tada osendimo unutra5nju povr5inu. Nacrtati grafik ove relacije.

1,047

.

Grafidki predstaviti relaciju {(x, y) : lx*

3l

< I }.

1048. Grafi6ki predstaviti relaciju 6rji uredeni parovi imaju prve komponente x koje zadovoljavaju lx- 1l<2 (tj., x se nalazi u intervalu oznadenom sa (-1,3),

1049.

lx-xel<d

Sve tadke gornjeg grafika imaju komponente nejednakost

x

koje

zadovotiavaju

t26

-

10s0. i.f$)- Ll<u defini5e interval na y-osi koji se oznalav (Koristiti oznalavanje zagiadama).

a sa ___

(L--

e,

L{

t:)

I nejednakost ly-Ll<s se takode moze koristiti za definisanje skupa tadaka u xy-rayni; ovaj se skup sastoji od svih tadaka dija druga komponenta y ima vrednost koja je od z udafena manje od
1051.

t052.

L1-e

Horizontalna povrsina na gornjoj slici je grafik relacije {(x, y): ly-Ll<e} je, da je ova povrsina grafik svih uredenih patoua 8i1. dr.rg. komponente leZe izmedu L-e i .
Jasno

--_

komponente

1053. Uredeni parovi relacije {(x,f(x)): If@)-21<l) imaju druge

f(x) koje leZe izmedu vrednosti

2-l:l

2l l:3

i

nente

1054. Uredeni parovi relacije {x,f(x)): tf@)l<z} imaju druge kompo/(x) koje leie izmedu vrednosti I O+ Zl_Z.

0-2: -2

komponente.f(x) koje leZe izmedu vrednosti

1055. Uredeni parovi relacije {(x,f(x)): If@)-41<2} imaju druge i ---__.

---

4-2:2, 4{2:6

1056. Uredeni parovi relacije {(x,"f(x)): lf@\*31< I komponente.f(x\ koje leZe izmedu vrednosti ---t27

}

imaju

druge

-3-l:-4, -3+l:-2

1057. Relaciju {(x, y): ly-?< I } grafiEki prikazujemo ucrtavanjem isprekidanih horizontalnih prava kroz gornju granicu druge komponente y (koja je ) i donju granicu 2-l:1, tadasendimo unutra5nju povr5inu. Nacrtati grafik ove relacije.

2f-l:J,

1058. Nacrtati grafik relacije {(x,y): ly*31<l

}.

vza
1059. Nacrtati grafik relacije {(r, y),: lyl<2}.

-1

1060. Nacrtati grafik relacije {(x,y): lxl<2}.

1061. Tako smo ruzvili tehniku za grafidko ilustrovanje tvrdenja tipa ,,x je od .xs n& manjoj udaljenosti od d." ovu 6emo tehniku koristiti da nam pomogne u 6bja5njavanju koncepcije granidne vrednosti funkcije u nekoj tadki. Pojmovi ,,funkcija" i ,,granidna vrednost funkcije u nekoj tadki" su dva najuaEajnija pojma u matematici.

128

1062. Pt9 toga smo razmatrali.__ -granidnu vrednost,, koeficijenta pravca sedice na funkciji f(x) u tadki-x:xr, kada lx teZi nuli. Rekli smo da (to lx postaje manje,.koeficijent piavca sedice se sve vise priblii'ava svojoj-.,,granidnoj vrednosti",- tojest, torririj.nt,, pruu.u tangenle .!a g x:xr. Usrvari, ako kaZemo ,,lrutrieiu vrednost funkcije ^/={(*) ft) ie, kada x.teii c, jednak& L,,, mi nastoji#'o iu ru ru. vred_ nosti x ,,blizu" c, ali od c razlilitef(x) bude toliko dlir,,u";, J - ,,granidne

L

vrednosti"

kolilio' fo mi

Zelimo.

1063. Prema tome, ako smo rekli da je ,,granidna vrednost od f(x), x t9z1 10, jednaka nuli", mi smo iourlo;ut A; fdl,-;; sve vred- ,iieiir, nosti x blizu .:-----ali ipak od bude blizu nule toliko koliko mi -, Zelimo. to
kada

10,

l0

1064. Upotrebili smo izraz ,,promenljiva x priblilava se (teili) vrednosti c", ili prostije, ,,x teili c". Ovo skraieno pilemo sa ,,x-*c.,, Mi ,,y teLi ys" skraieno pi5emo

y -*yo

1065. ,,x-*2" ditamo

x teZi 2

1066. Takode smo koristili izraz ,,granidna vrednost funkcije -f(x) ,,granidna vrednost od f(*)." Ovaj izraz skraieno-pi5enio ,,limf(x).',',,,Granidna vrednost od g(x) se skraieno pi5e ,,

ili prostije,

lim g(x)

1067. ,,lim h(x) ditamo

,,

granidna vrednost

od

h(x)

1068. ova dva is\a11 se neprestano koriste zajedno; tj. mi 6emo razTatrati- tvrdenje, oblika ,,grinidna vrednost oa f(*i kada teLi c". ovaj iskaz skraieno pilemo lim/(x). Uoditi di' 6e x+cxpostavlja
ispod skraienice,,lim" teii xs" skradujemo na

)y,o(*)

Izraz ,,granidna vrednost od h (x) kada x

x--> c

1069. Oznaka

lg;t(x)

je

skraCenica

granidna vrednost od h(x) kada x te1i d

t29

1070. ,,Granidna vrednost g(x) kada x teli x1" skraceno oznadavamo lim g(x)
SA

x->x1

| 071

.

Izraz lim K(t) ditamo
t_->tg
),

granidna vrednost K(t) kada t teii ts

1072. Izraz lim
kada

t

teLi re jednaka L".

l->lg

K(r)-1,

ditamo

je,

granidna vrednost K(t)

1073. Izraz

x->c

limf(x):f(c)

ditamo

,,

granidna vrednost f(x) ie, kada x teLi c, jednaka f(c)

1074. Ako tvrdimo da je granidna vrednost od /(.r), kada x teLi c, jednaka Z, mi nastojimo da za sve vrednosti x ,,blizu" c, ali razliEite od c, f(x) bude toliko blizu sa Z koliko mi Zelimo. Ako kaZemo da je limf(x):2, onda nastojimo da za sve vrednosti x blizu 3, ali razlidite x+3 od 3,/(x) bude sa 2

toliko blizu koliko to mi Zelimo

1075. Ako tvrdimo da je lim/(x):O, tada nastojimo da za sve vred-

5,

nostix,,b|izv,,-,alirazliditeod,f(x)budetoliko5,vevv lvrrr\v ' r \*)
blizu koliko to mi Zelimo.

x

->5

0

1076. Ako kaiemo da je
sve

liml(x):-3,
x

tada zahtnvlmo da h(x)

-+0

za

to

vrednosti x bliske 0, ali razliEite od 0, bude toliko blizu -3, koliko
Zelimo

1077. Ako tvrdimo da je
sve vrednosti

lim/(x):l0, mi zahtevamo da
x_.>x0

za -,

f(x),

x

bliske xs,

ali

razlidite

od

xo,

bude toliko blizu

l0 koliko

Zelimo

1078. Ako

se

tvrdi da je lim f(x):L, zahteva
* -->,t0

se da

je

f(x), za sve vrednosti x blizu xo, ali razlibite od xo, toliko blizu L
koliko se Zeli

130

1079. Ako

se kaZe

limg(x):L1, zahteva se da

je g(x), za

koliko se Zeli

ali razlidite od c, toliko blizu

sve vrednosti

x blizu c,
L1

stojanje izmedu

1080. Reii da je /(x) toliko blizu Z koliko se to ieli je isto kao kad se kain da je rastojanje izmedu f(x) i I toliko malo koliko se to Zeli. Ra-

lf(x)-rl

f(x) i Z

predstavlja se sa

1081. Ako se za bilo kako mali pozitivan broj e, moin udiniti davai:i |f(x)-t|1e,tadajepostignutodarastojanjeizmedu-i-L
bude toliko malo koliko se Zeli.

f(x),

1082. Ako /(x) moinmo toliko pribliZiti sa L koliko Zelimo, moZemo Da li rastojanje izmedu /(x) i Z udiniti manjim od -:- ?
1

2

--.
1083. Ako se/(x)
I

moZe

toliko pribliZiti saL, koliko

se Zeli, moZe

li

f(x)-Ll

udiniti manjim oA 1
4

se

Da

t

se

1084. Ako se /(x) moZe toliko pribliZiti do L, koliko postiii lf(x)-U<e za bilo koje pozitivno e?

se Zeli, moZe

li

Da

1085. Pretpostavimo da, za neko pozitivno e (bilo kako malo) posti6i da je lf(x)-Ll<e; ovo znadi da moZemo /(x) uEiniti

moZemo

toliko blizu Z koliko to Zelimo

1086. Redi da je e)0 je isto kao i re6i
da

je

e

broj.
uliniti da

Pozitivan

lf(x)-Ll<e, ovo znadi da moZemo

1Q87. Ako za neko e>0 (bilo kako malo) moieno
posti6i

da

vaZi flx)
to

bude toliko blizu

l,

koliko

Zelimo

1088. Ako se moZe postiii da je /(x) toliko blizu z, koliko se ovo znadi da se za neko e)0 (bilo kako malo) moZe postici da je lf(x)-

zeli,

e

-Ll<_.

131

ovo znadi da

1089. Ako se moZe postidi da je /(x) toliko blizu Z, koliko se Zeli, se za --.---_ (bilo kako malo) mole postiii lf(x)-Ll<e.

neko

e)0

1090.

Se6amo se da

lf(x)-tl

predstavlja

f(x) i L

rastojanje izmedu

1091. Iskaz ,,rastojanje izmedu f(x) i Z je manje od e" moile se predstaviti sa

lf(x)-Ll<e

1092. Ako se moZe udiniti da je /(x) toliko blizu Z, koliko se Zeli, ovo znadi da se za neko e)0 (bilo kako malo) moZe postiii

lf(x)-Ll<e

lf(x)- Ll<e, za

1093. Tvrile4je ,,/(r) je toliko blizu .L koliko se Zeli" zna6i da

je

neko e>0 (bilo kako malo)

1094. ,,f(x)je toliko blizu l koliko za neko e)0 (bilo kako malo).

se

to Leli" znali da je

,

lf(x)-Ll<e

1095. ,,/(x) je toliko blizu Z koliko
se

to Zeli" znali da je

kako malo)

lf(x)-Ll<e za neko e>0

@ik

da

1096. Seiamo se da ako tvrdimo da je li4f@):1, tada nastojimo L f(x) za sve vrednosti x blizu c, ali razlEi{e od c, bude toliko blizu koliko to mi Zelimo.

1097. Ako tvrdimo da je limf(x):1, mi nastojimo da je za neko e>0 (bilo kako malo) i ,u-JJ vrednost i x blizu c, ali razlldite od c,
I

t

f(x)-U<--

If@)_L|1ezanekoe}0(bilokakomalo)izbsvevrednostir-,c
ali
razlibite od

1098. Prema tome, ako se tvrdi da je liryf@):L, nastoji se da je

blizl c,

t32

1099. Prema tome, ako se tvrdi da je

<e za neko nosti x bliske sa c, ali razlidite od c.

x-->c

Iimf(x):L,

nastoji se da

(bilo kako i za sve vred_ e)o

je

lf(x)-Ll,

malo)

1100. Prema tome, ako twdimo da

:"Ht?-r, :".r.1*- uo_
bude

l/(.r)-Zl<

e.

i""""Xl:

;>.ut

raztidite od c

#i", i1lf, ;*l

c,f(x)budetolikob1izuZko1ikoseZeli(tj.,zanekoe)0,-),L
tada se kaZe fim

-- Ako se nastoji da za sve vrednosti x blizu c, ali razlidite od 1101. /(x):------:--.

lf@)-Ll<e,

1102. Podsetimo se da nejendakost lf(x)-Ll<e, koju koristimo za definisanje ,,granidne vrednosti", odreduje otvoreni interval I na y-osi; donja krajnja tadka I je L-e a gornja krajnja tadka

L*e

1103. Slika 35 Dodatka pokazuje horizontalnu povr5inu koja predstavlja grafik relacije sastavljene od svih uredenih parova (x, y), u kojima y zadovoljava nejednakost ly-Il<-

t

1104. Na Slici 35 se takode nalazi grafik funkcije f(x); vidimo da je tadki .rs pridruinna tadka :f(xd.

L

1105. Vidimo da za sve vrednosti x ,,blizu" xo, vrednosti funkcrjg lf(x)-Ll<e f(x)lein u horizontalnoj povrSini. Prema tome, za sve vrednosti x ,,blizu"
xe, sV&k& vrednost funkcije

f(x)

zadovoljava nejednakost

-__

vali

tl06.Izovogaimamodazanekoe}0izasvevrednostix-,,,b|izu,,xg
nejednakost f(x)
I

-

Ll <

e.

1107. Prema tome, vidimo da-.ova funkcija zadovoljt'ta .lslove kojima smo insistirali da bi rekli da ie lim-, f($:L; naime, da za

f

na e>0 (bilo kako malo) neko i-- io" ,..a"osti x ',,blizu" ro,
'vaii lf(x)-Ll<e

133

1108. Slika 36 Dodatka pokazuje grafik funkcije ima jedan ,,skok" na sebi u tadki x- -__

y:g(x);

ova funkcija

1109. Seiamo se da smo, upro$6eno govoredi, neku funkciju koja na funkcij_a; _ p.rema tome, grafiku ima ,,skok" nazivali funkcije. je primer Iou* funkcija sa Slike 36

prekidna, prekidne

-

l110.Utadkix:I,imamos(1):-,po5tojezaxS1,g(x)-x.

1. Na Slici 36 smo grafidki predstavili horizontalnu traku oko ley g(x)-l; g(x) na ovoj povr5ini zadovoljava nejednakost
III

lg(x)-

I

I

Sa ovog grafika se moZe videti da bez obzira koliko je mal.o tr, postoje utJdttosti x ,,blizu" I (odmah levo od x:1), tako da je g(;i toliko blizu I koliko se hoie; tojest, g(x) je u povr5ini sa krajnjim

lll1.

I

-er

tadkama

i I *er.

Takode smo grafidki predstavili horizontalnu povrSinu oko g(x):3 na Slici 36. Posmatranjem grafika vidimo da bez obzira koliko Ie malo udini e2, postojade tadke ,,blizu" I (odmah desno od x- 1), za koje g(x) lehi u horizontalnoj traci oko g(x) --3; prema tome, g(x) koliko to Zelimo. je za-ovi-vrednosti x toliko blizu

lll3.

Odmah smo osetili da je za neke vrednosti x ,,blizu" 1 (naime, one vrednosti x koje su levo ocl I i ,,blizu" l), g(x) blizu I koliko god hocemo; slidno je,-za neke vrednosti r ,,blizu" I (naime, one vrednosti koliko Zelimo. clesno od I i ,,blizu" I ), S(x) toliko blizu

lll4.

-

1115. Da li je g(x) toliko blizu ili I ili nosti x ,,blizu" 1? --

3

koliko to Zelimo za SVE vred-

Nrje

1116. Podsetimo

se

da je

lrmf(x):t'
x-'>c

ako
c,

je lf(x)-Ll<e, za neko
ali rczli6ite od
c,

sve

e}0iza-134

vrednosti

x ,,blizu"

Ill7. Razmotrimo ponovo funkcrju g definisanu i grafidki predstavljenu sve na Slici 36 Dodatka.Iz na5eg prethodnogizlaganja vidimo da ne postoji takav broj I da bi vaLilo IS@)-L<e za neko e)0 i za vrednosti x,,blizu" l, ali razliEite od I, prema tome, ne postoji.
f3,r(x)

1118. Pre nego Sto moZemo dati preciznu definiciju ,,granidne vrednosti funkcije" moramo dati preciznu matematidku definiciju za ,,x je blizu c, alije radidito od c". Podsetimo se da je lx-cl<d, gde je d>0, simbolima napisani oblik tvrdnje .x je blile c od udaljenoiti d;'. Nejednakost lr-31<d, gde je d>0, potvrduje da je x bliZe-do _

3 od udaljenosti d

lll9.

Nejednakost lx+71<d, gde

je d>0, tvrdi da je

x bliie do -7

nego rastojanje I

1,120. Nejednakost do - l l nego 5to iznosi rastojanje

gde
d.

je d>0, tvrdi da je x blile

-

lx*

II

l<d

ll2L Prema tome, vidimo da nejednakost lx-cl<d, gde je OZO defini5e ono Sto se misli pod x blizu c; sada moramo uvesti znak koji 6e znailiti da je x blizu c, ali razlidito od c. Ako je 0<lx-51, tada je jasno, x+5, jer ako je x-5, lx-51-l0l:0 i 0{0. Ako je 0.--lx-7|, tada je xt'1122. Nejednakost 0<lr+Sl

znaEi da

je

+-5. x*-10
x*c

1123. Nejednakost 0<lx*101 znali da je

1124. Nejednakost 0<

lx-cl

znaili da je

lx-cl<d, (l)dajex+ci(2)dasexna|aziudaljenood-manjeod
gde
razmaka
d.

1125. Prema tome, nejednakost 0<

je d>0,

znaEi:

i||?6.Nejednakost0<|x_4l<d,gdejed>0,znaEidajext'da je x od unutar razmaka d. -r35

4,

4

ida je _Y---_---.-

n27.

Nejednakost

0<lx*3i<d,

gde

je d>0, znali

da je

x+-3,

od -3 unutar razmaka d.

Prethodno smo govorili da je lim/(x)- L akoje --za.neko e)0 (bilo kako malo) i za sve Jtllnorti x ,, ,,blizu c, ali razliEite

ll28c.

lf(x)-Ll<e

od

1129. Uodimo da u izrazu ,,neko e)0 (bilo kako malo)", nije neophodno ovo ,,bilo kako malo" zbog toga Sto ako posmatramo bilo koje e>0, tada su male vrednosti od e automatski ukljudene.

1130. Sada smo spremni da damo t akozvanu epsilon-delta definicifl ',granidne vrednor.ti"; _to j9 jedna 9{ najvaZnijih olriniciia u celoj matematici i studenti treba da je u skladu-sa tim i proudar";"
De.finicija: KaLe se da je

X*C, od c unutar razmaka

6

d>0 takvo 0< lx-cl<d utvrduje

lim/(x):L ako za neko e)0, postoji neko da je lf(x)-L | <e kada je 0< lx-cl <d. Nejednakost
da

je

i Oa je x

c na x osi da, za svako x unutar ovog intervala oko c, /(x) ostaje od Z unutar e. Ako se za svaku vrednost e koja je zadavin'a'moLe naci neko d>0 takvo da, ako je 0<lx-cl<d, urioe i lf(x)-Ll(r, onda je tvrdenje limf(x)dokazano. Ako se ;e"oanput, u ovome ne
uspe,

ll3l. Proveru.. tvrdenja za granidnu vrednost funkcije kao sto je limf(x):L mozemo izvoditi i kao igru; jedan od igrada"mo1e ostalima davati neki pozitivan broj e i zahtevati da se nade takav interval oko

L, L

tada

nije prava granidna vrednost.

1132. Posmatrajmo funkciju/(x):2x*1, i postavimo da je lim/(x):1. Pretpostavimo da nam je zadato e:0, r; znati da mora*Jiie i neko takvo d>0 da je lf(x)-3'--t za sve xkojizadovoljavaju 0:
136

lx- I l<d

*;1f; i8 *t&#*.+!f

t*ffi*ldi*"f *r' "'".;

ffiQtptlta,t'

t

7!

1133. Data jef(x):2x*1, i mi bismo hteli da izaberemo neko takvo d>0 da ako jr 9<lx-11<d, bude i lf(x)-31<0,1 . znaEi hocemo da je lf(x)-31<0,1

0, I

Prema tome, vidimo da je nastojanje da je lf@)-31<0,1 ekvivalentno nastojanju da bude zadovoljena uproiiena -*jranikosi lx- I l<0,05. Poslednja nejednakost pokazuje da za 6 moZemo daizaberemo vrednost 0,05; prema tome za sve x razlilite od I u intervalu (0,95, !.0s), vaLi

ili ili

ili lQx*l)-3|<0,1 ili l2x-/<0,1 ili l2(x-t)l<0,1 ili l2llx-l l<0,1
e1 lx-l1a l2l lx- I l<0,05.

lf(x)-31

l.l3!. Pretpostavimo sada da lam je zadata vrednost e-0,02. d>0 mozemo ryei al uryi lf@)-31<0,02? Znali Zerimo da je
lf@)_31<0,02

Koje
J

lf(x)-31

ili lQx*t)-31<0,02 ili l2x-\<0,02 ili l2llx- I l<0,02 ili lr-ll<0,01. Prema tome, birajuii d:0,01, svako x koje zadovoljava 0<lx-ll<d davace <0,02.

I115. . {kg je zadato e-0,006, na6i rakvo d>0 da ako je 0< tada je i l/(x)-31<0,006, za f(x):2x*t.

lx- I l<d,

ili ili ili ili

Znadi hoiemo da je lf(x)-31<0,006

l(2x*l)-31<0,006
l2x-21<0,006

ako je 0<lx-11<d.

1l<0,003. Prema tome, izabrati bilo koji d < 0,003 ; tada je lf(x)-31<0,006

lx-

l2llx-l1<0,006

i da nikid ne silznamo da li bismo -ogli, ili ne, da nademo 6 za proizvoljno e>0. pokusajmo da utvriimo pravilo "g.k.okoje 6e nas nauditi kako da ialazimo d za neko-proizvoljno
dene vrednosti e,

1136. Mi bismo tako mogli ceo dan da nalazimo vrednosti 6 za odre-

r37

-)0.

1,137. Data je

ili l(2x* l)-31<e ili l2x-21<e ili l2l lx- I lce ili lx-ll<: '

l/(x)-31<e

f(x)-2x*l i neko e)0, mi Zelimo da je

ili lx-ll<+. '2
Prematome,akoizaberemod:i,tadaznamodaje|f(x)-3|<

l2l

i

tako smo proverili

2' 1iq/(x):3.

Vl\tWUr \rct Ltl I ullv AvJv vt ll lll.\rl,9rrl'\, 1l38.Izabralismod:"alimoZemovidetidabiibilokojed>0, v, 3, 2 je lf(x)-3l<e. Koje bi od niZe navedenih 3e manje od ovog udinilo da vrednosti za 6 dale l/(x)-31<t kada je 0<lx-11<d? V'

e 2e 3e , , 337

(

Jr07e, 0r75e.

0,07e

1139. Razmotrimo sada grafidku predstavu na5e definicije granidne vredribsti. Slika 37 Dodatka prikazuje grafik funkciie f(x); mi tvrdimo da je limf(x)=L. Po na5oj definiciji moramo pokazati da za neko

O<lx-xol<d

e)0, postoji takvo d>0 da ako je
lf(x)-Ll<e.

,

tada

je i

1140. Na Slici 37 postoji horizontalna traka u kojoj nejednakost l/(x) - Ll <-

f&) zadovoljava

e

ll4l.

Na Slici 37 postoji

i

vertikalna traka

u kojoj x zadovoljava 0<lx-xsl<d

nejednakost

1142. Posmatranjem grafika y-f(x) na Slici 37, moZemo videti da x u nekom intervalu oko xe izmedu tadaka A i D, i _wednost funkcije biti izmedu ; prema tome mi za. one vrednosti x koje zadovoljavaju 0<lx-xol(d, imamo da je
6e za sve vrednosti

L-e, L*e

lf@)-Ll<e.

138

ftayisg, mozemo sa grafika na Srici 37 videti da (bilo kako qgtg). postojati neko d>0 dovoljno maro 6e za neko 9>0 tuto da ako l: o.lx;fol <6, f(x)'36 izm6ou L-e i r+i prema tome, zadovo-

1143...

If@)-Ll<'

f(x) ljavanejednakost--zasvevrednostixkojezadovoljavaju
0< lx-x6l<d.

1144. Prema tome fu1lcija f(x). zalovoljava uslove na kojima smo insistirali da bi ustanovili da je lim/(x): _-- .
.tr->Io

L

1145. slika 38 o9{at!1 pokazuje grafik funkcije y-s(x) kod je g(x): x za x< I i g(r): za x>1.

koje

x+2

!149... Plgtpostlvimo ja-pokusavamo da pokaZemo da je funkciju liqs(x):l. Tadi iemo mi nastojati da ,u o"io ka|<o..malo) postoji neko d>0 tako da je J x koji zadovoljavaju 0< lx- I l<d.

e)0 (bilo
za
sve

za

gornju

lg(x)-

I

l<'

neko d>0 takvo da ?k9 l?m 11<t je ls(x).7a,(sve) <d. Prema tome, ne idEemo re6i

|

147

'

vidimo d?

je dato e-

l (na primer), ne mozemo nai, i tojl ,aaiiotii";j; 0< lx- r liinilgI

1148. Prema tome, nasa def{icija^.granidne vrednosti ne dopusta ' da prekidnoj funkciji.g (funkciji giji giafil ima na sebi ) ima granidnu vrednost u tifd piekida x:1.

,,skok"

-funkcije

1149. Sada razmotrimo funkciju sa Slike 39 Dodatka. To je grafik

y-f(x)

gde je

f(x):y-l

izuzev u tadki

x-

funkcije ima

1t

59.

..U x:2, definisali smo da je f(x): _ u x:2 na sebi ,,janiu'i.' '

Grafik

ove

1151. Ova funkcija dolazi do l.kada je x toliko blizu 2 koliko Zelimo; moZemo re6i da j."LT f@):1, i porei ,,jame', nu grufitu.--uoeimo
se ,,jama" sastoji od

jedne

da

_-

tadke.

r39

1152. Takode smo nacrtali horizontalnu povrSinu za koju voljava If@)- I l<---

f(x)

zado-

je

153. Vidimo da za ovo r, postoji jedan takav interval na x-osi cla f(x) bliZe jedinici od rastojanja e za svako x u intervalu oko 2 IZUZEV za tadku gde je x:=-1
.

1

nademo jedan interval tako da

ljava0<|x-2|<d.Uodimoda0<|x-2|garantujedajex*-.

154. U stvari, za neko e>0 (bilo kako malo,) mi bismo mogli da je lf(x)-ll<r za svako x koje zadovo-

1155. Mi kaZemo

da

je

lim/(x):L
x->c

ako postoji dovoljno mali interval

L

x:c, f(x) toliko blizu

sa sredi5nom tadkom c, tako da je za svako x u intervalu iztzev za koliko to mi Zelimo.

1156. Uodimo da

lx-cl

uzima vrednost 0 samo kada

je x:----

.

1157. Zato, ako smo odredili da je 0<lx-cl, tada znamo da jedna vrednost koju x ne moZe imati iznosi x:.--.

1158. NaSa epsilon-delta definicija Za svako e)0, postoji d>0 takvo
tada je i

za

l,tmf(x)-L

glasi

:

Definicija:

lf(x)-Ll<e

da ako

x

zadovoljava 0<

lx-cl<d,

159. Epsilon-delta definicija za limf(x):L glasi: za sve e)0 postoji d>0 tako da ako , tada ie lf(x)-Ll<t.
1

x

zadovoljava

0< lx-cl<r)

I160. Prema tome, ako pokaLemo da za neko e)0 (bilo kako malo), postoji d>0 tako da je lg@)-al{e kada je 0<lx-21<d, tada smo dokazali da je

lim
x--+2

g(x):{

1161.

NaSa

definicija za kmf(x):L glasi : za

,

postoji

neko e)0, d>0,
t,
0,
d

< lx-cl(
140

tako da je

If@)-\

-

1162. Da bismo dokazali da je lim h(x):7, moramo pokazati
za neko tada je

s)0, i lf(x)-Ll<e.

tako da ako je

x+2

da

postoji d>0,

0<lx*21<d (ili
0<

lx-(-2)l<d)

1163. Ako je lim f(x)-L, tada

za neko e)0, postoji d>0 tako da ako je 0<lx-cl<d, tada je i l/(x) -Ll<e

1164. Prema tome, da bi se dokazalo dajedna data funkcija ima neku posebnu granidnu vrednost, mora se pokazati da ona zadovoljava epsilon-delta definiciju granidne vrednosti. DokaZimo da je za funkciju f(x), definisanu na Slici 39 Dodatka, lim/(x)-l pokazujuii da ona

epsilon-delta

zadovoljava

x->2

-

definiciju granidne vrednosti.

1165. Funkcija

/(x) na Slici 39 je definisana kao

f

k\-[x-l' x*2 l. 3, x:2

1166. Po5to mi insistiramo da u na5oj definiciji granidne
bude

lx-|)0

ne treba da

se

brinemo oko vrednosti/(x)

z;3.

x:-

vrednosti

2

1167. Za skvp brojeva x za koji smo mi zainteresovani (tj. skup svih realnih brojeva izuzev x-2), moZemo koristiti pravilo funkcije f(x):

x-l

1168. Moramo pokazati da je l(x-l)-l1<e za neku vrednost tako da je 0<lx-21<-----.

d>0

d

1169. Ali l(x-l)-ll<t je isto $to i lx-21<e. Prema tome, ako udinimo da je d:r, i 0< lx-2],<6, tada smo automatski nadinili i

e

l(x-l)-l1<_-.

ll7l.

Prema tome, dokazali smo za funkciju f (x):{*-t' J'l.3x:2,

x+2

da ako je dato proizvoljno e)0, postoji d>0 tako da je lM - ll(e kada j. O< lx-21<6, nalaZenjem formule koja nam govori kakvo d>0 moZemo upotrebiti za neko dato e. IJ ovom sludaju smo naSli da bismo mogli da koristimo d: ,

t4l

..*ll7l. Dati tri
da

je

lim/(x)-

primera drugih vrednosti d kojima se moZe

dokazati

e

1.

x-->2

---

3'
e

4

,

t

(ili
gde

100

bilo koje tri vrednosti d, je d>0, tako da je d < r)

1172. Pokazali smo da /(x) definisana na Slici 39 zadovoljava za Limf(x), uprkos dinjenici da je f(2):3.
x--->2

uslove

I

1173. Definicija za

hryf(x):l

uslovljava da

za neko e)0, postoji d>0 tako da ako je 0<lx-21<d, tada ie lf(x)- I l<e

1174. Definicija za

limf(x):L
x--->c

glasi:

Za neko e)0, postoji d>0 tako da ako je 0< lx-cl<d, tada je lf(x)-Ll<e. (Ako student jo5 ne zna definiciju sada TREBA DA JE ZAPAMTI).

f (x)-

1175. Posmatrajmo funkciju definisanu i grafidki predstavljenu na Slici 40 Dodatka. lzuzev u tadki x:1, gde je f(x):5, imamo da je

Zx-l

dokazali 1176. Postavicemo hipotezu da je lim/(x):l Da hipotezu moramo pokazati da za neko dato e>0 (bilo kako malo) postoji d>0 tako da

ti

ov1 l*;ftg.filg"

0<lx-11<d'

ll77 . Po5to nemamo potrebe da posmatramo tadku x : l, moZemo da koristimo pravilo funkcije f(x):2x- l. Prema tome. moramo udiniti . lf(x)-rl:l(2x-l )- I | <

E

I

178. Nejednakost l(2x-l)- I l:l2x-21<e je ekvivalentna nejednakosti .+
2

upro5ce- l;-

I

I

noj
t42

1179. Prema tome, ako uEinimo da
ovo ekvivalentno sa l2x-21<e

j" 6:1 i O<l*-ll<d,

tada je

ili

I/(x)-ll<__.

tada je

1180. Prema tome, dokazali smo za gornju funkciju J' da za neko e)0, postoji d>0 (naime, d:-) tako da ako je 0<lx-ll<d,

2

t

lf(x)- 1l<'

I l8l . Posmatrajmo funkciju definisanu Slici 4t. Ona je definisana kao :

i

grafidki predstavljenu na

2, 2

f-lf\x+r, f(*):l \z ) x* t -2, x:
1182. DokaZimo

da

je

doneti zakljudak demu teli ova granidna vrednost).

x->2

lim/(x)-

(Pogledati na grafik i

1183. Da bismo pokazali da :e:yftx):0, mi znamo da ako je dato neko e)0, moramo naii , tako da ako je --tada je lf(x)-01 : l"f(x)l <e.

d>0, 0< lx-21<d

1184. Nejednakost 0<lx-21 nam garantuje da ne treba da posmatramo Sta se de5ava sa funkcuom u tadki

x_-.

l185.Prematome,moZemoupotrebitipravilofunkcije/(x):-.

(-+) x+l

1186. Moramo nadiniti l/(x)-01<e

ili zamenjujuii pravilo funkcije

l(+x+,)-'l:l-+"*'l
: l"*J.l F-'l -rl

I 187.

Sada

je l-

I

2 -x*11<e

_

ekvivalentna sa upro5ienom nejedna-

koSiu

'i--rr'

|

t-rl

I188. Po5to je
valentno
sa

f-I:/

e€lll
I\

l-zl (;/

:2e imamo da je

l-;*+

'z

ll<e
I

ekvi-

lx-21<2e

r43

tada

1189. Prema tome, ako udinimo da je d-i 0< je l/(x)l(e, i mi smo dokazali da je1rry.f(x):

lx-21<6,

2e, 0

1190. Da li je samo vrednost 6:2e vaiela za ovaj

dokaz,!

Nle, bilo koja je 6<2e vaLi.

vrednost 6>0 gde

je m+0. Da bi

ll9l.

Posmatrajmo neku linearnu funkciju oblika f(x)-mx+b gde dokazali da je limf(x)-1:mc*b, piolazimo k o,

r

sledeie delove dokaznog postup l:;." (1) Usvojimo nejednakost lf(r)-rl
dokaZemo.

1192. Drugi korak u dokazivanju lim/(x):
(2) Nademo upro5ienu nejednakost
valentna, posle izvrsene zamene

L je:
koja

lf(x)-Ll<e

lx-cl.:

je

ekvi-

.f(x)-mx+b, pot#Jo:

nejednakosti

1193. Tada, (3) pustimo da je d:_---i ako je 0< lx-cl<d, t9da. zn?mo (zbog ekvivalentnosti svakog dlana niia nejednakosti) da je lf@)-Ll<e i dokazali smo da ie

)fl

1194. Za funkciju definisanu
dokazacemo da

j."13 f@):3. za x*L
31.-..

i

grafidki predstavljenu na Slici
Zelimo

42, di pokaZemo da je

(-3x-3)

i/(x)-31<e

ili l- -

I195. l(-3x-3)-31<e je ekvivalentno sa l-3x-61<e ili l-31 (-2), lx*21<e; zadnja nejednakost je ekvivalentna sa uprolienom nejed- e nako5iu lx -. - l< 3
(po5to
e

je l-_31:3)

I

196.

tada
144

je

Prema tome, ako izaberemo

lf(x)-3l<r.

d-.-.--_--

i ako je

0<__--

<

d,

T'
lx*21

1197. Prema tome, dokazali smo da je znamo da za svako e)0,

(naime, , tadaje

;

sada

O:i)

3'

tako da, ako

x

zadovoljava

postoji d>0, 0< lx*21<d,

x->-

lim

2

/(x):J,
3

lf (x)-

l<'

lim/(x):-1.
x--+l

1198. Dokazati da je za funkcrju"f(x) definisanu na Slici 43 Dodatka,

Hoiemo da je l/(x)-(-l)lce ili 1(2x*l)+ 1l<e ili l-2x*21<e
Sto

|

je ekvivalentno t -, l.x_ll<_:_. t
2

sa

Zato

I-21 je pogodan

izbor za d>0

potreban po definiciji granidne vred-

nosti bilo koje d>0 tako da je d s 3 . (MoZda vama neie biti po-

trebni svi delovi postupka dati
gore za nalailenje d>0.)

2

x+l

1199. Dokazati da je za funkciit lim /(x):-1.

f

dije je pravilo

f(x):-5x*2,

l/(x)-(-3)l<'
lxI

l(-5x*2)*31<e l-5x*51<e
l<--€

Prema tome, ako izaberete neko

)

d>0, za koje vaLi asi , 5 je lf(x)*31<e.

tada

naii potreban d>0 za neko funkciju definisanu i grafidki predstavljenu na Slici M Dodatka. Ona je definisana kao

e)0 kod date funkcije. Posmatrajmo /("):
{

1200. Obidno nije

sasvim jednostavno

x* l,
0,

, xll , x:1 x) l,

13 +22

1201. Postavimo da

je limf(x):).
x-> I

Tada moramo dokazati da

za

bilo koje e)0,

postoji d>0, tako da ako je 0< lx- I l<d, tada je lf(x)-21<e

1202. lz ove definicije vidimo da nam nije potrebno da uzmemo rr tazmatranje vrednost koju f(x) uzima u tadki x---.
145

1203. Postoje dva sludaja koja moramo razmotriti x>l i x<1. Ako 13v je x>1, imamo da ie f(x):-x* - i mi Zelimo da je za neko e)0,

2e

22

lf(x)-21<e.

ili ili

1l I <e -x-- 2l 2
|

(+'+:)-'i''

ili It lx-l l<'
ili je d<--,
Prema tome, za

lx- 1l<2e.

xll,

mi treba samo da odaberemo neko d>0, gde da bi udinili 0<lx-ll<d tj. posredno I f(x)-21<e.

1204. Posmatrajmo sada sludaj x<l . Za x1l, da za neko e)0, bude lf(x)-21<e ili l(x* r)-21<e

f(x)-x*l;

mi Zelimo

e

ili

da bi udinili

Prema tome, za

lx-

1l<e.

0<lx-ll<d i

xz-l

treba samo odabrati neko

d>0,

gde

poeredno

lf(x)-2\<e.

je d < ----_'

1205. Prema tome, po5to x mole biti ili veie ili manje od 1, morarno odabrati vrednost koja ie da va1iu oba sludaja. Dva uslova su dS2e za x) I i d <t za x<1. Prema tome, ako odaberemo d:t, zadovoljeni su potrebni uslovi za obe strane i mi smo dokazali da je

x->r

limf(x)-)

1206. MoZemo upasti i u komplikovanije situacije sa vrlo prostim 4, 4 funkcijama. Posmatrajmo funkciju / definisanu i nacrtanu na Slici je f(x):x2. Na grafiku moZemo videti da kako x pri45 Dodatka; to lazi ,,blile i bliZe" ka 2,/(x) postaje ,,bliska i ostaje blizu" mogli bi pomisliti da je

lr:rn4:-.

-;
1207. DokaZimo sada da je lim/(x):4. Da bi ovo uradili
x--+2

moramo

pokazati da
tada

za neko e>0, postoji d>0 tako da ako je 0< lx-21<r)

-1208. Sada za bilo koje e>0, mi hoiemo da V@)-al<e ili lxz-41<e
bude

je lf(x)-4\<e.

l(x-2) (x*Z)l<e lx-21lx*21<e. Ako prvo insistiramo da je lx-21(1, tada moZemo reii
146

ili ili

da

je

l<x<

1209. Ako je I <x<3, tada pouzdano znamo da je lx*|{5. Prema tome, ako Zelimo da je lx-21 lx*21<e, moZemo umesto lx*21 staviti 5 i pojadati nejednakost, traLe(i da je 5lx_21<e ili lx-21.+,
5

t,

l,
I
, 5

jer ce tada nejednakost lx-21 lx*21<e

svakako biti zadovoljena. Prema tome, ako Zelimo da je l/(x)- 4l<e, mi jedino treba da odaberemo d da bude manje od I i l. Ako je e:15, odabiramo d) . Za t:1, d:_- . Za e:05, Ako je e:5, odabiramo d:-

0,01

d:

1210. Tako smo se uverili da ne postoji uvek prosto pravilo za nalad>0 za neko dato e)0, kod primenjivanja epsilon-delta definicije granidne vrednosti. Mi 6emo, koristeii ovu definiciju izvesti izvesnf op5ta pravila koja 6e nam dopu5tati da nademo granidne vrednosti bez vratanja na definiciju; ali ipak ova definicija mora da vaii. Kako glasi epsilon-delta definicija za
Lenje

Za neko e)0 postoji d>0 tako da ako je 0< lx-xol{d, tada je lf(x)- Ll<e.

lT,,/("):L?

da razmatramo je f(x) definisana; prema tome, moramo samo one vrednosti za koje funkcije / razmatrati samo one brojeve x koji su u

l2ll. Mi moramo da ostvarimo to u ovoj definiciji

domenu

1212. Da bi dalje proudavali granidne vrednosti trebaie nam da pozna' jemo jednu nejednakost koja sadrZi apsolutne vrednosti i poznata je kao ,,trougaona nejednakost apsolutnih vrednosti". Napisana sim'bolima trou glona nejednakost apsolutnih vrednosti glasi la + bl < lal + lbi.

a lal* lbl:

1213. Ako

su i a i b pozitivni, tada ie

lai:a,lbl:

la*

bl:a*

b

b,

a*b

1214. Ako su i a i b negativni, tada ie lal-

-a,lri:-*--

la+bl-

-b, -(a*b)

1215. Tako, ako a i 6 imaju isti znak, vidimo da je la* + lbt.
t47

bl

lal*

i: "--

ili la*bl=lal ili la* l4l+l-31:4*3:7, +b|<|b|itako,usvakomsludaju,|a*b|S|a|+|D|.Naprimer,ako<
1216. Ako su 4 i b suprotnih znakova, tada je

^'

r:2t:,',I,3lil4+{-3)l:

I

I

I

s tat,-t4t

i wlffl;

apsolutnih vrednosti.

1217. Oba ova sludaja potpadaju pod jedno op5te pravilo i to la* nejednakost *Dl S lal*lbl koje je poznato kao

trougaona

1218. Trougaona nejednakost apsolutnih vrednosti glasi

@*\--

S lal+lbl

t219. lc+d*e*f(<lc*dl*

(ili
14(x)-Ir

1e*-f

I

lel+ l/l)

1220.

lF{x)-Lr*

Fz@)-Lzl s

l*
glasi

lF2@)-L2l

1221.

Pisana simbolima trougaona nejednakost

la*bl S lal+ lDl

1222. Sada iemo prou6iti neke osnovne osobine granidnih vrednosti. L2 Prva od njih moZe se Sire iskazati kao ,,granidna vrednost zbirajednaka je zbiru granidnih vrednosti". Odredenije, mi kaZemo da ako postoje i l,t-1i-.Fr(x) i Lr-1i^Fz@) (to znaEi, i L1 i Z2 su realni brojevi),
tada je lim (F1@)tF2(x)):lim
x--->c
x--+c

fi(x)+lim

F2(x)-Lr+-.

je , [m (rr(x) *Fz(.x)):3 +Dokaza6emo da ako je lim F1(x):lt iff^ oX*l:to, gde su z1 i ra rcarnt brojevi tada je*lim t"itlf+Af">:
1223. Na primer, ako

je

lim

F1(x):3 i

lim

Fz(x):17, tada

1'l,

lim F1(x) | --- - r\-7

r-+.or

In

F2@):L1|L2

1224. Da bi dokazali da je lin

(fr(r)* F2@):7rt-4,

moramo

prvo

pokazati da za svako e>0, postoji neko d>0 tako da kad je

"-r (Lt+Ia\. " vrednost
l4E

d"

*

p"r.rt

fr*"tj" f((.x)+fr@))iaajeqiel;

*#X

O<l.r-cl<d, tada je i (rr(x) +rz(x) (h * ta\l < e |

t22s. Sada je l(rr(x)+ Fz@D-(h* L)l: l(4(x) -L)*(Fz@)-Lz)l; pomodu trougaone nejednakosti imamo da je l(fr(x) L)-l(Fz(x)< l4(x)- \l+-

lFz{x)-Lzi

-L)l

1226. Sada, ako je lim F1(x):Lt, tada za sVako €1)0, postoji za kojeje lF1(x) - LtiZ:, kad god je 0<lx-cl<d.

d>0

€l

1227.

Izaberimorr:*,
Z

gde

je e)0

velidina data

zalim(fr(x)+
x-+c

lx-.cl

*Fz@)). Postoji neko d>0 (zvati Ba dr) za kojeje l^Fr(x)ako je

Lrl<sr:+
z

0<-{dr.

1228. Slidno, za

ez:!* postoji

neko 6>0 (zvati ga

6z)

tako da

ako

ez:

2-'

je 0< lx-cl16z, tada je lF2@)-Lzl

1229. Ako izaberemo d da bude manje i od

d1

i od d2 i

ako je 0<

lx-

lF2@)-L2l

-cl<d,

tada su

i

lFr(x)- Lrl<+

i 22 -

.:.

1230. Iz trougaone nejednakosti imamo da je l(^F'r(x)+ Fz@D-(Lt* t *Lz)l< l4(x)l Ll+gi1x7_tr1, i ako je o<1x-ci<d, (e?e- je d>0, T * prema ono d dato gore), tada je l(4(x)- Lrl * lFz(x) -Lzl.+ . tome, l(4(x): Fz@D-(Lt* L)l <

e

--'t

+;

-1231. Tako smo pokazali da za neko e )0, postoji neko d>0 tako da ako je 0<lx-cl<d, tada je (F{x)tF2(x))-(Z,r *L)l<e; prema

Lr*Lz

tomesmodokaza|idajelim(F1(x)+F21x11:-___-

1232. Dokazali smo adicionu teoremu za granidne vrednosti koja kaLe da ako postoje i lim Fr(x) i lim Fz@) tada je lim (fr(x)+ F2@)):
lim

lim

x'->c

^F2(x)

F1(x)+-*---

x-)('

x---)('

x+c

1233. Mogli bismo da dokaiemo slidne teoreme za razliku, proizvod i kolidnik dve funkcije, ali 6emo ih prosto navesti i dati primere.
149

1234. Uproiieno govoreii, ove teoreme kazuju da je ,,granidna vrednost razlike jednaka razljci granidnih vrednosti,",,granidna vrednost proizvoda jednaka t, ,,grani6na vrednost kolidnika jednaka kolidniku granidnih vrednosti," pod uslovom da funkcua u iminiocu kolidnika nema nulu za granidnu
vrednost.

proizvodu granidnih vrednosti

1235. Ako

je tim F{x)-sz i

lim F2@):.{i, tada je lim (4(x)+

cz

*F2@)):

+

t/7

1236. Ako

jr
x-l/

]tf,x:
I

I

y2- | i lim -r ' :2,tada

x+l X-l

l*2:3

je lim (* *xtx-+t \

\

:

x-+l

lim

2

xz-x-l
x-1

1237. Akoj.,t1T,
tada

je lim lr4*3xE+xz*4x+3

#:

-r t lT,

xc*3x3

x*3

-27

-29

x->-3

x+3

1238. Ako je Lr-lim fr(x) i Lr:1i^

{frl-timc x)c x+c x+ lim. ^F1(x): I a lim F2(x):1, tada je tim (4(x) r-+l x--+l xil

tada

je

Fz@) gde su i

L1i L2realnibrojevi,
je

|

tim @lifJrr(x))-lim

r2(x)

-L1-r4. Ako

-3: -2

-Fz@)):

r23e. Ako

j.

I,T,x:l ilT,

ft:r,

tada je

-l

ls("-=):
i lim F{x) i lim Fz@) realni brojevi), tada moZemo reii da je lim @rlniFr["): x-+c
lim
x_+c

1240. Ako

i

4(x) i ,:y"r^*)

postoje (znaEi, ako su

lim

d(x)-lim

Fz@)

150

1241, Ako postoji graniCna vrednost svake od dveju funkcija, tada granidna wednost zbira funkcije jednaka zbiru $anidnih vrednosti . Ako postoje granidne vrednosti svake od dveju funkcija, tada je granidna vrednost razlike funkcija jednaka --.--

je

razlici granidnih

vrednosti

1242. Slidno tome, ako postoje granidne vrednosti i za F{x) i za Fz@) moZemo reii da je lim (^F'1(x) . F2@))-lim ^F'1(x) . lim Fz(;); prema
tome, granidna urednosilrolruoda

granidnih vrednosti

jednaff:r ptoirJJiu

.

-

1243. Ako postoje tada imamo

i Lr:1i- 4(x) i Lr:1i^ Fz@) i x'-+c
li;-"

ako je

Lz*g,

!b

g #;: #3
-

. Uoditi da je vrlo vaLno da se

granidna vrednost irn.niorlfuzlikuje od nule, jer bi ako nije tako kolidnik bio neodreden. Ako je lim F1(x):a i lim F2@):h (gde je h+0),

tada - lim ie

rt (x)

t--" F, (X\

l2zl4. Podsetimo se da lim/(x):t zadovoljava sledeii uslov: (D"tt

znadi da postoji realan broj

I koji

)f(x)-Ll<t.

? sve €>0, postoji 6>0 tako da ako je 0< l"r <d, tada je
-c
l

"p.tl""d"lt

a.fini.iiu

g.unien;r"dt".ti).

-

1245. Ako kaZemo da funkcija ima neku granidnu vrednost L, ovo znali da ako nam neko da jedan poseban broj e>0, mi moramo naii takav interval sa sredi5nom tadkom xe da ako je x u ovom intervalu, /(x) nrje od granidne vrednosti L udaljeno vi5e od

e

l5l

1246.

I
I

graniEna vrednost,

Na gornjoj slici je pokazana funkcrja y-f(*) i njena odgovarajuia lim f(x)-f. Takode je pokazan i interval oko I od L-edo Z*r. Nu#ii na slici interval oko xs u okvire koga moramo ograniditi x ako Zelimo da f(x) oduvamo u intervalu (2,- e, L! e).
Oznaditi krajnje taEke

Uoditi da prave povuden e iz A i B presecaju y-f(x) u tadkama gde

ie

y:!-e i y:1trr.

Ai

B.

xJ0 moramo biti u stanju da pronademo jedan interval oko x-0 u kome Ae f@) ostati udaljeno od I unutar rastojanja e. Na primer, ako nam je dato e:0,2, mora biti l(xz+ 1)- I l<.25 ili lxzl<.25

1247. Primera radi, posmatrajmo funkciu /(x)- xzi I i pretpostavimo 0,5 da je lim /(x)-1. Ako je to tako, tada kada nam je dato neko e)0,

ili

lxl<-.

rastojanj a 0,25 od

1248. Prema tome, vidimo da radi ogranide nja f(x)-xz*l unutar l, moramo da x ogranidimo na interval 0< lxl <.5(- d) Slidno ovome na6i d>0 tako da je lf(x)-ll<.01 kada je 0<lx-01<d.

1@z*l)-11<.01 lxzl<.01 lxl<.1 Prema tome, d:.1 je traZeno d>0.

1249. Zafunkcrju/(x)- x2* 1, mi bismo hteli da imamo l(xzf l)- I l<e za neko pozitivno e. Tada jelx2l<e ili lxl</a frema tome, x moramo ograniditi na okolinu koordinatnog podetka u polupredniku

\/;

1250. Imamo detiri formule za graniilne vrednosti u vezi sa zbirovima, razlikama, proizvodima i kolidnicima funkcija. Ako je Lr:lim 4(x)

L2

a Lr-1i11,
x+c

Fz@)i ako obe granidne vrednosti postojg, tada je

''

*F2(x):1Tt" fitx)+ lim F2@)-7ta
152

.r-)c

fi;dl(x)*

125t. lim (^F1(x)-Fz@D- lim 4(x)x-+c
x--+c

Iim,F2(x),

:

Lr-Lz

1252. lim
x)c :

(^F1

@).

Fz(x)):

1tm

4 (x)

lim F2(x),
x --+c

Lr' Lz

lim
1253.
x --->c

d
F2

(x)

lim
x --->c

(x)

:-,Lr
L2

ako je L2

.

*--" Fr(x)

tt,n

F

(x)

+0

-:lim F{x) i Lr:1i^
1254. Dovde smo zahtevali da granidne vrednosti L1 i L2, Fz(x), postoje. Pod ovim smo mislili
gde

Lt: daLliL2
je

broj

uu'ai'r.ulni brojeuiiirir*o dopu5tali mogudnost ni za L1 ni za L2 da budu o (simbol za beskonadno), zato Sto to nije realan

1255. Pod lim /(x):m podrazumevamo da za neki realan broj M, x --+c bilo kako veliki, postoji takvo d>0 da ako je O<lx-cl<d, tada je postaje veie. f(x)>M. Prema tome, Sto x biva bliZe c,

f

(x)

-

1256. Prema tome, definicija lim
broj

/(x)- o

znali da za neki realan
tada je

M

M)0,

postoji d>0 tako au il'o"

jr 0< lx-cl<d,

f(x)>

1257. Posmatrajmo simbol
oo. Uzmimo neki

1*; ;

dokazacemo da

je ovo u stvari
(SAe
\

broj

M

recimo

M:1000; tada je za 0<lxl<a

t t ie \, I - d: 1000/-ix!itto*. Slidno, za bilo koji realan broj M>0 i za t liml: o<lxl<d /gde je d::) , I lrrrprema tome, sledi da je x-+ox \Ml ixi

1258. Postoji jedna vaZnija teorema o granidnim vrednostima koju moramo nauditi. Pretpostavimo da je f(x)<S(x)<h(x) za sve vrednosti x ,,blizu" c. Stavi5e, pretpostavimo da funkciie f(x) i h(x) tele zajed' nidkoj granidnoj vrednosti Lkada x-->c. Tada i g(x) teLi L kao granidnoj vrednosti kada
153

1259. Na primer. pretpostavimo da je f(*)-l*2-lxl, h(x)-tyz*lxl i g(x):1x2. Tada imamo da je f(x)<s@)<h(x) za sve vrednosti x*0; po5to je lim /(x)- lim h(x)-g znamo da je i lim g(x)--.
.r

0

-+0

x

->0

x

->0

1260. Ako je za svako x tako da je 0< | x-cl<d (gde je f(x)<s@)<h(x) i lim/(x): lim h(x)-1, tada je i

d>0),

x->

lim
c

g

(x):L

x-->a

1261. Ako imamo funkciju Fr(x):c (gde je c konstanta), tada je fim ^F1(x)_- po5to se F1(x) razlikuje od c za nulu u bilo kom

c

intervalu

0<lx-al<d,

bez obzira koji je d>0 izabran.

lim lim -L; da bi na5li lim c . Fz@) x-+4 (x) ' x-'a Fz@) koristimo teoremu za proiruJilranidnih vrednosti koja "i{2" da je
1262. Pretpostavimo da
lim F2(x)
^F1

je

lim (Fr (x) 'rz (x))

:

x--+a

1263. Neka je r'r (x):c; tada imamo lim cF2(x) lim (4 (x).Fz(x)): lim F1(x) .lim Fz@) E

cL
.

- x--+4

x->a

x--->a

-1264. DokaZimo da je lim x:a. Za neko

d>0 tako da ako

j" :-'

e)0 , moramo naii neko tada je lx-al<e.

0<lx-cl<d

-,
1265. Odevidno je da d:e zadovoljava epsilon-delta definiciju, . da je lim x:-

tako

a

ovoga moZemo lako dokazati (ponovljenom proizvoda za granidne vrednosti) da je lim f(x):teoreme 1266. bilo koju stepenu funkciju

Iz

upotrebom &

n

f(x)-xn

(podsetimo JJ[u je n >0).

je lim
X'+.Ig

1267. Dokazali smo da ako je f(x)+c

(gde

je c neka konstanta),

f(x)--.

tada

c

154

..-"-*{a_-!|l;F

1268. Ako jefi(x) funkcija koja ima granidnu wednost
tada f(x):cf{x) ima (prema odeljku 1263)

lim/(x):-.

Z1 kada

x--xo,

cLr

1269. Ovaj rezultat direktno proizilazi iz teoreme o granidnoj vrednosti proizvoda dveju funkcija koja kale da

ako

i limfi(x)
x-->c

ilimf2@)
x--+c

limfi(x) 'fz@)): x->c lim/r(x) 'rimf2@)
x+c
x-+c

postoje, tada je

tada

1270. Ono Sto smo upravo ustanovili implicira da ako je f(x)-cx"

je

tim/(x):-.

can

1271. Podsetimo se da funkciju f(x):a"fl*an-rxn-r*...*ap*ao polinomnom, (koja predstavlja zbir stepenih funkcija od x) nazivamo n-tog funkcijom stepena, ako je an*0.

1272. Videli smo da je lim a76xk:
x+c

ar ck

1273, Ponavljanom upotrebon teoreme o granidnoj vrednosti zbira funkcija, moZe se pokazati da, ako je /(x) jedna polinomna funkcija obtika fla):h)tt+a"1f -r+. . .*arx*an, tada je lim/(.x):

ane+arr-{r.-1+. . ,*ap*ao

1274.

-x?*2x- l, tada je lim/(x) -22+2. 2lim -l:7. Ako je g(x): x3-2x213, tadaje x--+ I S(*)L:
Prema tome, ako

jel(x)

13-2(l)213-2

1275. Ako je f(x)-x2*5 tada je f(x) jedna cija drugog stepena a lim /(x):
x-+c

funk-

polinomna, c2+5

155

1276. Ponekad umesto da se prvo defini5e /(.x):x2+5 i tada nalaZenje lim/(.x) prosto de se zahtevati nalaienje lim (rz*5); moramo
shvatiti da je ovo upravo samo skra6eno inalavanje za mnogo duii iskaz. ,,Koja je granidna vrednost/(x) kada x teii c, Ede je f(x):x2+52* Koliki je lim (xz*4x*3)?-.
r+-3 u--tc t+c

zahteva

0

1277. Ako je 8(x):x3-3x*1, tada je g(b) (vrednost b. pravilom funkcije g) jednako g(D)-

zdtuy'.ena

sa

b3-3b+l

1278. Ako je g(x):x3-3x*1, tada je limg(x)-

.

b3-3b+l

1279. Ako je h(x)-xe-2x2*5 tada je h(c):
lim
x->c

a

h(x)-

sc_)s2!5, gc_)s2!5

f(c) jednako je f(c)a lim f(x)x-+c

1280. ZA, polinomnu funkciju /(x)-anxt

+q"-p(-r+. . .*arxtao, . a&nIar-Pr-1*...*aP*ao, ancnldn-rcn -1+. . .{a( * as ,

l2SL
g(x)

laplas. Ako zrramo da je f(x) polinomna da je bmf(x)---.

-

a,,Xo

Prema tome, imamo da je za neku polinomnu funkciju g c) ancn * a6-pn * an-t* -1 + . . . * afi * ao, lfu g(x)

-g(

:

oblika -L I

f(c)

funkcija, onda znamo

1282. Ako je h(x) polinomna funkcija, mi znamo da je

)t:"rf*l:

h(xo)

t283. Ako je

h(x):"rl!,
'-\--l f(X)'E'---

J'L e\/ Bde su i g(x) if(x)polinomne

funkcije, -'

q(c),
f(C)

f(c)*O (na osnovu teoreme o granidnoj vrednosti kolidnika dveju funkcija). Po3to su / i g a lim/(x)polinomne funkcije onda je lim g(x)
tada se moZe pisati

:t*O(x): #,

ako ie

156

-,

! i5,fr.FMFlli!{gi

1284. Podsetimo se da kolidnik dva polinoma zovemo
funkcija.

racionalna

1285. Prema tome, za dve polinomne funkcrjes(x) i f(x) je
ako je

f(c)-.

g ,,- (x): *-*" f (x)

g (c)

f (c)'
+0

1286.

Kao primer za ovo, moZemo napisati liSlidno je, lim
x-->.2

:7
4

*r-5 :
x+
3

"'* 3 x-+2 Ya)

2z+3

2+2

22-5: _

r
5

2+3

1287. Ako

je g($-;r-3"+

:-,ah(l)-

i h(x)-2x2*x*1, tada je s(l): izatoje tim xt-3x+l _g(1)_ x-->t )xz*.r+ I h(l)
I

4,

-t,
4

_l

1288.

x->-

limg '-2+4x+3 :-.
x-3

1289. Neka je

g(x)-xzll a h(x):2g-1.
lims:(x)
,

Ako ie f(x):g
po5to je lim

(x)
(x)

tada

lim &(x):Q x+-2

h

lim/(x) ne moZe biti napisan rao r->1 4c Dr' naPlsan '

x+I

11; o 1";
x+t

x+l

h(x):0. Ako

je k(x):x+2, tada lim g (t) ne moZe biti
x+-2 k(x)
kno

napisan

**-2s
x->-2

lim (x)

lim k(x)

zato Sto je

-.
1290. Ako je lim S@)*0 a lim h(x):Q, tada se moZe pokazati da
@

j"

:L*o,mozemo naci d>0 tako da ",T "t*;; ako je O<lx-cl<d tada je g(x)>L-e a lh(x)l(e; izborom dovoljno malog e)0, moZemo udiniti da je l#+l >M za neko M>0 koje smo -

t#:*;"

ir

lft (x)l

izabrali. Prema tome, moZemo reCi da je lim x+c

t57

1291. Na primer, moZemo re6i da je Ilm_:_. x-'l Y_l

@

xz+l

1292.

t+2t * 2

ttA lim'- - :

6:3 42

1293.

lim'--E
t-->2.t-2

t-t-A

.

1294. Ako

je S @)jedna polinomna funkcija,

tad.a

je lim g (x):

Sk)

1295. Ako su

i g(x) i

h(x) polinomne funkcije, tada je lim

,*o h

f (x) : !"]

h(xd*o

: g !"'] , ako je
h(x)'
1296. Ako je za bilo koje dve funkcije r(x) a lim 8(x)-0, tada je lim x+c g (x)

f(x) i g(x), lim /(x):L*A

oo

1297. Ako su g (x)

i

h

(x) polinomne funkcije

i

ako

je lim g (x) :

o

:,19

h(x)-g,tada

ne moZemo da

dve granidne vrednosti,

nost beskonadno. Samo ako je lim g (x)+O

niti

moZemo

g" #
reii

razdvojimo

""'u"r*ru
moZemo

da je njegova granidna vred-

a lim h(x)-0

reii

da

j'131

#:-.
.r+l 1- I

1298. Da bi na5li

ti- "'-rl , ptro uodavamo

da imenilac

postaje

0 (ili nula)

nula tako da ne moZemo pisati
vrednost brojioca
158

i

x+l granidna vrednost imenioca su

t'-rt . I granidna li- t'--l : ItI x+t x- I lim x- I --.

l2gg. Da bi nasli liza ,,x

x->l Y- |

"'-:l ,
I

podsetimo se da

je

x--l skraienicd
je x+|,

2

teli l-;

nejednakost 0<

lx- 1l<d (r.oiu bi se javila u epsilon-delta
\

dokazu
da je

koji se tid€ lim f
x.-+|
daje

x-l;

x-l+O.
ovo

-J)
1)

\ nam garantuje da

-

tako

Prema tome, moZemo

i

brojilac

i imenilac podeliti sa _
.

r^*'-]:
x-->l 16-

I

r---

fim
t

(x-

({ + 1) : tim (x + l) s *--+ I X- I

1300. Da bi nasli li^

*'* 2 *.* |
x

jilac te dobijamo
x--+-l
.f

x->-l

+I

,

svodimo na proste dinioce bro-

.ir:_ ,,-F xz + 2x + I :,ilim (x + l) (x + 1) lim
+I i+-1 X+ I

x--->-r

lim (x+ l)

_.

1301. ,'^ xz-3 x-+ 2 : fim (x-2) ({- l) :
: x'+l x-l x+l x- L

fim x+l

(x-2),
I

-:
1302.

-6 lim x-+3 X-3

xz--

x

:

lim x+ 3

(x + 2) (x- 3)

X-3

-lim (x+2):5 x+3
1303.
"2-52+6 Iim z--->2 z-2

:

(t-2) (r-3)
z+2 Z-2 : lim (z-3):
z+2

-

I

dinilac

1304. Ako su/(x) i g(x) polinomi i ako je f(c)-}, f (x) ima (x-c). Slidno, ako je g(c)-O, tada g(x) ima dinilac

jedan (x-c)

1305. Seiamo

se da ako

je h(x):f \*)-, g (x)

gde su

i /(x) i g(x) poli-

racionalna

nomi, tada se h (x) nazive

.--'--=:_:-

funkcrja,

lt9

*-" g (x) moramo izvr5iti probe da vidimo koji sludaj razmatramo: l.
sludaj. Ako

1306. Ako se tra^i da nademo lim

I@

gde su

if i

g polinomi,

f (c)
s@) -_r @,

je

f sG)+0, tada je lim \4.: x--+c glX)

(x-r)

2. sludaj. Ako je g(c): o a
3. sludaj. Ako dinilac

tif(c)t'L, tada je x+c /("1 : g(x) su i g(c)-0 i/(c):0, d izdvajamo izf(x) i g(x) prost i tada nalazimo granidnu vrednost.
xz-3x+2 _

1307. Naii lim

x->3

xz*4x-5

2:l 168

(Sludai r)

1308.

z+4 zz-t6

lim

z2+62-4 : -

o

(Sludaj 2)

1309.

t+-2 t2-4

t2+3 ,. _- t+2 lrm

t-+-2 (t + 2)

,,_

(r+ 2) (r+

1)

,. : lllll

t+l

(t-2)
4

t+-2 t-2

:- I

(Sludaj 3)

1310.

t->o

li^ t' :
l+t2

0 (Sludaj l)

131 1.

x->1 x+l --

,. lrm

xz+4x-l

1312. lim "

v3-3 x+ | x-+l 2xz*x+ I

:

I
4

t2-4t+3 : 1313. lim '
r->3 t-3

13t4.
t"+ @

Simbol x+ @ znabi da ma6i

x

postaje proizvoljno veliko. Simbol

da I

postaje proizvoljno veliko

160

1315. Veoma 6esto se susreiemo sa izrazima kao

Sto

je lim

i+,

t+()

ali ovaj nema znatenjau skladu sa nasom postojeC"ni6ne vrednosti i ne moZemo govoriti o intervalu oko oo na isti nadin kao Sto govorimo o intervalu oko nekog realnog broja c. Medutim, mi ovom simbolu pridruZujemo vrednost koju uzima f(x) onda kada x postaje sve ve6e i vece. Redenicu ,,r postaje sve veCe i ve6e" oznadavamo simbolima na sledeii nadin
o

d;d;; ;:tr:":

1316. Posmatrajmo f(x)::. Kako x postaje x
sve manje I
I
vede

i.?l veCe,

-x

postaje

i manje i mi moZemo udiniti -:- tako blizu nule koliko Zelimo x jedino dineCi x dovoljno velikim. Prema tome mogli bi da pi5emo I je

lim/(x):0.

PomoCu slidnih argumenata imamo da

lim

8--+

@

-: 92

1317. Da bismo udinili da se ova vrsta granidne vrednosti uklopi u na5u raniju definiciju, mi iemo koristiti sledeii postupak. Ako Zelimo da tako da kada x*Qt nademo lim f(x), mi iemo postaviti da je x:l

0

1318. Defini5imo da je"lim

/(r):lLT/(7)
I

/l\

Na primer, ako

jef(x):

t2

:_i xz+l' I

1

^/ I \ _, tada je /(;) :

l+tz

Ail \7/

'

Sada Pomnozimo brojilac i
t2

imenilac velidinom t2, tako

1 juei/(t):;*"; dobija' ^/ \

prema tome je

x-ra Xz * |

lim

: .. lllll
r-+0

1319. Definisali smo lim /(x) kao lim l->0
x--ra

,(+)

1320. Ako ie

f(x):#,

tada je lim
x-+@

f(x):lstr:
\r/

0

:lim t' t--+o | + t2
161

I32L lim*'
x--->6

v-r4

x2-2

:

.

/1\ *o
fr"
) r-+o1l\z .

(Dovoljan

\7)-' odgovor je
(L\'-rlt\
\tl

r+o1-2tz
0)

1322.

x2-2x + 5 lim -x-'>@

z

2x2-5X + I

--.

,. \t/ ^^-^-jr
: ltfrt

*t

z/I\"_s/a) *r

a. l-2t + 5t2 r+o 2-5t + tz
:

\r/

\r/

1 -

2

1323. lim

x'-+a

x3_3X ':
X2

+|

lim

(+l -'(+)
(})'.' t-3tz
oo

l-+0

:[m-:

t-+o t * t3

1324. lim
x-+6

Axt
3Xz

'---3x3 :
-2Xs

1\' 4/l\'-3l\7/ ,. \t/ uIL ------.-=iir/l\'_2/af \r/ \r/ i imenilac (mnoZe6i i
brojilac sa
/7)

: ,. Illll

4-3tt
-2t2

r+0I
3

:- 4
7xz-2x + 5 E "*
0

1325. lim

x+@ 13-8X +7

-.

1326. lim
x'-+oo

13-8x+7 3Xz-2X + 5

r62

1327. lim
x--+3

*r-9
xz-4x + 3

:

x-'3 (x-3)(x- l)

,._ (x-3Xx+3)_:3

1328. lim
x-->o

x2-5x*2 -)162-3x + I

E

.

1329. Proudavali smo jedan od najznadajnijih pojmova u celom infinitezimalnom radunu pojam,,granidne vrednosti funkcije". Ponovimo ukratko ono Sto smo naudili. Seiamo se da
granidna vrednost c jednaka je L

f(x) kad x

teili

rimf(x)-L

ditamo kao

,,

,)

1330. Da bi do kazali da f(x) ima granidnu vrednost L kada x teli c, podinjemo sa jednim proizvoljnim pozitivnim brojem koga obidno
oznadavamo sa

e (ili

epsilon)

1331. Blizu tadke c koja
nejednakost

se posmatra

mi tralimo

da

f(x) zadovoljava lf(x)-Ll<e

1332. U stvari, mr zahtevamo da f(x) zadovoljava nejednakost lf(x)intervalu odredenom nejednakoSiu -Ll<e za sve tadke u jednomd>0. za neko

0<

lx-cl<d

1333. Kako glasi definicija za limf(x):L?

Za neko e)0 postoji d>0 tako ako je 0<lx-cl<d tada je

da

lf(x)-Ll<e.

1334. Se6amo se da mada grafik nije uvek pouzdan, on je desto veoma od pomodi u odredivanju da li granidna vrednost funkcije postoji ili ne. Na grafiku y:f(x) na Slici 46 Dodatka, vidimo da vrednost f(xo) . koja odgovara xe iznosi f(xo)--

L

1335. Na Slici 46 mi smo takode grafidki predstavili horizontalnu povr5inu odredenu nejednakoSiu
163

lf(x)-Ll<e (iri ly-Ll<e)

1336. Isprekidana prava kroz tadku

Lt e na y-osi preseca grafik

tri

v-f(x)

u

tadke.

1337.

Tri

oznadene na

tadke u kojima prava x osi sa E,

!:L* i -.

e preseca krivu

y-f(x) su

D, B

-

1338. Tri tadke u kojima y-f(x) preseca pravu !:L*e su one tadke . u kojima /(x) ima vrednost f(x):-

L*e

|33g, Na Slici 46, y:f(x) preseca !:L-e u tri tadke oznadene sa F, u svakoj od ovih taEakaf(x) ima vrednost A, i C,

--; 1340. Za sve vrednosti x unutar otvorenog intervala (D, C): y:f(x) LeLi unutar horizontalne povr$ine; to znati da f(x) zadovoljava nejednakost

L-e

lf(x)-Ll<e

prema tome, ako se neki interval oko xs ceo sadrZi u intervalu izmedu C i D,tada za sve vrednosti x u ovom intervalu ,f(x) zadovoljava

l34L

lf(x)-L<e

-. nejednakost

.

1342. Ako sa grafika moZemo da vidimo da bez obzira koliko malim e, uvek iroZemo naii neko d>0 tako da ako je O5[x-xsl<d, "8i"ifi f(x) lefteu horizontalnoj povr$ini. izmedu y - L, e i-y - Lt e, ta' ni.Joorti postoji i da je jednaka l. da ovo r.rgiiita da

granidna vrednost

$s(x):
l3M.

je 1343. Podsetimo se da ako je g(x) jedna polinomna funkcij a, tada -

s@)

podsetimo se da smo racionalnu funkciju definisali kao runkcija, tadaje tim dva porinoma, 'f(x) x4

;;"";;;;uID-*"t""
sve dok ie

kolidnik *:(c) h(x): f

h @)

f(c)*0.

r64

"€!,.qtt{t

1345. Za brlo koju funkciju koja zadovoljava limf(x):-f(c) se kaZe
da je neprekidna u taiki c. Ovo znadi da f(x) rffi?.-o udiniti toliko . bliskim sa f(c) koliko to Zelimo, dineii x dovoljno bliskim sa

c

1346. Podsetimo se da kada grafik jedne funkcije ima na sebi ,,skofunkcijom. kove", mi ovakvu funkciju nazivamo
prekidnom

1347. Prema tome, ako je /(x) funkcija koja je neprekidna u svakoj tadki svoga domena, mi znamo da njen grafik nema na sebi ,,skokove"

limf(x):f(c)
x->c

idaonazadovo1javausloV-zasvakutadkucsvogadomena.

1348. Da bi funkcija f(x) bila neprekidna u c, f(x) mora biti definisana f(c) kada xteLi c. u c i u nekom intervalu oko c if(x) mora teLiti

1349. Jedna funlcija se zove neprekidna ako je neprekidna u tadki svoga domena ; znadi, ako je limf(x)-f(c) za
x+c

svakoj

svaku tadku c u njenom domenu

lainoj

1350. Ako je jedna funkcija/(x) definisana u tadki c i u nekom intervalu granidnoj vrednosti oko c, tada ona moZe biti prekidna zbogjednog od sledeia dva razloga: ili zato Sto se f(x) ne pribliZava granidnoj vrednosti iIi zato Sto teZi

1351

Pogledati funkciju sa:

. Vei smo se dosada sretali sa primerima prekidnih funkcija. x+ I / definisanu na Slici 47 Dodatka koja je definisana 3
f (x): '

{--t--,

, x+r

x:l

1352. MoZemo da vidimo da za funkciju f datu na Slici 47, granidna vrednost lim/(x); ova granidna vrednost je jednaka

postoji

2

-.
1353. Medutim,
uodavamo da je

f(l):3;

zato

toga kaZemo da je ova funkcija
165

je lim/(x) +f(l) i zbog u tadki x: l.

prekidna

1354. Vidimo, medutim, da je ova funkcija prekidna samo u tadki t . U svim ostalim tadkama osim ove gde je c: l, imamo da je lim/(x)

f(c):c+l

:

1355. Na Slici 48 Dodatka grafidki smo predstavili funkciju/(x):[x]; 2 podsetimo se da simbol [x] oznalava najveii ceo broj manji ili jednak
sa x. Prema tome,

f (a\: .'\21 [al:

L2)

.

i
1356. Vidimo da ova funkcija ima ,,skokove" kod svakog celog broja zbog toga je kod svakog celog broja n.
prekidna

(gde

1357. Po5to funkcija [x] nema granidnu vrednost je n neki ceo broj), [x] je

u

tadkama funkcija.

x-n

prekidna

1358. Postoji vi5e teorema o neprekidnim funkcijama, koje direktno proistidu iz na5ih teorema o granidnim vrednostima. Podsetimo se da se jedna od teorema o granidnim vrednostima odnosi na granidnu vrednost zbira dve funkcije kada x--->c i glasi da ako postoje granidne vrednosti svake od funkcija kada x-c, tada je granidna vrednost zbira jednaka zbiru

granidnih vrednosti

1359. Vidimo da iz ove teoreme direktno proizilazi da je zbir funkcija. neprekidne funkcije takode

dve

neprekidna

1360. Ovo tvrdenje moZemo veoma lako dokazati na slededi nadin. Znamo da ako su i f (x) i g (x) neprekidne funkcije tada je lim/(x):
a lim

f(c),
SG)

g(x):-.

1361. Posmatrajmo funkciju h(x):f(x)*S(x). Da je h(x) neprekidna u tadki c moramo dokazati da je

bi

dokazali

da

lim h(x):h(g)
x-->c

1362. Sada imamo da je lim ft(x)-lim (/(x)*g(x)). Po teoremi o
x4

nidnoj vrednosti zbira imamo lim

x+c

(/(x)*g(x)):

x4

gra-

lim/(x)*lim g(x)
x+c x+c

r66

.
1363. Ali mi znamo da je limJ(x):/(c) a lim g(x):g(c) je lim ft(x):-

"

4riattr

i

zbos

toga flc\)

SG)

1364. pobto je

h(x):f(x)*g(x)

tada

je

i h(c)

f(c)*g(c)

1365. Prema tome, dokazali smo da je lim ft(x): h(c); znali da je u tadki c. Po5to je c proizvoljna tadka funkcija &(x) da je ft neprekidna u ovom domenu. iz domena h, sledi

neprekidna

1366. Slidno moZemo dokazati da su razlika, proizvod funkcije. neprekidnih funkcija isto tako

i kolidnik

neprekidne

1367. Jedino ogranidenje koje se mora udiniti je da ako
neprekidne funkcije, tada

je

i ry g (x)

neprekidna

f(x) i g(x) funkcija u tadki c
su

0

sve dotle dok se g(c), razlikuje od

1368. Ponovimo definiciju joS jedanput i recimo da je funkcija /(x) neprekidna u tadki c ako jelaefinisana u jednom intervalu koji obuhvata c i ako je lim/(x):-.

f@)

1369. Sada 6emo navesti bez kidnim funkcijama.
Teorema.. Ako je

doka

za dve znalajne teoreme o

nepre-

f@u\

int.ruala la, bf, tida- u inteivalu postoje tadke xm i x*r ,lr.kojima /(x) vzima .uo3r, minimalnu i maksimalnu vrednost, respektivno. Prema tome, za sve x iz fa, bl vali da ie f(xm) sf(x)

y-f(x)

neprekidna u svim tadkama jednog_zatvorenog

1370. Teorema.' Ako ie y:f(x) neprekidna u la,bl a L je neka vrednost izmedu f(xm) i f(*il (tb jest, f(x*)sL<f(x7)),. taql postoji 9ut jedna ta6ka ; i l;, ai tiiio da ji f(c):L. Usvojiti {u j. s(1) ngnrekidna i .* za ovaj interval 4 i2, respektivlo. 4l5o je g(4)-1, o [t, 5] i da to "ab2)-1 da li postoje u p,5l takve tadke c i d da je g(c):2?-i tj. da ie s(A:4?
t67

Da, Ne

-,,

1371. Slika 49 Dodatka pokazuje grafik neprekidne funkcije y-f(x). Vidimo da kako tadka Q1 prilazi blize tadki P na krivoj (to jest, kako
x1 biva bliZe sa c),

f(c)

f(x) postaje bliile sa

.

1372. Sa Slike 49, vidimo da prava PQr preseca krivu u dve tadke. krive kroz tadku P. Prema tome, ova se prava zove

-

sedica

1373. Kako Qlpilazi bliio P sa desne, sedica PQ te1i pravoj na krivu u tadki P. PT je

PT;

tangenta

1374. Slidno tome, kako Q2 prilazi P sa leva, PQz takode teZi PT (tangenta krive u tadki

pravoj

P

-).
137

bio

5.

Seiamo se da je pobud a za nala razmatranja granidnih poku5aj da se nade ,,granidna vrednost" koeficijenta pravca ovih

vrednosti
" je

tangente

kako se QL koeficijent pravca
sedic-a

ili

Q2 pribliZavaju P. Ova o,granidna vrednost na krivu.

bi ova ,,granidna vrednost" koeficijenta i sedica s desna i sedica s leva moraju teliti istoj
1376. Da

pravca

postojala,

tangenti

1377. Ovo nije uvek obavezno i zato posmatrajmo sedice t'roz tadku S na grafiku sa Slike 49. Kako Rr prilazi ka ^S sdesna, prava SR1 teZi na Slici 49. desnoj tangenti oznadenoj sa

SZ1

1378. Kako R2 teii S sleva, prava
^SR2

teZi levoj

tangenti

STz

nosti
168

1379. Prema tome, ne postoji jedinstvena granidna prava (tangenta) koeficijenata pravca za sedice troz tadku S; i tako mi ne moZemo govoriti o granidnoj vredsedica.

1380. Medutim, u veiini sludajeva koji se proudavaju u osnovama Ax infinitezimalnog raduna ova granidna vrednost postoji. Mi je nalazimo nalazeti granidnu vrednost funkcije m(x,Ax) kada teLi nuli ; funkciju m(x, Ax) zovemo funkcija seiica koeficijent pravca za krivu u tadki x.

1381. Seiamo se da je m(xs,Ax) bio koeficijent pravca sedice kroz na krivoj y-f(x). tadke (xo,f@i) i (ro* Ax,

f(xo+ Ax)

---)

1382. Slika 50 Dodatka pokazuje grafik y:f(x); sedicukroztadker{xs,f(is))ici(----

ona takode

pokazuje xo* Ax^, f@o*/x) --.1

1383. Mi smo zainteresovani za koeficijent pravca ove sedice. Podsetimo se da je koeficljent pravca bilo kakve prave h'roz tadke (xu y)

!z-!r

i

(xz,y2) jednak

*_ l' : Ax

xr-x,

1384. Za

se(icu pokazanu na Slici 50,

vidimo da je

/y-

f(xot/x)-f(xs)

1385. Prema tome, za koeficijent pravca sedice u tadki x0, da je m(xo, Ax):! f ,r-

imamo f (xo+ A x)-/(xo)
Ax

L, -

ne samo od

1386. Vidimo da funkcija sedica-koeficijent pravca m(xo, Ax) . lx vei i od vrednosti

zavisi

xs

13g7. Nasli smo da

je
: /(xo + 4 x)-/(xJ
Ax
.

diferencijalni

m (xo, A x)

Prema tome, m(xo, Ax) je kolidnik razlike vrednosti funkcije kolidnik. vrednosti x i zato se naziva

i

razlike

r69

1388. Nas zanima granidna vrednost od m(xs, Ax) kada lx teZi nuli. Seiamo se da graniEnu vrednost od m(xs,'li) kada Ax teili nuli piSemo kao

Ax->o

lim m(xo, Ax)

--

1389. Kada nalazimoo$f("r, Ax), ide ka nuli. dok

sedamo se da xs drZimo

fiksnim

Ax

sedaf'(xs)-rr^ /x-+o AX mosedasmo/,(;g)nazvaliizvodomfunkcrje/(x)utadki-.
1390. Uveli smo
oznadavaqi e

f

(xo+ a

x)-f (xi;

xs

1391. po5to je

xo upravo neka proizvoljna tadka u ko_3oj Zelimo da

matramo granidnu vrednost diferencijalnog kolidnika

f

(xo+

/

x)

-f

Pos- 0 (ili nuli) (xo)
*

kada Ax--|,moZemo fiksnim kada Ax teLi

.xs Z&ffieniti sa

x, imaju6i na umu aul IrA^o

Prema tome, definisali smo f'(x) kao f'(x): lim f @+ a !)-f (x), ako granidna vrednost postoji; seiamo se da z-x--o AX funkcije f(x) u tadki x. f'(x) zovemo
1392.

izvod

1393. Ako gornja graniina vrednost postoji za sve. x u domenu od f, kaiemo ai j" 7("I funkcija koja se moZe diferencirati. Ako je g(r) iiurk"ijn koja ie niorr diferencirati, njen izvod defini5emo kao g'(x):

fiAo ^

,'

s @+ A

x)-s

@)

Ax

1394. Ako je

y:f (x) tada izvod funkcije u tadki x oznalavamo sa

f'(x)

1395. Kako glasi definicija h'(x)?

h'(x):

,. h(x+ :,li3oT'x)-h(x)
A

ako postoji granidna vrednost

1396. Ako je r70

y:f(x),

nezavisno promenljiva

je

. -

x

1397. Ako je y-f(x) i x
raStaj na x), kaZemo da

na y).

sey promeni za iznos od Ay (koji

se promeni za iznos

od

lx

(koji zovemo

pri-

prira5taj

zovemo

i

1398. Prema tome, ako su z i v povezani nekim pravilom funkcije ako se y promeni za prira5taj Av, tada 6e odgovarajuia promena na u biti prira5taj

lu

1399. Ako je y:f(x), tada iemo udiniti slededu konvenciju za nost y* Ay. PoSto Ay odgovara priraStaju Ax, pisademo y* Ax).Ako nam je dato w:g(v), moZemo pisati w* Aw:

vred/y:

S(v*

Av)

-f(x*

1400. Ako nam je dato u-h(v), tada moZemo pisati

u-f

lu

-h(v*

Av).

-:
1401. Ako nam jedato y:f(x) i x: g(t), tada za odgovarajuii prira5taj naxodAxdobijamoprira5tajnayod-;AxodgovaraAt
prira5taju na
Ay,

I od

-. :f(x*
UA2.
Prema tome, ako je

Ax)

i x* Ax-

y-f(x) i x:g(t),

.

moZemo pisati

y*

Ay,

g(t+

/t)

---=
1403. Ako

je V:f (r)-+

5 "fi,tada

je

-f (r* A r)- _-..

--

9
3

V+ AV,

rr+ar)t

,:::_o:

1404. Ako je

y:f(x), mi pi5emo -y* Ay:f(x{ /x). Da bismo dobili f(x* za y od izraza za y* Ay. rako ie Ay"0,*yfririzraz

Ax)

1405. Ako nam je data funkcija u:g(v), tada je prira5taj na u koji odgovara promeni nezavisno promenljivi Av dat sa Au-g(v* Av)-

g(v)

t7r

\a w koja odgovara prira5taju na v koji oznadavamo

1406. Ako je w funkcija nezavisno promenljive v, tada je Aw promena
sa

Av

-.
1407. Kada piSemo xl Ax, lx moZe biti pozitivno Kada napi5emo y* /y, znamo da Ay moin biti ili

ili

negativn o.

ili

pozitivno, negativno

1408. Ako je f(x):x2, tada je f(x*

Ax)-

(x*AY)z

1409. Ako

je y-f(x)-x2,

tada

je yl Ay-f(x* Ax)-

(x{ A$z

1410. Ako je y:f(x)-x2,tada

je Ay--f(x{

Ax)-f(x):-

(xt Av)z-262

l4lL

Ako ie u:g1u), tada je

Au:-

g(v* Av)-g(v)

1412. Ako

je u:g (r):

, tada je uI Auu
1

g(v{
I

Av),

v*Av

1413. Ako je

u_!,
v

tada je A

tt:-

v+ Av

1414. Ako

je v : !

vv3, tada

ie v*

/v-

4n
3

(r+Ar)t

1415.

Ako

je ,:! '3

nr!,tada je

Av-

4n
3

(r+Ar1'-9r'
3

t72

1416. Ako je

y:f(x)-y2, Ay:f(x* Ax)-f(x)
-v2l2x

tada je

2xAx*(/x)z

-(x* Ax)z-P Axl(Ax)2-x2

1417. Videli smo da ako je

y-f(x):x2

tada

je /y:2rAxl(Ax)2.

2xIlx

Deleii obe strane ove jednadin e sa Ax, dobijamo

y: Ar

1418. Podsetimo se da je f'(x) definisan

sa o=!: fim +A lim "l-f"l f '(x)-l-*loAx al--off" Ax

2x* Ax
' aa

ako granidna vrednost postoji. Za

y-f(x)-y2, nalazimo

je!: -

Ax

r4rg. rzraz
za

LY

:W Ax

Ax

se zove

kolidnik

diferencijalni

f(x).

postoji.

1420. Izvod funkcije f(*) je granidna vrednost funkcije f(x), kada /x--0, ako granidna vrednost

diferencijalnog kolidnika

|42|.Izvodfunkcije/(x)oznaEaVamosaf,(x);f,(x)-lim--f(x+Ax)-f(x)
ako granidna vrednost postoji.
A x--+0

Ax

1422. Ako nam

je

data

y-f(x), mi se prema *

Ax

^oZemo

odnosti

diferencijalnom kolidniku

kao prema

funkcije f(x).

1423. Jedna druga oznaka

za izvod funkcije j"
y",

fim !: Ax+o lJX A dx
,,de-y-po-de-x".

izvod

+ dx
t73

ditamo kao ,,de-po-de-x od
oznailava

ili ,de-y-de-x", ili

g'(x)

funkcije g(x).

1424. Ako je y-h(x), tada izvod od .y oznaEavamo ili h'(x)

ili

Adx

1425. 9 ,"pomoiu granidne vrednosti defini5e

dx

Uuo

!: dx

Ax-+o A X

r. Irm

L,

y

ako granidna vrednost postoji.

1426. Se6amo se da ako je g(x) jedna polinomna funkcija, onda lim s(x)-

je

SG)

1427. Za

y-f(x)-*, Ay-f(x* Ax)-f(x)-

(x{ Ax)z-762 -y2l2x(/x)*(Ax)2-x2 :2x(Ax)*(Ax)z

1428. Prema tome,
y

za
x2

2x* Ax

:f

(x):

, 'L,x

OJ:

1429. Za

y-f(x)-1s2,y: 'Ax

. Ako privremeno

x

posma-

2x*Ax

tramo kao stalnu vrednost, tada :' ' funkcije od Ax.

P :2x* ax pimer polinomne Ax

1430. 7a nala1enje lim " Ax-+o A X
Ax-+0 A

Or!

,u

funkciju

y:f (x):xz, izra1unavamo

2x

lim LJ: Ar->0 (zx+ax)--. fim
X

1431. Prema tome, za funkcrjt y-x2, na5li smo da je !:7'1*1: -dx

2x

1432. Posmatrajmo funkciju y-f(x)-2x2-3xi na6i iemo izvod funkcije. Da uradimo ovo, treba prvo nadi Ay:f(x{ Ax)-

ove

f(x)

t74

1433. Po upro56avanju izraza za f(x-l Ax)-f(x), delimo obe strane Ax jednadine Ay:f (x* Ax)-f (x) velidinom da bi dobili diferencijalni kolidnik za ovu funkciju.

1434. Izvod

ovog diferencijalnog kolidnika kada Ax

f'(x) moZemo na6i izralunavanjem granidne vrednosti *0 (ili teLi 0)
.

1435. Za funkciju y-2x2-3x, imamo -. je y* Ayda (Ispisati izraz bez razvijanja dlanova ili upro5iavanja).

2(x* Ax)z-31x1 Ax)

1436. Za fur*ciju y-2x2-3x, imamo da je

Oduzimanjem

Y*AY=iV+^#tif i^jf, y-2x2-3x,
ly

4x(Ax)*2(/x)z-3 Ax

dobijamo

-:nn Ay!:2x2-3x. Dalje delimo
Ax

izraz za Ay funkcije.

1437. Sada imamo velidinu

veLilinom

za funkciju

da bi dobili diferencijalni kolidnik

1438. Za funkciju y:2x2-3x, na5li smo da je -t2(/x)2. Prema tome, diferencijalni kolidnik za

/y-4x(/x)-3Ax*
ovrr

4x-3-12/x

funkciju

j,

H:

1439. Za funkclju y-2x2-3x, na5li smo diferencijalni

kolidnik!:
Ax

4x-3

-4x-3-t2Ax. Za ovu je

funkciju

:2Ax):

X:,^tj3rH:J: o(4x-3*

1440. Ovaj postupak nala1enja izvoda funkcije uzimanjem granidne vrednosti diferencijalnog kolidnika se zove /-postupak. On se sastoji iz (ntfui dela: (l) nalaZenje izraza za y*Ay; (2) oduzimanje izraza za y od izraza za y* Ay radi dobtjanja izraza za , t75

A1t

-

1441. Tredi korak traienja izvoda funkcije pomoiu ovog metoda /-postupak, diferenciialni kolidni iferencijalni kolidnik (koga zovemo ) ie: (3) deljenje izraza za Ay velidinom lx radi dobijanja izraza funkcije. za

lM2. detvrti korak /-postupka
(4) nalaZenje -

je

lim *:f' (x)- Ax->0 dX

u(u, f(x+Ax)-f(x) rlr Ax Ax\ Ax\ -l

iemo nafii izraz

lM3.

Sada 6emo pomodu za

/-postupka nadi izvod funkcije

!:#. Prvo y*Ay

1444. Za

y-vt,

imamo da je

y* Ay:

(x*

Ax)3

1445. lzraz za dobili izraz za

oduzimamo

od

izraza za

yl Ay da bi

!,

Ay

|446.Zay_26l,imamodajey*Ay_(x*Ax)3;takojeAy_-(x*Ax)3_x3

(kombinacija slilna dlanovima polinona).

jo /y:(xl lxf -xr:x!+ t3xz/xt3x(/x)2+(/xy-x3:1447. ZA funkciju

y:r3,

imamo da

3az/v.!3x(/x)z!(Ax)z y6z/261(3xl Ax)' (/x)2

1448. Zafu*cijtr
NaS slededi korak

ie biti da ovaj iztaz za ly podelimo

!:x3, na5li smo da je Ay-JflAxi(3x*
sa

---

Ax) ' (Ax)z
.

Ax

. Av vxaz -:: Ax
r76

lM9. Deleii

izraz

/y-JxzAx*(3x* Ax)' (/x)z sa /x, dobijamo

3rsz4(3x+

Ax)' Ax

1450. Sledeii korak u /-postupku je nalaZenje
diferencijalnog kolidnika

granidne vrednosti,

+!

Ax

kada

x teii 0

" -:3ttz.y(3x+ Ax
A

1451. Za funkciju

na5li smo da diferencijalni kolidnik Ay . Ax) . Ax tako je lim 7 : , ax_+o AX

y:x3,

glasi

3x2

-

+:f' (x):ax

1452. Prema tome, za funkciju
,
-

l--f(x):#,

na5li smo da je

izvod

3x2

1453. Ovaj /-postupak je tako znalajan u proudavanju diferencijalnog raduna da iemo ga joS jedanput ponoviti. Kada je dato y-f(x), prvi korak A-postupka je nalailenje izraza za

y* ly

1454. Drugi korak

u

/-postupku

je da se

yI ly

izraz za y oduzme od izraza za radi dobrjanja izraza za ly (bilo kakvo ekvivalentno izratavanje je ispravno.)

1455. Tre6i korak /-postupka

je da se

izraz za

ly

podeli velidinom Ax

1456. Poslednji korak /-postupka je da se uzme izraz ,u

y i nade \x , ako granidna vrednost postoji. na

fim p
ax--+o

AX

(:*:f,(i)
fim

______, 1457. Prema tome, ova detiri koraka moZemo ukratko navesti sledeii nadin . (l) nalaZenje y{ Ay, (2) oduzimanje y radi dobijanja /Y,

ax_o

P Ax

.
t77

(3)

natakenie

il,
*: -,
ako granidna vrednost postoji.

(4) nalai"":,

1458. Seiamo se da je za nalaienje izraza za /y, obidno potrebno x)+3xzAx razvijanje izraza za y* Ay da bi se eliminisali zajednidki dlanovi. Na *3x(Ax)zl(Ax)t primer, y* Ay-(x{ Ax)t smo razvili u yf Ay:

y-f(x)-x2.
jednako

1459. Prodimo kroz /-postupak Prvi korak je naii

radi nalalenja izvoda funkcije y* Ay, Sto je, za funkcijuf(x)-yz, (xf /x)z

izraza za

1460.Drugikorakjedobijanjeiztazaza-oduzimanjemAy, y od izraza za y* Ay

1461. Za

!:x2,

nalazimo da

je AY-

(x* Ax)2-x2

-y2l2xAxl(Ax)2-x2 -2xax*(/x)z
1462. Imajudi odredeno cijalni kolidnik

Ay-2*Axl(/x)2,

:-

.

sada iemo nadi

diferen- y, AX
2x' Ax

1463. Kao poslednje, na6i iemo

lim (2x* Ax)-22t
Ax+O

:-.

dy

fuc

y:f(x):xz*2.

1464. Pro6 kroz sva detiri dela /-postupka

i

na6i izvod

funkciie yl Ay:(x! /x)z!2

y:r,2t2 Ay:(xl /x)zt2-(xz12)
:262{}x/xl(Ax)2t

Ax tim Q: tim.i.x+A,x\:2x:Q ' a.r-+o Ax A:-+o' dx

A-':2x+Lx

*2-xz-2 :ta/a{(Ay)z

i
1465. JoS jedanput pro<limo kroz delove /-postupka za izvoda jedne funkcije. Sedamo se da je prvi korak /-postupka

(Neki od gornjih koraka se mogu
kombinovati).

aalalr,nje y*Zy
nalaZenje

imza
178

z,a

ako nam

je

dato

y:flx),

1466.

Za funkciju y:f(x)-2xt-4x*5

nalazimo da

je y* Ay:

2

(x* Ax)t-41x* /x)*5

za-odizrazazay*Ay'radidobijanjaizrazazaAy.
1468. Zafunkciju y:2;t-4x{5, naSli smo da ie y+ -piema tome je /y: -4(x* A*)+S;

1467. Seiamo se da je drugi korak /-postupka oduzimanje

izraza

y

Ay-2(x* Ax)t-

2(x*

lxf -4(x* /x)*5 -Qrt-ax*s)

1469. Upro56avanjem gore nadenog izraza
Ay

za Ay d,obijamo i

6x2-4

:2(* *

A x)t - 4(x * A *) + S - (2xt - 4x -l 5) :)yr {6*z(Ax)l6x(Ax)z a2(Ax)t -4x-4 Ax *5_2xt*4x_5

:

$ yz(

/

x)

t

6

x( A x)z

4 2( A x)t -

4A

x.

Obidno dlanove izraza grupi5emo u dve grupe; prvi imaju u sebi samo dinilac Ax prvog stepena, koji 6e se poni5titi deljenjem sa Ax, a drugi imaju dinioce (Ax)2. Uoditi da (/x)t ima dinilac (Ax)2. Prema tome, ako grupi5emo gornji izraz dobijamo Ay-(-_--)(Ax)*(6x4*2 Ax)(Ax)2.

1470. Za funkciju y:21s3-4x*5, na$li smo da je

Ay:16x2-4)(A*)+

6x2-4*(6x*2Ax)(Ax)

+(6x +2A x)(A x)z;

zato

je

+: Ax
#-4x*5,

1471.

Za funkciju y-f (x):2

na5li smo da

:" #:6
:

x2Ay

f'

(x)

(niA ,

-4+(6 x+2 A x) (A x);

zato ie

lllll zx+O A x -:

6xz-4

1472. Proii sada k.roz /-postupak

i naei izvod funkcije y-f(x)-1s.

y+

A

Ay-A*

!:x !-x*

Ax

/x -l dy ,! ay llm :lim1 I x+O :l

Av -

dx zx+o A X

179

.*i4{tlll 1473. Posmatrajmo funkciju l--f(x)-c, gde je c neka konstanta. x Seiamo se da je grafik ove funkcije prava linija kroz tadku (0, c) i paralelna sa

--osom.
1747. Podsetimo se da sa t-osom je<lnak

je koeficijent pravca neke prave paralelne

O (Zbog toga Sto

je /y:Q

72

,t"
i"d-

--

vrednosti nak 0.)

/x i

zato ie

a

' lx'

vrednost koeficijenta pravca sedice na grafik funkcije (to jest, koeficijent pravca na krivu).

1475. Podsetimo se da izvod jedne funkciie predstavlja

granidnu

targ€nte

!:c 1476. Znamo da je koeficijent pravca funkcije y:f(x):c ravan nuli u svim tadkama. Proii kroi /-postupak za iatiZenli'izvoda funkcije y+ A. !:c A y-0 y:f(x)-c da bi se pokazalo Aa je ovaj koeficijent pravca jednak b. Ay (Imati na umu da je i f(x)-s i f(x* /x)-9.1 :O Ax
dy

dX

_ nmU zx+O
AX

-0
1477. Pokazali smo da je izvod od y:v3 jednak 3x2, da je izvod od Sada iemo !:x2 jednak 2x, i da je izvod od y-1s jednak izvesti obrazac za izvod neke stepene funkcije y-f(x)-xn, gde je n pozitivan ceo broj.
I

1478. Za funkciju

y-f(x)-xn,

nalazimo

y* Ay-

(x* Ax)"

1479. ZA funkciju y:p, smo na5li da ie y* /y--(xf @)".- tlngtrebom binomne teoreme za razvijanje ove stepene funkcije, dobijamo yl /y:*,+n*-l/x* (6lanovi sa x i Ax) . (/x)2. 7n o, oduzimanjem /:x' dobiiamo da je Ay:-

n(-r lx*(Elanovisa xi /x). (/x)2

1480. Na$li smo za stepenu funkciju
(dlanovi sa .r

!:xn,

da je

Ay-n*o-rAx*
n*-1*
*(dlanovi sa x

i /x) ' (Ax)z; zato i" *: - Ax

i

Ax)' (Ax).

180

1481. Za stepenu funkciju

!:xn

na$li smo da

je
x).

n*-r

*:nfl-4
dy_

(dlanovi sa

x i / x).(/

Posto dlanovi sa .x i a x ostaju konadni kada a x teLi nuli, mi znamo da granidna vrednost drugog dlana teZi nuli; prema tome,

dx

1482. Prema tome, pokazali smo da je
Y

-f(x)-xn.

f , (x):_

za

funkciju n*-l

1483.. A-\o jtlQ): xn,-tada jef'(x):nxn-7. Na primer, ako tada je f '(x):9xa. Ako je f (x)-ps, f '(x)-_.

jef(x):ys,

35x3a

1484. Ako je f

(x):#, .f '(x):-

(koristiti

obrazac).

3x2

1485. Ako je /(x):y100, onda je f

'

(x):-.

lm.ree

1486. Ako ie f(x)-a'10'000 tada je f'

(x):

l0.000rp.eee

1487. So6amo se da smo rekli da je a funkcija od x koja se moZo koja se moZe diferencirati, diferencirati ako lim { oo*o;t. Stepena funkcija u:f je jedan nto-t t x_* /y primer funkcije od x I lm z;nAmu^

r.du oa -dx le

-: y* Ay

1488. Neka u-f{*) bude funkcija od x koja se moile diferencirati i neka ie y-tu, gde je c neka konstanta. Sada iemo na(i izvod funkcije y u odnosu na x. Seiamo se da je prvi korak /-postupka bio nala1eije
lzraza za

14-89. Ako je u:f(x), tada prira5taju odgovara prira5taj /u.

nezavisno promenljive

x,

Ax

l8l

1490. Ako je
vrednosti

y-ru,

Bde je u-f(x), tada y* nezavisno promenljive.

Ay-c(u* /u) odgovara x* Ax

gde je u-f(x),tada imamo da je Oduzimanjem izraza za y nalazimo da je Ay--

l4g1- Ako je y-cu,

y* Ay-c(u* Au).
.

cAu

ly _: Ax

1492. Sledeii korak /-postupka je deljenje obe strene

sa

Ax;

Lu dobijamo c'Ax

naorsatr

1493. Ako je du

-

u:f(x)

funkcija koja se moZe diferencirati, tad se moZe

-

-: dx

oltSrg
lim f A.r->o

r:* Lu (ur ,:t2
(x +

A,x)-f (x))
Ax

Ax kada Ax teii 0, imamo da je fi- p: fim c ^: Leva strana je lx--o AX Ax-+o Ax po definiciji . Upotrebom teoreme o proizvodu granidnih -vrednosti imamo da jelim f X:JiTo" J=r*E--. Ax

|4g4.Uzimanjemgranidnevrednostizaobestraneody:,.y

dx'

t'+

dx

1495. Zbog toga, ako je
diferencirati, imamo da

!:ctt,

gde

je z funkcija od x koja

se

moZe

du

je !: -dx

dx

1496. Ako je

y-#,

imamo da je

+:'d(:") -dx dx :

nxn

-l

1497. Ako je u funkcija od x koja se moZe diferencirati, a c neka kond (:u) : r.!. Ovo posebno znadi da ako je tr-)(rt, stanta, tada ie

cn*-r

dx

dx

tada imamo da je
182

ry:r-o(!") -dxdx

E

.

1498. Na primer, ako je y:sf, imamo

da je

!!-20xr.
dx

Ako je

y:lgxlt,

I

l0xto

tada

j" 4:
d,x

1499. Ako

JE

.1 I:

T'O,

lmamo

dYdaie -dx

-2x3

1500.

d

(-3xa)
dx

-

-

l8xs

1501. Obrazac f'(x)-nxn-r za izvod funkcije f(x)-xn izveden je pod pretpostavkom da je n nekj ceo broj veii od nule. Medutim, moZe se dokazati da ovaj izraz vaii za bilo koji realan broj m (pozitivan ili
negativan). Usvajajuii ovo, imamo da je, ako je

-5x-a

!:T5,9: 'dx

t502. Pogledajmo sada ukratko Sta mi podrazumevamo pod * kada a nije pozitivan ceo broj. Ako je a--m, gde je m neki pozitivni
ceo broj

I
xtL

,

tada je

r*:A

ako
xrn

je

x*O.Na

prime t,

x-r2

ako je x+0.

1503. Razmotrimo sada sludaj kada je m pozitivan racionalan broj n !, gde su p i q pozitivni celi brojevi (e+01. Pretpostavimo da je y poq

1

Gz),

zitivan realan broj; ako znamo da postoji yrlo, moZemo ynla dsfinisati kao (yrta1n. Prema tome, 3T moilemo pisati kao 3z

:

1504. Sada pretpostavimo da je
pozitivan racionalan broj
q

y

negativan realan broj

a da je

m

L;holemo

da defini5em o yotana slidan nadin

(-

I

8)T)r:

(-2)z:4

kao gore, gde je y pozitivan. Znamo da ce ovaj broj postojati samo ako je q neparan ceo broj (5to znadi da ne razxratramo kvadratni, detvrti, Sesti itd. koren iz negativnih brojeva). Usvajajuii da yrtt postoji, ynto defini5emo kao

i

gore ynl0-(yrlc;r. lrla

primer,(-8), :

183

,q
1505. Prema tome, za neki realanrbroi
fini5emo kao 1yrto1P. Na primer, 42

y*0,

ako yrta postoji, ynlo f,s-

:

1506. Ako je y neki realan broj razlidit od nule, a p i q pozitivni celi brojevi i ako postoji ytta, onda y-@td defini5emo kao y-@til--lSta 3e

I
4

(-8)-n

2

Yela

1507. Isto tako, ako je x realan broj razlilit od nule, a a
nalan broj

nekJ raciorc

!- , tadaxd defini5emo kao f la-(xr -yn ql

-2

tq)p,ako

xl

postoji.

Na primer, (-32Y

:

1508. Slidno je

i (-32) -5_

I

_t
2

1509.

I :

xlo

, ako je

x*0. x-7:-,

ako

je x*0.

x-10,

I
y7

1510.

x

I:

, ako je x+0.

26-l

I 1511.y3 :

, ako je x*0.

x3

1512.

*t :fT;

lt

xT

:

, ako je x)0.

,/i tF
6

3

1513. Slidno, seiamo se, x4 oznalava detvrti koren od x3 (to jest,
4
5

t/ *t), ako je x)0. Ako je y20, yE molemo pisati kao
r84

1514.

J-rI
rir.
I

, ako je xZO.

I

x+z

1515.

fx

=)(

",

aKo

Jg

x+0.
ako je .r>0.

x-z

I

I
1

-z
11 :-----;:
J

1516. ' xlx I:

3

,

ako je x>0.

x-z

xT

1517.

.ya

,

ako je x+0.

I 2xT

ako je x+0.

X-4,
_2

x3

1518.
x>0.

tfr:

ako je

x)0. I ,/,

ako je

x',
I

I

x-T

konstante jednak

1519. Podsetimo i
dx

se da

je

xo-I,

ako je x*0; znamo da je izvod neke pravilu izvoda stepene funkcije, imamo . Po

0, 0

daje*(,p):0.x-1:-5toseslaZesana5imprvimrezultatom
ako je x+0.

1520. Usvajajuii da pravilo za nalainnje izvoda stepene funkcije xn vaili
za bilo koji realan broj, nalazimo da je izvod funkcije !:xT jednak t^l 5 AY a, -:!-: 5 x--7 ako je x>0. Ako je y:xz, gde je x)0, izvod !: r J 'v dx 4 dx

5+
2

:

1521. Ako

je

7

y-_xT gde

je x)0, dy_
dx

1l '
8

x-8

1522. Ako je
r85

y:v6

gde

je x)0, dy_
dx

-x 2

1_+ -

1523. Usvojimo da je x takvo da je xqgz definisano; ako je dy_
dx

!-x4ez,

(49.2)fa'z

1524. Ako ie

y-2xi,

3

gd"je

x)0,

4: dx I dx

3 \/ x

1525. Ako ie x*O,tada ie y-J-:7x-3, tako da ie

263

_2rx_+

(li _r;)

1526. Ako

:"

y:*, y:*,

Bde

je

xt'L,

y.:

-j

ru, -2x-3)

1527. Ako

:"

sde

ie x*0,

X:

-!

ru, -24x-s)

1528. Ako je

y:*,

gde

je r)0,

*:

I x_3 I -- 23^ 2 rlr__ 2xz

I
2 1/xs

'dx
-:

lF

.dy

1529. Usvojimo da jex takvo da ie

f

definisano; ako ie

y-3f, onda 3a*-r

1530. Ako je y :2

\/r,

gde

je

x

) 0, 4! : -

/... r x-t2 {,'r'&)
y*Ay

I

1531. DokaZimo da pravilo za stepene funkcije vaili i u posebnom I gde je x*0. Ovo sludaju kada je n--1; to znaii za funkcuu .yx iemo uraditi nalaZenjem izvoda ove funk cije l-postupkom. Kao i obidno, prvi korak A-postupka je nalaienje izraza za

1532. Ako
186

ie

y- | , onda je y* Ayx

x+ Ax

*,irilq;

1533. Za funkcrju
zato

lr y- -1 , gde je xt'\,
x

imamo da

je yl Ay:

je /y-

.r+Ax

.

i

x*Ax

1534. Na5li smo da je zafunkciju

Ay:
ie

na zajednidki imenilac (x* Ax)' x. Kad smo ovo uradili nalazimo da

: x*Ax-

ll

y-L , gde je x+0, Ay jednako x

x-(x

Ax) -Ax (x + Ax)x (x + Ax)x
+

x

Da bi

ovaj izraz bio upotrebljiv svodimo razlomke

Ay:I , . , . i !: x , gde jex*O, imamo da je Ay: (x+Ax)x _ -Ax -l

1535. Za funkciju zbog tosajt

(x + Ax)x

#
I
-1
,
imamo da

1536. Po5to j,

Ax

(x+Ax)x

je

Ax-+0

lim

L,y

_

Ax

-1
A2

rs37. rako
ako je

x+0, i da prema pravilu za stepene funkcije moZemo

:" +:4 rr\ = dx dx \ x I *'

I uxo Je x*o' znamo da je I :x-1 '
x
pisati

-v-2 (lr

-1)

!*r*):
1538. Tako smo dokazali, upotrebom /-postupka da pravilo
stepene funkcije vaLi za sludaj
za

-y-2

n-

-l

;

prema tome,

ako je x+0.

fr{r-rl:

1539. Ako je

y:x,

onda je

dy

dx

_, 'rP_I

1540. PokaZimo sada

n: !.
2

pravilo za stepene funkcije vaili za sludaj d I d . t-Po ovom pravilu je ; (v x):;(x2):---. dx ax
da

I
2

-+_

r

2'\/,

r87

1541. Da bi na5li izvod jedne funkcije /-postupkom, mi obavljamo
sledeie:

(t)
(2)

(3)

nalaZenje izraza za y* Ay; (2) dobijanje izraza za ly oduzimanjem izraza za y od izraza y* Ay; (3) dobijanje diferencijalnog kolidAv nika 7 delenjem izrazaza za Ax Ay sa /x;

(l)

(4)

(4) nalaZenje rim P :L, - Ax-+oAx dx'

ako

granidna vrednost postoji. (Bilo kakvo izralavanje ekvivalentno ovome je ispravno).

y-f(x)-G,

1542. Sada iemo upotrebiti /-postupak za nalalenje izvoda funkcije gd" je x)0. Za ovuje funkcrju y* /y-

{x+Ax

|543.Zbogtogaje,zafunkcijuy:/i(edejex}0),/y--.V;+G-\/,

1544. Na5li smo da je

Ay:l/i+Zx-/i; zat oJe

A'v

lx

Vx+ A-; -J, Ax

154s. Za uprosdavanje razlomka

LJ-/x+Ln-]/Ei, Ax Ax
sa

koristimo sle-

(x*Ax)-x-Ax

taje (/.+Z;V;>. (V x+ tx*y'-lo-

deie: Pomnoilimo

i brojilac i imenilac

(V-x*-Ax+/n.Imenilac pos-

1546. Imamo da ie

Ax

A/: 6=x n^n-V x +

Ar-;

- noZenjem i
Ax

brojioca

i

ime-

(Vr+T;+ V;)

nioca

sa 11/VTZI+VD

oouijamo

*42: Ax(/iTTx+

V"l

188

*

-dffiS$&-&*

1547. Koristeii neprekidnost funkcije kvadratnog korena (funkcije . L,v y: \/r, gde je x> 0) i dinjenicu da - ----:-: r--^le lAx vx+4\x+vx I nalazimo da je lim 4 / : [*
>

ll
1/i + li

2\/t

Ax--+0 A

X

Ax-+0

V;T& +\/t

1548. Dokazali smo za funkcrju .y:

Ji,

gdeje x20, da je

:+,
je

*r,/;t: ax
ako

I
2

_r 2.

ako je x>0.

Prema

tomeje

d

I
2

x>0; ovo pokazuje da pravilo za stepene funkcije vali

*(.t):-,

za,

n:-.

1549.

;,

gde

je x2o, +: .,
ax

,

ako je

5

x-T

I

x>0.

1550. Ako je

!-3x-rz, gde je x+0,

tada

je

y:
dx

-36 x-tt

1551. Hteli bismo da dokailemo da je izvod zbka konadnog broja (n22, pozitivan ceo broj) funkcija koje se mogu diferencirati jednak zbiru izvoda od n funkcija. Ovo znaEi, za sludaj n:2, da bismo hteli
n

dv

dx

da doka Lemo obrazac !9j')

dx

:

du

dx

+

-.
1552. Pretpostavimo da nam je dato !-u*v, i da su a i u funkcije od x koje se mogu diferencirati. Kada se umesto x postavi x* Ax, dobija se jednadina /* Ay:(uf Ay)t(-----).

v* Av

1553. Kada je dato !-u*v, gde su i z i v funkcije koje se mogu diferencirati, na51i smo da je y* Ay-(u* Au)*(vl Av). Da bi naSli izraz za Ay oduzimamo od gornjeg izraza !-u*v i dobijamo Ay189

/u* Av

."*..||.q
1554.
Za,

y:uar,

sa /.x, dobijamo

Ax

l' :

A,

na5li smo da

je

/y: /uah;

deljenjem obe

strane Au. A.x -+-

Ay Ax

1555. Dobiv5i tako diferencijalni Lo116n;142
zimo granidnu vrednost kada

!: dx

rim 4l: Ax_+oAx

/ x teLi 0; tako dobijamo da je fim (L" *!\. ax*o\Ax' L*l'

Ax Ax Ax

:+!++,sadatra- Jlr#

Po teoremi o graniEnoj vrednosti zbfua imamo da je

,. iLu Ay\ ltm A,u + llm l. *.-l: Ax-+o\Ax A,xl Ax+oAx
lim 4f

1556. Ako su ,, i v funkcije od x koje Podelmtc{r

du ,. L,ut dv d*:JllrA" a*:-'

se mogu diferencirati, onda

je

A;_,0 A X

1557. Prema tome, dokazali smo da je, ako
J|

je !-u*r, !:**

U
dx

dx dx

-.
1558. Neka je y:x3*y2;zanalakenjeizvoda
da koristimo -upravo
izvedeno pravilo. Ako

d!dX

rsulvrJv funkcije /

3*' y moZemo 2X, LlLt\r!.rvr..\,
je +:
ax

je

3x2+2x

tt:x3, tada

:-. dy du,dv dx dx -: dx -:

Ako je-_v-a2, tada

je +: -dx

; tako

je

1559. Prema tome, za nalaisnje izvoda zbira dve frlnkcije koje se mogu diferencirati, mi jednostavno nalazimo zbir njihovih izvoda i Na primer, + Qxzl: -, & L r!)_=O (zato Sto je 4 konL --'

6x,

6x

dx

dx'

stanta); Zbog toga, ako je
190

y:3**4,

onda

je

#:

1560. Upravo izvedeni obrazac vaLi za zbir dve funkcije; slidan obrazac moile se izvesti (matematidkom indukcijom) i za zbir nekog konadnog broja funkcija koje se mogu diferencirati. Na primer, ako je

dw

dx

!-u*v*w,

tada

:" dx dx

+:+ *** dx

1561. Sada moZemo da izradunamo izvod bilo koje polinomne funkcije jednostavnim izradunavanjem izvoda svake stepene funkcije od kojih je ona sastavljena i zbrajanjem ovih izvoda. Na primer, ako je y:3#+

9

xz*8

x-2

l4xz-2x+1,

tada

j"

*:

1562. Nezavisno promenljiva jedne funkcije ne mora uvek biti x. Ako je s:f(t), tadaj" !: fim f . Na primer,' ako je s:t2,tada je r -

12

dt ar--+oAt
13, tada

#:rr.

Ako

je

.r:l

j"

#:
r+l

dt 1563. Ako je s:1215 t2*t,

It

:

7 t6

+10

1564.

Ako

je

u-3v3-l5vr+2i, +: 'dv

9yz{40yt ly'T

t

1565. Ako je y-xrt-10x2

+;,+:
4X

13 xrz- 70 xi,+

a
4

r+

1566. Ako je

y:2 tF

+

8' dv * _3 1: ax

_1 3 _ll 8 X 2__X
8

1567. Usvojimo da

Y:
lel

.,/;-7;' A:

63dy

je x takvo da je x2'r

definisano; ako je

-3

x-T +6.3 x-3'r

3

1568. Podsetimo se da izvod funkcije y-f(x) u tadki x:xo predstavlja koeficijent pravca tangente na grafik ove funkcije u tadki -(xo,,f(xo)). Ako je f (x):vz, tada je f'(x)--.-_, tako da je koeficijent pravca krive \ x:2 jednak f '(2):_ .

2x,
4

crje; ako je f (x):3x3, tada je f' krive u .x:1 jednak f' (l):9.

|569.Izvodfunkcijepredstavlja-tangentenagrafikfunk-

(x):--,

tako da je

koeficijent pravca, 9x2 koeficijent pravca

1570. Ako je

y-f(x),

tada

predstavljen sa

je koeficijent pravca ove krivo u

x:xo

f'@a)

koeficijent pravca krive u

1571. Ako je -.(x)-5 x7, tada f

x: -

1

jednak je

je f ' (x)--;

---.
je

prema tome,

f'(-l):35
A ^ - -l 3cz* 3 c-z*5c-z
2

35x6,

tadki x:c jednak

rs72. Ako je f

(x)-f # J* -;-5, f'(c):

tada

koeficijent pravca u

(nlrr+ 3 -+a) 2 t/c cal \
1573. ,4ko nam je data funkcija s:f (t), gde je s put koji je neko t, tada, po definiciji, f'(t) predstavlja brzinu ovog tela u trenutku t. Ako je s-/T , tada jebrzina tela koje se kre6e prema ovom zakonu kretanja u trenutku t, jedn uVu4L:
telo pre5lo za vreme
dt

_t
3

r-z
3

t574. Ako se jedno telo krede u skladu sa zakonom lds E r- - 16 t-1, tada je brzina tela u trenutku t jednak " a, ---

-.

kretanja
,

8

t-e

3

1575. Pretpostavimo da nam je dato da
sa zakonom kretanja

preSlo od neke utvrdene tadke za vreme

s:1t),

gde

t oznalava vreme a s put koji je telo
t.
Znamo da

se

jedno telo kreie u

skladu

3tt

tela

u

nekom trenutku

data ds naplslmo u: ds tu

je onda brzina
ubrzanje u

brzine

u nekom trenutku se zove ubrzanje, tako da je

i;

d,

. tsrzrna promene

nekom trenutku dato ,u

+, tlt

po definiciji. Prema tome, ako je dato

v:t3,
tez

ubrzanje je jednako

o:!E
dt

o

-_

1576. Pretpostavimo da nam je dat zakon kretanja

,_{,

tada

gt, g

mi znamo brzinu

,-L:dt

I UDrzanle A-dt

.rdv

- -

1577. Ako nam je
1s1a

v-qt :
dt

dato s:5 tt-\/T, tada moZemo nadi brzinu dv d lds\ iubrzanje e- -::l-lE-. dt dt \dt I

25t+-

t-T
2
3

I

t-T 100tr + '
4

1578. Ako nam je dat zakon kretanja s:-5 tT *c (gde je c jedna : konstant a), tadaje brzina tela u nekom trenutku jednaka ,:!
dt dt

1

5_23, t
3

,
d tds\ t- l: - \dt I dt

a ubrzanje tela u nekom trenutku jednako

o:4 :

10 _t
9

_5
2

r57s. Upotrebili smo oznaku

+ (+\. ova dt \dt I
.

se funkcija zoYe drugi
Slidno

d2y

izvod od s po t i obidno se ozna?ava ,u+ dtz i zove se oznaditi sa --

,"

!

d*r'
drugi

(4!\moZe

dx\dxl

izvod funkcije

y

po x.

l5go.

d'u ,"
dvz

zove

funkcije u po

v.

drugi izvod

1581. Drugi izvod y po x je izvod prvog izvodai oznalava

se

d2y

-.
1582. Ako nam je s-f(t) dato kao neki zakon kretanja, onda jebtzina izvodu s po t; tela koje sledi ovaj zakon kretanja jednaka izvod Ubrzanje tela je brzina le oznalava sa r po t; ubrzanje tela se oznadava sa
prvom,
ds

dr' d*gt,
dzs

dP
193

15g3. Ako
predstavlja

nam je

dat zakonkretanja r: -----J---

L { ,tadaprvi izvo d!! : dt 20'

t4

a drugi ituo6!
tela.

-

4

dtz

ubrzanje

1584.

Sedamo se da ako

je

s-f(t),

tada

se+
clt

dc

moZe takode oznadavati

g'(x), g"(x)

saf'(t). Slidno ,"+moZe
dtz

ozna?avati sa f"(t).
, a --:- sa

Ako

ie y-g(x), tada

dv v 'r- aslsmo -dx

oznaditi

v... sa

dzY

dxz

-.
1585. Za funkciju
J ,*r,

y:f(x),

znamo

da

+ ax

moZemo ozna?avati

sa

f"(x)

," vw^Lve f'k\rL sv takotle oznadava i sa y'. Slidno ,"ry (koji moZemo ozdX2 ,L na treii nadin sa y". ozna}ava nadavati sa -----)

1586. Ako

je !-x-ro,

onda

je Y':-t

Y

- 10x-11 ll0x-rz

1587. Dali smo oznake za oznadavanje drugog izvoda funkcije y-f(x).
Rezultat diferenciranja funkcqe davati na

d7y

y-f(x)

n puta uzastopno moZemo ozna-

tri

nadina

i yh) i1i!.-t. ili 7n (x). Na primer, rczultat sedmodxn

f o(*)

d*,'

strukog uzastopnog diferenciranja

ili ---

ili __-.

y-f(x)

se moZe oznaEavati sa y(zl

1588. Ako nam je dato s-f(t),tada detvrti izvod s po / tloZemo oznaili 7r+> (r) ili diti sa

S'(+)

d+s

dt+

.-vod od u po v. 1589. Ako je u:g(v), tada u$\ oznadava podignuto na peti stepen. Za dizanje u na.peti Uoditi da ovo nUi'i u. stepen, mi ne posiavljaio iagtadu okb 5; tj. us ie peti stepen funkcije

peti

1590. Ako je y-f(x), tada yb> predstavlja tredi stePen funkcije Y. y3 predstavlja
194

od y;

izvod, tre6i

I 591

.

Simbol

Y(Jo) sTnadava deseti

funkcije

y.

izvod

1592. Ako je y:x}, tadaje treii izvod funkcijo y jednak

/G):-

.

6

je dato sa

ds 1593. Ako nam je s-f(t) dato kao neki zakon kretanja, onda mi znamodajebrzinatelaunekomtrenutkudatasa-;ubrzanjea,

q3
dtz

1594. Ako nam je dat zakon kretanja s-f(t), moZemo se pitati kada dt ,^^r.^r,, (najbolji odgovor) ie jedna destica tcbja sledi ovaj zakon kretanja stati. Ovo pitanje znadi 7 ,,Kada je brzina (koju mi oznadavamo sa ) jednaka 0?" (ili ,s, ili f'(t))

se kada

1595. Ako nam je dat zakon kretanja s:2t3-9tz*l2t*5 i pitamo ie destica koja sledi ovaj zakon kretanja stajati, tada mi znamo

6tz-l8t+12

r.

::

t,l ""'-:;r*t-a

I koji

se

dobiju relenjemjednadin

"L: dt

1596. Podsetimo se da radi relenja kvadratne jednadine, moZemo da rastavimo jednadinu na dinioce. Na primer, 6t2-l8t+12-0 je isto Sto i t2-3t+2:0 ili (t-2)(t-l):0. Prema tome, ovaj je izrazjednak nuli kada je t:l ili t:-.

2

1597. Prema tome, znamo da 6e jedna destica koja sledi zakon kre-

0

s:2t3-9 tzf lzt+S stajati kada :" +--dt je t: I ili t:2.
tanja

; to jest, kada

1598. Ubrzanje destice koja sledi zakon kretanja
oznadavati sa

s-f(t) moZe se

dzs

dt,

-.
J"

.

1599. Ubrzanje
dzs

destice

koja sledi zakon kretanja

s-2t3-9t2+l2t+5 l2t-18

a*

195

1600. Na6i ubrzanje destice koja sledi zakon kretanja s:2t3-9t2+lZt+ +5 u onim trenucima kada je brzina ravna nuli.

!!:6tz_
dt

t8t

*t2:O

tz-3t12-0 (t-2)(t- 1):0;
zato

nultu brzinu.

u t:l ili t:2,
LB;

destica

d"
dtz

: l2t-

tako je
dzs '-:-6.

u t:1,

dtz
dzs

au t:2

_:

dtz

+o.

Ako nam je dato s: kretanja stajati kada je t:I 601

.

/

3

-

l2t,

tada

ili t--

ie destica koja sledi ovaj zakon

,tuo

dt

:3 tz-12:0 t2-4:0 (t+z)(t-2):0

t:2 t:-2

(Normalno, nedopuStamo da Je t: -2, ier obidno usvajamo da
destica polazi

u /:0.)

1602. Na5li smo da 6e destica koja sledi zakon kretanja st--t3-12 stajati u t:2. Koliko je ubrzanje destice u ovom trenutku?

q" :6t; u
dtz dtz

t:2
navesti

-.

4" :12.
(Za odgovor je dovoljno broj 12.)
Km/das

renog metrima) podeljena promenom vremena (merenog sekundama). Prema tome, Aruina ! se meri jedinicom m/sek (ditati ,,metara u sedt kundi"). Ako je s rastojanje u kilometrima, a t vreme u dasovima tada

1603. Ako nam je dat zakon kretanja s:f(t), gde je s rastojanje u metrima, a I vreme u sekundama, tadaje brzina promene rastojanja (me-

je

jedini

"u

,u

4
dt

1604. Ako je s u metrima, a t u minutima, onda je jedinica za

ds

dt

m/min

196

km/dasz 1605. Ubrzanje je granidna vrednost kolidnika promene brzine i provremena. AtJ se brzina meri u m/sek, a vreme u sekundama, (ili (km/das)/das) mene onda se ubrzanje meri u (m/sek)isek (ditati ,,metara u sekundi u sekundi"). Ovo se desto skra6uje i pi5e misek2 (ditati ,,metara u sekundi na kvadrat"). Ako se brzina meri u km/das, a vreme u dasovima, onda je jedinica za ubrzanje

1606. Ako je s u metrima , a t
zinu)

Lrsekundama, onda je jedinic

uru!! 1ardt

m/sek' m/sekz

,

a jedini ca

zaffi<"aoanje)

1607. Ako

se s

meri u santimetrima, a
u

t

usekundama, onda

,,

+ meri :ilr::fl dt

u-'u

dzs

du

1608. Kada resavamo probleme, uvek 6emo koristiti u odgovoru jedinice ako su one date u pitanju. Medutiffi, u sludajevima gde jedinice nisu navedene, ne moZemo ih odredivati ni u odgovoru.

1609. Jedna desticaje nbalena vertikalno u vis. Kada dostigne maksi- 0 (posto ona mora da stane, pre prom€ne smera kretanja) malnu visinu i spremna je da podne sa padanjem, mi ,.a-o daie

fi:

1610. Ako je jedna destica badena pravo u vis sa podetnom brzinom 100-101, od 100 m/sek, tada ona sledi zakon kretanja s-1001-5t2. Kada ona 500 m (za t-10
dostigne maksimalnu visinu,
se popela na visinu

sek)

+ :-:

0, a u tom trenutku

r---

t97

1611. Jedna destica sledi zakon kretanja s:100-512 gde se t meri 100t-5r2:180 ili u sekundama; kolika je njena brzina u tadki na visini od 180m iznad t2-20t+36:0 ili (t-2xr-18):0; zomlje? (mogu6a su dva odgovora.)
prema tome,

t:2 ili t:18. 4:too-tor:to(ro-r) ilt

it- u t:2

ftada se destica
lo
.

penje),

l: clt
u

tolto-z;:
m/sec ds

(8):
-80m/sec.

:80

-^ t:18, :10(-E): 'dt
_n.

(gde

1612. A-ko se jedna destica pokorava zakonu kretanja s:t2-4t+10 je s u metrima, a t u minutina), koliko 6e daleko destica stiCi pre

nego Sto

stane?

A-'---" ^-n tako da je r:2; kada je r:1, ^r:6 m.

fu

1613. Alo je s rastojanje u metrima koje jedna Eestica prede za I sekoliko Ce brzo destice iei i;titom povritka na prvok*ai i ":ri-Ar, bitnu tadku pohika, koju je napustila u r:bt (rtaxfoo brzinu u poloZaju gde

je s:0.)

s:t2-8t:0' tako da je t:0 ni /:8 u prvobitnoj tadki polaska gde je s:0; 1", 4! -.-8
^to 4:. a u t:8.'dt -,r""

1614. Ako nam je dat zakon kretanja ,s:/3, koliko je ubrzanje tela koje sledi ovaj zakon kretanja kada je njegovabrzinajednaka 3? (Podsetimo se da mi posmatramo samo vremena posle t:0; upotrebiti za s metre, a za r sekunde.)

6mlsec2

1615. Sada iemo ponoviti ono 5to smo radili sa zakonom kretanja, Prvom, ds brzinom i ubrzanjem. Ako nam je dat zakon kretanja s:f(t), tada je izvodu (oznadava se sa brzina u nekom trenutku jednaka A' izvodu (oznaEava se sa ). drugom, ), aubrzanje --dzs

at,

1616. Da bi na5li kada jedno telo ima brzinu jednaku nuli, a dato s:f(t), mi postavljamo da je
198

je

ds

A

-:0.

po5to

1617. Da bi naSli brzinu destice koja sledi zakon kretanja s-f(t) je ona-pre5la put ss, re5avamo jednadinu/(r):ss i vrednost za . r koja je zadovoljava, postavljamo u izraz za

Ar"'J

dt rr* r,/+\\ \'))

1618. Ako nam je dato y-f(x), tada y' predstavlja koeficijent na krivu.

pravca

tangente

1619. Ako nam je dat koeficijent pravca m jedne prave u tadki (xo, yo) na ovoj qqavoj, tada moZemo- ngpisati za tu pravu jednadinu oblika
tadka-koeficijent pravca; ova jednadina je

v.:!-!o

x_xo

1620. Ako nam je data jednadina krive y:f(x), tada pravca tangente na krivoj u tadki x:xo jednak

je koeficijent f'(xo)

1621. Ako nam je data jednadina krive y:f(x), onda je vrednost koja odgovara vrednosti x:xo jednaka !:.

y

f(xo)

1622. Prema tome, tangenta na krivu u tadki x:xo ide kroz tadku (xo,f@oD i ima koeficijent pravca m-f'(xo). Onda, koristedi se jednadinom prave oblika tadka-koeficijent pravca, moZemo jednadinu tangente u (xs,/(xs)) napisati kao kolidnik f'(xo)

x-xo

-0-f@))

.

1623. Data

je funkcija

g(x), jedna6ina tangente

u

(xo,

g(xi)

glasi

g,(xo)

_y-g(xo) x-xo

1624. Ako nam je data jednadinl !:x2, tada tangente na krivu u tadki x:l jednak m:-

je koeficijent pravca
.

2

1625. Ako nam je data jednadina y:f(x):*, tada je vrednost
odgovara
199

r:1

jednaka

f(x):-.

koja

I

1626. Prema tome, kriva y:f(x)-x2 prolazi kroz tadku (1, l), a koeficijent pravca tangente u toj tadki je m-L Koristeii jednadinu prave k'toz jednu tadku sa datim koeficijentom pravca, moZemo napisati jednadinu tangente u (1, l) kao

t:; ^

y-l

1627. Nadi jednaEinu tangente aa

y:3x2-2x-2 u

tadki

(- 1, 3).

f,(x):6x-2, tako da je f,(-l):

:-8;

iednadina glasi

-

-8:/-3 r-l

.

tadki jednak je

16?8. Ako

je y-x3-4x*6,

f'(x)-

koeficijent pravca tangente

u nekoj

3xz-4

--l

1629. 4to je

sledede:

y-f(x)-#-4x16,

tada su tadke u kojima je

i

f'(x)-

f '(x) -3x2-4:-l 3x2_3

x2:l x:*1 ili
X:-l

1630. Ako je y-f(x):#-4x*6 , tada su jednadine tangenata u tadkama gde je koeficijent pravca jednak sledeie: _ i

-l

- I : x+l' !-3 _I: , x-1

1631. Seiamo se da.svaka prava paralelna sa x-osom ima koeficijent pravca jednak *:+!E . Ax

0

1632. Ako je tangenta na krivoj paralelna
da

je koeficijent pravca ove tangente

sa x-osom, tada

jednak

mi znamo

0

1633.. Data je funkcija y:f(x):2x3+%c2*t2x-20, naii tadke u kojina je tangenta na grafik ove funkcije paralelna sa x-osoh.

f ,(x):6xz*l8x+12:O iti'6+Zxx+t):O

x: -2, .x: - l. Dve tadke su (-1,

-u).
200

-25)

i (-2,

1634. Ako ie y:f(x):3x2-2x+ (1,,f(l).

I

,

na1i jednadinu tangente

u tadki

42 1635. Ako nam je dato y:f (x):2xT-3x tangente u tadki gde je x:l sledeia

3,

tada

je

jednadina

2

:y+l 3 x-L

mykoeficijentpravcapraveupravnenaoVujednakfl|2:-.

1636. Podsetimo

se da

je, ako imamo pravu sa koeficijentom pravca

-1
mr

1637. Normala na krivu krozjednu tadku se defini5e kao prava upravna na tangentu krive u toj tadki. Ako je koeficijent pravca tangente krive u jednoj tadki jednak 2, onda je koeficijent pravca normale na krivu

I
2

u toj tadki

jednak

1638. Zbog toga $to su tangenta i normala upravne, mi znamo da se I njihovi koeficijenti pravca odnose po obras clt rnl- - . Ako je koefi-

Koeficijent pravca tangente je

mt:-Z;

zato

je

^n-J:+. mt2

cijent pravca tangente na krivu

u tadki (1, q #AnaX. -2, jednadina normale u toj tadki.

tada je

JednaEina prave kroz

jednu tadku

(1,3) sa datim koeficijentom pravca .i mn:*I je jednadina normale u toj
z

tadki

i elasi:

I y-3 2 x-l

1639. Dato je y-f(x):2*+ 4*+,i mi znamo da jekoeficijentpravca tangente u tadki (l,.f(x) jednak f '(l):l_Z:+.Zatojekoeficijent

3

2

33

pravca normale jednak

1640. Jednadina normale na krivu

!:ZxT-3xs

42

u tadki

(l'"f(l)

glasi

y+l 2 x-l
3

1641- Koeficijent pravca tangente na krivu y:+-#
gde

u

tadki

.f'(x):! '4
f '(4'l

v-T-

1

+x-2,

3

je x:4

jednak je

tako da je

lrl 884

20r

q
1642. Data je
gde

i

je

ovoj taefi

r:l

glasi

y:+-+, ^l 2 t/x

jednadina normale na ovu krivu u

-- -

tadki L:!-' *'-- U r: l.q::-, *-]. -'dx 4' dx 4 jednadina tangente 5 'a tako da je mr: .4 i m^- -t. Prema tomc,
3

jednadine

(normala)

* -O:'*x-l? 5
i

5 y+312 , 4 x-l

1643. Ponovimo sada obrasce koje smo koristili za nalailenje izvoda cn* -t pojedinih funkcija. Na primer, ako je f(x)-cxn gdeje n bilo koji realan . Podsetimo se da Ltoj a c konstinta, onda je f'(x)-soto ovo dokazali samo za n kao pozitivan ceo broj, ali smo usvojili da vali za bilo koji realan broj n.

l6M. Ako je f(x):c,

gde

je c neka konstanta, f'(x):

0

1645. Kasnije smo dokazali da ako je (l) /'(x)-Q u svakoj -taE-\i segmenta lo,bl i (2) ako izvod /' postoji u svakoj tadki s_e_gmenta la, bl, t{da j. ,f("):b G ie konstanta) u svakoj tadki od lo, bJ. Na primer, ako je i'6)-O u svakoj tadki segmenta [0, 2] i ako je /(l):3, tada je u svakoj tadki x u [0, 2]. f(x)--

3

1646. Ako

jef'(x)-0

u svakoj tadki

l-7,

-21, tadaje f(x):

c (gde je c konstanta)

1647. Pretpostavimo da svaka od funkciia fi i f2 imat iryol u tadki Ako je f(x)-7t@)*fz@), tadaje izvod/'u tadki c jednak f'(c):-

c;

fr'k)*fz'G)

funkcija onda ie i f ' funkcija. Izvo-d /' pridru' vrednost(i) iz njegox u njegovom domenu Zuje svakom vog skupa vrednosti.

1648. Uoditi

da ako je

/

jednu

202

_r
1649. _ Pretpostavimo da smo postavili sledeie pitanje : Data je funkcija g; 9u li postoji takva funkcija / diji je izvod funkcija g? Kasnije 6emo dokazati da je odgovor na ovo pitanje potvrdan, ako je g neprekidna funkcija.

Definicija; Funkcij a f se zove primitivnom funkcijom od g ako je .f'-9. Na_primer, ako se g defini5e sa g(x):2xf l, tada je funkcijaf definisana sa/(x)- xzlx*l primitiwa funkcija od g, po5to g predstivlja _--funkcije /

l650.IOvo pitanje dovodi na

definiciju:

izvod

165l

.

Primitivna funkcija funkcije g je neka funkcij a f takva da
:o

vaLi f'

1652. Ako

je

F(x) primitivna funkcija od f(x), tada je

F'(x):f(x)

1653. Jasno je da je f(x)
od

f'(x).

primitivna funkcija

1654. Dovde smo imali datu funkciju i pokuSavali da nademo njen izvod. U nekim sludajevima je vaino da se odredi funkcija kada je dat njen izvod. Mi smo vei ovo udinili za sludaj gde je f'(x):0 u svakoj tadki segmenta la, bh u ovom sludaju smo na5li da jef(x)==_ u svakoj tadki od la, bl.

c

(gde

je c neka konstanta)

1655. Ako nam je bilo dato da je f'(x)-3, mogli smo da usvojimo da je f(x):3x poSto je za ovu funkciju f,f'(x):

1656. Dato je f'(x):3, vidimo da je funkcija

f

definisana sa f(x):

primitivnih funkcija

f'(x):3.
203

1657. Slidno

je

funkcija

f(x):3x-l jedna

od

primitivna funkcija

"."...lq
1658. Potatimo da je za f'(x):3, bilo koja funkcija / oblika /(x): :3x*c (c je konstanta) primitivna funkcija od/'. Jasno je, da je
3

*rt.*n:#Gx)+*(c); t

pobto

:e

fr{cl:o,

imamo da jc

i1:x+c1:-. ax

f(x)" je f(x):

1659. Prema tome, op5te reSenje problema ,,dato je

f'(x):J, naii

3x*c

je primer diferencijalne jednadine, a jedgraniini uslov za f.Jednadina f'(x)--5 je jednonadina f(l):4 se zove jednadine, a f(2):7 je stavan primer uslov za f. 1660.
Jednadina

f'(x)-2x*l

diferencijalne, granidni

1661. Dato je
konstanta.

f'(x)-5,

od

prosto radunanje pokazuje da je bilo koja f' oblika f(x):Sx+c, gde je c neka

primitivna funkcija

L662. Data je diferencijalna jednadina f'(x):S i granidni uslov f(2) :7 , i molemo odrediti vrednost c u primitivnoj funkciji / definisanoj sa/(x)- Sx*c. Jasno je da je fQ):10*c; po5to je fQ):7, imamo da je l0{c:7, tako da je c:-.

-3

jednadine.

1663. U vi5oj matematici se pokazuje da za dato f i granidni uslov za f po3toji jedinstvena primitivna funkcija f za f' koia zadovoljava dati granidni uslov. Ova se funkciia f, zove reienje date diferencijalne

1664. Na primer, videli smo da je ako je f'(x):5 i fQ):7, / definisana sa f(x)-5x-1. Prema tome, f ie rencijalne jednadine.

funkcija
dife-

re5enje

-1665. Ako je f'(x):x, tada ie f(x): propisan granidni uslov f(4):-3, tada ie

Ako

je

f(x):

t*,
2
X2

(c

je konstanta),

-2
204

1l

1666. Za jednu datu diferencijalnu jednadinu y'-g(x) se njeno re5enje (koje se moZe oznaditi sa y) zove primitivna funkcija od g(x). Uoditi da y uvek obuhvata i c (koje je jedna proizvoljna )

op5te

konstanta

----

mitivna funkcija funkcije /' definisane pravilom konstanta mora biti ukljudena.)

|667.Akonamjedatoy,:|0,tadase)):-zovepri.l0x*c
f'(x)-10.
(Proizvoljna

je

1668. Ako nam je dato da je f'(x):b (gde je za f'(x) jednaka f(x)-

D neka konstanta),

tada

primitivna funkcija

bx*c
xz*c

(gde konstanta)

je c

proizvoljna

ferenciranje ili integriranje zbog toga Sto je ,,suprotan" diferenciranju. Funkcija f(x):vz ima kao svoj izvodf'(x)-2x; na6i op*tu primitivnu funkciju od f'(x)-2x (rel opYta znali da u primitivnu funkciju mora

1669. Postupak nalaLenla funkcije diji je izvod dat zove se

antidi-

da se ukljudi proizvoljna aditivna konstanti.)

1670. U stvari, ako je g(x) jqgp od primitivnih funkcrjl za f!!) (tak9 du i9 g'@)-f(x))_, tada za f(x) najop5tiju primitivnu funkcrjg predstavlja S@)*c.Na primer, ako je f(x):x2, tadaje primitivna funkcija

-| ", + , 3

/(x) jednaka g("):*x3, 5 funkcija glasi g(x):
od

posto je g'(x)-x2. Najopstija primitivna

1671. Upravo smo videli da ako je f'(x):x2, tada je najop5tija pri-

/ definisana sa f(*):l J #*c.Ako jef'(x):41s2,tada jenajop5tijaprimitivnafunkcija/definisanasaf(x):mitivna funkcija

_L xt + c --

3

f(x)-ax"

1672. Podsetimo se da pravilo za diferenciranje stepene funkcije glasi .f'(x)-anxn-r. Prema tome ako tralimo funkciju dtji izvod sadrZi proizvod sa x5, mi bi podeli sa proizvodom u kome je xu, jer diferenciranje sniZava eksponent za

I

-. 1673. Ako traZimo funkciju diji izvod sadrZi proizvod sa .x8, moramo podeti sa proizvodom u kome je

f

1674. Ako je
tada

f'(x):a*,

tada je
.

f(x):!a*+c. 5

Ako je f'(x)-ayt,

c

ie

f(x):!to+

20s

-

1675. Na primer, ako je f'(x)-2262, onda je

f(x)-

?xt+c
3

1676.
a

u

opstem sludaju

i nkonstante i gde je n*-

mi posmatramo funkciju y' I ; te imamo

41sn,

gde

su

4

proizvoljna konstanta. Ako ja

y':dyr},

!:axn+t ,ri+''
tada

I gde

je c neka

-yll{s ll

je !:_._

1677. Ako je

y':y-3,

onda je

y:

2 --+c

-y-2

y_\F, tada je izvod,funkcije y (Napomena: ,,ffi:V 5 \/ x: ,/ 5*7.)
1678. Ako je

jednak

y,-

v5 x-T 2

I

1679. Ako

je

y'

: 1 \/x

(gde je

x)0), tada je y-

I

ZxT+c

1680. Ako je

Y' :5

2

5

xT, onda je

/--

.

3xT

+c

1681. OpSta primitivna funkcija

za

f (x)-gys glasi g(x):-

.

f

+c

1682. Videli smo da vrednost c u (op5toj) primitivnoj funkciji moin da se odredi ako se odredi vrednost y za neko posebno x. Na primer, uzeti da je !':x i y-3 za, x:2; opsta primitivna funkcija ri !':x

glasi

y::*

y2 2

c. Zamenom

x:2 i y:3,

nalazimo da je

c:_.

1683. Ako

1e

y':J-

zvx

(gde je

x>0)

i./:0

za

x:2, tadajey:-- .

\F-t/t

1684. Ako su nam date dve funkcije
tada

f

zovemo

--

f

i g za koje
od g.

vaLi

f'(x)-g(x),

primitivnom funkcijom

206

1685. Ako nam je data funkcija / za koju vafi /'(x):g(x), tada je . g najop5tiia primitivna funkcija jednaka f(x)|

za

c

(gde

je c neka konstanta)

1686. Ako je g(x): axn (gde ie
je

n+-l) i ako je /(x):+,tada n*L'

t+,
n*l

f'(x)--g(x). Zato, najop5tija primitivna funkcija funkcrje g definisana sa g(x)- fl gde je (n+-l) glasi

1687. Ako je

g(x):.f i ako je f'(x):g(x), tada je f(x):

167

i*,

1688. Najop5tija primitivna funkcija za

f(x):.f je g(x):

!*, 9

-3 Najop5tija primitivna funkcija za g(x):xT ie 1689.

I

h(x):

2x-a +c

1690. Ako je Y':Y-3, tada je

*

!:-.

76-2

2

-+c
l6gL Podsetimo se da ako nam je dat zakon kretanja s-f(t), brzinu destice koja sledi ovaj zakon kretanja moZemo oznaditi sa

tada ds . A

-1692. Ako znamo da brzina jedne destice u bilo kom vremenu 4!:gzr+vs, tadaje put koji destica prede jednak sdt

iznosi' l6t2lvst{c

?:32t+vo, tada je s:16t2*vst{c. clt Ako znamo da je u t:0, s- 10, onda ove vrednosti za s i I moZemo zameniti i naii velidinu c koja je jednaka c--.
1693. Na5li smo da ako je
207

l0

1694. Ako je brzina nekog tela jedn -dt

uUu

! -$zlfut i s:3 u /:0,

s:zr3+: P*c
3:2 ' 0+5 '0*c
C:3
2

tada primitivna funkcija r glasi r(Odrediti vrednost proizvodnje konstante.)

s:2t3+1p+3
2

1695. Ako je brzina jednog teta data ,u

je dato da je .i:-l

tada je s--_ (Odrediti vrednost proizvoljne konstante.)

u l:1,

+:++ {3t i dt t3

ako

nam

s--t-2+#ta+c -l: -l +=j-:.l 3 -3 ": -2J
2^/3

,l^/7

3

+c

-1 2,,8_i_?r/-3 s:-12 *-i " 3
1696. Ako je ubrzanje jednog tela jednaka

u

vremenu

t 'dt 'dv :32 iednako

i ako je v-10 u t:0,
v:-

tada je brzina ovog tela u bilo kom trenutku

tako da je vs--32.0*c, tako da je c:vo. Prema tome, v-32t*vo.

v-32t-lc. U t:0, v:v6r

1697. Ako je ubrzanje jednog teta jednako
brzina jednaka
ds

'#:#:\/1,tada

je

|tz +'

/)3

dt

1698. Ako je ubrzanje jednog tela jedn ds da je

"k ?tr:

\/7

,

tada nalazimo

ove funkcije) da je

#:|tz+ct.

2 1

, a !4-. Tada imamo (nalaZenjem primitivne funkcije

4: *crt*c, l5t" ' (gde su cr -i c2 proizvoljne konstante).

s--konstantu

1699. Ako

obavezno uklju6uju6i proizvoljnu konstantu cr. Posle toga odredujemo

ds nalazimo naSli m na. je dato dzs tada da bi nasli r prvo nala A, ;r,

drugu primitivnu-funtciju dujuii drugu proizvoljnu

i nalazimo

s, jo5 jedanput obavezno uklju-

1700. Ako

je

i" 4-?:32, onda -dt dtz

i s--

32t{q,

l6tz*crt*cz

1701. Ako je (l)

#r:t

, O', T:}O dt

ds

U

l:0 i

(3)

s:0 u l:0,

onda

s:16t2*vstlc2. s:0 /:0 daje 0:16 ' 0 *vo' O*cz, tako je cz:0.
prema tome, s-16t2+vot.

nalazimo da je !!:321avs i da je s-

208

1702. Ako nam

je dato 0

s:2 u l:l,tadaje s-<

+:t2-t, dtz

(2)

+:+6 dt

u

t:l i (3)

ds ___tz + cl _: t3 dt32 5ll :-: - +-+tr; Ct:I

632
A I

t4 t3 $:---+t*c2

126

t3 g- t4--+ 126
1703. ponovimo sada $ta je potrebno uraditi da bi se na5ao zakon kretanja s:f(t) kada nam je dato t!:o1r). Prva stvar je nalaZenje bilo koje primitivne funkcij e (zvati je v(r)) za a(t)); tako je najopstija primitivna funkcij a za a(r) jednaka +:
dt
dtz

t2 6

I

-r2
t

13

+-

13

12

u(t)f

c1

fia4. Kada nademo +:vQ){c1,
neki uslo u ,u

ff.

ds

,. r . Ako je, na primer, dato da je
inu

dt

vide6emo da
ds

li je ili

nrje

v0-v(to)

fr:,g

tt t:to,

iemo ove vrednosti zameniti u jednad :v(to)+c1, resiti Po cr, i dobiti ,r:

za

+ d'

radi dobijanja us:

nalazimo sada Pridt mitivnu funkciju od v(t) (zvati je s(r)). Tada je najop5tija primitivna

1705. Po5to smo

naSli

izraz za

.ds

---: v (t)*cu

c2 Gde je c2 neka proizvoljna
konstanta)

funkcija od -dt

+

jednaka

s:s(t)*et*

1706. Tada iemo, koristeii se datim uslovima u problemu, odrediti je u c1 i c2; ovi se uslovi zovu graniini uslovi. Uslov da je

granidnog uslova

s:3

r-0

primer

1707. Ako nam je dato ubrzanje u funkciji vremena, tada 6e nam trebati dva granidna uslova da bismo bili u stanju da odredimo dve proizvoljne fonstante koje se pojavljuju k9d nalainnja zakona kretanja. GraniEni uslovi mogu oOrectivati poloZaj tela u dva data trenutka, moZe odredivati poloZaj u datom ili jedan brzinu u datom trenutku. trenutku, a drugi
209

granidni uslov

1708. Dato je

(1)

)cn -- -

t:1,

dtz

-7tT-6t-4, (2) {: t u /: I i (3) ,: dt

4

9

10

+:lt*+Zt-t*cr. dt
(J

naii

s.

t:1.4:5 'dt t:1,
o

i

l0

tako da je

5:3*2+cr; cr:0'
g10

gl0 t3-t-2*cz.

99 --l+cz; l0 10
cz: l. 910

r-

10

tT-t-2+1.

1709. Ako se oba data granidna uslova odnose na poloZaj, onda sa konstantort c1 radimo u toku oba antidiferenciranja i tada reSavamo
simultane jednadine dobijene zamenom vrednosti za

gramcne

uslove radi dobrjanja

i

c1

i

c2.

1710. Ako je (t)

?u:t

, (2)

s-vlu

/:l

i (3) s-68 u t:2, naii s(l).

dt :32t+ dt

c,

s(r)- l6tz+4

s:16 t2t4t*cz s:20, t:l 20:16* cr*cz s:68, t:2 68:64* 2c1{ c2 4-cL*c2,4-2cr*cz c1:0, C2:4

lT

lL

Dato je Q)

#42,

(2) s:380 u

r:5 i

(3) s-1560 u

/:lo,

na6i s(t).

s_16t2J_cfi{c2 380:16(25)+5 cr*cz 1560:16(100)+ l0c1lc2

-20-Sct*cz -40-loc1lc2 cl: -4, cz:$ s(t): l6tz-4t
210

1712. Granidni uslovi ne moraju uvek biti dati formulama; ponekada oni defini5u i redima. Na primer, moZemo reii da jedna destica kreie iz mirovanja u trenutku t-0. Reii da jedna destica miruje je isto Sto
se

i reii da je njena brzinajednaka nuli; prema tome moZemo napisati

4!:
dt

:-

U

/:0.

1713. Ako smo rekli da destica miruje u napisati kao

t:3,

granidni uslov se moZe

4:
dt

o .,

t:3

dt:
dt

17t4. MoZemo dati takav granidni uslov da, na primer, destica ima brzinu od 10 metara u sekundi kada se nalazi na visini od 30 metara iznad zemlje. Ovaj granidni uslov moZe se simbolidki napisati kao kada

10,

30

je

s:--.

1715. Pretpostavimo da nam je dat sledeii problem: ,,jedan kamen je baden na zemlju sa tadke na visini od 90 metara iznad zemlje i padne na zemljlr za 3 sekunde. Kojom brzinom je kamen bio izbalen"? Grau /:0 i s:_---nidni uslovi za ovaj problem su J:-

90,

0

u /-3.

1716. Uoditi da u problemima koji se odnose na tela koja padaju ili badeno kamenje ili ispaljene projektile blizu povrSine zemlje, mi usvajamo da podetak nabe ,s-ose odgovara nivou tla. Prema tome, ako je metak ispaljen sa tla u trenutku /:0, moZemo reii da je r-

0 (po5to je definisano da se podetak nalazi na mestu gde je s-0)

u /:0.

-30

1717. Takode usvajamo da je pravac uvis pozitivan. Zato,ako je jedna lopta badena na dole sa jedne kule visoke 100 metara podetnom brzinom od 30m/sek, tada su granidni uslovi sledeiii r:100 u /:0 i
ds

A: 1718. Kada

u /:0.

se radi sa problemima u kojima su velidine date u odremernim jedinicama, prvo se sve date jedinice za daljinu ukoliko denim su razlidite svode na jednu (recimo metre)o a vreme se meri takode samo jedinstvenom jedinicom (recimo sekundama). Tada moZemo ispisivati uslove bez posebnog pisanja jedinica. Na primer, ako smo rekli da se objekt nalazi na visini od 100 santimetara jednu sekundu posle polaska, a na 30 metara posle jednog minuta, granidne uslove, bismo

l,
60

ispisiva1inasledeiinadin]J:--u/_1as_30uf:-.
(Uveriti se da su jedinice iste u obe grupe uslova).

2lr

,,il
Ako jedno tvrdenje u nekom problemu glasi ,,lopta je badena vertikalno u nis podetnom brzinom od 100 m/sek sa vrha zgtade visoke 60 metaran', tadl su granidni uslovi za ovaj problem sledeii I s:60

l7lg.

0,

r00,
0

u t--

i 4:dt

u

t:_-.

1720. Dat je problem u kome se lopta pokrene iz stanja mirovanja i skotrlja nil sirminu dugu 30 metara za 4 sekunde. Granidni uslovi za ovaj problem su J:0 u /:0 i

s:30 u t:4

1721. Uoditi da u zadnjem odeljku nismo dali nikakvu informaciju u vezi sa poloZajem nulte tadke na5eg sistema. Kada je ovo sludaj, usvajamo fao grinidni uslov da telo polazi iz nulte tadke u trenutku u t:0, pi5u6i ovaj uslov kao par jednadina imamo da je r:a--.

0,
0

l_

1722. Ako nam je dato da neka kola predu D metara za Z sekundi, i onda su za ovaj problem dva granidna uslova

s:0 u t:0,
s:D
tJ

t:T

-_

1723. U fizici se proudavaju problemi koji se bave telima koja paqail na znmlju sa malih-visina; ubrzanje (koje potide od zemljine teZe) takvih tela je lionstantno i obidno se oznadava sa g. Ako za trenutak zanemai-merne jedinice, S je jednako -32 (u engleskom sistemu mera) mo ili - l0 (tadnije 9,8 u metarskom sistemu). Telo koje slobodno pada koje Potide od zemljine teZe. ima

ubrzanje

1724. Ako telo pada na zemlju sa male visine po zakonu s-f(t), . dzs tada, po5to I daje ubrzanje tela u trenutku / imamo da je
dtz
:o o'

dzs

dtz

1725. Po na5em dogovoru ubrzanje u pravcu na gore je pozitivno. Napomenuli smo da le ubrzanje koje potide od dejstvl ze.mljine teLe na ielo koje pada sa male visine jednako g- -10 mlsekz (ne moraju se uvek zi jedinice uzeti metri I sekunde); po5to je g negativno, ubrzanje se zato odnosi na pravac

na dole

2t2

-_

-!lr.

1726. Jednadina ubrzanja koje potide od dejstva zemljine teile na telo koje slobodno pada blizu povr3ine zemlje glasi

dzs

dtz -:o

o

1727. Ako

dobiia

i" ?:S dtz ) da ie L:dt

i y-0 u l:0,
-

tada se prostim

izradunavanjem gt

1728. Imamo da je

*:rr; dt

ako

je s:0 u /:0,

tada je zakon kre-

T r,'

I

tanja .t:-.

1729. Lopta je pala sa male visine; lopta je slobodno Padajuie telo daje ubrzanje loPte u trenutku i diferencijalna jednadin t

8

(20,

^!:dtz

naravno).

t730. U nekim problemima moZe nam biti data dinjenica da je ubrzan;e neka nepoznata ionstant a; tada moramo naii ovu konstantu iz inforjednim slovom (recimo brojem k), ispi5emo jednadin -

k

macija datih u problemu. Ove informacije su obidno u vidu granidnog uslova. Da bi ie5ili problem, predstavljamo ovu nepoznatu konstantu

i radimo dalje kao da je konstanta poz-nata.

j "+ dtz

-.
dzs

konstanta koja se zakon kretanja je

l73L Ako neko

telo pada sa male visine, tada je njegovo,ubrzanje oroilunu so 8, a diferencijalna jednadina koja daje

dtz -:o

o

1732. Podsetimo se da kada nije podetni poloZaj posebno definisan, moZemo usvojiti da je nulta tafm sistema poloZaj tela . u trenutku /:0.. Prema iome, moZemo napisati gfanidni (ili podetni) uslov s:

0

u l-0.

1733. U slededih nekoliko odeljaka problemi 6e biti dati opisno. Postaviti diferencijalne jednafine 2a svaki od njih i ispisati jednadine za gpanidne uslove. NE RESAVATI IH!
213

1734. Jedan projektil je ispaljen sa povr5ine zemlje podetnom brzinom od 100 m/sek. Napisati diferencijalnu jednadinu i granidne uslove za ovaj problem. (Projektil je telo koje slobodno pada).

dtz o' J:0 u t:0,
-:o

dzs

,:g!: dt
1735. Jedna lopta je badena vertikalno u vis sa vrha zgrade visoke 30 metara i podetnom brzinom od 15 m/sek. Koje su diferencijalne jednadine i podetni uslovi za ovaj problem.
dzs
dt2

loo u

/:0,

-:_:8, s:30 u /:0, 4L:ts u /:o
dt

1736. Ako je jedan kamen baden na dole sa vrha 60 metara visoke zgrade i ako stigne na zemlju tri sekunda kasnije, naii njegovu podetnu brzinu. Napisati diferencijalne jednadine i granidne uslove za ovaj problem. Imati na umu da se rastojanja nadole (obidno) smatraju negativnim.

dzs
-:

s:60 u t:0,

dtz

ol o'

s:0

u

/:3

1737. Nadi diferencijalne jednadine
koje se kreie ubrzaqjert

i

granidne uslove za jedno telo

o:5 t-A,

ako je krenulo iz stanja mirovanja.

s:0 u /:0,

dtz

dzs - 3 rt-2.

-:

4-:o u /:o.
dt

1738. Podsetiti se da kada nisu date informacrje o podetnom poloiaju, usvajamo da je telo krenulo sa nulte tadke u t-0; prema tome, .s:

:-.-

u t-0.

1739. Napisati diferencijalne jednadine i granidne uslove za problem kojim se pita ,,Koje je konstantno ubrzanje k potrebno da se 100 metara pretrdi za 10 sekundi, pod pretpostavkom da trkad krene iz stanja
mirovanja?"

dzs

_-K
dtz

s:0 u t:0,
dt

(k je

nepoznata konstanta),

s-100 u /:10, )uo :0 u t:0

1740. Jedan metak je ispaljen u vis podetnom brzinom voi pita se ,,u kom trenutku ie metak prestati da se penje i podeti da pada?" Ovo
pitanje neposredno dovodi do diferencijalne jednadine detnih uslova
214
l_

s:0 u t:0,

?:f dtz

i

po-

9:,0 u /:o clt

1741. Da bi odgovorili na pitanje, moramo na6i vrednost t za koje .ds je brzina --:0, po5to je ---metka jednaka nuli u trenutku -dt
kada on prestane da se penje.

1712.
visina-

zakoje metak postize maksimalnu visinu; tada, koristedi zakon metka mozemo naii put s koji je metak presao za to vreme /.

-Pretpostavimo sada da se trazi sledeie: ,,Kolika je najveia koju je metak dostigao?" Moramo prvo na6i potreLno vreme

kretanja

1743. Drugi uobidajeni tip problema daje informacije da se jedna fopta_ skotrlja niz strmu ravan duZine 30 metar a tbrzanjem od 6 m/sekz
i da dostiie donju ivicu ravni za 4 sekunde. Pitanje je:,, Kojom je brzinom topta bila gurn uta nizstrminu?" Moramo naci

0

!!

dt

u ffenutku

/:

Analizirajmo detaljno sledeii problem: ,,Jedan automobil kodi da bi stao sa konstantnim negativnim ubrzanjem (o negativnom ubrzaaiu se desie govori kao o ,,sma_4lenju brzine") i stane posle 10 sekundi; za ovo vreme on prede 60 metara. Nadi podetnu brzinu i konstantno smanjenje brzine automobila." Prva stvar koju iemo uraditi je da sa k oz,nadimo konstantno smanjenje brzine, & sB, vs podetnu brzin u; diferencijalna jednadina i granidni uslovi ra. ovaj problem su

l7M.

dzs _:
dtz

K.

,

s:60 u /:10, y:0 u /:10, s:0 u l:0, Y:10 U /:0
(podsetiti se da

je

#:r),

1745. Diferencijalna jednadina
Po5to i"
ds

za

kretanje automobila

d" : d lds\ dtz a\A'

. dzs le - dtz

,

kt*ct

jednadina

brzine

u bilo kom

trenutku je

dr-

. (NaCi primitirmu

funkciju).

1746. Prema tome, diferencijalna jednadin a za
toga

je s-

"

j" I :kt*cr;zbog dt

I
2

ktz+crt+c2

2t5

1747. Imamo dva granidna uslova koji se odnose na put: s:60

za

l:10 i s-0 za /:0.

Zamenom ovih vrednosti

u

jednadinu

l
2

60:50k+ l0c1l 0:c2

c2,

kt2 + cy t!c2, dobijamo dve jednadine

1748. Na5li smo da

je

brzina kola
Sto daje dve

u nekom
za

trenutku
i

t

jednaka

0- l0k* cr,
vo:cl

v:0

!: dt

kt*cr. Upotrebom dva granidna uslova
za

brzinu imamo da je

t:10 i v-vsz?, t:0,

jednadine

---_

.

1749. Prema tome, dobili smo detiri jednadine i odrediti detiri nepoznate c!, cz, k i ,0.
Jednadine su
vo

i

moZemo

ih

re5iti

m/sec2 -1,2 m/sec
12

:cl' 0:tr,

60:50k* l0qlc2.
Zamenom velidina datih sa prve dve 0- 10k*vo,

0- lOk*cr,

u druge dve jednadine dobijamo

ovejednadinemoZemore5itoponepoznatimak=-iug: :-.(Podseiamodasejedinicemorajupojavitiuovimkraj.
njim odgovorima.)

60:50k*

lOvs.

1750. Prema tome, re5ili smo ovaj problem obavljanjem slede6ih poslova: (1) ispisivanjem diferencijalnih jednadina, i (2) ispisivanjem jednadina koje predstavljaju
uslove.

granidne

1751. Sledeii korak je da se, radi dobrjanja izraza
diferencira jednadina sa
dzs
dtz

za

anti-

ds

dt

1752. TreCi korak izraza za

je dobijanje

izraza za

s

nalaZenjem antiizvoda

ds

dt

1753. Po$to se mora antidiferencirati dva puta, konadni izraz proizvoljne konstante. s dobijen na ovaj nadin sadrZi
216

za

dve

'"-*a',

jednadinama t754. Tada zamenjujemo parove vrednosti datih na5im I resavamo ih po nePoznatima. za

granidne uslove

1755. Ako neko telo pada u skladu sa zakonom kretanja tada za nalaLenje brzine u bilo kom trenutku t' moramo
iednadinu 9:s@ 'dt
moramo

s-f(t),

diferencirati, antidiferencirati

pre

nalailenja

zakona kretaqia tela.

-

je ispatjen 1756. Razmotrimo sada detaljno drugi problem. Kursum tOO m/sek;-u.kom 6e trenutku vertikalno u vis-podetnom brzinom oO t.fo pi.rtati da ie penje? Koja j9- najvgda visina koju je kur5um dostigao? Prvo u resavlnju ovog problemaje ispisivanje i.f,"uei"e kretanja i jidna6dt koje daju

diferencijalne, granidne uslove

je " natnom pofetku; prema tome, podetni uslov za ovaj problem

1757. Zbogtoga sto nam nije dat podetni poloLaj tela (njegov polo;lj i:O), *JZrr"o usvojiti da se p.rtbhi potoZa3 tela .lalazi.u koordi-

s:0 u l:0

1758.

Drugi dati granidni uslov moLe se napisati u obliku jednadina

4:
dt

too u

l-o

kao

1759. Moramo naii trenutak kada telo prestaje da se penje. Penjanje
tela prestaje onda kada

je

*:

1760. Ako ovo vreme, kada telo prestane sa penjanjem, oznadimo ds moZemo naPisati kao ds ,-- u sa T, granidni uslov za A:
a--.

0,

T

|-

;

1761. Ako najveiu visinu koju telo dostile oznadimo sa D, tada telo ovu visinu D dostidi za vreme

6e

T

2t7

-..

-{ir;lqt
1762. Zato moZemo napisati slededi granidni uslov:

r:-

u

D,

T

1763. Prema tome, za ovaj problem imamo diferencijalnu i detiri granidna uslova:

jednadinu 4" Io rV' ii, - ' s:0 u /:0,
dt
dt

-

g:loo u /:0,
-4:o g t:7,
J:D v t:T

1764. Prvi antiizvod jednadine

?u:-

10 jednak

:" fr:

- l0l*cr

1765. Upotrebom dva granidna uslova za
dve jednadine 100:

-

10(0)+

cr:cr i 0:

#,

moZemo

l0l*cr napisati -

i T:-

1766. Prema tome dve nepoznate c1

i Z su jednake c1:-

100,

l0

1,767. Upotrebom dobijene vrednosti z?" c1 imamo jednadinu

--lQt+100.

JoS

jednim antidiferenciranjem

+: dt dobijamo s:_-._---

-5t2+ 100t*cz

u t:7,

1768. Zamenom vrednosti za dva granidna uslova s:0 u dobijamo dve jednadine D:-5 T2+100 T*c2 i

l:0 i s:D
'

0:c2

nalazimo vrednost za D

1769. Koristeii

se time da

je c2:0 i da je vrednost zaT nadena ranije' metara. koja je jednaka D--

-

500

1770. Odgovori na postavljena pitanja u problemu su sledeii: kur5um i" p penji'ti iekundi i dostiii-makiimalnu visinu od _.-metara.

10,

500

218

ql

1771. Naii sada resenje sledeieg problema: Neka lopta je badena vertikalno u vis podetnom brzinom od 20 m/sek sa postolj a nL L2 metan iznad zemlje. Odrediti vreme Tu toku koga se lopta penje i maksimalnu visinu iznad zemlle koju lopta dostiZe.

dzs

tA

dtz -:-IU, s_12 u /:0, v-20 u /:0,

4-o u t:T:
dt
tako je

,s:D u t-T;

T:2; s: -5t2*20t *cz s-12 u r-0 daje
tako da je

i-dt - l0t*c1i prema tome: 20:h i 0: -l0T{q,
s:D u t-T daie D: _ST2*207*cz ili, koriste6i vrednosti nadene za T i C2 dobijamo D-32m. Prema
tome, lopta se penje na visinu od 32 metra iznad zemlje; ova maksimalna visina je dostignuta
za 2 sekunde.

.ds

12:c2,

1772. Koliko je konstantno ubrzanje potrebno da se 100 metara pretrdi za l0 sekundi? Podrazumevati da trkad krece iz stanja mirovanja.

dzs
dtz --l(,

,

t:F
ds

u t:0, s-100 u f:10,

dt:O u t:0;
kt

!: dt
4!
dt

+

cr.

tako je

0:cr ; zbog toga je

: kt, tako da je
ktz+c,.
2

s:l

Po5to

je

dobijamo c2-0; zbog toga
I

s-0 u l:0,

je s--]- ktz tako da je -2
100:

je k-2m/sec2.

;

k (10;2. Otuda imamo da

1773. Videli smo da ako nam je dat zakon kretanja s-f(t), moZemo d" u bilo kom trenutku uzimanjem fu i ubrzanie odrediti brzinu -

granidna uslova,
antiizvoda

dt

dtz

s:f(t).Slidno, ako su dati ubr zanje + u bilo kom - dtz trenutku i dva , moZemo na6i s u funkciji
izvoda funkcije

t vremena r uzimanjem 2r9

1774. Podsetimo se da op5ta formula za izvod funkcije f(x)-a* glasif,(x):-.UsvajaSe,naravnodajerealanbrojntakav da je xf definisano (to jest, xn je realan broj).

anxn-r

1775. Iz formule f'(x)-axn izvodimo formulu za antiinrod od f; u sludaju kada ien:-. formula je f(x):-'

ova

or6n*t

-_izuzev

n*1+t' -l
ctt'

1776. Takode smo izveli formulv za izvod proizvoda konstante i funkcije. Ako je y- cu, gde su .y i a funkcije od x, a c konstanta, tada je

, -- -tsl

1777. Ako ie

y:c,

gde

je c jedna konstanta, tada ie

y':-

0

1778. Ranije smo dokazali da je izvod zbira dve funkcije koje se njihovih izvoda. Takode- smo mogu diferencirati jednak twdili bez dokaza da je izvod zbira konadnog broja funkcij^ jednak zbiru njihovih izvoda.

4fo'se mogu diferencirati, koje

1779. Prema tome, moiemo naCi izvod zbira konadnog broja funkcija uzimanjem zbira izvoda; anti-izvod konaEnog broja

stepenih
stepenih

jedna proizvoljna konstanta

funkciia jednak je zbiru antiizvoda plus (Usvaja se da ni jedna od stepenih funkcija nema eksponent

-1.)

1780. Sada iemo izvesti formulu za izvod proizvoda dve funkcije x koje se mogu diferencirati. Ako je y:vu gde su i u i v funkcije od x koje se mogu diferencirati, i y je takode funkcija od

-

za_

1781. Ako nam je y dato kao funkcija od x prvi korak u nalaZenju izvoda funkcije y po x pomdu delta-postupka je nalaZenje izraza

y*Ay

u* Au, 1t82. Iznos y* Ay odgovara wednosti nezavisno promenljive x+ Ax. odgovara wednosti x* Ax i v funkcije od x x*/x za funkciju rr, a v+/v odgovara vrednosti
Slidno, po5to su z
v.

funkoiju
220

-

funkcija

1783. Prema tome, kada x dobije prira5taj Ax, odgovarajuii prira5taji Av !, u i y se oznadavaju sa Ay, Au i , respektivno.

1784. Po5to je

y-ur,

imamo da

je

-(u*

A u)

(vl Av).

y*

Ay

1785. Sledeii korak u delta-postupku je da se izrazza od izraza za y* Ay radi dobrjanja izraza za Ay.

oduzme

y

1786. Imamo da je

!:uv i y+Ay-(u*Au)(vt/v).
i
uprostiti).

Zato

je /y-

(u{ Au)(v+ Av)-uv: Av -uv * u * v AuI Au A! :uAv*vAu* Aulv

ttv

:

(Osloboditi se zagrada

1787. Po5to je izraz za Ay dobijen, sledeii korak delta-postupka je de1jer{eovogizrazasa-radidobijanjaiztazaza-.L'y

Ax,

Ax

l?88.

ly A.lv /u* luAv. Zato ie --' : - Ax
Tmamo da je

-

inaz za

odfunkcijo

y:zy

js dnak

Ay:y/y1-

yL"::!l:-!y!L
(ili

y Lu An 1...u=+rfr+Lu---)
A

Ax

1789. Slededi korak delta-postupka, po nalaZenju izraza za
nalaZenje

^J je AX

Ax+0 A.X

Um

U

1790.

prematome,S-a/: tim 'ax-+oAx
A-r--rO

Ay L,u : ltmu-+ llmy-+
niti na osnovu teoreme
Ax-+o AX

Ax+o

(r4:+r\:*414',\: \ Ax Ax Ax t
. Ovo moZemo udi,
ako

,,*AuLv

^11J;' zbiru granidnih vrednosti

AX o granidnim vrednostima koja kain da je gra-

nidna vrednost zbira jednaka ove postoje.
221

q
r/vl.
raoa J" vrednostima koja tvrdi da granidna vrednost proizvoda jednaka dx , ako ove postoje; svaka od ovih granica postoji po5to, po hipotezi, u i u predstavljaju funkcije koje se

Av Lu '^'llrjlllr' otlSor l * ..
je

po teofemr o granrcnrm

proizvodu granidnih vrednosti,
7v

mogu diferencirati.

Ustvari,JlSi;:

, po definiciji.

1792. Prema tome,otlToril:.

,X. Slidno, jtSr*

du v-

dx

r7s3.

sada je lim - A.t+0 AX

4u4l:

Ax-+O

fim Az lim

Af A[ tirn ! A.r-*0A.X Ax+OAX
lx je

dv

dx

1794. lim A u:0 zbog toga Sto A u teLi 0 kada

te1i 0, Otuda

0

L 1n^ Lu):
CIX Ax+O

Ax-+O

1795. Prema tome, za funkciju
diferenciranje

!: -

dobili smo obrazac za

uv

+: "!+, dx dx

+ dx

.

1796. Uoditi da izvod proizvod a nijejednak proizvodu izvoda.
toga, on

Umesto ,+

je zbir dve funkcije

"+ dx

i

dx

1797. Prema tome, ako je

!:trv,

onda

:" +

dx

du v-* dx

dv

dx

1798. Ako ie

y-uv,

a du: , dx dy :----^ da je --imamo r ,
dx
222

u:2x*5 a v:3x-4,tada :" +: dx? du dy - dv *v*, --! . zato, ,^n6n^h ,, r^- , ; za*a zamenom u formulu dx-u dx . -, - dx
gde

je

2,

-liz*+sl

-+2Qx-0.

t799.

Ako je

gde je

u-

y:(xz-3x*l) (3x*2), moZemo
4 V-_

postaviti da je

y:uv,

y2-3x* l, 3x*2

1800. Imamo da je
a
mene za u,
v,

!:ttv,
dv

gde

je

u:x2-3x*l , a' v:3x*2; +: dx
Uvodenjem za-

du

2x-3,
3,

dx

(3x*2)(2x-3) *3(xz-3x* l)

l- , dobijamo da dx dx

du.dv

t" +: r4! + u+ -dxdxdx

:

1801. Prema tomeo kad god vidimo da se funkcija y moie napisati kao proizvod dva faktora, sa u oznadimo jedaa, & sa v drugi faktor tako da je !:uv.Tada iemo natiizvoa"* t + i zameniti ove funkcije

du dv v-+ udx dx

dx

dx

kaoi onezaui v u obraru"
ciranje

L:
dx

za diferen-

!:uY.

1802. Ako je y:(3x-z-l2xz)(l*3x-x3), tada y predstavlja proizvod
dva slede6a faktot&

tt:

I v:

ty-2{)x2,
I

*3x-xl

1803. Sada imamo da je d' Prvo iemo na6i 'dx :
meniti u formu r"

!:uv,

gde

je u:3x-2*2xz i v-1*3x-v3.

, : 'd*

ou

, i tada za-

3-3x2,

_6*-t l4x,
+(3x -z{2xz)(3-3x2)

(1*3x-"r)(-6x -t4-4x)

#:

r4! *

u*:

223

r804.

Ako :"

r:(, xt-6rt-+) (2 xt + V;),

nacl

,.

dy dx

U:2 ya-6 xz -)
du dx

x

dy_
dx

:8xr- 12x*x-z

y:2 xt + r/i I x-T dv _:o.ljr .^
dx

(Prvo odrediti u

i

v tako da je

!:uv;

zatim nali

-l-

dx

du.dv a tada zadx

meniti u formulu za izvod proizvoda.)

dv:y--Llt- dv du ' dx dx dx I : (2 xt + xT) (8 xr+

12

x + x-2)
1

t (2x+-6 x2- x-, (6r, +

'\

.z 2 )I

1805. Ako je y proizvod dva faktora, od kojih je svaki funkcija od x koja se moZe diferencirati, tadaje izvod funkcije.y po x, jednak drugi faktor puta izvod prvog Plus

prvi faktor puta izvod

drugog

1806. Ako je y--wr, dy cirati, tada js
dx -:

gde su l?

i z funkcije od x, koje se mogu

diferen-

z

dw dz dx dx -+w -

1807. Ako nam je dato y:(v2-3v)(2v-vt), tada je funkcija_u _pr.9izvod dve funkcije. foSto smo slovaui v vei koristili, ove dve funkcije -sa u i v vei sa dva nova slova kao Sto su w i z ili u1 neiemo oznaditi xvt i v1. Tako imamo da je u:utlr gde je ur:dv, dut , L-.--. Prema tome.-dv dv
. Otuda

2v-t',
2v-3,
(2v

v2-3v, 2-4v3,

-

v

+112v

- 3) * (vz -

3

v)(2

-

4v3)

:"!r:rr#*ur*:

je

1808.

u:

Ako je y:(1

+f)Qx-3 JV), tada je .v u

obliku y:uv,

gde

I

2x-

*x3,

3t/ *

1809. Ako je

*:(r
224

y-(r+xt)Qx-g Vi), +rr; rrx-3 r/i>+

tada je

(2

x-3 Vx) , (l + x3) dx

n

*

I 810.

d (2 dx

x-3VD:

2-3 x-7
2

I

1811.

+(1 +xr)E-. dx

)

3x2

1812. Prema tome, ako
(Napomena: \/

jq y:(l*x3)

(2 x-3

,/*),

tada

j"4 -dx

(r

+x)

(r-+"-+) *3xz (2x-

_3VD

x: i,

.)

1813. Ako je y proizvod dve funkcije od x koje se mogu diferencirati, tada je izvod funkcije y po x jednak: proizvod prve funkcije i izvoda druge plus proizvod

druge funkcije

i

izvoda prve

1814. Ako

je y-x \/x

naei

4L.
dx

Prvo razmotriti

y kao !:tw

sa

u:x i y: t/* i

tada rezultat proveriti radeii

sa .r t/

*: O .

3

#:.1+)
__3r X2
2

*n"t"

:++\/,

1815.

Ako

je y-(x2{3 x-t, (* * ,.) ,

tada je

(2x+r,

(* +2x)
+3x-l)l

dy_
dx

* (-!+ 2\ (x'+3 x- l)
tili (2x+3) (x-z*2x)

\ xr l-

+(-2x-3*

2)(x2

1816. Ako su a i
d , \u*v1 : ax d a luvlax 225

y dve funkcije od

x koje

se mogu diferencirati, tada je

dx ' d*' --L_

du

dv

dv+y _ du dx dx

1817. Izvod proizvoda veieg broja funkcija koje se mogu diferencirati, naii vi5estrukom primenom teoreme o izvodu proizvoda dve takve funkcije. Na primer, da bi diferencirali proizvod (urw) moiemo
moZemo

du

dx

naplsatr , \uvw):u

d, ax

\

, ax

d

\vw)*vw.

1818. Znamo da je

| 0D: ax

s

dw v_+w_dv dx dx

1819. Prema tome, zamenom ,u4(vrry)

dx

dobi' d Jamo *

\uvw)- ltr

dw

d*i*

du vw-

dx

*uw-+
dx

dv

1820. Za inrod proizvoda od n funkcija, koje se mogu diferencirati (u1u24 . . .trn), ta slidan nadin dobijamo

d,\dur. , (utilzt4' 'un):-#.(urut' ' 'uo)* * du., *ur--fi.(ur. . .u) + . .
.

duvwz+u- wz*uv-z+ dv dw dx dx dx +uvw
dz

d -x

,' dun *(uru2. . .un.t''

d* '
dobijamy' (uvwz) :
dx

Ispisivanjem ovog izraza za funkciju (uvwz)

1821. Naii izvod funkcije y-*(#f 1)(x-1), kao izvod proizvoda funkcije. Za dobijanje prvog dlana izvoda, diferenciraiemo prvu funkciju (xz) i mnoZiiemo sa druge dve; prema tome, prvi dlan izvoda

tri

2x@talXx-l)

bi6e

1822. Slidno Cemo za dobijanje drugog dlana izvoda od y:#(#* *l)(x-l) uzeti izvod druge funkcije i pomnoZiti ga sa -. funkcijom; prema tome, drugi dlan izvoda 6e biti i

*(3xz)(x-t)

pryom, tre6om,

rencirati funkcije. 226

treiu funkciju

1823. Za dobijanje treieg dlana izvoda od y-7s2(x3+lXr-l) difei pomnoZiti proizvodom druge dve

1824. Treii dlan izvoda funkcije y:2e2(x3*l)(x-l)

je

fl(x3+1) . I

1825. Tako smatrajuCi y:x2(xt+l)(xdobijamo da

l)

proizvodom

tri funkcije,

2.x(xra 1;1r-

i"

#

1yz(yrf t)

tr*31(x-

1)

1826. Ako

je y:(x+

1)

(xza

\F)(3

xr +

5) tada je +: -dx

(x2*t/x) (3 xrf /1\

5)

+ (x + 1) ( 2 x-r;:-)

\

zt/xl

(3 xr + 5) xz)

+ (x +

1) (xz

+

\F1Q

t:r,

Ako

je y:(x3-x2+3x*2)(x+-2xz+l)

tada

je +: ax

Neka ie

Y:ur, gde je u:#_xz{3x12,
2x+3,

v:xa_2x2*1. Tada je

9:3x2_ dx

+:4 dx +: clx
1828. Ako je

xt--A x. oruda je

(3 xz-2 x

*

+(#-**3

(xt-2 xz * l) x*2) @ #-a x)
3)

y:(r4+ilf#-+) , onda je +: - dx xzl'
\

(_r+2"_+\ r#_a\ xzl \xs 3 /\
* (r++ *?l e;+ zr,)

\3

I

1829. Ako je y-un gde su u i dv rati. ond a ie 9:
dx

v funkcije od

x koje

se mogu

.

diferenci- du a_*U_ dx

da

dx

.-+4-t, tada je +: ax
227

(rs-ro)(-;
+(-s.r6

147
J

rT+ 4rT)

+6r}t-*- 3rdr.

. Ako su u i v funkcije od x koje se mogu diferencirati, onda je: d, \ , \u*a|: ax
l83l d , ax

lu-u):

{@o: 4X
1832. Ako su I i v funkcije koje se mogu diferencirati i ako je v+0, tada pomoiu /-postupka moZemo izvesti obrazac za izvod tcbnenika

du da dx dx' du da +u_ dx dx (Ove tri formule
znati).

du du __+__ dx ' dx'

se MORAJU

y*

Ay

y:

u

a

. Prvi korak /-postupka je nala Lenje araza za

.

1833. Pretpostavimo da su funkcije y, u i v sve funkcije od nezavisno promenljive.x; sa vredno5du xlAx, imamo zdruilene vrednosti y+

-

v* Av

*Ay,u*Aui-.

1834. Zato, ako je

y:L , !* Ay-a

.

u*Au
a+Aa

1835. Po5to je

y: u i a

y+

/ y:yj+,

a+Aa

imamo da

je A y:

u+

lu

a+Au

1836. Imamoda je

na zajednidki imenilac v (v* Ar), dobijamo da je A y_

/y:YsAu , * A r-;

u

,

svodenjem ovih razlomaka

(au+uAu)-(ua+uAu) u(u+Au)

_aAu-uAa
u(a+Au)

1837. Prema tome,

A

y:o or'-ura,'. sledeii korak /-postupka
u(u+Aa)

Ax

je

deljenje obe strane jednadine sa

1838. Za funkciju Y:

L
a

na5li smo

Deleii

u

Av

Ax

obe strane sb Ax, dobijamo A Y :

ax

228

1839. Sledeii korak /-postupka (ako granidna vrednost postoji).

je

nalalenje

dx--+o A X

lim

av

imamo da je:

1840. PoSto su po hipotezi u i v funkcije koje
zx->o A X

se mogu diferencirati,

du

/u rlm _:

d*'
da

zx.+o A X Ax+O

r. IimAu
lim

d*'
p2

a(u*Ar): -i

(po5to je a*0 po hipotezi).

1841. Prema tome, za
dv

y:L
U

(gde

je v+0) imamo da je

du

dx

dx - zx--+o AX

lv Hm

:-w
/x-+O

Iim (rau _ r4\ /x-+o\ Ax Axl

:(odu - d.l" \a'z)

)

-|;.
il
U

1842. Uoditi da je u obrascu za iwod od y:

redosled dlanova u bro-

du

jiocu izvoda znalajan Popuniti

praznrne u sledeiem izrazu:

dy u-=
dx

d*' da u-

dx

1843. Ako je
gde

je u:-

y: ?: J: ,' tada je y jedna funkcija oblika !:- 3x-L i o:

u
u

2xI3,

3x-l

1844. Ako ie

y:!-,
u du _-

gde

je

u:2x+3 i y:3x_

1, tada je

&t dx

a

du 0 7-ll
ax
229

dx dobijamo

Zamenjujuii ovo u formulu

dy_
dx

2, 3,

2(3x-1)-3(2x+3)
(3

du

x-

1)z

ax

,

dy_
dx

1845.

Ako je

gde je

.dv oblika -dx le j-:

u-2x2- 3x a v-xa*l.
,

2 xz-3 y:-4, x ' x++I

tada

je to funkcija oblika )):-,

u

-, v

Formula za izvod neke funkcije J, ovog

dv du udx dx
y2

1846. Ako

je y: u , gde je u:2
v

x2-3

x a v: x4 * 1, imamo da je
v

4

x-3,
+ l)(4

du

dx

dv a--

Zamenom

dx

u formulu

dY

dx

du dv --udxdxr
y2

4 x3,
(xq

x-3)-(2 xz-3 x)(4 xt)
(x+

'

Oo-

+ l)z

bijamo

dy_
dx

1847. Ako

3"

y:J!;!-! , tada t" + 41/x+2 dx
v

.u (Odreditizivtakoda Je l:u formulu.)

.r,.du ; taoa nacl 'dx

dv
,

u :18 xs+2x-3
I zameniti

It: 3 x6-x-z v:41/ x+2
I _T

dx dx
dy

dx

dv

:2x

du dx
y2

dv

dx

dx

1l
T

(4x +2)(l8xs+2x-3)-(3xo- *-z112*

Z)

gt/
1848. Ako j"

V +D'z

,:?#,
2

tada

i"4Z -dx

LilW (l
T (1 +3x- )(-6r-o
I

+ azlz

1849. Ako ie y -

x-t-3 x-z
I

'dx

dy

2 _T

+

1+3x

3

6x-3)-(2x-3 -3x-')(x
I (1 +

)

3xT)z

1850. Ako je y

dy

xz-z

dx

(x2

-2)

(3 f)

(xz-2)2

-

xt (2 x)

l:-

1851. Ako ur
v

suulv

onoa Je

.dy ;: ax

funkcije od x koje se mogu diferencirati (ako je v;e0).

i ako je

du dx
y2

dv

dx

230

i v funkcije od x koje se mogu diferencirati i ako je !:tt!,tada je +: dx
1852. Ako su z

u4! * rL 'dx''dx

1853. Ako

je y:+++*x+ '32dx

l,

tada

j, !:

xz+x+l

1854. Ako

je

y-(2x*3)(x-s1

{i,

tada

je

+: clx

2

x71+ +(2x+ 3) f -5 x-6.=\ 2l \
(x-s +
r

I

1855. MoZe se desiti da moramo da koristimo vi5e od jednog
diferenciranja

u nekim
v

vezbama.

Ako je , -Q

x+

l+xz

-l)

(3-

x-2)

pravila ,tada

(2 x

| +x2, + l)

(3

x-2)

y

ima oblik

y:L

gde je

v:-

iu:

UoEiti da je funkcija u proizvod dva faktora.

,-(2x*l)(3x-2) a v-lix2, tadauoda- 2 (3 x_2) + 3 (2 x + l), 2x vamo da je u:u!v1, gde je ur-2*+1 i vt:3x-2. Zato je du du, . dv, a dv -dx 'dx -: -:lrJ*l4-: dx dx
1856. Ako j"
gde

y: L, v

je

1857.

Zt

fnnkciju

y::-,
v

gde

je u:(2x]-DQ x-2) at:laxz,

(r

+'2)t2 (3:-2)+3(2.'+ r)t-(2,+ r) (3.r-2x2')
(l1.pzyz

naSli smo pravilom proizvoda
Po5to
v.dVA?r-.

da je

+: ax

2

Q x_ 2) + 3 (2 x + l);

je |:2x,
dx

imamo da je:

du v_-u- dv dy_ dx dx__ dx v2
231

1858. Ako

je ! :

(x,_ro(+
3

x-2+
xz

Neka je

xt-7

') , tada je +:
ax

y: u ,
v

gde je

v:
d'
dx

3

1sa-7 x2;

:

12

xt-r4 x.
ut vt,

(+ u: (762-2 4-\2 x-2 +l ) : I tako ie ut: x2-2 x, v1 : 1 x-z+|.

-

dilt:2x_

2

dx dx du .. du, , dv, -:vr-*lltdx 'dx 'dx : (+ x-z * r) rz x-2) du udv dy_ dx dx vz dx du.dv t \u,v,-t-su \dxdx
2

2,

d',

-_-x-3:

* (xz-2

\z

x)

(-x-t).

/

dati sore).

1859. Ako je

!: (2x+ 1)(1-3r)'

xz-3

tada

je

+: ax

Neka

je y: u ,
v

gde je

4:4*.
dx

u:

2 xz

-3i

-:9r dx

v:(2x+ 1)(l-3 r) :iltvr, tako je dv dut,.du, jrlh- du dv v--u dy_ dx dx: dx v2

-dx -dx : (l - 3 x) (2) + (2 x+ 1) (-3) : 12 x-1.

(2x*r)(l -3 x).(4x) -Qxz-3)(-12 x-r)
-2) @
(,

1860. Ako

je !: , tada (x-2) (x + 4)
4x Y:;J,
dy

x-3

dy_ je
dx

(tl9:9_lI9+
+ 6 x-2 2)r(x + 4)z

1) +

k-21

:

(x-

-262

1861. Ako je

dx

(x-z7z

-8

1862.

Ako je

!:5,

+: ax

232

1863. Ako je

-3 'v2dx r
1j--

dv
-3_.

6 y3

1864. Ako je l:-

4xz .a.dY dx I x+ .rIAQaJA,:
?r rx

4x(x + 2) (x + 1)2
dy

1865.

Ako ie y:
jednak

16-xz

, tadaje koeficijent pravca ove krive u

tadki

X:0

kada

dx je x: dy:3 . dx t6
I

_3(16-xz)-(-2x)3x

.

(16-xz)2
0,

'

{

\

Kao odgovor je dovoljno

navesti

broi -:-. -16

1\

l

I

1866. Pretpostavimo cirati; ako je

da

surrivfunkcije od x koje
dy

se mogu diferen-

du
--l--

dv

dx' dx'

y-uIv,

tada je tada je

drdx

. !:It-v, !: ), v
u

dy_ dy_
dx

y--(uv), tada je
tada je

du dv dx dx' du Y-*u-,dv dx dx du v--u- dv dx dx --vr'
0

dy_
dx

,

ako

je v#-.

1867. Posmatrajmo sada funkciju !:ttn, gde je 'J"*gija od x koja se moZe direreniirati; Zelimo d; nademo izvod funkcije y pomo6u ' Olttu-portupka. Prvi korak delta-postupka je nalaLenje izraza za

y*

lv

--

ju6e vrednost

1868. Vrednosti nezavisno promenljive x+Ax imamo kao odgovata'

u*-

i

vrednost

za Y.

y* ay

Au,

1869. Zato, ako je

!:trn,

tada je

Y* AY-

(ui Au)n

teoreme dobijamo Zato je zo. !:4n,
233

1870. Imamo da je y* 'ii

Ay-

Au)"; razvijajugi p9*ryu binomne ly:t^o|n1p -i lu+(danbvi od u i Au)(Au)z'

/y:(u{

ntr-rAu*(dlanovi od ui Au)(Au)z

1871. Posto je izraz za

ly

tader., sledeii korak delta-postupka. je A zd obijanja radi dobijanja izraza ru

P =

delj''lie obe strane aY sa ax

izraza

1872. Posle deljenja obe stran e iztaza za Ay sa Ax, dobijamo

+:

dy

:rtrn-rL*(dlanovi vs E I uwr\uw, _ .,e , a-^*uvyr odui /u)(/u)
A,
-

y
LX

pooroi-o

se

da;.; P: ai_*O AX
_

fr'
dX,

_-,

A.r-+0

lim

Y:-.
AX

Takode da

je lim /uAx-+0

o

1873. Prema tome, za funkc iju y-vn, na5li smo da je 9:n 'dx

o-'+ dx

g'(x)

Ako postavimo da je

y-f(x) a u:g(x), moZemo pisati

fi-s'(*),

tako da je !-f'(*):(nun-rx-). 'dx

1874. Da

se

primeni pravilo stepenih funkcija na funkcrju

y:(*+1)3 -.

&t
dx

stavljamo da je u:162*1, tako da je

!:u3.

Tada

j" 9+u2.
dx

r+1, tada i"
. du r r..
dy

!:-; dx

zamenjujuii

z

2x' 3(x2+l)zQx)

ax

dx

1876. Ako ie y:u6,

d lt:xt-3x,

tada

i" *:Au'*: dx dx

6(xr-3x)s (3xz-3)

1877. Mada smo dokazali da

|ax {""):

)

formula -

'uo-'4x d

vahi za sludaj kada ie n pozitivan ceo broj, usvojiiemo da ona vaZi za sve vrednosti n. Dok aza&mo kasnije da je to stvarno tako ako je n bilo koji realan broj za koji ie uo definisano.
234

3

1878. Neka je

y-rF i u_x3*4x2-2; tada je -d*:Tu''ar:

du 3+du

;(x3*4xz-2)'(3xz+8x) z

31

s 1879. Nadi * tt -x)2. Da bi ovo uradili, postavimo prvo dx)

da je

u-l-x tt:l-x

zuU.

dx'

i

tada nademo !-1y21dx
r te cobijamo da :"

. Sada zamenimo

-2(l-x)-2x-2

i.du -dx ---t

+: dx

.

1880. Ako nam

je

data funkcija

y:11@z-3x+l),

+ dx

moZemo

x2-3x*1,

nadi postavljanjem da ie

u:

tako da je y:Ji;

tada

2''dx

t -ldu

:"#:*(,;):
1881.

Smenjujudi u sa

(xz-3x*1) dobijamo

da je

y:J@=x+l)

dy

* ,*,-3x

+ l) -T (2x-3)

I

dx

1882. Akoje
bi dobili
u

*

:( ,/ ,- | \-t, i"ursidemo v/ \
tada

smenu

It:; smenom

da
za

\r/V--,

I
v

w:r-t;
d*

:" -dvdv

y:4

(u-3)-

du

-JU-+-.dv'

dobiiemo -dv

:

-,(v;-+)
I
1

-'(+,-+*u-')

1883. Ako je y-(l

-xz+f)T),

tada

:"

#

! : uT (gde je u: | -x2 * xo); dv | -? du taKo da . .r r Je '. d*, f,*:Tu r|v t -? t #r:T(t -v2+xa) ldxt-2x)
3(50-xz)21-2x)

1884. Ako
235

je ,,-(50-

x2)3, tada -dx |e

.dy -:

1885. Ako

je ,-(2x-*-r) (xz*2),#

r / lr (2+'1\) ("' +2)+ I2*---l(2*) x/
-

\

xzl

\

(Uprostiti odgovor).

:6x2+Z

+Z y2

1886. Ako je w:(l-v)z(2lr')',*: ' 'dv

2(1-u)(- \Qavzlt

*(l -v)z (3X2+ rz1z(Zv)

1887. Ako je "f(x)-(l *x2) 2 (2*x)0,

1

f'(x)-

11

;

O+x2)-r (2*)(2+x)a
'1

+ (1 + xr)T (4)(2* x)r

1888. Ako

je s(x):(4)", \x- r/

dg

dx

2/rl_l\ '\x-il

(=

\ \(x- t),/

1889.

Ako je Y-(v2-Y)-2,dY dv

-2(vz-v)-tQv-l)

1890. Ako

su z

i u funkcije od x koje
glasi

se

mogu diferencirati, tada pravilo

za izvod proizvoda

( {ur)ax
se mogu diferencirati, tada je

dv u-*v- du dx dx
At --udx
y2

1891.

d.G)
1892. Ako je z funkcija od x koja dv

d lut

AKo su

r i v funkcije od x, koje

v

dv

dx

ako je

v+0 i
ako je

se moZe diferencirati

!:ttn,

wotL

tacla -dx te --:

dx

1893. Funkcija !:trr, gde je u:g(x),je upravo jedan primer funkg-tje koja je sastavljena od tve- prostije funkcije postupkom supstitucrje. Ni piimer, m6gli bi imati da je ./:sin u gde i, u=V-x); ovo bi je se moglo napisalti i direktno sa-x kao -/:sin (xz-x)' Drugi primer da y: 1f I yu gde je u:l}x i\i, izrailavajuii y direktno sa x, imamo
Je

vim;

l:

236

Funkcija!:|tn,gdejeu:g(x),jeprimer-.Zafunkcijudx , ako je g funkcija !:ttn, dokazali smo da je +:
od

1894. Funkcije koje su dobijene (kao gore) uzimanjem jedne funkcije za nezavisno promenljivu druge funkcije zovu se sloZene funkciie.

sloZene funkcije,

nuo_rdu

x koja se moZe airerenci#i.

1895. Podsetimo se

da

je po definiciji tio, *: A-r--+0

du

AX

dx

1896. Takode, se podsetimo da je po definiciji fim

P A.x+0 AX

dy

dx

1897. Sada, po5to je rim "

tu-,o

9:+, razliku +/-+ Lu du' Lu du
tei,i

moZemo

ozraa-

0

diti sa s; naravno e teii 0 kada Au

1898. MnoZedi obe strane jednadine

Oi-#:t

sa Au,

dobijamo

eAu

Ay: 4! u+ -du

1899. Ako je /u-0, e iemo pridruZiti vrednost 0. Podsetimo se da je x nezavisno promenljiva i da, kada se x promeni od x na x{ Ax, promena Au moile biti i 0. Medutim, ako je promena Au jednaka 0, iadaje i promena ly takode 0, tako da jednadina u odeljku 1898 jo5
vaili.

-.

L,y dy Lu, Ax -: du Ax

1900. Deleii obe strane gornje jednadine sa Ax,

dobijamo

^ "Ax

Au

1901. Imaju6i tako dobijen
za nataaen1e -:-dx
postoji.
237

izraz^

H,

sledeii korak

delta-postupka

]:yrfi

r. Ay

rv

dy

je nalalenje

, ako granidna vrednost

LJ:Q- lim lim lim rg0z. prema tome, +: ax+0 Ax du a" jo !* ' al-'oe' a"-'o + ' dx tim Ax Ax
lim e:0 - lim Ali, Ax--+o i a"-'oAx dx o::Lruyo
da je -

dv

du

'du

dx

+: dx

1903. prema tome, dokazali smo da za bilo koju sloZenu funkciju y-f(u), kada ie u-g7x) funkci:" i toju ," -oi. diferencirati, vaai
obrazac
dY

dy

du

"a

A' d.

dx

-

1904.

Za poseba.n sludaj gde je !:ttn, *:

nu*,

fu

dy_
dx

1905. Pravilo sloiene funkcije
dy _dY .du dx du dx
se

takode zoYei laniano pravilo; ono se moZe.lakSe zapamtiti.uodavanjem izvoda' Ovo da pravilo ,og.iiru Au se du'moie skratiti u simbolima koji oz-du medutim, nrje legitimna operacija jet znamo da :" + simbol
nadava graniinu vrednost jednog kolidnika

, a ne kolidnik dve velidine'

izvoda takve 1906. Landano pravilo moZemo upotrebiti za naraaenie dy ) !ovdt Je funkcije kao Sto je !:u2-3u+2' gde je tt:3x-L du:
:tL--]_: du

2u-3,
3

dx

rgo7. 4I- :' ,

za

funkciju

y-yz-3u*2:
zato

gde

du

"-,

u*L :'r. dx

i, 1": dx

je u:3x-1, nasli smo da je 3 Q u_3) ; smen om za u:3 x-r

3v3x-l)-31

- 18x- 15

dobijamo

t:

238

r908.
o

Ako je y:rro-3u2*3,
zato

a

u:x2*5x,

tada je

dy
du

4u3 -6u, 2x*5,

du
--

dx

je

(2x

* DF(:cz t
I

5

x)t

-

61262

a 5 x)l

*:
moZemo naei

1909. Za fut*ciju yje

\F=xz,

!

postavljanjem da

u-T
2

y-l-x2,tako

da je

y-\/

u. Tada
.

je +: :
au

) A ;:-; dx

du

-2x,
-x(1 -

prema tome

:" +E 'dx
3

x2)

-z
1

rero. Za
pravila;

runkcrju

.y--

ff)

-T ,., dY nacr cemo
dx

l+2x
Domocu
3

,

landanog

|

neka je

ttlra--

tako da je y:rT.

Tada

.dv le -J-: -du

(1-2x)(2)-(r
(l

-,, -zu -t

-2x' .5 J

+

2x)(-2)

,a

du

(l-Zx1z

.dv lo ; prema tome -dx-:

dy du du dx

- 2x)z' _3 +2x\-'
s

z \r -2*l

/1

.( 4
\ tr

-

2gz)

\

1911.

Za funkcrju ./- V(x* l)(xz- x), upotrebljavamo landano pradY .

,. r r w , r. vilo za nalaienje i postavljajudi da -dx
I

je u.

tako

1-+ Tu"
2
l@

(x* lX.rz-x),
(1cz-x)f (x* 1X2x- l)

da je

l:tf

.Tada

je

*:

a

du

dx

-3*-r, l1

;

prema tome je

+:+ dx &t

du

+ r)(xz - x)l-z(3x2 - r)

1912. Ako je

I y- ^ (2-x)-2, nati dy dx 5

upotrebom landanog

pravila.

Neka je tada ie

u-(2-x);

,:

a d;:

V

1^ n',
2
.._.

3'-" du : -r. dx dx dudx
3

Prema tome, dy _4/ U:4(2_x)_t.

239

n;..!t.'.

.**

1913. Ako je y:(uv) gde su u i v funkcije od x koje se mogu

cirati,

tada

l" +: dx

-

diferen-

v

du dv ui* a**

lgl4.

Ako

je y-(2x*l)(3x*2),
.

vila proizvoda za izvode. Funkciju y pi5emo u obliku uv,

+ dx

moirmo na6i upotrebom
gde

prau-

3x*2

:2x*1, a v:-

je

1e15. Ako je y-(2x*1)(3x +2),

*:(3)(2x*t)+

Q)Qx*2)

je y-(2x-5)(l 1xz); upotrebom pravila Qx)(2x-5)+(2xl *x2) :6x2-l0x*2 proizvod a za izvode, dobijamo +: dx
1916. Pretpostavimo da (Uprostiti odgovor).

lgl7. Ako je y-(xz-3)(xz-2x+
(Uprostiti odgovor.)

l), +: dx

(2x

- *Q :4f -6xz-4x*6
2)(#
3)

x)(*

- 2x * r)

1918. Ako ie

y-(4r; -D@a*3x2-2),

I

onda je

#:

(4xz

* 6x)@F- l)
I

I

+(2x-717x+ + 3xz-2)

rr--\/rr-^-rrl\ ) t919. Ako je y:(xT -2x\2x-5+

3

I ! dy 1), onda :e

fi

(-

3

o-q@r -2x) lq I \ + [+ x2 -2 /| (2x-s + r) \z
1

1920. Slidno, ako je y:(uvw) gde su a, v mogu diferencirati, tada J, +
dx 240

i

w funkcije od x koje

se \rr+uLr*rr\

-**ui=-.

."Eqtllt

no I ' lg2L Videlisr da le d ' ;(upz.

. . un):

i[:r3;";;T:

od funkcija uy u2, . . . ,

rn

ff@,',' ' du, . *ur-fi(ur...un)*...
'un)
dtto +(urur. - .rrn- '' -t' d*

1922. Ako je

y:(x*r)Qx-3)(5 -4x), +:(2x-3)(s-ax) {1x+11 dx dx
+ (x + 1)(5 -4x) +
.I

(x + r)(2

x-3)

fr<t_.Ax)

ft(zx-t)

1923. Ako jef(x)-(x*l)(2x-3)(5-4x), tada je

f'(x)-

(2x-3)(5-4x) a(2)(x* 1)(s-ax) *(-4Xx *r)(2x-3)

rg24. Ako je y-(y,z+lxl

-r/n(3x*5),

onda

j" *:
ax

(r-VDQx*5)(2x)
_
1

*(xz+

r)(3x.t)(.#)

*(x2*lx1-\6(3)

y-u, gde sua i v*Lfunkcije od x koje se mogu diferen- r*-"* vdxax y2 cirati,ondapravilokoliinikaustanovljavada"1:-1925. Ako ie
dx

1926. Ako ie

y-'#r,
je

onda
a.

y

moZemo postaviti u oblik

y:!

3x*2
v

postavljanjem da

u:l*2x

v:

1927. Prema tome, ako

je y:l#.12,
(3x + 2)z

tadaimamo da

je

(l + 2x) *O* + 2)
ax

dy

(3x + 2)

;t(r + 2x)-

i

.dx
24r

1928. Zato,ako je

y:\24

dy
,

2(3x+2)-3(r+2x)
(3x+2)z
(3x+212

3x+2

dx

(Dati uproSien odgovor.)

t929.

Ako

jef(x)-t-!*+t

(2 x + 3) (2
.

f'(x). tt: "

2x+3

x- 5)-2 (xz- 5 x + 1)
(2x+3)z

'

1930.

I ulv ra A.l<'o J-

v2+3v+2
v2-5 y- l0 '

du
dv

l(v'-5 v- 10) (2 v + 3) -(2v-5)(vz+3v+2)l
(vr-5 vtO)z

1931.

Ako ie

4 \/i_r y:F;5;--'

[(x4*3 x-8)

dy

d.

Q*;4 -(4 xr * 3) @ xz -t)l
(x+*3x-8)z

I

t932. dy

AKo Je l:;-

.

2

xs

2rr+x

-Zxz , .-

[(2 x-r + x)
2

(

t2 :-

\J

x-T

I

-4 xl I

1

dx

-(ir
gde

-2*21
(2

(-2x-z + 1)I
*
x)z

rr

koja se moZe diferencirati,

1933. Dokazali smo da je za funkcijl y-sn, dy_
dx

je u

funkcija od x

nto-r

L
dx

1934. Podsetimo se da je dokazizveden samo za-,adaje usvojeno da rczultat vaLi za sve realne brojeve.

pozltlvne cele brojeve

1935. Ako je y-(2x+1)4, mi ovu funkciju moZemo postaviti u oblik potreban za pravilo stepena !:trn, postavljanjem da je u-2x*1,

a n---

.

1936. Zato, ako je
242

y-(2xll)a,

tada

je

+ dx

4Qx*l)3(2)

y-(3x-5)+,
(Dati upro5Cen odgovor.)

dx

dY

;5

122
(3

x-5)-T(3):

(3

x-5)-T

1938. Ako je

y:(xz*2 x-t)2, +: 'dx

2(x2l2x-r)Qx*2)

y:&-*-r)t,dY

dx

-

+r.r--,)* (t.-++2"-,)

lg4l.

Ako je

y:*14 x-1,

dY

dx

-

2x*4

1941. Ako

jel(s):

Q

slsz)(s-16),

tuda je

f,

(s)--

(r-16 Q+2s) r\ +(2s+rt)/1- I -tt-')

\

tg42. Ako je

y: ,1t*t,1i, A: ' (2x* 1)z' dx

l(2x+1)z(3x2+3) -(x3 + 3 x) (2) (2x + l) (2)l (2x+l)+ (2 x + l) \3 xz + 3) + 4 (xt + 3 x)

(2x+l)t

y:(x-tq*l)u,

dY

dx

-

6

(x-,

+'i' (-, x-4 * + .-+)

;o*Qr4:-. dx'dx
1945. Podsetimo
243

l9zl4. Ako

je y:(xz-l)(lx*2)-3,

upotrebiti pravilo

proizvoda (2x)Qx*2)-t
*(-3X3x*2)-<(3)(xz-9

se da se

funkcija

y:f(u),

gde je

u:g(x\

zove

sloZena

funkcija.

_qf
1946. PravilosloZenefunkcije(andanopravilo)kaZe daako jey--flu), a u:g (x) predstavlja funkciju koja se noZe diferencfuau, tada je :!:
dx

4!<U, du dx

f,(u)5,@))

lg47

,

Ako je

!:2u+3,gde

je

u:2 x-!,imamo da je I : -dx

(po landanom pravilu.)

1948.

dy_
dx

Ako ie

y:f(u) : ui *ru, a u : Qx-S)(l + x2),tadaimamo

daje

l*

O x-s1* Q +

xr1*+

2l
J

.

l2(t.tx2)+ 2xex_5)l

(-:-/(2x-s)(l \z
l%9. Akojey:(22*l)(3 z-2), gde je z:x2-3
dy

-(6x2-t0x*2). t7,

+x2)+21

\

I

dx

_

x,imamo

daje

l2e@z-3x)-2)

+s(z1xz-i*r*tlex-3)
ex_3)(t2xz_36x-t)

1950. Ako ir, ,:h

gde

je

u:1f 3x+5, imamo da je tada

y:
dx

(3x+4)2

. (Dati upro5ien odgovor.)

1951. Definisali smo

y

koje za svaku vrednost x daje jednu vrednost y. Medutim, mi y moilemo definisati kao funkciju od x izraLavajudi i x i y pomo6u treie promenljive - na primer, y:g (t) i x:f (t). Ako su i / i g funkcije, svaka par (a) vrednosti_(x, y) koji zavrednost I odreduje tadno dovoljavaju funkcrju.

kao funkciju od

x

defini5uii pravilo

y:f(x)

jedan

1952. Jednadine x:f(t) i y:g(t) se zovu parametarske jednadine parametar krive y:f(x), a I se zove parametar. Ako nam je dato da je x-h(u),
jednaEina.

ay-k(u),tadaseuzove-ovogsistemaparametarskih

,.dydy ca -dtdx le
244

dx 1953. Ako znamo da je y:f(x) i x-f(t), tada po pravilu sloZene funkcije (ili landanom pravilu, kako se ono ponekad nanva), imamo dt

r
1954. Prema tome, za sistem parametarskih jednadina imamo da je dy _dy .dx
dy

dt dx dt

7t
dx

Deleii obe strane ove jednadin

"

,u

!, narazimo da je dt'

dy

dt

dx

1955. Prema tome, vidimo au Q
kolidnika od

dri
dt

dx

moZemo

izradunati izradunavanjem

dx

dt

1956. Ako nam je dat sistem jednadina y-t+I, tada je tadka koja odgovara vrednosti parametra t:l x:t2 tadka (1,2). Odgovarajuca tadki za LZ je tadkh

i

parametarskih,

(4,3)

. x4t)-i.y:g(t)r Tloj vrednosti ts panmetard r odgovaraju vrednosti x:f(til i y:g(td. Na primer, ako je-r- 3, tada 1e xJ76), i y:_

1957

- Pretpostavimo

da su nam data dve parametarske

jedna6ine
.

s(3)

1958. Posmatrajmo pSrametarske jednadine x:t3-l i y:12. vrednosti l:0 odgovara tadka (-1,0). vrednosti parametra t:2 odgovara tadka

(7, 4)

1959. Za ijte parametarske jednadine, vrednosti Tadka koja odgovara t:c je

/: l

odgovara tadka

(0, 1),

ka-t,

c2)

1960. Pretpostavimo da su x i y definisani u odnosu na parametar t; upotrebom landanog pravila izveli smo formulu dy za parametarske jednadine

a
dx

dy

x-f(t) i y:g(t).

dx

dt

1961. 7,a x:t2
ptema tome,

i y:2t+1,
dy

r.dydx imamo da Je

dr:

, u iE-.

2,

2t,

fr:&:_. a

dy Vi

I ,

245

,.,

- ,r-.-..-".' **O

Hfl

1962. Za

jednadine

x-tz i y-2t+1,

-! dxt

dY

. vr.onosti

/: I imamo

(1, 3), I

da odgovara tailka
tP

.dy
t

koeficijent pravca'krive u toj taEki jednak

-ax
-t

-;
je -

1963. Ako je y:31t-6 i

":1 t2'

, imamo da

U:
dx

9tz

-9

ts

-2t-3

1964. Ako je y-4u2-2u i

x: 2il . u+l

tada imamo da je

(4u-r)(u*l)z

dvm
-: -: dx dx

dy

il

1965. Ako j"

y:4=

vz+l

i

x-v2*5, tada imamo du ju
(vz

+ l)z

dx

dv6

dy

6

dx

1966. Ako je y:f(x) i ako su i y i x izraieni kao funkcije jedn pomoine promenljive a (tako da je x-g(u) i y-h(u)), tada se ove jednadine jednadine krive y-"f (x\. U ovom je sludaju promenlj va parametar.

parametarske,
u

--

1967. Ako je y-h(u),

a x-g(u),

tada .,e

dy

dx

a dx a
-2u2

dy

1968.

Ako je
dy

":1 u

i y:2u,

tada je

dy

dx

At

a

dx

d,ii,#.

nrq;l
2

tg6g. Ako i"
dy

*-'7-2" iy-Qttl) 2t-r+t

, tada je

2 t2 | (2t - t + r)f ;r-T t)- (tT -2 tr) (-2 t - 2 + t -4 \J

8(2t+l)t(zt-t +t)2

dx

dx finisano eksplicitno u odnosu na x, to jest ako imamo jednadinuy:f(x). Takode znamo kako da nademo izvod ako su nam date parametarske jednadine za y i x. Podsetimo se da takode moZemo jednu funkciju implicitno odrediti davanjem jednadine F (x,/):0 i definisanjem da svi uredeni parovi (x, y) koji zadovoljavaju ovu jednadinu pripadaju
skupu

lg(L. Videli smo kako da nademo izvod 4 foorc iie y ako je y de-

uredenih

lgTL sada iemo razmotriti nadin odredivanja + , ako je data - dx' jednadina oblika F(x,./):0. Usvojimo da je x nezavisno promenljiva; promenljiva, tako da je y funkcija od x. zbog toga je y

zavisno

1972. Ako nam je data jednadina F (x,.y):0, ovu 6emo jednadinu ,, du - - 4! * diferencirati dlan po dlan, smatrajuii da ie y nepoznata funkcija od d*-' d* x (koja se moZe diferencirati). Primenjivaiemo pravila izvedena za
nalaLenje iwodafunkcija un, uv,

L,
v

itd. Na prim er, za dobijanje izvoda

4 za izvode (u ovom sludaju je z- x a v:!).
dlana koristiiemo pravilo proizvoda -dx

x!,

@D:

1973. Ako

je u:x, imamo

da

je +: -dx

1974. Ako

je v:y,

imamo da

pravilo proizvoda dobijamo

je +: + . Zato, primenjuju6i ax ax ddv da je * ("y): 7 . -dxdx
-*x

y

1975. Razmotrimo za prointod
247

.rd

] ax

dx' (uv), gde je u:x2 a

sada

!

lrryr).

JoS

jedanput 6emo koristiti

formulu

y2

v:-

.

1976. Ako ie y funkcija od x koja se moZe diferencirati, imamo

je +(Y2)E-. dx
1977. !rxr)E-r

d

da

Z

"d*

rQ

2x

dx'

1978. Zato je

4e dx

y2):2xy2+

Zx,

y*
QC

1979. Posmatrajmg implicitnu funkcrju definisanu jednadinom +y2-l:0. Ako diferenciramo ovu jednadinu dobijamo

-.

x2*

4(*,1*40,)+4 er):4(o). dx' dx* ' dx dx' Jasno, imamo da je
dx d

_ dv z y:,
dx
0

2x,

d.(xr):-, _

* (y'): dx
d

dxe -,

l):-'

**y2-l:0 -x dobili qmo da 1e'ixl2y+:0. Oduzimanje od obe strane 2x i delenje y dx
1980. Prema tome, diferenciranjem obe strane jednadine
sa

2v daiedY --.
dx

1981

.

Posmatrajmo sada funkciju definisanu jednadinom

xl:|.

0

Uzimanjem izvoda za obe strane dobijamo

.** r:

"

jt *ii F(x,y):+(G(x,y)-H(x,/)):0. Ova poslednja jednadina daje clx clx , pod uslovom da su i G i I/ funkcije koje 4 o(*, v): ax
se mogu diferencirati.
248

1982. Uoditi da smo umesto da oduzimanjem I od obe strane jednadine, radi dobijanja jednadine oblika F(x,./):0, mogli jednostavno da diferenciramo obe sirane jednadine. U stvari, ako je dato G(x, y): :H(x, y), moZemo napisati F(x, y)-G(x, y)-H(x, !):0, tako da

ax

d 17 . -_

lx, y)

""d,,.jl

1983. Prema tome, za dobijanje izvoda

+ iz dx i

G(x,

y)-H(x,

y),

obe strane

diferenciraCemo

ove jednadine

resiti po +. -dx

1984. Diferenciranjem obe strane jednaEine

x!:1,

dobijam

"

*42** +

*

Y:Oi Prema tome, +: dx

1985. Pretpostavimo da nam da
nade

je

data jednadina F(x, y):G(x,

y);

x

je y funkcija od

^o

Q
dx

diferenciraiemo obe strane jednadine, smatrajuii da

koja se moZe diferencirati.

1986. Tada
cemo re5iti

po

posmatrajmo jednadinu biiemo

! I izrailtiga pomo 6a x i y. Na primer, Z y!!: -'d*-' dx y2: x; nalaienjem izvoda za obe strane do-

I

1987. Diferenciranjem obe strane jednadin
resavanjem

a

!2:x

dobili smo

2

yT: t; 'dx

*

po

!, nalazimo dx dx'

dY

1988. Prema tome, za jednadinu !2:x, imamo da
podsetimo se da

je

*:lr-''

-y-2

je

(r u-,\:-J dx\2- I ;'{-);
d

H

(drugi izvod funkcije
dY

v) dat * *(*). Ali

dl' :-1 da i" 4!: L y-, a

1989. Prema tome, za funkciju definisanu jednadinom y2-x,

dxz nosti ,u 4! dobicem o A-: dxz dx dx 2'
249

2

u-, vred- -l 4 ' y-, + . zamenom ve6 dobijene dx'

imamo

-.

Ot"gi izvod funkcije'y po x, diferenciraiemo obe strane jednadine i re5iti

1990. Prema tome, da

bi iz

date jednadine F(x,

y)-G(x,/). n?$

d2y
dx2

dv-tdy Do r- : . lzlaz nacen zt -- orferenciraiemo jos jedanput po x radi dx dx i tada u dobijeni izraz zameniti ranije odredeni dobijanja dy itako ga osloboditi od y (to jest, odgovor je izralen samo pov
dxdx

modu

x i y).

1991. Ako je

! ,o'ou'o, onda:"H:* ax
+

a

dx

nadi lgg2. Dato ie x2*xY-!2:4,'dx

2x+y+*+-zy*:o ax ax
(2 \7rt

v- nq-:2x clx dy _2x*y dx 2y-x
{Dovoljno je

*

!

\

u
|

odgovoru navesti

2x+v\ samo -

2Y-x I

1993. Dataje jednadina x3*!3:3,

naeiL
dx

3xz+gvrL-o 'dx
dy _ _x2

dx

y2

1994. Na5li smo da je E- za jednadinu x3+Y3-3:0 jednako dx dx

dy_

*?;)
y2(2x)-

: -y"

262

prema tome

Al (zr?)
y4

dzy d ldy\ dx\dxl dxz -t-t:

Zamenjuju6i

dy

dx

sa-y2
792

dobijamo dzy
fucz

:
2 x (xt

y+

+/1I _

6x
ys navest

ys

poSto je 1l *Y3:3.

Dovoljno je u odgovoru _2 x (xt + yt) ('i _9\ ys \ Ysl

250

t995. Usvojiti da je iztaza:

y funkcija od .r i diferencirati svaki od sledeiih

d

l-l-

d-

\x/

lY\

x dv -l ,
ax
292

1996.

d dx

(;):

y-x
y2

4v dx

tss7.

ftrrt;r>:

#p..#)
\

1998. Ako je y3--y2 fI{\ -

x-bl

, imamo tada daje!

2x (xz-bx-b2)
3

dx

yz

(x-b)z

1999

.Ak o je l:3,
x

tada

dl dy\ dr\dxl -|:

i, *: ax

dzv A -:dxz

x

Diferenciranjem obe strane dobijamo dv -

-v dx-^

tako je
J.

dyy., ---:0' dxx -:-:
d2y

dxz dx "
ili

:4

(3t:o

d2y d ly\
ari

*4L-o
dx

d*r:d- \;):T'
o!

: tako da je dxx ' ,
2s2 762

(Dovoljno je

dx2

3i0.)

kao odgovor

25r

student trebalo da bude spreman za nalaieniJ izvoda funkcija definisanih algebarskop jednadinom; to jest, bilo i<akvom jednadinom koja se sastoji od konstanti i dlanova stepena nezavisno pt-o-.nljive x. Kisnije iemo navesti ruzlilite primene izvoda, ali sada iemo le zadrLati na kratkom ponavljanju vei obradene materije. Pored pitanja postavljenih na.uobidajeni nadin (sa prazninama u te[stu koje j. ttruuio popinja"n{Lfmo Ju 16 na Yali)' takode iemo postavljati i direktna pitanja. daju potpuni odgovori. "3it

2000. Tako smo dovr5ili osnovnu materiju o izvodima. Sada bi

2C0l. znamo da se bilo kakva mnoZina predmeta

zove

skup

2002. Predmeti koji
skupa.

dine

jedan skup nazivaju

se

elementi (ili dlanovi)

ditamo,,

2003. Gsto skupove

obeleZavamo

koristeii

se

zagradama. {2, 4,6,

8

',

}

skup koji se sastoji od 2, 4, 6,8

2A04. Sta je skup?

Skup

je bilo kakvo mnoltvo

predmeta.

2005. Kada su dva skupa jednaka?

Dva skupa su jednaka kada imaju potpuno iste dlanove.

pova.

2006. Skupovi {3,2, l}

i

{1,

2,3) su

primeri

sku-

jednakih

2W7.

(5, 3)

je primer

uredenog paru

2008.

ako je

Dva uredena pa.n (a, b) i (c, d) se smatraju jednakim ako i samo

a:c i b:d

2M9. Skupovi se defini5u na dva nadina: (1) davanjem pravila koje odreduje sve predmete koji su dlanovi skupa i (2) stvarnim nabrajanjem
skupa.

elemenata

(ili

dlanova)

252

2010. Kao primer skracenog obelezavanja upotrebljenog za skupove, uzimamo tx: I <x<5). Ovo se moZe ditati kao-

od

skup svih x tako da ili jednako od x, i da
5.

je I je x

manje manje

2011. Definisati presek dva skupa

Ai

B.

Presek dva skupa A i B je skup sastavljen od svih predmeta koji su dlanovi i skupa A i skupa B.

2012. Presek dva skupa A i B obeleilavamo sa

.

A.B

Unija dva skupa je skup svih predmeta koji su ili u skupu A ilr u skupu .B ili u oba ova skupa.

2014. Uniju dva skupa A i B

obele1avamo sa

.

AUB

2015. Definisati skupovno-teoretsku diferenciju skupova A i B (oznadenu sa A-B). A,-'B
sastoji od svih elemenata skupa A koji ni'su
elementi skupa .8.

je skup koji se

2016. Ako

ie ,:{0,*

r, n, 3,

A)B:
AU

B: {-5, +}t

1,0, I

n},

tada je

B:

{n, (6 -1,0}, L {0, -1,n, 3, , -t, t), t7

(.

6'l

t"

7J {-5, I }

ANB: AUB:

20t7. Ako je A:{x: xje veliko} i,B- {x: xje crveno} tada je:

A-B:

B,-tA:

{x: x je veliko i x je crveno}, {x: x je veliko ili x je crveno ili i jedno i drugo ), {x.' x je veliko i x nrje crveno }, {x: x je crveno i x nije veliko}

2018. Iz osobine uredenosti realnih brojeva, anamo da ako x nije . < l0 to znadi da je
2s3

x)

l0

-

A2B_
AUB_ A,n,B:
Br-tA:

2019. Ako ie

A-{x: x< 10} i B-

{x:

x}

11}, tada je:

{x: x< 10 i x} ll1-qt, {x: x<10 i/ili x>11}, {x: x< l0 i xS lll-tr,
{x.'

x) l1 i x) 101:3

2020. Znalajan skup koji smo proudavali
skup

zovemo

je

{x:

alx<b\; ovaj

otvoreni

interval.

202L Sa (a,b) smo oznalavali otvoreni interval

{x..

a<x<b

2022. Prema tome, otvoreni interval izmedu dva broja (nazvanih

-}. je skup svih realnih brojeva

krajnje

tad-ke,

ne

sadrZi

intervala.

2023. Otvoreni interval je skup oblika {x: a i b krajaie tadke intervala.

), gde su

a1x1b

2024. Skup koji se sastoji od svih talaka izmedu dva broj a, krajnje tadke, i koji sadrZi obe krajnje tadke zoYe se

nazvanih

zatvoreni interval

2OZS. Zatvorcni interval {x:

a

3 x< b} se moZe oznaditi sa -

la, bl

2026. Sta je poluotvoreni interval?

Poluotvoreni interval je skup svih realnih brojeva izmedu dve tadke, na:rrane krajnjim tadkama, koji sadrZi samo jednu od krajnjih
tabaka.

2027. Sta je zatvoreni interval?

ZaMorcm interval ili segment je skup svih realnih brojeva izmedu dve tadke, zvarre krajnjim tadkama, koji sadrZi krajnje tadke. (Ili zatvoreni interval je skup oblika { x.'

asxSD).)

254

interval koji

se

polu-otvoreni,
Ia, b)

obeleZavanjem pomo6u zagrada, Znamo da

2029. Intervali ll,2l, U,3)

intervala predstavljenih tadka pored ukljudena u interval i da krajnja tadka pored nrje ukljudena u interval.

i (1,6) su primeri

je krajnja

srednje zagrade, male zagrade

2030. Podsetimo se da se skup {x: oalacava sa

x<a}

u oznadavanju

zagradama (-o,

a)

2031. (a, a)

oznaEava skup

{x: a(,x}

2032. Pomoiu zagrada

se

skup svih realnih brojeva oznalava

sa

(- o, o)

2033. KaZemo da je skup

S podskup skupa

T ako i samo ako

Je_
o

svaki dlan skupa dlan skupa T

2034.AkojeS:(0,1)aT:|_1,3],tadasemoZenapisati^s-?iC
po5to se sve tadke skupa ,S nalaze

u

T.

2035. Podsetimo se da intervale na brojnoj pravoj moZemo predstaviti pomoiu zakrivljenih lukova okrenutih prema intervalu ako su krajnje tadke ukljudene, a od intervala ako one nisu ukljudene. Nacrtati pravu i predstaviti interval {x.' I <x<2}.

otvoreni,

*
2036. Ako je s interval (0,4), a z interval [-1,3], nacrtati dijagram koji predstavlja i S i T i nali: sn

s
T

*
(0,

r-

-lO
3J,

l2

^sur: S-Z:
?-^S:
255

(3,4),

[- l, 4),

[-1,0J

E---

2037. Podsetimo se da lx-al predstavlja rastojanje

izmedu taEke

xi

ta1ke a

2038. Nacrtati dijagram koji predstavlja skup {x: lx-21<l

}.

o | 2 3'4 Karteskup , ab
skupa A, skupu B

5

x

20.39. Skupove uredenih parova moZemo formirati uzimanjem zijanskog, proizvoda dva s,kupa relanih brojeva. Skup ex? je

svih uredenih parova (a, b)

u kojima a pripada

AxB:-

2040. Ato je

A:{1,2\ i B:{3,4},

tada

je Kartezijanski

proizvod (1,3), (1,4), (2,3), (2,4)t

2041- Relactja je bilo koji skup

uredenih parova

2042. Relacija skupa A prema skupu

B

je

podskup

skupa

AxB

2043. Definiciona oblast

ili domen relacrje je skup

prvih komponenti

uredenih parova relacije.

2044. Sta 3e slika

relacije?

Slika relacije je skup drugih komponenti uredenih parova relacije.

2045. Skup vrednosti
relacije.

relacije je bilo

koji skup koji

sadrZi

sliku

parova

2046. Relaciju moZemo definisati davanjem skupa vrednosti, domena {(2,2), (3,2), (3, 3) } pravila koje povezuje elemente skupa vrednosti i domena relacije. Na primer, ako je R- {(x,y): x pripada skupu A, ? y skupu B iy<x}, gde je A:{1,2,3} a B:{2,3,4}, tada je relacija R skup uredenih

i

256

2047. KaZemo da jedan uredeni par zadovoljava relaciju ako je
relacije.

on

dlan

(ili

element)

2048. Grafik jedne relacije je prosto skup tadaka odgovarajuiih relaciju. denim parovima koji

ure-

zadovoljavaju

2Mg.

Sta 3e relacija?

.

Relacija
parova.

je bilo koji skup uredenih

2050. Sta je definiciona oblast ili domen

relacije?

Domen relacije je skup prvih komponenti uredenih parova koji zadovoljavaju relaciju.

2051. Relacija skupa A prema skupu B ie bilo koji

podskup skupa

AxB

2052. Ako je relacija T jednak skupu

I:{(0, -l),

(1,

je -2)1, tada domen

skupa

{0'

l}

2053. Sta

je slika relacije?

Slika jedne relacije je skup drugih komponenti uredenih parova koji zadovoljavaju relaciju.

2054. Sta 3e skup vrednosti

relacije?

Skup vrednosti jedne relacije je bilo koji skup koji sadrZi sliku
relacije.

u skupu vrednosti zdruLena

b) zadovoljava relaciju R, tada znamo da je b taEka domena, relacije. domena sa tadkom a iz Ako (a, c) zadovoljava relacrju R, tada je c takode jedna tadka skupa 2055. Ako
(a,

vrednosti zdrulena sa elementom a

relacije.

2056. Matematidari su zainteresovani za posebnu wstu relacije se zove funkcija. Funkcija je relacija koja tadno samo
257

koja

jednu

vrednost svoga skupa vrednosti zdruZuje svakoj tadki njenog domena.

2057. Prema tome, funkcija je relacija u kojoj ne postoje dva uredena para koji zadovoljavaju relaciju a imaju istu

posebna

prvu komponentu

2058. Ako u relaciji R postoje dva posebna uredena para sa istom prvom komponentom b, tada u skupu vrednosti relacije R postoje
vrednosti

dve,

Zbog toga, relacija R nije funkcija.

zdruilene sa b.

iz domena relacije R

2059. Definisati definicionu oblast ili domen funkcije.

Domen funkcije je skup prvih komponenti uredenih parova koji zadovoljavaju funkciju.

Skup vrednosti jedne funkcije je bilo komponente uredenih parova koji

2060.

koji skup koji sadrZi druge

zadovoljavaju funkciju

2061' Sta

je

funkcija?

zadovoljavaju funkciju i imaju iste prve komponente. (ILI: Funkcija je takva relacija koja svakom elementu iz svoga domena pridruZuje tadno jedan elemenat iz svog skupa vrednosti.)

Funkcija je relacija u kojoj nema dva posebna uredena para koji

2062. Ako bilo koja vertikalna prava preseca grafik relacije u najvi5e tadki, tada je relacija funkcija.

jednoj

2063. Ako ne nabrojimo uredene parove koji dine jednu funkciju, tada da bi potpuno odredili funkciju moramo definisati tri stvari: skup vrednosti funkcije, pravilo funkcije i

domen funkcije

20&. SloZili smo se da ako skup vrednosti funkcije nije eksplicitno naveden, usvojimo da je to

(-o, o)

(ili skup svih realnih

brojeva)

2065. Slidno tome, ako nismo eksplicitno naveli domen funkcije, tada je po konvenciji domen funkcije skup svih realnih brojeva za koje pravilo funkcije daje jednu vrednost u funkcije.
2s8

skupu vrednosti

-

skup vrednosti ove funkcije , a domen --kvadratni koren iz negativnog broja nije realan broj).

2066. Kada je dato pravilo funkcije

y:\/;, po na5oj konvencrji

je

(-.o,
[0,
oo)

oo),

(po5tc>

2067. Kada
vrednosti

zadovoljavaju pravilo funkcije. Za skup vrednosti se usvaja da je to , a za domen se usvaja da su to

i domena) podrazumeva se da je funkeija skup svih
koji

je dato samo pravilo funkcije (bez navodenja

skupa

uredenih parova,

(- oo, o), svi realni brojevi koji daju jednu
vrednost funkcije u skupu

(-

oo,

o)

2068. Kao skup vrednosti funkcije
razumeva

/

definisane sa

y-f(x): I
x

pod-

(- oo, €),

se

, a domen je

(-.o,

oo)^,{0

}

2069. Sta

je

funkcija?

Funkcija je takva relacija koja svakoj vrednosti u domenu pri-

pu

druZuje tadno jednu vrednost u sku-

vrednosti.

(ILI:

Funkcija je

takva relacija koja nema dva posebna

uredena para koji

i
2070. Ako su/i g dve funkcije sa domenima D(f) i D(g), respektivno, tada je svaka od sledeCih funkcija f*5, f-9, i /" S definisana za sve realne brojeve koji su i u D(f) i u D(g), to jest, u skupu

je zadovoljavaju

imaju istu prvu komponentu.)

n U) o(Ds)

2071. Podsetimo
kolidnik

se da

I
g

a.tinisan

D(f) i D(g), u svakoj tadki preseka D (f) fl D (g; izuzev onih
je za funkcije -f i g,
sa domenima

D

(f

)O

D(s)^, {x; g(x)-S

1

za koje je imenilac g(x) jednak nuli; sa oznakama za skupove, domen

za f je skup
g

2072. Bilo koja funkcija oblika f(x)-ax" zove se stepena fut k.iiu, a zbir stepenih funkcija f(x):a"xn*an -rxn -r+. . . {afilas, zove -tog stepena. funkcija se
259

polinomna,
n

-

2073.Racionalnafunkctjajedefinisanakaokolidnikdve-polinomne
funkcije.

2074. Domen bilo koje polinomne funkcije je

. --

(-

@, @)

2075. Prema tome, ako je n@):*,, gde su/i| g polinomne ttJ 5 y''u'\"ru'rw
g (X)

funkcije, rs'AvrJv'

racionalna'
g(X)-0

funkcija i ima za svoj domen skup svih realnih h(x) je brojeva izuznv onih za koje je

2076. Ako nam je dato pravilo funkcije "f(x), tada za nalailenje prosto u pravilo funkcije zamenjujemo vrednost a umesto god se ono pojavljuje.

f(a)
gde

x

2077. Ako je /(x):

f , tada ie f(w12)-

(w+z)z

2078. Ako je f(x):xt*t/n tada je f(x* Ax)-

(x* /x)t *t/x* Ax

2079. Sta ie racionalna funkcija?

Racionalna funkcija je kolidnik dva polinoma.

2080. P-ojam funkcije je jedan od najosnovnijih pojmova cele mate- Funkcija je skup ure<lenih parova matike. Sta je funkcija? tako da u skupu nema dva posebna
uretlena para sa istom prvom komponentom.

2081. Druga osnovna ideja infinitezimalnog raduna je ona o granidnoj lim f(x) vrednosti funkcije u jednoj tadki. Podsetimo se da mi iskaz ,,granidna x+xo vrednost od /(x) kada x teLi xs" skraieno oznadavamo sa

2082. Formalna epsilon-delta definicija za
koje e)0, postoji d>0 tako da ako je

limf(x)-Z

glasi: za

bilo

lf(x)-Ll<e

O<1x-'cpa, tada je

---

2033. Ova definicija navodi na to da ako Zelimo da osiguramo da razlika f(x)-L bude bilo koje Zeljene ,,malenosti" tada treba samo da izaberemo ,,dovoljno mali" interval oko c. Broj e je mera koliko je f(x) ,,blizu", L a broj mera koliko je x ,,blizu" c.

2084. Ako

jr_t*r/(x):L tada, zadavanjem

posebnog

naii d>0 tako da ako

je

e)0, moramo , tada ie lf(x)-Ll<t.

0< lx-xol<d

2085. Ako je jedan realan broj de>0 takav da je lf(x)-tl<e kada je 0<lx-xol(80, tada 6e i bilo koji d d0 takode udiniti da je -- kada je 0<ix-xol(do. lf(x)-Ll(e

S

2086. Posmatrajmo funkciju
Zelimo da pokaiemo da je

-4, lim/(x)-2. Po5to je nejednakost 0< lx- 1l data u definicij i za limf(x):;it se nedemo brinuti Sta se deSav a kada
x-1.
x-+ I

**l f (x):[t*-t.'
t x:l

/

definisanu sa

3x- I

je

Zbog toga, moZemo upotrebiti

f(x):-

2087. Moramo nadi jedno takvo d>0 (zavisno od e) da ako je 0< lxza neko e)0. - 1l<d, tada je

lf(x)-21<e (ili l(3x- l)-2lce)

2088. Prema tome, mi Zelimo da je l(3x- L)-21<e ili l3x-31<e ili l3(x- l)l<"; ovo je ekvivalentno sa l3l lx- I l<e ili lx- I l<e13. Po5to je 13l:3, l(3x-l)-21(e je ekvivalentno sa lx-ll<ell3l. Po5to je lx-11<d, mi biramo bilo koji pozitivan realan broj d<; tadaje l/(x)-21<e zabilo koje e)0 i mi smo dokazali da jelT,/("):

el3,
2

2089. Posmatrajmo funkciju / definisanu sa /(x):
pokazalida je

tada je

limf(x)-l, moramo na6i d>0 tako da ako je 0<-<d, 1e za bilo koje e)0.

-2x*5;

da bi

l/(x)-

lx-21,
I
I

ili l(-bc+s)-

I l)

26r

2090. Dokaz da je lim /(r):l ako je / definisano
x+2 odvija se na slededi nadin:

sa

f(x):-2x+5

El2,

Za bilo koje e>0, Zelirno da je

Prema tome, l/(x)- ll<e, kada je lx-21< el2. Alt mi zn'mo da je lx-21<E; zbog toga, ako izaberemo bilo koje pozitivno tada 0<lx-21<d implioira lx-21<e12, ili

ili ili ili ili ili

l/(x)-ll<e,

l(-2x*5)-l l<e, l-2xl4l<e,
l-2(x-2)l<e,
lx-21<ell-21,

lx-21<e12.

l/(x)-lla-.

d<-,

/(x): I za funtciju / definisanu sa 0<lx-(-l)l<d fpy4xys,moramo e"k*"ir.74'qblo koje e>0, postoji d>0 tako lftllill+ii<d)'
?-091. Da bi dokazali da je lim

da alko

je

,

tada

je

(ili l(4xf5)_ll<e)

2092. Dokazati sada da je

f(x):4x*5.

'

lin/(x):l +-r

za funkciju

/

definisanu

sa

Za bilo koje e>0, -je
Zelimo. da

Prema tome, da bi pokazali da je

ili l(4**5)-ll<e, ili l4x!41<e, ili l4(x*l)l<e, ili l4l lx*ll<e, ili lx*ll<eil4l, ili lxlllce/4.

l/(r)-11<e,

lflx)-ll<e

fteba samo pokazati da je

lx*ll<e14. Ali poSto je 0<l.x*ll<d, moZemo odabrati 3:el4; tada je l/(x)-11<e

kada je 0<lrlll<d(:e/a). (Uoditi da smo odabrali 6:el4 ali bi bilo koje 6<el4 takode zadovoljavalo. Takotle, nisu neophodni svi koraci u nizu nejednakosti.) 2O93. Dokazati da je
===

-3x* l.

.r-) I

lim/(r): -2

za funkcij:u

f

definisanu sa

/(x):

Za bilo koje e>0, Zelimo da je

lf(x)-(-2)l<', ili l(-3x* r)*21<e,

Prema tome,

da bi pokazali da je l/(x)-11<e, treba samo da pokaZemo da je lx - | | < el3; ali mi znamo da je 0<lx-11<d. Zbog toga, ako odaberemo 6:e13, tada 0< lx- I l<,, implicira da je lf(x)*2|<e.

ili l-3x*31(e, ili l-3(r- 1)l <r, ili l-31 lx- 1l<e, ili lx- I l<ell-3|, ili lx-11<e13.

262

2094. Da bi dokazali da je lim/(x): L, moramo pokazati da za dato

bilo koje e)0, postoji d>0 tako da ako je 0 < lx- cl < d, tada je lf(x)-Ll<e

da je

2095. Ako je f jedna polinomna funkcija, onda smo dokazali
x-+c

lim/(x)-

ranije

f(c)

2096. Racionalna funkcija je

kolidnik dva polinoma

. Ako je h (x):[!)-, g (x) funkcija. zove
2Og7

gde su /(x)

i g (x) polinomi, h (x) se

racionalna

2098. Ako je h(x):*, Bde suflx) i g(x) polinomi, g (x) , ako je Sk)+O.

tada je lim

x-->c

ft(x)-

n p1(li \

S

#+)t (c)

20gg. Ako su /(x) da li ie

i g(x) polinomi, tada kod nala Lenja g
tadapi5emo da

prvo moramo ispitati da li je g(c):O. Ako je g(c)-0, tada 6emo ispitati

ffi

,

oo

f (c):0. Ako ie f (c)t'L,

je 16 /J2
x'-+c

f(v'

:-.

S @)

2100. Neka
gde su

su

,f i g polinomne funkcije; kod-na laienja
izvudi 6emo

y* f,(4

4

oca pre trailenja granidne vrednosti. Na primer, x2-4 Il[l (x-2) (x + 2\ : lim(x +2): \'- -'t \-' ' -/ hm-:
x--r2

s(c):o i/(c):0,

zajednidkt;;;
x-.+2

m:f li}.r,-

X-2

x->2 X-2

su {@ ' g (c) if(x) i g(x) polinomi, prvo iemo odrediti koji od ova tri sludaja imamo: @, (x-c) ako je g (c)*0, tada je tm&L : ; r-'cg (x)
2l0L
svvurv Prema tome, ako se od nas traLi da nademo r-*" g (x)

6-4t)-,

gde

.

faktor
263

:-i 8(c)-0 a f (c)*0, tadajt-g# ako je B(c):0 i/(c):9, prvo iemo izf(x) i s(x) izvuli
ako je

zajednidki

i tada traLiti granidnu

vrednost

Zl0Z.

Prema tome, prva stvar koju 6emo uraditi kada

poku5avamo

g(c)_-0

da nademo

g#,

gde su /(x)

i g(x) polinomi, je da odredimo da

li je ili

nije

2103. Ako su/i g polinomi i ako je s(c)*O,tada je fiml$ -

*--," g (X)

: -

f

(c)

s@)

I (c):0, tadaje sledeii korak odredimo da li je ili nije --.
2104. Ako je 2105. Ako f (c)*0 i g(c):Q
(gde su,f i g polinomi).

u nalaZenju

tmf- aa -+cg
(XJ

/(c)-0

, tada je ,r^f
x-'>c

(:)

s @)

2106. Ako jel(c)-g i g(c)-Q (gde imaju zajednidki faktor

su

f

i s polinomi),

tada

f(x) i s@)

@-c)

2107. Neka su,f i g takve polinomne funkcije da je f(c)-0 i
Da bi naSli

g(c)-Q.

delimo,

,::# faktorom

mi brojilac

i imenilac

, zajednidkim
x--+c.

(x-c)

i

tada tralimo granidnu vrednost kad

2108. Nadi ,'^xz+4x+3
x-+-3 X-3

2109. lim

x+3

xz-x-6 : -'
X-3

(x-3) ,r* (x + 2) x+3 X-3 :lim (x+2):5 x-+3 (Za odgovor je dovoljno navesti
broj
5).

2110. lim
264

z+2

z2-5 - z +6 :
Z-2

-l

x2+4x-l 2lll. lim'- ' x-+1 I+ I

2112.

12td lim* ' :
x-->2

16-)

2113. lim

x+2262-4x+4

? -'xz-6 x :

2114. lim t+3 t-3

tz-4t+3 :

2115. Podsetimo se da smo"lim,f(x) definisali kao
ako je f

/l \

l5/(-r.

Naprimer,

(x):=-1 . , tada jrl|/I\ :-. x2+l \r/

H;
t2

I

2116. Imamo da je

/ff\ --"-"\r/: '

1

; moZemo i

brojilac

i

imenilac

(J_),+r

l+t2

pomnoziti sa t2 da dobijemo

t(+) :

2117. Prema tome,

x--+o

limy2 I :
1l

t+0

lim

t2

I +tz

2118. Zbogtoga je lim

x-+cpXz+l t-Al11z -: =+:lim - "

2119. Prema tome, kod traZenja lim
eliminiSemo sve razlomke

/I\ r+4 lim ' lim f{-:-1. Na primer, ,--X2-2 t+o \ f I

u i;;;"r :

f (x), umestoxsmenjuj.rno!, t
i brojiocu

i

tada

traZimo

,sig;
:rim t+4t2-:o
(Kao odgovor se traZi samo o.)

|,t\no \t I

\;/

t-'o l-2

tz

26s

2120.

v2-2x + 5 lim ^
x

+ -+a 2Xz-5 X-:

1

2121. lim ,r-+o XZ+l

x3_3 x

2122. lim

x->o 163-3

v2 - t' /y_l __: Xz

+

5

2123.

x+6 4X5-X3

_s45 lim *-

E

I
.

4

2124. lim

x2+2x+l x->-l x + I

2125. lim

x-+3

xz +

2x-

10

:

2126. lim

x2+3x_l *
'

x->1 x+2

2127. Ako je / polinom, tada je lim

f(x)-

f(c)

2128. Za funkciju

f

diji je

limf(x):f(c)

se kale da

je

neprekidna

u tadki

c.

nemanasebi''-,';tojest,zasvetadkeI0Udomenuodf,f(x)lim/(x) x-)x0 :f(xdzadovoljava jednadinu
2130. Neprekidna funkcijaf je ona koja, u svakoj tadki c svoga domena, 0< lx-cl<d, limf(x):f(c). Ovo znadi da za bilo koje e)0, postoji V@)-f(c)l<e tada je d>0 tako da ako x-+c je
266

2129. Upro5ieno govoreii, neprekidna funkcija je ona drji

grafik

skokove,

zadovoljav-a uslov

-,
iflbtcro,.,'

",

2131. Prema tome, vidimo da su osobine neprekidnih funkcija zavisne od osobina granidnih vrednosti. Na primer, zbir dve neprekidne funkcije je funkcija.

neprekidna

---

:

2132. Ovo je posledica teoreme o granidnim vrednostima koja ka1e Lr*Lz j" F1(x)-1, i F2(x):1r, tada jr (F{x)tF2(x)):

"u"

lg

,9

lT

2133.

Slidno je lim (F'r

(x)-

F2@)):

i lim (rr (x) . F2@)):

Lr-Lz
(ili rim Afxl-fg1
LrLz (ili lim
Fz@)),

4(x) . lim F2(x)

2134. Takode znamo da ako je

---

,

tada je lim

(x): Ll . x--+c Fr(x) Lz =r,

Lz*g

2135. Definisati neprekidnu funkciju,

Neprekidna funkcija f(x) je ona koja u svakoj tadki c svoga domena zadov oljava j ednadinu lim f(x) :f (c)

2136. Kako glasi epsilon-delta definicija za limf(x):L?

Zabilo koje e)0, postoji d>0 tako da ako je 0< lx- cl < d, tada je lf(x)-Ll<e.

2137. Definisati racionalnu funkciju.

Racionalna funkcrja je kolidnik dva polinoma.

2138. Ako je g(c) +0, iako su/i g polinomi, tada je fim{Ql *_.,

g(x)

: .--

'

f (c) sk)
neprekidna

zbogtoga je funkcij a

h(x1-@-primer funkcije koja je
s(x)

u tadki c.
267

-

2139. Izvod funkcije Ax+O

tim f@+Lx)-f(x).
AX

f

definifemo

kao

f

'(x)

ako granidna vrednost postoji; ovaj izvod oznadavamo sa

-.

2|40.Prematome,g,(x):-,akogranidnavred.l[mg(x+Ax)_s(x) 'al]o nost postoji.

Ax

2l4L Ako nam je data y:f(x), prvi korak u izratunavanju pomoiu delta-postupka je nalahenje izraza za y-f /y-

f'(x)

f@* Ax)

2142. Ako

jey:f(x):x2-2xf l, tada ie y+Ay-

(x* Ax)z-2(x* Ax)*r

2143. Drugi korak delta-postupka je oduzimanje izraza za izraza za radi dobtjuoju iiraza za

od -

l,

,i,Or,

2144. Imamo da je y:x2-2x*1 i y+ /y-(x{ Zbog toga je Ay-.

Ax)z-2(x*

Ax)*1.

Qx-2)Ax{(Ax)z

2145. Treii korak delta-postupka (po5to je naden izraz za Ay) je deljenjeizrazaza/ysaradidobrjanjaizarazaza-,L'y

Ax,

Ax

2146. Za

!:x2-2x+1, o+:-. Zbog toga je
Ax

na5li smo da

je /y:(2x-2) Ax*(Ax)2. (2x-2){Ax

2147. Po5to je naden izraz za

ako granidna vrednost postoji.
268

P , nalazi ," +: Ax' dx

lim
A

a'Y
A.X

x.+0

2148. U ovom sludaju gde je

!:x2-2x*1,

imam

dy- lim ay: zato 'ie tx+o
dX
AX

"+:2x-2+ /x

Ax.

2x-2

2149. Naii izvod od y-2262-3x-5 delta-postupkom.

!:2x2 -3x- 5 y* Ay-2(x* Ax)z-31xt Ax)-5

-3x-3 /x-5 -(2xz-3x-5) -(4x-3) Ax{2(Ax)z AY:4x_ 3+2ax
Ax
tx-+o AX

Ay:2(rzaLx Ax*(Ax)21

lim

aY

:4 x-3 -4x-3

dY dx

2150. Dokazali smo da ako je
tada

je a: -dx

dv

je n pozitivan ceo broj, Usvajamo da ova formula vali za sve

y-x*,

gde

nxn-\

realne brojeve.

2151. Takode smo dokazali da ako ie
konstanta, tada

y-c,

gde

je c bilo koja realna

0

je

+: dx
lim f f' (x): o-*]o
(x + A x)-f (x)
A

2152. Dati definiciju izvoda f'(x) funkcije f (x).

x

'

ako graniCna vrednost postoji.

g'(x):

2153. Ako je /(*) funkcija od x, koja se moZe diferencirati, tada je izvod funlciie S @):cf (x), gde je c proizvoljna konstanta, jednak

cf'(x)

52 2154. Zato je izvod funkcije f (x):6xT jednak

f'(x):--.
da

10xT

-.
t, tadaier":..Zbogtogajer':-,akojex*0;slidno,15 -J*13
moZemo pisati

2155. Znamo da ako

su .r

i a takvi da je x@ definisano i

je

f +0,

I

*:

ako

je x+0.

269

2156. x-T moinmo pisati

I

kao

,

ako je x>0.

I --T XT

2157.

Podse timo se

tome,

x7: -

I

da

xv znadi n-ti koren iz x (tj. T'il.

prema

\/ x

, kada je x>0.

2158. Prema tome, ako nam je dato xE (gde je x>0) ovo moZemo Itl pisati kao -1; imajuii na umu da je xT : , TT moZemo
XT

I

{x,
I

pisati kao

--

, ako je x>0.

vx

2159. Ako nam je data funkcija
moZemo pisati kao

7:

1l :t 3: x(xz) xT

!: x\/ x

I

(gde je

x>0) tada ovo

rT

3

I i. 2160. Prema tome. al(o Je !:--T(gde (x) xz

je r>0),

tada -dx l€::

.dv

__ 35 y-2
2

:+(-bax

2161.

jednak

Podsetimo se da je izvod zbira funkcija koje se mogu diferencirati

zbiru izvoda

2t62.

Prema tome, ako

je y-2

lv5

xk

+ 5 xT -L

dy_
dx

2

* 3 12 * rT , tada je

I

2kxh-r+ - x-7-" ya-6rt-

515

__r! tr3
3

22

2163. Podsetimo se da ako su u i v funkcije od x koje se mogu diferencirati i ako ie y: uv, tada je 9:
dx

du v-+u-dv dx dx

!:uv
270

2164. Ako je y:(2x* 1X3x*2) tada .y moZemo postaviti zamenjujuii sa u:I l:-.

u

oblik

2x*1, 3x*2

.

.".,
2, 3,

,

-.

2165. Prema tome, imamo !:trr,, gde je u-2x* I a dv dv du dv A ---:-: Je t --;--:-=..-.-, rll-: dx dx -:-dx dx dx

.du

y:3x*2;

zato

2(3x*2)*3(2x*

l):

I

2x*7

2166. Ako

:du

je y:(2x-5) (l*xz), onda postavljaryem da je ui y: moZemoypostaviti uoUtit !:ilvi tada je dv _dy- du dv
dx dx
dx

2x-5,

l*x2,

2,

2x,
2Q

a vz1 *2x(2x - 5) 6P r}x *2 - ne (Upro5iavanje izraza se - tra1i.)

2167. Ako je y-(x2-3) (xz-2x*

l), tada je dy_
dx

u:x2-3
duA /.X -: dx
dv^A

v:x2-2.x+

I

-: dx
),,

zx-z
x + r) (2)
samo

7:l@'-2 ax
(Traili se
zagradi.)

{(xz-3)Qx-2)l izraz u srednjoj

2168. Ako je y-rr, gde su a i v funkcije od x, koje se mogu diferencirati, imamo da je

du y-*

dv

#:

dx

dx

2169. Ako su er i v+0 funkcije od x koje se mogu diferencirati i ako
JA

.u

!:-,

fmamO
v

daie 'dx

dY-

du dv v__u_ dx dx

2170. Ako je lt:

l+2x v:---. - 3x+2

tada

se

moZe

reii da je y: L
v

gde je

, a v-

t *2x, 3*+2

2t7t Akoje. l+2x Y:3,*+2'
:3
x+

tAda Ja

.u

!: v
i

gde dv _:

je u:l*2x
;

a r):
zato je

2.

Prema
dv

tome, 'dx

du

:-

dv d*-u d* dx v2
:lr--:

du

dx

W) x+2)z
(3
I

2, 3,

(3x+2)z

(Uprostiti odgovor.)
271

2172. Ako i"

y-4

u:x2-5x+ I a v-2x*3.

2x+3

:rrda

y ima obtik y:-gde

je
v

2173. Prema tome, za funkcrju y :x'z;Sx!1, imamo da je -

2x+3

u-x2-

2x-5'
2,

5

x* | i v-2x*3.

Po5to je

du v dy dx --uimamo da -dxv2 ie -'
(Uprostiti odgovor.)

#:

q

dv
-:

(2x+3)(2x-5)-2(xz-5x+1) 2xz*6x-17
(2x+3)z (2x+3)z

dx

dv

dx

y2-5 x- 10 dx (Naii u i v tako da y bude y:' a

2174. Ako

xz+3x+2 jey:#,

dy

v
tada

--u v
:2x+3

titi odgovor.)

vdx

4!-

natipo formuli. Upros

-

f=f:?::?, l0 lt:262-5 Xdu
dx dx

d' :2 x_ 5
v

du dx --u
y2

dv

dx -

-(8 x2*24x+20)
(x2-5
12
|

xI

l0;z

2

217s. Ako :"

,:f#,

tada

:"#

(2x-'

+

r)

1 * *-T- +xl-(xl \J
(2x-r
a 2;)z

2

-2x2)

(-Lr-,

(Ne upro5davati odgovor.)

2176. Ranije smo dokazalir*u j. koja se mo?e diferenci rati, Y!-E

z?,

!-4n

gde

je n funkcija od
.

x,

nu"-t

#

'dx

kada je n 2177. Dokazali smo ovu formulu usvojili da ona va1i za sve realne brojeve.

,

a

pozitivan ceo broj

2178. Ako je y-(2x+ l)4, onda y moZemo postaviti u oblik postavljanjem da je u-Zx*l i rr: .
272

!:ur

4

-

2179. Ako nam je dato !:1r4, tada je dy_
dx

aur

4L
dx

2180. Za funkciju y-12 du prema tome, , :
dx

xll)

,

imamo da je
dx

, ud! :4r,du :
dx

l:un

gde je

u:2x*l;

2,

8(2x+ l)r

2lSL

Ako je

y:(3 xz-S)i,
naei

imamo da je 4L -dx
gde

:

y:

.
odgovor.)

(Postaviti

y u oblik l:un,

je z odgovarujuta funkcija

(3 1s2-5)T; neka je

u-3x2-5. l: tlt dv |
I

od x, pa tada

! dx

pomodu pravila z.a stepene funkcije. Uprostiti

dx3 du? _:ox
dx

-z

4

rJvlz

dx3 =:+
:2
2182. Ako je

(3

y2-5)-T

(6 x)

x (3 xz-5)-+.

y:(x2+2x-l)2

imamo daje

L:
dx

2(xz]-Zx-l)(2x*2)

2183. Ako ie y:(2st

-*-')i,dY dx

tri-,-')i
da je

(+. -++ r*t)

2184. Ako je y-(-2xz*3

x-l)

(xz-2x3), imamo

#:

(Upotrebiti pravilo proizvoda.)

(-4x + 3) 6i -z xs1 * (+ x-+-oxr) e2

\2

t'

xz

* 3x- l)

x7 -2 xs 2185. Ako je y:7 , imamo da je 4L ' -----3

(3x2

xz-l

"- dx

-l)(Sx ^ t -16 x7)-(7 xT -2x8) (6x)
(3 x2-112

25

(Upotrebiti pravilo kolidnika.)

2186. Ako jey-(2x-++

I xt;*, imamo daje+:
ctx

4

3rrr (2x-T
.

+

13r 3xz)-; (-x-v +

T

x-T)

273

^8ib.e+.

2187. Podsetimo se da u nekom posebnom primeru moLe biti potrebno da se upotrebi viSe pravila diferenciranja. Na primer, ako je (3 x-5) (2 x + 4) , , tada moZemo pisati y: ' postavljajuii da je --

(3x-s)(2x*4),
(2x13)z

u-

(2x+3)z

v

2188. Po5to je s-(3x-5)(2x-t4), moramo primeniti na u pravilo du dut . dv, : proizvoda; . neka je u:It1v1, tako da 1e --:vr-it4 ,

2(3 x

- 5) * 3(2x * 4) :

r2x

*

2

dx

dx

dx

2189. Takode imamo da je y-(2x*3)2. Za nalaienje upotrebiti pravilo za stepene funkcije. Neka je 12:

dv

*

,

moramo

2x*3,

aQx*3)*8x*12

tako da je v:Y22; tada

je dv ,

ax

2190. Prema tome,

a,z(L

'

(3x-s)(2x+4)
(2x+3)z

y--

,!

se moZe naPisati u

(l2x +2) (2x +3)z-(8 x + 12)(3 x-5)(2x
(2x +3)a

+ 4)

obliku

L,gde je u:(3x-5) Qx*D a v:(2x*3)2.
v

rada

i" *: ax
pravila

-12 x+2(pomodu

pravila proizvod a), a

+:8 x* 12 (pomo6u dx

,L-u4L
za stepene funkcije); Prema tome,

*: # . (Ne treba se truditi i uPro5iavati

odgovor).

274

ztgt
dy

Ako je

,:..(-3--.*.!4)t ., ' (4 x- l) (2 x-z1z

izradunati

dy.
dx

dx (Mora se upotrebiti vi5e od jednog pravila diferenciranja. Ne upro5fiavati odgovor.)

du JU(: A ^du,

l:- v u:(-3x+4)t ,: (4 x- 1) (2 x-2)z tt:ltfrur:-3x+4

u

dx dx du, ^ ---{ dx dY:-9(-3x+4)z dx

V:ll2V2t Uz:4X-l

vr:

(2
v32

x-z)z

-----=

dv, /. lz dv, : -dx dx :4 (2 x-2)
du,

v2:

dx

dx ' -:VoJ*ltt- dx
dJ

:4 dv

du,

,

'dx

dr,

dx

: (2 x-2), (4) + (4 x_r) (4) (2 x-2) :24 (x- l) (2 r- 1) du v--u- dv dy dx dx
dx
_
(4 x

yZ

-

l\

(2

x

-

2)z (

- 9) ( -

3

x + 4)z

(4x

- ( - x * 4)t (24\(x -l)z(2x-2\t
3

| ) (2

x

2192. Ako je y-f (u) a u:8 (x), gde su u i g funkcije koje se mogu diferencirati, imamo da je izvod ove sloZene funkcije jedn uk +:

dy .du

:
,,landanim pravilom".

dx Ovo pravilo diferencitanja nazivamo

du

dx

2193. Ako je y:-2u3*3u2-2u gde je v:v3lz -2x-2,imatiro da je

dy_
Ar
du

-6uz*6u-2, ?1 Lxz+4x-3,
2

a

dx -dy

;

otuda,

l-

3

6 (xT

-2

x-z)z
2)

+ 4"

dy du
dx

+6G

drc du
2194.

-2

x-

- u(+.+* \z
+ 5)-al

-')

Ako ie

dy_
dx

y-2 J "-*,

gde

je u:x2-3x+5, imamo

da je

I@'-3x

+

_1 5)- 2 + 3 (x2-3r

(2x-31

zavr5avamo prvi deo programiranog udZbenika TEMAC iz infinitezimalnog raduna.

Ovim
275

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->