AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Takode. Novo li e je uspravno.deo eme . i oni dosta opadaju u junu. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Li e obi no opada rano u jesen. Nedostatak azota na listovima jabuke. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. . breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. kod rodnih stabala jabuke. a uskladi teni lak e gube vrstinu.deo eme . Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Ovi listovi su sitni. Pore enja radi. a izdanci su tanki. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. U zimaju ga u obliku P2O5.deo eme . Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. ali mo e izazvati manjak cinka. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke.Toksi nost{belo polje}.Nedostatak {belo polje}. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. Zametanje plodova je slabo. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. bez arenila ili pega. 3. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. 2. kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka.Optimum hraniva {zeleno polje}. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. a njihova boja je ujedna ena. mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Na suvi ak azota ukazuju veliki. kao i razvoj mladara. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Plodovi su neodgovaraju e boje. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta.

Porast novih izdanaka je jako smanjen. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. a oni koji su zametnuti pucaju. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. Po to se kalijum kre e kroz biljku.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Zametanje plodova je slabije. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. breskvi i vi nji . a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.nekroza i su enje ivica listova. i to obi no sredinom vegetacione sezone. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. hloroti ne zone tamne i odumiru. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. Kalcijum (ca) .

Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. koji se vitopere. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. posebno kod ko ti avih vrsta vo a. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Plodovi su boljeg kvaliteta. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. masti uljenih hidrata i belan evina. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. dok su nervi i dalje zeleni. bolestima i teto inama. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. naro ito na kru ki i dunji. Molibden (Mo) . a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima.

Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Isto tako. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. kada se javljaju na mladim listovima. kao to su jagode i maline.5. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . dok glavni lisni nerv ostaje zelen.0) i u su nim periodima. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Ipak. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama.koren i krunu. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. to dovodi do pucanja kore. u vi egodi njim zasadima. Uzorci . Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. kada se javljaju prvo na starijim listovima. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Me utim. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no.

. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Ako to vreme dozvoljava. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum.se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici.5-6. povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine).8. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem.

U ovakvim uslovima. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Ako je pH vrednost previ e niska. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. U nekim drugim situacijama. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.0. savetuje se uno enje . Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama.0 i 7. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Na primer. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova.

Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). pa su podlo ni ispiranju. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. a cena je pristupa na. ljude i ivotnu sredinu. Mlade zasade treba uzorkovati e e. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. amonijuma ili njihove kombinacije. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. na in rukovanja. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. ali postepeno. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina.kre njaka. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate.8. lako se primenjuje.

koji se lako ispira. esto se primenjuje u borovnicama. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. koji je odmah dostupan biljkama. i njegova cena je visoka. a MAP 11 % . kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Ako se primeni tokom jeseni ili zime.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. pogotovo na peskovitom zemlji tu. . Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%.nusproizvoda. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. i veoma esto. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. mnogi proizvoda i.i imaju jaku kiselu reakciju. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. visoka cena. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. Isto kao i urea. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %.

preporu uje se jesenja primena. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. tako i u me avinama ubriva. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Naj e e se koristi u borovnicama.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. njegova dostupnost biljkama. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. tj. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). ali je njegova primena veoma ekonomi na. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. cena kao i rastvorljivost fosfora. . ali spada u skupa kalijumova ubriva. Od ove koli ine. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. i 11% azota. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5.

i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Ipak.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Uop te. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira.7 kg/a fosfora. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. P2O5 i K2O. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Generalno. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim . amonija nog azota. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama.

u traci irine 1. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. a 20-25 cm dalje od stabla. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama.lokacijama. ubrivo treba rasuti u redu. kvaliteta ploda i rodnosti. U starijim vinogradima. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. mogu izazvati o te enja korena. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne.5-1.8 m. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. bujnosti stabala. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. rezidba i na in obrade me urednog prostora. gusto sa enim zasadima jabuke. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. . Isto tako. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke.

Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba.kalijuma. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. a drugu u junu. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama.Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. ko ti avom vo u. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. posle zametanja plodova. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. kru kama. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Primena fosfora . gro u. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. jagodama i malinama .

to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. pucanje ili prerano smek avanje ploda. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost.Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Primeniti 9-13. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Primena mikroelemenata . Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.. ali ih retko mo e potpuno ukloniti.0.

Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je . proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Fe. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. a pH je iznad 7. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om.5. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja.3-2. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom.Gde postoje nedostaci B. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja.

ozna enu kao Tmin. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). zbir tri najkra a vremena je 100s. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. vrsta ubriva. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. . Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. prona i na horizontalnoj osi. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Izlazni kapacitet pumpe. U datom primeru. Jadnostavan. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. na in ubrizgavanja ubriva u sistem.samo ako je i protok vode ujedna en). Ako je ovaj procenat ispod 80. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. U datom primeru.

Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. amonijum nitrat i urea. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli.Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. . dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje.

kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. a jo 60 g i 80 g dve. Npr.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Iz ove . odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Tako. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. u nju treba uneti 500*60g. sorte.potencijalnog prinosa. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Po gornjem primeru.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. odnosno etiri nedelje kasnije. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja.

Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. . sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. a glinu e oko 6 l. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva.3 l zemlji ta zadr ava 2. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru.3 l vode. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Po to se injektiranje ubriva zavr i. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Kre njak zadr ava 4. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem.5 L vode na 38.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e.3 l zemlji ta.

Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi .ing. .FERTILIZING FRUIT CROPS. dipl.