AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

U zimaju ga u obliku P2O5. mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Pore enja radi. kao i razvoj mladara. kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm.Toksi nost{belo polje}. Takode. kod rodnih stabala jabuke. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke.Nedostatak {belo polje}. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. 3. . pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. kod rodne breskve ± 30 do 38 cm.deo eme . Nedostatak azota na listovima jabuke. i oni dosta opadaju u junu. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka.1. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke.deo eme . Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. 2. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. a njihova boja je ujedna ena. Novo li e je uspravno. Plodovi su neodgovaraju e boje. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Na suvi ak azota ukazuju veliki. a izdanci su tanki. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine.deo eme . Zametanje plodova je slabo. breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. a uskladi teni lak e gube vrstinu. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. ali mo e izazvati manjak cinka. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Li e obi no opada rano u jesen. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu. bez arenila ili pega. Ovi listovi su sitni. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura.Optimum hraniva {zeleno polje}. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi.

U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. i to obi no sredinom vegetacione sezone. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. Sli no kao kod nedostatka kalijuma.nekroza i su enje ivica listova. hloroti ne zone tamne i odumiru. Zametanje plodova je slabije. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. breskvi i vi nji . Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Kalcijum (ca) . nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. a oni koji su zametnuti pucaju. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci.

Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. posebno kod ko ti avih vrsta vo a. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. naro ito na kru ki i dunji. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. masti uljenih hidrata i belan evina. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Molibden (Mo) . Plodovi su boljeg kvaliteta. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. koji se vitopere. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. dok su nervi i dalje zeleni. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. bolestima i teto inama. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta.

Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. to dovodi do pucanja kore. kao to su jagode i maline. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5.koren i krunu. Isto tako. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Me utim. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini.5. kada se javljaju na mladim listovima. u vi egodi njim zasadima. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . kada se javljaju prvo na starijim listovima. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Uzorci .0) i u su nim periodima. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Ipak. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka.

povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom.8. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici.se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. . Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Ako to vreme dozvoljava.5-6. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6.

U ovakvim uslovima. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. Na primer. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. U nekim drugim situacijama. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. Ako je pH vrednost previ e niska.0. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. savetuje se uno enje . Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6.0 i 7.

pa nije potrebno vr iti analize tako esto. lako se primenjuje. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. amonijuma ili njihove kombinacije. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate.kre njaka. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice.8. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). na in rukovanja. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. a cena je pristupa na. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. ljude i ivotnu sredinu. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. ali postepeno. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Mlade zasade treba uzorkovati e e. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. pa su podlo ni ispiranju. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija.

i njegova cena je visoka. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. a MAP 11 % . i veoma esto. . visoka cena. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. mnogi proizvoda i. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. koji se lako ispira. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. esto se primenjuje u borovnicama. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Isto kao i urea. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. pogotovo na peskovitom zemlji tu. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu.i imaju jaku kiselu reakciju. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum.nusproizvoda. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. koji je odmah dostupan biljkama.

kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. cena kao i rastvorljivost fosfora. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Naj e e se koristi u borovnicama. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. njegova dostupnost biljkama. tj. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). ali zato sadr i i 11% magnezijuma. . ali je njegova primena veoma ekonomi na. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida .Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Od ove koli ine. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. preporu uje se jesenja primena. tako i u me avinama ubriva. i 11% azota. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada.

Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Generalno.7 kg/a fosfora. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. Uop te. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. P2O5 i K2O. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim . Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. amonija nog azota. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. Ipak.

lokacijama. kvaliteta ploda i rodnosti. ubrivo treba rasuti u redu. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. u traci irine 1. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi .8 m. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. U starijim vinogradima. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. rezidba i na in obrade me urednog prostora. gusto sa enim zasadima jabuke. Isto tako. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. mogu izazvati o te enja korena. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. . bujnosti stabala. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Kod mladih stabala vo a i vinove loze.5-1. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. a 20-25 cm dalje od stabla. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje.

kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. posle zametanja plodova. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.kalijuma. Primena fosfora . Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. kru kama. ko ti avom vo u. gro u. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. a drugu u junu. jagodama i malinama .Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje.

Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. pucanje ili prerano smek avanje ploda. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Primeniti 9-13. Primena mikroelemenata . dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a.0. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme..

Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je . Fe. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta.3-2. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim.5. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. a pH je iznad 7. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala.Gde postoje nedostaci B. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. treba je smanjiti dodavanjem sumpora.

Ako je ovaj procenat ispod 80. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. prona i na horizontalnoj osi. ozna enu kao Tmin. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. vrsta ubriva. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Izlazni kapacitet pumpe. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema.samo ako je i protok vode ujedna en). iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Jadnostavan. zbir tri najkra a vremena je 100s. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. U datom primeru. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. U datom primeru. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. . Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu.

. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja.Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. amonijum nitrat i urea. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi.

Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. Npr. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. sorte. u nju treba uneti 500*60g. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni.potencijalnog prinosa. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Po gornjem primeru. Iz ove . odnosno etiri nedelje kasnije. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Tako. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. a jo 60 g i 80 g dve. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap.

Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. .3 l zemlji ta zadr ava 2. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Kre njak zadr ava 4. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem.3 l vode. Po to se injektiranje ubriva zavr i. Obi no su dovoljna dva kaplja a. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru.3 l zemlji ta. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. a glinu e oko 6 l.5 L vode na 38. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje.

dipl. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . .FERTILIZING FRUIT CROPS.ing.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful