AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm.Nedostatak {belo polje}. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. Pore enja radi. bez arenila ili pega. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Nedostatak azota na listovima jabuke. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. ali mo e izazvati manjak cinka. Na suvi ak azota ukazuju veliki. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. Ovi listovi su sitni. i oni dosta opadaju u junu. kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Takode. 3. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda.deo eme . a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. a njihova boja je ujedna ena. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. kod rodnih stabala jabuke.deo eme . Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. a uskladi teni lak e gube vrstinu. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Li e obi no opada rano u jesen. na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke. Plodovi su neodgovaraju e boje. . mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Zametanje plodova je slabo. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. kao i razvoj mladara.Optimum hraniva {zeleno polje}.Toksi nost{belo polje}. U zimaju ga u obliku P2O5. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire.1.deo eme . 2. pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. a izdanci su tanki. Novo li e je uspravno. breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm.

nekroza i su enje ivica listova. Kalcijum (ca) . velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. hloroti ne zone tamne i odumiru. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. i to obi no sredinom vegetacione sezone. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Porast novih izdanaka je jako smanjen. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Zametanje plodova je slabije. Po to se kalijum kre e kroz biljku.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. breskvi i vi nji . Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. a oni koji su zametnuti pucaju. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka.

Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Plodovi su boljeg kvaliteta. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. naro ito na kru ki i dunji. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. posebno kod ko ti avih vrsta vo a. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. koji se vitopere. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Molibden (Mo) . bolestima i teto inama. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. dok su nervi i dalje zeleni. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. masti uljenih hidrata i belan evina. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema.

Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom.5. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. to dovodi do pucanja kore. u vi egodi njim zasadima. kada se javljaju na mladim listovima. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze.0) i u su nim periodima. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Isto tako. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.koren i krunu. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Uzorci . Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Ipak. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. kao to su jagode i maline. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Me utim. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre .

pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6. povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Ako to vreme dozvoljava. .se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm.8.

Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. savetuje se uno enje . U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. Na primer. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Ako je pH vrednost previ e niska. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. U ovakvim uslovima. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. U nekim drugim situacijama. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama.0 i 7. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije.0.

pa su podlo ni ispiranju. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. a cena je pristupa na. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te.8. ljude i ivotnu sredinu. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. lako se primenjuje. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. ali postepeno. pa nije potrebno vr iti analize tako esto.kre njaka. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. amonijuma ili njihove kombinacije. na in rukovanja. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna).

ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. esto se primenjuje u borovnicama. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. i njegova cena je visoka. pogotovo na peskovitom zemlji tu. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. . Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. Isto kao i urea. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. koji se lako ispira. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata.i imaju jaku kiselu reakciju. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. a MAP 11 % . Ako se primeni tokom jeseni ili zime. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju.nusproizvoda. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. koji je odmah dostupan biljkama. mnogi proizvoda i. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. i veoma esto. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. visoka cena. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak.

Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. njegova dostupnost biljkama. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. cena kao i rastvorljivost fosfora. Od ove koli ine. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. tj. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. . Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. i 11% azota. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . ali je njegova primena veoma ekonomi na. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. Naj e e se koristi u borovnicama. tako i u me avinama ubriva. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. preporu uje se jesenja primena. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno.

ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim . celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Generalno. Uop te.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Ipak. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. amonija nog azota. P2O5 i K2O. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira.7 kg/a fosfora.

a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. kvaliteta ploda i rodnosti. a 20-25 cm dalje od stabla. Isto tako. bujnosti stabala. . U starijim vinogradima. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. u traci irine 1. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji.lokacijama. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. rezidba i na in obrade me urednog prostora. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. ubrivo treba rasuti u redu. gusto sa enim zasadima jabuke. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva.5-1. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. mogu izazvati o te enja korena.8 m.

ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame.Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. kru kama. jagodama i malinama . Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo.kalijuma. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. gro u. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. posle zametanja plodova. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Primena fosfora . tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. ko ti avom vo u. a drugu u junu. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru.

i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a.Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.0. pucanje ili prerano smek avanje ploda. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Primeniti 9-13. Primena mikroelemenata . to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme.. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma.

225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Fe. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. a pH je iznad 7. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta.Gde postoje nedostaci B. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je . Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja.5.3-2.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala.

ozna enu kao Tmin. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. prona i na horizontalnoj osi. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Jadnostavan. U datom primeru. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. U datom primeru. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. . Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Ako je ovaj procenat ispod 80. zbir tri najkra a vremena je 100s. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. vrsta ubriva. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ).samo ako je i protok vode ujedna en). postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Izlazni kapacitet pumpe. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije.

tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. amonijum nitrat i urea. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli.Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. .

a jo 60 g i 80 g dve. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema.potencijalnog prinosa. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Tako. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. odnosno etiri nedelje kasnije. Iz ove . u nju treba uneti 500*60g. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Po gornjem primeru. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. sorte. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Npr.

Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u.3 l zemlji ta.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. .3 l vode. Obi no su dovoljna dva kaplja a. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru.3 l zemlji ta zadr ava 2. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Po to se injektiranje ubriva zavr i. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. a glinu e oko 6 l.5 L vode na 38. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Kre njak zadr ava 4.

.ing.FERTILIZING FRUIT CROPS. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . dipl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful