VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

Seminarski rad
FINANSIJSKI PRIHODI

Mentor: Student:
Jovan Njegić Miloš Dujaković 80/08FR

Novi Sad 2010.

 UVOD

Javni prihodi se koriste kao instrument fiskalne politike jedne države.Javni prihodi u federalnom sistemu su
podeljeni između više državnih nivoa.Javni prihodi predstavljaju državna novčana sredstva koja služe za
finansiranje kako društvrnih tako i javnih potreba.Klasična teorija je prihode od javne imovine,takse i poreze
posmatrala kao normalne,redovne javne prihode koji sluze sa podmirivanje javnih rashoda.Savremena
teorija,pored klasične teorije prihvata još i javni dug,emisiju novca i ostale dpunske prihode kao vrstu javnih
prihoda.Ono sto je karakteristično za moderne državne,jeste to da javni dug postaje redovan izvor javnih
prihoda.Ima mnogo faktora koji utiču na visinu i strukturu javnih prihoda-javne funkcije,ekonomska moć
države i razni ekonomski odnosi.Osnovni faktori koji utiču na sistem javnih prihoda su privredni sistem,
ostvareni nacionalni dohodak, veličina teritorije kao i broj stanovnika...Javni prihodi se ostvaruju pomoću
oporezivanja,prihoda od javnih preduzeća,javnog duga i dr.Poreski prihodi predstavljaju osnovne javne
prihode koji su najznacajniji i najbitniji.U najvažnije poreske prihode možemo svrstati porez na
imovinu,porez na potrošnju,porez na dobit,porez na lični dohodak građana,porez na promet proizvoda i
usluga i mnogi drugi...U sledećem izlaganju ću pokusati da prikazem ono što je najbitnije a tiče se javnih
prihoda,od njenog nastanka pa do podele javnih prihoda i njihovog značaja.
 Razvoj javnih prihoda

Još u prvobitnim zajednicama se javio prvi oblik prikupljanja javnih prihoda u vidu poklona. U
robovlasništvu su robovlasničke države primenjivale razne metode prikupljanja sredstava kao što su ratni
plen, pljačka, porez, carine, robovska radna snaga i dr. U feudalnom društvu strukturu prihoda su činili :
prihodi od domena i regala (prava), takse, akcije, feudalna renta, javni zajmovi i dr. U kapitalističkom
društvu oko 80-90% državnih potreba su se podmirivale porezom. Upravo zbog toga je poznati ekonomista J.
Šumpeter kapitalističku državu nazvao „Poreskom državom“
Strukutru prihoda zemlje socijalističke privrede čine porez, carine, takse, zajmovi itd.

Pojam i karakteristike javnih prihoda

Postoji više definicija javnih prihoda. Pod javnim prihodima podrazumevamo sva novčana sredstva,
odnosno prihode koje država prikuplja, a samim tim raspoređuje i troši u cilju omogućavanja rada njenih
organa i institucija, u nameri vršenja aktivnosti i pružanju usluga zbog kojih su osnovane, nazivaju se javni
prihodi. Znači da se pod javnim prihodima podrazumevaju sva ona novčana sredstva koja služe društvenoj
zajednici za podmirenje javnih ili društvenih rashoda. Na osnovu ovih definicija, da bi organi društvenio-
političkih zajednica mogli da obavljaju svoje poslove oni moraju da raspolažu određenim novčanim
sredstvima. Ranijih godina javni prihodi su se javljali u naturalnom obliku međutim u savremenoj privredi
javljaju se isključivo u novcu. Neke od glavnih karakterisitika prihoda koja se javljaju u savremenoj privredi:
 javni prihodi se ubiraju i iskazuju u novcu
 javni prihodi se ubiraju redovnim godišnim ili drugim instrumentima
 plaćanje javnih prihoda ne dovodi u pitanje postojeću imovinu
 javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter 1
Mnogi teoretičari smatraju da je porez jedan od osnovnih oblika javnih prihoda. Pored poreza tu su
još i takse, emisija novca, javni dug, carine, doprinosi. Svi oni spadaju u izvore javnih prihoda. Javni prihodi
se koriste za finansiranje raznih državnih aktivnosti. Bitno je istaći da se javni prihodi razlikuju od prihoda
fizičkih lica i prihoda pravnih lica.
Pod sistemom javnih prihoda podrazumevamo skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje država
koristi za finansiranje javnih potreba. Kada kažem javne potrebe pre svega mislim na: unutrašnju
bezbednost, međunarodnu bezbednost, socijalnu sigurnost građanja, vanredne potrebe građanja i privrede i
dr. Sve su to potrebe koje pojedinac ne može ostvariti bez države.
Smatra se da ukoliko država odluči da proširi svoje državne aktivnosti, povećaće se i potrebe za
raznim oblicima javnih prihoda. Javni prihodi se mogu ostvariti na razne načine: na osnovu oporezivanja,
prihoda javnih preduzeća, naknade za usluge državnih organa, putem javnog duga i dr.

Klasifikacija (vrste) javnih prihoda

Klasifikacija, odnosno podela javnih prihoda vrši se na osnovu različitih kriterijujma. Javni prihodi se mogu
pojaviti u vidu poreza, doprinsa, taksi, naknada, domenskih prihoda i dr., a njihova struktura i značaj se
razlikuju od zemlje do zemlje.
Nabrojaćemo neke vrste javnih prihoda koji se javljaju, ne samo kod nas, već i u ostalim zemljama:

 Redovni i vanredni javni rashodi

 Javno-pravni i privatno-pravni
 Originarni (izvorni) i izvedeni prihodi
 Prihodi od stanovništva i pravnih lica

1
http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5175.pdf
  Povratni i nepovratni prihodi
 Namenski i nenamenski prihodi
 Prihodi u novcu i prihodi u naturi
 Prihodi centralne i lokalne vlasti
 Katastarski i tarifni prihodi.2

Takođe neke od bitnijih prihoda možemo da prikazemo pomoću sledeće tabele:

Tabela 1. Klasifikacija javnih prihoda

KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA

REDOVNI NEREDOVNI

     

Nefiskalni Fiskalni 1.Javni dug

1.Pokloni 1.Takse 2.Vanredni dug

2.Domenski prihodi 2.Doprinosi 2.1. vanredni prihodi

3.Drzavne ustanove 3.Parafiskaliteti 2.2.vanredni porezi

3.1. komercijalne 4.Porezi 2.3.prodaja imovine

3.2. nekomercijalne 4.1 monizam

4.Drzavna preduzeca 4.2 pluralizam

4.1. finansijski razlog 4.2.1. iz imovine

4.2 ekonomski razlog 4.2.1.1u statici

4.3. socijalno-politicki razlog 4.2.1.2u dinamici

4.2.2. iz prihoda

4.2.2.1 objekni

4.2.2.2. subjektni

  4.2.3.iz rashoda
 
  4.2.3.1 na potrosnju
 
  4.2.3.2. fiskalni monopoli
 
  4.2.3.3. carine

(1) Izvor: (Radičić,Raičević,2008,str. 225)

2
http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat5175.pdf
Pošto sam i slikovito predstavio podelu javnih prihoda, u sledećem delu ću pokušati da definišem, po meni,
najbitnije prihode.

Redovni i neredovni prihodi

Smatra se da su redovni prhodi koji se prikupljaju kontinuirano, u određenim vremenskim periodima. Da bi

se ovi prihodi smatrali redovinim, moraju da se prikupljaju iz izvora koji se redovno i neprestano finansijski
obnavljaju.
Suprotno redovnim javljaju se neredovni prihodi. Nerednovi prihodi su prihodi koje država ubire (ostvaruje)
neredovno iz izvora koji se ne obnavljaju. Vanredni javni prihodi stadaju u grupu neredovnih. Ovi prihodi se
uvode za ograničen vremenski period sa ciljem da se pokriju vanredni javni rashodi. Samim prestankom
vanrednih javnih rashoda, nestaje i potreba za vanrednim javnim prihodima.

Prihodi od stanovništva i pravnih lica

Prihodi od privrede I ptihodi od stanovništva predstavljaju izvore odakle potiču javni prihodi.Prihodi od
stanovništva su prihodi koje plaćaju građani iz svojih prihoda odnosno dohotka i iz imovine koja služi za
podmirivanje javnih rashoda.
Prihodi od pravnih lica su prihodi koje plaćaju privredni subjekti i druga pravna lica, koje ostvaruju na
osnovu obavljanja ekonomske aktivnosti i iz imovine.U njih spadaju:
 Dažbine
 Javni zajam
 Parafiskalni prihodi
 Izvorni javni prihodi
 Ostali javni prihodi

Izvorni i izvedeni prihodi

Izvorni javni prihodi su prihodi koje ostvaruje država svojom ekonomskom aktivnošću na tržištu. Naravno,
država na tom tržištu nastupa ravnoravno sa drugim privredmi subjektima, kao i na osnovu prava koja
poseduje nad imovinom.
Drugim rečima to su prihodi od državne imovime, prihodi od prodaj e dobara i slično.
Izvedeni javni prihodi su prihodi do kojih država dolazi na osnobu svoje poreske vlasti na osnbu svog
poreskog suvereniteta. Država na osnovu fiskalng suvereniteta koji ima, ubire deo novčanih sredstava od lica
koja se nalaze pod njenom poreskom vlašću. Prema načinu na koji se obezbeđuju izvedeni javni prihodi,
razlikujemo 2 vrste:
 Dažbinski prihodi koji se obezbeđuju neposrednim nametanjem obaveza plaćanja određene javne
daćbine. U te prihode spadaju porezi, takse, naknade i doprinosi.
 Nedažbinski prihodi se obezbeđuju poreskim nametanjem od strane države. U obu grupu pre svega
spadaju novčane kazne.

Fiskalni i nefiskalni javni prihodi

Fiskalne prihode država ostvaruje izvan tog nekog tržišnog procesa, na osnovu prinude tj. prinudnim putem
od pravnih i fizičkih lica koja se nalaze pod njenim fiskalnim suverenitetom, u vusini koja se određuje na
osnbu političkih kriterijuma. U ovu grupu prihoda spadaju porezi, takse i doprinosi, a ptakođe im se mogu
dodati još i parafiskalni rashodi.
Nefiskali javni prihodi se mogu ostvariti na više osnova. Pre svega u vidu poklona (domenski prihodi)
prihodi od državne imovine i organizacija tj. svi prihodi koje ostvaruju državna preduzeća.
Naravno, državna preduzeća se mogu organizovati iz: finansijskih razloga (kada državna želi da ostvari
prihode); ekonomskih razloga (kada država osim prihoda, želi da ostvari i proizvodnju); iz socijalno
političkih razloga.

Prihod u novcu i prihodi u naturi

Prihodi koje ostvaruju savremene države, po pravilu se prikupljaju u novcu, a vrlo retko u naturi. Prihodi u
naturi su bili zastupljeni pre svega u davno vreme kada je bilo zastupljeno trgovanje odnosno trampa. Pre
svega kada su seljaci morali da svoje obaveze plaćaju u žitu, ječmu, kukuruzu i drugom. Dok u savremenim
uslobima prihodi u naturi se uglavnom javljaju u vidu poklona.

Fiskalno opterećenje

U mnogim literaturama se susrećemo sa različitim terminima kao što su fiskalni pritisak, fiskalno
opterećenje, koeficjent fiskalng opterećenja. Pod fiskalnim opterećenjem podrazumevamo stepen opterećenja
nacionalnog dohotka (BDP) globalnim izdacima koji služe za zadovoljavanje javnih potreba koje su
fisklanog i parafiskalnog karaktera. Ono što je bitno prilikom izračunavanja fiskalng opterećenja jeste da u
obzir treba uzeti samo prihode fiskalnog tipa (porezi, doprinosi, takse i sl.), a ne treba uključitavi nefiskalne
prihode, zato što oni nisu teret za obveznike.

Fiskalno opterećenje je moguće iskazati sledećom formulom: 3

Fo=Sd/Dd*100

Fo – izračunato fiskalno opterećenje

Sd – zbir javnih prihoda dažbinskog karaktera
Dd – godišnji BDP po pržišnim cenama konkretne godine.

Na osnobu fiskalnog opterećenja uočavaju se tendencije promena, otklanjaju se metodološki

nesporazumi pri definisanju pokazatelja, vrši se poređenje fiskalnog opterećenja (npr. u Srbiji i zemljama
EU). Razlikujemo dve vrste fiskalnog opterećenja:

 Globalno fiskalnog opterećenje koje se uptvđuje za period od jedne kalendarske godine.

 Parcijalno finansijsko opterećenje.

3
(Radičić,Raičević,2008,str. 225)
 ZAKLJUČAK

Na osnovu prethodnog izlaganja,uočili smo koliko su pre svega bitni javni prihodi.Javni prihodi pre svega
služe kao glavni izvor prihoda koje država ostvaruje i pomoću kojih se omogućuje normalno funkcionisanje
državnih organa kao i same države.Država ubira prihode od stanovništva a za uzvrat obezbeđuje pre svega
socijalnu sigurnost kao i mnoge druge protivusluge.Videli smo da struktura javnih prihoda zavisi od mnogih
faktora,pre svega od svoje teritorijalne rasprostranjenosti,broja stanovništva,ekonomske moći.Vrsta javnih
prihoda razlikuje se od zemlje do zemlje ali ono sto je zajedničko za sve zemlje jeste to da javni prihodi
služe pre svega za pokrivanje javnih rashoda.I na kraju možemo zaključiti da su javni prihodi jedan od
BITNIH faktora koji utiču na ekonomsko stanje jedne države i koji omogućuju njeno normalno
funkcionisanje.

Sadržaj
Uvod 2
Razvoj javnih prihoda 3
Pojam i karakteristike javnih prihoda 3
Klasifikacija javnih prihoda 3
Redovni i neredovni javni prihodi 5
Prihodi od stanovništva i od pravnih lica 5
Izvorni i izvedeni prihodi 5
Fiskalni i nefiskalni javni prihodi 5
Prihodi u novcu i prihodi u naturi 6
Fiskalno opterećenje 6
Zaključak 7

Literatura:
(2) Pušara, K.;Ristić, Ž.; (1981) JAVNE FINANSIJE Menadžment javnog sektora,Naučna knjiga,
Beograd
(3) Bjelica, V., Raičević, B., Babić, B., Radmilović, S., Radičić, M., (2001) Finansije,teorija i praksa,
Novi Sad
(4) Radičić, M., Raičević, B., (2008) Javne finansije,teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Data status
(5) Lučić, Lj., (2005) Finansije, Novi Sad, Visoka poslovna škola
(6) Mikić, H., (2007) Finansijska strategija i planiranje poreza, Novi Sad, Visoka poslovna škola
(7) http://www.scribd.com/doc/13454969/Javni-Prihodi-i-Javni-Rashodi
(8) http://hr.wikipedia.org/wiki/Javni_prihodi