AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. kao i razvoj mladara. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Nedostatak azota na listovima jabuke. breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. Na suvi ak azota ukazuju veliki. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. a njihova boja je ujedna ena. Li e obi no opada rano u jesen.deo eme . Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. a uskladi teni lak e gube vrstinu. bez arenila ili pega. kod rodnih stabala jabuke.Toksi nost{belo polje}. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. ali mo e izazvati manjak cinka. Zametanje plodova je slabo. Takode.deo eme . na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke.deo eme . pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Plodovi su neodgovaraju e boje. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu.Nedostatak {belo polje}. U zimaju ga u obliku P2O5. mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. a izdanci su tanki. Ovi listovi su sitni. i oni dosta opadaju u junu. 3. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte.Optimum hraniva {zeleno polje}. . 2. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm. kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Novo li e je uspravno. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu.1. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda.

i to obi no sredinom vegetacione sezone.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Po to se kalijum kre e kroz biljku.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. a oni koji su zametnuti pucaju. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. hloroti ne zone tamne i odumiru. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima.nekroza i su enje ivica listova. Kalcijum (ca) . Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Zametanje plodova je slabije. Porast novih izdanaka je jako smanjen. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. breskvi i vi nji . Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.

Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. masti uljenih hidrata i belan evina.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. bolestima i teto inama. naro ito na kru ki i dunji. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. koji se vitopere. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Molibden (Mo) . dok su nervi i dalje zeleni. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Plodovi su boljeg kvaliteta. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. posebno kod ko ti avih vrsta vo a.

Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. kada se javljaju prvo na starijim listovima. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.0) i u su nim periodima. kao to su jagode i maline. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7.koren i krunu. to dovodi do pucanja kore. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Isto tako. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.5. u vi egodi njim zasadima. Uzorci . kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. dok glavni lisni nerv ostaje zelen.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . kada se javljaju na mladim listovima. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Ipak. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Me utim. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu.

5-6. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom.8. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. . Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. Ako to vreme dozvoljava. Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine).se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta.

ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. Ako je pH vrednost previ e niska. U nekim drugim situacijama.0 i 7.0. Na primer. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. savetuje se uno enje . Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. U ovakvim uslovima. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva.

ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. na in rukovanja. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). Ona sadr e azot u obliku nitrata. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. amonijuma ili njihove kombinacije. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva.kre njaka.8. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. ali postepeno. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. lako se primenjuje. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. ljude i ivotnu sredinu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). a cena je pristupa na. pa su podlo ni ispiranju.

Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. a MAP 11 % . Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. mnogi proizvoda i. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. pogotovo na peskovitom zemlji tu. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. i njegova cena je visoka. Isto kao i urea. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. esto se primenjuje u borovnicama. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije.nusproizvoda.i imaju jaku kiselu reakciju. koji je odmah dostupan biljkama. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. visoka cena. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. koji se lako ispira. . Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. i veoma esto. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup.

Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. tj. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. . i 11% azota. Od ove koli ine. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. tako i u me avinama ubriva.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. preporu uje se jesenja primena. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Naj e e se koristi u borovnicama. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). njegova dostupnost biljkama. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. ali je njegova primena veoma ekonomi na. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . cena kao i rastvorljivost fosfora.

Generalno. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Ipak. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. P2O5 i K2O. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim . celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Uop te. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. amonija nog azota. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a.7 kg/a fosfora.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak.

Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Isto tako. gusto sa enim zasadima jabuke. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. ubrivo treba rasuti u redu. u traci irine 1. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi .8 m. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. rezidba i na in obrade me urednog prostora. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina.lokacijama. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. bujnosti stabala. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. kvaliteta ploda i rodnosti. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke.5-1. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. mogu izazvati o te enja korena. . U starijim vinogradima. a 20-25 cm dalje od stabla. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge.

Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Primena fosfora . Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. gro u. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. ko ti avom vo u. kru kama. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. jagodama i malinama . kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. posle zametanja plodova.kalijuma. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. a drugu u junu. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina.

5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Primeniti 9-13. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. pucanje ili prerano smek avanje ploda. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. retko dolazi do nedostataka ovog elementa.0. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Primena mikroelemenata . Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6..Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Treba prskati rastvorom kalcijuma.

Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je . a pH je iznad 7. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve.Gde postoje nedostaci B. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji.5. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno.3-2. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Fe. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja.

razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). U datom primeru. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. prona i na horizontalnoj osi. U datom primeru. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Ako je ovaj procenat ispod 80. zbir tri najkra a vremena je 100s. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. na in ubrizgavanja ubriva u sistem.samo ako je i protok vode ujedna en). Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Izlazni kapacitet pumpe. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. vrsta ubriva. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. . ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Jadnostavan. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. ozna enu kao Tmin. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije.

Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem.Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. amonijum nitrat i urea. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. . Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku.

Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu.potencijalnog prinosa. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Po gornjem primeru. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. odnosno etiri nedelje kasnije. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. sorte.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Iz ove . Npr. Tako. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. u nju treba uneti 500*60g. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. a jo 60 g i 80 g dve.

Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem.3 l zemlji ta. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. . Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. a glinu e oko 6 l. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu.3 l vode. Kre njak zadr ava 4. Po to se injektiranje ubriva zavr i. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema.3 l zemlji ta zadr ava 2. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva.5 L vode na 38. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Obi no su dovoljna dva kaplja a.

. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi .ing.FERTILIZING FRUIT CROPS. dipl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful