P. 1
Uzgoj sljiva

Uzgoj sljiva

|Views: 937|Likes:
Published by Nenad Nerandzic

More info:

Published by: Nenad Nerandzic on Mar 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/13/2013

pdf

text

original

AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

Zametanje plodova je slabo. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Li e obi no opada rano u jesen. kod rodnih stabala jabuke. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. 2. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. a izdanci su tanki. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu.1. kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. U zimaju ga u obliku P2O5. Novo li e je uspravno. bez arenila ili pega. a uskladi teni lak e gube vrstinu. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu.deo eme . breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka.Toksi nost{belo polje}. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. ali mo e izazvati manjak cinka. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. 3.Optimum hraniva {zeleno polje}. pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Plodovi su neodgovaraju e boje. Ovi listovi su sitni. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Nedostatak azota na listovima jabuke. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu.Nedostatak {belo polje}. kao i razvoj mladara. Pore enja radi. i oni dosta opadaju u junu. Na suvi ak azota ukazuju veliki. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Takode. kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm. a njihova boja je ujedna ena. . a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte.deo eme . Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi.deo eme .

Zametanje plodova je slabije. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Po to se kalijum kre e kroz biljku.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Kalcijum (ca) . U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. hloroti ne zone tamne i odumiru. i to obi no sredinom vegetacione sezone. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. breskvi i vi nji .nekroza i su enje ivica listova. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. a oni koji su zametnuti pucaju. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima.

sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. masti uljenih hidrata i belan evina. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Molibden (Mo) . posebno kod ko ti avih vrsta vo a. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. koji se vitopere. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. bolestima i teto inama. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Plodovi su boljeg kvaliteta. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. dok su nervi i dalje zeleni. naro ito na kru ki i dunji.

to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. Me utim. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Uzorci . Isto tako. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. kao to su jagode i maline. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke .5.koren i krunu.0) i u su nim periodima. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. kada se javljaju na mladim listovima. u vi egodi njim zasadima. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . to dovodi do pucanja kore. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Ipak. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no.

Ako to vreme dozvoljava. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom.8. . Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta.se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm.5-6. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju.

0. Ako je pH vrednost previ e niska. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. U nekim drugim situacijama. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. savetuje se uno enje . Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. U ovakvim uslovima. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva.0 i 7. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. Na primer. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda.

amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Ona sadr e azot u obliku nitrata. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma.kre njaka. a cena je pristupa na. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). pa nije potrebno vr iti analize tako esto. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). ljude i ivotnu sredinu. amonijuma ili njihove kombinacije. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. na in rukovanja. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine .8. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. pa su podlo ni ispiranju. ali postepeno. lako se primenjuje. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1.

Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. koji je odmah dostupan biljkama.i imaju jaku kiselu reakciju. pogotovo na peskovitom zemlji tu. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. koji se lako ispira. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. i veoma esto. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. a MAP 11 % .nusproizvoda. esto se primenjuje u borovnicama. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. i njegova cena je visoka. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. Isto kao i urea. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. mnogi proizvoda i. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. . i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. visoka cena.

Obi no je skuplje od kalijum hlorida. tako i u me avinama ubriva. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. cena kao i rastvorljivost fosfora. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. tj. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. preporu uje se jesenja primena. njegova dostupnost biljkama. ali spada u skupa kalijumova ubriva. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Naj e e se koristi u borovnicama. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. . I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. ali je njegova primena veoma ekonomi na. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. i 11% azota. Od ove koli ine.

P2O5 i K2O. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Generalno. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. amonija nog azota. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Uop te. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim . Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice.7 kg/a fosfora. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Ipak.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka.

preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . U starijim vinogradima. mogu izazvati o te enja korena. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom.lokacijama. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. u traci irine 1. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. . Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge.5-1. Isto tako. gusto sa enim zasadima jabuke. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. kvaliteta ploda i rodnosti. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. a 20-25 cm dalje od stabla. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota.8 m. ubrivo treba rasuti u redu. bujnosti stabala. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene.

Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. posle zametanja plodova. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. gro u. Primena fosfora . Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. jagodama i malinama . kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. a drugu u junu. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. ko ti avom vo u. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu.kalijuma.Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. kru kama. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama.

dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma.0. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Primena mikroelemenata . Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. pucanje ili prerano smek avanje ploda.Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Primeniti 9-13. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme.. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim.

Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. a pH je iznad 7. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om.Gde postoje nedostaci B. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je . ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati.5. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Fe. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom.3-2.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak.

pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Ako je ovaj procenat ispod 80. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. U datom primeru. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. vrsta ubriva. . za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. ozna enu kao Tmin. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. Izlazni kapacitet pumpe. prona i na horizontalnoj osi. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. zbir tri najkra a vremena je 100s. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu.samo ako je i protok vode ujedna en). Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Jadnostavan. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. U datom primeru.

dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. amonijum nitrat i urea. . Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori).Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje.

sorte. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. u nju treba uneti 500*60g. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta.potencijalnog prinosa. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. a jo 60 g i 80 g dve. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. odnosno etiri nedelje kasnije. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Po gornjem primeru. Tako. Npr. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Iz ove . nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje.

sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. . Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. a glinu e oko 6 l. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva.5 L vode na 38. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje.3 l zemlji ta.3 l vode. Po to se injektiranje ubriva zavr i. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Kre njak zadr ava 4. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu.3 l zemlji ta zadr ava 2. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u.

Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi .FERTILIZING FRUIT CROPS. dipl.ing. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->