VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

Seminarski rad

FINANSIJSKI PRIHODI

Mentor: Jovan Njegić

Student: Miloš Dujaković 80/08FR

Novi Sad 2010.

UVOD Javni prihodi se koriste kao instrument fiskalne politike jedne države.Javni prihodi u federalnom sistemu su podeljeni između više državnih nivoa. veličina teritorije kao i broj stanovnika.prihoda od javnih preduzeća.porez na dobit. .Javni prihodi se ostvaruju pomoću oporezivanja.takse i poreze posmatrala kao normalne.Osnovni faktori koji utiču na sistem javnih prihoda su privredni sistem.Ima mnogo faktora koji utiču na visinu i strukturu javnih prihoda-javne funkcije..Savremena teorija.od njenog nastanka pa do podele javnih prihoda i njihovog značaja.Klasična teorija je prihode od javne imovine.porez na promet proizvoda i usluga i mnogi drugi.porez na lični dohodak građana.jeste to da javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda.porez na potrošnju.ekonomska moć države i razni ekonomski odnosi.javnog duga i dr..redovne javne prihode koji sluze sa podmirivanje javnih rashoda.Ono sto je karakteristično za moderne državne.emisiju novca i ostale dpunske prihode kao vrstu javnih prihoda.U sledećem izlaganju ću pokusati da prikazem ono što je najbitnije a tiče se javnih prihoda.. ostvareni nacionalni dohodak.U najvažnije poreske prihode možemo svrstati porez na imovinu.Poreski prihodi predstavljaju osnovne javne prihode koji su najznacajniji i najbitniji.pored klasične teorije prihvata još i javni dug..Javni prihodi predstavljaju državna novčana sredstva koja služe za finansiranje kako društvrnih tako i javnih potreba.

Pojam i karakteristike javnih prihoda Postoji više definicija javnih prihoda. socijalnu sigurnost građanja. odnosno prihode koje država prikuplja. javni dug. Šumpeter kapitalističku državu nazvao „Poreskom državom“ Strukutru prihoda zemlje socijalističke privrede čine porez. Pod sistemom javnih prihoda podrazumevamo skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje država koristi za finansiranje javnih potreba. naknada. a njihova struktura i značaj se razlikuju od zemlje do zemlje.vps. Kada kažem javne potrebe pre svega mislim na: unutrašnju bezbednost. Javni prihodi se mogu pojaviti u vidu poreza. Pored poreza tu su još i takse. U kapitalističkom društvu oko 80-90% državnih potreba su se podmirivale porezom. porez. Neke od glavnih karakterisitika prihoda koja se javljaju u savremenoj privredi:  javni prihodi se ubiraju i iskazuju u novcu  javni prihodi se ubiraju redovnim godišnim ili drugim instrumentima  plaćanje javnih prihoda ne dovodi u pitanje postojeću imovinu  javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter1 Mnogi teoretičari smatraju da je porez jedan od osnovnih oblika javnih prihoda. javni zajmovi i dr. domenskih prihoda i dr. naknade za usluge državnih organa. carine. Nabrojaćemo neke vrste javnih prihoda koji se javljaju.ac. međunarodnu bezbednost. da bi organi društveniopolitičkih zajednica mogli da obavljaju svoje poslove oni moraju da raspolažu određenim novčanim sredstvima. carine. Pod javnim prihodima podrazumevamo sva novčana sredstva. Ranijih godina javni prihodi su se javljali u naturalnom obliku međutim u savremenoj privredi javljaju se isključivo u novcu. Bitno je istaći da se javni prihodi razlikuju od prihoda fizičkih lica i prihoda pravnih lica. feudalna renta. prihoda javnih preduzeća. povećaće se i potrebe za raznim oblicima javnih prihoda. ne samo kod nas. carine. Smatra se da ukoliko država odluči da proširi svoje državne aktivnosti. nazivaju se javni prihodi. Upravo zbog toga je poznati ekonomista J.Razvoj javnih prihoda Još u prvobitnim zajednicama se javio prvi oblik prikupljanja javnih prihoda u vidu poklona. takse. taksi. emisija novca. vanredne potrebe građanja i privrede i dr. akcije. Javni prihodi se mogu ostvariti na razne načine: na osnovu oporezivanja.ns. Sve su to potrebe koje pojedinac ne može ostvariti bez države. a samim tim raspoređuje i troši u cilju omogućavanja rada njenih organa i institucija. u nameri vršenja aktivnosti i pružanju usluga zbog kojih su osnovane. odnosno podela javnih prihoda vrši se na osnovu različitih kriterijujma. doprinosi. pljačka. U robovlasništvu su robovlasničke države primenjivale razne metode prikupljanja sredstava kao što su ratni plen. Na osnovu ovih definicija. takse. doprinsa. U feudalnom društvu strukturu prihoda su činili : prihodi od domena i regala (prava). Klasifikacija (vrste) javnih prihoda Klasifikacija. robovska radna snaga i dr.. Znači da se pod javnim prihodima podrazumevaju sva ona novčana sredstva koja služe društvenoj zajednici za podmirenje javnih ili društvenih rashoda.rs/nastavnici/Materijal/mat5175. već i u ostalim zemljama:   Redovni i vanredni javni rashodi Javno-pravni i privatno-pravni Originarni (izvorni) i izvedeni prihodi  1 http://www. Javni prihodi se koriste za finansiranje raznih državnih aktivnosti.pdf . putem javnog duga i dr. Svi oni spadaju u izvore javnih prihoda. zajmovi itd.

3.2 ekonomski razlog 4.ac.2.Drzavne ustanove 3.Pokloni 2.3. Klasifikacija javnih prihoda KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA REDOVNI NEREDOVNI Nefiskalni 1.2. vanredni prihodi 2.Raičević.1.2.2.1 monizam 4.2. subjektni 4.      Prihodi od stanovništva i pravnih lica Povratni i nepovratni prihodi Namenski i nenamenski prihodi Prihodi u novcu i prihodi u naturi Prihodi centralne i lokalne vlasti Katastarski i tarifni prihodi.1.1u statici 4.vanredni porezi 2.Takse 2.2.1.vps. iz imovine 4.3.2.Domenski prihodi 3. iz prihoda 4. finansijski razlog 4.2.2.3. carine 1.Javni dug 2. socijalno-politicki razlog Fiskalni 1.rs/nastavnici/Materijal/mat5175.pdf .2.1 objekni 4.Doprinosi 3.3.Parafiskaliteti 4.2 Takođe neke od bitnijih prihoda možemo da prikazemo pomoću sledeće tabele: Tabela 1.prodaja imovine (1) Izvor: (Radičić.str.3.2.Drzavna preduzeca 4. fiskalni monopoli 4.2 pluralizam 4.1.Porezi 4.2.ns.2. komercijalne 3. nekomercijalne 4.1.iz rashoda 4.Vanredni dug 2.2. 225) 2 http://www.3.2u dinamici 4.2008.2.2.1.1 na potrosnju 4.2.

takse. u određenim vremenskim periodima. naknade i doprinosi. Da bi se ovi prihodi smatrali redovinim. na osnovu prinude tj.U njih spadaju:  Dažbine  Javni zajam  Parafiskalni prihodi  Izvorni javni prihodi  Ostali javni prihodi Izvorni i izvedeni prihodi Izvorni javni prihodi su prihodi koje ostvaruje država svojom ekonomskom aktivnošću na tržištu.Pošto sam i slikovito predstavio podelu javnih prihoda. Prema načinu na koji se obezbeđuju izvedeni javni prihodi. Samim prestankom vanrednih javnih rashoda. Naravno. država na tom tržištu nastupa ravnoravno sa drugim privredmi subjektima. razlikujemo 2 vrste:  Dažbinski prihodi koji se obezbeđuju neposrednim nametanjem obaveza plaćanja određene javne daćbine. Drugim rečima to su prihodi od državne imovime. Suprotno redovnim javljaju se neredovni prihodi. prinudnim putem od pravnih i fizičkih lica koja se nalaze pod njenim fiskalnim suverenitetom. nestaje i potreba za vanrednim javnim prihodima. Država na osnovu fiskalng suvereniteta koji ima. ubire deo novčanih sredstava od lica koja se nalaze pod njenom poreskom vlašću. Fiskalni i nefiskalni javni prihodi Fiskalne prihode država ostvaruje izvan tog nekog tržišnog procesa. koje ostvaruju na osnovu obavljanja ekonomske aktivnosti i iz imovine. najbitnije prihode. u sledećem delu ću pokušati da definišem. U obu grupu pre svega spadaju novčane kazne. Prihodi od stanovništva i pravnih lica Prihodi od privrede I ptihodi od stanovništva predstavljaju izvore odakle potiču javni prihodi. Vanredni javni prihodi stadaju u grupu neredovnih. po meni. u vusini koja se određuje na . kao i na osnovu prava koja poseduje nad imovinom. Ovi prihodi se uvode za ograničen vremenski period sa ciljem da se pokriju vanredni javni rashodi.  Nedažbinski prihodi se obezbeđuju poreskim nametanjem od strane države. Nerednovi prihodi su prihodi koje država ubire (ostvaruje) neredovno iz izvora koji se ne obnavljaju. Redovni i neredovni prihodi Smatra se da su redovni prhodi koji se prikupljaju kontinuirano. Prihodi od pravnih lica su prihodi koje plaćaju privredni subjekti i druga pravna lica. Izvedeni javni prihodi su prihodi do kojih država dolazi na osnobu svoje poreske vlasti na osnbu svog poreskog suvereniteta. moraju da se prikupljaju iz izvora koji se redovno i neprestano finansijski obnavljaju. U te prihode spadaju porezi.Prihodi od stanovništva su prihodi koje plaćaju građani iz svojih prihoda odnosno dohotka i iz imovine koja služi za podmirivanje javnih rashoda. prihodi od prodaj e dobara i slično.

225) . ječmu. Prihod u novcu i prihodi u naturi Prihodi koje ostvaruju savremene države. koeficjent fiskalng opterećenja. ekonomskih razloga (kada država osim prihoda. Ono što je bitno prilikom izračunavanja fiskalng opterećenja jeste da u obzir treba uzeti samo prihode fiskalnog tipa (porezi. 3 (Radičić. kukuruzu i drugom. Pod fiskalnim opterećenjem podrazumevamo stepen opterećenja nacionalnog dohotka (BDP) globalnim izdacima koji služe za zadovoljavanje javnih potreba koje su fisklanog i parafiskalnog karaktera. otklanjaju se metodološki nesporazumi pri definisanju pokazatelja. svi prihodi koje ostvaruju državna preduzeća. Nefiskali javni prihodi se mogu ostvariti na više osnova. u Srbiji i zemljama EU). Fiskalno opterećenje U mnogim literaturama se susrećemo sa različitim terminima kao što su fiskalni pritisak. a vrlo retko u naturi. fiskalno opterećenje.2008. Pre svega u vidu poklona (domenski prihodi) prihodi od državne imovine i organizacija tj. Fiskalno opterećenje je moguće iskazati sledećom formulom: 3 Fo=Sd/Dd*100 Fo – izračunato fiskalno opterećenje Sd – zbir javnih prihoda dažbinskog karaktera Dd – godišnji BDP po pržišnim cenama konkretne godine. Na osnobu fiskalnog opterećenja uočavaju se tendencije promena.osnbu političkih kriterijuma. takse i doprinosi. takse i sl. Dok u savremenim uslobima prihodi u naturi se uglavnom javljaju u vidu poklona. zato što oni nisu teret za obveznike. doprinosi. Prihodi u naturi su bili zastupljeni pre svega u davno vreme kada je bilo zastupljeno trgovanje odnosno trampa. želi da ostvari i proizvodnju). Parcijalno finansijsko opterećenje. Pre svega kada su seljaci morali da svoje obaveze plaćaju u žitu. Razlikujemo dve vrste fiskalnog opterećenja:   Globalno fiskalnog opterećenje koje se uptvđuje za period od jedne kalendarske godine. a ne treba uključitavi nefiskalne prihode.). Naravno.str. a ptakođe im se mogu dodati još i parafiskalni rashodi. vrši se poređenje fiskalnog opterećenja (npr.Raičević. državna preduzeća se mogu organizovati iz: finansijskih razloga (kada državna želi da ostvari prihode). po pravilu se prikupljaju u novcu. U ovu grupu prihoda spadaju porezi. iz socijalno političkih razloga.

Videli smo da struktura javnih prihoda zavisi od mnogih faktora.Vrsta javnih prihoda razlikuje se od zemlje do zemlje ali ono sto je zajedničko za sve zemlje jeste to da javni prihodi služe pre svega za pokrivanje javnih rashoda.Država ubira prihode od stanovništva a za uzvrat obezbeđuje pre svega socijalnu sigurnost kao i mnoge druge protivusluge.Javni prihodi pre svega služe kao glavni izvor prihoda koje država ostvaruje i pomoću kojih se omogućuje normalno funkcionisanje državnih organa kao i same države. Sadržaj .pre svega od svoje teritorijalne rasprostranjenosti.broja stanovništva.uočili smo koliko su pre svega bitni javni prihodi.ekonomske moći.ZAKLJUČAK Na osnovu prethodnog izlaganja.I na kraju možemo zaključiti da su javni prihodi jedan od BITNIH faktora koji utiču na ekonomsko stanje jedne države i koji omogućuju njeno normalno funkcionisanje.

Uvod Razvoj javnih prihoda Pojam i karakteristike javnih prihoda Klasifikacija javnih prihoda Redovni i neredovni javni prihodi Prihodi od stanovništva i od pravnih lica Izvorni i izvedeni prihodi Fiskalni i nefiskalni javni prihodi Prihodi u novcu i prihodi u naturi Fiskalno opterećenje Zaključak 2 3 3 3 5 5 5 5 6 6 7 Literatura: .

Ristić.... (2001) Finansije. (2007) Finansijska strategija i planiranje poreza.. Visoka poslovna škola Mikić. K..wikipedia. (2008) Javne finansije. (3) (4) (5) (6) (7) (8) Beograd Bjelica.(2) Pušara... Radičić. Raičević. S.org/wiki/Javni_prihodi .com/doc/13454969/Javni-Prihodi-i-Javni-Rashodi http://hr.teorija i praksa.. Novi Sad Radičić. Ž..Naučna knjiga. Novi Sad. Raičević. M. B. H..teorija i praksa. B. M. Radmilović. (2005) Finansije. V. B. (1981) JAVNE FINANSIJE Menadžment javnog sektora. Novi Sad. Visoka poslovna škola http://www. Lj. Data status Lučić. Babić..scribd. Ekonomski fakultet.