P. 1
Upravljanje_poslovnim_informacionim_sistemima

Upravljanje_poslovnim_informacionim_sistemima

|Views: 481|Likes:
Published by Emir Muftic

More info:

Published by: Emir Muftic on Mar 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/02/2013

pdf

text

original

Upravljanje poslovnirn Informacionim

sistemima

I.

UYOD Globalizacija Informaciono drustvo Informacione tehnologije

3
6

1.1. 1.2. 1.3. 1.3.1.
1.4. 1.5.

8
13

2.
2.1 .
2.2. 2.3. 2.3.1. 2.4. 2.4.1. 2.4.2. 2.4.3. 2.4.4. 2.4.5. 2.4.6. 2.5.

20 Podatak i informacija 32 Znanje · · 43 ORGANIZACIJA I MENADZMENT 46 Sta je menadzment 56 Ko su menadzeri 59 Upravljanje ···66 Proces donosenja odluke 68 Organizacija koja uci 70 Socio-ekonomske promene 72 Novi model organizacije 77 Novi izazovi za korporativne Iidere 79 Novi izazovi za korporativne menadzere resursa 81 Novi izazovi za zaposlene u preduzecu 84 Kompetencije menadzmenta i central no motivisanje 88 Yirtuelna organizacija 89 Upravljanje kvalitetom - QMS 99 Total Quality Management - TQM 102 POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI 107 Sistemi za podrsku odlucivanju 116 lzvrsni sistemi za podrsku odlucivanju 118 UPRA YLJACKI INFORMACIONI SISTEMI 120 Menadzment poslovnih informacionih sistema - MplS 124 Upravljanje informacijama 126 ERP - Sistem za planiranje i upravljanje .. 128

Racunarske mreze

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

4.3. 4.3.1.

BI- Poslovna inteligencija 140 CRM - Customer Relationship Management .. .............................................................. 146 4.3.2. BPM - Upravljanje poslovnim procesima lSI 4.3.3. KM - Upravljanje znanjem 161 4.3.4. HRM - Upravljanje Ijudskim resursima 174 4.3.5. DW - Skladiste podataka 177 4.3.6. DM - Data mining 217 4.3.7. OLAP - proces analiticke obrade podataka230 4.3.7.1. OLAP funkcije u programu Excel 243 4.4. AI - Vestacka inteligencija , 249 4.4.1. DSS - Sistemi za podrsku odlucivanju 261 4.4.2. ES - Ekspertni sistemi 266 4.5. IDEF metode modeliranja 273 4.5.1. IDEFO metoda 277 5. SKRACENICE 287 6. POJMOVI · 291 LITERA TURA 297

1. UVOD
Osnove upravljackih informacionih sistema, MIS I-a, jesu razlicite discipline kao sto su teorija informacija, teorija sistema, teorija komunikacija, kibernetika', matematika, programiranje i programski jezici, teorija racunarskih sistema i mreza i druge srodne discipline. Danas su vazni sistemi i modeli podataka vremenu, a zasnivaju se na multimedijalnoj informacije i na digitalnim sistemima komunikacije. u realnom dimenziji

Poslovni informacioni sistemi postaju sve kompleksniji. Informacione tehnologije se razvijaju velikom brzinom i u mogucnosti su da prate vecinu promena koje se desavaju u drustvu, da podrze mnoge zahteve koji se postavljaju pred organizacije i poslovne sisteme, bilo da su to veliki, srednji iii mali sistemi. Menadzeri, sagledavajuci poslovne procese u svojoj organizaciji i probleme koji ih prate, definisu svoje zahteve za kljucnim informacijama potrebnim za donosenje efikasnih i efektivnih poslovnih odluka. Projektanti poslovnih informacionih sistema, podrzanih informacionim tehnologijama, moraju da uvaze zahteve i potrebe menadzera. U cilju stvaranja kvalitetnih upravljackih poslovnih informacionih sistema analiticari i projektanti informacionih sistema treba da koriste najnovije informaticke alate, metode i procedure. Informacioni sistem preduzeca, bilo da je podrzan informacionim tehnologijama iii ne, zahteva reinzenjering poslovnih procesa. Analiticarirna i projektantima su na raspolaganju savremene metode i standardi za modeliranje

I 2

Management Information Systems Kibernetika je teorija komunikacija uredaia i zivih bica,

i postupaka

upravljanja

kod

2

3

U svakoj poslovnoj organizaciji moraju se razjasniti neke nedoumice u smislu definisanja i modeliranja poslovnih procesa koristeci savremene IDEF standarde kao i izbeci zablude da je resenje "kljuc u ruke" najbolje. Nijedno softversko resenje poslovnog sistema nije toliko univerzalno da se moze primeniti u svim organizacijama. u zavisnosti od nivoa podrske informacionih tehnologija.DM 5 4 . savremeni softverski proizvodi. Veliki uticaj na upravljacke sisteme imaju globalne promene koje narnecu nova .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima poslovnih procesa. Svaka organizacija ima svoje specificnosti koje treba ugraditi u softversko resenje. S. Zbog toga je veoma vazno da strucnjaci iz preduzeca i tim projektanata naprave zaiednicku analizu poslovnih procesa i postave model resenja poslovanja preduzeea pomocu poslovnog informacionog sistema podrzanog informacionim tehnologijama. skladista podataka . . a menadzmentu je na raspolaganju softver za upravljanje tim procesima.objekta koji salje i objekta koji prima informaciju. Ovi softverski paketi omogucavaiu prikupljanje i obradu informacija u cilju donosenia poslovnih odluka. Ono se rnoze unaprediti reinzenjeringom uz koriscenie savremenih CASE3 alata.toga cu poceti sa fenomenom globalizacije informacionog drustva kao nove paradigme zivota i rada. Menadzerima velikih. Da bi se uopste govorilo 0 upravljackim informacionim sistemima potrebno je poci od informacije i njenih karakteristika koje definisu razmenu izmedu razlicitih objekata . Postojeei poslovni informacioni sistem nece se unaprediti ako se samo zameni hardversko i softversko okruzenje.rudarenia'". srednjih iii malih preduzeca na raspolaganju su.pravila" ponasanja u svetu informacionih tehnologija. Interaktivan i konzistentan uvid u informacije omogucavaiu OLAP tehnologije. 3 4 Computer Aided Software Engineering Data Mining .

koncept otvorenog drustva zasnovanog na naeelima civilnog drustva. Drugim recima. unipolarni svet. nije i jedino. koji je vladao pet vekova i izgledao vee it. vesti i filmovi najavljuju. Globalizacijom nestaju nacionalne drzave. i kulturnih raznovrsnosti baziranih na vrednostima nacionalnih tradicija. lnformatieko-medijska revolucija i njeni kulturni proizvodi kao sto su TV serije. Farrar Straus Giroux. Globalizacija. Understanding Globalization. sila koja pokrece konce svakodnevnog zivota''. globalizacija oznacava i sirenje istovetnih formi. Najzad. kraj nacionalne kulture i identiteta. Nezadrzive ekonomske sile. a ne nama. pripada proslosti. 7 6 . ovu savremenu globalizaciju pokrecu ekonomski motivi. Demokratija i trziste postali su univerzalna socijalna formula koja preovladava na svim prostorima sveta. gradanske demokratije. iako bitno. Globalizacija pOp'~ima. Svet nacionalnih ekonomija. a zatim i postindustrijalizma. globalni svetski poredak. Definisanje g/oba/izacije kao objektivnog planetarnog procesa. Friedman (1999): The Lexus and the Olive Tree.1.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima 1. njihova autonomija i suverenitet. jos juce nam je delovala tako daleko i strano kao da se dogada u nekom drugom svetu. Njena druga i presudna dimenzija oslikana je u socija/noj dimenziji koju globaJizacija 5 T. korporacije i svetski ekonomski gigant Medunarodni monetami fond (MMF) pretvaraju nacionalne ekonomije u svoje lokalne jedinice. transnacionalni finansijski kapital. na gotovo celokupni socijalni prostor. nazalost. umesto visepolarnog stvoren je uniformni. Danas globa/izacija postaje nova sudbina. p_os~avqase vrlo vaino pitanje nacina na koji ce doc! do ukljucenja u ovaj globalni proces. kao da se desava nekim drugim ljudima. New York. industrijalizma. ljudskih prava.

Building the Information Society: a global challenge in the new Milenium. H Declaration of Principles. vece ukljucivanje Ijudi sa posebnim potrebama i vece povezivanje regiona. da bi se istakla cinjenica da najvecu dobit donosi investicija u nematerijalno. a posebno je prisutan u poslednje dye decenije. mreza.2. pocinje vee sa revolucijom matematicke logike dvadesetih i tridesetih godina XX veka iii tek kasnije. drustvima i narodima da razviju svoje potencijale potpuno u promociji sopstvenog odriivog razvoja i unapredenju kvaliteta zivota. Osnovna karakteristika postindustrijskog. Razvoj drustvenih i tehnoloskih form acija. 8 9 . distribucija i manipulacija informacijama postaju znacajne ekonomske i kulturne aktivnosti. Ijudski i socijalni kapital.8 Ovakvim pristupom se naglasava koriscenje Ijudskih potencijala jer danasnje vreme je vreme informacionokomunikacionih tehnologija do kojih se doslo primenom najboljih ideja i dostignuca dosadasnjih napredovanja raznih naroda i oblasti. vise nego ikada. a informaciono drustvo" je drustvo u kojem su ekonomski i kultumi zivot vezani za lKT .trenutnu reakciju na uoceni nepovoljan razvoj dogadaja. kultumog. Information Society. omogucavajuci tako pojedincima. koristi i deli informacije i znanje. Ovo novo drustvo nudi vel ike mogucnosti: nove mogucnosti za zaposlenje.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima 1. Posedovanje odgovarajucih informacija u pravom trenutku danas. razvojem kibemetike kao opste teorije sistema. ekonomskog i tehnickog koncepta danasnjeg sveta. Brzina i sama efikasnost razmene informacija omogucile su znatno povecanje osetljivosti aktera ekonomije i na najmanje trzisne promene . 'J Knowledge Society. i da su znanje i kreativnost kljucni faktori razvoja drustva. svesna bica. Razvijene informacionokomunikacione tehnologije su osnova i pokretac novog drustvenog poretka. Za ljude. informacionog drustva ogleda se u cinjenici da u njemu znanje i informacije postaju kljucni motivatori predstojeceg drustvenog razvoja. iii druttvo znanja'. kreacija. Jos 80-ih godina proslog veka. U Evropi se na pojavu informacionog drustva gledalo kao na prirodni razvoj evropske liberalne tradicije iii kao na americku tehnolosku modernizaciju. Informaciono druitvo je drustvo u kome svako moie da stvara. znaci uslov za prednost u bespostednoj ekonomskoj trci. Termin informaciono drustvo pojavljuje se sedamdesetih godina dvadesetog veka.informaciono-kornunikacione tehnologije (Information and Communication Technology). laksi pristup javnim servisima. razmena informacija je oduvek bila od izuzetnog znacaja. pristupa. Nase drustvo danas zovemo i informaciono drustvo. Informaciono drustvo Savremeni svet zapocinje proces transformacije iz industrijskog u informaciono drustvo. kako bismo istakli rastuci uticaj informaciono(. cesto koriscen termin informaciono drustvo postaje kljucni opis socijalnog. 12. Document WSIS03/GENEVA/DOC/4-E. novo orude za obrazovanje i trening. nudi sledecu definiciju koncepta informacionog drustva: komunikacionih tehnologija (IKT). drustvo u kojem su jeftina informacija i IKT u sirokoj upotrebi. koje karakterisu informaciono drustvo. decembar 2003. U razvijenom informacionom drustvu. 7 WSIS Declaration of Principles and Plan of Action. Zavrsni dokument prve faze Svetskog samita 0 informacionom drustvu" odrzanog pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Zenevi.

r Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f I stub ekonomije bazirane na znanju prevazilazenje geografskih prepreka. Medunarodna zajednica. Razvoj ekonomije i drustva Informacije'" i znanja" su oduvek bili vezani za Ijudsko drustvo i bili pokretaci njegovog napretka. kao i njen interaktivan. Od procesa umrezavanja znanja ocekuje se mnogo. decentralizovanosti i uzajamne saradnje. 10 II 12 10 II . umnozavanja mesta proizvodnje informacija znanja. Mozemo reci da je informacija oduvek predstavljala kljucni faktor u svim drustvirna sveta. informaciono-komunikacione tehnologije vidi kao most izmedu razvijenih i nerazvijenih drzava. drugim recima. asocijaciju i rezonovanje. komunikaciju. umrezavanje tehnologija i informacija. M The Information Society: The Role of Networks and Information. jer zavisi od konteksta. drugim recima urnrezavanje globalnog znanja. i kao sredstvo za Principi jednostavnog i lakog pristupa informacionokomunikacionim tehnologijama ornogucavaju razvoj i unapredenje informacionog drustva. Tehnicko poreklo informacionog drustva i njegova srodnost sa izrazom informatika redukuje njegov sadrzaj na tehnoloski aspekt. povratni odnos sa tehnologijom. kao centralni Informacija je primljena i shvacena poruka. 2010 2015 Slika I. Moze se reci da su najvaznije osobine informacionog drustva modeme informacione i komunikacione tehnologije koje ornogucavaju brzo procesuiranje informacija. dupliciranje i distribuciju informacija i znanja. informaciono drustvo Flach. Sam tennin informaciono drustvo implicira centralnu ulogu informacije. a sada. u smislu fleksibilnosti. zahvaljujuci prednostima informaciono-komunikacionih tehnologija. kada nam na raspolaganju stoje informaciono-komunikacione tehnologije koje ornogucavaju trenutnu obradu. teze se strukturira od informacije i nalazi se u vise raznovrsnih dokumenata. znacenja koje dodeljujemo podatku. Danas. izmedu ostalog. ucenje. kao pokretaca opsteg napretka. informacionokomunikacione tehnologije su uoblicile novo drustvo informaciono drustvo. To nije lak proces jer je znanje mnogo slozenije od informacije. onaje sustinski pokretac informacionog drustva'". Medutim. i ekonomskih i politickih struktura. bez obzira na geografske i vremenske udaljenosti. Znanje je sve one sto je poznato. lnforrnacionokomunikacione tehnologije zahtevaju reorganizaciju tradicionalnih skola. znanje neometano kruzi. i prenosi velike kolicine informacija sa jednog kraja sveta na drugi. Sticanje znanja ukljucuje kompleksne kognitivne procese: percepciju. kao alat za ekonomski i socijalni razvoj.

3.000 godina i sumerskog pisma 5. pronasao prvi digitalni kalkulator.e. Teznja da se stvori informaciono drustvo u kome se !judi nalaze u interakciji sa raspolozivom tehnologijom u ci!ju razmene informacija na globalnom nivou realizuje se sve vise. obrazovanje i informaticka pismenost neki su od uslova potrebnih za stvaranje informacionog drustva. nastavlja se pismenoscu. Koristila se u raznim civilizacijama. matematicar i fizicar sa pocetka XVII veka.. to je svet znanja i informacija. Informatizacija se odnosi na razvijanje informacionih sistema. odnosno tehnoloske modernizacije. Kineski abak iii abakus Naucnici Sikard" i Paskal". Dakle. Njihov brojcanik se i danas u nekim automobilima koristi kao brojcanik kilometara. stara oko 2. 1. Znaci. Informatizacija drustva pocinje artikulisanim govororn. prepreke ostvarenju tog cilja predstavljajusu jezicke. stamparijom J. 12 13 .500 godina. razvili su masinu za sabiranje na bazi zupcanika numerisanih od 0 do 9. svet u stalnoj promeni. poznavanje stranih jezika. Ako je ulov bio veci dolazilo je do neresivog problema. skoro istovremeno. U nekim zemljama sveta i danas se koriste abaci. Brzi razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i inovacije u digitalnim sistemima predstavljaju revoluciju koja fundamental no menja nacin razmisljanja.Gutenberga i masovnim uvodenjem racunara i Interneta u svakodnevni zivot. abak iii abakus':'.n. Informatizacijom se maze smatrati zavisnost svih aspekata privrede ad uredaja za procesiranje informacija za prelazak u informaciono drustvo. covek je morao pronaci nesto sa cime bi racunao i vece brojeve. ponasanja.500 g p. Da bi nakon lova tacno podelili plen koristili su prste na rukama.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima podrazumeva mnogo vise od same tehnicke. Pronasao je prvu racunaljku. Paskal je svoju 13 Abak (abakus) je primitivna racunaljka plocastog oblika za lakse izvodenje racunskih operacija. nezavisno jedan od drugog. pojavom prvih crteza pre 200. mogli su brojati sarno do deset. 14 Wilhelm Schicard (1592-1635). a potice iz Azije. rada i zaradivanja za zivot. kulturne i ekonomske barijere. Informacione tehnologije Osnovno zanimanje nasih predaka bio je lov. godine izumio prvi mehanicki kalkulator. 1623. podataka i Slika 2. 15 Blaise Pascal (1623-1662). Zasad. komunikacije. Osnovna pismenost.

Sastojala se od 18. Energiju je dobijala iz pame masine. nemacki matematicar i filozof iz XVII veka. U jednoj sekundi mogla je izvrsiti 5. poreza koji je njegov otac I. Tek u XIX veku pojavljuju se koncepti masina koje odgovaraju danasnjim. r Gottfried Wilhelm von Leibniz (1646-1716). godine masinu na kojoj su se mogle izvoditi sve cetiri osnovne racunske operacije: sabiranje. za potrebe popisa stanovnistva u SAD-u 1890. To je bila ogromna masina teska 30 tona. godine. sto je njgov osnovni nedostatak. svoju masinu nije zavrsio do kraja.000 operacija sabiranja ili 357 operacija rnnozenja iii 38 operacija deljenja. 150 KW po satu.r Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima masinu koristio pri obracunavanju prikupljao kao poreski cinovnik.000 elemenata. siroka I metar i visoka 3 metra.000 elektronskih cevi a racunala je 1. I Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Howard Aiken. godine takozvanu diferenciranu masinu. sabira i registruje. a trebalo je da poseduje memoriju kao i izlazne jedinice za prikazivanje rezultata racunanja. trosila je puno energije.000 puta brze od automata za racunanje MARK I. oduzimanje. Ovim je postigao da obrada podataka popisa stanovnistva traje sarno cetiri sedmice. Ovim je smanjio broj kontaktnih elemenata u masini. uz pomoc prekidaca i kablova. Zamisao je bila da se programi zapisuju na papime busene kartice. Nazalost. prekidac sa dva stanja ukljuceno-I i iskljuceno-O. te analiticku masinu koja je bazirana na konceptualno istim principima kao i danasnji racunari. Dimenzije ove masine bile su prevelike. Engleski matematicar Charles Babbage (179-1871) predlozio je 1823. mnozenje i deljenje. a inace je trajala deset godina. Charles Babbage je celi svoj zivot posvetio pravljenju analitickog racunara koji bi komplikovanije proracune automatski izvrsavao. koristili su elektronske cevi kao prekidace za stanja 0 iii izgradili prvi elektronski racunar ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). ali princip koji je on razvio primenjuje se i u danasnjirn racunarima. Programirao se rucno. masinu koja uz pomoc elektriciteta cita busene kart ice. Nemac Konrad Zuse (1910-1995) smatra se prvim konstruktorom koji je (1938. MARK I Prvi elektronski racunar je konstruisan za vojne potrebe. Medutim. koristi dualni sistem. 14 15 . u stvari. pa ova masina nikad nije realizovana. John Mauchly i Presper Eckert. napravio je 1671. rnatematicar sa Harvarda. Amerikanac Herman Hollerith (1860-1929) napravio je. sortira ih. dugacka 30 metara. Slika 3. godine) napravio rnasinu sa dualnim brojevima i naredbama. koja. koristeci Babidzov princip napravio je novu racunsku masinu MARK I kojaje sdrzavala vise od 70. Dvojica amerikanaca.

profesor na 16 17 . clan radne grupe. u koju se mogu unositi i iz koje se mogu dobiti operandi redosledu. godine nastao je EDVAC . sto ornogucava izvodenje niza naredbi u proizvoljnom redosledu. smestanje program a u rnemoriju. ENIAC Kasnije su naucnici razvili nove metode i tehnologije koje su dozvoljavale da se redosled obavljanja poslova i redosled racunanja zapamte u racunaru. Danasnji racunari su neuporedivo daleko manjih dimenzija. Prva koncepcija je proizisla iz konstatacije da su elektronski sklopovi dovoljno brzi da obavljaju aritmeticke i logicke operacije. Kao rezultat ovih koncepcija 1952. izlazni deo preko kojeg se rezultati. naredbe delovima Slika 4. John von Neumann (1903-1957). aritmetickom jedinicom. U nacrtu predloga za EDV AC John von Neumann. Druga koncepcija. Univerzitetu Pensilvanija rnaternaticar. programom. vecih mogucnosti a 1(.Electronic Discrete Variable Arithmetic Computer. Za vreme rada na ENIAC projektu pojavile su se dye nove koncepcije racunara. rnnogo je znacajnija i bitno je uticala na dalji razvoj racunara. broj ulazni deo u koji se moze unositi proizvoljan memorija. i upravljati ostalim Osnovna struktura koja proizilazi iz ovih uslova poznata je kao von Neumannova" struktura i svi racunari proizvedeni od tog vremena zasnovani su na toj strukturi prikazanoj na sledecoj slici. je ujedinio sve ideje i postavio osnovnu upravljacka jedinica koja moze interpretirati dobijene iz memorije racunara. pa nije potrebno graditi mnogo paralelnih jedinica za racunanje vee se operacije izvode sa jednom tzv. i naredbe i to u proizvoljnom aritmeticko-Iagicka jedinica koja moze obavljati aritmeticke i logicke operacije sa operandi rna koji se uzimaju iz memorije i rezultate operacija smesta u memoriju.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima logicku strukturu racunara sa memorisanim Osnovni elementi ovakvog racunara su: operanada i naredbi. predaju korisniku i izlazni podaci.

ciji je uterneljivac kasnije bio Norbert Wiener. za resavanje diferencijalnih jednacina. Veliki deo informacionih tehnologija nije novo znanje: To je nova percepcija. postupaka i metoda za upravljanje. prenos i prezentaciju podataka i informacija. za sta su mu odali priznanje svetski naucnici Kamke. arnericka i poljska nauka odale su Petrovicu priznanje kao predskazatelju jedne nove savremene nauke. cuvanje.citav racunar u jednom zazivela zbog ergonomskih razloga. kibernetike. maternaticar Mihailo Petrovic (1868-1943).cip na bazi silicijuma Giant Scale Integration . Ruska. Slika 5.. koji je nagraden medaljom. Mogu Ii Informacione pretvoriti u uspesno? Tehnologije lose preduzece 17 18 19 LSI-Large Scale Integration tehnologija Very Large Scale Integration . u paviljonu Kraljevine Srbije.Information Technology 18 19 . U teoriji da. hidrointegratora. 1957-1963. ali u praksi ne! cipu. a te stvari su postojale svo vreme oko nas. a losem menadzmentu da bude cak i gore. 19701980- Osnova elektronske cevi tranzistor integrisana kola LSI17 integrisana kola VLS[18 tehnologija GS[19 III IV V lnteresantno je spomenuti da je srpski naucnik. Ova masina je radila na principu hidraulike. odnosno kretanja tecnosti. Ona stavlja zajedno stvari 0 kojima niko drugi nije mislio da ih mote staviti zajedno. u oblasti racunarstva krajem XIX veka objavio je u SAD-u konstrukciju analognog racunara. bio je izlozen i hidrointegrator. poznat pod populamim nadimkom Mika Alas. obradu. Kakav je doprinos informacionih tehnologija upravljackorn sistemu preduzeca? IT mora biti integralni deo sistema upravljanja koji moze pornoci dobrom menadzmentu da bude bolje. Hidrointegrator Mike Alasa Informacione tehnologije (I'T?") su zajednicki pojam za izucavanje sredstava.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Razvojni put elekronskih sledecom tabelom: racunara mozemo predstaviti Generacija I II Godina 1940-1956. Prajs i Moren. Nije 20 IT . Na Svetskoj izlozbi u Parizu 1900. 1964-1970.

koji su informacije kao 5tO su podaci. pojava web protokola 1991. u razvoj mreza ukljucuju se univerziteti 1974. odrzavaju preduzeca iii organizacije. skenera. 20 21 . medusobno podataka mogu biti podeljene na . moze se reci da su mreie skup medusobno hardverski povezanih racunara i perifernih uredaja. Racunarske mreze Racunarska mreza je telekomunikacioni sistem za prenos podataka koji omogucava odredenom broju nezavisnih uredaja da medusobno komuniciraju. Privatne mreze se formiraju na prostoru drugih. ISDN PDN. transfer fajlova i razmenu elektronske peste. morarno ih posmatrati kao mreze za prenos podataka i kao racunarske mreze. jayne mreze. prvi put se pojavio termin 1989. Mreiu za prenos medusobno povezanih sposobni da razmenjuju slika. gasi se ARPANET 1990.3. Javne mreie Packet Switched Public Data Networks PSPDNs na primer Internet. Za normal an rad na racunaru potreban je odreden broj perifernih jedinica. Mrezno okruzenje ornogucava deljenje ovih resursa. pojaviia se vojna rnreza ARPANET 1970. i na privatne javne mreie. pojava pretrazivaca. diskova. Kada govorirno 0 mrezama. Jednostavno. Njih instaliraju. Public Data Networks mreie. 5tO znacajno smanjuje investiranje u opremu ali ne umanjuje komfor rada. Mreze za prenos podataka predstavlja grupa kornunikacionih uredaja. organizacija. povezanih racunara. CiIj umrezavanja je formiranje virtuelnog radnog okruzenja unutar kojeg bi raznovrsni uredaji medusobno deliIi svoje resurse kao sto su procesna snaga i periferne jedinice. na primer PSTN.CSPDNs. stampaca. Private Networks. preduzeca i i poseduju na primer yahoo. To je sistem koji povezuje razlicite iii slicne uredaje u jednu ceIinu. Ovo okruzenje treba da bude transparentno. plotera i druge. Vazni datumi u istoriji Interneta su: 1969. iii Circuit Switched Public Data Networks . Racunarsku mreiu cini grupa nezavisnih. specijalizovan za prenos podataka. definisan TCP/IP protokol 1982. Ovi servisi imaIi su poseban znacaj u razvoju racunarskih mreza. Potreba za umrezavanjern sistema proiziIazi iz stalnog rasta razmene podataka. tako da korisnici uopste ne primete njegovo postojanje uz puno koriscenje svih njegovih prednosti. U ovakvom okruzenju moguce je ostvariti virtuelne terminalske sesije. glas.1. Sam razvoj racunarskih mreza poceo je sedamdesetih godina proslog veka.PDNs. racunarske mreze Internet Neekonornicno je da svaki racunar podrzava po skup perifernih jedinica pogotovo ako se zna da koriscenje pojedinih perifernih jedinica nije intenzivno. a resursi koje dele umrezeni racunari su podaci i periferni uredaji.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 1. jesu mreze koje osniva i kojima upravlja nacionalni autoritet za upravljanje mrezama. pocetak komercijalizacije 1994. da je umreiavanje koncept povezanih racunara koji dele resurse.

ija. a svaki racunar istog je prioriteta . Mreze pruzaju prednosti kao sto su smanjenje troskova zahvaljujuci deljenju res ursa.~ske.Wide Area Networkje rnreza u kojoj su povezani racunari i drugi uredaji medusobno udaljeni. Znacajna prednost je I lako pravljenje rezervnih.Metropoliten Area Network je mreza povezanih racunara i drugih uredaja u istom gradu. preko servera. bi mrez~ funkcionisale sa ovakvim proizvodima. Server je racunar na kojem se nalaze resursi koje dele umrezeni korisnici. namenski server koji je optimizovan da brzo opsluzi zahteve mreznih klijenata i pruzi bezbednost datoteka i foldera. Racuna. Treca vrsta mreza je kombinovana mreza a predstavlja kombinaciju mreza istog prioriteta i serverskih mreza. od vrste posla. Kombinovane mreie mreia. WAN mreza . bez diskova. MAN mreza .istovremeno radi i kao klijent i kao server. Postoje mreze istog prioriteta (peer to peer). Povezuje se manji broj (do deset) racunara. Ovo je moguce postici jefitinim masinama. odnosno interfejs. neophodno je da se SVI U serverskim mrezama povezan je veci broj racunara..Local Area Network je mreza u kojoj su povezani racunari i drugi uredaji relativno blizu. Koju cemo od ovih mreza koristiti zavisi od broja racunara koji se umrezavaju. kao i od budzeta i znanja. hlagovremeno dobijanje podataka i efikasnlja komunikacija korisnika. Mreze istog prioriteta. Mreze om~gu~avaJu centralizaciju i deobu resursa. Slika 6. u razlicitim gradovima. tj. Da. Klijent je racunar koji. 22 23 .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Vrste racunarskih Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima U velikim mrezama serveri se specijalizuju za razlicite namene: serveri za datoteke i stampanje. Serverske mreie. kop. serveri za aplikacije. LAN mreza . pristupa zajednickim resursima. Veoma je vazno odrzati bezbednost podataka 0 cemu brine administrator mrez~ k~ji upravlja bezbednoscu klijenata i serve~a. Za povezivanje racunara u mrezu postoje proizvodi razlicitih proizvodaca hard vera i softvera. serveri za postu. serverske mreze i kombinovane mreze. od potrebnog nivoa bezbednosti. mrez~ opsluzuju izuzetno veliki broj korisnika a klijentima ruje potrebna dodatna oprema. cak i na razlicitim kontinentima. Prednosti serverskih mreza. a glavnu ulogu u mrezi ima server. Generalna struktura mreze Tip Klijent-Server procesiranje gotovo je potpuno srnesteno na serveru. obicno unutar jedne zgrade. fax server i komunikacioni server. standardizovano koriscenje aplikacija. klijenti. Klijent prakticno realizuje sarno ulaz i izlaz. sa malo memorije. .

a koji se naziva OSF2 referentni model. Da bi se povezala racunarska oprema razlicitih proizvodaca bi!? je neophodno standardizovati procedure. tako da je integracija njihovih napora da se sigurnost drzi na visokom nivou jako pozeljna. OSI model vise predstavlja pomoc u razvoju buducih standarda nego sto bi on bio standard pogo dan za implementaciju. je ~totin}ak medunarodno prihvacenih protokola. U oba ova modela proces komunikacije je posmatran kao slojevita struktura poslova koji se sekvencijalno odvijaju redosledom koji zavisi od smera protoka informacija. Slgurnost mreie Odrzavanje sigurnosti podataka u mreznom okruzenju jeste kompleksan problem. protokole po kojirna ce se komunikacija odvijati. odbrane (00023) razvilo skup :tanda:da poznatih kao TCP/lp24 model. moguc i sa vrlo velikih rastojanja. Kasnije je. zapocela je 1977. jedna od vodecih svetskih asocijacija za kreiranje IT standarda. 25 Institute of Electrical and Electronics Engineers. ovaj model prihvacen kao IEEE25 standard. 23 Department of Defence. a 1987. Internetu. sigurnost podataka kao i intervencije za njeno poboljsanje se mogu posmatrati na tri nivoa: sigurnost korisnickog racuna. M~dunarodna organizacija za standarde.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima proizvodaci drze odredenih praviIa. U Americi je ministarstvo TCP/IP je model koji se koristi u najvecoj svetskoj mrezi racunara. Obezbedivanje sigurnosti podataka na racunaru podrazumeva sprecavanje njihovog neovlascenog citanja i menjanja. Vise nezavisnih organizacija izradilo je specifikacije standarda za proizvode koji se odnose na umrezavanje racunara. s obzirom na to da neovlasceni pristup jednom racunara dozvoljava istovrerneno i pristup podacima koji se razmenjuju kroz mrezu. referentni model za povezivanje otvorenih sistema. S obzirom na to da mrezu cini veci broj racunara i da svaki od njih predstavlja potencijalnu rupu u sigurnosti. International Standard Organisation. OS! model. Za resavanje ovog problema zaduzen je administrator mreze. Pristup racunarirna u mrezi je. opisuje nacin na koji mrezni hardver i softver omogucavaju komunikaciju. IS021. RezuItat tih aktivnosti. sto znaci da kontrola fizickog pristupa racunarima u ovom slucaju nije dovoljna. U malo izmenjenom obliku. sigurnost sistema i sigurnost mreze. Hijerarhijski. 24 Transport Control Protocol/Internet Protocol. 21 24 . 22OSI . povecana je verovatnoca neovlascenog pristupa podacima u rnrezi.Open Systems Interconnection. svi racunari u mrezi moraju biti obezbedeni. godine izdat Je skup specifikacija koji opisuje arhitekturu mreze. Posebno treba naglasiti da je stepen zasticenosti jedne rnreze jednak sigurnosti najlosije zasticenog racunara u njoj. Da bi jedno rnrezno okruzenje bilo dobro zasticeno. Sve ovo pokazuje da se zastiti od neovlascenih pristupa mreznom okruzenju mora pristupiti sa posebnom paznjom. kako smo videli. Na sigurnost podataka uticu svi subjekti pocev od korisnika do administratora sistema i mreze. godine rad na standardima. postavljenih standarda. Ovo je izuzetno znacajan zadatak koji u mreznom okruzenju postaje jos znacajniji. 25 Standardizacija se svodi na propisivanje skupa protokola za svaki sloj model a koji moraju biti ispostovani od strane svih proizvodaca mrezne opreme.

Na primer. sto je jos rigoroznije. Zadatak Fire Walla je da otkrije pakete koji su deo pokusaja nedozvoljenih aktivnosti i da spreci njihov prolaz do lokalne mreze. Svi serveri se vezuju u racunarsku rnrezu i obicno su fizicki locirani u oblast koju predstavljaju. na mreznom. Jedna od mogucih konfiguracija zastite rnreza Fire Wallom prikazanaje na sledecoj slici. koji su usko specijalizovani za ovu namenu. dva racunara i jednog rutera (router). nivou. Mrezni softver svakog od njih namerno je napravljen nestandardno. to se konfiguracija svodi na definisanje pravila na osnovu kojih se donosi odluka koji paketi mogu da produ Fire Wall a koji ne. vraca ih u okvire standarda i emituje u lokalno mrezno okruzenje. Najkrace receno. IP. Jedan od efikasnijih nacina zastite racunarskih mreza na nivou protokolaje Fire Wall. svi racunari u mrezi moraju biti jednako dobro sticeni. Fire Wall je realizovan od strane tri uredaja. Distribuirane baze podataka Mrezno okruzenje omogucilo je i radikalnu promenu u organizovanju baza podataka razlicitih tipova. Koriscenje nestandardnog mreznog softvera u Fire Wallu ima svojih prednosti. Fire Wall predstav/ja inteligentni filter protoka informaclja izmedu unutrasnjeg i spoljainjeg sveta. izlozen spoljnjem svetu. Gledano spolja. U ovakvim okolnostima. Povremeno se pojavljuje potreba za pretrazivanjem baza vezanih za druge prostorne oblasti. Treba odmah naglasiti da Fire Wall nije ni hardver ni softver ciji je zadatak sticenje mreze vee i jedno i drugo a najvise filozofija u pristupu resavanja ovog problema. vidi se sarno host B. Pretrazivanje i upiti Lckalna rnreta Uuutrusnji svet Slika 7. U konkretnom slucaju prikazanom na prethodnoj slici. Slicno se odvija i prenos paketa iz lokalne mreze ka spoljnjem svetu. sa jednim hostom iz spoljnjeg sveta. Na raspolaganju obicno stoje mogucnosti definisanja pravila za protokole na svim nivoima. 26 27 .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Oakle. sigurnost lokalne mreze ne zavisi od sigurnosti hosta 8 koji je direktno izlozen spoljnjem svetu i predstavlja eventualnu metu napada. Problem konfiguracije Fire Walla nije nimalo jednostavan. Softver rutera" je takode nestandardan i projektovan tako da propusta sarno nestandardne pakete. Host A prihvata nestandardne pakete sa hosta 8. moguce je dozvoliti da lokalna mreza moze razmenjivati podatke sarno sa jednom mrezorn iii. Ovakvi problemi se resavaju tako sto se baza distribuira na vise racunara od kojih svaki cuva podatke lokalnog karaktera i postaje server za to podrucje.uredaj za rnedusobno povezivanje racunarskih rnreza. Host" 8 je direktno 26 Host je raeunar spojen na Internet. ne postoje bitni i manje bitni racunari. Kako on predstavlja filter saobracaja. Cest je slucaj da su podaci od interesa uglavnom znacajni za odredeni prostor. Fire Wall Lokalna racunarska mreza ovde se tretira kao unutrasnji svet i od spoljasnjeg sveta je izolovana Fire Wallom. prihvata standardne pakete i konvertuje ih u nestandardne. umesto lokalne mreze. 27 Router .

cime se obezbeduje sigumost Slika 8. dok se oni drugi. ove mreze se odlikuju time sto povezuju racunare sa uzeg podrueja. Njegovo koriscenje je vrlo jednostavno jer je servis potpuno transparentan za korisnika a mrezni disk se ponasa apsolutno isto kao i delovi lokalnog fajl sistema. koji su redi. 28 29 . imaju vrlo jednostavnu strukturu i koriste mali broj razlicite hardverske opreme. obavljaju razmenom podataka izmedu servera razlicitih oblasti. postignuta decentralizacija azuriranja baza. na primer. Pre svega. na primer. to jest njihovo resavanje uz pomoc viseprocesorskih sistema. Od izuzetnog znacaja za funkcionisanje mreze je da njena konfiguracija ne dozvoIjava neovlascenim korisnicima pristup mreznoj infrastrukturi. samim tim njihovo resavanje vrlo sporo. Viseprocesorski sistemi jesu raspolozivi na trzistu ali je njihova cena jos uvek visoka. NFS . Kompromisno resenje se moze postici angazovanjern vise racunara koji su povezani u mrezu. Lokalne mreze su i ovde povezane ruterima. mreze. mreze na nivou gradova iii nacionalne racunarske mreze. mreze WAN tipa za vezu sa udaljenim racunarima obicno koriste jayne komunikacione linije. Postoji citav niz prakticnih problema koji zahtevaju intenzivna izracunavanja pa je. NFS se uglavnom primenjuje zbog povecanja kapaciteta fajl sistema i deljenja fajlova. Jedan od nacina ubrzanja resavanja ovakvih problema jeste parulelizacija. stizu i zavrsavaju na lokalnom serveru. WAN . Na sledecoj slici prikazan je primer jedne ovakve mreze. baze na nivou cele zemlje. LAN mreze. Na ovaj nacin je. Takve su. S obzirom na to da rastojanje izmedu pojedinih podmreza moze biti znacajno veliko. Mreze lokalnog tipa. WAN mreze povezuju racunare sa sireg podrucja. sto znacajno doprinosi valjanosti podataka koji se nalaze u njoj.Network File System je mrezru servis koji omogucava kreiranje i koriscenje rnreznih diskova. pre svega. Distribuirana obrada podataka Za razliku od lokalnih mreza. virtualnih procesora. Obicno se sastoje od vise podmreza LAN tipa koje su integrisane ujedinstvenu celinu. Ovo je narocto znacajno ako se radi 0 velikim bazama podataka kao sto su. odnosno. Pojedini racunari tretiraju se kao procesor jedne jedinstvene virutelne paralelne masine. na primer mreze u okviru jedne zgrade. Problem koji je interesantan izdeli se na manje poslove koji se mogu odvijati paralelno i svaki od njih se dodeli jednom racunaru dok se rnreza koristi kao medijum za razmenu podataka izmedu racunara.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima koji se odnose na podatke vezane za lokalno podrueje. Mrezni deo diska istovremeno vide dva iii vise hostova i na taj nacin mogu razmenjivati podatke bez transfera fajlova.

bolja saradnja Drugacije povezivanje daje bolju kompetitivnu poziciju Razlicite funkcije pri prenosu podataka razvrstane su u sedam slojeva. neki od prenosnih medijuma. Ovim se znacajno smanjuje problem prenosa podataka narocito izmedu racunara razlicitih proizvodaca.mreza. Svaki sloj ima svoju ulogu. Intraneta i Extraneta Elektronska razmena podataka sa kupcima i dobavljacima putem Extraneta i drugih mreza barijera Prevazilazenje vremenskih Zahtevi se brze obraduju i resavaju Smanjenje broja skupih poslovnih putovanja. Zahtevi jednog sloja prema drug om sloju prosleduju se interfejsom a svaki sloj oslanja se na standarde sIoja ispod. kartice Videokonferencija sa partnerima putem Intemeta. sto je uobicajeno u okruzenju bez mreze. barijera Prevazilazenje troskovnih barijera Prevazilazenje strukturalnlh barijera 1 Sloj aplikacije Sloj prezentacije Sloj sesije Transportni sloj Sloj mreze Sloj veze Fizicki sloj 2 3 4 5 6 7 Sta dobijamo mrezama? U sledecoj tabeli prikazane su mogucnosti i vrednosti racunarskih mreza. OSI model definise kako svaki sloj komunicira ~a slojem iznad i ispod njega. Slojevi mreine komunikacije Mogucnosti Prevazilazenje geografskih Vrednosti Bolja i brza usluga Primer Podizanje gotovine iz banke Autorizacija npr.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Transfer fajlova Ovaj servis obezbeduje prenos podataka sa jednog racunara u mrezi na drugi. Sloj ispod vrsi svoju funkciju i obezbeduje usluge sloju iznad. a pri tome ga ne opterecuje detaljima 0 nacinu svog funkcionisanja. to je i slozeniji. a sto je sloj visi. kredita na mestu prodaje. a ne.svti. 30 31 . Pri tome se kao fizicki medijum kori.

Podatak je neutralno saopstenje 0 odredenom dejstvu koje jos nije vrednovano ni priredeno za donosenje bilo kakve poslovne odluke.neformatizovani.4. ako neko kaze "ostacu na putu 10 dana". Definicije informacije obicno povezujemo sa podacima i osobinama koje podaci moraju imati da bi za korisnika postali 2X Norbert Wiener sa univerziteta Masacustes.fizicki (pogodni za masinu). Podatak je odredeni zapis 0 nekom dogadaj u. On je na formalizovan nacin u simbolickom obliku registrovana cinjenica 0 realnom svetu (predmeti. pojave. objekti.upravljacki. pojavi iii karakteristici iz okoline koja predstavlja objektivnu stvamost. .kvantitativni. objasnjavaju. lociraju iii na neki drugi nacin omogucavaju lakse upravljanje resursima.grcki filozof Aristotel govorio je 0 informaciji i njenom prenosenju. To se smatra pocetkom kibernetike kao. Poslovni podaci se definisu i opisuju pomocu metapodataka. i organizovanost U svakodnevnom govoru koristimo pojmove podatak i informacija. slika iii zvuk. Pojam informacija potice od latinske reci formare k~~a predstavlja stvaranje slike iz odredenih elemenata. procesi. Sa aspekta obrade podaci mogu biti: .semanticki (pogodni za coveka) i . Vazno je napraviti razliku izmedu podatka i informacije. Ovi pojmovi su i kljucni pojmovi u oblasti obrade podataka i informacija. Podatak i informacija . Ijudi. godine. informacija siri i cine ga obradeni i sistematizovani Podatak moze biti broj. Iz prethodnog sledi da se informacija sastoji od podatka i znacenja koje mu je dodeljeno. data) sazna. situacije.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima .identifikacioni. To je n~u~a koja se bavi proucavanjem opstih zakona upravljanja dinamickirn sistemom u prirodi.. informacijama. razliku izmedu pojmova koji se najcesce poistovecuj u. Razvoj kibemettke" ukazao je na ulogu informacije u procesima odlucivanja i upravljanja.) "1"1 . ali on kao takav nema neko znacenje. tehnici i drustvu. specijalni znak. pojam nacin predstavlja cinjenicu koja da se donese neki sud. pre svega. napisao je poznato delo Kibernetlka 1948.formatizovani (definisana struktura) i 1. U savremenim drustvima red obezbeduju se.kvalitativni i . Inf~rmacIJa kao pojam poznat je jos iz najstarijih vremena . naucne discipline. Broj 10 predstavlja podatak. slovo. dao nam je informaciju u kojoj je podatku dodeljeno znacenje. Medutim. U digitalnom smislu rnetapodaci su strukturisani podaci koji opisuju. dok je prikupljeni i na odgovaraiuci podaci. Uzmimo za primer broj 10. Pojam podatak (eng. 32 . Sa aspekta strukture podaci mogu biti: Ljudi su od pamtiveka znali za uticaj i znacaj informacije. Sa aspekta korisnika podaci mogu biti: . . .klasifikacioni.).. Metapodaci su podaci 0 pod~cima u skla?ist~ podataka. rnoze pomoci da se nesto zakljucak iii resenje.).

Jedan bit informacije je odgovor na pitanje koje ima sarno dva odgovora: DA iii NE. odnosno 1 iii O. Binarni brojni sistem se koristi za predstavljanje podataka u racunarima. Pojmovi podatak. Informacije su oni podaci upotrebnu vrednost i povecavaju Informacija je apstraktan pojam. Kraca novela se rnoze predstaviti sa priblizno 1MB iii 1024 KB. Za razliku od podatka. Odnos okoline. podatka. Moze se reci daje informacija svrsishodna organizacija podataka a svrsishodnost je vezana za sam oblik problema iii sistema 0 kojem se raspravlja. u bitima (0 iii I) iii bajtovima (1 B = 8 bitova). bi se prakticno upotrebila kao sto su brojevi. Jedan bit infonnacije koju primimo sa 34 35 . Za ljude. slova. Ako postoji n jednako verovatnih sadrze I bitova informacije gde je: odgovora. Jednu od najcescih definicija informacije dao je ruski filozof Ursul: informacija predstavlja preslikavanje stanjajednog subjekta u stanje drugog subjekta. bez obzira na njihovu vrstu i velicinu. informacija mora sadrzavati i neki smisao tog dejstva za korisnika. Digitalna informaclja je skup podataka digitalnog formata. Dakle. Slika 9. koji za korisnika imaju njegov nivo saznanja. razmena informacija je oduvek bila od izuzetnog znacaja. gde je I KB = iOB = 1024 B. 5tO je sematski prikazano na sledecoj slici. Informacija se u svetu danas smatra kljucnirn resursom preduzeca i organizacija. informacije i znanja Informacija predstavlja zbirku cinjenica (podataka) organizovanih tako da su smisleni za prijemnika. informacija ima neka svojstva koje podatak nema. informacija i znanje su povezani i daju odredenu sliku okoline. a da mora se prikazati realnim elementima vrednost fizickih velicina i slicno.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima informacija. Proizvodnja informacija predstavlja cesto najvazniju funkciju koju imaju upravljacki elementi u savremenoj ekonomiji. broj iii simbol je jednako 1B. odnosno njenog korisnika. onda oni 1= IOg2n 1= IOg28 =3 Jedno slovo. Kolicina informacije informacije je ona kolicina se meri bitovima. koji sarno opisuje neko golo dejstvo. Podatak je u binarnom brojnom sistemu iskazan nizovima nula i jedinica (0 i I). Proizvodnja informacija je najpropulzivnija proizvodna grana danasnjice. Naziv bit je skracenica od engleske reci binary digit. svesna bica.

Pod . "I" nazivamo logicki 1. Po Senonu. Mera kolicine informacija se izrazava pomocu entropije. informacija se moze posmatrati kao negativna vrednost entropije negentropija.neistina . mera za red odnosno organizovanost sistema.true" iii . • obrade.0". U Bulovoj algebri covek poznaje dye moguce vrednosti za jednu odluku iii presudu.511. Znaci. Ona se ne bavi razmatranjem svih aspekata informacije.rnatematlcku komuniciranja teorijom informacija podrazumevamo teoriju komuniciranja" koja se bavi problemima i to pocev od: • prikupljanja. 36 37 . U sledecoj tabeli prikazane su jedinice algebri i njima odgovarajuci broj bajtova. u Bulovoj Teorija informacija naziv je dobila na osnovu radova Kloda Senona'". Entropija izrazava zakon po kome se realni sistem ne moze vratiti u stanje u kome je jednom bio bez izvesnog gubitka energije. suprotno od entropije. a "neistinu" kao .Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima znanjem da se od dogadaja desio jedan.846. vee izucava sarno kolicinu informacija. engleski maternaticar i filozof koji je pretvorio logiku u matematiku.606. dakJe..0" logicka 0. do odredivanja kolicine informacija koju sadrzi poruka. · prenosa. Teza je da primenom Bulove algrebe mozemo resiti bilo koji logicki iii numericki problem. Ona izrazava prirodnu teznju svakog realnog sistema da dode u stanje najvece verovatnoce. Zbog njene primene u informatici i matematickoj logici. mera neuredenosti sistema. Postoji sarno jedna presuda. Razvoj teorije informacija doveo je i do kvantifikacije. Bul se smatra za jednog od tvoraca tih oblasti nauke.152.099. dva podjednako moguca (verovatna) Bulova algebra" je deo apstraktne algebre i primenjuje se u racunarskim naukama. Istinu postavljamo kao "I ".504. lnformacija je. a . po njemu nazvanu Bulova algebra. entropija je teznja sistema da spontano prede u stanje vece neuredenosti: entropija je. iii . 1. · skladistenja podataka i · koriscenja informacija.627.falsh". 20 30 40 50 60 1. koje odgovara potpunom haosu koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.Jstina .. Zastita od porasta entropije sastoji se u JO 2~ George Boole (1815-1864).921. . Claude Elwood Shannon je americki naucnik i inzenjer i tvorac teorije inforrnacija kao i digitalnih racunara i kola.

Saopstenje je skup znakova koji je primaocu unapred poznat. Primer: Student prve godine Fakulteta poslovne informatike na univerzitetu APEIRON. a svako saopstenje nije informacija. saopstenje da je u protekloj godini proizvedeno i prodano milion komada proizvoda nije informacija. Primer: Kad prodam automobil. predstavljaju upravljanje u sirern smislu. Dakle. rad. Infonnacija je predstavljena konceptom sloga u bazi podataka. ali one se mogu iskazati u bazi podataka na sledeci nacin: Ime i prezime: Adresa: Mesto: Mara Maric Nova uliea broj 333 8anja Luka 38 39 . ovo saopstenje postaje informacija. stanuje u Banjoj Luci. njenu jasnocu i njenu tacnost. Moze se reci da je infonnacija saopstenje koje primaocu otklanja neizvesnost iii nedoumicu iii ga motivise da preduzme neke akcije. opisuju sistem i njihovom koje se koriste za kontrolu i Postupci upotrebe infonnacija za kontrolu entropije. Kako se podaci smestaju u memoriju racunara iii u bazu podataka? . odnosno porast organizovanosti sistema u kibemetici. princip obrade infonnacije i cistoca infonnacije. semantika odreduje sazetost informacije. Na primer.korisnost infonnacije. i to sarno oni znakovi koji mogu da budu dekodirani od strane korisnika informacija. Nova ulica broj 333. infonnacija ima neka svojstva koje podatak nema. se pragmatika odnosi na pravovremenost prenesene infonnacije. Na vrednost infonnacije uticu: metod i cena dobijanja informacije. imam jos vise infonnacija samom cinjenicom da ja jos uvek imam infonnaciju i da znam da je i kupac ima. Korisnost infonnacije se izrazava i fonnulom: K=E/T Infonnacija je Korisnija ukoliko je njen Efekat veci u odnosu na Troskove dobijanja te informacije. ali kada prodam neku infonnaciju. Svaka informacija je saopstenje. roba. Ovakav opis sadrzi posredno informacije koje mi razumemo na osnovu iskustva. ali ako be se reklo i 0 kojim proizvodima je rec. vise ga nemam. Kvalitet infonnacije se meri: sintaksom. Sintaksa zahteva strogo postovanje postavljenih pravila pri prenosu infonnacije koja se odnose na njenu strukturu. Infonnacija ima svoju vrednost kao sto je ima novae. dok. sirovine. Ove tri komponente vaine su i za informacije od kojih zavisi i kvalitetno odlucivanje u poslovnom procesu. skupom znakova i Znakovi predstavljaju nosioce informacija. semantikom i pragmatikom. nacin dobijanja infonnacije.I Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f r Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 1 r prikupljanju podataka koji transfonnisanju u infonnacije ogranicavanje rasta entropije. svrha . Mara Marie.

pri donosenju odluke. podataka i konteksta. podaci i nacin fizickog predstavljanja podataka. a vrednost te informacije ocenjuje primalac informacije. ali je veoma vazno da znamo i u kakvom fizickom obliku su podaci predstavljeni. Ovakva lista velicina nazi va se opis logickog zapisa iii opis logickog sloga. U nasem primeru kontekst informacije su: ime i prezime. na osnovu koje se mogu doneti odluke. obavestava 0 necernu i podloga je za donosenje odluka. Sadrzaj informacije koji je podstice ga na odredenu akciju. Na primer.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Fakultet: Godina studija: Poslovna informatika treea kompletna. Na primer. Znaci. U poslovnom svetu cena dobijanja informacije. ukoliko u anamnezi pacijenta nije navedeno da je pacijent alergican na penicilin moze doci do teskih posledica. informaciju 0 nekom bicu. Informacija je cinjenica sa odredenim znacenjem. Informacija je relevantna ako se odnosi na postojeci problem. Informacija predstavljena u bazi podataka sastavljena je iz najmanje dva dela. Na primer. naziv fakulteta i godina studija. nesto je 0 cernu se mora voditi racuna. Informacija treba biti kompletna jer je nekompletna informacija losiji slucaj nego da informacije ni nema. adresa stanovanja. Kontekst informacije odreduje se tako sto se napravi lista velicina koje ga definisu i cije su vrednosti zapisane podacima. broj godina provedenih u obrazovanju nije relevantna informacija 0 osobi koja trazi posao u auto industriji. Neprecizna informacija moze dovesti do teskih posledica. ali ako je provela 5 godina studirajuci masinstvo to je relevantna informacija. cena dobijene informacije rnoze smanjiti dobit od prodaje takvog proizvoda. pre uvodenja novog proizvoda mora se istraziti trziSte radi ocenjivanja rizika ulaska u proizvodnju novog proizvoda. predmetu iii pojmu cine: kontekst. precizna. Informacija treba biti : relevantna. marketinski podaci 0 prihodu od iznajmljivanja poslovnog prostora nisu kompletna informacija ako nisu praceni informacijom 0 vrsti delatnosti poslovnog subjekta. Ukoliko je ovo istrazivanje skupo. jucerasnji izvestaj 0 vrednosti akcija na berzi nije aktuelan za donosenje odluke 0 kupovini akcija jer je u meduvrernenu bila moguca promena. novost za primaoca 40 41 . Informacija je aktuelna ukoliko je to zadnja informacija. aktuelna i ekonomicna. Na primer. mesto stanovanja. Od delatnosti zavisi koliko ce se prostor ostetiti. Na primer. ona donosi novost.

42 43 . iskustava i ucenja. Znanje Informacija je specificna vrsta robe. 1.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Covek u binarnom sistemu ne misli na kolicine vee na stanja. vestina. obavestava 0 necemu i podloga je za donosenje odluka a vrednost te informacije ocenjuje primalac. Znanje je sve ono sto je poznato. Ovo znanje je zapisano u knjigama i jednostavno se rnoze . ucenje. jedan od najvecih filozofa XX stoleca. i ima potencijal stvaranja novih vrednosti. asocijaciju i rezonovanje. Sastoji se od intuicije. Tiho. tacitno iii iskustveno znanje je ugradeno iii stvoreno licnim iskustvom pojedinca. znanje se sastoji od podataka i/ili informacija koje su obradene i organizovane tako da pornazu sticanju iskustava i raznih ekspertiza koje se mogu primeniti kod resavanja odredenog problema.5. Eksplicitno znanje artikulisano je formalnim jezikom i lako se prenosi u obliku informacija sa pojedinca na pojedinca. Znanje se moze definisati kao nematerijalni resurs. Ovo znanje je personalizovano i do njega nije lako doci pa cesto ostaje neotkriveno i neiskorisceno: ono nema vrednost ako se ne upotrebljava. eksplicitno iskustveno 31 Sir Karl Raimund Popper (1902-1994). kao slika stvarnosti predstavljena zamislima Ijudi dok posmatraju svet koji ih okruzuje. dye vrste znanja. Engleski filozof Karl Peper" je rekao da je fenomen Ijudskog znanja nesumnjivo najvece cudo u nasem univerzumu. nacrti iii standardizovani dizajn. lnformacija je cinjenica sa odredenim znacenjem. Drugim recima. ideja. upotrebljavati i ugraditi u proizvode kao sto su tehnicke specifikacije. komunikaciju. Postoje znanje. donosi novost.uzeti" procesom obrazovanja. Sticanje znanja ukljucuje kompleksne kognitivne procese: percepciju.

44 45 . obrazovnih drustvu znanja postoji izuzetna odgovomost institucija za sopstveni razvoj i razvoj drustva u jednako tako. te je socijalna integracija bitan preduslov uspesnog prosirenja. Kako se Evropska unija prosiruje. Stoga postavljamo osnovno pitanje: zasto je. znanje se definise kao: cinjenice. godine. Moze se reci da znanje nije sarno neka gomila informacija vee je sposobnost pojedinca da deluje na osnovu tih informacija. kao sto vrednost ima i sarno saznanje 0 znacaju znanja. Maxmillan. U obrazovnih celini. informacije i vestine postignute kroz iskustvo i obrazovanje. rasudivanja i ocekivanja. Integracija ima za cilj da visokim nivoom drustvene podrske ojaca i ocuva kultumu i jezicku nezavisnost Evrope.Znanje je informacija analizirana da bi bila razumljiva problema iii u odlucivanju. U XXI veku glavno oruije u nadmetanju sa konkurencijom je znanje zaposlenih i vladanje informacijama. i odgovornost drustva za razvoj institucija. E. Proizvodnja znanja je odlucujuci faktor u konkurentnoj poziciji. Sto vise delite svoje znanje postajete sve bogatiji. da se u ovako povezanom svetu ne rnoze raditi bez poznavanja drugih kultura i znanjajezika. Postoji vise definicija znanja. Vazno stanoviste socijalne integracije je digitalna integracija. Wig. vazno prepoznati znacaj drustva znanja? Novo drustvo znanja mora da bude drustvo u kojem ucestvuju svi. Schema press. Zemlje sa vecim brojem visokoobrazovanog stanovnistva Cine sve da taj broj povecaju. prihodi veci sa novim tehnologijama. teorijsko i prakticno razumevanje nekog subjekta. promene njihovog shvatanja. zapravo. ali. Expert System and applied Artifical Intelligence. nabrojacu neke od njih: . Informisanost i svest iii bliskost cinjenicama i situaciji postignuta iskustvom. metodologija i know-how?" . Vrednost saznanja 0 znacaju drustva znanja neprocenjivo je. Znanje je postalo kljucni resurs. da sve kulture i svi jezici pronadu svoje mesto u Evropi 20 I O. Obrazovano drustvo je imperativ buducnosti i uslov opstanka svakog drustva. zapravo.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Znanje je osnovna proizvodna snaga drustva i glavni uslov za uspeh kako pojedinca tako i samog drustva. ponasanjern i komunikacijama IjudL34" Prema Oxford English Dictionary.1992. Ovakva koncepcija zahteva institucionalizovano stalno obrazovanje. Van der Spek. Knowledge Management Foundation. perspektiva i pojmova. iskustava i procedura koja se smatraju ispravnim i istinitim. R. U svim organizacionim promenama najslozeniji proces je proces promene ljudi. Knowledge Management CRC Press 1997. vazno prepoznati znacaj drustva znanja? Danas i velika i mala preduzeca prepoznaju veliku ulogu Ijudskih resursa u poslovnom sistemu. K. jer je praksa pokazala da je znanje najskuplja roba.Znanje se sastoji od istine i verovanja. bogatih i siromasnih. Ono ima vrednost.svoje aktivnosti uvezuje na regionalnom. da su .?" koja je organizovana i i primenljiva u resavanju Stoga postavljamo osnovno pitanje: zasto je. 32 13 34 Turban. nacionalnom i evropskom nivou. Razlike u znanju i njegovoj primeni su temelj podela izmedu razvijenih i nerazvijenih. pa stoga upravljaju misljenjem. tako se povecava i broj stanovnika.Znanje je sveobuhvatni skup uvidaja. Evropska komisija sledi jedan koncept koji ce uciniti informaciono drustvo Evrope znacajno razlicitim od ostalih u svetu . 1993.

ORGANIZACIJA I MENADZMENT Organizacija i menadzment su pojmovi koji se nerazdvojno prozimaju kroz istoriju. Egipatske piramide su plod velike organizacije u kojoj je koordinsan rad projektanata. Zaduzen je da obezbedi resurse (ljudi. autorka knjiga o demokratiji i menadzmentu. Prvi oblici organizacije javili su se i pre pojave prvih civilizacija. Vavilon: minimax zarade. naslede principa centralnog upravljanja. Konfucije je polulegendami kineski mislilac koji je ziveo u VI veku pre nase ere (551-479) i po kome je religiozno-filozofska nauka nazvana korfucionlzam. Menadzment preduzeca dizajnira zadatke organizuje obavljanje poslova. usmeravanja i kontrole. ali bi se moglo reci da je najzanimljivija definicija Meri Parker" koja menadzment poistovecuje sa "umetnoscu obavljanja poslova putern. je postavio moraine standarde Kina: Konfucije ponasanja vode". navodnjavanje. Oni su preteca organizacije i menadzmenta kao sistematizovanog skupa funkcija iii uloga. moze se reci da se pod pojmom menadzment podrazumeva odgovomost za izvodenje. iako se menadzment kao nauka razvio pocetkom dvadesetog veka a pojam organizacije se usavrsava vee hiljadama godina. odgovomost za postizanje ciljeva organizacije. veliki loy u rodovskoj zajednici praljudi su izvodili koordinacijom. Menadzment se razvijao uporedo sa razvojem ljudskog drustva. uz iii posredstvom drugih ljudi". Na sledecoj slici prikazan je razvoj rnenadzmenta kroz vekove. Na primer. finansije) neophodne za postizanje strateskih ciljeva preduzeca. odnos vodenje je i nadgledanje izgradnje sistema za U Hamurabijevom zakonu zapisane su drzave. Jednostavno.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. Menadzment kroz vekove Egipat: izgradnja piramida. Osnovni principi rnenadzmenta utemeljeni su pojavom velikih civilizacija. 46 47 . odredene konture Hamurabijev zakon. organizacijom i podelom uloga. Poznatu Keopsovu piramidu gradilo je oko 100. 36 35 Mary Parker Follet (1868-1933).000 ljudi 200 godina. sistem inventara. Postoje mnogobrojne definicije menadzmenta. americki sociolog. Tako veliki radovi nisu mogli biti obavljeni bez planiranja. inzenjera i robova. planiranjem. 3000 2>~00 2000 1500 1000 500 o sao 1000 1300 Slika 10. tehnologije. Menadzment ornogucava koordinaciju pojedinca i ogranicenih res ursa za postizanje ciljeva na efikasan nacin. materijal.

Kljucni faktori za uspeh i odrzivost preduzeca su informacije. ob/igacija i odgovornosfi koji su delikatno balansirani tokom nekog perioda. Svako ko je u toku svog radnog veka promenio nekoliko radnih organizacija mogao je da primeti da se. od Covek je sa kvalitetnom organizacijom bolje i brze postizao vece rezultate na poljima svog delovanja. Crkvena centralizovana organizacija je jedna najdugovecnijih organizacija. koji je sa jedne strane sastavIjen od odredenog Svaka organizacija ima svoj strateski cilj koji predstavlja svrhu postojanja organizacije. Poslovni informacioni sistem je "zila kucavica" preduzeca. Znacenje organizacije covekovu privrednu aktivnost. privilegija. Karakteristike organizacije su zajednicka svrha. inovativnost i kreativnost. i danas poznati principi organizacij e. dinamican i otvoren sistern. a menadzment je uvek podrazumevao odgovomost za organizacijsko poslovanje. posmatramo kao otvoren socijalni sistem koji se sastoji od oblikovane aktivnosti grupe Ijudi. i misiju koja opisuje sta ta organizacija nastoji da postigne. Svaka organizacija ima svoju kulturu i klimu.000 godina.. pri cemu su te aktivnosti svrsishodne i usmerene ka cilju. kroz kontlikte i njihova resenja. prikupljanje poreza na tri kontinenta. radnu i zivotnu aktivnost. Organizaciju. Smatra se da su kultume prepreke osnovna smetnja deljenju i transferu znanja u organizaciji. ciljevi i organizacijska struktura. staraje preko 2. Ono sto daje osoben pecat svakoj organizaciji jesu njena kultura i klima. a sa druge strane predstavlja nekog drugog sistema viseg nivoa . Svesno udruzivanje Ijudi kojima je cilj odgovarajucim sredstvima ispuniti odredene zadatke. za ciju su upotrebu potrebne informacione tehnologije u obliku informacionih sistema. organizacije medusobno razlikuju. znanje. Realniji opis organizacije je da je to skup prava. dakle. organizovano. 49 48 . cak i ako se bave istom vrstom delatnosti. Venecija: upravljanje trgovinom na morima. Preduzece se posmatra kao kompleksan. sa najmanjim mogucim naporom na bilo kojem podrucju rada. Organizaciju predstavlja grupa Ijudi sa formalno odredenim ulogama koja zajedno radi kako bi ostvarila zadane ciljeve te grupe. Pojedinac se koristi i pripada organizaciji citav svoj zivot. u skladu sa teorijom sisitema. definise organizaciju. sistem vrednosti i preovladujuci stil rukovodenja. podsistem drzavne uprave. Klima organizacije je skup svojstava po kojima se jedna organizacija razlikuje od neke druge organizacije: priroda rada. Stoga se smatra da upravljanje znanjima mora preuzeti tezak zadatak menjanja organizacione kulture sa ciljem postizanja deljenja i transfera znanja neophodnih za koriscenje svih vrednosti resursa znanja organizacije. Rim: organizacija broja podsistema.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Grcka: principi upravljanja. nije ograniceno samo na vee i na njegovu celokupnu Razvoj menadzerskih znanja prelazio je dug put. od rodenja do smrti sva svoja radna i zivotna pitanja resava zajedno sa ljudima. Uspesno poslovanje preduzeca moguce je sarno sinergijom informacionih tehologija i menadzmenta.

Delotvornost (eng. precizira i jaca norme ponasanja sto je veoma vazno za nove clanove. verovanja. 1980. viziji i misiji koji ce pornoci organizaciji da na najbolji nacin ostvari svoje ciljeve. obelezja organizacije i sami poslovni procesi. 37 Kultura je mental no programiranje !judi. Geert Hofstede. obicaja. Veruje se da upravljanju znanjima prethodi menjanje kulture organizacije u cilju postizanja transfera znanja neophodnih za realizaciju potpune vrednosti res ursa znanja organizacije. vrednosti i nacina na koji se neke stvari rade. Definisu se norme ponasanja koje menadzment zeli da postavi. Organizaciona kultura se sastoji od tradicije. 2. vrednosnog sistema. koje su prihvaceni od vecine clanova. Smatra se da su kulturne prepreke primarna smetnja deljenju i transferu znanja u organizaciji. nacin vodenja i upravljanja. Organizaciona kultura predstavlja skup pretpostavki. merila i normi ponasanja koje dele svi clanovi organizacije. 3. effectiveness) predstavlja stepen u kojem su 50 51 . navika. Rezultati istrazivanja ukazuju na to da vecina organizacija podstice kulture u kojima se Ijudi ponasaju na pasivno-odbrambene i agresivno-odbrambene nacine. ali i za one koji su duze vremena u organizaciji jer kanalise postupke i usmerava ih ka postizanju zajednickih ciljeva. Ona utice na ponasanje zaposlenih tako sto: I. kulture vodi organizaciju u Slika II. stavova. Postojanje organizacijske pozitivnom smeru. spoljni uticaji.Uprav!janje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Kultura" organizacije je skup normi ponasanja i ocekivanja koja odreduju nacin na koji zaposleni prilaze poslu i medusobnom odnosu. 0 idealima. Organizacija treba da bude delotvoma i efikasna. Kultura odreduje nas pogled na svet. Mikroekonomska definicija organizacije Organizacija se sastoji od velikog broja podsistema koji su u dinamickoj interakciji promene u jednom podsistemu uticu na promene u drugom podsistemu. Na kulturu organizacije deluju: meduljudski odnosi. jaca osecaj predanosti misiji organizacije. Zeljena kulturaje koncept menadzrnenta 0 vrednostima kojima se daje prednost. clanovima pruza osecaj identiteta. stvara osecaj zaposlenima da su deo vece celine koja prevazilazi licni interes i izjednacava licne ciljeve sa ciljevima organizacije.

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Slika 12. (eng. uspesnog preduzeca. kulture i klime organizacije. kako drugi prihvataju nas nacin druga pitanja. ne mozemo uspesno da projektujemo nove sisteme bez razumevanja organizacije koja treba da koristi taj informacioni sistem. informacija i ritam glasa. predstavlja odnos izmedu postignutih rezultata i iskoriscenih res ursa. znamo Ii preneti poruku smisao. vlada. vazni delovi komunikacije. uvek zelimo da shvatimo kakav uticaj informacioni sistemi mogu da imaju na drustvene i radne odnose u nasim organizacijama. govor tela. Kod uspostavljanja komunikacije 90% parametara komunikacije su neverbalni parametri. bez dobre komunikacije. Kao rnenadzeri. 52 53 . tehnologija. Kao informaticari. kultura. Svi mi komuniciramo na neki nacinl Postavljaju se pitanja da komunikaciju. kao sto su: izgled. komunikacija je najmanje sta kazemo a najvise kako to kazemo. realizovane ORGANlZACIJA Vazno je naglasiti da nema uspesne organizacije. Komunikacija je vestinat Pored navedenih karakteristika. klijenti. znanje. kada je posiljalac i primalac shvataju i prihvataju na isti ~-----' U svakodnevnom poslovanju komunikacija je krvotok svake organizacije. treba napomenuti da u svakoj organizaciji postoje i konflikti kao proizvod razlicitih interesa i stavova okruzenja organizacije koje predstavljaju konkurencija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Efikasnost planirane aktivnosti i postignuti planirani rezultati. jer: poruka je uspesna i Ii imamo uspesnu onako kakav je njen komunikacije i mnoga Organizaciona struktura Organizaciona kultura Okruzenje Politika Poslovni procesi Odluke menadzmenta smislena jedino onda nacin. banke. efficiency). Organizacija i IT Komunlkaclja predstavlja nacin razmene informacija pomocu unapred dogovorenih i razumljivih sistema sporazumevanja. jer je cirku/acija informacija osnovni uslov za odvijanje poslovnih procesa. mimika.

podrska i razumevanje top menadzmenta. standardne operacione procedure). organizaciona tip organizacije. kuItura i politika. ne znas ni gde ti je cilj. struktura organizacije (hijerarhija. pregled proslih investiranja u informacione tehnologije. priroda i stil menadzmenta. • hardvet • softver ·mreie • baze podataka Svaki cilj mora biti merljiv. misljenja i odnos radnika u organizaciji koristiti informacioni sistem i koji ce 54 55 . osnovni interesi grupa koje uticu na sam sistem. vazni programi i Ijudski resursi. Slika 13. specijalizacija. postojeca iskustva. organizaciji Odeljenje informacionih tehnologija zavisi koji u od se Planiranje novog sistema u organizaciji organizacionih faktora. vrste zadataka. jer ako ne mas gde si.Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima istorija organizacije. Organizacioni faktori razmatraju kod planiranja novog sistema su: okruzenje u kome organizacije funkcionisu. odluka i poslovnih procesa kojima informacioni sistem treba da pomogne.

strukturisani sadrzaj i metode i Profesije . vodenja. razradene eticke norme. 56 57 . Sveobuhvatni. kontrole.1. Menadzment preduzeca mora obezbediti da svaka funkcija u preduzecu bude dimenzionisana primereno potrebama i da sve funkcije deluju skladno. i ko treba to da ucini. . Menadzment kao vestina predstavlja talenat iii sposobnost coveka da izabira i upotrebljava: sredstva aktivnosti i skup pravila za ostvarivanje postavljenih ciljeva. upravljanje Ijudskim resursima.planiranja. Vestina . i Pojam mendzrnent je latinskog porekla (manus = ruka: rukovodenje). Menadzment je posebna naucna disciplina koja ima multidisciplinarni karakter i bavi se istrazivanjern problema upravljanja resursima bilo koje vrste.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. u cilju delotvornog i uspesnog ostvarivanja zajednickih ciljeva. Drugim recima. Menadzment kao nauka predstavlja strukturisano znanje 0 nekom predmetu koje koristi definisane okvire i ima razradene metode istrazivanja. Sta je menadzment Planiranje je odredivanje aktivnosti koje treba uraditi. i odnosi se na osobe koje poseduju unapred odredene kvalifikacije i iskustvo. Funkcija . ~efinicij~ menadzmenta danas: . a to nije jednostavan zadatak. organizovanja. kojim redom. Ovaj pojam se koristi za poimanje: Procesa . Menadzment kao profesija predstavlja utvrdeno znanje koje zahteva neophodno vreme za obuku. ukljucuje sve procese i aktivnosti koje imaju za cilj upravljanje svim Ijudskim resursima neke organizacije.neki radnici postaju profesionalni menadzeri. grupe. Ona kaze da je menadzment umesnost obavljanja poslova posredstvom drugih Ijudi. ' . planiranje predstavlja utvrdivanje sta treba uciniti. definisanje ciljeva i uspostavljanje plana rada. kontrolisanje i upravljanje ljudskirn resursima. sistemski pristup odnosima sa zaposlenima omogucuje najvisi stepen performansi organizacije.komunikacije i motivisanja. Organizovanje predstavlja odredivanje nacina i sredstva za obavljanje svake planirane aktivnosti. Menadzment se povezuje sa pojmorn rukovodenje.Najcesce koriscena definicija menadzmenta je vee pomenuta definicija Amerikanke Meri Parker. Vodenje i motivisanje je funkcija organizacije koja vrsi stimulisanje zaposlenih za ostvarivanje rezultata.upravljanja. Kontrolisanje je funkcija nadgledanja realizacije njeno vrednovanje u odnosu na ocekivani kvalitet i kolicinu. kordinisanja." Funkcije menadzmenta su pianiranje. poslova i operacija u cilju ostvarivanja postavljenih ciljeva organizacije uz koriscenje raspolozivih sredstava. . organizovanje vodenje i motivisanje. Komponenta menadzrnenta.Menadzment je sistematican nacin usmeravanja pojedinca. Naucne discipline .

autorka dvanaest knjiga 0 Godine 1976. stimulisati i motivisati kadrove za realizacij u ciljeva. menadzeri Operativni nivo je izvrsni nivo menadzmenta u preduzecu. izvestava 0 statusu radnih zadataka i poredi ih sa planovima. Ne postoje dobra i losa preduzeca. Polako nestaju srednji menadzerski nivoi. a donose se strukturirane odluke. odlucivanje i upravljanje. razgradivanju ciljeva na sve nivoe upravljanja. Rosemary 58 59 . Menadzrnent treba osigurati primerene resurse neophodne za realizaciju ciljeva. Strateski nivo menadzmenta odgovoran je za uspeh celokupne organizacije. finansijskih. menadzer mora da poznaje strukturu firme i tokove informacija u njoj. takticki i strateski. postoji samo dobar ili los menadimentl Menadzer je osoba koja je odgovorna za izvrsavanje postavljenih ciljeva organzacije uz podrsku menadzmentskih funkcija. kadrovskih i drugih.2. Visoko sintetizovani podaci. Takticki nivo realizuje takticke planove. sinteticki podaci. orijentisani na podrsku strateskorn upravljanju. Novi uslovi poslovanja zahtevaju efikasniju i tleksibilniju organizaciju. a analizu salje na visi nivo. Strateski menadzment nema nadredene menadzere. Pored ostalog. dobilaje i nagradu za najbolju knjigu o menadzmentu. Veoma je vazno da menadzment kontrolise realizaciju ciljeva i sprovodi neophodne korektivne aktivnosti ukljucivsi i korekcije ciljeva. menadzmentu. Na taktickom menadzment nivou su sumarni. Na tom nivou koriste se transakcioni informacioni sistemi. Engleskinja. Mora da poznaje i koristi racunare i softverske alate koji omogucuju kvalitetnu obradu informacija. Radi sa operativnim. Donose se delimicno strukturirane odluke uz podrsku upravljackih informacionih sistema i sistema za podrsku odlucivanju. svakodnevnim podacima." Uloga menadzmenta u postavljanju ciljeva i njihovom ostvarivanju ogleda se u definisanju ciIjeva primerenih trzistu i mogucnostima preduzeca. u strategiju. mogu biti operativni. dovoljno detaljni da ornoguce efikasnu kontrolu. te organizovati. Ko su menadzerl . Ciljeve treba uciniti razumljivim i merljivim.Menadzrnent ukljucuje Ijude koji gledaju i iznad sebe samih i imaju formalnu vlast nad aktivnostima drugih ljudi. detaljnim. njihovu funkciju preuzimaju radnici uz pornoc informacionih tehnologija. Prema hijerarhijskoj podeli preduzeca. provodnici informacija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemirna Rozmari menadzrnenta: Stjuarr" je dala sledecu definiciju 2. omogucavaju donosenje nestrukturiranih odluka. 3M Stewart.

i uciniti produktivnu specificnu snagu svakog pojedinca..)od~r:. Oni ne upravljaju putem naredbi.o•• Opeflltivn"sl • iVllkodn¢l>lIQ • pfelll)' podatnka (lmnllllkcije) lIilltl!ti¢ki podacl su_nl.. finansijske i informacione resurse. Hijerarhija odlucivanja Zadaci savremenih menadzera su utvrdivanje strategije. d. Oni u svom radu koriste tehnicke.. a to nije jednostavan zadatak. vee obezbedenjem uslova za efikasno obavljanje poslovnih procesa. Dijagram odnosa broja i vrednosti donesenih strateskih odluka Menadzeri koriste MIS .. neko ko p1anira i donosi odluke. vestine upravljanja sukobom (conflict management skills) i vestine upravljanja promenama (change menagement skills)... u cilju delotvomog i uspesnog ostvarivanja zajednickih ciljeva.. vodi i kontrolise Ijudske..upravljacke informacione sisteme za donosenje strukturiranih odluka na operacionom i taktickorn nivou organizacije. Menadzment preduzeca mora obezbediti da svaka funkcija u preduzecu bude dimenzionisana primereno potrebama i da sve funkcije deluju skladno. Moze se reci da postoji pet grupa menadierskih vestina: vestina upravljanja samim sobom (personal skills). kojima odreduju zaposlenima sta i kako da rade... skills). postavljanje ciljeva i merenje ostvarenih rezultata.. Postojeci alati i specificne tehnike rada su resursi koje menadzeri obavezno moraju koristiti. Potrebno je voditi Ijude... Menadzer je osoba cija je primama odgovomost izneti proces upravljanja. komunikacijske i koncepcijske menadzerske vestine. O.ltivni. Slika 15.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima SlnIldka . Na sledecoj slici prikazan je dijagram odnosa broja odluka strateske vrednosti u zavisnosti od nivoa menadzmenta koji donosi te odluke. detalJ"l. sWlkrxlnn\>tl:l J. Svojom vestinom komuniciranja uspostavljaju radno okruzenje u kojem se 60 61 . organizuje. vestina rada sa drugima (interpersonal komunikacijske vestine (communication skills).:1 lZV~JOCI Slika 14.

Savremeni menadzeri upravljaju poslovima i organizacijama. definisao je uloge menadzera predstavljene u sledecoj tabeli: Kat~orija Informacion a UIC!ga Nadzor Prenos informacija Portparol Interpersonalna Voda Osoba za vezu Aktivnost Prikuplja i prima informacije Izvestava zaposlene Formira informacije koje idu__Q!'ema okolini Predstavlja preduzece Usmerava Obucava Odlucivanje Preduzetnik Korektor Alokator resursa Pregovarac Odrzava komunikaciju Indukuje ideje Resava konfliktne situacije Odobrava finansijske planove Predstavlja interese preduzeca Kako ove uloge menadzera podrzavaju IS? Interpersonalna uloga podrzana je sistemom elektronske komunikacije a informaciona uloga preko IT infrastrukture. birajuci prave ciljeve preduzeca.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima zaposleni osecaju sigurno i ugodno tako da mogu iskazivati i svoje stavove bez ogranicenja. drustveno odgovoran i ako postize rezultate. utvrdenih procedura i nestrukturiranih odluka. Jedna od kompleksnih vestina je da menadzer ima sposobnost integrisanja i usmeravanja svih interesa organizacije u cilju postizanja strateskih ciljeva. Menadzment ciljeve: mora postaviti jasne ciljeve. Danasnji menadzeri prihvataju i otklanjaju sve nejasnoce. Na osnovu prikupljenih informacija menadzeri donose odluke vrednovanjem i usmeravanjem informacija. razvijaju organizaciju koja uci. upravljaju procesima proizvodnje iii usluga. a menadzer je uspesan ukoliko je efikasan tako 5tO radi na pravi nacin (doing thing right). Veoma je vazno da menadzment ravnomerno koristi sve kategorije i sve uloge menadzera na svim menadzment nivoima: operativnom. kreativan. internacionalno orijentisan. stvaraju organizacije koje su brze. informaticki pismen. Henry Mintzberg. upravljaju Ijudima. interakciju sa zaposlenima. fleksibilne prilagodljive i orijentisane ka meduodnosima. 5tOje najvaznije. Sve ovo treba uraditi uspesno. kreiranje tima i. i ukoliko je efektivan (doing the right things). taktickom i strateskom nivou. Menadzer je uspesan ako je: kompetentan. fokusiraju se na rukovodenje. Odlucivanje na razlicitim nivoima se ostvaruje putem strukturiranih. profesor na MacGiII univerzitetu u Montrealu. Takav menadzer treba biti sposoban da stvori celokupnu sliku preduzeca i da uspostavi meduzavisnost vaznih organizacijskih elemenata sa ciljem postizanja zeljenih rezulatata. SMART 62 63 .

Realistic . eticko.realne ciljeve. Ijudskim resursima. slabosti. 0 . proizvodima i uslugama. Time-based . T threats) 64 65 . kadrovske i druge).Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Specific . minimizirati Analiza je predstavljena konfrontacionom tabe/om koja sadrzi sarno nekoliko glavnih sagledanih prednosti.ostvarive ciljeve. Unutrasnje okruzenje predstavlja snagu i slabosti preduzeca. stopirati - Sta je lose za buducnost? Izbegavati. Pre uvodenja novih poslovnih strategija poslovnih metoda. 3~ SWOT (S . ekonomsko. Primer matrice SWOT analize prikazan je u sledecoj Spoljasnje okruzenje predstavlja prilike i pretnje i moze biti zakonodavno.Posao menadzera moze biti definisan kao odlucivanje sta treba uciniti i navodenje drugih da to ucine. prilika i pretnji. tehnologiji. tabeli. Measurable .opportunities. drustveno. Ciljeve treba uciniti razumljivim i merljivim. . svaka organizacija mora da sagleda sve prednosti i nedostatke sistema koji zeli da uspostavi. Uloga rnenadzmenta u postavljanju ciljeva i njihovom ostvarivanju ogleda se u definisanju ciljeva primerenih trziStu i mogucnostima preduzeca.tacno odredene ciljeve. U savremenom poslovnom svetu takva analiza poznata je kao SWOyJ9 analiza. Potrebno je voditi racuna 0 spoljasnjern i unutrasnjem okruzenju.merljive ciljeve. Menadzeri teze da shvate kakav uticaj informacioni sistemi mogu da imaju na drustvene i radne odnose u organizacijama. Menadzment treba osigurati primerene resurse neophodne za realizaciju ciljeva (finansijske.weaknesses. a informaticari ne mogu uspesno da projektuju nove informacione sisteme bez razumevanja organizacije koja treba da koristi taj informacioni sistem.strengths. Achievable . graditi. ekolosko. Ponovo treba naglasiti da je veoma vazno da menadzment kontrolise realizaciju ciljeva i sprovodi neophodne korektivne aktivnosti ukljucivsi i korekcije ciljeva. W . zadacima. tehnolosko i politicko okruzenje. podsticati + Sta je dobro u buduenostl? Selektovati. te organizovati. njegovoj lokaciji. Snage i slabosti u preduzecu ogledaju se u ciljevima. stimulisati i motivisati kadrove za realizaciju ciljeva." Biti uspesan znaci biti informisan. Spoliasnie Prilike (Opportunities) Unutrasnle Snaga (Strength) Sta je sada dobro? Odrzavati. strategiji. zivotnom ciklusu preduzeca.vremenski odredene ciljeve. razgradivanju ciljeva na sve nivoe upravljanja. optimizirati Pretnje (Threats) Slabosti (Weaknesses) Sta je sada lose? Popraviti.

Upravljanje poslovnim informacijama je sistem koji pomocu prikladnih programskih resenja omogucava svojim korisnicima pouzdano uspesno koriscenje postojecih informacija. brzo odgovara na zahteve trzlsta i lako se prilagodava promenama poslovne klime. prezentuju ih. 66 67 . vreme i slicno. energija. Informacije su upravljane tako da rade za preduzece. usluge . analiziraju i dele sa drugima. U poglavlju u kojem je bilo reci 0 entropiji i informaciji receno je da postupci upotrebe informacija za kontrolu entropije. Informacijama pristupaju sve osobe koje imaju definisana ovlascenja. odnosno porast organizovanosti sistema u kibemetici. u Pristupanjem informacijama preko korisnicima prilagodenih programa.3.). U savremenim drustvirna red organizovanost obezbeduje se informacijama.proizvodi. Razvoj kibemetike ukazao je na ulogu informacije procesu odlucivanja. a kao izlazna vrednost Produktivnost organizacije zavisi od uspesnosti izvrsenja svih upravljackih funkcija: planiranja. Ona je produktivna. a posebno uspostaviti timski fad. Upravljanje Upravljanje predstavlja proces kojim se postizu odredeni ciljevi koriscenjem res ursa. kao sto su: Ijudi. usmeravanja i kontrole. informacione podsisteme.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. kao i svih del ova organizacije sa celom organizacijom. predstavljaju upravljanje u sirern smislu.. korisniku je omoguceno dobijanje odgovora na vazna pitanja i donosenje ispravne poslovne odluke. ucesce u odlucivanju. Takav pristup ogranicava pravovremeni pristup informacijama iziskuje veliki finansijski trosak. fleksibilna i agilna. Tradicionalni informaticki programi za analizu poslovnih informacija i upravljanje njima nisu napravljeni da bi ih koristile prosecne osobe. i moze se predstaviti formulom: Produktivnost = Output / Input (resursi) Organizacija treba biti otvorena ka okruzenju. velicine (input). novae. Resursi predstavljaju ulazne ostvarenje ciljeva se moze posmatrati (output . jer svi njeni zaposleni imaju pristup pravim informacijama na pravom mestu i u vreme kada su im potrebne. daju im dodatni smisao kroz izvestaje.. materijali. Potrebno je primeniti teoriju odlucivanja. treba postojati meduzavisnost i medusobni odnosi del ova organizacije. Organizacija razume potrebe svojih kupaca. isporucuje na vreme. organizacije.

razvoj i analizu mogucih pravaca aktivnosti. vestacka intilegencija. selekciju (izbor jednog pravca akcije) i kasnije dodanu fazu implementacije. radi se na njegovoj lokaciji i definisanju nivoa prioriteta. Faza inteligencije. kao i ocenu nalazenja odgovarajuce 4() Herbert Alexander Simon (1916-2001). definisanje situacije koja zahteva donosenje odluke. izlazne velicine i relacije medu njima.1.3. Definisu se ulazne velicine. zasnivati na: Pretraga mogucih aktivnosti moze se analitickim tehnikama. proces altemativne akcije.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima 2. zahteva dosta vremena i ima najmanje izgleda na uspeh. Ova faza.naslepo'' (blind search) i heuristici (nauci pronalazenja novog). inteligencije zavrsava preciznim definisanjem Faza dizajna obuhvata istrazivanje. identifikaciju definisanje problema. donosenja odluka ukljucuje 3+ I fazu ito: inteligencij u. 0 modelima principima Impiementacija predlozenih resenja predstavlja zakljucnu fazu procesa donosenja odluka. Kadaje problem otkriven. Postavljanje model a podrazumeva konceptualizaciju problema i njegovu apstrakciju na maternaticko-numerlcjj ilili sirnbolicki model. obicno. dizajn. pretrazivanju . Proces donosen]a odluke Sam proces odlucivanja iniciran je uocavanjem problema iii situacije u kojoj se neko stanje treba promeniti u cilju zadovoljavanja poslovnih procesa. donosenje odluka. Prema americkom naucniku Herbertu Simonu". Faza selekcije iii izbora ukljucuje pretragu rnogucih pravaca aktivnosti. 68 69 . naucnik u oblastima obrada informacija. daje se odgovor na kljucno pitanje: Kome problem pripada? Faza problema. Ova faza se odnosi na postavljanje i sto preciznije definisanje problema.

George P. moraju ispuniti pet osnovnih uslova. usmerenost na unapredenja i poboljsavanja. vee je to nesto sto se mora uraditi danas. bilo malih iii velikih. skola iii drustava. Huber. Organizacija mora imati sposobnost vodenja. visoko fleksibilnost i adaptivnost. organizacija. ucenja i rada u poslednjih dvadesetak godina cine ucenje konstantnim i predstavljaju uslov za opstanak mnogih organizacija. prepoznati vrednost korporativnih resursa i upravljanja. Postoje mnoge definicije organizacionog na primer: ucenja. Do sada se ucenje i znanje smatralo darom i nije se posmatralo kao resurs koji je integrisan i iskoriscen za razvoj vrednosti koje pomazu uspehu i opstanku. U prirodi coveka je da uci. Organizacija koja uti je vesta u kreiranju. usmerenost na kupca odnosno korisnika. 1991. Karakteristike organizacije sa znanjem su: visoka performansa. male iii velike. kao Promene u nacinu razmisljanja. pocevsi od modela poslovanja pa sve do nacina svakodnevnog rada zaposlenih.4. Sve organizacije. okrenuti se okolini i konstruisati mrezu vrednosti te razmotriti dizajn stvarne i virtuelne strukture. sticanju i prenosenju znanja i svog modiflkovanog ponasanja u skladu sa novim zanimanjima i znanjima. zivota. profitabilne iii ne bez obzira na svoju aktivnost iii lokaciju. To nije nesto sto se plan ira iii priprema za neku maglovitu buducnost. Ovi uslovi zahtevaju znacajnu promenu svega onoga sto cini organizaciju. Stoga je bitno da se organizacija menja i sto brze postane bolja. 70 71 . razviti partnerstvo Ijudi i tehnologija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. usmerenost na visok kvalitet. privatne iii drustvene. da se prilagodava i da napreduje. Znanje postaje referentna vrednost u novom poslovnom modelu i time utice na zivot i rad Ijudi kako u preduzecu tako i u drustvu. Organizacija koja Dei visok nivo ekspertize i znanja i velike kolicine ucenja i inovacija. drustvo) uti ako kroz svoju ohradu informacija menja obim svojih potencijalnih ponasanja. Neki entitet (osoba. grupa.

strategiju . vee i prihvatiti definiciju organizacije. Ovakvo posmatranje omogucuje nam 72 73 . prilagodljive strukture koje nezavisno funkcionisu. Web infrastruktura ornogucava direktne relacije izrnedu korisnika i partnera. prirodne. Faktori promena Globalizacija Ima tendenciju da bilo koja jedinica. Slika 16. aktivnosti . aktivnost iii tehnologija bude u funkciji direktnog odnosa sa partnerima. kao i na sve aspekte svakodnevnog zivota.1. Organizaciju (entitet) koja ima: definisemo kao bilo koju jedinicu da shvatimo kako je vestacki tradicionalno podignut zid izmedu socijalnog i poslovnog sveta. potrebno je ne samo identifikovati i proucavati glavne faktore. I STRATEGIJA ciljevi sredstva. Blok dijagram organizacije Interesantno je posmatrati organizaciju kao pojedinca iii strukturiranu zajednicu. U sledecoj tabeli prikazan je uticaj faktora promena na ljude i tehnologiju u organizaciji. sve moraju ispuniti iste uslove da bi opstale.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. drzavnu agenciju. klijente i partnere. svako moze imati utica] slrom sveta. sve organizacije suocene su sa istim izazovom. koji ce upravljati aktivnostima. Uticaj na coveka Globalno razrnisljanje.proces sa ulazom i izlazom voden strategijom i resurse . esursi LANAC SNABDEV ANJA Potrebno je osposobiti zaposlene. Socio-ekonomske promene Da bismo razumeli uticaj promena na organizaciju. kompaniju. Posredovanje Ima tendenciju da bilo koja [edinica. izmedu privatnog i javnog. aktivnost iii tehnologija prevazide dimenziju bilo kojih granica. Krajem XX i pocetkorn XXI veka jasnije su definisani faktori koji su imali veliki uticaj na socio-ekonomski i poslovni zivot. izmedu profitne i neprofitne organizacije. fleksibilne.4. Ijudske i resurse znanja.finansijske. prilagodljive i visestruko upotrebljive. U stvarnosti. tehnicke. kornpatibilne. Molekularizacija Predstavlja pretvaranje organizacije u male. univerzitet. Uticaj na tehnolozlle Pristupacna infrastruktura bilo gde i bilo kome. Omogucava poslovne relacije na svim nivoima.ciljeve i nacin na koji ih postici. In frastrukturne komponente su autonornne. iii kao drzavu.

Uticaj na tehnolozlie Osigurati da infras tru ktu ra predstavlja virtualnu verziju cele organizacije i da podrzava virtualni rad. umrezavanja i brzina. Konverzija podataka. ideje. znanje i ideje 120staju kljucni resursi ekonomije. Znanje Ima tendenciju da bilo koja jedinica. Neposrednost Ima tendenciju da bilo koja jedinica. Analizom nabrojanih faktora u tabeli moze se zakljuciti da koriscenjem univerzalnog digitalnog alfabeta i digitalnih umrezenih tehnologija omogucavamo direktnu komunikaciju i transakciju bez prostorne i vremenske barijere. informacija i razvoj znanja na svim nivoima. Svi entiteti se nalaze u globalnom svetu u kojem svako moze imati uticaj i moze izabrati mreze i komunikacije koje i kakve zeli. aktivnost iii tehnologija transformise sve inforrnacije u univerzalni digitalni alfabet tako da ubrza protok inforrnacija i rnogucnost zajednickog koriscenja informacija i transakcija sa minimalnom covekovom intervencijom. visesmerna i interaktivna. informacija i transakcija u digitalnu formu. Faktori promena Virtualizacija Ima tendenciju da bilo koja jedinica. aktivnost iii tehnologija predstavlja virtuelnu stvarnost na takav nacin da performanse ne zahtevaju fizicku prisutnost. kulturnih. Uticaj na tehnologije Integrisana infrastruktura internim i eksternim rnrezama. u Poslovanje u real nom vremenu i spremnost na promene u svakom trenutku. starosnih. aktivnost iii tehnologija bude u stalnom kontaktu sa raznim partnerima unutar mreze koja postaje sve sira. Stimulise i integrise zajednicko koriscenje lnfrastruktura koja osvaja i podrzava razvoj ljudskog kapitala. aktivnost iii tehnologija postanu sve vise informisani kroz vlastiti razvoj i kroz veci pristup znanjima drugih. Digitalizacija Ima tendenciju da bilo koja jedinica. sa zahtevima za trenutni odgovor na upit kao i za kapacitetima koji su sposobni da brzo reaguju na bilo koji dogadaj. 74 75 . U takvom svetu tradicionalne prednosti su prevazidene onim sto ih cini razlicitim: znanje. religijskih. Osigurava da infrastruktura predstavlja kolektivnu digitalnu memoriju organizacije. Osigurava da infrastruktura omoguci rad u realnom vremenu i obezbedi eflkasnu podrsku sve vreme pa i u slucaju tehnoloske migracije.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Faktori promena Uticaj na coveka Deo su poslovne mreze i ezajednice. Uticaj na coveka Upravljanje poslom bez fizicke prisutnosti. tradicionalnih geografskih. Rad putem Interneta lma tendenciju da bilo koja jedinica. Informacija. statusnih i slicnih ogranicenja. aktivnost iii tehnologija bude u funkciji poslovanja u realnom vremenu.

kapaciteti ljudskog kapitala.2. a opipljiva aktiva. kao sto su znanja i ideje. a prednost predstavljaju bolje ideje i vise znanja. Objektivno. na isti nacin bez obzira gde smo i ko smo. 2. finansijske performanse ne znace vise odrzivu sposobnost za rad organizacije. koje su univerzalne i istovremene. potvrduje nepouzdanost ove reference 0 proceni vrednosti organizacije. Stoga organizacija treba da evoulira iz ve/ike masinerije u kreativni mozak. karakteristika 76 77 . Novi model organizacije U ovom organizacije. kao i vrednosti samog okruzenja koje su potrebne da bi organizacija bila i ostala konkurentna. njena rnogucnost da objedini znanje radnika u cilju izgradnje i razvoja Ijudskog kapitala predstavlja novu aktivu organizacije. kao sto su deonice. pojavljuje se kao pouzdan indikator kapaciteta organizacije i ostaje konkurentna duze vreme. u uzburkanom global nom okruzenju. novom svetu menja se sam koncept Danas. Neopipljiva aktiva. agilnost organizacije. prvi put u nasoj istoriji. Nova aktiva. koristi se u generisanju ekonomske i socijalne vrednosti. U sledecoj tabeli prikazan je odnos organizacije u industrijskoj eri i u novoj eri.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Obim ovih promena je toliki da nije preterano reci da napustamo industrijsku eru i ulazimo u novi period koji ce se bitno razlikovati od dosadasnjeg. utice na sve nas.4. Talas ovih velikih promena. U ovom kontekstu velicina i starost organizacije nisu vise prednost vee potencijalne prepreke u trci ka prilagodavanju promenama.

Kako je stabilni poslovni svet podeljen na manje poslovne procese korporacija se mora prilagoditi brzim globalnim promenama a korporativni lideri kreirati svoja pravila upravljanja koja se redovno moraju analizirati. korporativnu kulturu proizaslu iz snova i vrednosti malih homogenih grupa Ijudi koji tradicionalno organizaciju drze na okupu. uglavnom mononacionalnoj disciplinovanoj radnoj snazi.4. Dosad su kadar i tehnologije posmatrani kao cist trosak koji se treba kontrolisati. Taj resurs je znanje. Poslovna strategija je najtezi posao korporativnog Iidera. Pristup resursima korporacije postaje prefinjen. organizacije korporativni Iideri Korporativni Iider mora nametnuti.3.Upravljanje poslovnim lnformacionim Industrijska era Reference ekonomske aktive Organizacija Konkurentna prednost Indikatori uspesnosti Opipljiva aktiva Velika masina Velicina Kratkorocna profitabilnost Kvazimehanicke komponente vrednovane kao radna snaga sistemima Nova era Neopipljiva aktiva Kreativno razmisljanje Ljudski kapital Odrzivi razvoj Individualni neuroni vrednovani kao fluidni tim radnika sa znanjem Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. Ciljevi korporacije nisu vise ograniceni sarno na cisti finansijski rast iii poziciju na trzistu vee i na integraciju nacionalnih vrednosti stvorenih okruzenjem. Na kraju. poslovanje je i dalje kljucni faktor opstanka svake organizacije te poslovni lider mora tragati za odrzivim razvojem koji predstavlja kompleksan i neuhvatljiv cilj i koji Zaposleni 78 79 . posao koji utice na njegovu egzistenciju i visoku platu. Zadatak je izazovan kada treba identifikovati i obezbediti privrzenost zajednickoj VIZIJI i vrednostima decentralizovanog. Monitoring postaje vazan izazov korporativnim Iiderima zajedno sa kljucnirn indikatorima uspesnosti svih segmenata organizacije. multinacionalnog. a sada dobijaju novu dimenziju jer predstavljaju respektabilan resurs korporacije. rasutog tima razlicitih strucnih Ijudi. Novi izazovi za korporativne lidere U nov om modelu namaju lak posao.

4. U organizaciji kao masina svi resursi se posmatraju kao kvazimehanicke komponente koje ce. raditi u skladu sa ocekivanim standardima. Kada organizacija obezbedi ovaj resurs. blisko partnerstvo izmedu res ursa ornogucava stvaranje novog res ursa. a to je znanje. 2. radeci zajedno u grupama. Uloge menadzera resursa moraju pretrpeti veliku transformaciju da bi menadzeri obezbedili ono sto se od njih ocekuje: ostvarenje individualnih. proces je formiranja i odrzavanja okruzenja u kojem pojedinci. tehnoloski. organizacionih i strateskih potreba. ako se stave na pravo mesto i aktiviraju na pravi nacin. Pored performansi. U organizaciji . kojaje kljuc odrzive konkurencije. Odrzivi razvoj organizacije 80 81 . razvijati i kreirati njihovu sinergiju da bi poveli organizaciju u nove vece performanse. odnosno to je proces kojim se dolazi do zeljenih rezultata efikasnim koriscenjem ljudskih i materijalnih resursa. Drugim recima.Jcao mozak" svaki resurs (personalni. Slika 17. rukovodenje iii upravljanje.4. finansijski) ima jedinstvenu vrednost. Korporativni resurs menadzementu daje potpuno novu dimenziju. Novi izazovi za korporativne menadzere resursa Menadzment. povecavati ih. Lideri moraju identifikovati ove vrednosti. on postaje aktiva. ljudski kapital. Lideri zahtevaju uniformnost i disciplinu u cilju smanjenja troskova i povecanja dobiti.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima forsira Iidere da osposobe organizaciju da izvlaci profit iz okoline a isto tako da ornoguci okolini profit od organizacije. menadiment je sistemsko usmeravanje pojedinaca kroz grupe poslova i aktivnosti u cilju ostvarivanja planiranih ciljeva organizacije koristeci efikasno sva njena raspoloiiva sredstva. postizu postavljene ciljeve.

tradicionalna organizacije na odeljenja treba da nestane. funkcija menadzmenta res ursa. IKT . narocito Ijudskih res ursa. IKT i da koriste poslovni jezik 83 . izmedu sebe. mora postati ravnopravan partner izvrsnom odboru preduzeca. I.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Primer Ijudskih res ursa: Personalna administracija TEHNICKI Administracija plata Podaci 0 radnicima Odrzavanje Osiguranja Menadzment ljudskih res ursa STRATESKI Dizajn organizacije Menadzrnent kompetencija Menadzment performansi Upravljanje kompenzacijama Razvoj organizacije Intemi iii vanjski tehnicki resurs Funkcije ljudskih res ursa i konsultanata Menadzment ljudi DNEVNI Resavanje dnevnih problema Individualna motivacija Upravljanje razlicitostima Resavanje kontlikata Monitoring Menadzment kadrova kao nacin komunikacije tekucim pitanjima. Zajednicko delovanje svih boljim performansama preduzeca i okruzenju. Potrebno je prepoznati njihov respektivni zajednicki uticaj na buducnost organizacije.informaciono-komunikacionih tehnologija i znanja. znanja moraju nauciti da saraduju. drugim recima kao teret organizacije. i da zajednicki rade na Tradicionalno posmatran kao centar troskova. Menadzmenti finansija. 82 podeljenost res ursa moze doprineti i odrzivost u konkurentom Ijudskih res ursa. sto je najvaznije.

analizu.5. Novi izazovi za zaposlene u preduzeeu Krajern proslog veka uveden je termin "radnik sa znanjem" i opisuje se kao "osoba specijalizovana za istrazivanje. naroeito Internet. funkcionise u global nom svetu. okrenuti okoJini. prilagodila se globalnim trendovima i sa promenama profitirala. koji imaju znanje sa uticajem na drustvene modele i Ekonomski uticaj je ipak vidljiv. i koje koriste sistem informacionih tehnologija razvijen u tu svrhu". Organizacija odrzivorn razvoju. kako to predstavljaju istoricari i ekonomisti. Nedavne da se vrednosti sve vise poveziju sa znanjem. Organizacija se mora jer niko ne moze sam da Svojim poslovnim partnerima konstituisati mrezu vrednosti aktivnosti. profesionalnih trenera i slicno. Znanje je cudna aktiva cija se vrednost njegovim rasprostiranjenjem i koriscenjem. organizacija daje do znanja da ce i integrisati je u sve nivoe i sve Organizacija mora razmotriti dizajn stvarne i virtualne strukture i na toj osnovi definisati obuku i performanse svojih resursa. Kako su oni visokokvalifikovani iii iskusni. 84 85 . tek kroz mnogo godina. koji su dizajnirani koristenjem zahteva klijenata i ostalih zainteresovanih i koji se neprestano menjanju i razvijaju uporedo sa potrebama klijenata i okruzenja.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. oni su koji su najuspesniji. da "proizvodi" radnike sa znanjem. donosioca odluka. Internet.4. zbog naprednih tehnologija. postajete sve bogatiji. rnoze im se dodeliti i uloga strateskog posmatraca. Stoga se i ocekuje da ce se radnici vrlo brzo tranformisati iz radnika masine u radnike znanja. Oni poseduju organizaciono znanje tako da imaju kapaciteta i za inovacije. Da bi organizacija prezivela promene. Jos uvek kanale sirorn demokratizovano strukture moci. vanjskom svetu. Iako je spomenuto da je globalizacija jedan od devet faktora promena. mora ispuniti najmanje pet uslova. povecava sa Organizacija treba prepoznati vrednosti svakog korporativnog res ursa i upravljati njime na strateskom nivou na integrisan nacin tako da Ijudski kapital postaje dragocena aktiva bilo koje organizacije. Pametni proizvodi. nas svet ce postati globalan. Svesni smo da globaJizacija i njena visestruka dimenzija ornogucavaju pristup svim raspolozivim informacijama. Sto vise delite svoje znanje. ocekuje se da radnici sa znanjem u trecem milenijumu dominiraju na trzistu rada. Radnici sa znanjem pripadaju kategoriji intelektualnih radnika. Prema tekucim analizama. jednostavnim pritiskom na dugme. menadzrnent i komunikaciju informacijama relevantnim za osobe koje donose odluke iii za menadzrnent znanja. analize pokazuju dovoljno ne cenimo promptne informacione sveta. softver za analizu podataka. mora imati sposobnost vodenja ka Organizacija mora razviti partnerstvo Ijudi i tehnologija u cilju obezbedenja i generisanja vrednosti koje ce obezbediti odrzivost organizacije. Jasno je da obrazovni sistem treba biti spreman da skoluje ljude za trziste rada. softver za Data mining kao i drugi alati ucestvuju u definisanju ovih novih profila radnika i restrukturiranju rada unutar organizacije.

vrednost kroz intelektualnu razmenu ..podrzavanje ideja Svaki covek.intemi i ekstemi razgovori 86 87 .Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Ovo pravilo je u suprotnosti sa onim koje smo koristili kod Iikvidne aktive. IZ . vrednost kroz intelektualnu svojinu . pojedinacno iii kroz zajednicu. mora prikupiti korisna znanja u real nom vremenu i sjediniti ih u jedinstvenu kombinaciju od koje drustvo moze imati koristi a organizacija optimalne trziSne vrednosti. pogleda i nacina zivota i koristiti ih kao inspiraciju za nove ideje sa ciljem postizanja uspeha i mora deliti znanje realnog vremena u cilju generisanja drustvenih vrednosti a istovremeno povecavati obim sopstvenog znanja. posebno u zapadnorn svetu u kojem je zastita intelektualne svojine stub poslovanja. mora pratiti evoluciju razrnisljanja. Organizacija se mora otvoriti ka novim idejama i koriscenjem znanja treba da postane fleksibilna..orijentisan oprema okruzenju vrednost kroz globalno pozicioniranje .nekoliko eksperataJprocesa U.razgovor sa poznatima vrednost kroz eksperte . fleksibilnost i novi putevi ka dugorocnim ciljevima da bi obezbedila odrzivu sposobnost za zivot i rad.uzak opseg znanja vrednost kroz moe .razgovor sa svima vrednost kroz ekspertize . organizacija: mora ocekivati. mora postati strateska organizacija za ucenje u real nom vremenu.konstantne promene vrednost kroz kreativnost .centralno organizovano vrednost kroz lokalno pozicioniranje . ne preko same organizacije a pogotovo ne preko pojedinca.kontrola kreativnosti vrednost kroz fleksibilnost . identifikovati i razumeti promene u real nom vremenu kao sto je prilagodavanje.sirok opseg znanja vrednost kroz inovaciju . koje je postalo predmet beskrajne prepirke. Drugim recima. mora azurirati svoje znanje i okruzenje sa ciljem da ostane konkurentna u real nom vremenu u kojem ekspertize brzo zastarevaju.. Razvoj tehnologija potvrduje ove zahteve i ogranicenja kod promena vrednosti organizacije.podela znanja .trajnost . Sa ove perspektive organizacija treba da razvija proces prikupljanja iii stvaranja korisnog znanja. Stoga se moze reci da se danas vrednost stvara preko sveobuhvatne mreze.konzervatizam vrednost kroz disciplinu .. Promena nacina poslovanja prikazanaje u sledecoj tabeli: i njegovih vrednosti vrednost kroz specijalizaciju .

cesto sa razlicitih geografskih lokacija. nesto sto postoji sarno u davanju efekata oponasanja stvarnog objekta. U takvom okruzenju odgovomost menadzmenta Ijudskih res ursa je da motivise zaposlene da budu discipli?ovani i poslusni. Virtuelna organizacija U industrijskoj eri organizacije kao masine fokusirane ~u ?~ kratkorocne rezultate. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Inforrnacionim sisternirna 2. da . Sposobnost zaposlenih da ucestvuju u kolektivnom znanju kao i da rade shodno tome predstavlja menadiment Promenljivi uslovi poslovanja.stvene sposobnosti. Pojava virtuelnih" organizacija predstavlja relativno nov i malo istrazen pokusaj formiranja privremenih mreznih struktura radi ostvarivanja konkurentske prednosti na danasnjem trzistu. nejasna masa misica i iskustva od koje se ocekuje da rade specificne zadatke i prema tomese i nadgledaju. Da bi uspeli u svom okruzenju. kraci zivotni ciklusi proizvoda i njihova brza tehnoloska zastarelost ucinili su dosadasnje organizacione strukture nemocmrn u zadovoljavanju sve sofisticiranijih potreba kupaca. radnici su jedva posmatrani kao individualna bica sa licnim aspiracijama. Proizvodi su napravljeni prema potrebama potrosaca a vreme njihovog lansiranja na trziste maksimalno je skraceno. Kompetencije menadzmenta motivisanje i centralno 2. Potrosaci su u centru ovakvog nacina organizovanja. Ovaj koncept organizovanja podrazumeva drugacije ustanovljavanje odnosa izmedu zaposlenih. . prihod lit zaposlenje. Nove organizacione forme vezane su za razvoj informacionih tehnologija i za prilagodavanje organizacija savremenim uslovima i nacinima poslovanja. ra~e po propisanim standardima. pre svega Interneta. je zasnovana na strahu da ne izgube prilike. znanja. da postuju hijerarhijski komandni lanac I. Posmatrani su kao komponenta radne snage. Motivacija zaposlem. fundamental no drugacijih od onih baziranih na statickorn konceptu.fe organizacija.h bll. Sa visokim kvalitetom proizvoda ovo su glavni kvaliteti virtuelne organizacije u borbi sa danasnjim korporacijama koje dominiraju globalnim trzistem. koje se javljaju na trzistu kao nova organizaciona jedinica. 41 Virtuelno.6. status. omogucio je nastanak novih organizacionih struktura. tehnicke sposobnosti koje su potrebne aktivnostima organizacije i vremenom poboljsati svoja ekspertska znanja. zaposleni su morali razviti dru.4.5. Virtuelne organizacije najcesce cine dve iii vi. ali ne i fizicki.a. Ovo ne znaci da zaposleni nisu ulagali u sebe uceci. sve teze ostvarivanje konkurentske prednosti u dinamickom okruzenju. menadzera i potrosaca. 88 89 .

cini preduzece tleksibilnim redizajnira sva radna mesta. Trazio se odgovor na dva osnovna pitanja: Kako da organizacija ostvari najbolju interakciju sa okruzenjem i kako spoljnji faktori uticu na ponasanje organizacije? Pojavljuju se nove menadzment teorije koje posmatraju razlicite izvore organizacione zavisnosti iz okruzenja kao sto su Ijudi. stvaraju virtuelno okruzenje i virtuelne organizacije. distribucija IT za podrsku poslovnom procesu. Dve kljucne karakteristike virtuelnih organizacija su: formiranje zajednickog odvojenih entiteta i lanca snabdevanja izmedu preoblikuje strukturu iz mehanicke u organsku. to jest iz hijerarhijske u adaptibilnu. i pokusavaju naci odgovor na pitanje kako te izvore kontrolisati i kako na njih uticati. materijalni resursi.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Kao i kod svih organizacija. utice da ekonomija obima ustupi mesto ekonomiji sirine. nastale razvoja informacionih tehnologija. Postoji vise model a virtuelnih organizacija ali su najznacajniji mreini modeli. smanjuje administrativnu coveka iz organizacije. kao i finalni proizvod. i kao posledica pulsirajuca organizacija organizacija kao mreza. Ijude i sirovine iz okruzenja a istom tom okruzenju vraca robe i usluge. Glavni cilj virtuelne organizacije je da dozvoli organizacijama ucesnicama da ubrzano razviju svoje radno okruzenje. Sedamdesetih godina XX veka paznja srednjeg upravljackog nivoa usmerava se ka uzajamnoj zavisnosti organizacija i njenog poslovnog okruzenja. a zadovoljenje zajednickih ciljeva ostvaruje se kroz niz resursa koje obezbeduju organizacije ucesnice. Razvoj virtuelnih organizacija pocmje krajem pedesetih i pocetkom sezdesetih godina proslog veka kada se organizacija pocela posmatrati kao otvoreni sistem koji uzima resurse. smanjuje formalizovanost ponasanja preduzeca . i inspiraciju omogucava neposrednu komunikaciju za kreati van rad i formira centare znanja u organizaciji. Kancelarija virtuelnih organizacija srnestena je na mreznoj platformi gde ljudi medusobno kontaktiraju. Nove organizacione strukture. jesu: informatizovana organizacija. proizasle iz razvoja informacionih tehnologija i savremenog nacina poslovanja. komponentu. a narocito u operativnom jezgru. Osamdesete godine fokusirane su na spoljni izgled organizacije. i kod virtuelnih organizacija postoje menadzment i timovi. racionalizuje i olaksava Ijudski rad u svim delovima. Mrezni model predstavlja tleksibilnu strukturu koja treba da odgovori zahtevima brzine reagovanja. smanjuje prosecnu velicinu preduzeca i njegovih organizacionih del ova. visoke kompetitivnosti i visokog rizika. trzista i informacije. Razvoj IT utice na organizaciju njegove organizacione osobine ito: preduzeca i menja Ove nove organizacione forme. radna mesta i zadaci. 90 91 . potiskuje sistemom.

jednakost partnera. Z~h~e~i ~a proizvodom iii uslugom mogu biti izrazeni p:eko ra~itc. Proces mora biti uporedan koIiko je god to rnoguce. Raz. Koncept tacna na vreme je kljucan u virtuelnoj organizaciji. 93 92 . sposobnost reagovanja na promene iIi sposobnost da se zadovolje svi zahtevi potrosaca. Glavni strateski interes virtuelne organizacije moze biti smanjenje troskova. sa fokusom na koordinaciju i informacioni menadzment. Razlikuju se tri grupe. kratkorocna virtuelna organizacija. sustinskih nadleznosti . geografska disperzija. posebno ogranicenjima vezanim za konkurentno inzenjerstvo. Virtuelne organizacije karakterisu i sledece osobine: prevazilazenje granica. i adaptibilnosti na dostizanje kriticne velidne u skladu sa trzisnim ogranicenjima i optlmizacija globalnog lanca snabdevanja. moze postojati direktan zahtev kupaca lit se moze javiti zahtev kao rezultat rnarketinskog istrazivanja na nekom novom trzistu. Struktura virtuelne organizacije mora da se succi sa razlicitim tehnickim ogranicenjima. Ovakva vrsta aktivnosti zahteva postojanje mreze visokog kapaciteta i visok nivo interoperativnosti. oportunisticko okruzenje. Povezane aktivnosti mogu biti razdvojene u dve grupe: asinhroni i sinhroni rad.licite str~k~~re virtuelnih organizacija mogu nastati u zavisnosn od razlicitih zahteva okruzenja. komplementamost promena ucesnika. . dinamicno trziste. zrelo trziste. ka~akteristika koje najvise uticu na vrstu virtuelne orgamzacije: karakteristike trzista. stabilizacija trzisnog segmenta i minimizacija trokova. strateski ciljevi organizacije. konzorcijum virtuelnih organizacija. Ovaj sistem se zove interorganizacloni informacloni sistem. udruzivanje res ursa. elektronska komunikacija.ltl~ ~zvora. stabi Iizacija partnerstva. lOIS. proizvodni proces. kao i sa ogranicenjirna vezanim za interoperativnost izmedu razlicitih organizacija: prosireno preduzece. U jednoj virtuelnoj organizaciji informacioni sistem ima jednu od centralnih uloga. na primer izmedu softverskih apIikacija.Upravljanje poslovnim lnformacionirn sistemima LJpravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Strateski organizaciji su: ciljevi organizacija ucesnica u virtuelnoj maksimiziranjefieksibilnosti promene u okruzenju. Proizvodni proces projektuje se u skladu sa trzisnim karakteristikama. Zahtevi koji se postavljaju pred informacioni sistem u virtuelnoj organizaciji odnose se na njegovu sposobnost da radi istovremeno sa vise organizacija.

da bi izvrsile svoje usluge. ucesnici se ponovo razdvajaju. Jedan od vaznih preduslova je poverenje koje predstavlja kljucni faktor uspeha. za sta su potrebne velike investicije u vremenskom i radnom domenu. procedurama i interfejsima mora biti precizno definisano. 94 95 . i fokusiranost partnera na svoje osnovno poslovanje. Definisanje procedure koordinacije i jasnog interfejsa sa nevirtuelnim partnerima. koje su glavne prednosti virtuelnih organizacija. Virtuelne organizacije su oslonjene na medije sajber prostora.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Struktura virtuelnih organizacija je vrlo dinamicna. sistem postaje netleksibilan. informacija 0 postignutim Preduslovi za uspostavljanje virtuelne organizacije su jasni. zakonski okviri. Njen zivotni ciklus moze biti jako kratak. pravila poslovanja. Postoji kontradiktomost izmedu ovog struktumog dinamizma i vremena potrebnog da se upotpune neki aspekti aktivnosti organizacija. troskove i pristup trzistima. Nedostaci virtuelne organizacije ogledaju se u organizovanju komunikacije partnera. privremena mreza nezavisnih kompanija povezanih informacionom tehnologijom da dele znanje. ova definicija nije dovoljno radikalna iako sadrzi neke kljucne taeke virtuelne organizacije. ispunjenja misije i rasformiranja. koje zadovoljavaju njegove potrebe. izvodenja aktivnosti. Kompromis treba da se pronade uskladivanjem menadzrnent strukture i velicine virtuelne organizacije. Veliclna virtuelne organizacije po praviiu treba da se prilagodi duiini njenog iivotnog cik/usa.. a kada se to ostvari. Sposobnost reagovanja na promene i sposobnost zadovoljenja zahteva potrosaca. Ona je sastavljena od razlicitih ucesnika koji se okupljaju da bi zadovoljili potrebe potrosaca na najbolji nacin. Virtuelne organizacije ne moraju da imaju ljude. moze biti za koje se Upravljanje ovim aktivnostima. nalazenja potencijalnih partnera. Drugi nedostatak je sto pojedini partneri nemaju svoj razvoj vestina. sistem kontrole. u interesu je virtuelne organizacije. Unapred je potrebno jasno i potpuno definisati pravila angaiovanja u odnosu na potrebne ulaze i ocekivane rezultate. Prednosti virtuelne organizacije su niski troskovi. dizajna. ostvarujuci pritom troskovnu i vremensku efikasnost. jesu i izvor problema koje treba resiti. i inicijalno ce postojati sarno kroz konvencionalne organizacione strukture. kupcima. formiranja. Forma virtuelne organizacije je organizacija koja nije preduzece u danasnjern poimanju. ali se ne moze videti. Virtuelne organizacije se mogu definisati kao organizacije orijentisane ka potrosacu. Organizacija postoji. iii ponekad ijednog coveka. Ovo je u suprotnosti sa glavnim ciljem virtuelne organizacije. Projekat virtuelne organizacije dekomponovan na elementarne aktivnosti rnenadzment sistem razvija. a to je sposobnost brzog reagovanja na promene.. Medutim. grupisu sa drugim ucesnicima da zadovolje potrebe nekih drugih klijenata. povecana tleksibilnost i sposobnost partnera. To je rnreza. finansijski aranzmani . a ne kancelarija. raspodela vrednosti. baze podataka. omogucene su razvojem novih kompjuterskih i telekomunikacionih tehnologija. arhiviranja rezultatima. Sa porastom velicine i slozenosti. Zivotni ciklus virtuelne organizacije sastoji se od: identiflkacije potreba na trzistu. uspostavljanja pravila za ispunjenje rmsije: materijalni i informacioni tokovi. razlicitih poslovnih ciljeva i sukoba kultura.

.. a one te aktivnosti obavljaju za nju (proizvodnja i distribucija).Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Da bi virtuelna organizacija opstala. Clanovi organizacije moraju uzajamnog poverenja i razumevanja. mora biti usko vezana za IT infrastrukturu. dinamiku.. Virtuelna organizacija Virtuelne organizacije danas imaju definisanu svoju tipologiju. Na sledecoj slici prikazan organizacije umrezene prema dole.. firmi iii specijalizovanih individualaca. zivotni vek. GontroI11ftI Com. informacioni sistemi iii distribucija. To nudi organizacijama fleksibilnost da ostvare prednost najcesce na kratak rok. udruzivanjem partnera. povezanih informacionim mreia 96 97 . koji rade zajedno. nekoliko vrsta virtuelnih nastala organizacija. Svaka virtuelna organizacija je mreza. kao sto su marketinski projekti... odrzala partnerstvo i savez svojih clanica.. Svaki partner u virtuelnoj organizaciji mora imati dodatnu specificnu vrednost koju ce dodati organizaciji. Virtuelna organizacija je privremeno formirana nezavisnih organizacija. spontano koristeci informacionu i komunikacionu tehnologiju sa namerom da dobiju trenutnu konkurentsku prednost. kao sto su nabava. virtuelnu organizaciju mozemo definisati kao privremenu mrezu organizacija i individualaca koji rade zajedno koristeci sanse sve dok postoje. Postoji Nabrojacu neke. interorganizacione informacione sisteme. i sve ono sto cini jednu savremenu organizaciju spremnu da odgovori promenljivim zahtevima trzista. a one se brzo menjaju. proizvodnja. Virtuelna organizacija nastala udruzivanjern kompanija iIi pojedinaca specijalizovanih za obavljanje pojedinih funkcija.. Fleksibilnost virtuelne organizacije je njena odredujuca karakteristika. Virtuelna organizacija je privremena rnreza nezavisnih institucija. ali podrazumeva intenzivnu kooperaciju sa strateskim partnerima. a svaka mreza nije virtuelna organizacija. Virtuelna organizacija organizacija clanica prema umrezavanjem. Istovremeno. razviti visok stepen Organizacija mora biti koncentrisana na projekte koji su uglavnom namenjeni klijentima organizacije i projektima koji su od interesa za samu virtuelnu organizaciju. Virtuelne organizacije nastale od jedne velike kompanije koja je neke od svojih vaznih poslovnih aktivnosti prepustila spoljnim organizacijama. udruzivanjem Virtuelna organizacija pojedinaca. uz maksimalne ustede u raznovrsnim troskovima doprinose da ovaj oblik organizacione strukture ne sarno opstaje na trzistu vee i da se ubrzano razvija. Slika 18. se ostvaruje umrezavanjern dole iii njihovim bocnim je primer virtuelne U sirern smislu reci.

Ove promene kreiraju novu poslovnu kulturu i kriterijume poslovnog uspeha. sposobnosti. 42 43 Total Quality Management Quality Management System 98 99 . kontinuiranim poboljsavanjem poslovnih procesa . Inovacije u oblasti tehnologije proizvoda i informacionih tehnologija uslovile su prilagodavanja same organizacije dinamici promena. u preduzecima koja su uspesno poslovala.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemirna znanje. da zahtevaju veca novcana sredstva. (Business Week). iii postupne. troskove i triista. Upravljanje kvalitetom .6. fokusirano je na: klijente. uz optimalnu strategiju. zajednicke procese i zajednicke ciljeve unutar organizacije. Cilj ovih promena je unapredenje konkurentosti sa postizanjem bolje trzisne pozicije. 43 . QMS . Uspesno upravljanje promenama je od izuzetnog znacaja za opstanak i napredovanje preduzeca. kvalitativno promenjenu organizaciju koja radi u uslovima stalnih promena. Savremena organizacija treba.QMS Proces globalizacije namece promenu u savremenom poslovanju koje podleze novim pravilima i metodama ali uz podrsku novih Ijudi. pri cemu organizacije medusobno dele 2.Upravljanje kvalitetom. Ove promene mogu biti radikalne. tehnologijama. Proaktivno uvodenje novih strateskih inovacija i pravila i prilagodavanje promenama u okruzenju dovodi do uspesnijeg poslovanja. biti otvorena ka inovacijama u poslovnom procesu. Takva organizacija se ostvaruje primenom TQM42 metode. Inovativna organizacija predstavlja novu. Trziste namece nove zahteve pred preduzeca.

i 100 101 . Na ovakvim sastancima ucesnici iznose svoje ideje i stavove. u smislu da su: identifikovani svi neophodni ulazi (informacije predakti vnosti). tako da se oni ne mogu smatrati nekim posebnim metodama za unapredivanje kvaliteta samog poslovnog sistema. zaista optimalne za sistem i da Ii se svaki put bira najbolji nacin njihovog ostvarenja. i unapredenja poslovnih procesa. ni ovaj proces nije optimalno projektovan i postavljen u granice tolerancije. Interne diskusije iii peer review predstavljaju rasprave zaposlenih koje imaju za cilj preispitivanje dosadasnjih rezultata iii resavanje nastalog problema. Stratesko planiranje predstavlja proces projekcije dugorocnih ciljeva i nacina njihovog ostvarenja. prikupljanje neophodnih podataka.Preispitivanje sistema za menadzrnent kvalitet" opisano je i zahtevano tackom . Postavlja se pitanje da Ii su ideje za unapredenje.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje kvalitetom koristi se u procesu proizvodnje. ali ni ono ne ukazuje na optimalne nacine ostvarivanja ovih metoda niti na neophodne potrebne promene elemenata QMS-a. Ovakva aktivnost moze se smatrati vidom iii pretecorn procesa. potvrdenih eksperata. iii savetovanja . Grupe za peer review sastoje se od priznatih. koje su posledicajednog takvog procesa. Medutim. lstraiivanje predstavlja pocetne uslove za izbor podrucja unapredenja. njegovih elemenata i izlaza. Ovome treba da prethodi metod identifikacije kljucnih podrucja razvoja u organizaciji. metodom. a konsenzusom iii vecinskim stavom odlucuje se 0 daljem delovanju. Osnov svakog menadzment procesa je postavljanje ciljeva i sistema izvestavanja. a u internim diskusijama moze ucestvovati bilo ko od zaposlenih uz uslov je da je kompetentan u pogledu poznavanja i razumevanja problema koji se razmatra. definisani svi neophodni izlazi. zbog nepostojanja uredenog Quality Management Systema.Preispitivanje od strane rukovodstva" standarda ISO 9001 :2000. definisani kriterijumi evaluacije i donosenja izbora izmedu vise alternativa (ideja) i usvojene metode planiranja aktivnosti i postizanja ciljeva. dok upravljanje znanjem ima siri pogled i siri pristup. Stratesko planiranje moze koristiti rezultate dobijene Quality Function Deployment (QFD). preduzecu. to jest da Ii se ostvaruju maksimalni rezultati uz minimalno ulaganje. obrada i analiza istih.

Ovako ureden sistem je u stanju da uz sopstvenu optimalnu organizaciju svih svojih elemenata u svakom trenutku isporuci totalni kvalitet svojim korisnicima a da procenat neusaglasenosti pri njegovom funkcionisanju tezi nuli. Upravljanje totalnim kvalitetom.6. Total Quality Management je pre sistem nego metoda. Kvalitet predstavlja ispunjava zahteve". U TQM-u jedne organizacije ucestvuju svi zaposleni. smatrati svaki problem kao mogucnost za unapredenje. kompaniji. akcija. odgovarajucih standardizaciju veka. Kontrola kvaliteta se sastojala od standarda. Proces upravljanja kvalitetom je jedan segment u okviru upravljanja poslovnim sistemom. TQM je orijentisan na poslovne procese.K. troskova kvaliteta i resavanja problema. Strategija kvaliteta mora proizaci iz misije i vizije organizacije. planiranja kvaliteta. Razvoj kvaliteta pocinje dvadesetih godina dvadesetog Prva faza u razvoju kvaliteta bio je proces kontrole. predstavlja metod definisanja problema.1. TQM pristup kontroli kvaliteta nasao je svoju primenu kako u proizvodnji tako i u pruzanju usluga. proveru efikasnosti resenja i dalji razvoj procesa. Potrebno je obuciti zaposlene i osposobiti ih za timski rad. predstavlja filozofiju i poslednju fazu u razvoju ideje 0 kvalitetu. dobiti informaciju kadaje ona najpotrebnija. Definicija kvaliteta po ISO 9000:2000. procesa i svakog pojedin. The TQM 102 103 .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. predstavlja sistemski pristup upravljanju i ima za cilj povecanje vrednosti uz neprekidno unapredenje kvaliteta poslovnih procesa i sistema". preduzecu. TQM predstavlja filozofiju prema kojoj se tezi formiranju organizacije koja se zasniva na kontinuiranom unapredivanju. Rampersad. njeni kupci i dobavljaci. Ova etapa se sastoji iz sistema kvaliteta ISO 90009. odredivanja uzroka problema.TQM TQM predstavlja nacin uredenja celokupnog poslovnog sistema. Sledeca etapa u razvoju bila je kontrola kvaliteta. Totalni kvalitet i strategija organizacije su komponente humanog pristupa organizacije okrenute ka kupcu. "A visionary management Magazine. polisa kvaliteta. preduzimanje 44 45 Vaina nacela ovog pristupa su: raditi po pravilima. preduzeca. OaJjnjim razvojem doslo se do TQM-a. karakteristika procesa i resavanja problema kvaliteta. akcija.ca u njemu. i u sopstvenom unapredivanju i menjanju podrazumeva koriscenje naucnih metoda za unapredivanje i obezbedenje kvaliteta. model". statistickih metoda. od kojih jedna moze biti i Quality Function Deployment metoda. Ovaj pristup obuhvata kontinuirana postepena unapredenja svih zaposlenih u organizaciji. a obuhvatao je sarno pronalazenje i ispravljanje gresaka. Treca etapa u evoluciji TQM-a je postizanje kvaliteta. Total Quality Management . H. TQM. Pristup obuhvata unapredenje funkcionisanja preduzeca. nivo do kojeg skup karakteristika predstavlja skup aktivnosti poslovnih procesa i krajnjih Upravljanje kvalitetom kojima se utice na kvalitet proizvoda i usluga. 2001.

cime poboljsanja postaju deo svakodnevnog zivota..Check Do / / -. {. americki statisticar........ eliminisati rasipanje.... Organizacija je uspesna ukoliko svaki njen deo...... ...._C_i..implementacija proverenih poboljsanja.. svaka aktivnost i svaki zaposleni uzajamno uspesno funkcionisu. Izgradnja kvaliteta : . Check i Act.lj Meri se Naglasak f---~dovoljiti zahte~.. pronaci uzroke problema i razraditi plan za resavanje tih problema.~.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima prikupiti i razmatrati cinjenice.-t'::. " QA~~I~nj~'" 'T-Svalc~'u~rgnniza~iji~~= . Iz tabele se vidi da je u TQM sistemu za kvalitet poslovanja.:··:~.::.\ //' »<:" ~-... cesto interpretiran kao krug procene uskladenosti sa standardima. Osnovu za uspesnost kvaliteta predstavlja Demingov" krug.. Dcflnlseje 4(.. pitanje Tl'Oskovi \TiS()~~valitet tr<>ili novae I. .... Kriterijum Vaznost Tradicionalni Kvalitetje tehnicko TQM I Kvalitet je strateSko pitanje PDCA predstavlja neprekidni ciklus koji se ponavlja.'" '. Plan ... /'.... ... odgovoran svako ko je zaposlen u organizaciji a da se kvalitet meri minimalnom greskom. ..-~/ Slika 19. .....- ( i prikupljati I Act ..Potrebno je definisati problem. i prikupljanje Act . _--.iSanje Zero de/ec:ts Preventivnom delovanju .. moderne teorije 0 kontroli kvaliteta..... prikazan na sledecoj slici.. koji je stratesko pitanje.._J Proscenimnivoom kvaliteta na PronaiaZenjll greSska Kontrola kYaliteta Organizacija I ' Nep...:... .· . Obim neophodnih upravljackih promena u cilju ostvarivanja konkurentnosti u savremenom poslovanju se sagledava kroz preporuke Viljema Deminga... tvorac 104 105 .':.. TQM obuhvata sve delove organizacije.._~ Plan \ ..... Do. Demingov krug U sledecoj tabeli prikazani su vazni kriterijumi za obezbedenje kvaliteta. Pristup I-'·--'-.-"-. pridrzavati se plana....:eki~~ pobol... .. William Edwards Deming (1900-1993)..)-) . krug kontinuiranog poboljsanja..~..Provodenje pokazatelja uspesnosti.... postovati postavljena pravila i vrsiti raspodelu zadataka... u organizaciji kroz prizmu tradicionalnog pristupa i kroz prizmu TQM-a.-.... Demingov krug se sastoji od sledecih faza: Plan.'''''--.•...... Do .Proveravati dobijene rezultate. Vis!>~kvalitet~ttl()i novae Odgo... Korisn1k . predlozena pilot unapredenja projekta Check .

izlaz. uspostavljanje. integritet 3. preduzimanje akcija na osnovu postojecih cinjenica. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI Sistem se najcesce definise kao skup entiteta. pridavanje najveceg znacaj kontinuiranim poboljsanjima. obradu.upravljani informacioni sistemi U=I . Obrada iii proces se sastoji od niza koraka iii aktivnosti koji ulaz pretvara u izlaz. a predmet kontrole je pre svega kvalitet rada koj i je obavljen. cuvanje i 106 107 . daje vrednost ulazu rnenjajuci ga. Kontrolni proces u sistemu mora da omoguci da se planirane aktivnosti sprovedu. provera i delovanje. Sistem kontrole radi na bazi povratne sprege. koji cini jednu celinu. najmanje dva.upravljacki informacioni sistemi U praksi su najznacajniji upravljacki informacioni sistemi jer obezbeduju bazu za upravljanje i donosenje odluka u organizaciji. Vezivni element je komunikacija. ukljucivanje svih zaposlenih u proces.neutralni informacioni sistemi U<I . orijentisanje na procese. a promena u bilo kojem delu dovodi do promene u nekom drugom delu iii delovima. U zavisnosti od uzajamnih odnosa ulaznih izlaznih (I) velicina informacioni sistemi mogu biti: (U) i poverenje. Za informacioni sistem (IS) se takode moze reci da predstavlja skup komponenti za sakupljanje. a vrhovni element je • • • U>I . Osnovni Gradivni elementi su obuka. organizovanih tako da izvrsavaju odredenu funkciju a svojom interakcijom stvaraju celinu. cilj. elementi TQM-a su etika. iii ga koristi da proizvede nesto novo. a osnovna nacela kontrole su upravljanje kvalitetom. timski rad i liderstvo. prepoznatlj iyost. definisanje ciljeva. njihovim atributima i njihovim okruzenjern. Sistem predstavlja skup objekata i relacija medu tim objektima.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Osnovni principi TQM-a su: koncentrisanje na potrebe kupca. planiranje. To je skup medusobno povezanih zavisnih del ova koji zajedno cine celinu tako da taj skup ima odredenu svrhu.

IS preuzima i obraduje infonnacije koje ulaze u poslovni sistem i snabdeva ga infonnacijama potrebnim za izvodenje poslovnog procesa i upravljanje sistemom. koordinaciju i kontrolu u organizaciji uz interakciju sa njenim okruzenjem. za odrzavanje kompetitivnosti na trzistu. pravovremenom dobijanju infonnacija. podize efikasnost odvijanja poslovnog procesa. energiju i informacije. javljaju se nove mogucnosti kako za organizacije tako i za pojedince. ukljucujuci i opremu koja se u te svrhe koristi kao i Ijude koji te aktivnosti obavljaju. kroz poslovne procese obezbedi pouzdane informacije. memorisanje i distribuciju relevantnih podataka i infonnacija takode predstavlja poslovni infonnacioni sistem.IT. Poslovne i druge vrste organ izacija. Moze se reci da je osnovna funkcija poslovnog informacionog sistema da. informacije Ii IZLAZ (I) Slika 20. za ponudu razlicitih usluga i za unapredivanje personal nih sposobnosti i kapaciteta. Ovakav sistem podrzava analizu. Efikasnost i efektivnost sistema ogleda se u: relevantnosti infonnacija. poslovnog infonnacionog kontrola I ULAZ (U) H. cuvanje. On je skup metoda. Poslovni informacioni sistem predstavlja sveukupnost svih informacionih procesa u preduzecu. prenos. omogucava komunikaciju unutar sebe i komunikaciju sa okolinom. odraz realnog sistema. prenosenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije. odlucivanje. Poslovni sistem je otvoreni sistem koji komunicira sa svojom okolinom. On vodi evidenciju 0 svakoj transakciji. obradu. Poslovni infonnacioni sistem . koje ornogucavaju efikasno upravljanje poslovnim sistemom. pretlstavlja niz primerenoj kolicini informacija i ad hoc dostupnosti potrebnih infonnacija. obradu.PIS je softverski paket modulamo strukturisan. izdavanju potrebnih dokumenata i kontrolise poslovni proces. resursa i tehnologija koje doprinose postizanju poslovnih 108 109 . razmenjuje materiju. kao i pojedinci. procesa i operacija za prikupljanje.. Modularnost ga cini veoma tleksibilnim sistemom i omogucava kvalitetno odrzavanje i usavrsavanje poslovnog sistema. u savremenom drustvu zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim procesima i aktivnostima. Poslovni informacion! sistem aktivnosti kojima se ostvaruje neki cilj. Blok dijagram sistema Transakcioni informacioni sistem pripada operativnom nivou i podriava odvijanje tekueih poslovnih procesa. unutar nekog poslovnog sistema. I. Informacioni sistem. Infonnacioni sistem je sastavni deo organizacije. podesnoj fonni informacija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima prenosenje infonnacija. Izumom i dostupnoscu novih infonnacionih tehnologija . adekvatnoj distribuciji informacija. ciljeva. Skup Ijudi koji po odredenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. podaci OBRADA PROCES . Infonnacioni sistem predstavlja sredeni skup metoda.

ugraduju se u sve veci broj proizvoda i usluga i upotrebIjavaju se za kreiranje novih proizvoda i usluga. Ijudski resursi i metode obrade i prenosa informacija (hardware. dataware. implementaciju znanja podrsku menadzmentu. obrade i distribucije. informacije i znanja. koju cine svi zaposleni koji u bilo kojoj funkciji ucestvuju u radu sa informacionim tehnologijama. U poslovanju. u sustini. Uspesno upravljanje preduzecem i uspesno poslovanje nije moguce bez pouzdanih podataka odnosno informacija. Informacioni sistemi nude raznim organizacijama preduzecima operacionu podrsku. bilo da su profesionalni informaticari. Modemo korporativno upravljanje zavisi od informacionih sistema zasnovanih na sistemu racunara u cilju provodenja svojih poslovnih transakcija. Lifeware (L W) je kadrovska komponenta. usmeren ka kvalitetnom upravIjanju nekim poslom. Middleware (MW) je komunikacioni sloj koji omogucava interakciju kroz hardversko i mrezno okruzenje sistema. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. kategorija softvera koji III 110 . smanjenje troskova poslovanja. bilo da su sarno korisnici rezultata obrade podataka.l Upravljanje poslovnim lnformacionirn sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima IT . kako sistemski tako i aplikativni. One iz osnove menjaju poslovne odnose u preduzecu. a odnosi se na racunarske mreze za povezivanje racunara u ciIju razmene podataka i komunikaciju izmedu fizicki udaljenih racunara. odnosno fizicki sistema namenjeni obradi i prenosu Software (SW) sistema predstavIja nematerijalnu komponentu sistema u vidu racunarskih programa koji su ugradeni u hardver i koji diktiraju nacin obrade podataka. informacija postaje dominantan resurs poslovanja. sveobuhvatne baze podataka. middleware i netware). Hardware materijalno-tehnicka delovi racunarskog podataka. kako bi one cinile skladnu i funkcionalnu celinu. U tom smislu. Osnovne komponente poslovnih informacionih sistema su oprema i programi. a posebno u cilju donosenja kvalitetnih poslovnih odluka. Netware (NW) je mrezna komponenta. Stoga podatke treba organizovano prikupljati.informacione tehnoIogije. orgware. informacija predstavlja skup obradenih podataka datih u formi koja pod stice donosenje poslovnih odluka. Informacione tehnoIogije postale su veoma vazan resurs za upravljanje i odlucivanje. obradivati i skladistiti. na primer e-poslovanje. (HW) informacionog sistema cini komponenta sistema. Iifeware. Dataware (DW) komponentu sacinjavaju podaci. pretpostavka uspesnog poslovanja je i dobro razvijen informacioni sistem koji. Orgware (OW) je organizaciona komponenta sistema i obuhvata organizacione postupke. telekonferencije i drugo. IT povecava poslovnu efikasnost i efektivnost kroz brzinu rada. upravIjanja Ijudskim resursima. kroz povecavanje ucinka u organizaciji. Groupware (GW) je softver koji podrzava interpersonalne procese i objekte. Vazna osobina informacionih tehnologija je to da ucestvuju u delotvornom kreiranju poslovnih strategija i u redefinisanju delatnosti preduzeca. software. predstavIja proces prikupljanja. odnosno koriscenja informacija. pa se moze reci da ovu komponentu informacionog sistema cine telekomunikaciona sredstva i infrastruktura za prenos podataka na daljinu. metode i nacine kojima se uskladuje rad svih komponenti informacionog sistema. odnosno informacioni resursi koji postaju izuzetno vredna imovina svake organizacije.

automatizacija poslovnih procesa. implementacija programskog resenja. u kojem su razradeni postupci svih informacionih aktivnost. pouzdanija i sadrzajnija platforma za donosenje odluka na strateskom nivou. Informacioni sistem. a u drugima se koristi modema informaciona tehnologija.. Nakon usaglasavanja potreba. delujuci u okviru neke organizacije. inicijaJizacija baze podataka. Informacioni sistem organizacije Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da bude: razumljiv svim korisnicima.. planiranja i pracenja realizacije poslovnog procesa. 112 113 . i. a u zavisnosti od konkretnog odnosa potreba i mogucnosti preduzeca. Povecavanjern broja raspolozivih podataka kvalitetnom organizacijom njihove obrade. uz tehnicku i korisnicku dokumentaciju. omogucava organizaciji komunikaciju unutar sebe i sa njenim okruzenjem. Primeri groupware aplikacija su: elektronske diskusione grupe. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju Ijudi. analize i arhiviranja. vrst se kompletno projektovanje informacionog sistema. uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaze adekvatnim informacionim sistemom.i. arhiviranja svih vrsta dokumenata. Ovakva analiza namece niz resenja u cilju unapredenja poslovnog procesa. omogucena je kvalitetnija. pracenje i kontrolu svih poslovnih procesa u preduzecu. softver za konferencije. IS uz interakciju sa okruzenjem organizacije . grupni kalendari. Izradom kvalitetnog informacionog sistema preduzece dobija mogucnost: cuvanja.. jednostavan u predstavljanju informacija. Prema tome. sveobuhvatno i profesionalno organizovanje.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima podrzava rad grupa i timova. a isto tako obezbeduju mocne poslovne alate svim zaposlenima. Informacione tehnologije povecavaju potrebu za efikasnom intemom kontrolom i dodaju vise sistema nadzora.. modemizovanja i automatizacije velikog broja poslovnih aktivnosti. obrade i analize velike kolicine podataka. na kraju. Kupci Dobav/jaci Deonicari Konkurencija Drzava . mogucnosti i predloga. obavIjanja poslovnih aktivnosti koje zbog drugacije tehnologije rada ranije nisu bile rnoguce i potpunog uvida u svaki podsistem preduzeca. desktop video konferencije i jos mnogo drugih aplikacija.je sastavni deo organizacije Podaci Povrat a informacija SJika 21. uvodenje sistema u eksploataciju. Poslovni informacioni sistem obezbeduje korisniku efikasno. Analizom trenutne strukture poslovnog sistema i poslovnih procesa u preduzecu dobijamo potpunu sliku gde se preduzece nalazi. sto pokazuje da informacioni sistem moze biti manuelan iii kompjuterizovan. odnosno podrzan informacionim tehnologijama.

Kolaborativni softver je osnova za racunarski podrzane kooperativne poslove. moze doprineti identifikaciji profitabilnih trz. ~. Groupware se deli na tri kategorije zavisno od nivoa kolaboracije. info~macio~i sistem koji integrise rad svih zaposlenih U preduzec~. U sledecoj tabeli prikazan je stari i novi pristup odlucivanju kao i koje infonnacione tehnologije podrzavaju te pristupe. 115 114 . pre svega. IT DSS 12. (PRAVILO) 1. Deli se na komunikacione alate. Samo eksperti mogu realizovati slozene aktivnosti lnformacija se moze dobiti samo najednom mestu u jednom trenutku Rad sa informacijama zahteva posebne prostorije ES ~istribuirani IS i DB bezicne kornuni- kacije Infonnacioni sistemi koji se sve vise implementiraju su kolaboracioni sistemi koji koriste groupware alate. U kolaborativnim sistemima.r Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima LJpravljanje poslovnim lnformacionim sistemima pouzdan i da daje obradene infonnacije u vrlo kratkim vremenskim intervalima.sta i kreiranju prave strategije njihovog osvajanja. Menadzeri donose sve odluke NOVI PRISTUP (PRAVILO) Donosenje odluka je deo aktivnosti svakog zaposlenog Radnik opste kvalifikacije moze raditi kao ekspert Informacije mogu nastati istovremeno na vise mesta gde je potrebno Rad sa informacijama se moze ostvariti na svakom mestu Dobar informacioni sistem i. Intranet i Ekstranet. grupa korisnika kooperira i koordinira koriscenje zajednickih objekata za ostvarenje zaiednickih ciljeva. konferencijske alate i kolaborativne upravljacke alate. kao i druge kompjuterske rnreze za povecanje medusobne komunikacije. Internet. ~. R. interakcija menadzmenta i informacionih sistema. STARI PRISTUP Br.

sistemi za podrsku odlucivanju imaju Podsistem za upravljanje podacima sastoji se od relevantne baze podataka i pripadajuceg softvera za upravljanje tim podacima. Ovaj podsistem kreira izlaze uskladene sa zahtevima korisnika. Sistemi za podrsku odlueivanju Intranet i interaktivno analiticko procesiranje Line Analitical Processing). Pojava sistema za podrsku odlucivanju. lnformacija predstavlja osnovu za donosenje poslovne odluke kojaje u funkciji ostvarivanja ciljeva poslovnog procesa.Data Warehouse) sa sistemom . Vee krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka pojavljuje se MDS (Management Decision Systems).Executive Information Systems) i ekspertni sistemi (ES . (OLAP .iskopavanja" podataka (DM . Podsistem za upravljanje modelima je softverski paket koji sadrzi odgovarajuce modele poslovnih procesa preko kojih se postizu visoko kvalitetne analiticke sposobnosti samog sistema.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 3. 116 117 . Podsistem korisnickog interfejsa omogucava korisniku komunikaciju i upravljanje sistemu za podrsku odlucivanju. Sam proces odlucivanja iniciran je uocavanjem problema iii situacije u poslovnom procesu u kojoj neko stanje treba promeniti u cilju zadovoljavanja poslovnih ciljeva. Razvoj sistema za podrsku odlucivanju vezuje se za sezdesete godine proslog veka kada se pocelo sa definisanjem struktumih izvestaja. Sistemi za podrsku odlucivanju su aktivni sistemi koji su u mogucnosti da odgovore na raznovrsne informacione zahteve pa su cesto fokusirani na pojedinacne. prvenstveno informatike i menadzmenta. provodenje odluke i ocena kako je uoceni problem resen.On- Sistemi koji podrzavaju donosenje odluka imaju korene u teoriji informacija i nadogradnja su raznih naucnih disciplina.1. svoje podsisteme. za planiranje i predvidanje na strateskom i taktickom nivou menadimenta.Data mining). donosi novi pristup vee poznatim konceptima informacionih sistema.Group Decision Support Systems). DSS (Decision Support Systems). potom Sistemi za podrsku odlucivanju namenjeni su prvenstveno za analizu istorijskih podatka. a u osamdesetim godinama razvijaju se sistem grupnog odlucivanja (GDSS .Expert Systems). specificne odluke iii na grupu medusobno povezanih odluka. izvrsni informacioni sistemi (EIS . Konceptualno. izbor optimalne opcije. Proces odlucivanja se sastoji od sledecih faza: prepoznavanje problema. Arhitektura i mreia sistema za podrsku odlucivanju podrzava pristup kako Intranetu organizacije tako i Internetu. pronalazenje i ocenjivanje mogucnosti. Devedesetih godina pros log veka pojavljuju se sistemi skladista podataka (DW .

EIS je sveobuhvatan sistem. Sistem je lak za koriscenje. analiza. Podaci i indikator izvestaji moraju biti strateskl iIi operativni. Osnovne karakteristike EIS sistema su drill down i drill up tehnike. kroz pravovreme~o informisanje. Izvestavanje 0 odstupanju od postavljenih standarda bilo u pozitivnom iii negativnom smislu veoma je vaz~?. na primer kreiranje OLAP kocke kao polazista postojecim alatima za buduce analize. Izvrsnl sistemi za podrsku odlueivanju Statusni pristup podacima podrazumeva dnevno iii cesce memorisanje transakcija i izvestavanje (real time). za sistemom koji ubrzava izvrsno odlucivanje. poroizvode se iz kriticnih organizacionih podataka i podataka iz okruzenja. softverski paket. Komunikacija je takode vazna karakteristika EIS sistema jer podrzava e-mail komunikaciju. na nivou poslovne. komunikacija i mogucnost izvestavanja 0 mogucem odstupanju od postavljenih standarda. Moze se reci da je osnovni cilj EIS-a poboljsanje kvaliteta i kolicine informacija koje su potrebne izvrsiocima. Drill Down i Drill Up tehnika analize jedna je od vaznijih osobina EIS sistema zbog toga sto obezbeduje detaljne preglede za bilo koji sumami izvesta]. EIS je podrska izvrsiocima u otkrivanju problema iIi nekog kriticnog dogadaja nakon cega pokrece izvoz relevantnih podataka u Data Warehouse.kriticni faktori uspeha. upravljanje podacima. davanje relevantnih informacija i brzi pristup bazama podataka. statusni pristup podacima. predstavlja upozorenje korisniku koje ubrzava proces korekcije takve pojave. Analiticka mogucnost EIS sistema ogleda se u koriscenju ugradenih funkcija za visedimenzionalnu anal. Ovaj sistem predstavlja dobar alat pomocu kojeg se kreiraju zbimi izvestaji za krajnje izvrsioce.tika ~IS sistema jer omogucava brzo i jednostavno pretrazivanje velike kolicine podataka. Na primer. Jednostavno. CSF (Critical Success Factors) . funkcionalne jedinice. koji obezbeduje tekuce i odgovarajuce informacije menadzerima koji donose izvrsne odluke.2. ima graficku i komunikacionu podrsku. upotrebu Intemeta kao i druge aktivnosti. rnoze se reci da se javila potreba za sistemom koji predhodi DSS sistemu.teris. sistemom koji ubrzava donosenje efikasnih odluka. efikasan pristup operativnim podacima. izvrsnom nivou poslovne organizacije. Veoma je vazno pravilno formulisati zahtev kakve informacije menadzment treba. prenos izvestaja. faktori uspeha mogu biti iii korporacijski iii na nekom nizem operativnom nivou. 118 119 .ivzu podataka. Upravljanje informacijama je vazna kara~. Kriticni faktori uspeha su faktori koji su relevantni kod postizanja postavljenih ciljeva.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 3. Ovakv sistem je izvrsnl informacionl sistem (EIS .Executive Information Systems).

kO}1 c~ omoguciti konkurentnost na trzistu.nac. Upravljacki informacioni sistemi podrzavaju don?se~J~ rutinskih odluka. Upravljackt informacioni sistemi obezbeduju bazu za upravljanje i donosenje odluka u organizaciji. zajednickom tehnickom bazom.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 4.1. U logickom smislu. jedinstvenim sistemom obelezavanja i jedinstvenom koncepcijom izrade.. koje se mogu i odvojeno tretirati.MIS (Management Information Systems). donosio je i nove alate za upravljanje bazama podataka i istakao nove potrebe menadzmenta. informacionim tokovima.i odaci p SUlhAtni. Hijerarhija odlucivanja U poglavlju 2.2. upravliackog funkcionalnu U preduzecu su definisane. Upravljacki informacioni sistem snabdeva menadzment delimicno agregiranim i kategorisanim informacijama iz transakcionog informacionog sistema i sadrzi unapred definisane izvestaje. Menadzerima su potrebne sveze informac~je do~ijene bilo kada i bilo gde. Okolina namece eksteme infor:macl~e. obradu.0rgam~acIJe poslovnih procesa u preduzecu. u kojem se govori ~ ~enadzerim~ prikazana je hijerarhija odlucivanja iz koje. kako za intemim tako i za ekstemim informacijama. upravliackih informacionih sistema. Podsistemi predstavljaju prvi nivo dekompozicije informacionih sistema. obuhvataju medusobno povezane podsisteme koji Cine jedinstvenu celinu. radi donosenja pravih odluka.odltl racuna 1 o tipu menadzmenta koje~ s~ inf0t. UPRA VLJACKI INFORMACIONI SISTEMI Upravljacki informacioni sistemi . uglavnom na nivou operativnog upravIJ~nJ~ I teziste stavljaju na informacije i njihovu upotrebu za donosenje odluka. Vlsoko smteuzoveni podaci sml~ti~l<. model poslovnog informacionog sistema mora odrazavati organizaciju stvamog sistema. se. cuvanje i sirenje relevantnih informacija koje menadzerima omogucavaju brzu analizu i brzo donosenje kvalitetnih odluka. vidi da po~lovm informacioni sistem moze biti prilagoden mvouna menadzment 120 121 . zavisi sa jedne strane od same . Cilj je prikazati sveobuhvatan pregled aktivnosti poslovnog procesa. Slika 22.u u 1~~ormaclOm sistem preduzeca i relevantne su za donosenje vazmh odluk~: MIS ima zadatak da obezbedi tako orgamzovane podatke kOJ~ su znacajni menadzerima u procesu donosenja odluka . vezani su za vitalne funkcije realnog sistema i predstavljaju logicki i tehnoloski zaokruzene celine. 5tOje prikazano na sledecoj slici. koji se ugraduJ. informacije koje s~ integrtsu u informacioni sistem.IJe potr~bn~. Ka~~1 ce ti podaci biti. Potreban im je jedinstven I~VO~pod~ta~a koji ornogucava samostalno kreiranje izvestaja . Potrebno je ~. interne ~~formacije koje omogucavaju cirkulaciju podataka i informacija ~~oz poslovni proces. a sa druge strane 1 od pnrnene savremenih softverskih alata. U prethodnom periodu razvoj MIS sistema. Delovi informacionog sistema medusobno su povezani zajednickom bazom podataka. sistemi su za prikupljanje. pod~tk~ regulisane raznim propisima.

Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima

Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima

odlucivanja, od operativnog do strateskog nivoa. Yidljivo je da MIS sistemi podrzavaju odlucivanje na taktickom, srednjem nivou menadzment odlucivanja. Strateski, trebaju razlicite odlucivanja, takticki i operativni nivo rnenadzmenta informacije i podatke u svom procesu

menadzmentu cak i gore.

da bude bolje, a losern menadzmentu

da bude

Upravljacke informacione sisteme, pored sistema za podrsku odlucivanju (DSS), ekspertnih sistema (ES) i poslovne inteligencije (81), svrstavamo u sisteme za podrsku menadimentu u odtucivanju.

Vazno je napomenuti da upravljacki informacioni sistemi rnenadzmentu sluze za snabdevanje agregiranim i rangiranim podacima dobijenim iz transakcionog dela informacionog sistema i nesto manje iz pretrazivanja okruzenja orgaruzacije, Najznacajnije osobine MIS-a su: MIS podrzava struktuirane i polustruktuirane poslovne odluke koje se primamo donose na srednje i nize menadzerske nivoe; MIS osigurava fiksni oblik primanja informacija u poznatom, unapred definisanom formatu; MIS obicno pruza jedinstvene, opsezne i detaljne izvestaje koji zahtevaju da svaki pojedini korisnik sam pretrazuje onaj deo informacija koje su mu potrebne; upotreba MIS-a zahteva formalnu proceduru postavljanja upita i pretrazivanja; obicno se pohranjuju i procesuiraju intemi poslovni podaci organizacije, a nesto manje podaci iz okruzenja i prvenstveno je akcenat na podacima iz proslosti a manje na onima iz buducnosti. ' Doprinos IT u upravliackom sistemu. IT mora biti integralni deo sistema upravljanja, moze pomoci dobrom

122

123

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

Upravljanje poslovnim lnformacionim

sistemima

4.1.

Menadzment poslovnih informacionih
sistema - MpIS
Mozemo razlikovati sledece informacione sisteme: IS koji sluze za resavanje strukturiranih problema, IS koji treba da pruze podrsku resavanju nestrukturiranih poslova i zadataka, predstavljaju visi kvalitet u razvoju IS i IS koji omogucavaju koriscenje velikih kolicina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja.

Informacioni proces u sistemu moze znacajno olaksati i ubrzati aktivnosti kao sto su vodenje zaliha, pracenje podataka 0 kupcima, izvestavanje 0 postignutom. On osi~ur~v~ razlicite nacine na koje rnenadzment moze kontrolisati I nadzirati operativne procese u organizaciji. Operativni i racunovodstveni procesi su u znacajnoj meri integrisani. Menadzment kreira operativne i informacione procese i uspostavlja njihovo funkcionisanj~ tako ~to ~sigur~va Ijude, opremu i ostale resurse potrebne za njihovo izvrsavanje. Evolucija MIS sistema: 1950-1960 1960-970 1970-1980 1980-1990 Transaction Processil1g_~stems Management Information ~stems Decision Support Systems Executive Information Systems, End User Computing Knowledge Based ~stems Internet worked E-Business i Ecommerce

Najvisi nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na pruzanje podrske menadzrnentu u odlucivanju upravljanju, upravljacki informacioni sistemi. Menadzment poslovnih informacionih sistema (MpIS), upravljacki poslovni informacioni sistem, rnoze se definisati kao kompjuterizovani informacioni sistem koji podrzava upravljanje i rukovodenje u poslovnim sistemima. MpIS obezbeduje menadzerima i ostalim zainteresovanim stranama korisne informacije koje su im neophodne u svakodnevnom donosenju menadzerskih odluka. Uspesno upravljanje preduzecern i uspesno vodenje poslova nemoguce je organizovati bez pouzdanih podataka odnosno informacija. U tom smislu, pretpostavka uspesnog poslovanja je i dobro razvijen informacioni sistem. Upravljacki informacioni osiguravaju standardizovane menadzmenta, druge poslovne institucija izvan organizacije. sistemi su sistemi koji izvestaje za potrebe funkcije organ izacij e

1990-2000

124

125

tlpravljanje

poslovnim

Informacionim

sistemima

Upravljanje

poslovnim

Informacionim

sistemima

4.1.1. Upravljanje informacijama
Upravljanje informacijama se razvilo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, a fokusirano je na manipulaciju informacijama, vrednovanje informacija, bez obzira na to koje se informacione tehnologije koriste. U ovom kontekstu informacija podrazumeva dokumente, podatke i poruke. . I~formacione tehnologije se fokusiraju na prenos informacija, a upravljanje informacijama i upravljanje znanjem ~e fokusi:~ju na sadria} i kvalitet informacija, kao i na uticaj te informacije na primaoca i na organizaciju. Razliciti tipovi informacija imaju razlicite vrednosti a njima se upravlja na razlicite nacine, sto predstavlja sustinu upravljanja znanjem. Upravljanje poslovnim informacijama je sistem koji pomocu prikladnih programskih resenja svojim korisnicima omogucava pouzdano i uspesno koriscenje postojecih informacija. Pristupanjem informacijama preko korisnicima prilagodenih programa poslovne inteligencije korisniku je ?moguceno dobijanje odgovora na vazna pitanja i donosenje ispravne poslovne odluke. Tradicionalni informaticki programi za analizu poslovnih informacija nisu napravljeni da bi ih koristile prosecne osobe. Takav pristup ogranicava pravovremeni pristup informacijama i iziskuje veliki finansijski trosak. Danas sve vise Ijudi sa razlicitim informatickim znanjem treba pristup do informacija koje su im potrebne za rad.

Nadrnocne tehnologije poslovne inteligencije nude upravljanje poslovnim informacijama kao resenje slozenog poslovnog problema, zblizavanje Ijudi i informacija u pokusaju dobijanja prednosti pred konkurencijom. Takva modem a programska resenja svojom jednostavnoscu omogucuju pristup vaznim informacijama razlicitirn korisnicima. Neki ce korisnici primati tek distribuirane izvestaje, tako da ce manje vremena trositi za skupljanje informacija, a vise za njihovo analiziranje. Korisnici koji trebaju dodatne ad hoc vrednosti imaju na raspolaganju prvoklasnu OLAP & reporting tehnologiju. lnformacije su upravljane takoda rade za preduzece. Pristupaju im sve osobe s definisanim ovlascenjima, daju im dodatni smisao kroz izvestaje, prezentuju ih, analiziraju i dele s drugima. Organizacija razume potrebe svojih kupaca, isporucuje na vreme, brzo odgovara na zahteve trziSta i lako se prilagodava promenama poslovne klime. Ona je produktivna, tleksibilna i agilna, jer svi njeni zaposleni imaju pristup pravim informacijama na pravom mestu i u vreme kada su im potrebne.

126

127

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Prakticno, najcesce se koristi jedan knjigovodstveni program, kao obaveza preduzeca da radi u skladu sa zakonom, kao i veliki broj dokumenata iii manjih programa u Wordu, Excelu iii Accessu koji pokrivaju odredene oblasti poslovanja. Ovakav nacin poslovanja ne moze obezbediti kvalitetne analize menadzmentu, jer su analize jako teske iii nernoguce, tako da je menadzment cesto prinuden da donosi vazne odluke za buducnost preduzeca na osnovu iskustva iii pretpostavki. Zavisno od velicine preduzeca i slozenosti poslovnih procesa, raste i rizik da ce donete odluke biti lose, ako ne i kobne po buducnost preduzeca. Prednost ERP softverskih resenja integrisani svi poslovni procesi u preduzecu. je to sto su

4.2.

ERP - Sistem za planiranje i upravljanje

Danas, u naprednim organizacijama i preduzecima, informacioni sistemi koji podrzavaju vise funkcionalnih jedinica (marketing, finansije, proizvodnju, Ijudske resurse ...), integrisani su u takozvane sisteme za planiranje i upravljanje resursima preduzeca (eng. Enterprise Resource Planning ERP). Sistemi za planiranje i upravljanje resursima preduzeca podrzavaju kompletni sled aktivnosti preko kojih preduzece moze dodati vrednost na svoja dobra i usluge. Mnogi sistemi za procesovanje transakcija podrzavaju elektronsko poslovanje preko Intemeta. Izmedu ostalih, to su
online sistemi za kupovinu, online banka i

Uspesnorn integracijom poslovnih procesa dolazi se do dobre podele rada i efekta sinergije prilikom upravljanja preduzecern. Podela rada u menadzmentu omogucava podelu odgovornosti, bolje pracenje i kontrolu. Poslovni procesi grupisani su po modulima, a svaki modul predstavlja jednu funkciju preduzeca, s tim sto su neke funkcije sadrzane u vecem broju modula radi efikasnijeg pracenja i kontrole. Modularnost ERP resenja cini poslovne procese tleksibilnim i omogucava dogradnju sistema postepeno, u skladu sa rastom preduzeca i povecavanjern slozenosti poslovnih procesa. Svaki modul predstavlja jedan program iii grupu manjih programa. Svi potrebni poslovni podaci cuvaju se u jedinstvenoj bazi podataka kojoj korisnici pristupaju u skladu sa definisanim pravima pristupa, dozvoljenom autorizacijom. Najcesci moduli u ERP paketu su: upravljanje finansijama, Supply Chain Management (SCM), Customer Relationship Management (CRM), e-poslovanje, upravljanje proizvodnjorn, upravljanje uslugama (Service Management), distribucija, prodaja i marketing.

sistemi koji oobezbeduju sigume transakcije. Drugi sistemi nude informacije, razonodu po zahtevu. usluge obrazovanja i

ERP - Enterprice Resource Planning, Wikipedia definise kao pokusa] da se podaci i procesi u preduzecu integrisu u jedinstven informacioni sistem. I zaista, ako pogledamo prosecno preduzece kod nas, videcemo da ono u najvecern broju slucajeva u svom poslovanju koristi nekoliko informacionih sistema: informacioni sistem za fakturisanje, informacioni sistem za finansije i racunovodstvo, informacioni sistem za proizvodnju ...

128

129

Neko je rekao: ERP resenja je najbolje uporediti sa prekookeanskim brodom. specificnosti okruzenja itd. a postojali su i pre racunara. ali i donosi najvece efekte ukoliko treba da prevezemo veliku kolicinu robe sa jednog na drugi kraj planete. prodaja. Ovakav brod zahteva velika ulaganja. tako se namece potreba za grupisanjem poslovnih procesa u okviru poslovnih funkcija. marketing. Tako se namece i potreba za racunarskom mrezorn i programom u kome se mogu evidentirati materijalne i knjigovodstvene promene. Ovakva resenja nude mnogo veci broj funkcionalnosti. Svakom preduzecu u razlicitim fazama zivotnog ciklusa potrebni su manje iii vise slozeni infonnacioni sistemi. stay menadzmenta prema promenama. 130 131 . Kako preduzece raste. a proces njihove implementacije predstavlja ozbiljan projekat. Razvijeni sistemi su vise iii manje fleksibilni. moze se reci i najbitnija. iii se implementira modul po modul (roll out). U okviru projektnih faza potrebno je: snimanje procesa. svaki iskusan kapetan zna da je za uspesnu plovidbu najvainija kvalitetna. dok je period njegove implementacije znatno duzi. odjednom (big bang). kao i ozbiljno angazovanje svih zaposlenih. Jpak. iskusna i pre svega motivisana profesionalna posada. Koji su nedostaci ERP resenja? Moze se reci da je cena ERP softverskih resenja uglavnom mnogo visa od cene prosecnog poslovnog softvera. uspesnorn implementacijom i pravilnim koriscenjern ovakvog softvera postizu se najbolji rezultati u poslovanju.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Sledeca. finansije. prednost ERP programskih resenja je standardizacija: svi poslovni procesi odvijaju se u skladu sa standardima koji su implementirani u velikom broju preduzeca. dizajn sistema i implementacija. Infonnacioni sistemi postoje u nekoj fonni u svakorn preduzecu. kao sto su: nabavka. prenos podataka iz prethodnog sistema. Stoga. Na izbor strategije implementacije utice organizaciona struktura. raspolozivi resursi. racunovodstvo. Porast obima poslovanja svakog malog preduzeca utice na to da menadzment donosi odluku 0 zaposljavanju makar jednog knjigovode i sve vise zaposlenih u onim poslovnim procesima koje donose dobit. ali njihova osnovna prednost sastoji se u tome sto se poslovni procesi odvijaju u skladu sa optimalnim kriterijumima do kojih se doslo kroz proces razvoja i implementacije aplikativnog softvera. ERP sistem se implementira postepeno (step-by-step). stanja sistem analiza poslovnih Potreban je odlucan stay menadzmenta da ulaze u buducnost preduzeca. Ijudski resursi. veliki broj clanova posade. obuka korisnika i prilagodavanje softvera zahtevima preduzeca u kome se softver uvodi. Moze se reci da ERP resenja nailaze na najbolju primenu u srednjim i velikim preduzecima i poslovnim sistemima.

mala i mikro preduzeca. mada ima i nekoliko domacih resenja.:l. Tada vecina aplikativnih programa.) . odnosno resenja softverskih kuca sa prostora bivse Jugoslavije. zbog povecanog obima poslovanja i velikog broja zaposlenih. da raste zajedno sa preduzecem. delom zasniva se na informacijama. Poslovni informacioni sistema ako: sistem spada u kategoriju ERP pruza efikasno upravljanje procesima u organizaciji. Poslovanje preduzeca u trecem mi/enijumu dobrim kupci __ J. Vecina ovih resenja su rezultat razvoja stranih softverskih kuca. postoji zajednicka baza podataka i ornogucava promptne odgovore na zahteve. Tako informaciona podrska postaje neophodna kako za velika. vrse podelu obaveza i odgovornosti..M ri dobavljaci uvode odgovarajuce standarde poslovanja..._ poslovni procesi INFORMACIONI SISTE. tako i za srednja.J. istrazivanje i razvoj i kvalitet. Preduzece vrsi neophodnu reorganizaciju i uvodi ozbiljan informacioni sistem koji rnoze da resi tekuce probleme i koji rnoze da se nadograduje.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima proizvodnja. obezbeduju bolju komunikaciju izmedu zaposlenih. Informacioni sistemi u preduzecu Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponude velikog broja ERP softverskih resenja. postavljene 132 . U ovakvim situacijama poslovna resenja. vise ne zadovoljava potrebe preduzeca. koja: najbolje su se pokazala ERP Slika 23. I.. obezbeduju lakse donosenje menadzerskih odluka primenom alata za podrsku odlucivanju i cine odlicnu polaznu osnovu za uvodenje i sprovodenje standarda sistema kvaliteta u preduzecu. ERP sistem obicno koristi relacionu bazu podataka iii je integrisan sa takvom bazom. obezbeduju uspesno pracenje i kontrolu poslovnih procesa..

DataLab je na CeBitu sajmu u Hanoveru 2008. Program Pantheon™ primeren je za svaku poslovnu delatnost.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima kadrovi kupci dobavljaci Slika 24. To su prvenstveno brzorastuca preduzeca. TXT. CSV. koje dodeljuje E-Accelerator. Pantheon™ se moze u potpunosti prilagoditi poslovnim procesima preduzeca. radi na vise jezika i omogucava visejezicne izvestaje koje je moguce izvesti iz sistema u vise formata (DOC.600 preduzeca i 14 zemalja. PDF. srednjim i velikim preduzecima. XLS. bazama podataka i Intemetom. ERP sistem preduzeca Informacioni sistem DataLab Pantheon™ kreiran je upravo za takve izazove. 134 135 . Sa zadovoljstvom ga koriste proizvodna. uskladen je sa postojecim i stalno se uskladuje sa novim zakonskim propisima. Rasprostranjenost Pantheon programa Uprkos sirokom spektru. neke vrste preduzeca su medu korisnicima ovog ERP sistema izrazenije zastupljene. Slika 25. U pitanju je veoma tleksibilno ERP poslovno resenje koje pokriva sve pos1ovne procese u preduzecu i lako se moze povezivati sa drugim sistemima. Odgovara bilo kojoj velicini preduzeca mikro. osvojio pestizno priznanje European seal of Excellence. usluzna i trgovacka preduzeca. To je visokointegrisan poslovni informacioni sistem koji povezuje prakticno sve oblasti poslovnih procesa. gde su potrebe za snaznorn i pristupacnom poslovnom informatikom najvece. Pantheon™ koristi preko 4. DBF).

rna gde se u svetu nalazili poslovni partneri. Nagrada se dodeljuje od 2003. odnosno: kojem trzistu ce nuditi robu i usluge. Ova manifestacija je organizovana pod pokroviteljstvom Europian Multimedia Foruma (EMF). koju cenu je trziste spremno da plati. jeste brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija koje su standardizovale i ubrzale poslovne procese. zahvaljujuci inovacijama i implementacijom kvalitetnih resenja. koji cini II clanova. Medu pobednicima iz prethodnih godina nalaze se kompanije kao sto su Nokia. bilo da se radi o srednjim preduzecima. trzisnim regijama iii pojedincimamale serije iii pojedinacna proizvodnja. Jedan od tih trendova je i polarizacija friisfa. one mora da sazna ko su njegovi kupci.000 kompanija iz oblasti informacione tehnologije i multimedija je ucestvovalo u organizaciji. Drugi uzrok. Koji su uzroci ovih pojava? Prvi bitan uzrokje gotovog proizvoda. dok razvijene industrijske zemlje ovaj efekat postizu automatizacijom proizvodnje. na polju marketinga znatno izdvajaju i prevazilaze ostale. nestajanju srednjeg sloja drustva. cine to kroz nisku cenu radne snage. U prvom slucaju profit se ostvaruje snizavanjern troskova proizvodnje. cini se mnogo bitniji. EMF je najveca evropska neprofitna organizacija za promociju vecih konkurenata u digitalnom tnarketingu. koji nivo kvaliteta trziste ocekuje i Kraj XX i pocetak XXI veka obelezili su brojni novi trendovi u poslovanju. koje se. smanjivanje ucesca cene rada u ceni Mnogoljudne zemlje. Strato. dok je u drugom slucaju on posledica razlike u ceni koju su kupci spremni da plate za proizvode koji zadovoljavaju njihove specificne zelje i potrebe. odnosno trend nestajanja srednjeg sloja. AIcatel i slicne. Preko 5. olaksale proces donosenja kvalitetnih menadzerskih odluka i olaksale uspostavljanje poslovnih kontakata. proizvodima i uslugama prosecnog kvaliteta i prosecne cene. godine. Kako se trzista polarizuju? Polarizacija trzista odvija se u dva smera: ponuda robe i usluga namenjenih sirokoj potrosnji .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Inforrnacionim sistemima European seal of Excellence se dodeljuje evropskim IT kompanijama. DataLab (DataLab sajt) prikaz ERP sistema u preduzecu Da bi preduzece bilo uspesno. Slika 26.masovna proizvodnja i ponuda robe i usluga namenjenih specificnim segmentima. Pobednika bira ziri. 136 137 . kao sto su Kina i indija.

godine. Informacioni sistem treba da pomogne da se utvrde i elirninisu nepotrebni troskovi.r. razlicitih Drzava Bosna Siovenija Srbija Hrvatska Crna Gora Makedonija Kosovo Madarska Italija Nernacka Bugarska Kipar Rurnunija Slovacka Broj preduzeea 654 2. ciljanoj promociji i ponudi roba iii usluga cirne preduzece postaje bolje od konkurencije. kao i proizvode koji mogu da modifikuju zelje i potrebe kupaca i zauzmu deo trzista kao suplement proizvoda iii usluga preduzeca. Nove tehnologije skracuju put proizvoda od proizvodaca do kupca.585 1. upravljarjo 1990 1995 1998 2000 Slika 27. Pl'Od&ja U sledecoj tabeli prikazana je impletacija verzija Pantheon ™ program a u junu 2008. tako da buducnost skoro svakog preduzeca ne leii toliko u masovnoj proizvodnji koliko u zadovoljavanju specificnih potreba kupaca i razvijanja trajnog poslovnog odnosa preduzeca i kupaca.748 583 486 91 70 18 2 2 2 I I Broj korisnika 2.in!~ • CObIral. Drugim recima.446 282 177 81 8 7 6 15 8 17 4 14.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima sta jos treba preduzece da uradi da bi zadrzalo postojece kupce i prosirilo trziste. informacioni sistem koji integrise rad svih zaposlenih u preduzecu moze doprineti identifikaciji profitabilnih trzista i kreiranju prave strategije njihovog osvajanja. Motivacija za uvodenje ERP sistema 138 139 . informacioni sistem treba da olaksa put roba i usluga ka kupcima. Dobar informacioni sistem i. pre svega.660 . kao i da bude integrisan sa Intemetom i drugim aktuelnim vidovima komunikacije. odnosno da usmerava preduzece ka pravilnoj distribuciji.011 7. preduzece treba da upozna proizvode konkurentskih preduzeca.526 2. Vazan segment poslovanja je analiza konkurencije.173 1 I 4.

Radnici koji imaju znanje postavljaju nove zahteve pred informacione sisteme. Drugo znacenje je inteligencija kao informacija vrednovana na osnovu svoje relevantnosti. Savremene menadzment teorije kazu da ovakav uvid u pokazatelje uspesnosti treba omoguciti sto vecem broju zaposlenih. njihovim pohranjivanjem i obradom sa ciljem pronalazenja makroekonomskih trendova i predvidanja procesa u makroekonomskim sistemima. agregirana kategorija koja se stvara sistemskim iii neciljanim prikupljanjem podataka iz okoline. Sa mikro aspekta. primenljivosti i azurnosti.8147 predstavlja nadogradnju informacionih sistema u cilju podrske poslovanju preduzeca. koristi se u ekspertnim sistemima u resavanju upravljackih problema. Poslovna inteligencija se sve vise sirila kako se proces kontrole sirio. obradu i analizu podataka. Sa makro aspekta poslovna inteligencija je slozena. odrzavati i sistematski obradivati. 47 BI .Business Intelligence 140 141 . a zauzvrat se ocekuje njihova veca efikasnost i odgovomost u ostvarivanju poslovnih rezultata. osnovna Prvo je Ijudska inteligencija primenjena u poslovnim aktivnostima u sistemima za donosenje odluka. Donosenje poslovnih odluka treba biti bazirano na saznanju 0 uzrocima i sagledavanju posledica koje te odluke stvaraju. odnosno pred sistem poslovne inteligencije.Poslovna inteligencija I Savremeno poslovanje zahteva pristup svim relevantnim strukturama podataka uz prezentaciju konkretnih sintetizovanih informacija.3. Stoga se moze reci da je poslovna inteligencija siroka pal eta aplikacija i tehnologija za prikupljanje. ad hoc analize. organizacija treba permanentno otkrivati prikrivena znanja iz poslovnih podataka koja se rutinski prikupljaju u svakodnevnim poslovnim transakcijama. Savremeno poslovanje Pojam poslovna inteligencija ima dva znacenja vezana za koriscenje termina inteligencija. Poslovna inteligencija . DSS Decision Support System. Postoje mikro i makro aspekti posmatranja inteligencije. BI . Vazno je naglasiti da savremeno poslovanje zahteva trenutno raspolozive analize. Izvori ovih podataka unutar su same organizacije i treba ih svrsishodno cuvati. poslovne Slika 28. pojavila se nova paradigma rad sa znanjem.~ Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima 4. Upravljanje poslovnim performansama preduzeca zahteva sveobuhvatan i blagovremen uvid u indikatore uspesnosti kako bi donesene odluke bile precizne i pouzdane. Svaka organizacija koja tako shvati poslovnu inteligenciju okrenuce se ka svom okruzenju i u njemu traziti izvore podataka na osnovu -kojih ce graditi nova saznanja i donositi oderedene zakljucke.

Do vecih promena dolazi u sredinama gde se poslovna inteligencija vee primenjuje. generisu nove da obezbedi. Povezivanje korisnih cinjenica a zanemarujuci nevazne cinjenice. Poslovna inteligencija belezi sve vecu primenu. te odrzati i ucvrstiti vlastitu konkurentnost na trzistu. Resenja u domenu poslovne inteligencije obezbeduju jednostavan pristup izvestajima i analizama. Informacioni sistemi u preduzecima. sveobuhvatno pribavljanje neophodnih informacija. Radnici sa znanjem" poslovna inteligencija treba analiziraju makro trendove 50 scorecard projekata". a sarno deset posto da ih analiziraju i.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Uslov za uspesno izvodenje novih iii prikrivenih znanja iz rutinski prikupljenih poslovnih podataka. kljucni pokazatelji poslovanja (KPI48) postavljaju se kao ulazni parametri za izradu Balanced informacija u obliku izvestaja. i da ti podaci pretezno ukazuju na posledice. Izuzetno je vazno brzo reagovati na prom ene. knowledge workers 142 143 . Jednostavno. na osnovu toga. kao sto su potrebe koje Ovi radnici global izacija.Sistem uravnotezenih pokazatelja. brzo donositi odluke da bi organizacija opstala na trzistu. U kontekstu poslovnih informacionih resenja. Tehnicki gledano. Jedinstveni softverski alati pokrivaju ceo poslovni proces organizacije i ornogucavaju detaljne analize poslovnih aktivnosti i rezultata organizacije u celini. preduzece bi moglo da koristi ovakve aplikacije i tehnologije u proceni podataka koji su prikupljeni iz okruzenja. pruzaju podrsku odlucivanju. a rede na uzroke stanja. Sistem poslovne inteligencije nudi prikupljanje i analizu podataka. softvera i aplikacija za efikasno. pa menadzeri u proseku utrose devedeset posto vremena da dodu do potrebnih informacija. bankama i drugim organizacijama sadrze mnostvo informacija koje su cesto nepovezane. Tvorci ovog sistema za podrsku odlucivanju su Robert Kaplan i David Norton.Key Performance Indicators Balanced scorecard . i pomocu njih predvideti predstojece trendove u svom poslovnom procesu. Na primer. Pojavljuje se nova paradigma rad sa znanjem. uz podrsku odgovarajucih logickih iii racunskih metoda i softverskih paketa. analizu podataka i distribuciju 4K 4~ KPI . Zato se u svetu vee odavno i ubrzano radi na razvoju i primeni sistema za poslovnu inteligenciju koji predstavlja skup metoda. odnosno kada su preduzeca pocela sa implementacijom transakcionih informacionih sistema koji su generisali velike kolicine podataka. Ovakvi proizvodi su proizvodi poslovne inteligencije. kako bi korisnici mogli donositi poslovne odluke na osnovu pravovremenih i odgovarajucih informacija. U centru paznje su aplikacije za pracenje uspesnosti. donesu odluke. prepoznavanje odgovarajucih odluka i pravaca delovanja odmeravajuci rnoguce rizike. tehnologije i metode mogu osposobiti organizacije da donose utemeljenije poslovne odluke i tako im dati konkurentnu prednost. Uoceno je da informacije stizu sa zakasnjenjern u sedamdeset posto slucajeva. a van su podrucja poznatih vrednosti. Ovakve aplikacije. posebno intemetske tehnologije. poslovna inteligencija je proces koji sirove podatke pretvara u informacije koje se nakon sveobuhvatne analize koriste u procesu odlucivanja. jeste primena informacionih tehnologija. poslovna inteligencija koristi aplikacije i alate za donosenje odluka. pojam poslovna inteligencija oznacava spektar tehnoloskih resenja za prikupljanje podataka. neblagovremene i nepotpune. Poslovna inteligencija se intenzivnije pocela razvijati automatizacijom poslovnih procesa u preduzecu.

Upravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

LJpravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

zaostravanje trzisne utakmice i povecanje ucesca usluznih delatnosti u stvaranju bruto nacionalnog dohotka, i mikro trendove, kao sto je sve veca uloga usluznih procesa, promena nacina donosenja odluka, skracivanje vremena donosenja odluka i sve veci zahtevi za mogucnost predvidanja. Na osnovu ovih trendova radnici sa znanjem obavljaju istrazivanja, koriste rezultate tih istrazivanja, komuniciraju sa svojom okolinom, stvaraju predloge, razmenjuju misljenja te na kraju odlucuju iii predlazu odluke. Da bi ovo bilo moguce, potrebni su odgovarajuci proizvodi, proizvodi poslovne inteligencije. Stoga su u centru paznje aplikacije za pracenje uspesnosti. Poslovna inteligencija poboljsava pravovremenu dostupnost kao i bolji kvalitet samih informacija, a menadzerima omogucava boJji uvid u polozaj njihove firme u poredenju sa konkurencijom. Tek uz poslovnu inteligenciju, organizacija je u stanju da stvamo razume ono sto vee zna. Organizacija koja zeli da ojaca svoju konkurentnost, optimizuje svoje poslovne procese, pojednostavJjuje pretrazivanje, pristup i analizu informacija, i pre svega implementira ideju transformacije neobradenih podataka u informacije sa razumJjivim znacenjem. Sve ovo se mnogo brze postize uz sistem poslovne inteligencije. lnteresantno inteligencije. je citirati nekoliko definicija poslovne

podataka, te njihove konverzije u korisne informacije koje mogu pomoci poslovnim korisnicima pri donosenju odluka" (Vinod Badami)".

Poslovna inteligencija prati redosled poslovnih
dogadaja.

.Poslovna inteligencija je nacin dostavljanja pravih informacija u pravom formatu u prave ruke u pravom trenutku. Dobar sistem poslovne inteligencije prikupJja informacije iz svih del ova preduzeca, analizira ih, priprema potzrebne izvestaje i salje ih Ijudima koji ih trebaju" (Steve Murfitt)". .Pojednostavljeno definisano, poslovna inteligencija je proces prikupljanja raspolozivih intemih i relevantnih ekstemih
51

~2

Vinod Badami, direktor odseka za BI, RCG Technology, Inc. Edison, New Jersey, USA.

Information

Steve Murtitt, Business Intelligence Consultant, USA

144

145

r
I
Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

f dalje ne dozivljavaju kao ka kupcu orijentisane organizacije. Da bi se organ izacij e oslobodile opsesije sopstvenim proizvodima iii uslugama, potrebno je da se istovremeno primeni: Menadzment vrednosti kupca - CVM, Menadzment vrednosti zaposlenih - EVM i Menadzrnent odnosa sa kupcem - CRM. Menadzment vrednosti kupca (CVM - Customer Value Management) odgovara na dva kljucna pitanja: I. Kako da prepoznam potrebe kupca? 2. U koje kupce ima smisla investirati? Odgovor na prvo pitanje dobicerno ako pazljivo saslusamo, kupci ce nam reci sta i kada to zele. U procenjivanju da li ono sto smo culi zaista ima vrednost, od vel ike pornoci je hijerahija potreba koja ce pokazati kako da kupcu uputimo izuzetno preciznu poruku koju je nernoguce odbiti. I ako kupac odusevljeno prihvati ponudu, treba biti oprezan, jer ono sto je kupac zeleo juce mozda nije ono sto zeli danas. Potrebno je znati njihove zelje cim se promene, iii, jos bolje, predvideti ih. Na drugo pitanje je odgovorio Vilfrido Pareto (pravilo 80:20 iii 90: 10). Studije koje je sprovela Manhattan Consulting Group pokazuju da 20% kupaca stvara 150% profita, a 40% kupaca elirninise cak 50% profita. Identifikacija realne vrednosti kupca ne sme da se zasniva samo na lako dostupnim podacima koliko je novaca on ostavio kod nas. Vazno je i koliko je do sada investirano u njega i kakav je njegov potencijal za stvaranje socijalnih veza (umrezavanje) da bi se glas 0 preduzecu prosirio sto vise (tajna uspeha kompanije Google).

4.3.1. CRM - Customer Relationship Management
Jedino i najvaznije podrucje interesovanja kompanije trebalo bi da budu oni kojima prodaju proizvode i usluge klljenti (pojedinci, drustva, druga preduzeca, drzavne ustanove ...). Moderan i zadnjih nekoliko godina cesto upotrebljavan term in jeste osiguravanje egzistencije odrzavanjem kvalitetnih odnosa sa kupcima (CRM - Customer Relationship Management). Modema tehnologija je i ovom segmentu dala svoj pecat, tako da veliki broj strucnjaka CRM poistovecuje sa: call centrima, interaktivnim Web portalima, bazama podataka, data warehausing i data mining resenjima, programskim paketima za automatizaciju prodajne sile ... Sve to stvara nejasnoce kod vecine i skriva staru poslovnu istinu da je mnogo lakse pronaei proizvode i usluge za ljude koje poznajete, nego da pronadete ljude za proizvode i usluge koje imate. Kupac je kralj i svi u racionalnoj organizaciji moraju biti koncentrisani na stvaranje vrednosti kupcu. Vazno je prepoznati pravog kupca, stoga svi trebaju biti koncentrisani na stvaranje vrednosti za njega. To se precesto uzima zdravo za gotovo. Malo je kompanija u svetu koje mogu da se pohvale da su uspesno implementirale CRM, posto ih njihovi klijenti i

146

147

Upravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

LJpravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

Dobro obavljen domaci zadatak na temu CVM, menadzment vrednosti kupca, i precizno izracunavanje sadasnjeg i buduceg potencijala kupaca stvara preduslove za: ciljane marketinske kampanje, smanjenje troskova i osecaj najvemijih kupaca da su tretirani kao kraljevi. Medutim, to nije dovoljno. Kada se krene u realizaciju strategije ka kupcu orijentisane organizacije u prvi plan dolazi Menadzment vrednosti zaposlenih, EVM (Employe Value Management). Ako je kupac kralj, zaposleni je u najmanju ruku princ. Ako se pitate sta je to sto dovodi u vezu zaposljavanje i zadrzavanje najboljih Ijudi sa privlacenjem i zadrzavanjem najboljih kupaca, odgovor je sve. Lekcija koja mora da se nauci pre implementacije CRM-a jeste ta da kupca ne mozete zadovoljiti rukama vee sarno srcem! Vecina Ijudi nije u stanju da proizvoda, ali svi smo u stanju da ocenimo Ijubaznost, brzinu i profesionalnost zaposlenih. lskustvo kupca je lanac kontakata koje je imao u pokusaju da dode do proizvoda iii usluge. Ukupno iskustvo zavisi od duzine lanca i najslabije karike. Nije tesko objasniti zaposlenima u marketingu i prodaji kako je klijent vazan, ali, to nije dovoljno. Ali sta ako pitate nekoga u proizvodnji? Znaju Ii Ijudi iz odrzavanja ko su vasi kupci? Napravite eksperiment. Idite u proizvodnju i pitajte nekoga za koga su ti proizvodi. odredi vrednost

Preduslovi za stvaranje racionalne kompanije su sedam velicanstvenih vestina racionalnih Ijudi: svesnost
0

kupcima,

preduzetno razmisljanje, prilagodavanje, preduzimanje inicijative, inovacije, saradnja i ostvareni uticaj. Svi koji rade u racionalnoj kompaniji moraju biti majstori svih tih vestina. Izostanak bilo koje vestine je moguca slaba karika. U principu, CRM ne bi trebalo primenjivati poslovima: gde kupci kupuju proizvod sarno jednom u zivotu, gde je jedinicna vrednost proizvoda izuzetno niska i tamo gde ne postoji nikakva potreba da se insistira na direktnom kontaktu izmedu prodavca i krajnjeg kupca. Sa druge strane, CRM je idealan za one poslove: gde je moguce prodati mnogo razlicitih proizvoda istom kupcu, gde vredni proizvodi ubrzano zastarevaju iii gde se proizvodi pod pritiskom konkurencije stalno unapreduju. u onim

148

149

uticaja promena na te procese i Nadzor nad poslovnim aktivnostima BAM (Business Activity Monitoring) . od kojih je svaki resavao sarno deo problema: poslovnih procesa WA (Workflow Automation) . ali nije efikasan kada su u pitanju procesi na nivou celog preduzeca. Svaka organizacija treba svog klijenta da vodi kroz sve faze poslovne veze. Jednostavno.Upravljanje poslovnim procesima Logicka evolucija informacionih tehnologija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima CRM je condicio sine qua non" za one poslovne organizacije koje imaju VIP kupce i moraju da znaju mnogo 0 nji~a. 1. treba izabrati osoblje koje voli da radi sa Ijudima. u poslu opstaje samo onaj ko stvara odusevljene kupce! Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 4. Automatizacija 53 Condlcio sine qua non. kao i za one organizacije koje rutinski prikupljaju veliki broj podataka 0 kupcima za svoje aktivnosti.3.koja se fokusirala na detaljno razumevanje poslovnih procesa i 4. Za uspesan CRM potrebno je u organizaciji razvijati kulturu usluge kod zaposlenih. 150 151 . Vecina softverskih resenja radi na smanjenju vremena u kome se realno radio Softver za kontrolu radnih tokova smanjuje i takozvano mrtvo vreme. obratiti paznju na vazne detalje. Danas u poslovnim procesima vazi pravilo 80/20 koje kaze da je 80% vremena u poslovnom procesu nekorisno a sarno 20% se realno radi. zahtevi za brzim prilagodavanjem firmi. Bez obzira na tehnologiju i propise.koja se fokusirala na ljudske procese. 2. 3. ne zadovoljava zahteve svih organizacionih procesa. treba na pravi nacin da upravlja odnosima sa svojim klijentima. automatizacija radnih tokova sprovedena u CRM-u. Modeliranje i analiza poslovnih procesa .koji se fokusirao na analizu efikasnosti poslovnih procesa. EAI (Enterprise Application Integration) .koja se fokusirala na razmenu informacija izmedu razlicitih sistema. ERP sistemima i sistemima upravljanja dokumentacijom.2. na pozitivan pristup klijentima. BPM . Trziste za upravljanje poslovnim procesima (BPM Business Process Management) nastalo je kao rezultat konvergencije cetiri trzisna segmenta. latinska izreka: uslov bez kojeg se ne moze nesto uciniti.

tako da ce manje vremena trositi za prikupljanje informacija. su: WFM-a. zblizavanje Ijudi i informacija u pokusaju dobijanja prednosti pred konkurencijom. Korisnici koji trebaju dodatne ad hoc vrednosti imaju na raspolaganju prvoklasnu OLAP&reporting tehnologiju. Pristupajuci informacijama preko programa prilagodenih korisnicima. Danas sve vise Ijudi sa razlicitirn inforrnatickim znanjem trebapristup do informacija koje su im potrebne za rad. organizacija se prilagodava promenama Automatska koordinacija i kontrola poslovnih procesa vrsi se pomocu racunara i odgovarajuceg program a WFM (Work Flow Management).. Takva modem a programska resenja svojom jednostavnoscu omogucavaju pristup vaznirn informacijama sirokom krugu korisnika. BPM resenje mora pokriti sve Upravljanje poslovnim informacijama je sistem koji pomocu prikladnih programskih resenja svojim korisnicima omogucava pouzdano i uspesno koriscenje postojecih informacija. a vise za njihovo analiziranje. na grupu funkcija koje pripadaju koordinaciji i na grupu funkcija koje pripadaju kontroli. i uzimaju se kao osnova za donosenje operativnih i strateskih odluka. Koordinacija se ogleda u pokretanju aktivnosti. Ove funkcije se dele u dye grupe. za donosenje poslovnih odluka. 0 tokovima pravovremeno obavestavanje prekoracenju i terrnina. automatizuje den rnenadzerskih poslova tako 5tO se podaci 0 odvijanju poslovnih procesa koriste za njihovu kontrolu. Njima pristupaju sve osobe s definisanim ovlascenjima. l~C Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sisternirna Softver za kompletno gore navedene oblasti. oni informacijama i iziskuju informaticki programi za analizu nisu napravljeni da bi ih koristile ogranicavaju pravovremeni pristup velika finansijska ulaganja. Na osnovu njih poslovne klime. Tradicionalni poslovnih informacija prosecne osobe. Nadrnocne tehnologije poslovne inteligencije nude upravljanje poslovnim informacijama kao resenje slozenog poslovnog problema. upravljanju tokom procesai kreiranju podsetnika zaposlenima 0 zadatim rokovima. program a za upravljanje pokretanje aktivnosti. Funkcije procesa. kontrola ovlascivanja. Ovaj program preuzima i I PO$lovniprotesi I Slika 29. merenje efikasnosti zaposlenih i povratne informacije od zaposlenih u preduze¢u. moguce je dobiti odgovore na vazna pitanja i donosenje ispravne poslovne odluke.. dodeli radnih zadataka. Neki korisnici ce primati distribuirane izvestaje. Koordinatija Kontrola Informacijama se upravlja tako da preduzece ima koristi. Komponente kontrole su pracenje toka procesa. Upravljanje poslovnim procesima 152 153 . postovanje zadatog vremena.. pravovremeno tleksibilnost informisanje poslovnog procesa. upravljanje i odlucivanje.

Podaci Slika 30. modetiranjem i definisanjem alata poslovnih procesa (mreza poslovnih aktivnost. ovakvo videnje BPM-a se uklapa u novi koncept poslovanja SOA .--. 0 preostalom sistem i IT WFM samih na Upravljanje poslovnim procesima predstavljeno je na sledecem dijagramu kao visestruka interakcija izmedu IT aplikacija i poslovnih resursa. BPM sistema..Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Projektovanje i definicija procesa zapocinju anatizom poslovnog procesa. Kao rezultat dobijamo podatke bitne za sistem i kontrolne podatke za eventualnu korekciju poslovnih procesa. t " .. _--"'. unutar aplikacije. ucesnici procesa. ucesniei. podaei.-. koje i sta: procesa dobijamo odgovore Ko su ucesnici u poslovnom procesu. koji dogadaji pokrecu i ko su pokretaci aktivnosti.. omogucavaju dozvoljeno vreme trajanja aktivnosti. H· 1 • t Po daci bitni za WFl\II II aplikaeije i alati I.----' Zaposieni .' . . koji je cilj odredene aktivnosti. .. sta je rezultat te aktivnosti i ko je odgovoran za izvodenje aktivnosti? . poslovanje po nizim cenama... dozvoljeno vreme kasnjenja i nacin i interval izvestavanja vremenu." Defmicija process (mreia aktivnosti. uslovi i drugo). Kontrolni podad poslovnim kompleksne .. 154 155 . program]. koje aktivnosti cine proces. II Partneri ... Dijagram poslovnih procesa Uvodenjern sistema za upravljanje procesima. uslovi itd) Izmene process Kupd ..----. Analizom poslovnih piatanja ko. Izvrsenje i kontrola procesa kroz WFM interakciju sa korisnicima. 'I Menadieri ..-... programi. gde web servisi funkcionisu po pozivu.. '" I Stika 31.. alatima aplikacijama.(Service Oriented Architecture).. Korisniei -'.. koji. podaci. Uspesan BPM je preduslov za SOA. Projektovanje i definisanje poslovnih procesa Vazno je definisati protokol ponasanja koji predstavlja skup aktivnosti svakog ucesnika u poslovnom procesu: Sa stano vista arhitekture. sa ciljem da se organizacijama omoguci kombinovanje tih usluga stvarajuci dinarnicka resenja.•• . ukidaju se nesigurne veze izmedu aktivnosti u poslovnom procesu.

'\. gresaka nepotrebnih koraka Slika 32. Osnovne karakteristike prepoznala 2002. automatizacija koraka u procesu i paralelno izvrsavanje koraka procesa.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemirna 3.J__ Zapusleni Bm I I I 4.. rnodeliranje. 6. godine 3. sistema za upravljanje poslovnim procesima? Skracenje vremena zavrsetka procesa.4 Gideon Gartner je 1979. smanjenje broja koraka unutar procesa. konverzija poslovnih procesa u elektronsku formu. iii automatsko umesto rucnog popunjavanja. godine: I. odnosno skracenje aktivnog i neaktivnog vremena. I II formulari dobijaju inteligentnu formu cime se izbegavaju greske pri popunjavanju formulara. grafickl alati.--_ . .. Menadfer! Koje su koristi od BPM sistema. 156 157 . 4. nego kada i kako ce biti implementiran BPM sistem. elementi za prilagodenje koji omogucuju podesavanje u letu radnih tokova. . Moze se zakljuciti da nije pitanje da Ii._J_ .. pravovremene povratne informacije 0 statusu procesa i merenje i optimizacija vremena i troskova procesa. kao i veca prilagodljivost same organizacije.000 relevantnih izvestaja za skoro svaku oblast IT sveta. potpuna automatizacija svih koraka kroz integraciju sa organizacionim aplikacijama.. . alati za analizu. godine formirao Gartner grupu koja se specijalizovala u istrazivanju i analizi menadzrnenta i proizvela vise od 2. Poznata je 2003. Optimizacija procesa i eliminacija je bitna korist koju daje BPM sistem. modeliranje definisanje tokova procesa." II I I J__ .-----. ukljucivanje klijenata i poslovnih partnera u poslovne procese pruzanjern novih mogucnosti saradnje. automatizacija i opis procesa. uz ukljucenje potrebnih automatskih servisa iii Ijudskih aktivnosti. alati za nadzor i upravljanje nad tokovima procesa i alati za analizu. . 5. I I 1 -. 2.'--_ I II Partner! . izvrsm segmenti koji omogucavaju izvrsenje definisanih tokova procesa. Upravljanje poslovnim procesima Gartner grupa" definisala osnovne elemente BPM sistema. a to su: I. 5. Ovaj sistem se implementira za: upravljanje procesima: kreiranje. radnih lista i prioriteta. ugradivanje kontrolnih karakteristika koje osiguravaju integritet procesa i kompenzaciju mogucih Ijudskih iii sistemskih gresaka. 2..- Kuper -.---". BPM-a Gartner grupa je zbog automatizacije Sta se zeli postici uvodenjem BPM sistema? Ovim sistemom postize se vece zadovoljstvo korisnika. Smanjenje broja administrativnih poslova.

. kod procesa poslovnih jedinica i procesa orijentisanih ka kupcimaklijentima. i istovremeno podrzava donosenje ad hoc odluka. odeljensko-funkcionalnih procesa.zainteresovanih strana u jednoj organizaciji u upravljanju poslovnim performansama u: planiranju i predvidanju.sirenje informacija. CRM i druge pakete. analizi i izvestavanju. Zajednicka karakteristika uspesnlh BPM inicijativa je na netehnickim elementima..Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima LJpravljanje poslovnim Informacionim sistemima upravljanje radnim tokovima: kreiranje. monitoring performanse. od razvoja sistema i njegove implementacije. kao sto su podrska izvrsnog rnenadzrnenta. osnovna struktura BPM resenja predstavljena blok dijagramom: 158 159 . Zbog toga se od BPM softvera ocekuje mnogo. do optimizacije svih aktivnosti kojima opet dolazi do razvoja novih aktivnosti sistema kao mehanizma kontrole procesa. moze se zakljuciti da osnovu BPM-a cini dobra IT arhitektura i odgovarajuci korisnicki softver. Analiza poslovnog procesa. reinzenjering poslovnih procesa. BPM sistem nalazi se u centru procesa. Ukoliko u poslovnom sistemu postoje losi procesi. Koji su principi preduslov za uspesan BPM? Nije potrebno upravljati svim procesima. preko upravljanja procesima. finansijama . cirne su postigle odgovarajucu operativnu efikasnost. a sada moraju ponovo da investiraju zbog BPM i poslovne inteligencije . upravljanje poslovnim aktivnostima. Iz prethodno recenog. Slika 33. nadzor poslovnih aktivnosti i kroz Sistem upravljanja poslovnim menadzrnent kulturu. koja obuhvata: poslovne procese. intema komunikacija i upravljanje projektima. analizu podataka i diseminaciju . procesima predstavlja upravljanje programima i podacima kroz integraciju i razmenu infonnacija sirom preduzeca. Korisnicki softver kreira i automatizuje ucesce svih . simulacija i modeliranje radnih tokova. BPM se primenjuje kod timskih procesa. metodologiju podrske postavljanju ciljeva. tehnologiju. Mnoge organizacije su utrosile znacajna sredstva na ERP sisteme. Veoma je vazna podrska najviseg rukovodstva u procesu uspostavljanja BPM sistema koji se treba primeniti na razlicitirn organizacionim nivoima.BI. automatizacija ih nece popraviti.

BPM resenje Koji su kriterijumi za izbor dobrog BPM softvera? Vazan kriterijum je funkcionalnost koja predstavlja podrsku organizacionim ciljevima i potrebama raznih grupa korisnika. a poticu iz izvora van organizacije.3. HRM . Akcenat se sa informacije. jasna teznja organizacije je da se sto bolje pripremi za program upravljanja znanjem na osmisljen nacin savremenog drustva i okruzenja u kome jedino znanje doprinosi opstanku pojedinca i organizacije. CRM. ali i sa manje raspolozivih res. mozda u manjem obirnu. Rastom firme.Upravljanje znanjem Strateaijski Upitii anelize Planiranje Finansije Prefltabilncst menadtment Izveltaji za korisnike WFM i saradnja I§ GI~r: ~"===~=========~"I Data Warehouse Integracija Upravljanje ill Data mart podataka meta podadma korisnika Slika 34..u~sa za njihov? resavanje. integracija podataka iz razlicitih izvora (ERP. odrzavanje i nadogradnje sistema i uticaj na ostale sisteme i kvalitet poslovnog modela ponudaca softverskog resenja BPM sistema. sarno nakratko obezbeduju monopolsku poziciju.3. uvidele su da jedino tehnologija kreirana u sopstvenom istrazivanju i razvoju ornogucava dugorocnu konkurentnost. a samim tim i konkurentsku prednost.Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima LJpravljanje poslovnim lnformacionirn sistemima 4. uslovio je razvoj discipline upravljanja znanjem kao kljucne oblasti menadzmenta u realnom vremenu i buducern periodu. jer i manje firme mogu imati slicne probleme kao velike. kao i neophodnost da se to znanje iskoristi 1I poslovnom procesu preduzeca.). jer ubrzo putem difuzije te tehnologije dolazi do njenog omasovljavanja i degradacije u smislu konkurentnosti. 55 KM . Organizacije. internacionalno dislocirane iii multinacionalne jayne firme.Knowledge Management 160 161 . Organizacije su shvatile da tehnologije koje se koriste. U godinama koje su iza nas tehnologija je bila faktor konkurentnosti i u skladu sa tim cilj preduzeca bio je obezbedivanje tehnologije koja ce omoguciti konkurentsku prednost. Upravljanje znanjem . BPM sistemi primenjuju se i u malim i srednjim preduzecirna. samostalno opsluzivanje sistema. a pre svega preduzeca proizvodnog tipa.. Interni razvoj tehnologije zahtevao je angazovanje svih intelektualnih kapaciteta unutar organizacija i to je bio inicijalni korak 1I razvoju discipline upravljanja znanjem. U skladu sa tim. KM .KM55 dobija zadatak da integrise napore preduzeca na polju stvaranja novog i raspolaganja postojecim znanjem u okviru svoje organizacije. preko geografski. Sve veci kvantum znanja iz razlicitih oblasti. preneo na znanje kao osnovu konkurentnosti savremenih preduzeca. kao strateskog resursa. ~oJoJ s~ dovoljne MS Excel tabele. Ulaskom u vek znanja promenilo se mnogo stvari. rastu i potrebe za sve slozenijim softverom. Drugi kriterijumi su integrisana softverska platforma. od male privatne.

kompleksniji. kao i kod upravljanja kvalitetom. Globalizacija je najocigledniji i najjasniji krivac promena. daje novi pogled na organizaciju i njenu okolinu. nevidljivoj formi (edukacija vidljivoj formi. Kompleksnost i obim globalne trgovine. koncept otvorenog drustva. proizvoda i distribucionih kanala. pravac je da se krene u reinzenjering poslovanja. Znamo da globalizacija postaje nova sudbina. kombinovanje i upotrebu znanja. U nekim slucajevima reinzenjering poslovanja organizacije predstavlja sinonim za smanjenje organizacije. njegove 162 163 . kao i svaki sistem. Ona moze uticati na svakoga sirom sveta. Proces se odnosi na strategiju i strukturu za maksimiziranje doprinosa intelektualnim informacionim resursima. deljenje i koriscenje organizocionog znanja. Savremenu globalizaciju pokrecu ekonomski motivi. globalizacija. ko zna. upravljanje znanjem zavisi od kulturnih i tehnoloskih procesa koji se odnose na kreiranje. aktivnost iii tehnologija prevazide dimenziju bilo kojih granica. Upravljanje znajem predstavlja odgovor na ekonomske i socijalne trendove: globalizaciju. uglavnom zbog informacione tehnologije. Drugi. S obzirom na to da intelektualni kapital postoji u ljudi. kroz transparentnost. Upravljanje znanjem. Vee je u predstavljanju organizacije koja uci naglaseno da sposobnost zaposlenih da ucestvuju u kolektivnom znanju kao i da rade predstavlja menadzment znanja. iskustvo i ekspertiza). istovremeno poboljsavajuci inovativnost i brzinu donosenja odluka. U buducnosti upravljanje znanjem moze iei u dva pravca. informatizaciju i centralizovan pogled na sveobuhvatno znanje organizacije. deljenje. na coveka utice da globalno razmislja a na tehnologiju tako da infrastruktura bude pristupacna bilo gde i bilo kome. utice i na ljude i na tehnologije. i opadanje centralizovanih ekonomija stvorili su pravu pomamu unutar organizacija koje pokusavaju sto brze na 5tO sirern trzistu ponuditi nove proizvode i usluge. Upravljanje znanjem gradi se na idejama upravljanja Ijudskim resursima i daje svojim korisnicima jasan pregled Ijudskog kapitalaorganizacije. kolicina globalnih ucesnika. veca je nego ikada. prikupljanje. sto je cesto donelo vise stete nego koristi. (dokumenti bitne ideje i ciljevi stope u organizaciju i da postane potpuno prirodan segment u poslovanju organizacije. ta njegova kombinacija s novim idejama koje su svi ionako znali Ijudima koji ga koriste daje mogucnost novog pogleda na stvari.Upravljanje poslovnim lnformacionirn sistemirna lJpravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemirna Upravljanje znanjem se jednostavno moze definisati kao disciplina koja promo vise kreiranje. Ova situacija globalnih razmera dovodi organizaciju pred pitanja: sta zna. da se. Ovaj faktor promena u svetu. ima tendenciju da bilo koja jedinica. sta ne zna a trebala bi da zna? Sta je cilj upravljanja znanjem? Cilj KM-a je kreiranje nove vrednosti putem poboljsanja efektivnosti i efikasnosti individualnog znanja i znanja kreiranog kroz saradnju. Sistem upravljanja znanjem ima svoju vrednost a u kombinaciji sa novim idejama i Ijudima koji sistem koriste. Ubrzanje svih elemenata globalne trgovine. i i podaci). ima svoju vrednost kako u proslosti tako i u sadasnjosti. Jedan pravac upravljanja znanjem je. nova sila koja pokrece konce svakodnevnog zivota.

Trazeci informaciju. spremana je u baze podataka. Osim sto nudi znanje na koristenje. tako Ijudi lakse dolaze do informacijakoje trebaju. iii mnostvo podataka koje smo primili. Informacija je proces i predstavlja aktivnost komunikacije. sadrzaj Ijudskog uma moze se podeliti na pet kategorija: Podaci: simboli. Razumevanje: odgovara na pitanje zasto. upravljanje kvalitetom i upravljanje Ijudskim kapitalom i resursima. jedan od dvadeset naivecih teoreticara iz oblasti menadzrnenta 164 . upravljanje znanjem koristi razlicite tehnike i nacine rasprostiranja i koriscenja znanja. trend je podaci koji su obradeni da bi bili upotrebljivi i korisni. na pitanje kako. ~c~off (1909) profesor emeritus na University of Pennsylvania. lrformacija: gde i kada. Russell L.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Prema Akofu". Informisati znaci preneti znanje nekome. Ukoliko neki podatak. nekoresenje od bilo koje drzavne institucije. kao i velika kolicina tihog znanja. u svako vreme i na bilo kojem mestu. Manje evidentan. ko. 165 Slika 35. onda ti podaci ne predstavljaju informaciju. U poslednjih nekoliko godina velika kolicina podataka i informacija. na primer. Pa i u poslovnoj komunikaciji nasih firmi prepoznajemo taj duboko ukorenjeni princip komunikacije radi komunikacije. soc-realisticni nacin komunikacije dolazi do izrazaja. cija je cena vrlo visoka. Kakav je nacin komunikacije prisutan u nasim zivotima? Svaki put kada dobijete. ali ne manje vazan centralisticki pogled na znanje u organizacijama. mi zadovoljavamo svoju licnu potrebu da tom informacijom upotpunimo svoje znanje. odgovara Kako se pristup informacijama povecava. Znanje: primena podataka i informacija. odgovaraju na pitanje ita. sve cesce preovladava centralisticki Povezanost Mudrost Podaci Razwnevanje Upravljanju znanjem najvise su doprineli: upravljanje informacijama. pa samim time i eksplicitnog znanja. U organizacijama pogled na znanje. Mudrost: vrednuje razumevanje. Prelaz od podatka ka mudrosti 1(. ne poveca nivo naseg postojeceg znanja.

tako su sazrevale i akademske debate 0 njoj. Istrazivaci u oblasti Ijudskih resursa naglasavaju da je moguce ostvariti povecani finansijski rezultat investiranjem u pojedinacne obuke i skolovanja. Upravljanje kvalitetom fokusirano je na klijente. interdisciplinarni poslovni model koji upravlja svim aspektima znanja u kontekstu preduzeca. Upravljanje informacijama otkriva da nisu svi tipovi informacija jednako vredni ida se njima upravlja na razlicite nacine. osvajanje. Ekoloski pristup je fokusiran na interakciju Ijudi. operacione tehnike. Upravljanje znanjem je. ukljucujuci kreiranje. fokusira se na sam prenos informacija. Postoji siroki opseg neusaglasenih razmisljanja 0 KM. njihovu individualnost. nezavisno 0 infonnacionoj tehnologiji koja se koristi. pogodan je kada se zeli prosiriti podela znanja i rast znanja i omogucen je tehnoloskim resenjima kao sto su ekspertni sistemi. 166 167 . Na primer. Upravljanje znanjem je praksa mobillsanja i eksploatisanja intelektualnog kapitala da bi se ostvarila konkurentska prednost i privrienost potrosacli kroz eflkasnost i brie i efektivnije donosenje odluka. dok se upravljanje informacijama i upravljanje znanjem fokusira vise na sadrzaj i kvalitet informacija i na utica] te informacije na primaoca i/ili organizaciju. s druge strane. sa fokusom na tehnologiji. Infonnacija u ovom kontekstu podrazumeva dokumente. a upravljanje znanjem na vece grupe. Tehnocentricni pristup. Informaciona tehnologija. a fokusira se na manipulisanje infonnacijama. semanticki web. dok upravljanje znanjem ima siri pogled i pristup. Upravljanje Ijudskim resursima fokusira se na pojedinca. zajednice i mreze. ali se u praksi tesko prihvata investicija u vrednost Ijudskog kapitala. disciplini upravljanje znanjem. znanja okruzenja. praksa je pokazala da se ovakva investicija brzo vraca. zajednicke procese i zajednicke ciljeve unutar organizacije i primenjuje se u procesu proizvodnje. cime se utice na promovisanje ucenja i inovacija. U praksi. neuronske mreze. kao adaptivni sistem prirodnom eko sistemu. kako teoretski tako i prakticno sa teznjom prihvatanja sledecih pristupa: tehnocentricni. stvaranja i deljenja znanja. strucnjaci Svetske banke upravljanje znanjem tretiraju kao proces sistematskog povezivanja ljudi i ljudi sa znanjem i informacijama da hi se kreiralo novo znanje. podatke i strukturisane poruke. kodiranje i deljenje znanja. Ipak. Kako je sazrevala KM disciplina. vrednovanje informacija. U mnogim organizacijama ulaganje u obrazovanje zaposlenih tretira se kao trosak a ne kao investicija. novi. vrednovanje i prenos znanja. Ovaj pogled je postao sri upravljanja znanjem danas. Upravljanje ljudskim kapitalom i resursima je dobro poznato sa teoretske strane. a pristupi variraju od autora do autora. Organizacijski pristup je fokusiran na uspostavljanje organizacije koja ce omoguciti proces prikupljanja. da hi se efektivno delovalo i Pokretanje inicijative upravljanja znanjem doprinosi poboljsanju performansi organizacije i pojedinaca kroz identifikaciju. organizacijski i ekoloski.Upravljanje poslovnirn lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sisternima Upravljanje informacijama se razvilo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. znaci. upravljanje znanjem povezuje tehnoloske alate i organizacione pretpostavke u jedinstvenu celinu.

Nakon toga. olaksavanje sirenja znanja kroz organizaeionu kulturu i inicijativu. tako da drugi zaposleni mogu koristiti to znanje u eilju poboljsanja efektivnosti i produktivnosti svog rada. proees za prikupljanje znanja. Svaka konkretna organizaeija treba da preispita svoju strukturu. U pojedinacnom testiranju modela organizaeione strukture treba poci od uslova za koje je ta struktura primerena. rukovodstvo. da donese resenje koje je primereno konkretnom slucaju. ugradivanje znanja u proeese. Kako odabrati model strukture organizaeije mogucnost primene koneepta upravljanja znanjem? za odredene sugestije u vezi sa mogucnostima i nacinima implementacije koneepta upravljanja znanjem za svaku pojedinacnu strukturu. treba da budu uvazeni i razrnatrani prilikorn finog podesavanja parametara strukture za potrebe upravljanja znanjem. predloziti eventualne promene u okviru strukture i dati . tleksibilnosti i profitabilnosti su graniea prihvatljivosti projekta upravljanja znajem u okviru date strukture. transfer postojeceg znanja u druge de love organizaeije i merenje vrednosti znanja i utieaja upravljanja znanjem. znanja i sistema upravljanja Rudy Ruggles. jedan od vodecih rnislilaca i prakticara iz ove oblasti. sistem nagradivanja. Moze se zakljuciti da izbor modela organizaeione strukture mora da zadovolji vise kriterijuma i uslova. bazama podataka i softveru. koriscenje raspolozivog znanja za donosenje odluka. raspolaganje korisnim znanjem iz spoljnih izvora. identifikovao je sledece elemente kao integralne komponente koneepta upravljanja znanjem: generisanje novog znanja. kaznjavanja i slicno. na kraju. treba da utvrdi svoje potrebe za upravljanjem znanjem. direktor Ernst & Young's Centra 7. Osnovni elernenti opsteg modela upravljanja znanjem u organizaeiji su: odredeni eiljevi. prikazivanje znanja u dokumentima. organizaeiona klima. vodcccg centra za istrazivanje u oblasti upravljanja znaniem U organizacijama rukovodioei i ostala liea odgovorni su za razvoj odrzavanje mreza i mapa znanja kao i za meru proeenu znanja i sistema upravljanja znanjem. efikasnosti. proizvode i/ili usluge. liderstvo. svaku strukturu treba preeizno preispitati. IKT i vestacka inteligeneija. organizovanje i komunikaciju zaposlenih. Ove definicije kazu da je upravljanje znanjem. Sugerisana resenja nikako ne treba shvatiti kao obavezujuca. kao i eksterni faktori. vee kao sistem razmisljanja prilikorn izbora adekvatnog resenja. sisternatski i organizaciono. mere i proeene znanjem. Kriterijumi efektivnosti. 168 169 .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Rudy Ruggles". da prouci teorijske modele i.7 jasno predstavljena mapa znanja. prioriteti i zadaei znanja. Intemi uslovi kao 5tO su zaposleni.<1 poslovanje i inovacije 1I Bostonu. plan transformacije od kako jeste do kako ce hili.

meru i procenu stanja. Sveobuhvatni sistem upravljanja znanjern kombinuje i integrise funkcionalnosti nekoliko sistema kao sto su: upravljanje dokumentirna i sadrzajima. predsednica American Productivity & Quality Center (APQC) Karl Wiig. rekonstruisanju. upravljanje poslovnim procesirna. Upravljanje znanjem kao poslovna strategija Transfer znanja i najbolje prakse Znanje usredsredeno na kupca/korisnika Licna odgovornost za znanje sest radi 5. Inc . da omoguce dostupnost i promenljivost izvora eksplicitnog znanja. takticki i operaciono i da proizvede efekat na upravljanje ljudskirn resursirna. organizovanje druge poslovne aktivnosti. predsednik Knowledge Research Institute.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima eksplicitno znanje. tako da u tom smislu SUZ oznacava sisteme podrske osoblju koje se bavi znanjima u upravljanju znanjem. 4. kontrolu. 2. poslovna inteligencija. Upravljanje intelektualnorn Inovacije i kreacija znanja imovinorn Sistemi upravljanja znanjem (SUZ) mogu se podeliti u dye kategorije. dokumentovanjem i skladistenjern znanja i. Carla 0' Dell58 i Karl Wiig59 su identifikovali glavnih strategija kojima se koriste vodece organizacije sticanja vrednosti od implementacije upravljanja znanjem: 1. identifikacijom relevantnih znanja. integracijom u sistem znanja organizacije. deljenju i prirnenjivanju znanja. lociranju. Intranet. a neki od njih su: 'H . proizvodnju. kako unutrasnjih tako i spoljasnjih. izraz SUZ se odnosi na informacione i komunikacione tehnologije upotrebljene za upravljanje znanjem. USA 170 171 . U tom smislu. sticanju. naucna istrazivanja. Groupware. 3. zadataka i ciljeva znanja i sistema u celini.'J Carla O'Dell. U sirern smislu predlozeni su mnogi sistemi koji podrzavaju upravljanje znanjem. IKT i vestacka inteligencija obezbeduju dvosmerne interakcije i razmene izmedu elemenata i izvrsilaca upravljanja znanjem. Napredne infonnacione tehnologije i vestacka inteligencija treba da ornoguce artikulaciju i vizualizaciju mapa znanja. Upravljanje znanjem je sira koncepcija koja obuhvata sistem za pronalazenje.. da omoguce karakterizaciju i mapiranje znanja i sposobnosti. prikupljanjem postojeceg znanja i kreiranjem novog znanja. na kraju. Sta su pokretaci upravljanja znanjem? Mnogo je razloga koji su inicirali upravljanje znanjem. inovacioni programi i projekti rezultati upravljanja znanjem. u sistern upravljanja znanjern u uzem i u sirern smislu. SUZ u uzem smislu pornazu u kreiranju. Protok znanja u organizaciji pocinje definisanjem ciljeva koje treba ostvariti. 6. procenom korisnosti znanja i povratnorn vezom koja ce omoguciti bolje definisanje ciljeva i zadataka znanja. razumevanje i koriscenje znanja kako bi se postigli definisani ciljevi. implicitno znanje ciji su nosioci Ijudi. skladiste podataka. Ovakav sistem upravljanja znanjem treba da utice na poslovne aktivnosti strateski. Ovaj krug se zatvara upotrebom znanja.

Teorija i praksa upravljanja znanjem je za neke autore osnovna paradigma u upravljanju i koriscenju intelektualnog kapitala. treba da utvrdi svoje potrebe za upravljanjem 172 173 . upravljanje sve vecim brojem podataka i informacija u kompleksnom poslovnom okruzenju cime se zaposlenima omogucava organizacijsko ucenje baziranog na brzom znanju i resursima najbolje prakse. reacknowledge. da donese resenje koje je primereno konkretnom slucaju. poboljsanja performansi poslovnog sistema. upravljanje intelektualnim kapitalom i intelektualnom imovinom zaposlenih uz pomoc vrhunskih strucnjaka koji imaju ta znanja i sposobni su da ga prenesu na druge. povecanje sposobnosti organizacije da odgovori na organizacijske promene u okruzenju. Sistem upravljanja znanjem je IKT sistem u smislu aplikacionog sistema. KM. eng. podrzava strateske ciljeve poslovnog sistema sa ciljem: deljenja zajednicke inteligencije. da prouci teorijske modele i. iskoriscavanje mreznog efekta kao produktivnih veza medu zaposlenima sto je omogucilo deljenje znanja medu Ijudima u organizaciji. podizanja strateskih prednosti i podizanja inovativnih sposobnosti organizacije. znanjem.r f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima znanja stecena razvojem mnogobrojnih proizvoda i usluga postaju sve vise dostupna. upravljanje znanjem. potreba za sve kracirn zivotnim ciklusom proizvoda i upravljanje organizacijskim inovacijama. Svaka konkretna organizacija treba da preispita svoju strukturu. na kraju. Jedan od prvih uspeha upravljanja znanjem je ponovno koristenje i transformacija znanja. uticaj ekspertize i eksperata u organizacijama. iii IKT platforma koja kombinuje i integrise funkcije za kontekstualizovano manipulisanje eksptlcitnim i neizrecivim znanjem kroz organizaciju iii onaj deo organlzaclje na koji je usmerena inicijativa upravljanja znanjem.

HRM je naucna disciplina koja ukljucije sve procese i aktivnosti koji imaju za cilj upravljanje Ijudskim resursima neke organizacije. Personalna administracija TEHNICKI Administracija plata Podaci 0 radnicima Odrzavanje Osiguranja Menadzment Ijudskih resursa STRATESKI Dizajn organizacije Menadzrnent kompetencija Menadzment performansi Upravljanje kompenzacij ama Razvoj organizacije Interni iii vanjski tehnicki resurs Menadzment Ijudi DNEVNI Resavanje dnevnih problema Individualna motivacija Upravljanje razlicitostirna Resavanje kontlikata Monitoring Menadzment kadrova Upravljanje Ijudskim resursima je dobro poznato sa teoretske strane ali u praksi se tesko prihvata investicija u vrednost Ijudskog kapitala. ali isto tako veoma je vazno da vodi brigu i 0 svojim zaposlenima. Preduzeca koja su ulagala u usavrsavanie i obuku zaposlenih. medutim praksa je pokazala da se ovakva investicija brzo vraca. vee treba gledati i na zaposlene. od planiranja potreba za njirna. odnosno. i koja su primenila real an motivacijski platni sistem. HRM .4. njihove potrebe. U mnogim organizacijama ulaganje u obrazovanje zaposlenih tretira se kao trosak a ne kao investicija. danas se najcesce naziva upravljanje Ijudskim resursima. Gradenje odanosti zaposlenog je vazan cilj svake kompanije. U sledecoj tabeli prikazan je strateski HRM. Funkcije Ijudskih resursa i konsultanata Menadzment Ijudskih resursa tradicionalno je bio posmatran kao centar troskova. kao teret 174 175 . . Upravljanje Ijudskim resursima fokusira se na pojedinca. sta je planirano da se podigne kvalitet rada i nivo znanja svakog zaposlenog. drugim recima.3. Istrazivaci u oblasti Ijudskih resursa naglasavaju da je moguce ostvariti povecani finansijski rezultat investiranjem u pojedinacne obuke i skolovanja. u stvaranje ugodnog radnog okruzenja. HRM bi trebalo da zaposlenom da priliku da se upozna sa novostima kompanije. a upravljanje znanjem na vece grupe. Ljudi. Disciplina koja se bavi sveobuhvatnim sagledavanjem upravljanja Ijudskim resursima u preduzecu. zajednice i mreze. jer Ijudski kapital organizacije predstavlja glavnu karakteristiku konkurentske sposobnosti i prednosti na global nom triistu.Upravljanje Ijudskim resursima Za svaku organizaciju je vazno da vodi brigu 0 svojim klijentima. Svaka uspesna organizacija mora svojih zaposlenih pozitivnom motivacijom. motivacije i zadovoljstvo postaju centar paznje upravljanja ljudskim kapitalom. do njihove zastite i unapredivanja.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r I Upravljanje poslovnirn lnformacionim sistemima 4. postal a su uspesn iija. vodenja i rnotivisanja. otvoriti sve komunikacijske kanale unutar kompanije.. graditi lojalnost Kompanije su zakljucile da nije dovoljno voditi racuna o musterijama. njihovog pribavljanja i optimalnog rasporedivanja.

Organizacije permanentno proveravaju svoju konkurentnost i tragaju za uspesnom poslovnom strategijom. Uveren je da DW treba biti dizajniran tako da bude brz i razumljiv. ( 4. Ralph Kimball je osnivac Kimball grupe koja se bavi ekspertizorn DW-a i obukom iz oblasti skladista podataka. ljudi su blagol (Autor I Bil Inmon smatra da je DW deo sveobuhvatnog sistema poslovne inteligencije. Potrebno je prepoznati njihov rerspektivni zajednicki uticaj na buducnost organizacije.Skladiste podataka Na globalnom trzistu konkurencija je sve veca.3. Kompanija ima jedno skladiste podataka i Data martove sa izvorima podataka u tom skladistu podataka.~f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima I f f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima organizacije. Kimbal je poznat kao inovator u oblasti skladista podataka.5. imenovan je od strane Computer worlda 2007. DW .I William Harvey Inmon. Bit Inmon . Svoju stratesku prednost nastoje ostvarrn adekvatnim planiranjem trzista. Informaciono-komunikacione tehnologije i znanja zaposlenih moraju postati ravnopravan partner menadzmentu preduzeca. U skladistu podataka podaci su smesteni u trecoj normalnoj formi. korektnim odnosom sa kupcima i brzim donosenjem odluka. U poslovnom nepoznat. godine kao jedan od deset ljudi koji su imali najvise utieaja u racunarskoj industriji u zadnjih 40 godina.) kraljevstu. Dva istaknuta zagovornika arhitekture skladista podataka su 61 Bill lnrnon'" kojeg smatraju ocem DWa i Ralph Kimball kreator Data martova. 176 177 . Njegova definicija DW-a je: DW je kopija promena podataka posebno strukturisanih za upite i analize. a kupci su sve zahtevniji. Po njemu su podaci uvek srnesteni u oo (. a za to su potrebne pravovremene i relevantne informacije."otae" skladista podataka. inovacijom proizvoda. Svako ko razmatra koncept skladista podataka ima svoje misljenje vezano za optimalan nacin konstruisanja DW-a. Definise skladiste podataka kao konglomerat Data martova kompanije.

iii mart podataka. Relativno brzo se moze otkriti promena u izvornom sistemu. moze seotkriti greska u informacionom sistemu. za razliku od drugih vrsta informacionih sistema. jer se podaci u skladiste podataka unose preko informacionog sistema. Dimenziono modeliranje je tehnika logickog modeliranja koje se koristi u skladistu podataka sa ciljem podrske upitima krajnjeg korisnika prerna DW-u. graficki alati koji su korisni za upravljanje i prezentovanje podataka na individualnim racunarima. Ovo su dye razlicite filozofije skladista podataka. tako da su ona proizvedena kao Data martovi koji se kasnije ukljucuju u skladiste podataka.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima dimenzionalnom modelu'". to je Iogicki podskup skladista podataka. lako ovi izvestaji sadrze istorijske podatke. aplikacije za upite i izvestaje i aplikacije za anlizu i planiranje. poseduje osobine objedinjavanja razlicitih podataka dobijenih iz razlicitih informacionih sistema realizovanih na razlicitirn platformama. proizvodne aplikacije koje koriste postojece podatke. Aplikacije dizajnirane za upite i izvestuje obraduju podatke koristeci jednostavne radne upite igenerisu osnovne izvestaje. Skladiste podataka. zeljene iii tacno izdvojene podatke neophodne za odredenu analizu. U sledecoj tabeli prikazane su osobine skladista podataka i Data martova: Osnovne radne aplikacije su tabele i statisticki paketi. Skladiste podataka ima iterativni karakter izgradnje modela podataka. (. Aplikacije koje se koriste za anulizu i planiranje zadovoljavaju sustinske potrebe poslovnih procesa kao sto su predvidanje. jednu temu. Skladiste aplikacije: podataka koristi najmanje tri razlicite osnovne radne aplikacije. U izgradnji skladista podataka javljaju se slicni problemi kao i u procesu izgradnje proizvodnih informacionih sistema. i dugotrajnije cuva podatke u odnosu na klasicne infomacione sisteme. Data mart pokriva sarno jedan segment poslovanja. odnosi se na bazu podataka za podrsku odlucivanju izgradenu za jednu organizacionu jedinicu iii poslovni proces. Direktan rucni unos podataka u skladiste podataka nije dozvoljen. ovi alati koriste aplikacije koje mogu da obraduju sarno manju kolicinu pod ataka iz skladista podataka. Data mart. ne zadovoljavaju potrebe preduzeca za dubljim analizama.2 178 179 . skladista podataka su bliza filozofiji Kimbala zbog toga sto vecina DW-a pocinje kao baza podataka pojedinih odeljenja u korporaciji. poseduje i sposobnost adaptacije promenljivim poslovnim potrebama. Unos podataka u skladiste podataka obavlja se automatski i periodicno. profitabilnost. finansijska konsolidacija. U stvarnosti. Razvijeni u samostalnom okruzenju. analiza proizvodnje.

sadrzaja.DW. Neki od problema su: objedinjavanje raznovrsnih podataka iz vise nivoa realizovanih na razlicitirn platformama. OW. vremenski promenljiva i grupa podataka koja omogucava donosenje poslovnih podataka subjektno postojana odluka. Ovakav registar je skladiste podataka. Podaci se u OW -u visedimenzionalno organizuju u obliku kocke. podrucja. Skladiste podataka je onaj oblik baze podataka u kojern su karakteristicna sledeca obelezja: usmerenost funkcionalnih neprornenljivost integrisanost. na primer promena cene proizvoda. trajni su i vezani za vreme nastajanja. Za relevantne i pravovremene informacije potrehno je imati veliki. 180 181 . Slika 36.Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Problerni su vezani uglavnom za ekstrakciju podataka. prerna tome. prilagoden. i iterativni karakter izgradnje programskog sistema za ekstrakciju. Iz podataka koji nastaju tokom redovnog poslovanja preduzeca izvodi se poslovna inteligencija. Data Warehouse . ali za poslovnu inteligenciju su vazni jer ona prati redosled poslovnih dogadaja. brisu se. Operacione baze podataka nisu mogle zadovoljiti potrebe menadzera preduzeca da na brz i jednostavan nacin dodu do infonnacija bitnih za donosenje strateskih odluka. godine definisao skladiste i ta definicija glasi: skladiste podataka je orijentisana. brzo otkrivanje nastalih promena u izvornorn sistemu. cime se starim podacima gubi trag u bazi podataka. Podaci u bazi podataka moraju biti azurni pa se stari podaci zamenjuju novim. Zbog svog obima podaci se arhiviraju svake godine. stari podaci nisu vazni. integrisan. jedinstven. skladiste podataka. integrisana. a u bazi podataka ostaju sarno podaci tekuce godine. centralna je baza podataka u koju dolaze svi podaci preduzeca bez obzira na nacin prikupljanja i na izvor podataka. vremenska odredenost i web bazirana aplikacija. Primer izgradnje skladista podataka Bi! Inmon je 1990. iterativni karakter izgradnje modela skladista podataka pa. elastican i bezbedan registar podataka koji sluii kao infrastrukturna osnova za informacione softverske aplikacije. Kada posrnatramo operativan rad preduzeca. U skladistu podataka nema nagomilanih podataka iz prethodnih godina osim onih za koje se smatra da su relevantni za analize.

Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Cilj skladista podataka je stvoriti sto veci izvor informacija za razlicite dugorocne i kratkorocne analize i predvidanja. John 182 183 . na primer narudzbe. na primer cena proizvoda i njegovo stanje na skladistu. vremenska odrednica pohranjenih abrade ne postoji primena razlicitih podataka za iste probleme. postoji neusaglasenost bazi. vazno je da korisnici imaju osnovno razumevanje tih procesa. odnosno podaci u skladistu imaju svoju istoriju./ront room). Skoro 80% ulozenih napora u razvoj skladista podataka otpada upravo na sakrivena podrucja. Danas je skladiste podataka dizajnirano tako da obezbedi jedno efikasno okruzenje za web bazirane aplikacije. Zbog toga se. na primer podaci 0 prodaji odredenog artikla u jednom periodu. Podaci koji su jednorn pohranjeni u skladiste podataka ne menjaju se. algoritarna naziva i znacenja atributa u moze doci do gubitka informacija. da bi integrisanost bila provedena. 1998. Ovo omogucava vrernenske analize i predvidanja. U skladistu podataka podaci su konzistentni. Arhitektura skludiita podataka Kirnballovo'" shvatanje arhitekture skladista podataka zasnovano je na dva osnovna dela. onda se misli na organizaciju podataka u skladistu oko predrneta kao sto su prodavnice. podaci trebaju preprocesuirati da bi postali konzistentni. Iako je za korisnika sakriveno podrueje najvecirn delorn sakriveno od pogleda krajnjih korisnika skladista podataka. Zasto je skladiste podataka bolje od operativne baze podataka? Zato sto u operativnoj bazi podataka: ne postoji podataka. kalkulacije i druge aplikacije.. tako da vaznost (.: The data warehouse Wiley & Sons. ali nepogodne za provodenje analiza.R. otezana je softverska podrska za analizu podataka i podaci nisu dimenzionalno organizovani. onda mozemo reci da je skladiste podataka mesto gde se cuvaju poslovni podaci. Kada govorimo 0 poslovnirn informacionirn sisternima. izvor informacija za donosenje poslovnih odluka i stvaranje poslovne inteligencije. odnosno prikazuju se na dosledan nacin kako bi se mogli koristiti u raznim analizarna. Kada se govori 0 usmerenosti funkcionalnih podrucja. U operativnoj bazi podataka podaci se menjaju jer se uvek odrzava tekuce stanje. ne postoji drill-down metoda. na: za korisnika room) i sakrivenom podrucju (eng!. Skoro svaki podatak pohranjen u skladistu ima svoju vrernensku odredenost. back za korisnika vidljivom podrucju (eng!. dok se u operativnim bazama ne vodi racuna o konzistentnosti. ne postoje procedure za usaglasavanje podataka. Kod operativnih baza podataka podaci su organizovani oko operativnih aplikacija.3 Kimball. et al. pre pohranjivanja podataka u skladiste. prodaja i drugo. Operativna baza sadrzi najsvezije podatke u operativnorn srnislu. New York. Lifecycle Toolkit.

hlhl!. sto znaci da je potrebno pratiti kako bi se uocilo kada su ti podaci na raspolaganju...: I. ftnansije i slicno. vodeci pritom racuna da se urade sve potrebne transformacije u odgovarajucem vrernenskorn roku. sto znaci da pre ucitavanja u skladiste podataka podaci trebaju proci kroz proces preciscavanja.". ~ . i mogu.. pripremanja i punjenja.l .:'a IJ.il I'. Osnovni delovi sakrivenog tehnickog dela arhitekture su: izvorni sistemi podataka . informacije i podaci 0 konkurentirna neophodni za poredenje uspesnosti vlastitog poslovanja s poslovanjem drugih slicnih organizacija. aktivnosti vezane za upravljanje podacima . Osnovni cilj ovog dela jeste osiguranje resavanja specificnih problema vezanih za prenos odabranih .data staging area." ". standardne industrijske klasiftkacije. dlOh-'lUIJ.~ Slika 37. format podataka.IJ. Podaci se najcesce nalaze u razlicitim forrnatima.pravih podataka sa mesta A na rnesto B.m. .'" t~i~k. uporedivanje prodaje i slicno. a to ukljucuje zastitu i arhiviranje podataka.himit. podrucje za prociscavan]e podataka .. u interne izvore podataka spadaju i arhivski podaci organizacije.. Izvorni sistemi podataka se mogu podeliti osnovne grupe: interni i eksterni izvori podataka.data management services i upravljanje vlasnistvorn nad podacima .l\' lilJoon~k~ ':-.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima metapodataka rnoze znacajno uticati na ukupno shvatanje i eftkasno koriscenje skladista podataka. podaci doradeni i pripremljeni od strane razlicitih organizacionih delova preduzeca kao sto su plan. prezentacioni serveri . Bitno je naglasiti da se interni izvori podataka trebaju tretirati na isti nacin kao i eksterni Razumevanje prirode izvornih sistema je os nova za uspesno kreiranje skrivenog dela tehnicke arhitekture skladista podataka. Pritom treba voditi rae una i 0 razlikama koje se pojavljuju izmedu internih i eksternih podataka a odnose se na: ucestalost pojavtjivanja. u dye Interni podaci pripadaju organizaciji i najvecim delom su pohranjeni u transakcijskim sistemima.mk.asset management. novine i razlicite druge publikacije. prodaja. Tu spadaju razlicite demografske informacije 0 kupcima iz statistickih publikacija. ". .source systems.. na primer. Medutim. ~ w 'O Y "'. besplatni podaci s web stranica i slicno.'ldi~b t~::~. podaci prikupljeni iz razlicitih nezavisnih izvora.. podataka za skladiste podataka.presentation servers. Za eksterne podatke nema jedinstvenih pravila kakva postoje kod intemih. Sakriveni deo tehnicke arhitekture DW-a Eksterne izvore podataka cine svi oni podaci koji ne pripadaju konkretnoj organizaciji. Za korisnika sakriveno podrucje arhitekture DW-a je mesto na kojernu se odvija proces prikupljanja. jednorn reeju preciscavanja. granuliranost podataka nije 184 185 . sadrzavati podatke 0 predvidanjima. proces transformacije.. izvori.

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima uvek ista. podaci preuzeti iz velikih javnih baza. jer su potrebna znanja najcesce u glavama korisnika skladista podataka. Razlike se pojavljuju u nazivima. insistiranje na kvalitetu u skladistu podataka ne moze biti prenaglaseno. nedostajuci roditelji iz onoga sto bi trebalo biti relacija roditelj-dete. kao i neki drugi. Na slici 38. ali se one ne smeju preneti i u skladiste 186 187 . predvidljivost. za razliku od postojecih transakcionih sistema koji su izgradeni be. skladiste podataka pailjivo je dizajnirano i uredeno okruienje u sklopu kojeg su dokumentovana i ukljucena speciflcna pravila vezana za podatke. sigurno je da ce se pojaviti i dodatni problemi pri izdvajanju podataka. na primer demografski. prikazan je blok dijagram razvoja izgradnje skladista podataka koji cu detaljnije opisati. priprema podataka i 3. rigoroznog pridriavanja poslovnih pravila. pa ovo zahteva znacajne napore u procesu transformacije podataka u oblik pogodan za skladiste podataka. Eksterni podaci nisu predvidljivi. Anomalije podataka sadriane u postojecim izvorima podataka su neminovnost. analiza podataka 2. podataka Zbog navedenih razloga. Ne moze se unapred predvideti resavanje razlicitih problema koji se pojavljuju kada se pokusaju integrisati podaci iz razlicitih izvornih sistema. denonnalizovani podaci koji se ne mogu ponovno nonnalizovati. Analiza izvora podataka Prvi korak u razvoju skladista podataka je analiza izvora podataka. na kraju. Kompleksnost integracionih procesa raste kako se povecava broj predmetnih podrucja i izvornih sistema. Pored uobicajenih razlika koje treba razresiti. cesto se ustanovi da aplikacija podrzava neka pravila koja nisu dokumentovana. losim poslovnim odlukama. Cesto se pronadu i necisti podaci kao 5tO su dupli slogovi. pri cemu postojanje skladista podataka gubi svoju osnovnu namenu. Izvori su operativni podaci i spoljne informacije nastale kao rezultat poslovanja. Prethodno navedene razlike u velikoj meri uticu i na izbor odgovarajucih alata i aktivnosti u procesu preciscavanja podataka. oni se mogu pojaviti u bilo kom obliku. U ovom procesu potrebno je definisati pravila za preuzimanje potrebnih podataka iz izvora podataka. jer to vodi pogresnim informacijama. formatima i samom kodiranju podataka koji se izdvajaju iz vise izvora podataka. Tri osnovna koraka u razvoju skladista podataka su: 1. Medutirn. podataka. izvornih sistema. pogresnim procenama i. tako da se ona moraju otkrivati u hodu kako bi izdvojeni podaci imali smisla. Kvalitetni podaci su os nova uspesnog skladista podataka te stoga nije cudno da se 80% vremena izgradnje skladista podataka potrosi upravo na obezbedenje kvaliteta podataka. izgradnja baze podataka. Nairne. kljucni proces koji predstavlja skoro osamdeset procenata vremena u procesu izgradnje skladista podataka. u bilo koje vreme i na bilo kojem mediju.

S obzirom na to da sinonimi i homonimi'" ne smeju postojati u okruzenju. neophodno je preimenovati date elemente podataka. Ovi razliciti kljucevi klijenata moraju se konsolidovati iii transformisati u jedan standardizovani kljuc klijenta. nekonzistentnost vrednosti podataka . netacne vrednosti podataka .redundantne podatke nije uvek lako prepoznati usled toga sto isti elementi podataka imaju razlicite nazive.elementi podataka kao sto su na primer datumi mogu biti uskladisteni u totalno razlicitim formatima. moze postojati pet datoteka o klijentima. ali 188 189 .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima T r LJpravljanje poslovnim Informacionim sistemima Tipicni problemi izvora podataka: nekonzistentnost primarnih kljuceva . ugradena logika procesa . gde svaki od njih ima razlicit atribut kao primarni kljuc klijenta. Izgradnja skladista podataka (>4 Homonimi (homonym) su reci koje se isto pisu i izgovaraju. Tokom vremena. mora se definisati logicko CiScenje. sinonimi i homonimi .da bi se korigovale netacne vrednosti podataka. stvaraj u kopije originalnog podatka.neki operacioni sistemi su ekstremno stari.mnoge organizacije dupliciraju svoje podatke. Specifikacije f r t I Slika 38.cesto se primarni kljucevi izvornih zapisa podataka ne poklapaju. usled anomalija azuriranja. Oni cesto sadrze nedokumentovane i arhaicne relacije izrnedu pojedinih elemenata podataka. ovi duplicirani podaci imaju total no razlicite vrednosti. Na primer. Algoritmi ciscenja podataka treba da se aktiviraju svaki put kada se podatak puni. razliciti formati podataka . imaju razlicita znacenja.

planiranju skladista podataka koje se sastoji od sledecih aktivnosti: definisanje podataka. obima projekta razvoja skladista Prva faza u procesu analize je prikupljanje izvornih zahteva i prikupljanje korisnickih zahteva. Najcesce tehnike analize podataka su: Koraci u procesu analize i prikupljanja podataka su: intervjuisanje analiticara. platforrne ibaze podataka podrzavaju arhitekturu skladista podataka. zadataka i terminskih plano va. definisanje projektnog plana. menadzera i izvrsilaca u organizaciji. Prednost ove metode je da podrzava sve podatke i uzima minimalno vrerne kroz izgradnju skladista podataka. Razne tehnologije. visedimenzionalne rudarenje podataka. Medutirn. zahteva i intervjui sa korisnicima. a ne na one sto je korisnickih. moraju da reflektuju ovu Nakon prikupljenih zahteva pristupa se drugoj fazi. model podataka koji definise podatke na normalizovan nacin obezbeduje najbrzi i najbolji pristup podacima. upiti i izvestaji. Treca faza u analizi podataka je izbor tehnike analize podataka. Ukoliko zelite obezbeditijednostavne upite i izvestaje. smanjenje ucesca korisnika u ovom procesu povecava rizik neuspeha kod ispunjavanja korisnikovih zahteva. Potrebno je obezbediti lak pristup izvorima podataka visokog kvaliteta. model a relacija entiteta izvornih podataka. formulisu se pomocu ER modela. Visedimenzionalna analiza prosiruje rnogucnost upita i izvestaja. grupisanje dobijenih podataka: podaci 0 svim vrstama analiza koje se trenutno koriste i zahtevi vezani za podatke kao sto su njihovi izvori i neki novi detalji i prosledivanje organizovanih podataka svim ucesnicima sastanaka i intervjua na eventualnu korekciju i usaglasavanje. koja dokumentacija pristize u odeljenje i koji izvestaji izlaze iz odeljenja. Podaci se struktuiraju tako da bi se dobio brz i lak odgovor na tipicna postavljena pitanja. 190 191 . user-driven. definisanje tehnickih uslova i definisanje res ursa. Potrebno je na samorn pocetku razmatrati arhitekturu i infrastrukturu skladista podataka.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r t r Upravljanje poslovnim lnformacionirn sisternima I procesa transformacije logiku. Tehnike analize podataka mogu uticati na tip odabranog modela podataka i na njegov sadrzaj. razmatraju se poslovne potrebe i zahtevi buducih korisnika sistema. njihova eventualna sumiranja i grupisanja u neku od kategorija i potom se prezentuju rezultati. Ovakav skladiste podataka u kratkorn paznja usmerena na one sto je na raspolaganju. Biraju se povezani elementi podataka. Potrebno je instalirati i alate za rad sa bazama podataka i podesiti mrezno okruzenje. Izvorni zahtevi. U fazi prikupljanja odrzavaju se brojni sastanci pristup razvija kvalitetno vremenskorn roku jer je potrebno. source-driven. analize i utvrdivanje protoka informacija: ulaz i izlaz iz odeljenja.

Extraction. Data mining odgovara na pitanja koja prethodno ne moraju biti postavljena. U oba primera se traze slicne informacije ali posmatrane iz razlicitih uglova. koji identifikuje veze izmedu podataka i koji otkriva obrasce atributima. najbitniji proces u razvoju i izgradnji skladista podataka. Drugi primer moze biti analiza koliko je prodavnica prodala odredeni proizvod. Relativno nova tehnika analize podataka je rudarenje podataka . Upiti. Ovo je najkomplikovaniji proces u citavorn projektu.Data mining. Nakon pronalazenja ovih formi. iii u nekoj drugoj formi za koriscenje odredenih grupa elemenata podataka. model podataka mora da obezbedi brz pristup podacima. bice potrebno mnogo grupisanja izmedu tabela koje sadrze razlicite dimenzije podataka. izvestaji i visedimenzionalna analiza od korisnika zahtevaju kreiranje i izvrsavanje upita zasnovanih na hipotezama.ekstrakcija. Svrha ETL procesa je da spoji podatke iz heterogenih platformi u standardni format. Priprema skladista podataka (.5 podataka za proces izgradnje ETL . Priprema podataka grupise zapise sa slicnim Posle uspesne analize izvora podataka pocinje drugi korak. bice uspesna i izgradnja skladista podataka. u odredenoj prodavnici i u odredenom rasponu cena. U ovom slucaju se ne postavljaju pitanja vee se koriste odredeni algoritmi koji analiziraju podatke i izvestavaju sta su otkrili. Ekstrakcija i ciscenje podataka sastoji se od razvoja procedura za ekstrakciju i procedura za CiSeenje podataka. definisanih procedura za pripremu podataka i postavljenih zahteva korisnika. algoritmi iz njih izvlace pravila koja se mogu koristiti kod generisanja model a koji ima zeljeno ponasanje. Rudarenje moze biti u formi pronalazenja vaznosti u vezama izmedu odredenih elemenata podataka. ETL 65 . Transformation and Load 193 192 . a to je priprema podataka. Priprema se vrsi uz pomoc odredenih alata za ekstrakciju. koristi izvore podataka iz razlicitih platformi koje su upravljane razlicitim operacionim sistemima i aplikacijama. u formi grupisanja odredenih elemenata podataka. jer ukoliko je priprema podataka uspesna. transformacija i punjenje. Ukoliko je struktura podataka visoko normalizovana. ciscenje i transformaciju podataka. Kako se koristi vise dimenzija. definisanih pravila za preuzimanje tih podataka. odredenog dana u odredenorn rasponu cena. prvi iz ugla proizvoda a drugi iz ugla prodavnice.Upravljanje posiovnim Informacionim sistemima T Upravijanje poslovnirn lnformacionim sistemima Kao primer moze posluziti analiza prodaje nekog proizvoda odredenog dana. Priprema podataka vrsi se na osnovu vee odredenog izvora podataka. sto ce znacajno uticati na performanse skladista podataka. Ovo znaci da visedimenzionalna analiza zahteva model podataka koji ce omoguciti pogled na podatke iz bilo koje perspektive iIi bilo koje dimenzije. AJath OlAr • Dllla mining • Billa need SCON'Cllrd Slika 39.

za pristup podacima unutar organizacije. Ekstrakcija podataka vrsi se iz IMS68_a iii VSAM69-a iii ISAM70-a iii sa web sajta. Na kraju se pristupa ciseenju onih podataka koji narusavaju poslovna pravila. Cilj procesa ekstrakcije podataka je da se svi potrebni podaci u odgovarajucem i konzistentnom fonnatu pripreme za ucitavanje u skladiste podataka.T' Upravljanje poslovnim Informacionim sistemirna Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima ETL proces pocinje sa prefonnatiranjem podataka koji treba da unifikuje formate podataka iz razlicitih izvora.Ell .Index Sequential Access Method DTS . Procedure za ekstrakciju podataka. Ekstrakcija podataka je vrlo jednostavna operacija ukoliko se potrebni podaci nalaze u jednoj relacionoj bazi.(. (. isti izvorni element podatka kao sto je naziv klijenta moze da postoji u nekoliko izvornih datoteka i baza podataka. Programi ekstrakcije podataka treba da vrse sortiranje. razlicite formate.7 EAIEnterprise Application Integration I I l I 1 \ Proces ekstrakcije podataka je izvlacenje podataka iz razlicitih izvornih sistema koji najcesce imaju razlicitu organizaciju podataka. Najcesce su to relacione i nerelacione baze podataka. ali ukoliko se podaci nalaze u visestrukim heterogenim transakcionim sistemima.Data Transformation Services 194 195 . Stoga. Ekstrakcija i ciscenje podataka je prva faza u procesu pripreme podataka i sastoji se iz: razvoja procedura za ekstrakciju podataka i razvoja procedura za ciscenje podataka. U drugom koraku se resava problem konzistentnosti koji se javlja usled redundantnosti podataka. ETL algoritmi ciseenja podataka treba da se aktiviraju svaki put kada se podatak puni. programi transfonnacije ne smeju biti pisani na brzinu. plan i alat za modernizaciju. Cilj je dobiti veliki set heterogenih izvora podataka kojeg korisnik vidi kao jednu heterogenu bazu izvora podataka. na osnovu odredenih procedura vrsi se dodavanje novih podataka u skladiste podataka. Jedan od alata koji omogucava efikasnu ekstrakciju podataka je DTS71 koji je dec Microsoft SQL Server 2005 sistema za upravljanje bazama podataka. poznatog kao uniformni pristup podacima. izvlacenje podataka postaje veoma kompleksna operacija. a 0 njemu ce kasnije biti reci. Rezultati ovih aktivnosti su podaci koji ce ornoguciti generisanje metapodataka na osnovu kojih se dizajnira skladiste podataka. Primer ekstrakcije podataka. konsolidaciju i koordinaciju aplikacija u preduzecu. Ova redundantnost treba da se sortira i konsoliduje. To je metoda. Nakon inicijalne ekstrakcije.x W 70 71 IMS -Information Management Systems VSAM . Na primer. Podaci koji ce biti u skladistu podataka moraju se ekstrahovati. vee se moraju razviti na jedan struktuiran nacin. (. EII66 alat je proces integracije infonnacija koriscenjern apstrakcije podataka sa ciljem obezbedenja jedinstvenog interfejsa. preko odredenih kljuceva i vrednosti podataka.Enterprise Information Integration (. ciscenje i da agregiraju sve zahtevane podatke. EAI67 je softver koji integrise racunarske aplikacije. sto ukljucuje korake sortiranja i spajanja. izvuci iz transakcionih sistema u kojima se zeljeni podaci nalaze. EAI moze pomoci u razvijanju potpuno novog pogleda na poslovanje preduzeca. filtriranje.Virtual Storage Access Method ISAM . moraju da prepoznaju koji od redundantnih izvornih datoteka iii baza podataka su zapisi sistema.

Karakteristike kvalitetnog podatka su: podacima ETT . konzistentnost . arhiviraju i pripremaju podatke iz razlicitih izvora za skladiste podataka.podaci u skladistu podataka predstavljaju zaokruzen skup bitnih podataka. jedinstvenost . Nerealno je ocekivati da bilo koji sistem ima savrsene podatke. Ell. odrzavanje metapodataka i ucitavanje podataka u skladiste podataka. Svaka poslovnica preduzeca ima svoju radnu bazu podataka.podaci u skladistu podataka se podudaraju sa sistemom slogova. kompletnost . transformisu. Ekstrakcija podataka iz razlicitih izvornih sistema Podrucje preciscavanja podataka ukljucuje skup procesa koji ciste. dedupliciraju. proces prikupljanja podataka treba biti dobro dizajniran. u skladiste podataka. sabiranje podataka. C. DiE.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sisternima Preduzece FIRMA ima prodajna mesta u gradovima A. ciscenje i transformisanje podataka. pridruzuju. B. izdvajanje podataka iz izvornih sistema. tacni kako bi osigurali tacne informacije i jednostavni za pristup kako bi se skladiste podataka moglo u potpunosti efikasno koristiti od strane krajnjih korisnika.podaci u skladistu podataka nemaju kontradikcija. Slika 40. Cesto se za ove aktivnosti koriste vee pomenute procedure ETL. 72 Kvalitet podataka zavisi od niza dogadaja od kojih je vecina van kontrole tima za razvoj i implementaciju skladista podataka. EAI. Data Warehouse kvalitetni da omoguce dobre inforrnacije. Navedeni procesi osiguravaju da su podaci pohranjeni u skladistu podataka: potrebni i korisni za poslovne korisnike. Transformation: Transportation (Izdvajanje. transforrnisanje i prenos) . indeksiranje podataka. restrukturisanje kljuceva podataka. iii EIT72 procedura koja obuhvata sledece procese: otkrivanje promena u izvornim potrebnim za skladiste podataka.dva ista elementa trebaju pozivati istu stvar i imati istu kljucnu vrednost i tacnost 196 197 .Extraction. Svaka implementacija treba definisati svoje vlastite standarde za prihvatljiv nivo kvaliteta podataka. Informacije 0 prodaji su dobijene iz svake pojedinacne baze podataka i smestene su na jednom mestu. Da bi se u skladistu podataka dobili kvalitetni podaci.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->