P. 1
574-Oruzje-Upotreba-Vazduhoplovnih-Snaga-u-Borbi-Protiv-Terorizma-SRB-39str

574-Oruzje-Upotreba-Vazduhoplovnih-Snaga-u-Borbi-Protiv-Terorizma-SRB-39str

|Views: 252|Likes:
Published by Dušan Veličković

More info:

Published by: Dušan Veličković on Mar 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/10/2014

pdf

text

original

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE

MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

2

SADRŽAJ: BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD....................1 Uvod.................................................................................................................................4 Vazduhoplovne snage......................................................................................................6 Doktrina- način upotrebe vazduhoplovnih snaga........................................................6 Funkcionalna organizaciona struktura vazduhoplovnih snaga....................................8 Zakonski uslovi upotrebe vazduhoplovnih snaga.......................................................9 Strategija borbe, potencijalni objekti dejstva i efekti-ciljevi.....................................11 Globalni terorizam .......................................................................................................12 Sukob u politici .........................................................................................................12 Pojam globalnog terorizma........................................................................................13 Organizaciona struktura.............................................................................................15 Funkcionisanje..........................................................................................................16 Primeri upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................17 Spašavanje talaca združenom operacijom.................................................................18 Presretanje aviona radi prizemljenja i provere...........................................................18 Dejstvo sa distance po državama koje podržavaju terorizam..................................19 Vazdušni udar radi eliminacije terorističkih lidera ..................................................20 Vazdušni udari po logistici globalnog terorizma.......................................................21 Protivvazdušna odbrana u funkciji zaštite od terorističkih napada............................22 Združena vazdušno-kopnena operacija protiv globalnog terorizma..........................23 Faktori koji utiču na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga....................................25 Postavljanje ciljeva....................................................................................................26 Doktrina ....................................................................................................................27 Funkcionalna organizacija.........................................................................................28 Obaveštajno obezbedjenje (vazduhoplovi, senzori, bespilotne letelice i agentura)...28 Komandovanje i kontrola...........................................................................................29 Vazduhoplovi.............................................................................................................30 Naoružanje.................................................................................................................31 Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................31 Indirektna podrška.....................................................................................................32 Direktna podrška........................................................................................................33 Ofanzivna dejstva.......................................................................................................33 Defanzivna dejstva.....................................................................................................35 Zaključak........................................................................................................................37 Literatura........................................................................................................................39

3

Uvod Oružane snage (OS) većine zemalja. iskustva iz nedavnih sukoba RV SAD sa al Kaidom i talibanskim režimom u Afganistanu. obzirom da smo već postali članica Partnerstva za mir. Odgovor na osnovno pitanje dobiće se razmatranjem mogućnosti posebnih načina primene vazduhoplovnih snaga: u direktnoj i indirektnoj podršci drugih snaga i angažovanjem vazduhoplovnih snaga u ofanzivnim i defanzivnim dejstvima u borbi protiv globalnog terorizma. Iako je tačno da avijacija jeste skupa. OS mnogih zemalja. Vazduhoplovne snage. S tim u vezi metodološki pristup u radu biće sledeći: razmatraće se studija slučaja RV SAD. maliciozno i tendeciozno. Nezavisne varijable čine: model globalne terorističke grupe kao organizacija ili sistem snaga i doktrinarna pravila upotrebe vazduhoplovnih snaga. pored profesionalne zainteresovanosti. Prema deklarisanim opasnostima i bezbedonosnim izazovima za Republiku Srbiju. legalno i efikasno mogu upotrebiti kao sredstvo sile u protivterorističkoj borbi. koje podrazumevaju odgovarajuću pripremu i vodjenje operacija. donosi odredjene poteškoće pri angažovanju.god. u borbi protiv globalnog terorizma. pogotovu kada se njena snaga može uvećati preko koalicione pomoći na bazi savezničkih odnosa. skupo i neefikasno kao vid OS. što je po mom mišljenju apsurdno. država u svetu su organizovane i namenjene za vodjenje konvencionalnog rata. ovaj problem). zbog zakonskih okvira ne mogu biti angažovane na vlastitoj teritoriji. Pojava globalnog terorizma. obučenosti. Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu je da li se bilo koje postojeće vazduhoplovne snage racionalnim i realnim strateškim odlukama. a pre svega avijacija. odn. kao reprezentativni primer vazduhoplovstava po opremljenosti. a pre svega nenaučno. Medjutim. Zavisne varijable su pojedinačni faktori koji utiču na borbene mogućnosti vazduhoplovnih snaga i na moguće načine upotrebe vazduhoplovnih snaga protiv terorističkih grupa. protiv legalno organizovanih armija drugih zemalja. kao posledica napada 11. kao jedan od najsofisticiranijih delova armija svih zemalja često su smatrane kao jedan od najmanje podesnih elemenata za vodjenje borbe protiv terorizma. bazirana na postojećim zakonskim normama i ciljevima nacionalne strategije. govore u prilog tezi da je vazduhoplovstvo postalo jedan od najbitnijih elemenata borbenog poretka OS za protivterorističku borbu. ali i terorizma uopšte i aktivno uključenje OS u borbu protiv njega. Odgovori na posebne načine primene treba da daju posebne modele primene vazduhoplovnih snaga u funkciji ukupnih mogućnosti vazduhoplovnih snaga.9. odnos cena – efikasnost govori u prilog tezi da se treba razmatrati kao jedan od nosilaca borbe protiv terorizma. terorizam je označen u doglednoj budućnosti kao osnovna pretnja za bezbednost. stav nekih krugova u našoj zemlji da je vazduhoplovstvo. a i same karakteristike terorističkih organizacija i metode njihove borbe predstavljaju svojevrstan problem. Ono što je mene opredelilo za rad na ovoj temi je. 4 . za koji konvencionalne OS nisu namenjene. nerentabilno. medjunarodna javnost može se različito odnositi prema samim terorističkim organizacijama i njihovim ciljevima borbe (mi smo iskusili na Kosovu 1999. Avijacija se smatra nepodesnom za upotrebu u ovim uslovima i kao potvrda za takve stavove se naglašavaju dejstva u proteklim ratovima.

organizaciji i efektima dejstava u proteklim protivterorističkim dejstvima. U zadnjem delu rada biće prikazani mogući modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga sa ciljem utvrdjivanja ukupne efikasnosti postojećih vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma. 5 . dovodjenjem u vezu zavisnih i nezavisnih varijabli i njihovim razmatranjem za svaki poseban slučaj.

Doktrina RV SAD "Osnovna doktrina". npr.god. kao i uslovima geopolitičkog okruženja i tehnološkim nivoom svojih OS. Doktrine se baziraju na ciljevima nacionalne strategije i mogućim izazovima i pretnjama za bezbednost dotičnih država.vidovi. Dele se hijerarhijski. dometu i fleksibilnosti. RV SAD zahvaljujući brzini.1. Za svaki poseban sukob ili vrstu pretnje takodje može postojati odredjena doktrina.Vazduhoplovne snage Pojam vazdušna moć ili vazdušne snage predstavlja mogućnost projekcije i upotrebe vojne sile iz vazdušnog prostora sa aviona. uslova itd.2 Posebnim doktrinarnim dokumentima su razradjeni posebni problemi upotrebe u zavisnosti od npr. koja se odnosi na upotrebu odredjenih snaga za izvršenje posebnih zadataka. nastao sporazumom 17 k-danata RV članica EU. Vazduhoplovne snage mogu koristiti treću dimenziju prostora od tla do kosmosa što im omogućava ešaloniranje. 17. nivoa sukoba. Pregled vazdušne moći EU. 2 AFDD -1. Borbena dejstva vazduhoplovstva – neregularna (nekonvencionalna) borba Neregularna borba3 ili sukob. mogu reagovati bilo gde potrebnom vojnom silom.Evropska kontrola VaP-a. vrste neprijatelja. U osnovnoj doktrini Ratnog vazduhoplovstva (RV) SAD naglašava se da je ono namenjeno jedinstvenim mogućnostima koji državi obezbedjuju nacionalni uticaj bilo gde u svetu u vrlo kratkom vremenu. svemirskih brodova ili satelita. prevoženje i sl. a u kojima se preciziraju ciljevi koje treba postići. 3 warfare-vodjenje borbe ili rata 6 . policije ili drugih legalnih snaga bezbednosti. na odredjene nivoe. helikoptera. poseduju brzinu projektovanja sile i broja zadataka koji mogu biti izvršeni za kratko vreme i na kraju mogu doseći takvu daljinu upotrebe. što znači da u ovu kategoriju spadaju i terorističke 1 EURAC Air power papir. bespilotnih letelica. kao i neborbene zadatke. 2000. Neregularna borba se može definisati kao vodjenje borbe od strane naoružanih pojedinaca ili grupa. doktrina odbrane. Operacije u domovini.. koji nisu pripadnici regularnih vojnih formacija. imaju razradjene dokumente u vidu doktrina.2003. nisu strogo definisani doktrinarnim dokumentima. Doktrina.način upotrebe vazduhoplovnih snaga Sve OS na svetu i njihovi posebni elementi.god. Ono što je od značaja za upotrebu RV SAD u protivterorističkoj borbi su sledeći dokumenti: Borbena dejstva vazduhoplovstva. koja nije moguća nijednom drugom elementu OS. organizaciju i pravila upotrebe snaga. izvidjanje. Protivvazdušna borba i protivpovršinska borba.1Pod vojnom silom treba podrazumevati sve vojne snage namenjene za ofanzivna i defanzivna dejstva. koji operišu iznad površine tla. vojna doktrina i doktrine posebnih vidova u kojima takodje mogu biti posebne doktrine. npr.

Doktrina RV SAD « Operacije protiv površinskih ciljeva». ali i drugih delova OS. domaćeg stanovništva i objekata infrastrukture od opasnosti i napada spolja ali i drugih opasnosti koje odredi predsednik SAD. To je razlog da su dejstva odbrane teritorije pod nadležnošću saveznih agencija. Neregularna borba se vodi u uslovima velike obmane. dok specijalne jedinice dejstvuju na lociranju.str. protivvazduhoplovna borba (PVB). osim ukoliko takvo angažovanje nije odobreno od strane Kongresa i u skladu sa ustavom SAD.Savezna vazduhoplovna administracija 7 .3.2001.god..9. dogadjaj od 11. protivteroristička borba.9. je postao stvar bezbedonosnog značaja. projektila i artiljerijslo-raketnih jedinica (ARJ) PVO. Akcije koje mogu izvoditi neregularne snage variraju od terorističkih napada pojedinaca do tradicionalnoh operacija. 2006. kontrašpijunaža. ograničenih mogućnosti upotrebe jedinica pravilima borbene upotrebe i ograničenom mogućnošću grupisanja vlastitih snaga protiv neprijatelja.2006. dejstva za zaštitu informacija i dejstva za zaštitu mreže.5 Značaj navedenog se može videti na primeru terorističkog napada 11. Protivvazduhoplovna borba Protivvazduhoplovna borba je zajednički napor. Sadržaj operacija koje može izvoditi RV SAD je sledeći: primena sile. sinergičnost izmedju sistema komandovanja. Ovakav način upotrebe sile nije ono što se naziva urbanom borbom. 4 5 AFDD-2-1.93 AFDD 2-10.6 Medjutim. 11 6 Federal Aviation Administration (FAA). "Operacije u domovini".organizacije. iako se može voditi u sličnim uslovima i zato ih je lako moguće zameniti. zaštita značajnih OD.god. Za samo RV SAD. predvidjeno doktrinarnim dokumentima. Odbrana domovine Odbrana domovine se definiše kao odbrana suvereniteta. vazduhoplovno osmatranje javljanje i navodjenje (VOJIN). U ovom načinu borbe. U prošlosti. odbrana teritorije stavlja naglasak na dejstva u PVB i preventivna dejstva po neprijateljskim ciljevima kroz mogućnost globalnih udara po svetu. deluju na osnovu zakona. elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praćenja. Iako se ova definicija odnosi na dejstvo RV SAD u ratu. a koji se mogu razmatrati unutar ostalih doktrinarnih dokumenata. zbog upotrebe otetih aviona kao oružje. blizine i konfuzije borbenih jedinica sa civilnim stanovništvom.3. omogućavajući slobodu za ministarstvo odbrane da ispolji dejstvo po takvoj pretnji.4 Generalno postoje dva načina vodjenja neregularne borbe: ofanzivni i defanzivni. uključujući "Posse Comitatus Act"na osnovu koga je zabranjena upotreba OS radi primene sile na teritoriji SAD. odredjenju i obezbedjenju oružja za masovno uništenje. U svim ovim dejstvima ili misijama. dejstvima lovačke avijacije (LA) i lovačko-bombarderske avijacije (LBA). oteti vazduhoplovi su bili pod jurisdikcijom FBI i FAA. Bitno je shvatiti da OS koje dejstvuju unutar teritorije SAD.21. tehnološki jače snage imaće protiv sebe neprijatelja koji izbegava masovnost i koncetraciju snaga i koji bira ciljeve u skladu sa mogućnostima asimetričnog rata. izvidjanja svim drugim sedstvima i snagama. protiv vazdušna odbrana (PVO). Ministarstvo odbrane je odgovorna i pretpostavljena savezna agencija sa visokim stepenom autonomije. obaveštajnog rada. str.

presretanja i kontrolisanja (identifikacije) neidentifikovanog vazduhoplova. Zato se po potrebi potčinjava regionalnoj komandi. odbrana objekta. kao sredstvo za obezbedjenje sile i podrške rotacionog tipa sa predvidjenim bazama. Protiv površinska borba Doktrinarnim dokumentima ova borba se definiše kao upotreba RV SAD protiv neprijateljskih kopnenih snaga radi postizanja cilja postavljenih od strane komandanta ratišta. Od presretača se može zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov da napusti VaP ili da sleti radi zemaljska inspekcije. Policijska kontrola je stalna misija. "Osnovna doktrina".god.7Glavni cilj vodjenja ovih operacija je dominacija kopnenim prostorom i sprečavanje neprijatelja da ga upotrebljava.ona je u funkciji nacionalne bezbednosti i odbrane teritorije. je zadatak koji se izvodi radi odbrane ograničene zone.duboki udari radi izolacije bojišta (AI) i Close Air Support-bliska vazduhoplovna podrška (CAS) 9 Air Expeditionary Force (AEF) 10 National Air Force (NAF) 8 . transportne i avijacije za punjenje gorivom u vazduhu.2003.str. Svaka AEF je sastavljena od skvadrona borbene. kao i u kriznim situacijama (vanredno stanje). Zadaci koji se determinišu ovom funkcijom su uglavnom defanzivni: • • • policijska kontrola vazdušnog prostora. 7 8 AFDD -1. odbrana zone. Odbrana zone se izvodi upotrebom različitog oružja i sitema uvek kada su objekti rastresito rasporedjeni u široj zoni. koji je upao u nacionalni VaP ili zonu odgovornosti. . zajedno sa nacionalnim vazduhoplovnim snagama 10 zemlje gde se vodi borba. obično vitalnih elemenata b/r ili važnih političkih centara.8 Funkcionalna organizaciona struktura vazduhoplovnih snaga Da bi smanjili pritisak na ljudstvo.43 Air interdiction. RV SAD je stvorilo koncept vazduhoplovnih ekspedicionih snaga (AEF) 9 . 17. Odbrana objekta. bombarderske. smanjenjem organizacije i neočekivanim porastom malih ali razbacanih regionalnih kontigenata. Uglavnom se sastoji od otkrivanja. stvoren posle okončanja hladnog rata. Izvodi se u mirnodopskim uslovima.11. AEF obezbedjuje potpuno izvežbane operativne i logistički obezbedjene snage ali ne i komandu. Radi izvršenja ovog zadatka RV SAD koristi dva načina dejstva: vazdušne udare (za izolaciju bojišta) i blisku vazduhoplovnu podršku.

kopna. tako da je postojao opšti stav izražen u nekoliko varijanti za nekonvencionalni način borbe protiv terorizma medju kojima su: napadi sa mora. taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu. Medju ovim autorima je dosta Amerikanaca. veoma suprostavljeno mišljenje o mestu i značaju.komandi taktičkog nivoa i dodatnog ljudstva i opreme za podršku borbenih dejstava.Vajt. obavestio Savet bezbednosti da dela u cilju individualne i kolektivne odbrane.str.000 pripadnika RV. Alexandri Press. je bio sledeći: predsednik SAD je osnovao Kancelariju za bezbednost otadžbine i Veće za bezbednost otadžbine13.. povelje UN. nisu podržavale atentate. izvršioci i pomagači u ovom napadu. združena organizacija i komandni odnosi bukvalno znače: ko šta ima? Ko šta može uraditi sa kim i kada? Rešavanjem ovih pitanja smanjuje se tenzija i frikcija unutar organizacije. Na osnovu rezolucije.9. Dosta autora. obradjeno u delu o doktrini 9 . Izvršavanje zadataka. efikasnosti OS u borbi protiv terorizma uopšte. Terorizam. niti su za podržavanje nedemokratske vlade koje sprovode svoje kampanje protiv terorista.329 do 350 13 ovaj savet i veće deluju u skladu sa naknadno donetom doktrinom Operacije u domovini. da li je napad strane terorističke grupe na američke interese ratni čin i da li je teroristički napad kršenje zakona i organizovani kriminal ili stvar koja se tiče nacionalne bezbednosti. predsednik SAD je okarakterisao napad kao akt rata i u skladu sa članom 51. Organizacija je suštinski važna za efikasnost izvodjenja operacija. potpuno suprotan u odnosu na prethodne stavove. To uključuje 150 do 200 aviona različitih tipova 10. kratkotrajne akcije). a kongres je doneo zajedničku rezoluciju kojom se predsedniku daju odrešene ruke da primeni silu protiv onih nacija. komandoske akcije i brzi rat (misli se na brze. Medjutim.342 isto.2001. navodno. neutralisanju protivničke PVO. koji se bave problemom terorizma. smatra da konvencionalni način borbe ne može imati efekta.“11 Problem upotrebe OS u borbi protiv globalnog terorizma izaziva veliku polemiku i često. obrazlažući to „neuhvatljivošću“terorista zbog veličine njihove organizacije i jedinica.god. neposrednu podršku. Zakonski uslovi upotrebe vazduhoplovnih snaga „Razlog za upotrebu vojne sile protiv terorizma je pretpostavka da je problem terorizma postao suviše veliki zalogaj za državne civilne snage. Vojne snage koriste se onda kada vlada smatra da civilne policijske snage i sudovi nisu više u stanju da izadju na kraj sa nasiljem. odn.god. Na osnovu proverenih obaveštajnih informacija predsednik SAD je 11 12 DŽ. izolaciji bojišta. organizacija i pojedinaca koji su otkriveni kao planeri. SAD. ako je napad izvršen na američkom tlu?12 Odgovor na napad globalnog terorizma 11..000 do 15. duge ratove protiv ustanika.str. Beograd 2002. Oni ističu da je metod nekonvencionalne borbe daleko prihvatljiviji. Svaka AEF ima približno jednake sposobnosti da pokrije pun obim mogućih zadataka u borbi za prevlast u VaP.R.

koja razmatraju prtehodne probleme u skladu sa borbenom situacijom i koji mogu imati trajni karakter ili u skladu sa situacijom da zavise i posebno se ustanovljavaju za posebna ratišta ili operacije. religiozni.str. Direktan napad na ranjene i bolesne.Shmitt. koje proističu kao posledica neprijateljstva. monumentsalne gradjevine isl.god. koje se ne mogu okarakterisati kao vodjenje oružane borbe.2006. „Odredjivanje objekata dejstva. Naznačeno je da je cilj vojnih operacija da spreči i odstrani dalju opasnost za svoju državu. U suštitni pravni okvir za upotrebu vazduhoplovnih snaga je dat pravilima angažovanja. Counter Terorism and the Use of International Law.16 14 M. No 5. kao što je već rečeno u druge svrhe. str. U skladu sa tim. talibanski režim. kulturni spomenici.označio kao krivce organizaciju al Kaide. Akt sile usmeren da izazove teror je strogo zabranjen. koji više ne mogu učestvovati u dejstvima je zabranjen ženevskom konvencijom. koju je podržavao talibanski režim u Afganistanu i naznačio da postoji stalna opasnost po bezbednost SAD. treba sagledati zakonske okvire za upotrebu vazduhoplovnih snaga u globlnom ratu protiv terorizma. dejstvo po njima se može razmotriti.9. Ratni zarobljenici su takodje zaštićeni ženevskom konvencijom i njihovi logori moraju biti propisno označeni. tako da to ne osporava napad na vojni OD. su zaštićeni haškom konvencijom i nikako ne smeju biti na listi OD.. objekata komunikacije koje koriste i civili i borbeni delovi neprijatelja.1 do 11 15 Law of Armed Conflict (LOAC) 16 AFDD 2-1. Medjutim. Ratni zakoni se odnose na sve medjunarodne norme. Civilni objekti ne smeju biti namerno gadjani ali ukoliko se upotrebljavaju.“ 8. Objekti kao što su bolnice.. oni takodje ne mogu biti korišteni kao živi štit. Ratni zakoni se mogu terminološki odrediti i kao zakon o oružanom sukobu (LOAC). kao i na osnovu saveza i medjunarodnih ugovora čiji su potpisnik SAD. a može biti slučajnih incidenata ukoliko se nalaze blizu potencijalnih ciljeva.god.88 do 95 10 . Medjutim civili ne mogu biti korišteni kao živi štit.15 Ograničenja zakonom o oružanom sukobu Civili ne smeju biti meta napada. Politika ministarstva odbrane SAD je da se OS SAD za vreme oružanih sukoba pridržavaju ratnih zakona pa čak i pri izvršavanju drugih operacija. Savet bezbednosti UN je u više rezolucija potvrdio pravo SAD na samoodbranu i da dela u skladu sa potrebama borbe protiv globalnog terorizma istovremeno osudjujući napadača i njegovog pomagača. Ovo je posebno interesantno kod ekonomskih objekata. 2002.6.N. jer je talibanski režim dozvolio al Kaidi da koristi ovu teritoriju kao stalnu bazu. The Marshall Center Papers.14 Ovo znači da su formalno-pravno SAD objavile globalni rat terorizmu što predstavlja presedan u medjunarodnim odnosima i potpuno nov pristup u borbi protiv terorizma uopšte. Za svaki od navedenih OD treba posebno i pažljivo razmotriti vojni značaj i posledice koje može izazvati.

24. 17 C. Suština strategije u borbi protiv globalnog terorizma je postavljanje realnih ciljeva i pravljenje plana prema mogućnostima i uslovima okruženja od medjunarodne zajednice do geografskog faktora. cepanje organizacije na frakcije. a koji su u direktnoj vezi sa žilavošću organizacije baziranoj na obučenom ljudstvu. CRS Report for Congress. Efikasnost terorističke organizacije može biti smanjena na više načina: redukcijom posvećenosti u postizanju ciljeva. smrću lidera organizacije izazvane drugim uzrocima npr. hapšenjem ili prirodno. suzbijanjem organizovanog kriminala koji je u sprezi sa terorističkom organizacijom itd. pristup vojnim operacijama ili dejstvima baziran na efektima koji se izazivaju na neprijateljskom sistemu radi izazivanja odredjenih posledica radi postizanja vojnih i političkih ciljeva. Akcije izazivaju specifične direktne posledice. može se preduzeti i klasična vojna operacija protiv države sponzora ili domaćina i same terorističke grupe. ekonomskim prosperitetom u regionu gde deluje teroristička organizacija.Bolkom i K. uzimajući u obzir doktrinarne dokumente i realno stanje snaga.iskusnih operativaca da zamene poginule. akcije i uzročnih veza koje ih medjusobno povezuju. Jedan od najefikasnijih načina je dejstvo po pojedinačnim teroristima – liderima i grupama. Na osnovu postavljenih ciljeva odredjuju se efekti i metod koji treba da dovedu do postizanja ciljeva. Ovo je specifičan. koje uzrokuju indirektne i ovaj lanac uzroka i posledica stvara mehanizam preko koga se ciljevi i krajnje stanje sistema postiže.1. a za njihovo izazivanje pravi se plan upotrebe oružane sile. priznajući na neki način da je globalni terorizam mnogo veća pretnja nego ono što se podrazumeva kao domaći ili medjunarodni terorizam.9.17Konačno.Strategija borbe. dostupnošću ljudskih resursa . tako i nazvan. Efekti su deo uzročno-posledičnog lanca koji se sastoji od ciljeva. konkretno vazduhoplovnih snaga.Kacman. učinka.god 11 . sprečavanje finansiranja npr. Konkretno.2005. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency. koja bazira u njoj. SAD su napustile klasičan način borbe protiv terorizma i odabrale strategiju globalnog rata kao krajnje sredstvo sile. Efekat se odnosi na fizičko stanje ili ponašanje sistema kao posledica neke akcije ili drugih efekata.ideološkim radom i psihološkim operacijama. potencijalni objekti dejstva i efekti-ciljevi Suština upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma je izazivanje odredjenih efekata desjtvom po odredjenim elementima terorističke organizacije sa krajnjim ciljem njenog uništenja. kao odgovor na teroristički napad 11.

u krajnjem razrešva. Društvena pojava u kojoj se sukob. Naravno u osnovi te saradnje ili u osnovi tog sukobljavanja su predstave.“18Za razrešenje sukoba postoje razna politčka sredstva ali osnovno.. U jedinstvenoj svetskoj zajednici. strategijom borbe protiv globalnog terorizma. bitno je ipak da razni politički činioci u procesu realizacije svojih htenja. svest. političkih činioca.oružana borba je krajnje sredstvo. koju karakterišu dve komponente: subjektivna i objektivna i posebno obratimo pažnju.god. Medjutim. a najčešće i prvo sredstvo koje se upotrebljava od strane države je sila. Ali.. Klauzevic i definisao – „ Rat nije ništa drugo do produženje politike dugim sredstvima“ i „ to je akt sile da protivnika prinudimo na potčinjavanje našoj volji“. kako ga je jedan od najčuvenijih filozofa rata i ratne veštine. Teorija politike (rider) 1.Klauzevic. a zatim globalnog terorizma i strukturnofunkcionalnom analizom utvrditi elemente terorističke organizacije. Simeunović. O ratu. na njenu objektivnu komponentu. Sukob u politici Ako razmatramo politiku kao sferu društvenog života. Ovim efektima se postižu.Globalni terorizam Da bi mogli da razmatramo upotrebu vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moramo definisati pojam terorizma. Beograd 2002. 18 19 Dr. Savremene teorije o ratu zastupaju stanovište da je svet postao globalno selo. Na osnovu utvrdjenih elemenata mogu se diferencirati mogući objekti dejstva (OD) po kojima vazduhoplovne snage mogu dejstvovati radi izazivanja odredjenih efekata na terorističku organizaciju.Ratković je nazvao sfera političke realnosti. 12 . dolaze u sukob. Možda je to upravo iz razloga proisticanja iz politike. želja i zamislima o odredjenim problemima života date društvene zajednice. postavljeni ciljevi . To njihovo medjusobno sukobljavanje (ili pak saradnja) predstavlja posebnu sferu društvenog života koja ima svoje uzročnike i svoje zakonitosti. U univerzalnoj zajednici neprijateljstvo nije prirodno stanje.19 Iz ove definicije se vidi da je rat totalan društveni sukob u kome sukobljene strane ispoljavaju razne aktivnosti jedna prema drugoj u svim sferama ljudske delatnosti uz masovnu primenu nasilja do mere fizičkog uništenja protivnika. zbog značaja za ovu temu. zasnivaju na teoriji moći sa elementima gradiranog nasilja. Udruženje «Nauka i društvo». Beograd 1940god. Ovu sferu društvenog života profesor dr R. Zbog toga se sve teorije rata. K. gde se konfliktni interesni sukobi rešavaju na medjunarodnom nivou. deo. svakako žive samo prijatelji i svako nasilje u takvoj sredini ne može da se rešava medjusobnim oružanim sukobima. možemo uočiti sledeće:“ Objektivna komponenta politike se pokazuje kao saradnja i kao sukobljavanje raznih društvenih. a pre svega. je rat. Geca Kon AD. motivi i želje po kojima se odvijaju usaglašene ili suprotstavljene političke aktivnosti. koje se mogu svrstati u postmodernističke.sredstvo prinude na mir. a obavezno najviše i masovno pimenjuje sila i vrši nasilje. kao i politika i rat ima mnogo definicija koje su često kontroverzne.D. dakle u procesu svoje svesne aktivnosti na rešavanju tih problema.

političarima i svima onima. U smislu date definicije sukob niskog intenziteta zbog političkih razloga se odnosi na revolucije. obično rejonima trećeg sveta. Naime radi radi se o sukobu niskog intenziteta. konvencionalni rat. njenog funkcionisanja i elemenata koji je čine. Zapravo postoji čitav niz oblika primene sile drugačijih od rata. isto. sabotaže. Globalni terorizam. U većini definicija se ističe politički cilj koji se želi postići neprihvatljivim metodama borbe. Pojam globalnog terorizma Pojam terorizma izaziva velike kontroverze u današnjem svetu. civilizacije20. kao da postoji opšti trend da se podstiče uvećenje broja defnicija ovog pojma.god. On je sukob niskog intenziteta svrstao u nekonvencionalne sukobe. gradjanski rat.Forca. društvene grupe.Kovač i B. Analizom sadržaja elemenata pojma terorizma u više različitih definicija mogu se izvuči neki zajednički elementi koji se odnose i na globalni terorizam. protiv koga vazduhoplovne snage primenjuju oružano nasilje sa odredjenim vojnim. odn. Beograd 2000. Kao što se može videti na početku lestvice sukoba nalazi se terorizam. Umesto usaglašavanja definicije medju naučnicima. kontrarevolucije i terorizam. str. političkim ciljem. koji se bave društvenim naukama. kao neprijatelja. Medjutim nije al Kaida jedina i prva medjunarodna teroristička organizacija. na Njujork. Vojno izdavači zavod. revolucionarni rat i sl. koji se u odnosu rizik – cena i intenzitet klasifikuju na sledeći način: terorizam. metodološki ispravno pojmovno odredjenje globalnog terorizma. klase. već problem shvatanja pojma globalnog terorizma kao sistema ili organizacije. napadima na civile i civilne objekte. cilj ovog rada nije striktno. Medjutim postoje sukobi sa političkim ciljem u kojima se takodje primenjuje nasilje ali koji ne predstavljaju rat već se kvalitativno i kvantitativno razlikuju od rata. dugotrajan gerilski rat. savezi.358 13 . kao termin se pominje od skora. Medjutim. čijim se idejnim tvorcem smatra profesor Sam Sarkesian sa Lojala univerziteta u SAD. koji se u različitim teorijama različito nazivaju. “21 Na osnovu prethodne definicije i brojnih iskustava kroz učešće SAD u raznim sukobima i ratovima izveden je spektar sukoba. a u svim ovim sukobima je moguće primeniti OS i u prvom redu vazduhoplovne snage. pa da samo sa njom treba povezati globalni terorizam. gradjanski rat. Istorija ratne veštine. gerilski rat. Pojam globalnog terorizma samo dodatno uvećava ovaj problem u smislu da li je to jedan od oblika terorizma ili je to sasvim nova pojava. praktično od napada al Kaide 11.god. koje definiše kao: „političko-vojne borbe koje obuhvataju dve ili više grupa koje predvodi lokalna elita u cilju preuzimanja kontrole od postojećeg sistema bez pribegavanja ratu u klasičnom smislu. 2001. 20 21 M. To su žestoke borbe koje imaju za cilj da zadobiju kontrolu nad lokalnim političko-društvenim sistemom i zasnivaju se prevashodno na političko-psihološkim osnovama koje imaju duboke korene u lokalnoj kulturi.9.U raznim definicijama o ratu kao akteri i mogući protivnici se pominju: države. nuklearni rat i na kraju globalni NHB rat. pa sa tim u vezi postoji proširenje obima pojma na npr. koalicije. Mnogo je češći slučaj da se takve borbe vode u uslovima u kojima nema nikakvih ograničenja.

a zatim analiziramo sukobljene strane. Medjutim. koji karakteriše primena metoda masovnog uništenja po neregularnim ciljevima bilo gde na svetu sa ciljem izazivanja straha i nesigurnosti radi ostvarenja nerealnih nadnacionalnih političkih ciljeva. praktično sa mogućnošću dostizanja svih tačaka na svetu. koji je vodila al Kaida u Afganistanu 2001.123 14 . ali sa osnovnom razlikom što globalni terorizam ima nadnacionalne ciljeve. kao i odredjene 22 23 W. a zatim napad hemijskim bojnim otrovima na stanicama metroa u Tokiju uočava se prostorno široko dejstvo. Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism.2006. Snaga globalnih terorističkih organizacija varira u zavisnosti od broja pripadnika i sredstava koje poseduju i može dostići nivo gerilskog dejstva pa čak i frontalnog sukoba. NIC Vojska. pa se sa pravom mogu postaviti sledeća pitanja: Gde se nalazi granica izmedju rata i raznih oblika terorizma? U sredstvima.god. koji predvidjaju postojanje ratnog zločina. ali je načelno nerealan. Asimetrični ratovi.Kurmon. sa bitnim naglaskom na sledeće: „Terorizam.“23 Dakle to je vid nelegalnog rata. jer je uobičajeno da su terorističke organizacije relativno male. najbitnija karakteristika i zajednički imenitelj svih terorističkih organizacija je da su nelegalne i medjunarodno nepriznate organizacije! Na osnovu navedenog se može indukovati sledeća definicija: globalni terorizam je složen oblik političkog nasilja koga primenjuju medjunarodne nelegalne političko-vojne organizacije. ma kakva bila njihova moć i struktura. rastući raskorak izmedju bogatih i siromašnih širom sveta i postojanje ekstremnog siromaštva kojim je pogodjeno više od milijardu ljudi omogućava stvaranje klime za fundamentalizam i ekstremizam. dok je snaga al Kaide u Afganistanu narasla na oko 18. str. ciljevima ili rezultatima? U suštini data definicija globalnog terorizma je adekvatna. koji su se rasuli u oko 60 zemalja. diverzantska dejstva kojima se uništavaju odredjeni neprijateljski objekti i živa sila. koji prevazilaze jednu državu i imaju širi karakter.000 treniranih boraca. To je zapravo čini 61. Ovo posebno ističe problem definisanja. mada se i sam rat može smatrati neleganim sredstvom ali za rat važe odredjene konvencije i medjunarodni zakoni. pogotovo kada se zna da vodje najpoznatije globalne terorističke grupe „al Kaide“ potiču iz imućnih porodica i da finsijski iza nje stoje jaki ekonomski krugovi iz sveta Islama. Medjutim. kome je svako pravilo strano. a samim tim i globalni terorizam predstavlja oblik borbe rezervisan za nedržavne grupe. Izazivanjem masovnih razaranja otetim avionima u Njujorku i postavljanjem bombi u Madridu. koja se vodi tamo gde države više nema. gde se pravo ne poštuje. D.Sredstva koja se koriste su slična sa dejstvima u ratu primenom npr. Cilj koji se želi postići terorizmom je strah i opšta nesigurnost koji direktno i indirektno utiču na postizanje ciljeva. Bitna odrednica globalnog terorizma je i medjunarodno članstvo povezano istim idejama radi postizanja „univerzalnog“ cilja. Kada analiziramo pojmove rata i nekonvencionalnog sukoba kao i pojmove državni i globalni terorizam. Beograd 2003.Murray.Ribnikar. zločina protiv običaja rata i univerzalnog zločina protiv čovačnosti. Ne može se reći da postoji odredjena društvena kriza koja posebno izaziva pojavu globalnog terorizma.god B. a slične su i kod ostalih terorističkih organizacija. armijom na svetu od 161 22pri čemu se može smatrati da je oko 3000 pravih pripadnika al Kaide. neminovno vidimo veliku medjusobnu sličnost sadržaja. koje učestvuju u sukobu.god.

Treći nivo čini aktivna podrška i to je drugi po veličini elemenat terorističke oragnizacije. kao i kvantitativne jačine. dok ih ostali članovi organizacije podržavaju. sastava četiri do šest ljudi i obično je specijalizovana za nešto. zbog toga većina ljudi koji rade u terorističkim organizacijama služi za održavanje terorista na terenu. Beograd 2002. Mora da postoji podela rada i svaka podgrupa mora da izvršava zadate poslove. jer mnogo puta i nesvesno pomažu terorističku kampanju. Aktivni kadar je udarna pesnica terorističkih organizacija. U zavisnosti od veličine organizacije. može biti taktička jedinica. Ovo se čak ne može formalno smatrati delom terorističke organizacije. obezbedjujući smeštaj. Četvrtu kategoriju. niti da vrši kontrolu operacija. sprečava efikasnu saradnju izmedju stubova. čini pasivna podrška organizacije. jasno je da su globalne terorističke organizacije. Tipična organizacija uredjena je po principu piramide.moralne norme. Zbog potreba rada u tajnosti efikasnost izvršnog komandovanja nije velika. obaveštajna sekcija ili druge dužnosti u zavisnosti od zadatka. a ne borba. terorističke organizacije mogu imati dva tipa podgrupa: ćeliju i stub. Organizaciona struktura Uspešne terorističke grupe moraju da budu organizovane po istom principu kao i bilo koja druga organizacija.Vajt. Ova kategorija obezbedjuje političku. Ono čime se terorističke grupe najviše bave je podrška. a često i finansijsku podršku. Većina terorističkih organizacija ima sličnu organizacionu strukturu. ozbiljna pretnja svakoj suverenoj državi pa je kao protivsredstvo koje države mogu primeniti rat potpuno legitiman. Drugi nivo se sastoji od aktivnog kadra (ono što svi podrazumevamo pod terminom terorista). Potrebno je mnogo više ljudi za podršku terorističkih operacija. Alexandri Press.god 15 .24 24 DŽ. Ćelija je osnovni tip. Velike terorističke organizacije imaju podgrupe koje su sposobne da izvode samostalno operacije širih razmera. dok se za nijednu formu terorizma to ne može reći. a jedino teroristi – pojedinci ne slede ovaj obrazac organizovanja. Takodje imaju taktičke jedinice i potporne sekcije koje upravljaju terorističkom kampanjom. skupljanje informacija (obaveštajni rad) i logistiku. Terorizam. Aktivna podrška omogućava trajanje kampanje. Medjutim. Medjutim. zbog metoda borbe i mogućnosti posedovanja sredstava za masovno uništenje. npr. a tajnovitost koju zahteva terorizam. tako da je njihova osnovna funkcija borbena podrška taktičkim operacijama ćelija. Komandovanje ne može javno da komuniira sa članovima.R. suviše su nezgrapni da bi se mogli upotrebiti u glavnim operacijama. koji se uklapaju u zajednički rad sa svim drugim jedinicama. Po Frejzeru. hijerarhijska struktura terorističkih grupa deli se na četiri nivoa. pojedini članovi mogu imati jednu ili više specijalnosti koju vrše. nego što ih je potrebno za izvršenje operacija. Najmanja grupa je na vrhu i zadužena je za komandovanje grupom. ujedno i najbrojniju. Stub čini više ćelija sa raznim specijalnostima i jednom komandnom strukturom i poluautonomni su.

uz korištenje i drugih sredstava koja ne spadaju u borbena. Adams ističe da je problem shvatanja prirode i funkcionisanja terorizma nastao upravo iz neshvatanja ove funkcije. održavanje veze i dr. potrebna je obaveštajna podrška. kao jednog od elemenata snaga koje vode protivterorističku borbu. koje mogu podržavati druge države. Obuka ljudstva je sledeći imperativ. formirao ekonomsko krilo Samed sa racionalnom poslovnom strukturom. Sa druge strane analiza organizacione strukture i funkcionisanja uopšteno terorističkih grupa omogućava spoznaju slabih tačaka organizacije globalnog terorizma i planiranje adekvatne akcije protiv njih. koje svaka teroristička organizacija mora da reši. Beograd 2002. gde se vežba gadjanje. odn. pravljenje eksploziva. koja obezbedjuje skloništa. koji mogu biti podudarni sa drugim terorističkim organizacijama ili državama ali i ne moraju. Mora se uspostaviti direktna logistička mreža da bi se teroristi snabdeli oružjem. Privremena IRA vodi mrežu organizovanog kriminala u Severnoj Irskoj itd. Alexandri Press. moderni terorizam se razlikuje od nasilja 60-tih godina.Vajt. jer sama volja da se bori ne znači ništa ako se ne zna kako.26 Insistiranje na odredjenju globalnog terorizma je bitno za zakonsko odredjenje okvira upotrebe snaga RV.R. Terorizam. što je uticalo na nespremnost za odbranu od opasnosti koja je došla iznutra.Funkcionisanje Da bi jedna teroristička kampanja mogla uspeti potrebna je aktivna podrška. Trošenje vremena na formiranje mreže aktivne podrške je imperativ koji vodjstvo terorističke organizacije mora obezbediti pre početka kampanje. prevoz. Treći imperativ je finansiranje organizacije. jer se transformisao i sada ima vlastitu dinamiku. bodinski zaključuje da je potrebna podrška od 35 do 50 ljudi da bi se omogućila akcija jednog teroriste na terenu. PLO je 1970. Shvatanje da se terorističke organizacije stvaraju i održavaju pod pokroviteljstvom drugih država divergira od suštine da su terorističke organizacije ipak više-manje samostalne organizacije sa svojim političkim programima. osim u slučaju konvencionalnog napada. Zbog toga terorističke organizacije organizuju baze i opremaju ih odgovarajućim sredstima. Tu spada sve od biranja i opservacije cilja do krivotvorenja dokumenata i putnih isprava. Npr. DŽ. operativne metode.god 16 . Najzad je potrebno organizovati mrežu podrške. Iako su neke države i sa zapada i istoka zaista i sponzorisale terorizam i čak stvarale ili podsticale stvaranje terorističke organizacije. dopremu hrane i medicinske opreme. Ovakvo odredjenje globalnog terorizma dalje implicira mogućnost vodjenja rata zvanično priznatog medjunarodnog entiteta.25 Da bi se planirao i izveo teroristički napad.države protiv nelegalnih organizacija. a finansiranje mora biti utkano u infrastrukturu. 25 26 Bodanski smatra da pokretanje terorističke kampanje zahteva ogromnu logističku pripremu.god. Terorističke organizacije imaju tendenciju da rastu i samostalno funkcionišu. jer npr. legitimnih protivničkih snaga. Ovo je značajno i za druge zemlje koje propagiraju demokratska načela i slobode propisane poveljom UN. upotrebe vazduhoplovnih snaga. RV SAD nema pravo da dejstvuje unutar SAD.

Primeri upotrebe vazduhoplovnih snaga 17 .

CRS Report for Congress. obezbedjenjem manevra. 24. uz nemanje tehničkih sredstava. Nezadovoljavajuće tehničke mogućnosti sredstava za izvidjanje i obaveštajno obezbedjenje uz nedostatak agenture na terenu uslovili su nepoznavanje situacije u rejonu sletanja i objekta dejstva. Obaveštajno obezbedjenje nije dobro funkcionisalo usled čega je došlo do otkrivanja operacije na početku. koje je rezultiralo udesom.Bolkom i K. a nakon oslobadjanja bi se svi vratili do aerodroma u pustinji.a uz to praćen nesrećama. specijalnih jedinica. Ovo je primer direktne podrške u združenoj operaciji. pri nedovoljno poznatom stanju napuštenog aerodroma bila je ravna avanturizmu. a misija je prekinuta praktično pre izvršenja.god. što je uslovilo improvizacije i neodgovarajuću pripremu. gde je jedini faktor . a zatim je došlo do sudara aviona i helikoptera sa 8 žrtava. Plan je bio da se specijalne snage prebace helikopterima do Teherana. kao što je radar i linkovana predaja podataka.Kacman. Taoci nisu spašeni. Presretanje aviona radi prizemljenja i provere28 27 C. gde bi napali i zauzeli objekte sa taocima. Posledica je bila ta da su najviši zvaničnici Ministarstva odbrane (MO) dali prioritet razvoju studije za nekonvencionalno ratovanje i jačanju specijalnih jedinica. bila je nemoguća.2005. Akcija je. duboko unutar protivničke teritorije. Svi ostali indikatori su ukazivali na predstojeću katastrofu. a to je sam prekid operacije. Cilj operacije. Kontrola i komandovanje celom akcijom pri manevrisanju vazduhoplova u noćnim uslovima i pri dizanju peska.god. koji je išao u prilog izvršenja operacije bio. Borbene mogućnosti tehnike u uslovima angažovanja u pustinji. Medjutim.Spašavanje talaca združenom operacijom27 Jedna od prvih upotreba vazdušnih snaga SAD u protivterorističkoj borbi bilo je aprila 1980. slučajnim nailaskom protivničkih snaga. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency. mogućnost manevra vazduhoplova. Ovo je uzrokovalo još ishitrenije i brzopleto odlučivanje. oslobadjanje talaca. što je uslovilo da je ljudstvo nedovoljno obučeno. a koji su trebali da se nadju u pustinji na napuštenoj pisti sa 8 helikoptera CH-53 koji su poleteli sa nosača aviona. a komandovanje nespremno. sa nedovoljnim informacijama o snazi i rasporedu protivnika je bio nerealan zbog više faktora: Uslovi izvodjenja su bili nepovoljni..1.10-11 28 isto 18 . jer su se 3 helikoptera pokvarila usled pustinjskog peska. koji su nosili gorivo i opremu. Svi ovi faktori su konačno doveli do jedine ispravne odluke u ovoj operaciji. trebala da bude brzo organizovana i izvedena. Ovo je upotreba vazduhoplovnih snaga u podršci drugih protivterorističkih snaga. Upotreba OS nije posebnim doktrinarnim dokumentima razradjivala ovakve situacije. zbog deficita vremena. Za ovu misiju je angažovano 6 aviona C-130. kada je izvršen pokušaj spašavanja američkih diplomata i talaca otetih od strane revolucionarnih vlasti u Iranu.str. plan je bio previše komplikovan i nerealan.

Abas je oslobodjen zbog nedostatka dokaza.Lovrić. Dejstvo sa distance po državama koje podržavaju terorizam29 SAD su odlučile da izvedu udar sa distance vazdušnim udarima na ciljeve u Tripoliju i libijskoj luci Bengazi1986. Umro je u zarobljeništvu 2004. precizno koordinirano. Napad je izvršen iz brišućeg leta na visini od 60m sa iskakanjem. Komandovanje avionima presretačima i navodjenje na OD uz njegovo prisiljavanje na sletanje i poštovanje zakonskih procedura predstavljaju dosledno poštovanje protivvazduhoplovne doktrine. Plan je bio jednostavan sa realno postavljenim ciljem. VINC Beograd 1991. o čemu će biti više reči kasnije.. a zatim su u Egiptu dobili slobodan prolaz do Tunisa.str. Odlično obaveštajno informisanje i korištenje adekvatne tehnike za otkrivanje i praćenje aviona sa otmičarima.god. udarna grupa: 6 aviona A-6E i 6 A-7E (za izvršenje udara i 8 A-6E i F/A-18A (za PEBD). grupe predvidjene za udar izvršile dejstvo po izabranim objektima. 30 KC–135 i KC-10 (za dopunu gorivom u vazduhu) i 6 EF-111A (za PED). Avion je prisiljen da sleti na teritoriju Italije. 574-578 19 .Drugi primer upotrebe RV SAD je u oktobru 1985. Četiri terorista PLO. Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona. pod vodjstvom Abu Abasa (Aka Muhamed Zajdin) su prethodno oteli putnički brod Akile Lauro i ubile jednog od putnika. povukao se iz borbe nakon palestinsko-izraelskih pregovora u Irak. u zamenu za oslobadjanje talaca. U ovoj operaciji je učestvovalo 18 aviona F–111F i 14 aviona A-6E.god. Takodje je u napadu učestvovao i veći broj bespilotnih letelica.god. u sastavu udarne grupe. identifikacije OD i izvodjenja manevra za napad (uvodjenje u 29 J.. gde je zarobljen 2003. Zatim su sinhronizovano. Bombardovanje je naredila Reganova administracija kao čin odmazde za eksploziju bombe u berlinskom noćnom klubu u kojoj je poginulo više američkih vojnika i da bi sprečile Libiju da podržava medjunarodni terorizam. pomenutim avionom. Ovo je primer najčešćeg mogućeg angažovanja vazduhoplovnih snaga u defanzivnim dejstvima protiv globalnog terorizma u clju sprečavanja manevra i eventulne zloupotrebe vazduhoplova od strane terorista. kratkotrajno. god. Ovo je direktna defanzivna operacija uspešno izvedena jer su obučenost posada i način upotrebe odgovaraju namenskim zadacima predvidjenim doktrinarnim pravilima.god. maksimalno eksploatišući prethodna dejstva u neutralisanju sistema PVO. a zatim osudjen u odsustvu na doživotnu robiju 1986. grupa za lovačku zaštitu sa 20 F-14A. sledećeg sastava: udarna grupa: 18 aviona F–111F (za izvršenje udara). presretanje putničkog aviona boing 737 egipatskog avioprevoznika od strane dva mornarička F-14 u kome su bili teroristi PLO. gde su teroristi zarobljeni i gde im je sudjeno. Snage su podeljene u tri grupe.god. Tok operacije i nanošenje udara su izvršeni na sledeći način: prvo je neposredno pred udar neutralisan sistem PVO sa PED uz istovremena PEBD. na visinu od 150m radi otkrivanja. odn. omogućili su presretačima da pravovremeno presretnu cilj i dovedu ga do aerodroma sletanja. a oko 85 do 90 drugih vazduhoplova je obezbedjivalo borbena dejstva.

Upotreba vazduhoplovnih snaga nije za cilj imala direktan napad na terorističku grupu. što će se kasnije i potvrditi. a satelitsko izvidjanje ne obezbedjuje stalnu situacionu obaveštenost. ovo negira stavove da su SAD protiv eliminacije političkih protivnika. Uslovi za dejstvo su bili neoptimalni zbog brišućeg leta i noćnog okruženja pri postojanju jake PVO protivnika i njenog protivdejstva. Ovo je konvencionalna vojna akcija sa indirektnim efektom na terorizam. Na terenu nije bilo ubačenih agenata. Akcija je bila ofanzivna sa kompleksnim planom i ograničenim ciljem. eliminacija puk. angažovanjem aviona sa brojnom. Činjenica je da je dejstvo u ovako neoptimalnim uslovima omogućeno pravilnim odnosom prema činocima koji omogućuju izvršenje udara. koji je i postignut. jer ih tada nije bilo. Nije bilo stalnog praćenja cilja izvidjačkom avijacijom. pravilnom organizacijom i izborom oblika manevra za napadu. odn. odn. što znači napadnuta je zemlja koja je služila kao logistička baza teroristima.Kacman. osmatranje rezultata dejstava. Nalet je izvršen sa juga radi postizanja iznenadjenja po vremenu i prostoru. vrlo kvalitetno obučenim posadama. CRS Report for Congress. a većina taktičkih ciljeva pogodjena. ali sa dobro obučenim posadama i odličnom tehnikom uz korištenje doktrinarnih pravila upotrebe u dejstvima po kopnenim ciljevima. da se Libija odrekne podrške teroristima. a na Libiju su najviše uticale sankcije i promena geostrategijske situacije raspadom istočnog bloka i Sovjetskog Saveza. nije uspela jer za takav način dejstva je potrebno mnogo bolje obaveštajno obezbedjenje.napad. u kojoj su učestvovale vazduhoplovno-pomorske snage.str. a imala je ograničen uspeh. kao strateških ciljeva.2005. nišanjenje i odbacivanje u/s). preciznim i koordiniranim planiranjem i komandovanjem. pogotovo terorističkih lidera. Planirani objekti dejstva su pogodjeni i uništeni uz pojedina odstupanja.11-12 20 . Jedan od strateških ciljeva.god. tako da su postigli disimetričnu prednost nad protivnikom. ni bespilotnim letelicama. Komandovanje i kontrola snaga je obezbedjeno komandnim mestima u vazduhu i na brodovima mornarice SAD i potpuno je ispunilo zahtevane ciljeve zadatkom. Kao odgovor na napad oboren je avion boing-747 iznad Lokerbija. ni obučenog ljudstva za detekciju i praćenje potencijalnih ciljeva.Bolkom i K. iako je sama operacija bila uspešna.1. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency. Vazdušni udar radi eliminacije terorističkih lidera30 30 C. 24. Glavni cilj nije postignut. Medjutim. složenom i skupom elektronskom opremom uz primenu preciznih “pametnih” ubojnih sredstava – jednom rečju tehničkim činocem. Iz ovog primera se može videti da je očekivani taktički efekat udara imao politički cilj. već je cilj bio indirektan.Gadafija. Avioni su koristili savremena vodjena ubojna sredstva u sprezi sa najsavremenijim napadno-navigacionim sistemom i sredstvima zaštite u tom trenutku.

Sličnu akciju su izvele i ruske snage u Čečeniji. ali uz mogućnost njenog usvajanja i od strane drugih zemalja. gde je poginulo 258 ljudi i 5000 povredjeno. Vazdušni udari su izvršeni sa 74 krstarećih projektila tipa Tomahavk na Afganistan. posle bin Ladena i al Zavahirija. i za dva bombaška napada na ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. Vazdušni udari po logistici globalnog terorizma31 Nakon terorističkog napada 1998. Ovo otvara jednu novu dimenziju vodjenja borbe protiv globalnog terorizma. Projektili su pogodili OD i oštetili fabrička postrojenja u Sudanu ali kampovi za obuku u Afganistanu su bili evakuisani tako da je šteta bila mala i neprimerena vrednosti angažovanog oružja. Ovo je takodje bila ofanzivna akcija sa realnim taktičkim i visoko postavljenim strategijskim ciljem. po kampovima za obuku terorista i Sudanu. Atefova smrt je gotovo sigurno uzdrmala organizaciju al Kaide. Zahvaljujući sistemima veze i izvidjanja.god. ali korištenjem mobilne telefonije i preciznog oružja sa aviona.god. Ovo je ″verovatno″ uspešna ofanzivna. direktna operacija vazduhoplovnih snaga po liderima terorističkih organizacija kao strategijskim ciljevima. Teško je medjutim utvrditi degradaciju organizacije al Kaide smrću Atefa u poredjenju sa vazdušno-kopnenim operacijama protiv al Kaide i gubitkom baza u Afganistanu.U novembru 2001. sa sofisticiranom tehnikom obučenim ljudstvom i tačno razradjenim pravilima upotrebe. jer je bio njen član gotovo deset godina. Položaj je odmah pokriven BL Predator koja je kružila iznad objekta dejstva (OD) sve vreme do izvršenja napada. Komandovanje u ovim dejstvima je bilo sasvim jednostavno. Njegov položaj je označen od strane talibanskog prebega.htm 21 . 31 Timeline history of al-Qaida Special reports Guardian Unlimited. ovime se daje na značaju zakonitoj upotrebi sile i dobija se legitimnost policijske akcije. bio je odgovoran za planiranje anti-američkih dejstava u Somaliji 1993. Ovde je upotrebljena trenutno najsavremenija vazduhoplovna tehnika. Fabrika hemijskog oružja Šifi se nalazila u Kartumu i navodno je proizvodila hemikalije za nervni bojni otrov VX. predsednik Klinton je naredio da se izvrše vazdušni udari po infrastrukturi globalne terorističke organizacije al Kaide. ali i terorizma uopšte. ali i psihološkog desjtva na terorističke vodje . kada je ubijen Džohar Dudajev. Taktički cilj je ostvaren ali je strategijski teško odrediti. jedan „Predator“ BL podržana borbenim avionima RV SAD ubila je Muhameda Atafa. Ovo je posebno značajno zbog izbegavanja kolateralne štete. koji omogućuju direktan prenos podataka u realnom vremenu komandovanje se praktično svodi na autorizaciju dejstva po OD od strane komandovanja. koji je ovu informaciju dao specijalnimn jedinicama SAD na terenu u Afganistanu. čoveka broj 3 u organizaciji al Kaide. za koje se verovalo da proizvodi ili može proizvesti hemijsko oružje. na američke ambasade u Dar es Salemu u Tanzaniji i u Najrobiju u Keniji. Plan je bio sasvim jednostavan. koju praktično poseduju samo SAD.god. po hemijskoj fabrici. u rodjačkim vezama sa bin Ladenom. naime.god. narušavanje organizacije terorističke grupe.

koji je sedam minuta nakon toga udario u Pentagon. ciljevi odabrani na osnovu satelitskog i agenturnog izvidjanja i obaveštajnog obezbedjenja. mogli su biti oboreni.02. Protiv statičnog objekta. oko 40 minuta nakon udara u drugu kulu svetskog trgovinskog centra. su dva lovca F-16 iz Lenglija u Virdžiniji poletela u 9.9. stariji oficir u Nacionalnom vojnom komandnom centru je diskutovao sa pravnicima i osobljem kontrole letenja o zakonskim mogućnostima odgovorea na kriznu situaciju. Dodatno su angažovani i avioni AWACS u ovoj operaciji PVO. Dok je let 77 još uvek bio u vazduhu pod kontrolom otmičara. a ne unutar SAD.god. Taktički cilj je postignut ali strateški je omanuo.46h. kao i u slučaju dejstva po kampovima u Afganistanu. Činjenica je da su mnogi od poletelih lovaca bili naoružani samo topom i prema izjavama pilota ozbiljno se razmišljalo o sudaru sa otetim avionima. Razlog za ovako slabo izvedenu odbranu je da do tog momenta niko nije razmišljao o ovakvoj pretnji i da su snage za protiv vazduhoplovnu borbu bile namenjene za opasnost izvana. Air power against terror. F-16 i CF-18 (kanadskog vazduhoplovstva na osnovu bilateralnog sporazuma o zajedničkoj odbrani) je formirana u zonama patroliranja iznad 30 velikih američkih gradova. mada je navodno postojala mogućnost da bude oboren od strane lovaca presretača. str. Za to vreme je prvi toranj svetskog trgovinskog centra pogodjen u 8. Lovačka zaštita avionima F-15. cilj je postignut i šteta je naneta.Lambet. Lovci su još uvek bili oko 130 km daleko od Njujorka kada je druga kula pogodjena u 9. jer kao što je poznato veliki napad 11. Medjutim. F-16 su uspeli da formiraju zonu patroliranja iznad Vašingtona 15 minuta nakon udara boinga 757 u zgradu Pentagona. Dodatnih 27 minuta je prošlo od tog dogadjaja kada je zadnji oteti avion pao zahvaljujući intervenciji putnika. na Njujork se desio. uz to loše branjenog kakav je hemijska fabrika u Sudanu. 18-23 problem sa zakonskim ovlaštenjima kako je već rečeno u delu o odbrani teritorije 22 . Akcija je bila brzo isplanirana. koji koriste najsavremeniju informacionu tehnologiju za komuniciranje i bez praćenja cilja u realnom vremenu efekat obično izostaje. bez ikakve rezolucije UN ili drugog pravnog akta. Ovim lovcima je komandovao NORAD preko tri regionalna operativna centra. dva lovca F-15C Nacionalne garde SAD iz vazduhoplovne baze Otis u Masačusetsu su poletela iz pripravnosti na zemlji 6 minuta nakon što je FAA obavestila NORAD da je let 11 iz Bostona za Los Andjeles skrenuo sa kursa. ali je uspeh bio delimičan. Protivvazdušna odbrana u funkciji zaštite od terorističkih napada32 11. protiv malih terorističkih grupa. na poziv FAA zbog leta 77.S. vrlo mobilnih.33 Nakon toga se situacija drastično izmernila. a nisu odgovarali na pozive.Ovo je primer ofanzivne indirektne upotrebe vazduhoplovnih snaga sa ciljem umanjenja moći organizacije globalnog terorizma. septembra 2001. Napad koji su izvele SAD bio je čin odmazde i izveden na dve suverene zemlje. Na osnovu naredjenja predsednika SAD svi avioni koji su odstupali od zadate marš-rute. 32 33 B. Ubrzo nakon toga.35.god. RAND Corporation. 2005. a uz to svetsko javno mnjenje je bilo u tom trenutku podeljeno. koja je kasnije nazvana Plemeniti orao i trajala je sedam meseci.

Anakonda je od početka planirana kao kopnena operacija protiv terorističkih grupa. U tom trenutku. planinske divizije.god. nerešeni komandni odnosi medju jedinicama u ovoj zoni i zanemarivanje vazdušnih snaga. adekvatnom doktrinom upotrebe nad sopstvenom teritorijom. doveli su do raspada plana na samom početku. čiji je glavni uzrok slabost planiranja i razrade doktrinarnih dokumenata u skladu sa zakonom.centralna komanda.Dva su bitna faktora koji su doveli do početka ove operacije: želja CENTCOM-a36 da spreče rastuću koncentraciju al Kaidinih boraca. koja je potpuno podbacila i za posledicu imala katastrofu na nacionalnom nivou. Ovaj pokret je uočen i praćen preko satelita i predatora. Sastav snaga je bio sledeći: oko 200 pripadnika specijalnih jedinica. Blizu doline Šah-i-Kot.god. upotrebljene konvencionalne trupe KoV-a SAD. koji su se karakterisali nepostojećom.Lambet. konvencionalnim uslovima. loše planiranje. 2005. Loše obaveštajno obezbedjenje dovelo je do procene da se samo oko 20037 terorista nalaze u naznačenom području tako da ja u toku podilaženja snaga severne alijanse i ubacivanja specijalnih 34 35 B.S.. Združena vazdušno-kopnena operacija protiv globalnog terorizma34 Dva meseca nakon pada Talibanskog režima i postavljanja vlade u Kabulu OS SAD su imale najveći izazov u borbi protiv preostalih boraca al Kaide u operaciji koja je kasnije nazvana „Anakonda. oslanjanjem na avijaciju KoV. ali u ratnim. Kao zaključak se nameće da je ovo bila neuspešna defanzivna operacija . jer nisu učestvovale u kopnenim operacijama od 1991. uočeno je grupisanje Talibana i stranih boraca al Kaide u okolini grada Gardeza. a krivac strategijsko rukovodstvo. Planiranje ovakvih situacija i akcija kao odgovor na njih predstavlja domen strategijskog komandovanja.Ovo je defanzivna upotreba vazduhoplovnih snaga.“U ovoj operaciji su prvi i jedini put. koji su se pregrupisavali nakon neuspešnih borbi i obaveštajne procene vodja al Kaide da ih OS SAD neća goniti za vreme zime.god.163-204 Ovo je najviši organ komandovanja na ratištu 36 Central Command CENTCOM. koja je bila pod stalnim nadzorom Centralne komande35od januara 2002. RAND Corporation. sa odlično obučenim posadama i tehnikom bez premca sa standardnim pravilima angažovanja. komandovnje i kontrola su potpuno podbacili. Predstavljala je želju da se i američke trupe nadju na neprijateljskom terenu. Medjutim. pri datim uslovima. podržana specijalnim jedinicama. oko 1000 afganistanskih borca severne alijanse i oko 1400 pripadnika 101. Air power against terror..str. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga je realno postavljen i na taktičkom i strategijskom nivou kao zaštita teritorije i važnih objekata od dejstava iz vazdušnog prostora. Bilo je predvidjeno da se za tri dana napadne operacije pohvataju ili pobiju svi borci Talibana i al Kaide u ovoj zoni. a koja se pre svega odnosila na legitimitet upotrebe vazdušnih snaga nad sopstvenom teritorijom. kao i timova specijalnih jedinica koje su operisale u blizini. vazdušno prenosne i 10. koju čine samo helikopteri. predstavlja (regionalnu) komandu ratišta strategijsko-operativnog nivoa nadležna za bliski i srednji istok 37 stvarno ih je bilo izmedju 1000 i 2000 23 . Za razliku od ostalih dejstava do tada.god. tokom rata protiv globalnog terorizma u Afganistanu 2001. Sve vreme su snage terorista nastavljale da pritiču u ovu zonu i počele su da predstavljaju ozbiljnu pretnju za još uvek slab novopostavljeni režim Karzaija.

Preciznu upotrebu municije. BL predator i A-10. Na 10. 38 39 Join Direct Attack Munition JDAM.Ramsfeld je izjavio da al Kaida više ne koristi teritoriju Afganistana kao svoju bazu i da su njeni ostaci u bekstvu. a ispod su bili poredjani AC-130 (samo noću dejstvovao). čečenske i dr. a zatim je oboreno više helikoptera koji su ubacivali specijalne jedinice. što je poremetilo planirano izvodjenje operacije. snažnom vatrom na velikoj udaljenosti. B-1. B-52. koji su se nalazili na visovima i po pećinama oko doline Šah-i-Kot. Značaj komandnog mesta za izvršno komandovanje. Problem planiranja nije samo u zanemarivanju značaja i upotrebe vazduhoplovnih snaga. F-15E. kakav je CAOC može se sagledati iz sledeće perspektive: na prostoru od 220km2 stalno su operisali 10 teških bombardera .000m i bombardovao sa JDAM kroz koridore B-1 i lovce. Dolina Šah-i-Kot je prostorno. jer nije razmatrana vazduhoplovna podrška.000. jer jednostavno više nije bilo prostora za letenje. koja je do kraja prve nedelje operacije oformila stalnu podršku snagama na zemlji. Sa tim u vezi državni sekretar D. Došlo je do odbijanja napada i povlačenja jednog dela savezničkih snaga severne alijanse. Odmah je angažovana vazduhoplovna komponenta CENTCOM-a. EP-3 Orion. Problem kontrole i koordinacije letenja je rešavao vazduhoplovni operativni centar39 (CAOC). Vazduhoplovna podrška je obezbedjivana sledećim avionima: AC-130. raketnih bacača i minobacača boraca al Kaide. tako da je ovde došlo do najveće koncentracije vazduhoplovne podrške u novijoj istoriji. leteći oko 1500km do svojih ciljeva. što se tiče avijacije prilično mala. što je uticalo na slabljenje otpora al Kaide. uz avione podrške i BL.jedinica došlo do iznenadjenja u vidu snažne vatre iz mitraljeza. već u nedostatku organizacije kontrole iznad odredjenog područja za koju treba vremena. Uz avione SAD dejstvovali su i francuski sa nosača aviona ″Šarl de Gol″i iz Kirgizstana: 16 Super etendara i 6 miraža 2000D. Leteća komandna mesta su bila na E-2C unutar teritorije Afganistana. a EA-6B je vršio ometanje veza. a da su svi objekti u dolini zauzeti. nacionalnosti. Ovde se još jednom pokazao značaj vazduhoplovnih snaga zbog jedinstvenih borbenih mogućnosti da brzo reaguju. uz trajanje leta i do 14h.precizno satelitski vodjene bombe Combined Air Operation Center .000m su bili AWACS. Ovo je uslovilo brzu reviziju plana. Njihov značaj može se sagledati kroz podatak da je u ovoj operaciji bačeno najviše preciznih sredstava (bombi) po površini u dosadašnjoj istoriji ratovanja. Pentagon je objavio da je ubijeno 517 potvrdjenih i 250 nepotvrdjenih boraca al Kaide arapske. F/A-18 i A10. kontrolu dejstava i sprečavanje „prijateljske“ vatre obezbedjivali su vazduhoplovni oficiri za vezu i navodjenje. Nekoliko borbenih helikoptera AH-64 je oboreno i njihov napad je odbijen. za izvidjanje je leteo izmedju 7 i 6000m. Rivet Joint i JSTARS. koji su bili na 7 do 8. više od 30 lovaca i 2 AC-130 topovnjače.CAOC 24 . Čak su i lovci bacali laserski vodjene bombe GBU-12 i satelitski navodjene GBU-31 JDAM38. usled čega je došlo do gubitaka i zarobljavanja američkih vojnika (8 mrtvih i 50 ranjenih).000m. tankeri po potrebi. a ispod njih na 9. Nakon 17 dana borbe i 2500 bačenih bombi. koji je vodio u katastrofu. B-52 je leteo na 12. F-14. F-16. Dešavalo se da zbog gustine vazduhoplova budu odbijani prioritetni zahtevi za bombardovanjem. Avijacija sa nosača aviona je igrala ključnu ulogu u ovoj operaciji izvršavajući po 100-110 letova dnevno tokom dve nedelje.

25 . ali sa odlično razradjenom taktikom upotrebe vazduhoplovnih snaga u protivkopnenoj doktrini. taktičkim uništenjem preostalih boraca al Kaide u defanzivnoofanzivnoj operaciji. Postignut je strateški cilj. prvo kao direktne podrške. Iako je loše krenula i operativni cilj nije postignut. uništenje preostalih delova al Kaide. Posade su bile odlično obučene. odn. Komandovanje je bilo u realnom vremenu i sa komandnih mesta u vazduhu i na zemlji. Obaveštajno obezbedjenje i izvidjanje je obezbedjeno kombinovanjem tehničkih sredstava: od bespilotnih letelica do satelita i ljudstva u specijalnim snagama za upravljanje avijacijom i odredjivanje OD. gde su vazduhoplovne snage ofanzivan ili defanzivan subjekat dejstva. borbene mogućnosti vazduhoplova i naoružanja. nakon konvencionalnih dejstava. Operacija je bila loše isplanirana na operativnom nivou. operacija je potpuno uspela. od uslova zadovoljenja bitnih faktora. Faktori koji utiču na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga Na osnovu iznetih primera i njihove pojedinačne analize može se zaključiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma generalno može razmatrati u više posebnih slučaja i to: u podršci drugim protivterorističkim snagama indirektno i direktno kao i u dva slučaja. čime je obezbedjena neprekidnost. vrhunski. koja je podržavala i pružala logističku bazu teroristima. konvencionalne akcije protiv globalnog terorizma. Operacija se izvodila na teritoriji suverene države. Cilj je imao operativni značaj. a naknadno i ofanzivne direktne. Efikasnost upotrebe varira od slučaja do slučaja.Ovo je primer kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga.

konkretno legalne OS neke suverene zemlje koje bi se našli u takvoj borbi. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga u ovom 40 41 Battle management. mogu se napasti države koje podržavaju globalni terorizam ili mu pružaju utočište. indikatorom uspeha koji predstavlja subjektivnu. uslovima vodjenje borbe protiv globalnog terorizma.) . Medjutim. vazduhoplovi. vazdušnim udarima izvedenim na Tripoli 1986. dobrovoljno žrtvovanje. odn. željeni efekti u odredjenoj situaciji koji se žele postići obzirom na date uslove. Sledeći problem je upotreba sredstava za masovno uništenje. Ciljevi moraju biti strogo definisani. može biti usmereno na više različitih ciljeva u zavisnosti od efekta koji se želi postići. uništenjem ove ćelije sprečeno je dejstvo Al Kaide po obezbedjenju nekog objekta). u strategijskom smislu? Ovo je zapravo indirektni efekat na terorizam koji se može uporediti sa dejstvom sa distance. Ciljevi su krajnji. Većina političara i visokih vojnih funkcionera žele kratak sukob. što implicira potrebu za preventivnim i hitninim reagovanjem. što je slučaj sa al Kaidom i Hamas-om. bespilotne letelice i municija) su u direktnoj vezi sa ishodom i poredjani po značaju. organizacija komandovanja i kontrole u borbi i mogućnosti veze40 i tehnička sedstva(senzori. U većini slučajeva oni slede strategiju dugotrajnog. može lako doći do pobede.god. odlučni. Uspeh u postizanju cilja predstavlja predmet merenja i ocenjivanja koji se vrši u tri etepe: kvantitativnim merenjem razlike izmedju postavljenog cilja i efekta nakon dejstva (npr. control and communication AFDD 2. da li je to prava pobeda protiv globalnog terorizma. command. kvalitativnu ocenu postizanja cilja (npr.str. uništenjem ove ćelije i još nekoliko njih sprečen je teroristički napad na neki objekat i time smanjena snaga cele terorističke organizacije za neki vremenski period). kvalitativnom ili kvantitativnom ocenom planiranog efekta (da li je direktan ili indirektan) koji je posledica izvedene akcije (npr. mogući i merljivi i logično povezani po nivoima od taktičkog do nacionalnog . medju njima i odskora legalan ″Hamas.″koji nastavljaju borbu protiv Izraela. sa izlaznom strategijom iz ukoba i odlučnom pobedom.Značaj postavljanja ciljeva je u direktnoj vezi sa doktrinom-načinom upotrebe i oblikom dejstava. „Operacije i organizacija“. samostalno. iscrpljujućeg rata i za razliku od konvencionalnih armija. Time se na bazi direktnog sukoba se simetričnim protivnikom. Sve akcije i dejstva vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moraju biti usmerene na postizanje zadatih ciljeva.god. 27. Postavljanje ciljeva Kao i za bilo koju drugu ljudsku aktivnost ili angažovanje nekog organizacionog sistema pravilno postavljanje cilja je od suštinske važnosti. 42 Medjutim. 26 . Ljudi. Primer za to je bezuslovna predaja. obaveštajno obezbedjenje. kao pobedu mogu smatrati i namerno.41 Angažovanje OS SAD ili vazduhoplovnih snaga.god. jednom bombom JDAM gadjana je jedna ćelija al Kaide u nekom mestu i to je imalo za posledicu toliko mrtvih. sa jasnim kriterijumima šta je postignut cilj. ranjenih itd. 85 do 97 42 kao što je bilo u Afganistanu 2001/02. svoj cilj i kriterijum pobede definišu kao preživljavanje i nastavljanje borbe.2006. Primer za to je nekoliko palestinskih terorističkih grupa. npr. teroristi za razliku od suverenih država.6.

karakteristika američke kulture bazirana na tradicionalnom stavu o gradjaninu. Iako sama reč "rat" možda i ne odražava pravi karakter borbe protiv globalnog terorizma. Oba razloga se mogu smatrati značajnim za objavu rata globalnom terorizmu. Pored ovog načela. teži potpuno suprotnoj strategiji. Ovo je od značaja i za druge zemlje. bezuslovna kapitulacija neprijatelja. što je jedinstven slučaj i sasvim zasigurno svojstven jedino supersili kakve su SAD. 27 . vremenski dugotrajan proces ali koji u isto vreme traži prmanentno visoku gotovost vazduhoplovnih snaga da brzo reaguju na taktičke ciljeve svuda po svetu. medju njima i naše. tako da je broj OD vrlo mali. njen cilj nije direktno konfrotiranje. komandovanja i kontrole i načine dejstava. gde se članovi i ne poznaju. već indirektan prilaz protivniku. To je strateško načelo kojim se teži da se na osnovu materijalnog bogatstva stvore tehnološki superiorne snage čime se postiže odlučujuća prednost nad protivnikom. bazirana na ćelijskoj strukturi. a nemaju razradjenu doktrinu upotrebe. bez kompromisa. ovakav pristup daleko više mobiliše sve snage jednog društva i priprema javno mnjenje za dugotrajan sukob i uslove primene sile koji su bliski vazduhoplovstvu kao delu OS. što se desilo nakon dejstva po hemijskoj fabrici u Sudanu. Suština vojne i vazduhoplovne doktrine SAD je postizanje disimetrije u odnosu na protivnika.vojniku ima velikog udela u američkom poimanju rata uopšte. Primer je organizacija al Kaide. Doktrina Značaj doktrine je objašnjen u prvom delu rada. a njen uticaj i značaj se sagledava kroz sve ostale varijable. kao totalnog sukoba. Primena ovog načela se može videti u svim ratovima koje su vodile SAD posle II sv. Asimetrija. Doktrina povezuje operativnu upotrebu vazduhoplovnih snaga sa ciljevima preko funkcionalne organizacije. Na osnovu uočenih slabosti i potreba za jednom objedinjenom doktrinom borbe protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam SAD su ustanovile posebnu doktrinu. sukob postaje dugotrajan i nestalan po intenzitetu. I zaista kada se izvrši analiza sadržaja u svim doktrinarnim dokumentima i četvorogodišnjim pregledima odbrane ministarstva odbrane SAD vidi se potvrda ovog načela. Činjenica je da SAD pri upotrebi vazduhoplovnih snaga u navedenim primerima nije imala adekvatnu doktrinu i da su sve operacije bile improvizovane ili bazirane na konvencionalnim doktrinama. pred kojim se politika povlači dok vojnici ne završe "posao". Zbog toga je postizanje strateškog cilja. Ovakav čin se može smatrati kao akt rata i agresije na suverenu državu. Cilj totalnog rata je apsolutna. kao što je već rečeno. Na osnovu ovakve strategije. Suštinski najveći problem je što globalni terorizam ne deluje javno. koje imaju iste izazove i pretnje po nacionalnu bezbednost. Ovo je manje-više zajednička karakteristika strategija svih terorističkih organizacija. njegove borbene formacije su male i nevidljive kao i logistika. medjutim. a ponekad ne. a pogotovo se ne znaju operativne aktivnosti. rata. što je takodje prisutno u svim ratovima koje su vodile SAD od rata na nezavisnost. uništenje globalne terorističke organizacije.slučaju može biti uništenje mogućnosti fabrikacije ovih sredstava ali u tom slučaju je vrlo verovatno da će se izazvati reagovanje medjunarodne zajednice. što je ponekad bilo uspešno.

43orjentisane na poseban zadatak.god.6.Funkcionalna organizacija Funkcionalna organizacija je sistemsko prilagodjavanje organizacije vazduhoplovnih snaga SAD za izvršavanje različitih zadataka postavljenih namenom.2006. Ova organizacija u obliku AEF-a. Decentralizovano izvršenje i neprekidno komandovanje obezbedjuje se vazduhoplovnim operativnim centrom46. angažovanje je bilo osudjeno na neuspeh. Potpuno razvijen centar broji gotovo 1000 ljudi. grupe. Unutar ATEF jedinice mogu formirati ekspedicione vingove. Suština značaja obaveštajnog obezbedjenja se ogleda u pravilnom i brzom donošenju odluka. Od AEF-a i nacionalnih vazduhoplovnih snaga se za potrebe izvršenja posebnih zadataka prave posebne vazduhoplovne ekspedicione snage (ATEF). 27. kako je već pomenuto. detašmane ili elemente koji obezbedjuju racionalnu upotrebu i kontrolu i koheziju jedinica. odelenja (flajtove). a koja zavisi od jačine neprijatelja i prostora.43 do 51 28 . Jedinstveno komandovanje združenim snagama se rasprostire od operativnog nivoa do taktičkog uz upravljanje logistikom u zavisnosti od veličine AETF. str. stvorena je nakon završetka ″hladnog rata″ i pokazala se kao prilično funkcionalna. 43 44 Air Expeditionary Task Force (AETF) Commander Air Force forces (COMAFFOR) 45 Joint Force Air Component Commander (JFACC) 46 Air Operational Center (AOC) 47 AFDD 2. jedinica podrške. koji takodje može biti različite jačine.god. dok se za humanitarne operacije primenjuje mali centar.2001. U primerima gde nije bilo odgovarajuće doktrine.. Ovaj stav je potvrdjen primerom spašavanja talaca u Iranu ali i napadom 11.9. Obaveštajno obezbedjenje (vazduhoplovi. skvadrone.45adekvatnim pravilima komandovanja i kontrole i potpuno opremljenim i podržavanim snagama.god. bespilotne letelice i agentura) Značaj ovog faktora se vidi po tome što je u svim uspešnim operacijama obavezno bio zastupljen i naglašen.. senzori. komandovanja i kontrole i zaštite. a organizacija je bila zastarela i neprilagodjena. kakav se upotrebljava u regionalnom sukobu sa jakim protivnikom kao što je bio Irak 1991.44koji je ujedno i komandant vazduhoplovne komponente unutar združene komande ratišta. Osnovni koncept na kome bazira ATEF organizacija su: jedinstveno komandovanje pod komandantom vazduhoplovnih snaga ratišta. dobro integrisane sa adekvatnim balansom borbenih jedinica. Ukoliko to nije zadovoljeno neprijatelj se nalazi unutar tzv. gde je organizacija bila potpuno neprilagodjena uslovima.47 Pravljenje funkcionalne organizacije je imperativ za postizanje cilja svake organizacije kojim se ona prilagodjava uslovima okruženja i specifičnom protivniku. „Operacije i organizacija“. čiji je zadatak pravljenje rasporeda i izveštavanje.

koja se gotovo uvek pokazala kao neophodna. Veliki značaj imaju sredstva za prisluškivanje. E-8. obučenost ljudstva i savremena tehnološka dostignuća za obaveštajno obezbedjenje i vezu. Za ovu svrhu u odbrambenim operacijama planira se i upotreba bespilotnih balona-cepelina. Medjutim. Postoji nekoliko programa razvoja BL. a malobrojna. senzorima. zaštitu terenom čime umanjuju značaj primene ovih sredstava. a često zaboravljana u sferi sve veće primene tehnologije. čime su postignuti odredjeni uspesi u lokaciji i dejstvu po terorističkim liderima. koja u slučaju borbe protiv globalnog terorizma znači pobedu ili poraz. lakša za održavanje i primenu. kao što su: U-2. kao planiranje i izvršenje planiranih dejstava. načina upotrebe. jer su jeftinija. Teroristi znaju za ova sredstva i protiv njih primenjuju stalno kretanje. koje su pokazale izuzetan značaj u uslovima ofanzivne upotrebe vazduholovnih snaga. radarima. Wasp itd. poznato je da Bin Laden po svaku cenu izbegava upotrebu mobilnih telefona. Ova sredstva su već prilično mnogo upotrebljavana u konvencionalnim ratovima i često se opisuju kao stalno tražena.). a radi se na izradi još manjih BL koje bi bile u upotrebi jedinica za specijalne operacije na taktičkom nivou (Silent eyes. agenturu. RC-12 Guardrail i brojne bespilotne letelice (BL). Ovo je krucijalna metoda i stub oko koje se kreće borba protiv globalnog terorizma! Ovaj faktor mnogi autori prihvataju kao najznačajniji u borbi protiv terorizma. ali izraženo je odredjeno nezadovoljstvo stepenom efikasnosti ove opreme. Otkrivanje malih grupa boraca može biti teško. Decide and Act (OODA) – proces prikupljanja informacija. a zatim dejstvovale iz vazduha preciznim oružjem i ubile ga. koja omogućavaju detekciju i praćenje kretanja malih grupa terorista. U upotrebi je i veliki broj radara za otkrivanje pokreta malih grupa ljudi. već danas postoje operativni vazduhoplovi koji se mogu koristiti u ovu svrhu. JSTARS. Daleko veću primenu imaju elektrooptička sredstva. Može se videti da je značaj ove varijable izuzetno visok i da povezuje ostale faktore direktnim usmeravanjem napora ka izvršenju ciljeva traženjem optimalnih načina upotrebe. Na efikasnost ove varijable višestruk uticaj ima doktrina (preko ciljeva. koji bi služile navigaciji i lokaciji terorista u gradskim i ruralnim sredinama i omogućile lokaciju terorističkih lidera.).). Treba na kraju pomenuti i suštinski najefikasniju metodu prikupljanja obaveštajnih podataka. Komandovanje i kontrola Uticaj komandovanja i kontrole se pri upotrebi vazduhoplovnih snaga ogleda dvojako. RC-135 Rivet Joint. detekciju i praćenje komunikacije.ciklusa odlučivanja i ima inicijativu. narušavanjem sistema veza itd. Orient . organizacije itd. posebno u okruženju kao što su gradovi. orjentisanja. Najpoznatiji je slučaj uspeha ruskih snaga koje su ovom metodom locirale i pratile čečenskog lidera. jer informacije i obaveštajna aktivnost omogućavaju protivterorističkim snagama da nateraju teroriste na "otvoreno". odlučivanja i delovanja 29 . Suština komandovanja se ogleda u upotrebi vazdušne sile po neprijatelju tako da se ulazi unutar protivnikovog procesa odlučivanja48čime se zadobija inicijativa i odlučujuća prednost ( u konvencionalnim dejstvima se to postiže dejstvom po KM. čime se povećava efikasnost. Centralizovano planiranje i decentralizovano 48 Observe. Većina političara i visokih vojnih zvaničnika želi kratko trajanje sukoba i brzu pobedu.

Predvidja i se povećanje mobilnosti usavršavanjem specijalizovanih helikoptera HH60G Pawe Hawk. kao što je upotreba artiljerijskih oficira za navodjenje avijacije može da ima kobne posledice. koji se pokazao kao nezamenljiv u borbi protiv malih grupa terorista bilo u planinama Afganistana ili iznad gredskih područja kao što je Bagdad. već vodi dugotrajan iscrpljujući rat. situacija na terenu se vrlo brzo menja i organizacija mora da se prilagodi stvaranjem malih borbenih delova sposobnih da odlučuju i dejstvuju samostalno. mogućnost otkrivanja i dejstva po malorazmernim ciljevima. trajanje leta. dolet. kao što su: F-22. Iako je njihova primena pokazala veliki značaj. onaj koji odlučuje i izvršava dejstvo. MH-53J/M Pawe Low. Takodje modernizuju postojeću flotu svih verzija AC-130. RV SAD je oformilo kancelariju JAGO. a na to više utiče pravilno postavljanje ciljeva i odgovarajuća doktrina primene.49Zadatak ove kancelarije je bio da na bazi izmene doktrine postigne povećanu decentralizaciju i broj ljudi koji može donositi odluke o upotrebi vazduhoplovnih snaga na taktičkom nivou. Centralizovano izvršenje postižu samoubilačkim napadima. Da bi se suprostavile ovakvoj organizaciji vazduhoplovne snage SAD ali i druga vazduhoplovstva. globalne terorističke organizacije. primenjuju rastresito i na taj način decentralizovano komandovanje i kontrolu. Kao što su primeri pokazali. Iako poseduju najmoderniju vazduhoplovnu opremu i vazduhoplove. Medjutim. To je primer upotrebe predatora radi eleminacije Atafa i upotreba avijacije u bliskoj vazduhoplovnoj podršci u ofanzivnim i defanzivnim borbama protiv al Kaide u Afganistanu. Medjutim. vazduhoplovne snage SAD su često zakazale. združenoj upotrebi medju vidovima svojih OS. SAD rade na što povezanijoj. ipak navedeni primeri dokazuju osetljivost i ograničenost primene. moraju takodje da odlučuju i deluju decentralizovano. jer je ova obuka skupa i traži vreme. Vazduhoplovi Posedovanje najmodernijeg vazduhoplovnog parka nije neophodan uslov za uspešnu borbu protiv globalnog terorizma. Kao i većina gerilskih. na uvežbavanju ljudstva na nivou bataljona i specijalnih timova da efikasno usmeravaju avijaciju na OD.izvršenje obezbedjuje vodjenje borbe sa simetričnim konvencionalnim protivnikom upravo na navedeni način. Suštinski je važno da vazduhoplovi poseduju odredjene borbene mogućnosti. F-35 za protivvazduhoplovnu i protivpovršinsku borbu. sve ove osobine se mogu postići i na vazduhoplovima starije generacije pravovremnim usavršavanjem.god. terorističkih i organizovanih kriminalnih organizacija. gde je jedan čovek i skupljač informacija. a kompromisna rešenja. U oktobru 2004. odn. Vazduhoplovne snage SAD su u procesu prenaoružavanja i nabavke tehnološki napradnijih vazduhoplova. kao što je al Kaida. i al Kaida ne pokušava da postigne brzu pobedu. što znači da i druge zemlje imaju podjednake šanse da svoje vazduhoplove uspešno upotrebe u borbi protiv globalnog terorizma. npr. MH-47E Chinook. Medjutim ovde se javlja problem obučenosti ljudstva. Suštinski je važno da se ove snage pravilno upotrebe. brzinu regovanja. 49 Joint Air-Ground Operations (JAGO) – združene vazdušno-kopnene operacije 30 .

a posledica je bilo više stotina mtrvih. koje je namenjeno konvencionalnom ratu. Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga Na osnovu predstavljenih primera upotrebe vazduhoplovnih snaga RV SAD u prošlosti i analize značajnih faktora može se zaključiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma može opisati prema sledećim modelima: indirektna podrška. Sada su u upotrebi sredstva. Svi mogući oblici dejstva i upotrebe vazduhoplovnih snaga se mogu naći unutar ovih modela. nakon završetka glavnih borbi sa Talibanima i teroristima al Kaide. čime se omogućava precizno i relativno bezbedno dejstvo u uslovima blizine civila i vlastitih snaga. a još gore može izazvati ljudske žrtve. koja ima kružno skretanje manje od 3m sa visine odbacivanja od preko 13.god. BLU118B koja izaziva termobarički efekat i nadpritisak u dobro utvrdjenim skloništima.Naoružanje Kao što je već ranije rečeno jedan od problema u borbi protiv globalnog terorizma je zakonski okvir primene sile i mogućnost izazivanja kolateralne štete. Precizna municija ima izuzetno veliki značaj u borbi protiv globalnog terorizma jer omogućava da se angažovanjem malih snaga postignu izuzetni taktički efekti uz poštovanje zakonskih normi i ograničenja u upotrebi sile. 50 Primer dejstva po svadbi u Afganistanu 2002.000m itd. direktna podrška. 31 . ofanzivna dejstva i defanzivna dejstva u borbi protiv globalnog terorizma.50S tim u vezi pokrenut je program izrade bombi malog dijametra. kao što je: GBU-24 LGB laserski vodjena bomba za rušenje dobro utvrdjenih i ukopanih bunkera i tunela u planinskim masivima Tora Bora. jer kao posledica može biti nenamerno oštećenje ili uništenje objekata civilne infrastrukture. satelitski vodjena sredstva GBU-31 JDAM. težine oko 100kg sa preciznim vodjenjem i forsiranje upotrebe sredstava kao što je AGM-114 Hellfire. S tim u vezi vrlo je kontroverzna primena vazduhoplovnog naoružanja. koja su se pokazala kao vrlo efikasna u uslovima konvencionalne primene. kada je greškom svadbeno pucanje protumačeno kao protivvazdušno dejstvo.

elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praćenja. mrežno-centrično ratovanje. ali i drugih delova OS Ovi zadaci se vrše u okviru ofanzivne borebe za prevast u vazdušnom prostoru i ima za cilj uništenje. formiranje elemenata borbenog poretka. tzv. Avioni JSTARS i BL MQ-1/MQ-9 Predator. mogu locirati. ciljevi kao što su visoki teroristički rukovodioci u kretanju ili bekstvu zahtevaju trenutno reagovanje. kako je stvarnost pokazala. Tipičan zadatak obuhvata kontrolu aviona udarne grupe koji se smenjuju u napadu. Medjutim. npr. koju pružaju zemlje domaćini terorizma. dejstvima LA i LBA. a nakon dejstva izvršiti kontrolu nanete štete radi ponavljanja napada. kao što je bilo u Sudanu. Ovaj način upotrebe vazduhoplovnih snaga se najčešće izvodi uz komandovanje iz vazduha. Posebni vazduhoplovi se odredjuju za detekciju ciljeva u odredjenoj geografskoj zoni. koje vrši koordinaciju i obaveštajno obezbedjenje napada. kao i upozorenja na opasnost od strane neprijateljskih lovaca. ciljevima duboko unutar teritorije zemlje domaćina terorizma. neutralisanje i umanjenje pretnje od strane neprijateljskih vazduhoplova i 32 . izvidjanja svim drugim sedstvima i snagama. obaveštajnog rada. dejstvo na Libiju. Afganistanu i Libiji. odlaganja ili uništenja neprijateljskog vojnog potencijala pre nego što može ispoljiti efikasno dejstvo protiv vlastitih snaga ili kojima se postiže zadati cilj komandanta ratišta. ovaj način upotrebe je primenljiv za udare sa distance po terorističkim kampovima za obuku ili dr. narušavanja. radi odredjivanja prioritetnih OD u cilju postizanja maksimalnog učinka. projektila i ARJ PVO. pokazalo se u borbi protiv globalnog terorizma da ga i drugi vazduhoplovi mogu uspešno izvršiti. Vazdušni udari se dele u dve grupe: planirane i hitne. minimalne gubitke i što je bitno u borbi protiv globalnog terorizma manjenje mogućnosti kolateralne štete i dejstva po svojim trupama zbog bliskog dodira sa teroristima. Ova dejstva se izvode na takvoj distanci da nije potrebna posebna koordinacija pokreta i vatre vlastitih snaga. Planirani su optimalniji jer omogućavaju izbor oružja.Indirektna podrška Vazdušni udari predstavljaju dejstva sa ciljem skretanja. čak i efikasnije. sinergičnost izmedju sistema komandovanja. a zatim koordinirati udarne grupe. što mora da obezbedi informaciona tehnologija. Narušavanje normalnog procesa odredjivanja ciljeva po kojima se dejstvuje po planu unutar ciklusa od 72h može izazvati problem u organizaciji izvršenja ali je to predvidjeno doktrinom upotrebe u protivkopnenoj borbi pa je to i uticalo na uspešno izvršenje operacije Anakonda. Protivvazduhoplovna borba je zajednički napor. Iako se sami borbeni avioni često odredjuju za ovaj zadatak. Cilj ovih dejstava nije obavezno direktno dejstvo po terorističkim grupama ili njihovom rukovodstvu. Takodje je važna i upotreba E-3 AWACS-a radi vazdušne kontrole kretanja i bezdenosti razdvajanja udarnih grupa prilikom napada. udari sa distance po zemlji koja poseduje snažnu pritivvazdušnu odbranu i lovačku avijaciju. Mada deluje kao isključivo ratni način upotrebe vazduhoplovnih snaga. Pored vazdušnih udara u indirektnoj podršci borbe protiv globalnog terorizma može postojati potreba i za protivvazduhoplovnom borbom. BL Predatori mogu otkriti i pratiti potencijalne mete. verifikovati i odobriti napad. koja je inače bila vrlo loše isplanirana. npr. već indirektno narušavanje njihove moći preko logistike i izvora finansiranja i podrške.

Savremena oprema omogućava let u gotovo svim uslovima. Indirektna podrška predstavlja kombinaciju protivpovršinske i protivvazduhoplovne borbe i to je konvencionalna upotreba vazduhoplovnih snaga sa ciljem da spreči i umanji logističku. koja se odnose na superiornost u vazdušnom prostoru. Ovo su dejstva protiv neprijateljskih objekata dejstva u neposrednoj blizini vlastitih snaga zbog čega se zahteva stroga koordinacija vatre i pokreta izmedju vazdušno-kopnenih snaga.god. U slučaju potrebe angažovanja protivterorističkih timova bilo gde na svetu. finansijsku. kao što su planine Afganistana. Najčešće se bazira na obezbedjenju strateškog i taktičkog manevra i logističku podršku angažovanih snaga. Upotreba avijacije na ovaj način je uvek pod komandom RV preko ljudstva koje je pridodato kopnenoj jedinici koja se podržava. sredstva i čvorišta veze i centri za prikupljanje obaveštajnih informacija. Idealno bi bilo uništiti ovu pretnju i njenu logistiku još na zemlji ili na kraju krajeva što bliže njihovim izvorima. U suštini ovaj način angažovanja omogućava da se mali timovi specijalnih snaga ili minimalne površinske snage u dodiru sa neprijateljem. mogu za kratko vreme ojačati do bilo kog željenog nivoa od protivterorističkog tima za spašavanje talaca do snaga koje mogu voditi konvencionalan rat kakav je bio u Afganistanu. političku i svaku drugu podršku drugih zemalja globalnom terorizmu. manipulaciju u ekstremnim uslovima. Primeri upotrebe u ovim zadacima su spašavanje talaca u Iranu i ubacivanje specijalnih snaga u Afganistanu u operaciji Anakonda. Ofanzivna dejstva Bliska vazduhoplovna podrška je misija vazduhoplovstva koja se čini najrelevantnijom za upotrebu u borbi protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam. Uglavnom se podržavaju „lakše“ jedinice. projektile (krstareće i balističke). Direktna podrška Namena vazduhoplovnih snaga za izvršenje ove misije je podrška drugim snagama za borbu protiv globalnog terorizma. kao i komandna mesta. Objekti dejstva su neprijateljski: sistem PVO (avioni i ARJ PVO). kao što su: padobranske. koja podrazumeva prenos ljudi i opreme bilo gde na svetu omogućava efikasnu upotrebu. ali sa odredjenim borbenim ograničenjima. marinske ili specijalne jedinice.projektila. neprijatelj ne sme imati gotovo nikakve mogućnosti PVO na terenu da bi se mogao izvršiti taktički manevar. Ovo potvrdjuje angažovanje u Afganistanu 2002. brodove i vazduhoplove koji služe kao lansirna orudja. što i jeste od značaja za borbu protiv globalnog terorizma. prostorne mogućnosti. jer se 33 . vazduhoplovne snage SAD imaju adekvatne. Strateška pokretljivost. vozila. ovakva upotreba vazduhoplovnih snaga u kritičnoj situaciji može biti najefektnija. infrastruktura logistike. Naime. aerodromi. Iako se ne smatra kao najefikasnija upotreba vazdušne sile. kada otkriju terorističku grupu ili većeg neprijatelja.

a to su: vojna potreba. Ovo je čest slučaj komandovanja i kontrole nad bliskom vazduhoplovnom podrškom. a sve to zahvaljujući primeni savremene tehnologije. nepotrebna patnja. komandno mesto i sl. tip. zbog svoje mobilnosti i fleksibilnosti upotrebljavaju.). nije pouzdana oprema na vazduhoplovu. usmeravanja i odredjivanja ciljeva i konačno odobrenja za dejstvo. naoružanja i sistema za otkrivanje i dejstvo po ciljevima postije tri tipa kontrole pri izvršenju zadataka bliske vazduhoplovne podrške: 1. objekti dejstva. LOAC se bazira na četiri osnovna principa kojima se odredjuju ciljevi. (Npr. Upotreba ovog tipa kontrole zahteva daljinski prenos slike tačke nišanjenja npr. Ovaj slučaj se primenjuje kada je vreme loše. Bliska vazduhoplovna podrška je posebno značajna u borbi protiv globalnog terorizma zbog već pomenutih zakonskih ograničenja pomenutih "Zakonom o oružanom sukobu" (LOAC). Podatke o cilju i trenutak odbacivanja sredstava daje istureni osmatrač. 3. Komandovanje u ovim dejstvima se obezbedjuje preko združenog krajnjeg kontrolora napada i isturenog vazduhoplovnog kontrolora na zemlji ili u vazduhu. tip se primenjuje kada kontrolor ne može da vidi bilo vazduhoplov koji napada ili cilj u trenutku dejstva ili kada vazduhoplov ne može da ostvari ″hvatanje″ cilja napadno-navigacijskim sistemom. Medjutim podaci moraju da se kreću kroz komandno mesto. laserski vodjenog sredstva preko BL Predator ili podvesnog sistema za detekciju i praćenje na avionu. koja inače nije vojni OD. pozitivne identifikacije. Ovaj način se može primenjivati noću.god. kada kontrolor vizuelno prati i cilj i vazduhoplov koji dejstvuje na njega. 2. velike visine dejstvujućeg vazduhoplova ili dejstva sa velike daljine. koje bi se neminovno desile usled složenosti uslova u kojima s vodi borba. a to su objekti koji prema svojoj prirodi. U ovom slučaju kontrolor preko dvogleda ili sličnog optičkog pomagala usmerava vazduhoplov na cilj. Vojna potreba se odnosi na odredjivanje ciljeva koji mogu biti OD prema ženevskoj konvenciji. U skladu sa mogućnostima vazduhoplova. Afganistan 2002.upravo ovakve jedinice. kursa napada. vazduhoplova i cilja. npr. koordinata. odn. a kontrolor zadaje ograničenja dejstvujućem vazduhoplovu u vidu: vremena. Ovde se takodje ne zahteva vizuelni kontakt izmedju kontrolora. proporcionalnost i razdvajanje. a radi izbegavanja kolateralne štete i dejstva po svojim snagama. Kontrolor je u poziciji da koordinira napad i izbegne greške. u uslovima lošeg vremena. nameni i upotrebi mogu efikasno uticati na ratna dejstva. naoružanja koje se upotrebljava i konačno daje dozvolu za dejstvo uz mogućnost i da opozove dejstvo. postoji problem jezičke barijere u koalicionim snagama i sl. može to postati ako je u njoj smešten borbeni položaj. obična kuća za stanovanje. lokaciji. a iz razloga legitimne upotrebe sile u borbi protiv globalnog terorizma. Ovo je od suštinskog značaja u ovim dejstvima zbog detekcije. tip je slučaj kada se sa jednog vazduhoplova dejstvuje po više ciljeva uz davanje ograničenja. 51 Joint Terminal Attack Control (JTAC) i Forward Air Controller (Airborne) (FAC(A)) u našoj vojnoj terminologiji su to vazduoplovni oficiri za vezu i navodjenje ali 34 . To su posebno obučeni oficiri koji jedini imaju pravo da odobre upotrebu vazdušnih dejstava.51koji se nalaze u blizini sopstvenih trupa.

Razdvajanje (ciljeva) predstavlja princip baziran na medjunarodnom zakonu o zabrani dejstva po civilima. Ovo se postiže kao što je rečeno: policijskom kontrolom vazdušnog prostora. odn. u odnosu na položaj civila i borbenih delova na prostoru borbenih dejstava. dejstvo je dozvoljeno isključivo po borbenom poretku neprijatelja. Defanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga imaju za cilj zaštitu sopstvenih snaga i vitalnih interesa od neprijateljskih napada iz vazdušnog prostora (aviona i projektila). (Npr. treba primenjivati proceduru dubokih udara.Nepotrebna patnja se odnosi na principe haške konvencije o ograničenju upotrebe municije i sredstava sa ciljem da izazovu nepotrebnu patnju. U svim slučajevima kada dejstvo po cilju nije u blizini vlastitih snaga i ne zahteva potpunu integraciju vatre i pokreta sa zemlje sa dejstvom iz vazduha. medjutim blizina škole će sigurno izazvati ljudske gubitke kod civila i uništenje ili oštečenje zgrade koja ima veći društveni značaj). Borbeno dežurstvo lovačke avijacije52 (LA) u vazduhu i na zemlji je osnovni način upotrebe snaga RV SAD za izvršavanje ovih zadataka. shvaćena u kontekstu borbe protiv globalnog terorizma. kada je cilj već postignut. a ima snažno vazduhoplovstvo i PVO i rešena je da pruži otpor u cilju podrške globalnom terorizmu. U ofanzivnim dejstvima vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma. Takodje. upotreba staklenih projektila izaziva komplikacijue kod medicinskog tretmana. Defanzivna dejstva Nacionalna bezbednost. (Npr. oklopno vozilo se nalazi pored škole i predstavlja unosan cilj.Borbeno dežurstvo lovačke avijacije u vazduhu 35 . To naravno ne znači zabranu upotrebe nevodjenog oružja). (Npr. pored bliske vazduhoplovne podrške sasvim je izvesna i primena vazduhoplovnih udara. predstavlja zajednički napor na prevenciji i smanjenju osetljivosti SAD od terorističkog napada. Proporcionalnost se ogleda u sagledavanju vojne prednosti pri napadu na OD kojim se može uzrokovati kolateralna šteta i gubitak života civila i oštećanje civilne imovine. vrši se odabir vodjenog (pametnog) ili nevodjenog oružja. Razlika je u ceni primenjenog sredstva ali koje može značiti kolateralnu štetu. odbranom zone i odbranom objekta. se nalaze u 52 Combat Air Patrol (CAP). kao i minimiziranje štete koja može nastati takvim napadom. kao i u indirektnoj podršci i ovde može postojati potreba za protivvazduhoplovnom borbom u slučajevima kada se ova dejstva vrše nad teritorijom zemlje koja podržava globalnu terorističku organizaciju. Primer ovako kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga je operacija Anakonda. ofanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga. a meta je svakako neutralisana). npr. Lovački avioni. Ovim dejstvima se obezbedjuje sigurna zona kojom se štite prijateljske komunikacione linije i nutrališe inicijativa terorista. U suštini. predstavljaju kompleksan model različitih sadržaja borbenih dejstava usmerenih na direktno uništenje otkrivenih elementa globalne terorističke organizacije od vodja do pojedinačnih borbenih ćelija na terenu. iznenadno otkrivanje skloništa nekog od terorističkih lidera.

Manevar lovaca u ZP mora da obezbedi najbolje uslove za detekciju i osmatranje. izvesnosti napada u odnosu na kretanje neprijatelja. 55 Najbolji način prenosa podataka i komandi varira od situacije i najčešće je kombinacija stalnog prenosa podataka data linkom i direktnog usmeravanja glasom. Prednosti dežurstva u vazduhu su verovatnoća presretanja na većoj distanci od objekta koji se štiti. Uska koordinacija je imperativ broj jedan za zajednička dejstva i to se postiže merama.“Protivvazduhoplovna borba“. jer to može izazvati probleme ili onemogućiti uspeh presretanja. Kada se odredi pozicija i visinske granice ZP ostaje da se odredi oblik manevrisanja u zoni. Ova funkcija obično sadrži otkrivanje ciljeva na velikim daljinama. zona odbrane sa vitalnim objektima prema broju lovaca je bila potpuno neuskladjena. što uvećava mogućnost preživljavanja samog objekta.vazduhu. uz smanjenje osteljivosti na PED.9. 55 videti rad istog autora na temu: Mrežnocentrično ratovanje 53 36 .54U primeru napada na Njujork 11. navodjenje radi presretanja. održavanja defanzivnog ali spremnog položaja i pomoć pri pojavi "rupa" u planiranju. Ovo se uvek primenjuje kada daljina i mogućnost reagovanja od otkrivanja neprijatelja do dejstva LA ne obezbedjuje zaštitu objekta zaštite (OZ).9. a u isto vreme da olakšaju rad grupe i komandovanje. kao i broja aviona u LA. Ovaj način je nakon napada 11. radi razdvajanja ciljeva i odredjivanja pripadnosti. može biti klopka ili ostavlja OZ nezaštićen i sl. 26. odn.4. pravljenjem blokova dozvoljenih granica visine leta LA u njima i prostornim razdvajanjem. Lovci moraju znati pozicije zona dejstava ARJ PVO radi izbegavanja ove zone ili leteti na odredjenoj visini. Prenos podataka linkom obezbedjuje pilotima stvarnu sliku bojišta. odakle se upućuju sa komandnog mesta na presretanja potencijalnih ciljeva ili poleću na znak uzbune sa zemlje. pravaca napada. KM kada dodeljuje zadatak presretanja OD jednoj grupi. Kada se pojavi cilj KM bi trebalo da Command Control Communications Computers Intelligence Surveillance Reconnissance (C4ISR)Komandovanje kontrola kompjuteri veza obaveštajno obezbedjenje nadzor i izvidjanje 54 AFDD 2-1. može se uticati na izvršenje zadatka PVO postavljanjem ARJ PVO za neposrednu odbranu OZ. Sa druge strane KM obično ima bolji pregled situacije i zato je najbolje da pilot ne inicira samostalno presretanje. u dodeljenim zonama patroliranja (ZP). broja i veličine objekata zaštite. kao što su razdvajanje po visini. mogućnosti sistema C4ISR53. a druge karakteristike negativno utiču. Data link izmedju lovaca i KM i ARJ PVO dalje smanjuje opterećenje komandovanja i mnogostruko uvećava borbene mogućnosti snaga. Borbeni poredak lovaca je ešaloniran po visini. Komandovanje dejstvima LA u vazduhu može biti vrlo kompleksno. što omogućuje dejstvo u zajedničkoj zoni. identifikaciju. što zavisi od više faktora: vrsta vazdušnog napada. Brzina se odredjuje kompromisom izmedju maksimalno trajne i krstareće. brz prelazak u napad svih aviona i lako održavanje mesta u zoni. Ove informacije pomažu pilotu u izboru ciljeva.god. obezbedjuje ojačanje drugom ili podizanje lovaca iz pripravnosti na zemlji radi zaštite poretka.1. i korišten za vreme operacije plemeniti orao. U suštini ovi manevri bi trebalo da omoguće najlakšu i najbržu detekciju ciljeva i upotrebu oružja i onemoguće iznenadjenje. podelu ciljeva izmedju grupa LA. Ukoliko je ZP velika. Sinergija se postiže tehničkom superiornošću aviona i ARJ PVO uz C4ISR. davanje dozvole za otvaranje vatre (kada je to neophodno) i zadržavanje nivoa spremnosti za odbranu u slučaju napada.2002.

Šišiću pred italijanskim sudom. Medjutim. Vazduhoplovne snage su elemenat vojne moći i aparat sile čija je osnovna namena upotreba u totalnom sukobu kakav je rat. otvori vatru i uništi presretnuti vazduhoplov. bez adekvatno organizovanih i opremljenih snaga. koji je 1992. čije su osnovne karakteristike date u drugom delu. 37 . što su dokazali primeri. Najveći problem u defanzivnim dejstvima je zakonitost akcije i problem upotrebe sile zbog prisustva civila i moguće kolateralne štete.. predstavljaju nestandardnog asimetričnog protivnika. Ovo je i uslovilo katastrofu 11. Prostire se svuda po svetu i asinhrono napada kada njemu odgovara. ukoliko se primene samostalno. zakonito oborio helikopter koji je upao u naš vazdušni prostor i odbio da izvrši naredbe od strane kontrole leta i presretača. uspeh gotovo sigurno izostaje. bez dobro postavljenog cilja. Od lovca presretača se kao krajnji cilj može zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov da napusti vazdušni prostor ili da sleti radi zemaljska inspekcije. Zaključak U prvom delu rada je dat kratak prikaz RV SAD sa svojom osnovnom namenom i mogućnostima predstavljenih postojećim doktrinarnim stavovima. Na osnovu primera upotrebe vazduhoplovnih snaga SAD u prošlosti i analize faktora koji utiču na mogućnosti upotrebe vazduhoplovnih snaga došlo se do prethodno opisana četiri modela upotrebe. Ono je postojećim organizacionim rešenjima prilagodjeno i opremljeno za upotrebu u takvom okruženju. Globalni terorizam izaziva velike efekte i masovna razaranja uz realnu pretnju da upotrebi i oružje za masovno uništenje. Vazduhoplovne snage zbog svoje pokretljivosti. u slučaju direktne pretnje.prosledi komandovanje lovcima oficiru za navodjenje (VON). a značaj problema se može sagledati i kroz posledice po medjunarodne odnose izazvane obaranjem južnokorekskog aviona od strane Ruskog presretača. svaki na svoj način. združenim naporima u kompleksnoj borbi protiv globalnog terorizma. odn.9. Odgovornost VON-a je da omogući najbolje uslove za presretanje i postizanje prednosti u položaju lovca. uz lošu strategiju. prostornih i vremenskih mogućnosti i pre svega velike vatrene moći i fleksibilnosti predstavljaju značajan činilac i elemenat borbenog poretka protivterorističkih snaga. Primer za ovo je i presuda našem pilotu maj. Medjutim globalne terorističke organizacije. Može se zaključiti da predloženi modeli zadovoljavaju i omogućavaju optimalno korištenje ovog vida OS.

naše snage. Ova četiri modela čine kopleksnu primenu osnovnih funkcija ili zadataka RV SAD datih osnovnim i posebnim doktrinarnim dokumentima. jer prednost u dugotrajnom ratu obično imaju asimetrične snage. jer je to doktrinarnim dokumentima RV SAD i predvidjeno. Iako je ovo bila analiza mogućnosti vazduhoplovnih snaga SAD. Na osnovu iznetih primera i bitnih faktora mogu se diferencirati četiri posebna oblika ili modela upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma. operacionalizacijom adekvatnih procedura. vazduhoplovne snage nisu svemoguće i da se pri njihovom angažovanju u borbi protiv globalnog terorizma moraju zadovoljiti svi bitni faktori upotrebe što u krajnjem izaziva odredjene direktne i indirektne efekte na ukupnu borbu protiv globalnog terorizma. dolazi se do zaključka da neki faktori imaju izraženiji uticaj na mogućnosti vodjenja borbe protiv globalnog terorizma. kompleksnom primenom datih modela mogu vrlo efikasno upotrebiti u borbi protiv globalnog terorizma združeno sa drugim snagama ili samostalno. Medjutim. Kao zaključak se nameće stav da. To obično podrazumeva prostorno. iako tehnološki superiorne. Koji će se način primeniti zavisi od vrste i stepena pretnje terorističkim napadom i izabrane strategije borbe. vremenski i prema traženom efektu kvantitativno odredjenje cilja. tehničkim modernizovanjem i obukom mogu biti efikasno upotreblje u koalicionim operacijama. uz slepo pridržavanje doktrinarnih stavova lako dovodi do neuspeha. SAD su stvorile konvencionalno okruženje. koje pruža prednost klasičnim snagama i čiji uslovi omogućuju klasičnu upotrebu sile. već naprotiv. Medjutim. bez dobro postavljenog cilja. čemu su vazduhoplovne snage i namenjene. nivou snaga i načinu upotrebe. dugoročna primena rata sigurno će se vratiti kao bumerang politici SAD. mogu biti izuzetno efikasne u zavisnosti od pravilnih odluka. 38 . kao i svaki drugi oblik terorizma.Analizom primera upotrebe RV SAD u više različitih operacija po cilju. predstavlja asimetrične snage koje kao glavno bojno polje koristi ljudsku psihu i samo na tom polju se on i može pobediti. rigidna primena. Ono što je praksa pokazala je to da se odgovarajućim strateškim odlukama. postojeće vazduhoplovne snage. Mora se uvek imati na umu da je rat sukob pre svega volja dvaju protivnika i da se rat prvo gubi u srcu! Globalni terorizam. To ukazuje na pogrešno vidjenje nekih "stručnjaka" da su vazduhoplovne snage nepodesne i skupe za ovu namenu. Svaki model na svoj način doprinosi ukupnoj efikasnosti borbe jer narušava poseban organizacioni ili funkcionalni deo globane terorističke organizacije. Deklarisanjem borbe protiv globalnog terorizma kao rata. što znači da svaka upotreba sile podrazumeva kao cilj bitku za "srca" ljudi. gde se pojedinačno razradjuju zadaci i načini njihovog izvršenja u odnosu na neprijatelja i date uslove. čime se indirektno ili direktno postiže konačan cilj: slabljenje i uništenje globalne terorističke organizacije. budući da se nalazimo u Partnertvu za mir i na korak od NATO saveza.

2000.god. W. 17.S.“Protivvazduhoplovna borba“. Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs. 2005.god. www.2002. AFDD 2-1.6. 2002.1..god. www. 24. D.Forca.Murray.god. Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism.3. „Operacije i organizacija“.dtic.. deo. " Operacije protiv površinskih ciljeva".god C.god..2006. K.htm. 26.Klauzevic. Beograd 2002.htm. "Osnovna doktrina".Vajt. DŽ.. 39 .mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs..htm. CRS Report for Congress.dtic. www.2006.Literatura • • • • • • • • • • • • • • • • • • M. The Marshall Center Papers.god..army.2006. B. Istorija ratne veštine. Beograd 2002.. www.2005. AFDD -1.R. Geca Kon AD.Lovrić. No 5.2006. Beograd 1940god. Terorizam.StrategicStudiesInstitute.Kovač i B.“ 8.htm.3. Dr.mil/ AFDD-2-1. EURAC Air power papir.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.Evropska kontrola VaP-a.Shmitt. 27.6. B. M. Asimetrični ratovi.god. 2006.Kacman.9. Pregled vazdušne moći EU.god.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.dtic. J. www. 11.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.2000.dtic.9.D. Beograd 2000.1. nastao sporazumom 17 k-danata RV članica EU. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency. Alexandri Press. Air power against terror.god. "Vazdušno ratovanje".dtic. O ratu.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs. Teorija politike (rider) 1.Ribnikar.4. 21.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs. Beograd 2003.htm AFDD 2. Vojno izdavači zavod.god. AFDD 2-10. Counter Terorism and the Use of International Law. Simeunović. „Odredjivanje objekata dejstva.Bolkom i K.dtic. "Operacije u domovini".god. AFDD 2-1.dtic.god www.1. RAND Corporation.god. VINC Beograd 1991. Udruženje «Nauka i društvo».Kurmon. 22. www.god.htm.god.11. NIC Vojska.htm AFDD 2-1.god www.N.Lambet.2003.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->