AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. a uskladi teni lak e gube vrstinu. i oni dosta opadaju u junu. kao i razvoj mladara. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Nedostatak azota na listovima jabuke. Li e obi no opada rano u jesen. a njihova boja je ujedna ena. Takode.Toksi nost{belo polje}. U zimaju ga u obliku P2O5. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. . kod rodne breskve ± 30 do 38 cm.deo eme . mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. 2. ali mo e izazvati manjak cinka. Ovi listovi su sitni. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Plodovi su neodgovaraju e boje. a izdanci su tanki. kod rodnih stabala jabuke. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Pore enja radi.deo eme . Zametanje plodova je slabo. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina.Nedostatak {belo polje}. pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima.1. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. Na suvi ak azota ukazuju veliki. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova.deo eme . tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. bez arenila ili pega. 3. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm.Optimum hraniva {zeleno polje}. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Novo li e je uspravno.

sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. i to obi no sredinom vegetacione sezone. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. a oni koji su zametnuti pucaju. hloroti ne zone tamne i odumiru. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Zametanje plodova je slabije. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Kalcijum (ca) . Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Po to se kalijum kre e kroz biljku. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Sli no kao kod nedostatka kalijuma.nekroza i su enje ivica listova. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. breskvi i vi nji . a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama.

sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Plodovi su boljeg kvaliteta. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. naro ito na kru ki i dunji. dok su nervi i dalje zeleni. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. posebno kod ko ti avih vrsta vo a. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. bolestima i teto inama. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. masti uljenih hidrata i belan evina. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. koji se vitopere. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Molibden (Mo) . Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima.

U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Isto tako. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. to dovodi do pucanja kore. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Me utim. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Ipak. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. kao to su jagode i maline.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke .5. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. u vi egodi njim zasadima.koren i krunu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. kada se javljaju na mladim listovima.0) i u su nim periodima. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Uzorci .

Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju.se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Ako to vreme dozvoljava. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. . treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine).8. Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom.

kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva.0 i 7. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. U nekim drugim situacijama. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. U ovakvim uslovima. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. Ako je pH vrednost previ e niska. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Na primer. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. savetuje se uno enje . analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem.0. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima.

Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma.kre njaka. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. ljude i ivotnu sredinu. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Ona sadr e azot u obliku nitrata. na in rukovanja. a cena je pristupa na. ali postepeno. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. pa su podlo ni ispiranju.8. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Mlade zasade treba uzorkovati e e. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. lako se primenjuje. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. amonijuma ili njihove kombinacije. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija.

Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. esto se primenjuje u borovnicama. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta.nusproizvoda. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. visoka cena. i njegova cena je visoka. . Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. pogotovo na peskovitom zemlji tu. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Isto kao i urea. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. koji je odmah dostupan biljkama. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. a MAP 11 % . gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. i veoma esto. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. mnogi proizvoda i. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. koji se lako ispira. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima.i imaju jaku kiselu reakciju.

Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. ali je njegova primena veoma ekonomi na. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. tj. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). cena kao i rastvorljivost fosfora. Od ove koli ine. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. . i 11% azota. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. tako i u me avinama ubriva. njegova dostupnost biljkama. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Naj e e se koristi u borovnicama. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. preporu uje se jesenja primena. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. ali spada u skupa kalijumova ubriva. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. MAP sadr i 48% fosfor P2O5.

ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. Ipak. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Uop te. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. P2O5 i K2O. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. amonija nog azota. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Generalno. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm).7 kg/a fosfora. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim .

a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge.lokacijama. u traci irine 1. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. gusto sa enim zasadima jabuke. mogu izazvati o te enja korena. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. U starijim vinogradima. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. a 20-25 cm dalje od stabla. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. . bujnosti stabala. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Isto tako.5-1. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. kvaliteta ploda i rodnosti. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti.8 m. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Kod mladih stabala vo a i vinove loze. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. ubrivo treba rasuti u redu.

Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame.Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje.kalijuma. posle zametanja plodova. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. a drugu u junu. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. gro u. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Primena fosfora . po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. jagodama i malinama . kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. kru kama. ko ti avom vo u.

Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Primeniti 9-13.. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.0. pucanje ili prerano smek avanje ploda. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. Primena mikroelemenata . peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma.Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina.

Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time.Gde postoje nedostaci B. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. a pH je iznad 7. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke.3-2. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta.5. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Fe. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je .3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. treba je smanjiti dodavanjem sumpora.

Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. ozna enu kao Tmin. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku.samo ako je i protok vode ujedna en). ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. prona i na horizontalnoj osi. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Jadnostavan. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. . Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. zbir tri najkra a vremena je 100s. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Ako je ovaj procenat ispod 80. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Izlazni kapacitet pumpe. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. vrsta ubriva. U datom primeru. U datom primeru. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema.

tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. amonijum nitrat i urea. . Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli.Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja.

od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Tako. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. odnosno etiri nedelje kasnije. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a.potencijalnog prinosa. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. sorte. u nju treba uneti 500*60g. Npr. Iz ove . prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. a jo 60 g i 80 g dve.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Po gornjem primeru.

sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. a glinu e oko 6 l. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Po to se injektiranje ubriva zavr i. . Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Kre njak zadr ava 4.5 L vode na 38. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala.3 l vode. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru.3 l zemlji ta. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva.3 l zemlji ta zadr ava 2. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem.

ing.FERTILIZING FRUIT CROPS. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . . dipl.