Uzgoj sljiva

AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. 3. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. 2. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. ali mo e izazvati manjak cinka. Li e obi no opada rano u jesen. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Ovi listovi su sitni. bez arenila ili pega. kao i razvoj mladara. . Plodovi su neodgovaraju e boje. a izdanci su tanki. breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji.Toksi nost{belo polje}.1. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. kod rodnih stabala jabuke.deo eme . kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm. Novo li e je uspravno. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi.Optimum hraniva {zeleno polje}. Nedostatak azota na listovima jabuke. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. U zimaju ga u obliku P2O5. a uskladi teni lak e gube vrstinu. a njihova boja je ujedna ena. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. Zametanje plodova je slabo. Pore enja radi. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Na suvi ak azota ukazuju veliki. pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima.Nedostatak {belo polje}. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. i oni dosta opadaju u junu.deo eme . Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu. kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Takode. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine.deo eme .

Zametanje plodova je slabije. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. Magnezijum se takode kre e kroz biljku.nekroza i su enje ivica listova. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Porast novih izdanaka je jako smanjen. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. hloroti ne zone tamne i odumiru. i to obi no sredinom vegetacione sezone.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. a oni koji su zametnuti pucaju. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Po to se kalijum kre e kroz biljku. breskvi i vi nji . a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Kalcijum (ca) .

naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. masti uljenih hidrata i belan evina. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Plodovi su boljeg kvaliteta. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. posebno kod ko ti avih vrsta vo a. dok su nervi i dalje zeleni. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. koji se vitopere. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. naro ito na kru ki i dunji. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Molibden (Mo) . savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. bolestima i teto inama. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija.

Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. kada se javljaju prvo na starijim listovima. u vi egodi njim zasadima.koren i krunu. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Uzorci . Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Ipak. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama.5. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Me utim. to dovodi do pucanja kore. kada se javljaju na mladim listovima.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke .0) i u su nim periodima. Isto tako. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. kao to su jagode i maline. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.

se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Ako to vreme dozvoljava. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena.5-6. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. . Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum.8.

Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Na primer. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. savetuje se uno enje . Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Ako je pH vrednost previ e niska. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada.0 i 7. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. U nekim drugim situacijama. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. U ovakvim uslovima. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda.0.

amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. lako se primenjuje. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i.kre njaka. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. a cena je pristupa na. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. ljude i ivotnu sredinu. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. ali postepeno. amonijuma ili njihove kombinacije. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Mlade zasade treba uzorkovati e e. na in rukovanja. pa su podlo ni ispiranju. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente.8.

i imaju jaku kiselu reakciju. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. mnogi proizvoda i. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. i veoma esto. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima.nusproizvoda. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. i njegova cena je visoka. koji se lako ispira. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. . esto se primenjuje u borovnicama. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. Isto kao i urea. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. pogotovo na peskovitom zemlji tu. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. koji je odmah dostupan biljkama. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. a MAP 11 % . visoka cena. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama.

Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). i 11% azota. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. cena kao i rastvorljivost fosfora. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. njegova dostupnost biljkama. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. preporu uje se jesenja primena. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. ali je njegova primena veoma ekonomi na. . Obi no je skuplje od kalijum hlorida. tako i u me avinama ubriva. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . tj. Od ove koli ine.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Naj e e se koristi u borovnicama. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno.

Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Ipak. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. P2O5 i K2O. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim .7 kg/a fosfora. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Uop te. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Generalno. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. amonija nog azota. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm).

Isto tako. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. .5-1.lokacijama. a 20-25 cm dalje od stabla. rezidba i na in obrade me urednog prostora. mogu izazvati o te enja korena.8 m. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. bujnosti stabala. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. U starijim vinogradima. u traci irine 1. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. gusto sa enim zasadima jabuke. kvaliteta ploda i rodnosti. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. ubrivo treba rasuti u redu. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake.

treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. posle zametanja plodova. gro u. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. a drugu u junu. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. jagodama i malinama . kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. kru kama. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Primena fosfora . ko ti avom vo u. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina.kalijuma. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame.

peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma.0. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Primeniti 9-13. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Primena mikroelemenata .Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. pucanje ili prerano smek avanje ploda.

Fe. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati.3-2. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. a pH je iznad 7.Gde postoje nedostaci B. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je . Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala.5.

injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. ozna enu kao Tmin. U datom primeru. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. U datom primeru. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Jadnostavan. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. . zbir tri najkra a vremena je 100s. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima.samo ako je i protok vode ujedna en). Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Ako je ovaj procenat ispod 80. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. Izlazni kapacitet pumpe. prona i na horizontalnoj osi. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. vrsta ubriva.

. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. amonijum nitrat i urea. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori).Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota.

Iz ove . Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala.potencijalnog prinosa. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. sorte. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Npr.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. Po gornjem primeru. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. u nju treba uneti 500*60g. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Tako. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. odnosno etiri nedelje kasnije. a jo 60 g i 80 g dve. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja.

zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Obi no su dovoljna dva kaplja a. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Po to se injektiranje ubriva zavr i.3 l zemlji ta.5 L vode na 38. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. . Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Kre njak zadr ava 4. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. a glinu e oko 6 l. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e.3 l vode.3 l zemlji ta zadr ava 2. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda.

Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . .ing.FERTILIZING FRUIT CROPS. dipl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful