AUTOR TEKSTA

:

asopis Vo arski Glasnik

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje.

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj.Toksi nost{belo polje}. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Zametanje plodova je slabo.deo eme . Na suvi ak azota ukazuju veliki. . Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu. a njihova boja je ujedna ena. tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni.Nedostatak {belo polje}.deo eme . kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. i oni dosta opadaju u junu.Optimum hraniva {zeleno polje}. kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm. 2. a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. bez arenila ili pega. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. a uskladi teni lak e gube vrstinu. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta.deo eme . ali mo e izazvati manjak cinka. breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji. Plodovi su neodgovaraju e boje. Pore enja radi. mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Ovi listovi su sitni. Li e obi no opada rano u jesen. kao i razvoj mladara. na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke. Nedostatak azota na listovima jabuke. a izdanci su tanki. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Takode. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Novo li e je uspravno. kod rodnih stabala jabuke. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine. Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte.1. U zimaju ga u obliku P2O5. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. 3.

Magnezijum se takode kre e kroz biljku. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. i to obi no sredinom vegetacione sezone. a oni koji su zametnuti pucaju. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. breskvi i vi nji . U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Kalcijum (ca) . Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka.Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. hloroti ne zone tamne i odumiru. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Bor (B) Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.nekroza ivica i uvrtanje listova Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava.nekroza i su enje ivica listova. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Zametanje plodova je slabije. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima.

Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. bolestima i teto inama. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu.Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Plodovi su boljeg kvaliteta. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. posebno kod ko ti avih vrsta vo a. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. dok su nervi i dalje zeleni. Molibden (Mo) . Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. naro ito na kru ki i dunji. koji se vitopere. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. masti uljenih hidrata i belan evina. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e.

postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. kada se javljaju na mladim listovima. u vi egodi njim zasadima. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e.koren i krunu.5. Me utim. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu.0) i u su nim periodima. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. kada se javljaju prvo na starijim listovima. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Ipak. Isto tako. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. kao to su jagode i maline. Uzorci . dobra snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. to dovodi do pucanja kore. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana.Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7.

Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Po to se zavr i preme tanje zdravice zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena.5-6. . povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta.se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju.8. Ako to vreme dozvoljava.

i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. U ovakvim uslovima. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Na primer. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. savetuje se uno enje . biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Ako je pH vrednost previ e niska.0 i 7. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima.0. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom.Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. U nekim drugim situacijama. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda.

Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate.kre njaka. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. amonijuma ili njihove kombinacije. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Mlade zasade treba uzorkovati e e. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i.8. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine . pa nije potrebno vr iti analize tako esto. ljude i ivotnu sredinu. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. pa su podlo ni ispiranju. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. na in rukovanja. ali postepeno. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. a cena je pristupa na. lako se primenjuje.

Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. esto se primenjuje u borovnicama.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. i njegova cena je visoka. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. i amonijacni azot koji se zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. mnogi proizvoda i. koji je odmah dostupan biljkama. a MAP 11 % .nusproizvoda. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. pogotovo na peskovitom zemlji tu. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. koji se lako ispira. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. i veoma esto. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku.i imaju jaku kiselu reakciju. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. visoka cena. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. . ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Isto kao i urea. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije.

tako i u me avinama ubriva. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. cena kao i rastvorljivost fosfora. ali je njegova primena veoma ekonomi na. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. njegova dostupnost biljkama. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. Od ove koli ine. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida .46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. i 11% azota. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Naj e e se koristi u borovnicama. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. preporu uje se jesenja primena. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu.Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. . tj.

koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim . Generalno. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Uop te. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada.7 kg/a fosfora. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22.ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Ipak. P2O5 i K2O. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. amonija nog azota. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva.

ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. . Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. a 20-25 cm dalje od stabla. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji.8 m.5-1. rezidba i na in obrade me urednog prostora. u traci irine 1. ubrivo treba rasuti u redu. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. U starijim vinogradima. kvaliteta ploda i rodnosti. mogu izazvati o te enja korena. gusto sa enim zasadima jabuke. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. bujnosti stabala. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. Isto tako. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina.lokacijama. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim.

jagodama i malinama . a drugu u junu. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. kru kama. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru.Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. gro u. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene.kalijuma. ko ti avom vo u. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. posle zametanja plodova. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Primena fosfora .

Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. pucanje ili prerano smek avanje ploda. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Treba prskati rastvorom kalcijuma. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina.Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa.0. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. Primena mikroelemenata .. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Primeniti 9-13. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma.

Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je .Gde postoje nedostaci B. 225-450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. a pH je iznad 7. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi.5. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Fe. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1.3-2. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta.

Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. vrsta ubriva. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. U datom primeru.samo ako je i protok vode ujedna en). U datom primeru. zbir tri najkra a vremena je 100s. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. . Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Jadnostavan. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. ozna enu kao Tmin. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). prona i na horizontalnoj osi. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Izlazni kapacitet pumpe. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Ako je ovaj procenat ispod 80. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu.

. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. amonijum nitrat i urea. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje.Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli.

a jo 60 g i 80 g dve. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.potencijalnog prinosa. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. sorte. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. odnosno etiri nedelje kasnije. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/31/2 manjom koli inom azota. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu.Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Po gornjem primeru. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Tako. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. u nju treba uneti 500*60g. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. Iz ove . Npr. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija.

Obi no su dovoljna dva kaplja a. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. a glinu e oko 6 l. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. . Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Po to se injektiranje ubriva zavr i.3 l vode.3 l zemlji ta zadr ava 2. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38.5 L vode na 38. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Kre njak zadr ava 4. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala.3 l zemlji ta.zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e.

FERTILIZING FRUIT CROPS. . Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . dipl.ing.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful