P. 1
www2_1.1_vodovodi_uvod_literatura

www2_1.1_vodovodi_uvod_literatura

|Views: 627|Likes:
Published by Zeljko Glisic

More info:

Published by: Zeljko Glisic on Mar 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/03/2012

pdf

text

original

1

VODOVODI


1. OPŠTI POJMOVI

Pod vodovodima se, u širem smislu gledano, ne podrazumevaju samo cevovodi za transport
i distribuciju voda, već i sva postrojenja i uređaji koji su u funkciji razmatranog
vodosnabdevanja. Šta će, pored cevovoda, vodovod da sadrži zavisi od namene vodovoda, vrste i
mesta izvorišta – vodozahvata i drugih uticajnih faktora. U opštem slučaju, pored cevovoda,
vodovod čine i vodozahvatni objekat, pumpna ili pumpne stanice, postojenja za prečišćavanje i
pripremu vode, rezervoari, uređaji za zaštitu od hidrauličkog udara i dr.

1.1. KLASIFIKACIJA VODOVODA (SISTEMA VODOSNABDEVANJA)

Prema nameni vode razlikuju se:
• vodovodi za pijaću vodu (regionalni, gradski, seoski i kućni vodovodi)
• vodovodi za industrijsku (tehnološku) vodu
• vodovodi za protivpožarno snabdevanje
• vodovodi za polivanje zelenih gradskih površina i pranje ulica
• vodovodi za navodnjavanje
• višefunkcionalni vodovodi.

Gradski vodovodi su po pravilu fišefunkcionalni, jer pored obezbeđenja potreba za pijaćom
vodom, obezbeđuju i vodu za gašenje požara, a vrlo često, što je dugoročno gledano potpuno
neekonomično, obezbeđuju i vodu za polivanje zelenih površina i pranje ulica, pa i potrebe
industrijske vode koja ne zahteva kvalitet vode za piće.

Prema prirodi izvora vodosnabdevanjavodovodi mogu biti:
• sa površinskim izvorima vodosnabdevanja (reke i jezera)
• sa podzemnim izvorima vodosnabdevanja (bunarski) i
• sa obe vrste izvora (i sa površinskim i sa podzemnim izvorima vodosnabdevanja).

Veći gradski vodovodi obično se snabdevaju sa više različitih izvorišta. Kao ilustracija
ovoga, na sl.1.1 šematski je prikazan jedan gradski vodovod sa tri izvorišta sirove vode (reke,
jezera i bunara). Na slici je (pozicija 10) prikazana samo prstenasta gradska razvodna mreža.
Razvodne grane koje idu ka potrošačima nisu prikazane na slici, a napominjemo da se sva
potrosnja vode može fiktivno redukovati kao potrošnja iz čvorova prstenaste mreže (kao da se
voda odvodi potrošačima iz čvorova prstenaste mreže).
Pozicijom 6, na slici 1.1, označeni su naporni rezervoari. Napornim rezervoarima nazivaju
se rezervoari iz kojih voda može gravitacijski da dođe sa natpritiskom do potrošača. U
ravničarskim krajevima naporni rezervoari se izvode u formi vodotornjeva.
Napornim cevovodima (pozicija 9 na sl.1.1) nazivaju se cevovodi kojima se voda dovodi
do razvodne vodovodne mreže.
2

sl. 1.1 – šema jednog gradskog vodovoda
Oznake: 1 – vodozahvatni objekat na reci, 2 - crpna pumpna stanica, 3 – postrojenje za
prečišćavanje vode, 4 – rezervoar čiste vode, 5 – potisne pumpne stanice, 6 – naporni rezervoari
(održavaju pritisak u mreži i regulišu traženi protok), 7 – vodozahvatni objekat u hidroakumulacionom
jezeru, 8 – bunari sa crpnim pumpama, 9 – naporni cevovodi, 10 – prstenasta razvodna mreža

Prema uzroku strujanja vodovodi mogu biti:
• gravitacijski (samotočni),
• sa pumpnom stanicom.

Na sl.1.2 šematski je prikazana konfiguracija elemenata jednog gravitacijskog
(samotočnog) vodovoda. U slučajevima kada je hidroakumulacija na mnogo većoj visini od
potrošača (naselja koja se snabdevaju vodom), da bi se smanjio pritisak u napornom cevovodu,
trasa napornog cevovoda se prekida sa jednom ili više prekidnih komora (pozicija 3 na sl.1.2).
Na sl.1.3 šematski su prikazane konfiguracije elemenata dva gradska vodovoda sa
pumpnim stanicama, jednog sa prethodnim napornim rezervoarom (sl.1.3. a) i drugog sa
kontrarezervoarom (sl.1.3. b). Naporni rezervoar ima funkciju regulatora protoka – kompenzira
razliku protoka potisnih pumpi i protoka potrošača i u slučajevima kada se ovaj rezervoar nalazi
ispred potrošača govori se o vodovodu (vodovodnom sistemu) sa prethodnim rezervoarom.U
ovakvim sistemima potisna pumpna stanica napaja napojni rezervoar, a iz napornog rezervoara
voda gravitacijski otiče potrošačima, pa režim rada potisnih pumpi ne zavisi od protoka koji ide
potrošačima. U slučajevima kada je prethodni naporni rezervoar na velikoj visini u odnosu na
crpište (izvor vodosnabdevanja), a i naporni cevovod je dugačak, da bi se izbegao visok pritisak
u napornom cevovodu (cevovod koji povezuje potisnu pumpnu stanicu sa rezervoarom) naporna
linija se projektuje sa jednom ili više međupumpnim stanicama.
U slučajevima kad se potrošači vode nalaze između potisne pumpne stanice i napornog
rezervoara govori se o vodovodima sa kontrrezervoarom (sl.1.3. b). Režim rada potisnih pumpi,
u ovakvim vodovodnim sistemima, zavisi od protoka vode koju koriste potrošači.
Crpne pumpe imaju zadatak da usisavaju vodu iz vodozahvatnog objekta i preko
postrojenja za prečišćavanje transportuju je do rezervoara čiste vode, koji je u sastavu pumpne
stanice. Crpne pumpe mogu biti smeštene u zasebnom građevinskom objektu, kao što je na sl.1.3
prikazano, a čest je slučaj da su ove pumpe smeštene u zajedničkom građevinskom objektu sa
vodozahvatom. Primenjuje se i treće rešenje, po kojem su crpne i potisne pumpe smeštene u
zajedničkoj mašinskoj hali.
Potisne pumpe imaju zadatak da vodu iz rezervoara prečišćene vode transportuju do
napornog rezervoara (u vodovodima sa prethodnim napornim rezervoarom), odnosno, do
potrošača i napornog rezervoara (u vodovodima sa kontrarezervoarom).
3

sl.1.2 – konfiguracija elemenata gravitacijskog gradskog vodovoda
Oznake: 1 – vodozahvatni objekat, 2 – zaporni ventil, 3 – prekidna komora, 4 – stanica za prečišćavanje
vode, 5 – rezervoar prečišćene vode (naporni rezervoar), 6 – potrošači

sl.1.3 – konfiguracija gradskog vodovoda sa : a) prethodnim napornim rezervoarom i b)
kontrarezervoarom
Oznake: 1 – vodozahvatni objekat, 2 – crpna pumpna stanica, 3 – stanica za prečišćavanje vode, 4
– rezervoar čiste vode, 5 – potisna pumpna stanica, 6 – naporni rezervoar, 7 – potrošači

Vodozahvatni objekat prikazan na sl.1.3 je priobalskog tipa. Za razliku od ovog koriste se i
vodozahvati koji se nalaze u koritu reke ili jezera (sl.1.2). Zadatak vodozahvatnog objekta je da
prihvati vodu iz reke ili jezera, onemogući prodor grube mehaničke nečistoće i stvori povoljne
uslove za usisavanje vode.
Pumpne stanice ne moraju da imaju odvojene crpne i potisne pumpe. Jedne te iste pumpe
(ili jedna te ista pumpa), u izvesnim slučajevima, mogu da obave i jednu i drugu funkciju. Takav
je npr. slučaj kod pumpnih stanica za navodnjavanje industrijskih, kućnih i seoskih vodovoda
(kod kojih ne postoje postrojenja za prečišćavanje vode).
Pumpna stanica industrijskog vodovodnog sistema može da ima pumpe različitih namena.
Tako na primer u jednoj ovakvoj pumpnoj stanici jedna grupa pumpi snabdeva vodom
proizvodne pogone, druga grupa transportuje otpadnu vodu do prečistača ili do rashladne kule, a
treća grupa pumpi vraća prečišćenu i ohlađenu vodu ponovo u radni ciklus.
Broj pumpi u pumpnoj stanici određuje se na osnovu tehničko-ekonomskog proračuna i
važnosti vodovodnog sistema.Prema važnosti vodovodnog sistema određuje se broj rezervnih
pumpi i asortiman rezervnih delova kojima mora da se raspolaže.
4

1.2. VODOVODNE MREŽE

Vodovodnu mrežu čine cevovodi kojima se voda dovodi do potrošača. Prema konfiguraciji
vodovodne mreže mogu biti granate (sl.1.4.a), prstenaste (sl.1. 4. b) i mešovite (sl.1. 4. c).
Čvorovima mreže zovu se mesta račvanja cevi i mesta priključivanja potrošača, a
deonicama mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove mreže. U deonicu mreže ne računa se
naporni cevovod koji napaja mrežu vodom (Q=Σq
i
).
Sva potrošnja vode može se fiktivno redukovati kao potrošnja iz čvorova mreže, kako je na
sl.1.4 i prikazano.
Kod granatih vodovodnih mreža tokovi su jednoznačno definisani (u svaki od čvorova
mreže voda može da dođe samo jednim putem), pa se prekidom protoka u jednoj deonici mreže
(havarijski – zbog prskanja cevi ili namerni – zatvaranjem ventila) prekida dovod vode svim
potrošačima nizvodno od ove deonice.

sl.1.4 – vodovodne mreže: a) granata, b) prstenasta, c) mešovita

U prstenastim vodovodnim mrežama postoji više puteva (najmanje dva) kojima voda iz
jednog čvora može da stigne do drugog čvora, pa i u slučaju prekida u jednoj od deonica mreže
svi potrošači dobijaju vodu. Vodovodne mreže protivpožarne zaštite (vodovodne mreže koje
povezuju hidrante za gašenje požara) po pravilu su prstenaste.
U prstenastim mrežama bilo koja dva čvora mogu biti povezana preko nekoliko različitih
lanaca deonica. Dva bilo koja lanca deonica koji povezuju dva čvora obrazuju prsten. Prsten
koga ne seku nikakve deonice naziva se elementarnim prstenom. Mreža prikazana na sl.1.4.b ima
četiri elementarna prstena.
Mešovite vodovodne mreže su kombinacija prstenastih i granatih mreža, pa u nekim svojim
delovima imaju svojstva prstenaste mreže, a u drugim svojstva granate mreže. Mreža prikazana
na sl. 1.4. c ima svojstva granate mreže samo u deonici između čvorova 5 i 8, dok u svim ostalim
delovima imaju svojstva prstenaste mreže. Prekid protoka u deonici 5 – 8 ostavlja bez vode
potrošače priključene u čvorovima 7, 8, 9, 10, 11 i 12, dok pri prekidu protoka u bilo kojoj
drugoj deonici svi potrošači dobijaju vodu.
Kod gradskih i seoskih vodovoda pravi se razlika između spoljašnje (ulične) i unutrašnje
(dvorišne i kućne) vodovodne mreže. Od priključka na spoljašnju mrežu sve nadalje je
unutrašnja vodovodna mreža. Ako je pritisak vode na priključku za spoljašnju mrežu nedovoljan
da potisne vodu do svih spratova višespratnih zgrada ili je pritisak vode na priključcima
potrošača na višim spratovima nedovoljan za njihov normalan rad, pritisak u unutrašnjoj mreži
povećava se u hidroforskom postrojenju. Za normalan rad potrošača vode (tekućih mesta) u
domaćinstvima potreban natpritisak na priključku za spoljašnju mrežu je 1 bar za prizemlje, plus
približno 0,5 bara za svaki sprat zgrade.
5
Spoljašnje vodovodne mreže manjih naselja su granate, kakve su i unutrašnje vodovodne
mreže gradskih porodičnih kuća i seoskih domaćinstava.
Spoljašnje gradske vodovodne mreže su mešovite konfiguracije; prstenastom mrežom
obuhvataju se blokovi zgrada i značajni društveni, zdravstveni i privredni objekti, a iz čvorova i
deonica ove mreže prostiru se granate mreže. U čvorovima prstenaste mreže nalaze se
protivpožarni hidranti (za napajanje vatrogasnih vozila). Zahtevani minimalni pritisak u
hidrantima je 2,5 bara.
Unutrašnja vodovodna mreža u višespratnim zgradama je, takođe, mešovite konfiguracije,
s tim da su protivpožarni hidranti u zgradi povezani u prstenastu mrežu.
Zbog zaštite vode od spoljašnjih temperaturskih uslova, spoljašnja vodovodna mreža se
ukopava ispod zone spoljašnjih temperaturskih uticaja, a to je 0,8 ÷ 1 metar ispod kote terena.
Vodovodne cevi se izrađuju od livenog gvožđa, čelika, plastičnih masa (polietilena i
polivinilhlorida), mešavine azbesta i cementa (azbestno – betonske cevi) i armiranog betona.
Cevi od livenog gvožđa se zaptivaju na mestima spojeva i otporne su na koroziju, ako se
još za vreme izrade u fabrici zaštite odgovarajućim premazima za zaštitu od korozije. Zbog slabe
elastičnosti su osetljive na promenljive pritiske, pa često pucaju pri hidrauličkim
udarima.Izrađuju se za pritiske do 10 bara. Koriste se u spoljašnjim gradskim vodovodnim
mrežama, u napornim cevovodima pritiska do 10 bara, i drugim vodovodima pritiska do 10 bara.
Čelične cevi imaju veliku mehaničku čvrstoću i elastičnost, zbog čega se koriste za
naporne cevovode pritiska iznad 10 bara, u deonicama mreže koje prolaze ispod puta ili
železničke pruge i u slučajevima kada se vodovodi polažu u poroznom terenu i seizmološki
osetljivim područjima. Veliki nedostatak čeličnih cevi je njihova osetljivost na koroziju, pa se
spoljašnji zidovi cevi obično zaštićuju od korozije premazima na bazi bitumena. Mnogo se radi i
na usavršavanju raznih postupaka unutrašnje i spoljašnje plastifikacije zidova čeličnih cevi.
Nerđajuće pocinkovane čelične cevi su manjeg prečnika (do oko 50 mm) i imaju široku primenu
u unutrašnjem (kućnim) vodovodnim mrežama.
Plastične cevi su mnogo lakše od metalnih, ne korodiraju, neosetljive su na lutajuće struje i
vrlo su glatke (stvaraju veoma male otpore strujanju). Nedostatak im je što imaju veći koeficijent
linearnog širenja. Proizvode se za radne pritiske do 6 bara i prečnike do 250 (300) mm kao cevi
od tvrdog polietilena (TPE cevi), odnosno, prečnike do 125 (150) mm za savitljive cevi od
polietilena (SPE cevi). Imaju široku primenu u spoljašnjim mrežama seoskih vodovoda. Tvrde
plastične cevi manjeg prečnika dobijaju sve veću primenu i u unutrašnjim (kućnim) vodovodnim
mrežama.
Cevi za vodu od polietilena visoke gustine, u klasi materijala PE – 80 i PE – 100,
proizvode se za nazivne pritiske od 6 do 20 bara i nazivne (spoljašnje) prečnike do
250mm.Koriste se u gradskim vodovodnim mrežama, ali i u magistralnim napornim
cevovodima.
Azbestno-betonske cevi izrađuju se od mase koju čine 20÷25% azbestnih vlakana i
80÷70% portland cementa. Ove cevi ne korodiraju, imaju tanke zidove i glatke površine.
Zbog kancerogenog dejstva azbesta ove cevi se danas ne ugrađuju u vodovodne mreže, ali
ih ima ranije ugrađnih. Proizvodile su se za pritiske do 12 bara i prečnike do 500mm.
Napomenimo da je vlada SAD, godine 1989., uvela zabranu proizvodnje i korišćenja
proizvoda sa azbestom.
Betonske cevi ne korodiraju, a loše osobine su im velika težina (zbog debelih zidova) i
osetljivost na mehaničke udare, pa se praktično primenjuju za transport agresivnih voda (u
industrijskim vodovodnim sistemima). Izrađuju se za pritiske i do 20 bara.




6
1.3. POTROŠNJA VODE U NASELJIMA. REŽIM RADA VODOVODA

Prosečna dnevna potrošnja vode u domaćinstvima (za piće, kuvanje, pranje sudova,
umivanje, ispiranje wc šolja, kupanje, pranje veša, čišćenje zgrade i dr.), svedeno po stanovniku,
kreće se u granicama 100 ÷ 200 l/dnevno. Donja granica odgovara stanarima kuća bez unutrašnje
kanalizacije, a gornja granica stanarima zgrada sa centralnim grejanjem.
U selima se pijaća voda troši i za pojenje stoke i zalivanje okućnica, a u gradovima i za
potrebe javnih ustanova i objekata (škole, bolnice, restorani, hoteli, kasarne i dr.) i potrebe
industrije. U gradovima se pijaća voda, što je najčešće neracionalno, troši i za zalivanje gradskog
zelenila i pranje ulica.
Pijaća voda troši se i za gašenje požara. Pri projektovanju vodovoda pijaće vode posebna
pažnja se vodi o protivpožarnoj rezervi vode i mreži protivpožarnih hidranata (uličnih i u
višespratnim zgradama).
Potrošnja vode je promenljiva veličina. Njena veličina varira u godišnjem, mesečnom,
dnevnom i časovnom bilansu potrošnje. I u toku svakog sata potrošnja vode varira iz minuta u
minut, pa i iz sekunde u sekundu, s tim da se ove promene, pri proučavanju i proračunu
vodovoda, ne uzimaju u obzir.
Kolebanja u godišnjim bilansima potrošnje vode potiču, uglavnom, od klimatskih prilika,
režima rada industrijskih pogona, varijacije broja stanovnika (u turističkim mestima) i sl.
Sezonska kolebanja potrošnje vode ocenjuju se prema mesečnim bilansima potrošnje vode.
Mesečne potrošnje vode u letnjem periodu veće su od mesečnih potrošnji vode u zimskom
periodu.
Dnevna potrošnja vode menja se, takođe, svakodnevno, a varijacija ove potrošnje, u
periodu jedne godine, kreće se u granicama od minimalne dnevne potrošnje
( )
min
dn
V

(u danu
najmanje potrošnje) do maksimalne dnevne potrošnje
( )
max
dn
V

(u danu najveće potrošnje).
Srednja dnevna potrošnja vode je 365 – ti deo godišnje potrošnje vode:

( ) dn
sr
V

=
( )
365
god
V

,
3
( ) god
m
V
god


,
( ) dn
sr
V

3
m
dan




a prema ovoj referentnoj dnevnoj potrošnji vode, bezdimenzijski koeficijenti definisani
odnosima:

( )
( )
( )
max
max
dn
dn
dn
sr
V
k
V
=

i
( )
( )
( )
min
min
dn
dn
dn
sr
V
k
V
=

predstavljaju koficijente maksimalne (
( )
max
dn
k >1) i minimalne (
( )
min
dn
k <1) dnevne potrošnje vode.

sl.1.5 – Dijagram časovne potrošnje vode u jednom danu

Časovna potrošnja vode
( ) 3 h
V m h

menja se značajno u svakon danu, što se najbolje
ilustruje dijagramom časovne potrošnje vode u toku dana (sl.1.5). Da bi, i pored različitih
7
dnevnih potrošnji vode, dnevni dijagrami časovne potrošnje mogli da se upoređuju po sličnosti,
na ordinatama ovih dijagrama nanose se časovne potrošnje svedene na procente dnevne
potrošnje vode, pa se ovi dijagrami često zovu i dijagrami dnevne potrošnje po časovima.
Pored opšte karakteristike da je časovna potrošnja vode u kasnim noćnim satima i u zoru
smanjena, može se uočiti određena sezonska sličnost u karakteru promena stepenica dnevnih
dijagrama časovne potrošnje vode u radnim danima, odnosno u danima vikenda. Napomenimo,
odmah, da različiti događaji, kao što su, na primer, veliki verski praznici, interesantni televizijski
prenosi i programi, bitno menjaju karakter promena stepenica u dijagramu časovne potrošnje
vode.
Srednja časovna potrošnja vode u toku dana je 1/24 dnevne potrošnje vode:
h
sr dn
V

=
( )
24
dn
V

= 0,0417 ·
( ) dn
V

, (4,17 % od
( ) dn
V

)
Srednja časovna potrošnja je na sl.1.5 označena crta – tačka linijom.
U svakom dnevnom dijagramu časovne potrošnje vode mogu se, u poređenju sa srednjom
časovnom potrošnjom, uočiti vremenski periodi sa smanjenom i sa povećanom časovnom
potrošnjom vode. Karakteristične veličine su i minimalna i maksimalna časovna potrošnja vode
u toku dana (
( )
min
h
dn
V

i
( )
max
h
dn
V

),
a bezdimenzijski koeficijenti:
( )
min
h
dn
k =
( )
min
( )
h
dn
h
sr dn
V
V

i
( )
max
h
dn
k =
( )
max
( )
h
dn
h
sr dn
V
V

,
predstavljaju koeficijente minimalne (
( )
min
h
dn
k < 1) i maksimalne (
( )
max
h
dn
k > 1) časovne potrošnje u
toku dana. Iako se ovi koeficijenti, manje ili više, svakodnevno menjaju, njihova odstupanja od
jedinice su manja u vodovodima većih gradova sa razvijenom industrijom, a najveća su u
seoskim vodovodima (sa izrazitim oscilacijama u časovnoj potrošnji vode). Po svom karakteru
promene dijagrama na sl.1.5 odgovara većem gradu sa razvijenom industrijom.
Promene potrošnje vode u periodima manjim od jednog sata ne razmatraju se, pa se u
razmatranju problematike vodovoda, umesto sa stvarnim trenutnim protocima, barata srednjim
časovnim protocima:
3
m
Q
s



=
1
3600
( ) h
V

,
( ) h
V

3
m
h



.
Sa centrifugalnim napornim pumpama, kakve su obično naporne pumpe, vodovodi bi
mogli da rade i bez napornog rezervoara, jer sama vodovodna mreža prigušno reguliše režim
rada (protok) ovih pumpi. U vodovodima u kojima časovna potrošnja vode značajno varira,
ovakva regulacija pumpi je neekonomična i praćena visokim pritiscima u mreži pa se i za mrežu
moraju koristiti cevi većeg nazivnog pritiska.
Zbog napred navedenih razloga, vodovodi sa pumpnom stanicom mogu se projektovati bez
napornog rezervoara samo u slučajevima kada se časovna potrošnja vode vrlo malo menja, što je
slučaj kod nekih industrijskih vodovoda. Gradski vodovodi i uopšte, vodovodi naseljenih mesta,
projektuju se sa napornim rezervoarom, koji ima funkciju regulatora dopremljene i potrošene
vode (kompenzatora razlike protoka napornih pumpi i protoka potrošača). U periodima kada
pumpe daju veći protok od onog koji se troši, naporni rezervoar se puni vodom, a prazni se u
periodima kada protok pumpi nije dovoljan da zadovolji sve potrošače.

Da bi zapremina napornog rezervoara bila manja, a u vodovodima sa kontrarezervoarom i
da bi se smanjio pritisak u mreži, u časovima male potrošnje vode, naporne pumpe se regulišu
stepenasto – uključivanjem u paralelni rad različitog broja pumpi. Ova regulacija je obično
dvostepena, ili, najviše, trostepena.
Crpne pumpe i stanica za prečišćavanje vode obično rade sa jednolikim protokom, a razlika
između protoka crpnih i napornih pumpi kompenzira se u beznapornom rezervoaru prečišćene
vode, koji je u sastavu pumpnih stanica.
8
Proračun vodovoda (svih elemenata vodovodnog sistema) vrši se prema najvećoj dnevnoj
potrošnji vode (
( )
min
dn
V

) u tzv. proračunskoj godini, a proračunska godina je zadnja godina
njegovog planiranog širenja (planiranog povećanja potrošnje vode). U svakoj etapi povećanja
potrošnje vode, do proračunske godine, elementi vodovodnog sistema se suštinski ne menjaju,
već se samo postepeno povećava njihovo opterećenje.
Za proračunsku godinu se procenjuje broj stanovnika i prema normativima potrošnje vode
određuje se srednja dnevna potrošnja vode za domaćinstva i javne ustanove i objekte (Tabela I).
TABELA I Potreba za vodom različitih potrošača u naselju (izvoda značajnih normativa)
VRSTA POTREBE
A. DOMAĆINSTVA
jedinica količina vode u litrima
1. Za piće i kuvanje po stanovniku / dan 3 - 6
2. Za piće, kuvanje, pranje sudova, umivanje po stanovniku / dan 25 - 30
3. Za pranje veša po stanovniku / dan 10 - 15

4. Za ispiranje wc šolje
- sa visoko postavljenim vodokotlićem jednokratno 6 - 12
- sa nisko postavljenim vodokotlićem jednokratno 12 - 20
- sa ispiračem pod pritiskom jednokratno 6 - 20
5. Za kupanje
- u kadi jednokratno 200 -300
- pod tušem jednokratno 40 - 100
6. Za pranje automobila
- kofom jednokratno 20 - 50
- crevom jednokratno 100 - 300
7. Za zalivanje dvorišta i zelenih površina po 1 m
2
2 - 5
8. Za pojenje i pranje stoke
- krupna stoka po 1 grlu / dan 40 - 60
- sitna stoka po 1 grlu / dan 10 - 15
- pas po 1 grlu / dan 2 - 5
9. Za kuhinjske drobilice sa jednokratnim
ispiranjem vodom
jednokratno
B. JAVNE USTANOVE I OBJEKTI
1. Škole
- bez tuševa učenik / dan 2 - 10
- sa tuševima učenik / dan 20
- sa bazenom učenik / dan 30 - 50
2. Bolnice postelja / dan 250 - 650
3. Ambulante pacijent / dan 12 - 15
4. Bioskopi, pozorišta posetilac / dan 3 - 5
5. Hoteli prenoćište / dan 250 - 300
6. Restorani gost / dan 30 - 80
7. Kasarne vojnik / dan 100 - 300
8. Tržnice po m
2
/ dan 3 - 5
9. Javni klozeti po mokrioniku / dan 30
10. Ulična česma l / s 5 - 10
11. Pranje ulica po m
2
2 - 10

9
Za proračunsku godinu se, prema normativima, određuje i srednja dnevna potrošnja vode
za industrijske potrebe. U tabeli II dat je izvod iz normativa potrošnje vode u industriji.
TABELA II Potreba za vodom u industriji (izvod iz normativa)
VRSTE POTREBA jedinica količina vode u litrima
1. Klanice
- sitne stoke po komadu 150 - 300
- krupne stoke po komadu 300 - 750
2. Mlekare po 1 l mleka 3 - 6
3. Tekstilna industrija
- prerada vune u štof na 1 kg vune 1000
- proizvodnja pamučnih tkanina na 1 m
2
tkanine 30 - 50
- proizvodnja viskozne svile na 1 kg svile 1200
4. Šećerane na 1 kg šećera 100 - 120
5. Proizvodnja hartije na 1 kg hartije 400 - 1100
6. Kožare - štavljenje kože
Prema određenoj srednjoj dnevnoj potrošnji vode (
( ) dn
sr
V

) maksimalna dnevna potrošnja
računa se korišćenjem formule:

( )
max
dn
V

=
( )
max
dn
k ·
( ) dn
sr
V

(1.1)
pri čemu se veličina koeficijenta maksimalne dnevne potrošnje kreće u granicama
( )
max
dn
k od 1,2
do 1,6, gde manje vrednosti odgovaraju velikim gradovima sa razvijenom industrijom. U tabeli
III date su okvirne veličine ovog koeficijenta u zavisnosti od veličine naselja.



Maksimalna dnevna potrošnja vode merodavna je za dimenzionisanje vodozahvata, izbora
crpnih pumpi i dimenzionisanje stanice za prečišćavanje vode.
Proračun vodovodne mreže vrši se prema maksimalnoj časovnoj potrošnji u danu
maksimalne potrošnje, kada je

( )
max
h
V

=
( )
max
h
k
( )
max
24
dn
V

, (1.2)
gde je
( )
max
h
k koeficijent maksimalne časovne potrošnje u danu maksimalne potrošnje vode.
Pored ovog proračuna, vodovodne mreže sa kontrarezervoarom treba proračunati (proveriti
na pritisak) i u času kada je protok koji ide u rezervoar najveći (kada je pritisak u mreži najveći).
U slučajevima jednostepene regulacije napornih pumpi, do ovog slučaja dolazi u času najmanje
potrošnje vode,kada je

( )
min
h
V

=
( )
min
h
k
( )
min
24
dn
V

, (1.3)
gde je
( )
min
h
k koeficijent minimalne časovne potrošnje.
Minimalna dnevna potrošnja vode može se izračunati korišćenjem formule
TABELA III Koeficijent maksimalne dnevne potrošnje
Veličina naselja
( )
max
h
k
Sela, manja naselja 1,5 - 1,6
Naselja do 25000 stanovnika bez industrije 1,4 - 1,5
Naselja do 25000 stanovnika sa industrijom 1,3 - 1,4
Naselja od 25000 do 50000 stanovnika 1,3 - 1,5
Naselja od 50000 do 100000 stanovnika 1,25 - 1,3
Naselja preko 100000 stanovnika 1,20 - 1,25
10

( )
min
dn
V

=
( )
min
dn
k ·
( ) dn
sr
V

,
gde je
( )
min
dn
k od 0,7 do 0,9, pri čemu veće vrednosti odgovaraju velikim gradovima sa jakom
industrijom.
Orijentacioni podaci o veličinama koeficijenata maksimalne I minimalne časovne potrošnje
vode, koji figurišu u formulama (1.2) i (1.3), date su u tabeli IV.

TABELA IV Veličine koeficijenata maksimalne i minimalne časovne potrošnje
broj stanovnika
( )
max
h
k
( )
min
h
k
do 1000 2.4 - 2.8 0.04 - 0.06
5000 1.7 - 2.0 0.09 - 0.14
10000 1.6 - 1.8 0.16 - 0.24
30000 1.4 - 1.6 0.24 - 0.36
100000 1.3 - 1.5 0.28 - 0.42
300000 1.25 - 1.45 0.35 - 0.50
1000000 i više 1.2 - 1.4 0.50 - 0.70

Zapremina napornog rezervoara i izbor napornih pumpi vrši se prema verovatnom
dijagramu časovne potrošnje vode u danu najveće potrošnje vode. Da bi se došlo do verovatnog
– proračunskog dijagrama časovne potrošnje vode potrebno je, prethodno, analizirati stvarne
dijagrame časovne potrošnje vode u gradovima u kojima su uslovi života slični uslovima grada
za koji se projektuje vodovodni sistem.
Pri određivanju zapremine napornog rezervoara treba voditi računa da ovaj rezervoar treba
da prihvati i protivpožarnu rezervu vode, za gašenje jednog unutrašnjeg i jednog spoljašnjeg
požara u trajanju od 10 minuta.
Zapremina beznapornog sabirnog rezervoara prečišćene vode određuje se usklađivanjem
dijagrama časovnih dopremanja vode crpnih i napornih pumpi, s tim da ovaj rezervoar mora da
ima i protivpozarnu rezervu vode, za gašenje požara u trajanju od 3 sata.
Pri projektovanju vodovoda mora se voditi računa i o njegovom radu za vreme gašenja
požara. Po postojećim pravilima projektovanja, vodovod se proračunava, odnosno, računski
proverava, uz pretpostavku da je do požara došlo u času maksimalne potrošnje vode.
Norme potrošnje vode za gašenje požara i verovatno moguć broj istovremenih požara date
su u tabeli V.
TABELA V Norme potrošnje vode za gašenje požara u gradovima i naseljima
broj
stanovnika
proračunski broj protok vode za jedan požar [l/s]
u naselju istovremenih požara zgrade do dve etaže
zgrade sa tri i više
etaža
do 5000 1 10 10
10000 1 10 15
25000 2 10 15
50000 2 20 25
100000 2 25 35
200000 3 25 40
300000 3 25 55
400000 3 25 70
500000 3 25 80
800000 3 25 95
1000000 3 25 100
2000000 4 25 100
Proračunsko vreme gašenja požara je 3 sata
11

Prema mogućnostima gašenja požara, vodovodi, kao sistemi za gašenje pođara, mogu biti:
1) sistemi gašenja požara niskim pritiskom i
2) sistemi gašenja požara visokim pritiskom.

U sistemima gašenja požara niskim pritiskom, vodovod treba, u traženom momentu, da
obezbedi samo povećanje protoka, za veličinu protoka potrebnog za gašenje požara. Pritisak,
potreban za dobijanje protivpožarnih mlazeva vode, stvaraju prenosive pumpe, koje donose
vatrogasci, a koje se napajaju iz protivpožarnih hidranata na vodovodnoj mreži. Za ispravan rad
ovih pumpi dovoljno je da natpritisak vode u hidrantu bude 1 bar, ili nešto više, ako se na
hidrantu puni vodom vatrogasno vozilo (zbog većih otpora u usisnom cevovodu autopumpe).
Kako postoji opasnost da protivpožarne pumpe stvore potpritisak u mreži, proračunom treba
proveriti, da za vreme gašenja požara u svim tačkama vodovodne mreže vlada natpritisak (po
propisima, veci od jednog bara). Pojava potpritiska u vodovodnoj mreži može da, kroz
nehermetičke spojeve cevi, izazove prodiranje podzemnih voda u cevovod i zagađenje pijaće
vode.
Gradski vodovodi se, obično, projektuju kao sistemi gašenja požara niskim pritiskom.
U sistemima gašenja požara visokim pritiskom, vodovod treba, u traženom momentu, da
obezbedi, ne samo potreban protok ka mestu požara, već i povećanje pritiska u vodovodnoj
mreži, do veličine koja je dovoljna da obezbedi protivpožarni mlaz neposredno od hidranta.
Obično se, kod ovakvih sistema, povećanje pritiska obezbeđuje samo u vremenu gašenja požara.
Sistemi gašenja požara visokim pritiskom projektuju se kao pojedini fabrički vodovodi, ili
delovi gradskog vodovoda u reonima lokacija fabrika.
12
2. OSNOVE HIDRAULIČKOG PRORAČUNA VODOVODNIH MREŽA


2.1. GUBITAK NAPORA (PRITISKA) U DEONICI CEVOVODA BEZ GRANANJA
PROTOKA

Deonice cevovoda bez grananja protoka su deonice cevovoda između dva susedna
potrošača (sl.1.a) i deonice cevovoda između mesta račvanja cevovoda (čvora mreže) i sledećeg
priključka potrošača (sl.2.b), ili između priključka potrošača i sledećeg čvora mreže.
Označavajući sa
12
Q
zapreminski protok u deonici
cevovoda između tačaka grananja protoka 1 i 2, brzina strujanja
vode u ovoj deonici cevovoda je:

π
2
12
12
12
4
d
Q
c c = = (2.1)
gde je
12
d
– unutrašnji prečnik cevi.

Totalni pritisak vode (
tot
p ) u posmatranom preseku
cevovoda jednak je zbiru strujnog pritiska ( p ) i dinamičkog
pritiska
2
2 / 1 c p
d
ρ ⋅ = ,
2
2
1
c p p
tot
ρ + = , (2.2)
gde je ρ – gusitna vode, a c – brzina strujanja vode u posmatranom preseku cevovoda.

Napomenimo da se strujni pritisak (p) često zove i statički pritisak, prema jednom od
načina njegovog merenja (pomoću staklene pijezometarske cevčice povezane sa izbušenom
rupicom na cevovodu).
Naporom vode (H) zove se visinski ekvivalent totalnog pritiska,

g
c
g
p
g
p
H
tot
2
2
+ = =
ρ ρ
. H [ m ]. (2.3)
Označavajući sa z
1
i z
2
kote terena na mestima račvanja 1 i 2 (z
1
= KT
1
, z
2
= KT
2
),
energijska jednačina za deonicu vodovodne mreže glasi:

12 2
2
2 2
1
2
1 1
2 2
Yg gz
c
g
p
gz
c
g
p
+ + + = + + , (2.4)
odnosno,

12 2 2 1 1
Yg pgZ ptot pgZ ptot + + = + , (2.4')
ili

12 2 2 1 1
h z H z H ∆ + + = + (2.4'')
gde su:

12
Yg – jedinični (po masi) gubitak mehaničke strujne energije, zbog viskoznog trenja u
posmatranoj deonici [ kg J / ],

12
pg ∆ – gubitak pritiska zbog viskoznog trenja u posmatranoj deonici cevovoda [
a
p ],

12
h ∆ – gubitak napora zbog viskoznog trenja u posmatranoj deonici cevovoda [ m ],
13
12
12
12
h g
g
pg
Yg ∆ ⋅ =

= .
Jedinični (po masi) gubitak mehaničke strujne energije nepovratno je transformisan u
unutrašnju (toplotnu) energiju vode. Zbog visoke specifične toplote vode (4183 J / (kg
o
C), na 20
o
C), a i zbog razmene toplote sa okolinom, generirana toplota viskoznog trajanja praktično i ne
utiče na promenu temperaturne vode u vodovodnoj mreži.


2.1.1. Proračun gubitka napora (pritiska) u pravolinijskim deonicama cevovoda

Zbog jednostavnijeg pisanja izostavljamo indekse označavanja posmatrane pravolinijske
deonice cevovoda i koristimo oznake:
d – unutrašnji prečnik cevovoda [ m ],
L – dužina cevovoda [ m ],
Q – zapreminski protok kroz cevovod [ s m /
3
],
c – brzina strujanja vode u cevovodu [ s m /
3
],
π
2
4
d
Q
c = ,
pg ∆ – gubitak pritiska u cevovodu [
a
p

],
h ∆ – gubitak napora u cevovodu [ m ],
pri čemu je:

pg
pg
h

= ∆ , odn. h pg pg ∆ ⋅ = ∆ , (g = 9,81 s m /
3
). (2.5)
Hidraulički nagib cevovoda (I) je bezdimenzijska veličina, definisana odnosom gubitka
napora u cevovodu ( h ∆ ) prema dužini cevovoda (L),

L
h
I

= . (2.6)
Hidraulički radijus cevovoda (R
h
), ili strujnog kanala, definiše se kao odnos protočne
površine (A) prema obimu ove površine (O), R
h
= A / O.

Za strujanja pod natpritiskom, kakva su strujanja u vodovodnim mrežama, dobija se
( 4 /
2
π d A = , π ⋅ = d O ) da je hidraulički radijus cevovoda 4 / d R
h
= .

U literaturi se, za izračunavanje gubitka pritiska (gubitak napora) u pravolinijskim
deonicama cevovoda koriste tri vrste formula:

1 – Formula Darsija (Darcy)

2
2
c
d
L
p pg ⋅ = ∆ λ , tj.
g
c
d
L
h
2
2
⋅ = ∆ λ , (2.7)
gde je λ – bezdimenzijski koeficijent trenja,

2 – Formula Šezija (Chezy)

I R
c
C
h
= , tj,
h
R C
c
I
2
2
= (2.8)
gde je C – Šezijev koeficijent, koji ima dimenziju
1 5 , 0 −
s m ,

14
3 – Formule tipa
c = c ( d, I ), ili I = I ( c, d ).

S obzirom da je I = ∆h / L i da je pri strujanju sa natpritiskom 4 / d R
h
= , Šezijeva formula
(2.8) se svodi na oblik
2
2
4
c
d
L
C
h ⋅ ⋅ = ∆ . (2.8')

Prema drugoj jednačini (2.7) i jednačini (2.8') može se uspostaviti sledeća veza između
bezdimenzijskog koeficijenta trenja u Darsijevoj formuli i Šezijevog koeficijenta:
2
8
C
g
= λ . (2.9)
Rejnoldsov (Reynolds-ov) broj, definisan kao odnos inercijske sile prema sili viskoznog
trenja, za strujanje u cevovodu je
υ
d c ⋅
= Re , (2.10)
gde je υ –kinematički koeficijent viskoznosti vode ( ) ( ) s m / 10 8 , 0 3 , 1
2 6 −
⋅ ÷ = υ υ , za t=(10÷30)
o
C).
Za strujanje u cevovodima pod natpritiskom, Re – broj karakteriše režim strujanja u
cevovodu. Za Re ≤ 2320 strujanje je laminarno, dok je za, uobičajeno, Re > 2320 strujanje
turbulentno, s tim da većim Re – brojevima odgovara veći intenzitet turbulencije.
Kod laminarnih strujanja (Re ≤ 2320), koja se praktično ne javljaju u deonicama
vodovodnih mreža, Darsijev koeficijent trenje, do kojeg se dolazi teorijskim putem [1], iznosi:
Re
64
= λ , za Re ≤ 2320
Stujanja u deonicama vodovodne merže su po pravilu turbulentna i to sa
4
10 Re > , a
najčešće i sa
5
10 Re > .
Kod turbulentnih strujanja, Darsijev koeficijent trenja u opštem slučaju zavisi od Re –
broja i relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi | | d / δ δ δ = ,
( ) δ λ λ Re, = .
Veličina hrapavosti unutrašnjih zidova vodovodnih cevi data je u tabeli I
Tabela I
Materijal i stanje cevi δ [mm]
Čelične cevi 0,4 ÷ 1,2
Grubo pocinkovane čelične cevi 0,50
Cevi od livenog gvožđa
- nove 0,3 ÷ 0,4
- nove, bitumenizirane 0,1 ÷ 0,2
- upotrebljivane, malo korodirane 0,5 ÷ 1,0
Plastične cevi
- nove 0,006
- upotrebljivane 0,03
Od formula tipa ( ) δ λ λ Re, = uobičajeno se citira formula Kolbruka (Colbrook-a), ili bolje
reći jednačina
|
.
|

\
|
+ − = δ
λ λ
27 , 0
Re
51 , 2
log 2
1
, (2.11)
15
a u ruskoj stručnoj literaturi i formula Altšula (Aлбштул-а)
25 , 0 25 , 0
Re
68
11 , 0 46 , 1
Re
100
1 , 0 |
.
|

\
|
+ = |
.
|

\
|
+ = δ δ λ , (2.12)
kao i formula Frenkelja (Френкел-а)

⋅ + |
.
|

\
|
− = δ
λ
27 , 0
Re
81 , 6
log 2
1
9 , 0
,
odnosno
2
9 , 0
27 , 0
Re
81 , 6
log 2
1
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦

⋅ + |
.
|

\
|

=
δ
λ . (2.13)

Formula Kolbruka (2.11) ne određuje λ eksplicitno, pa su za praktičnu primenu pogodnije
formule (2.12) i (2.13).
Upoređivanjem koeficijenata trelja λ dobijenih po formuli Frenkelja (2.13) i formuli, ili
bolje reći jednačini Kolbruka (2.11) (koja se mora numerički rešavati), za
4
10 Re ≥ i u širokom
dijapazonu relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi (od 05 , 0 = δ , kada je hrapavost zida cevi
vrlo velika, pa do
6
10

= δ , kada se praktično radi o hidraulički glatkim cevima) može se
zaključiti da se veličina koeficijenta λ zanemarljivo malo razlikuje (najviše 1%). Isto važi i kada
se ove formule primene za 0 = δ .
Zaključak je da formula (2.13), koja eksplicitno određuje koeficijent λ , vrlo dobro može
da zameni jednačinu (2.11), koja ne određuje λ eksplicitno. Napomenimo da je formula (2.13)
data dvadeset godina kasnije, u odnosu na jednačinu (2.11).
Koeficijenti λ dobijen po formuli (2.12), za
5
10 Re > i 003 , 0 004 , 0 ÷ = δ , malo su manji
od onih dobijenih po formulama (2.11) i (2.13).
Cevi ne mogu biti apsolutno glatke, ali se ponašaju kao hidraulički glatke cevi, ukoliko je
debljina laminarnog graničnog podsloja (
ls
δ ) veća od hrapavosti zida cevi ( δ δ >
ls
). Laminirani
granični podsloj u ovom slučaju potpuno pokriva hrapavu oblast zida cevi i koeficijen trenja
postaje samo funkcija Re – broja ( ( ) Re λ λ = ).
Prema mnogobrojnim eksperimentima određivanja funkcionalnih veza ( ) δ λ λ Re, = ,
utvrđeno je da se cevi mogu smatrati hidraulički glatkim ( ( ) Re λ λ = ) ukoliko je ispunjen uslov:
Re
5 , 7
= δ i Re ≥ 4000, (2.14)
pri čemu je uslov Re ≥ 4000 po pravilu ispunjen u deonicama vodovodne mreže.

Polazeći od Karmanovog uopštenja Prantlove reorije o putanji mešanja kod turbulentnog
strujanja, teorijskim putem se dolazi do jednačine [1]
2 1
Re
1
log
1
k k +
|
|
.
|

\
|
− =
λ λ
, k
1
, k
2
– konstante,
koja daje vezu između koeficijenta trenja i Re – broja, za turbulentna strujanja u hidraulički
glatkim cevima.
Prema mnogobrojnim eksperimentima izvršenim u glatkim cevima utvrđene su i konstante
u napred datoj jednačini (k
1
= 2, k
2
= - 0,8), čime se ova svodi na oblik
λ λ Re
51 , 2
log 2
1
− = , (2.15)
poznate Prantl – Karmanove jednačine za određivanje koeficijenta trenja u hidraulički glatkim
cevima.
16
Prema jednačini (2.15) ne može se eksplicitno odrediti ( ) Re λ λ = .
Za 0 = δ , jednačina (2.12) svodi se na jednačinu (2.15).

Kako jednačina (2.15) ne određuje λ eksplicitno, u literaturi se daju brojne, jednostavnije,
formule za određivanje koeficijenta trenja u hidraulički glatkim cevima. Od svih ovih formula,
navedimo dve najpoznatije, koje se mogu primeniti i u deonicama vodovodnih mreža
(
4
10 Re ≥ ), a to su:
- Hermanova (Hermann-ova) formula:

3 , 0
Re
396 , 0
0054 , 0 + = λ , za Re = 10
4
÷ 2 · 10
5
, (2.16)
- Nikuradzeova formula:

237 , 0
Re
221 , 0
0032 , 0 + = λ , za Re = 10
5
÷ 10
8
, (2.17)

Zbog jednostavne formule navedimo i Blaziusovu (Blasius-ovu) formulu:

25 , 0
Re
316 , 0
0032 , 0 + = λ , za Re = 5 · 10
3
÷ 10
5
, (2.18)
mada je, zbog malih Re – brojeva za koje važi, njena primena u vodovodnim mrežama
ograničena.
Za 0 = δ , formula Altštula (2.12) svodi se na Blazijusovu formulu (2.18).
Kako se prema Kolbrukovoj jednačini (2.11) i Prantl-Karmanovoj jednačini (2.15), za
hidraulički glatke cevi, koeficijen trenja ( λ ) ne određuje eksplicitno, u svim priručnicima
praktične primene iz hidraulike, daju se dijagrami ( ) δ δ λ λ / / 1 Re, d = = , izračunati prema ovim
jednačinama. Na sl. 2.2 dat je dijagram ( ) δ δ λ λ / / 1 Re, d = = preuzet iz priručnika [2].
Koeficijent trenja u režimu laminarnog strujanja (Re ≤ 2320) određen je korišćenjem jednačine λ
= 64 / Re. Zbog preglednosti dijagrama i apcisa (Re) i ordinata ( λ ) dijagrama su u logaritamskoj
podeli (razmeri). ( ) δ δ λ λ / / 1 Re, d = =
Prema karakteru grafika ( ) δ δ λ λ / / 1 Re, d = = , datim na sl. 2.2, može se zaključiti da
postoji oblast Re – brojeva i relativnih hrapavosti unutrašnjeg zida cevi δ (desno od granične
krive A – A, na sl. 2.2) u kojoj uticaj Re – broja postaje zanemarljiv i koeficijent trenja zavisi
samo od relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi ( ( ) δ λ λ = ).
Za strujanja kod kojih koeficijent trenja ne zavisi od Re – broja ( ( ) δ λ λ = ) kaže se da su
automodelna po Re – broju. Prema graničnoj krivoj A – A na sl. 2.1, može se zaključiti da je
( ) δ λ λ = , za
Re
1500
≥ δ . (2.19)
Za izračunavanje Darsijevog koeficijenta trenja u režimima automodelnih strujanja po Re –
broju, u stručnoj literaturi se najčešće citiraju dve formule i to:
- formula Nikuradzea:
( ) δ
λ
⋅ − = 27 , 0 log 2
1
, tj.
( )
2
log 2 14 , 1
1
δ
λ

= i (2.20)
- formula Šifrinsona:
( )
2
111 , 0 δ λ = . (2.21)

Ako se u formulama Kolbruka (2.11) i Frenkelja (2.13) zanemare članovi u kojima figuriše
Re – broj, ove se svode na formulu Nikuradzea (2.20), a po istom principu, formula Altštula
(2.12), sa zanemarljivim odstupanjem, svodi se na formulu Šifrinsona (2.21).

17
Osim Darsijeve formule (2.7), u kojoj figuriše bezdimenzijski koeficijent trenja λ , za
izračunavanje gubitka pritiska (napora) koristi se i Šezijeva formula (2.8), u kojoj figuriše
Šezijev koeficijent C [
1 5 , 0 −
s m ].

Za strujanje pod pritiskom u cevovodima od livenog gvožđa ili čelika, često je citirana
Maningova (Manning-ova) formula za izračunavanje Šezijevog koeficijenta,
6 / 1
6 / 1
4
1 1
|
.
|

\
|
= =
d
n
Rh
n
C , (2.22)
gde je n = 0,011 ÷ 0,013 koeficijent koji zavisi od hrapavosti cevi i uzima se:
− 011 , 0 = n , za nove bitumenizirane cevi,
− 012 , 0 = n , za upotrebljavane, lako korodirale cevi i
− 013 , 0 = n , za upotrebljavane, jako korodirale cevi.

Za C prema formuli (2.22), jednačina (2.8') dobija oblik
2
3 / 4
2 2
3 / 4
2 3 / 4
35 , 6
4
c
d
L
n c
d
L n
h ⋅ = = ∆ . (2.23)

Jednačina (2.23) poznata je kao Maningova jednačina za izračunavanje gubitka napora u
pravolinijskim deonicama cevovoda od livenog gvožđa ili čelika.
S obzirom na jednačine (2.9) i (2.22) moglo bi se, iz formalnih razloga, doći i do, da je
nazovemo Maningove formule za izračunavanje koeficijenta trenja u cevima od livenog gvožđa i
čelika,
3 / 1
2
3 / 1
2 3 / 1
6 , 124 4 8
d
n
d
gn ⋅
=

= λ , (2.23')
gde je n = 0,011 ÷ 0,013, kako je uz formulu (2.22) objašnjeno, pa se s obzirom na ovo
konkretno dobija:
3 / 1
0151 , 0
d
= λ , za nove bitumenizirane cevi ( 011 , 0 = n ),
3 / 1
0179 , 0
d
= λ , za lako korodirale cevi ( 012 , 0 = n ) i
3 / 1
0210 , 0
d
= λ , za jako korodirale cevi ( 013 , 0 = n ).
Formula (2.23') može se pridružiti formulama za izračunavanje koeficijenta trenja u
režimima automodelnih strujanja po Re – broju, s tim da je konkretno vezana za cevi od livenog
gvožđa i čelika.
Jasno je, da bi se uvođenjem koeficijenta trenja λ po (2.23') u Darsijevu jednačinu (2.7),
za h ∆ , ponovo dobila jednačina (2.23).
Kako je Maning svoju formulu (2.22), preko veličine koeficijenta n, definisao prema stanju
cevi od livenog gvožđa ili čelika, a takve su i formule (2.23) i (2.23'), koje proističu iz (2.22),
interesantno je zaključiti da bi pri istoj brzini strujanja vode u posmatranoj pravolinijskoj deonici
cevovoda (c = const), odnosno pri istom zapreminskom protoku (Q = const), gubitak napora pri
strujanju kroz upotrebljavane lako korodirani cevovod ( 012 , 0 = n ), u odnosu na gubitak napora
kroz novi bitumenizirani cevovod ( 011 , 0 = n ) bio
( )
( )
( )
( )
19 , 1
011 , 0
012 , 0
011 , 0
012 , 0
=
|
|
.
|

\
|
=
=
=
= ∆
= ∆
n
n
n h
n h
λ
λ
, za c = const (Q = const),
dok bi odnos gubitka napora kroz upotrebljavani jako korodirani cevovod ( 013 , 0 = n ) prema
gubitku napora kroz novi bitumenizirani cevovod ( 011 , 0 = n ) iznosio
18
( )
( )
( )
( )
39 , 1
011 , 0
013 , 0
011 , 0
013 , 0
= |
.
|

\
|
=
=
=
= ∆
= ∆
n
n
n h
n h
λ
λ
, za c = const (q = const).
Prema napred izvedenoj analizi sleduje da, pri istom zapreminskom protoku (q = const),
gubitak napora, posmatran u donosu na nov bitumeniziran cevovod od livenog gvožđa ili čelika,
raste za skoro 20%, u slučaju da cevovod, zbog upotrebe, lako korodira, odnosno da raste za
skoro 40%, u slučaju da cevovod, zbog dugotrajne upotrebe, jako korodira. Isti procenti promena
važe i za koeficijente trenja λ , zbog čijih promena može da dođe i do preraspodele protoka u
deonicama vodovodne mreže.

Treću grupu formula, koje se koriste za izračunavanje gubitka napora u pravolinijskim
deonicama cevovoda, čine formule tipa
I = I (c, d), gde je I = ∆h / L,
koje se svode na oblik
∆h = L · I (c, d). (2.24)

S obzirom na jednačinu (2.25) i drugu jednačinu (2.7), dobija se jednačina
( )
2
,
2
c
d c I
gd = λ , (2.25)
koja omogućava da se prema formuli I = I(c,d), formalno, doredi njoj odgovarajuća formula za
određivanje Darsijevog koeficijenta trenja.

Prema ispitivanjima na terenu, Ševeljev je postavio sledeće formule:
3 , 1
2
00107 , 0
d
c
I ⋅ = , za s m c / 2 , 1 ≥ ,
(2.26)
i
3 , 0
3 , 1
2
867 , 0
1 000912 , 0 |
.
|

\
|
+ ⋅ ⋅ =
c d
c
I , za s m c / 2 , 1 < ,

za cevovode koji su u eksploataciji, sa cevima od čelika i livenog gvožđa.

S obzirom na jednačine (2.24) i (2.26) dobija se:
2
3 , 1
00107 , 0 c
d
L
h ⋅ = ∆ , za s m c / 2 , 1 ≥ ,
(2.26')
i
2
3 , 0
3 , 1
867 , 0
1 000912 , 0 c
c d
L
I ⋅ |
.
|

\
|
+ ⋅ ⋅ = , za s m c / 2 , 1 < ,
a prema jednačinama (2.25) i (2.26) formalno se dobijaju i dogovarajući koeficijenti trenja:
3 , 0
0210 , 0
d
= λ , za s m c / 2 , 1 ≥ ,
(2.26'')
i
3 , 0
3 , 0
867 , 0
1
0179 , 0
|
.
|

\
|
+ ⋅ =
c d
λ , za s m c / 2 , 1 < .

U napred datim formulama koeficijent trenja za s m c / 2 , 1 ≥ odgovara režimima
automodelnih strujanja po Re – broju, dok koeficijent trenja za s m c / 2 , 1 < , preko brzine c, koja
u njemu figuriše, indirektno zavisi i od Re – broja.

19
Upoređujući formule (2.26'') i (2.23'), koje važe za cevi od livenog gvožđa i čelika, lako je
utvrditi, da za unutrašnje prečnike cevi d = 0,050 ÷ 0,250m (50 ÷ 250mm), formula (2.26''), za
s m c / 2 , 1 ≥ , odgovara formuli (2.23') za srednje korodirale cevi (za n = između 0,012 i 0,013).
Ovo je sasvim logično, s obzirom da je Ševaljev svoju formulu (2.26), iz koje proističe i formula
(2.26''), dao za cevovode koji su u eksploataciji.
Za s m c / 2 , 1 < , formula (2.26'') odgovarala bi, prema formuli (2.23'), stanju jako
korodiralih cevovoda. Kako je verovatnoća, da su svi cevovodi u eksploataciji, sa s m c / 2 , 1 < ,
koje je ispitivao Ševeljev, bili u jako korodiralom stanju, verovatnije je da izvedena formula
Maninga (2.23'), ne opisuje najbolje strujanja sa s m c / 2 , 1 < .
Za određivanje gubitka napora u plastičnim cevovodima, uzimajući u obzir i spajanje cevi
u prirodnim uslovima, Ševeljev je dao formulu
226 , 1
774 , 1
000685 , 0
d
c
I = , odn.
774 , 1
226 , 1
000685 , 0 c
d
L
h = ∆ , (2.27)
naglašavajući da se radi o plastičnim cevima ruske proizvodnje.

Prema jednačini (2.25), formula (2.27), za I = I(c,d), transformiše se u formulu za Darsijev
koeficijent trenja,
( )
226 , 0
0134 , 0
d c ⋅
= λ . (2.27')

Za vodu temperature (10÷25)ºC, kinematički koeficijent viskoznosti vode je
( ) s m / 10 9 , 0 13
2 6 −
⋅ ÷ = υ , pa se napred data formula može, dovoljno tačno, može napisati i u
obliku:
226 , 0
Re
300 , 0
= λ . (2.27'')

Formula (2.27), iz koje proističe (2.27''), Ševeljev je postavio uzimajući u obzir i spajanje
plastičnih cevi u prirodnim uslovima. Prema ovome koeficijent λ u (2.27'') obuhvata i lokalne
gubitke napora u spojevima cevi, pa formula (2.27''), po svom obliku ( ) Re λ λ = , samo formalno
odgovara formulama za određivanje koeficijenta λ u hidraulički glatkim cevima. Za
Rejnoldsove brojeve Re = 10
4
÷ 5 · 10
5
(kakvi su obično u deonicama vodovodnih mreža),
koeficijenti λ dobijeni po formuli (2.27'') veći su od onih dobijenih za hidraulički glatke cevi
((2.15), (2.16) i (2.17)), za (25 ÷ 15)%, s tim da manje razlike odgovaraju većim Re – brojevima.
Proizvodjači plastičnih cevi, zbog vrlo male hrapavosti unutrašnjih zidova ovakvih cevi,
obično daju hidraulički nagib cevovoda (I = ∆h / L), ili Darsijev koeficijent trenja ( λ ), ne prema
rezultatima ispitivanja, već prema proračunu, korišćenjem neke od formula za hidraulički glatke
cevi (obično formule (2.15)). Za svaki konkretan prečnik cevi (d = const), ovi podaci se daju u
obliku tabela
I ( ) c , ili ( ) c λ ,
a ređe i u obliku tabela
( ) q I , ili ( ) q λ ,
gde je q – protok kroz cev unutrašnjeg prečnika d,
4
2
π d
c q ⋅ = , odn.
π
2
4
d
q
c = . (2.28)
S obzirom na jednačine (2.7) i (2.6) je
I
c
gd
q
2
4
2
= , odn.
2
2
c
gd
I ⋅ =
λ
. (2.29)

20
Prema datim karakteristikama ( ) c I , ili ( ) c λ , odnosno datim karakteristikama ( ) q I , ili
( ) q λ , može se lako utvrditi da li su one date kao rezultat ispitivanja ili su rezultat proračuna po
nekoj od formula za hidraulički glatke cevi.
Ako se utvrdi da su date karakteristike rezultat proračuna za gidraulički glatke cevi, treba
proveriti da li je u svim delovima date karakteristike ispunjen uslov (2.14), da se cevi ponašaju
kao hidraulički glatke. U delovima datih karakteristika, u kojima nije ispunjen uslov (2.14), ove
treba proračunati korišćenjem formula (2.13), uzimajući u obzir i relativnu hrapavost zida cevi.
U svakom slučaju, date ( ) c I , ili ( ) c λ , karakteristike treba povećati za 5 ÷ 10%, s obzirom
na spojeve cevi.


2.1.2. Karakteristike gubitka napora u deonicama cevovoda bez grananja protoka

Deonice cevovoda u kojima nema grananja protoka obično su, da ne kažemo, po pravilu,
konstantnog prečnika. Cevovod obično nije pravolinijski. Račve na početku i na kraju deonice,
kao i kolena, u kojima se menja pravac trase cevovoda, stvaraju lokalne gubitke napora. Lokalni
gubici napora nastaju i na mestima spajanja cevi i na mestima ugradnje zaporne, ili druge
armature.
Sve veličine vezane za cevovod bez račvanja protoka, indeksirane su, u ovom odeljku, sa
12, prema oznakama, kako je na sl. 2.1 prikazano, početka (1) i kraja (2) posmatrane deonice
cevovoda. Tako je d
12
– unutrašnji prečnik cevovoda, L
12
– dužina cevovoda, a Q
12
– protok vode
u posmatranoj deonici cevovoda.
Prema Darsijevoj formuli za proračun gubitka napora u pravolinijskim deonicama
cevovoda (2.7) i formuli za proračun lokalnih gubitaka napora (2.30), gubitak napora u deonici
cevovoda konstantnog protoka može se izračunati korišćenjem jednačine,
g
c
d
L
h
n
k
k
2
2
12
1 12
12
12 12

|
|
.
|

\
|
+ = ∆

=
ξ λ ,
odnosno, jednačine

g
c
d
L
h
2
2
12
12
12
12 12 12
⋅ ⋅ ⋅ = ∆ λ α , (2.31)
gde je

12
12
12
1
12
1
d
L
n
k
k
λ
ξ
α


+ = . (2.31')
Drugi član u jednačini (2.31') pretstavlja odnos lokalnih gibitaka napora prema gubicima
napora u pravolinijskim deonicama cevovoda.
Pri proračunu spoljašnjih (uličnih) vodovodnih mreža ne detaljiše se sa lokalnim gubicima
napora i uzima se da oni iznose 5 ÷ 10% od gubitka napora u pravolinijskim deonicama
cevovoda, pa je α
12
= 1,05 ÷ 1,10
Kako je
π
2
12
12
12
4
d
Q
c = ,
jednačina (2.31) može da se svede na oblik
2
12 12 12
Q K h ⋅ = ∆
gde je
5
12
12
12 12
12
2
12 12 12
12
0826 , 0
8
d
L
d g
L
K λ α
π
λ α
⋅ =

= . (2.32)
21

Kako koeficijen trenja
12
λ , u opštem slučaju, zavisi od relativne hrapavosti unutrašnjeg
zida cevi ( )
12 12 12
/ d δ δ = i veličine Rejnoldsovog broja,
υ π υ
12
12 12 12
12
4
Re
d
Q d c ⋅
=

= ,
( )
12 12 12 12
Re , δ λ λ = , parametar K
12
, u jednačini (2.32), u opštem slučaju je funkcija veličine
12
δ ,L
12
, d
12
i Re – broja,
( )
12 12 12 12 12 12
Re , , , d L K K δ = ,
a preko Rejnoldsovog broja, indirektno je u funkciji i protoka kroz posmatranu deonicu
cevovoda. Veličine
12
δ , L
12
i d
12
su konstane. Koeficijent α
12
, koji figuriše u formuli za K
12
,
takođe je konstanta, koja se prema proceni usvaja u granicama α
12
= 1,05 ÷ 1,10.

U slučajevima automodelnih strujanja po Re – broju, kada koeficijent trenja ne zavisi od
Re – broja ( ( )
12 12 12
δ λ λ = ), parametar K
12
postaje konstanta i gubitak napora u deonici cevovoda
opisuje se jednačinom kvadratne parabole.
2
12 12 12
Q K h ⋅ = ∆ , K
12
= const (2.33)
Napred data jednačina parabole je karakteristika gubitka napora u posmatranoj deonici
cevovoda, a konstanta K
12
, koja u njoj figuriše, je koeficijent karakteristike gubitka napora.
Kako je gubitak napora proporcionalan kvadratu protoka (odnosno kvadratu brzine),
automodelna strujanja po Re – broju, zovu se još i strujanja sa kvadratnom karakteristikom
gubitka napora (ili gubitka pritiska).
Maningova formula (2.23) za strujanje u cevima od livenog gvožđa ili čelika, u kojima su
strujanja automodelna po Re – broju, uzimajući α
12
= 1,05, svodi se na oblik


2
12
33 , 5
12
12
12
00131 , 0 Q
d
L
h ⋅ ⋅ = ∆ , (
33 , 5
12
12
12
00131 , 0
d
L
K = ), (2.34)
za nove cevi,
2
12
33 , 5
12
12
12
00156 , 0 Q
d
L
h ⋅ ⋅ = ∆ , (
33 , 5
12
12
12
00156 , 0
d
L
K = ), (2.34')
za lako korodirale cevi i
2
12
33 , 5
12
12
12
00182 , 0 Q
d
L
h ⋅ ⋅ = ∆ , (
33 , 5
12
12
12
00182 , 0
d
L
K = ), (2.34'')
za jako korodirale cevi.
Za hidraulički glatke cevi, u koje spadaju plastične vodovodne cevi, koeficijenti trenja se
mogu eksplicitno izračunati korišćenjem formula (2.15) i (2.17). Blazijusova formula (2.18) je
navedena zbog jednostavnog oblika i ne preporučuje se za korišćenje pri proračunu vodovodnih
meža.
I pored činjenice da se ne preporučuje za primenu u proračunu kod plastičnih vodovodnih
cevovoda, iz metodoloških razloga počnimo baš od Blazijusove jednačine (2.18). Zamenjujući
Re prema jednačini (2.33), Blazijusova jednačina dobija oblik
25 , 0
12
25 , 0
12
25 , 0
25 , 0
12
25 , 0
25 , 0
12
25 , 0 25 , 0
25 , 0
12
12
297 , 0
4
316 , 0
Re
316 , 0
Q
d
Q
d υ υ π
λ = = =


Relativna hrapavost cevi tokom eksploatacije cevovoda raste, a sa njom raste i koeficijent
trenja, odnostno gubitka napora. Višegodišnje gledano, karakteristike gubitka napora u deonicama
vodovodne mreže menjaju se.

22
što zamenom Re u drugu jednačinu (2.32) daje
25 , 0
12
12
12
Q
B
K = , gde je const
d
L
d B = ⋅ ⋅ =
75 , 4
12
12 25 , 0
12 12
0245 , 0 υ , (2.35)
pa je gubitak napora u posmatranoj deonici cevovoda definisan jednačinom
75 , 1
12 12 12
Q B h ⋅ = ∆ (2.35')

Polazeći od Hermanove formule (2.16), za proračun koeficijenta trenja, dobilo bi se
3 , 0
12
12
12 12
q
F
E K + = ,
const
d
L
E = ⋅ =
5
12
12
12 12
000446 , 0 α ,
7 , 4
12
12
3 , 0
12 12
0304 , 0
d
L
F
υ
α ⋅ = , (2.36)
pa je gubitak napora u posmatranoj deonici cevovoda definisan jednačinom
7 , 1
12 12
2
12 12 12
Q F Q E h ⋅ + ⋅ = ∆ (2.36')

Za strujanja u kojima koeficijent trenja zavisi od Re – broja i od relativne hrapavosti cevi,
za njegovo izračunavanje može se koristiti jednostavna, ali i dovoljno tačna, formula Altštula
(2.12). Polazeći od ove formule, dobilo bi se
5
12
12
25 , 0
12
12
12
12 12
4 , 53
00909 , 0
d
L
Q
d
d K ⋅
|
|
.
|

\
|
+
⋅ ⋅
⋅ = δ
υ
(2.37)
odnosno,
2
12
5
12
12
25 , 0
12
12
12
12
4 , 53
00909 , 0 Q
d
L
Q
d
dij h ⋅ ⋅
|
|
.
|

\
|
+
⋅ ⋅
⋅ = ∆ δ
υ
(2.37')
Napred date jednačine (2.35'), (2.36') i (2.37') najbolje svedoče oblicima funkcije
( )
12 12 12
Q h h ∆ = ∆ kojima se može opisati gubitak napora u posmatranoj deonici vodovodne
mreže u kojoj je ( )
12 12 12
Re λ λ = ili je ( )
12 12 12 12
, Re δ λ λ = . Polazeći i od drugih formula za
pororačun koeficijenta trenje, datim u odeljku 2.1.1, mogli smo da napišemo još nekoliko
ovakvih funkcija, ali bi zaključak bio isti, glasi:
- polazeći od različitih formula za izračunavanje ( )
12 12 12
Re λ λ = i ( )
12 12 12 12
, Re δ λ λ = ,
dobijaju se različite funkcije ( )
12 12 12
δ h h ∆ = ∆ , koje u opštem slučaju nisu slične i
- polazeći samo od formula oblika
12
12
m
e
R
a
= λ , a = const, m < 1,
za hidraulički glatke cevi, dobija se funkcija gubitka napora u obliku
n
Q C h
12 12 12
⋅ = ∆ ,
C
12
= const, n = 2 - m.

U literaturi se, kao opšta formula za izračunavanje gubitka napora u cevovodu, često citira
jednačina
n
Q K h ⋅ = ∆ , K = const, n ≤ 2,
gde koeficijent K zavisi od geometrijskih parametara cevovoda, a veličina eksponenta n zavisi od
režima strujanja (Re – broja). Za izrazito turbulentna strujanja je n ≤ 2, a kod laminarnih
strujanja je n = 1 (što se može dokazati, polazeći od formule λ = 64 / Re, za Re ≤ 2320).
Napomenimo odmah da o laminarnim strujanjima u vodovodnim mrežama nema smisla i
govoriti.
Prema napred datoj diskusiji, jasno je, da o opštoj formuli
n
q K h ⋅ = ∆ nema smisla
govoriti, izuzimajuči izrazito turbulentna strujanja (automodelna strujanja po Re – broju).
23
Usvaja se da se i kod strujanja koja nisu automodelna po Re – broju, gubitak napora u
deonici vodovodne mreže opisuje jednačinom oblika (2.33), odnosno jednačinom (2.32), gde K
12

nije konstanta, već parametar koji zavisi od protoka Q
12
, kako je prikazano jednačinama (2.35),
(2.36) i (2.37).
Razlog da se jednačina (2.32) koristi kao opšta formula pretstavljanja gubitka napora u
deonici vodovodne mreže je:
- uopštavanje metodologije proračuna vodovodnih mreža i
- promena gubitka napora zbog promene protoka u cevovodu mnogo više izražava član
2
12
Q nego li parametar K
12
.

Da je ova druga tvrdnja tačna, može se jednostavno pokazati korišćenjem jednačine (2.35),
koja je dobijena polazeći od Blazijusove formule za proračun koeficijenta trenja u hidraulički
glatkim cevima. Promenom pritiska Q
12
za 2 puta, član
2
12
Q se menja 4 puta, a parametar K
12
se
menja 1,19 puta (suprotno od promene protoka), dok bi se gubitak napora promenio za 3,35 puta.
Ne ovako jednostavno, ali slično bi se moglo pokazati i korišćenjem jednačina (2.36) i (2.37).
U literativnim proračunima prstenastih vodovodnih mreža, u deonicama u kojima je λ
12

funkcija i Re
12
– broja, parametri K
12
menjaju se u svakom iterativnom koraku rešavanja zadatka,
ali se zbog njihove relativno male promene, postupak rešavanja zadatka značajno ne produžuje.
24
2.2. GUBITAK NAPORA U DEONICI VODOVODNE MREŽE SA USPUTNOM
POTROŠNJOM VODE

Čvorovima vodovodne mreže zovu se mesta račvanja magistralnih cevovoda vodovodne
mreže i mesta priključka potrošača na krajevima magistralnih cevovoda. Deonicom magistralne
vodovodne mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove magistralne vodovodne mreže.
Označavajući sa Q protoke u deonicama magistralnih vodovodnih mreža, a sa q protoke
koji se odvode potrošačima, na sl. 2.10 prikazana je magistralna deonica vodovodne mreže
između čvornih tačaka A i B, sa tri priključka potrošača (1, 2 i 3).


Prema oznakama na sl. 2.10, protok u ulaznoj deonici magistralne deonice mreže je
Q
A
=Q
A1
, dok je protok u izlaznoj deonici posmatrane magistralne deonice Q
B
, pri čemu je
q Q Q
B A
+ = ,
3 2 1
q q q q + + = (2.38)
gde je
3 2 1
q q q q + + = ukupan protok vode koji troše potrošači priključeni na magistralnu
deonicu vodovodne mreže AB.
Gubici napora u deonicama magistralne vodovodne mreže AB su, prema oznakama na
sl.2.11
2
1 1 1 A A A
Q K h ⋅ = ∆ ,
2
12 12 12
Q K h ⋅ = ∆ ,
2
23 23 23
Q K h ⋅ = ∆ ,
2
3 3 3 B B B
Q K h ⋅ = ∆ ,
odnosno
( ) 2
3 3
2
23 23
2
12 12
2
1 1
3
B B A A AB
Q K Q K Q K Q К h ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ = ∆ , (2.39)
gde su:
( )
3 2 1 1
q q q Q q Q Q
B B A
+ + + = + = ,
( )
3 2 1 1 12
q q Q q Q Q
B A
+ + = − = , (2.40)

3 2 12 23
q Q q Q Q
B
+ = − = ,

B B
Q q Q Q = − =
3 23 3
.
Gornji indeks (3) uz oznaku gubitka napora
( ) 3
AB
h ∆ označava da se govorio cevovodu sa 3
priključena potrošača.
S obzirom na jednačine (2.40), jednačina (2.39) dobija oblik
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2 2 2
3 2
AB A1 B 1 2 3 12 B 2 3 23 B 3 3B B
h K Q q q q K Q q q K Q q K Q ∆ = ⋅ + + + + ⋅ + + + ⋅ + + ⋅ (2.41)
U slučajevima kada koeficijenti trenja u cevovodu (λ) zavise samo od relativne hrapavosti
cevi ( ( ) δ λ λ = ), tj. u slučajevima kada su strujanja automodela po Re – broju, veličine K
A1
, K
12
,
25
K
23
i K
33
, u jednačini (2.41), su konstante i predstavljaju koeficijente karakteristika gubitka
napora u deonicma cevovoda,
K
A1
= const, K
12
= const, K
23
= const, K
33
= const, za ( ) δ λ λ = .
U režimima strujanja u kojima je ( ) δ λ λ Re, = ili ( ) Re λ λ = , veličine K
A1
, K
12
, K
23
i K
33
su
parametri karakteristika gubitka napora u deonicama cevovoda, koji zavise od protoka u
odgovarajućim deonicama cevovoda,
( )
1 1 1 A A A
Q K K = , ( )
12 12 12
Q K K = , ( )
23 23 23
Q K K = , ( )
B B B
Q K K
3 3 3
= , za ( ) δ λ λ Re, = ili ( ) Re λ λ = .
Razmotrimo primer većeg broja ravnomerno raspoređenih potrošača sa jednakom
potrošnjom vode, kako je na sl. 2.12 prikazano


n
q
q q q q
n
= = = = = ...
3 2 1


=
=
n
j
j
q q
1
,
1
...
23 12 1
+
= = = = =
n
L
L L L L
AB
nB A

Prema oznakama na sl. 2.12, gubitak napora udeonici cevovoda AB je:
( ) 2 2
23 23
2
12 12
2
1 1
...
nB nB A A
n
AB
Q K Q K Q K Q K h + + + + = ∆ .

Ako je Q ukupan protok koji se odvodi potrošačima priključenim na deonicu cevovoda AB,
a Q
B
tranzitni protok, koji se odvodi potrošačima iza ove deonice cevovoda, protok na ulazu u
deonicu AB je:
Q
A
= Q
B
+ q, (2.42)
Za n q q q q q
n
/ ...
3 2 1
= = = = = , protoci u deonicama cevovoda između priključka
potrošača su:
n
q
n Q q Q Q Q
B B A A
+ = + = =
1
,
( )
n
q
n Q q Q Q
B A
1
1 1 12
− + = − = , (2.42)
( )
n
q
n Q q Q Q
B
2
2 12 23
− + = − = ,
B nB
Q Q = .
S obzirom na jednačine (2.42), gubitak napora u deonici cevovoda AB je:
( ) 2
2
23
2
12
2
1
...
2 1
nB nB B B B A
n
AB
Q K q
n
n
Q K q
n
n
Q K q
n
n
Q K h + + |
.
|

\
| −
+ + |
.
|

\
| −
+ + |
.
|

\
|
⋅ + = ∆ (2.43)
U slučaju da je deonica cevovoda AB istog prečnika i da je strujanje u njoj automodelno po
Re – broju (λ - coust), za L
A1
= L
12
= L
23
= ... = L
AB
= L
AB
/ (n+1) je K
A1
= K
12
= K
23
= ... =
K
AB
= K
AB
/ (n+1), pa jednačina (2.43) dobija oblik,
( )

=
|
.
|

\
|
+
+
= ∆
n
j
B
AB n
AB
q
n
j
Q
n
K
h
0
2
1
(2.44)
26
Razmotrimo i primer cevovda AC, u krajnjoj grani vodovodne mreže, sa n ravnomerno
raspoređenih potrošača sa jednakom potrošnjom vode, kako je na sl. 2.13 prikazano.

( )
n
L
L L L L
AC
n n A
= = = = =
−1 23 12 1
...

Protoci vode u deonicama cevovoda između priključaka potrošača su:
q
n
n
q Q
A
= =
1
, q
n
n
Q
1
12

= ,
( )
q
n
Q q
n
n
Q
n n
1
,.......,
2
1 23
=

=

,
pa je gubitak napora u cevovodu AC:
( )
( )
2
1
2
12
2
1
1
......
1
|
.
|

\
|
+ + |
.
|

\
| −
+ |
.
|

\
|
= ∆

q
n
K q
n
n
K q
n
n
K h
n n A
n
AC
. (2.45)
U slučaju da je deonica cevovoda AC istog prečnika i da je strujanje u njoj automodelno po
Re – broju (λ - coust), za L
A1
= L
12
= L
23
= ... = L
(n-1)·n
= L
AC
/n je K
A1
= K
12
= K
23
= ... = K
(n-1)·n

= K
AC
/n, pa se jednačina (2.45) svodi na:
( )

=
= ∆
n
j
AC n
AC
j q
n
K
h
0
2 2
3
. (2.45')
Ako bi se sav protok Q potrošio na kraju deonice AC gubitak napora bi bio veći od gubitka
napora pri usputnoj potrošnji i iznosio bi
( ) 2 1
q K h
AC AC
⋅ = ∆ . (2.46)
Uz uslov pod kojim je izvedena jednačina (2.45') odnos ova dva gubitka napora je
( )
( )

=
=


=
n
j
n
AB
AB
j
n
h
h
1
2
3 1
β , (2.47)
što je ilustrovano podacima β (n) datim u tabeli I.

Tabela I
n 2 3 4 5 10 20 30
β 1,60 1,93 2,13 2,27 2,60 2,79 2,86
U slučaju kada koeficijenti trenja u cevovodu zavise i od Rejnoldsovog broja (λ = λ (Re,
δ)), parametri karakteristika gubitka napora u deonicama cevovoda između potrošača (K
A1
, K
12

...) koji figurišu jednačinu (2.45), indirektno, preko veličine Re – brojeva (Re
A1
, Re
12
...), zavise
od protoka u odgovarajućim deonicama cevovoda (K
A1
= K
A1
(Q
A1
), K
12
= K
12
(Q
12
),...) i nisu
jednaki za L
A1
= L
12
= ... = L
(n-1) n
= L
AB
/ n. Iz navedenog razloga jednačina (2.45) ne može se
svesti na oblik (2.45').
Sa smanjenjem protoka smanjuju se Re – brojevi, a rastu koeficijenti trenja i parametri
karakteristka gubitka napora u nizvodnim deonicama cevovoda (K
A1
< K
12
< ... K
(n-1)·n
). S
obzirom na ovo, odnos gubitka napora pri tranzitnom protoku kroz cevovod, prema gubitku
napora pri usputnoj potrošnji vode, manji je od onog dobijenog po jednačini (2.47).


27
2.3. SVOĐENJE USPUTNE POTROŠNJE VODE NA FIKTIVNE POTROŠAČE NA
POČETKU I KRAJU CEVOVODA

Gubitak napora u cevovodu sa usputnom potrošnjom vode
( ) n
AB
h ∆ manji je od gubitka
napora u istom tom cevovodu, u slučaju da je sav protok na ulazu u cevovod ( q Q Q
B A
+ = )
tranzitno prošao kroz cevovod. Postoji neki protok Q
AB
( q Q Q Q
B AB B
+ < < ) koji bi tranzitno
prolazeći kroz cevovod stvarao gubitak napora (
2
AB AB AB
Q K h ⋅ = ∆
) jednak gubitku napora u
cevovodu sa usputnom potrošnjom vode (
( ) n
AB AB
h h ∆ = ∆ ),
( )
AB
n
AB
AB
K
h
Q

= , (2.48)
gde je K
AB
– koeficijent (parametar) karakteristike gubitka napora u cevovodu AB, a
( ) n
AB
h ∆ –
gubitak napora u cevovodu sa n priključenih potrošača.
Određujuči, prema jednačini (2.48), ekvivalentni tranzitni protok Q
AB
, cevovodu sa n
priključenih potrošača, prema gubitku napora, ekvivalentan je cevovodu sa potrošačima na
početku i na kraju cevovoda,
AB B A
Q q Q q − + =
,
B AB B
Q Q q − = . (2.49)



Za deonicu cevovoda AB, prikazanu na sl. 2.14. a, sa dva priključena potrošača, gubitak
napora je
( )
( ) ( )
2
2
2
2 12
2
1
2
B B B B A AB
Q K q Q K q Q K h + + + + = ∆ (2.50)
gde je q = q
1
+ q
2.

Zamenjujući (2.50) i (2.48) dobija se
( ) ( )
2 2
2
2
12
2
1
B
AB
B
B
AB
B
AB
A
AB
Q
K
K
q Q
K
K
q Q
K
K
Q + + + + = (2.51)
gde je K
AB
= K
A1
+ K
12
+ K
2B
.

Po određivanju ekvivalentnog tranzitnog protoka kroz cevovod AB, korišćenjem jednačina
(2.49) izračunavaju se protoci q
A
i q
B
, čime se usputna potrošnja vode (q
1
i q
2
) svodi na dva
fiktivna potrošača na početku i kraju cevovoda AB, kako je na sl. 2.14.b prikazano.
Zadržimo se malo na pitanju određivanja ekvivalentnog protoka Q
AB
.
Ako su koeficijeti trenja λ
A1
, λ
12
i λ
2B
konstante (ako je strujanje u svim deonicama
cevovoda automodelno po Rejnoldsovom broju), konstantne su i veličine K
A1
, K
12
i K
2B

(koeficijenti karakteristika gubitka napora u odgovarajućim deonicama cevovoda), koje figurišu
u jednačini (2.51). Protok Q
AB
, u ovom slučaju, se jednostavno, izračunava korišćenjem
jednačine (2.51), u kojoj figurišu konstante.
28
Ako, pak, koeficijenti trenja λ
A1
, λ
12
i λ
2B
zavise i od Rejnoldsovih brojeva (Re
A1
, Re
12
,
Re
2B
), veličine K
A1
, K
12
, K
2B
i K
AB
, koje figurišu u jednačini (2.51) indirektno zavise i od
odgovarajućih protoka i to:
( ) q Q f K
B A A
+ =
1 1
, ( )
2 12 12
q Q f K
B
+ = , ( )
AB B B
Q f K
2 2
= i ( )
AB AB AB
Q f K = .

Kako su protoci fiksirani (Q
B
= const, q = const, q
2
= const) veličine K
A1
, K
12
i K
2B
svode
se na konstante, ali kao parametar koji zavisi od traženog protoka q
AB
ostaje veličina K
AB
, pa se
jednačina (2.51) mora rešavati iterativnim postupkom.
Preporučuje se da se u početnom približanju uzme Q
AB
= 0,7(Q
B
+q) i prema ovom protoku
odredi parametar K
AB
u početnom približanju, a zatim, prema jednačini (2.51) izračuna protok
Q
AB
u prvom približanju. Sa protokom Q
AB
iz prvog približanja ulazi se u drugi iterativni korak
određivanja ovog protoka i tako dalje, dok razlika dobijenog protoka i protoka iz prethodnog
približenja ne postane zanemarljivo mala. Kako se parametar gubitka napora ( )
AB AB AB
Q f K =
relativno malo menja, proračun se, praktično završava u dva, najviše tri, interaktivna koraka.
U slučaju da su, kako je na sl. 2.12 prikazano, potrošači ravnomerno raspoređeni duž
vodovoda, da im je potrošnja ista i da je koeficijent trenja u cevovodu konstantan, gubitak napora
može se izračunati korišćenjem jednačine (2.44). Zamenjujući (2.44) i (2.48) dobija se

=
|
.
|

\
|
+
+
=
n
j
B AB
q
n
j
Q
n
Q
0
2
1
1
, (2.52)
gde su:
q – protok kojeg troše potrošači priključeni na cevovod AB,
Q
B
– protok koji se tranzitno provodi kroz cevovod AB, ka potrošačima iza ove deonice
cevovoda,
n – broj priključenih potrošača.

Za Q
B
= 0 jednačina (2.52) svodi se na oblik


=
+
=
n
k
AB
k
n n
q
Q
1
2
1
1
. (2.52.a)
Prema jednačini (2.52.a) izračunati ekvivalentni protoci Q
AB
i prema jednačini (2.49)
izračunati protoci q
A
i q
B
, fiktivnih potrošača na početku i kraju cevovoda (na koje se svode
realni potrošači), za različiti broj priključenih potrošača (n), dati su u tabeli II. U tabeli je dat i
odnos protoka
( ) q Q Q
B AB
/ − = α ( ) q Q Q
B AB
⋅ + = α

Tabela II (Q
B
= 0, Q
A
= q)

n 1 2 3 4 5 ... 10
AB
Q
0,707·q 0,645·q 0,624·q 0,612·q 0,606·q ... 0,592·q
A
q
0,293·q 0,355·q 0,376·q 0,388·q 0,394·q ... 0,408·q
B
q
0,707·q 0,645·q 0,624·q 0,612·q 0,606·q ... 0,592·q
α 0,707 0,645 0,624 0,612 0,606 ... 0,592
Za Q
B
= 0,5q jednačina (2.50) svodi se na oblik

=
|
.
|

\
|
+
+
=
n
j
AB
j
n n
q Q
0
2
2
1
) 1 ( 4
1
. (2.52.b)
29
Prema jednačinama (2.52.b) i (2.49) izračunati protoci Q
AB
, q
A
i q
B
i odnosti protoka
( ) q Q Q
B AB
/ − = α , dati su u tabeli III,
Tabela III (Q
B
= 0,5q, Q
A
= 1,5q)

n 1 2 3 4 5 ... 10
AB
Q
1,118·q 1,080·q 1,067·q 1,061·q 1,057·q ... 1,049·q
A
q
0,382·q 0,420·q 0,433·q 0,439·q 0,443·q ... 0,451·q
B
q
0,618·q 0,580·q 0,567·q 0,561·q 0,557·q ... 0,549·q
α 0,618 0,580 0,567 0,561 0,557 ... 0,549
Za Q
B
= q jednačina (2.57) svodi se na oblik

=
|
.
|

\
|
+
+
=
n
j
AB
j
n n
q Q
0
2
1
1
1
1
, (2.57.c)
a prema njoj i jednačinama (2.49) izračunati protoci Q
AB
, q
A
i q
B
, kao i odnosi protoka
( ) q Q Q
B AB
/ − = α , dati su u tabeli IV.
Tabela IV (Q
B
= q, Q
A
= 2q)
n 1 2 3 4 5 ... 10
AB
Q
0,581·q 0,555·q 0,546·q 0,541·q 0,538·q ... 0,533·q
A
q
0,419·q 0,445·q 0,454·q 0,459·q 0,462·q ... 0,467·q
B
q
0,581·q 0,555·q 0,546·q 0,541·q 0,538·q ... 0,533·q
α 0,581 0,555 0,546 0,541 0,538 ... 0,533
Za Q
B
= 2q jednačina (2.52) svodi se na oblik

=
|
.
|

\
|
+
+
=
n
j
AB
j
n n
q Q
0
2
2
1
1
1
4
, (2.52.d)
a prema njoj i jednačina (2.49) izračunati protoci Q
AB
, q
A
i q
B
, kao i odnosi ( ) q Q Q
B AB
/ − = α ,
dati su u tabeli V.
Tabela V (Q
B
= 2q, Q
A
= 3q)
n 1 2 3 4 5 ... 10
AB
Q
2,550·q 2,553·q 2,527·q 2,525·q 2,523·q ... 2,520·q
A
q
0,450·q 0,467·q 0,473·q 0,475·q 0,477·q ... 0,480·q
B
q
0,550·q 0,533·q 0,527·q 0,525·q 0,523·q ... 0,520·q
α 0,550 0,533 0,527 0,525 0,523 ...
0,520
Prema podacima iz tabela II, III, IV i V može se zaključiti:
- protok q
A
uvek je manji od protoka, q
B
(q
A
/ q
B
< 1)
- odnos protoka ( ) q Q Q
B AB
/ − = α u cevovodima sa tranzitnim protokom (Q
B
≠ 0) menja
se u relativno uskim granicama α =(0,60÷0,50), gde manji broj odgovara velikim
tranzitnim protocima




za Q
B
= 10q dobilo bi se α = 0,506, za n = 5 i α = 0,505 za n = 10
30

Za Q
B
= 0 je α ≤ 0,60 za n > 5 i sa povećanjem broja potrošača (n) teži graničnoj
vrednosti α = 0,58.
S obzirom na granice promene, ekvivalentan tranzitan protok kroz posmatranu mu deonicu
vodovodne mreže je
q Q Q
B AB
⋅ + = α (2.53)
a protoci fiktivno redukovanih potrošača na početku i kraju deonice su:
( )q Q q Q q
AB B A
α − = − + = 1 i q Q Q q
B AB B
⋅ = − = α (2.53')

Ako se krajnja grana vodovodne mreže AC, prikazana na sl. 2.13, svodi na cevovod sa dva
potrošača na početku i na kraju cevovoda, dobilo bi se
( )
AC
n
AC
AC
K
h
Q

= i q
A
= q – Q
AC
, q
C
= Q
AC
.
Uz uslove za koje je izvedena jednačina (2.45'), za
( ) n
AB
h ∆ , dobija se

=
n
k
AC
k
n n
q
Q
1
2
1
(2.54)
Za n = 1 cevovod AC je sa samo jednim potrošačem na kraju cevovoda (q
C
= q, Q
AB
= q
1
,
q
A
= 0), pa jednačinu (2.54) ima smisla koristiti za n > 1 (n = 2, 3, ...).
Ekvivalentni tranzitni protoci Q
AB
dobijeni po formuli (2.54) veći su u odnosu na
ekvivalentne tranzitne protoke Q
AC
dobijene po formuli (2.52.a) za ( ) n n / 1 + . Razlog ovome je
što cevovod AC ima n deonica, a cevovod AB ima jednu deonicu više.
U, teorijski gledano, graničnom slučaju, za n = ∞, po obe formule se dobijaju
58 , 0 3 / 1 = = =
AD AC
α α .
Na sl. 2.15.a prikazana je jedna trograna vodovodna mreža sa 30 potrošača (q
1
, q
2
, ... , q
30
).
Magistralnu granu čini cevovod A – B – C, a bočne grane su cevovodi C – D, C – E i B – F.
Čvorove mreže čine mesto priključka vodovodne mreže na dovodni (naporni, magistralni)
cevovod, mesta grananja cevovoda i mesta priključaka krajnjih potrošača. Ova mesta su na sl.
2.15.a označena tačkama A, B, C, D, E, F, što znači da posmatrana mreža ima 6 čvorova.
Deonicama vodovodne mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove mreže i ima ih 5 (AB, BC,
CD, CE i AF). Broj deonica granate vodovodne mreže uvek je manji za jedan od broja čvorova
mreže.
Prema napred izloženom principu ekvivalentnog protoka u deonici cevovoda, definisanog
jednačinama (2.48) i (2.49), uz mogućnost promene indeksa (AB) u njima, realni potrošači, u
svim deonicama posmatrane vodovodne mreže, mogu se zameniti fiktivnim potrošačima na
početku i kraju deonica vodovodne mreže, kako je na sl. 2.15.b prikazano.
Ulazni protok u deonicu AB je

=
=
30
1 j
j A
q Q
, a tranzitni protok kroz nju je

=
=
30
5 j
j B
q q .
Prema jednačinama (2.48) i (2.49) izračunati ekvivalenti protok i protoci fiktivnih potrošača na
počeku i kraju ove deonice vodovodne mreže su
AB
Q
,
A
q
i
B
q′ . Ulazni protok u deonicu BC je

=
=
23
5 j
j B
q Q
, a tranzitni protok kroz nju je

=
=
23
9 j
j C
q Q
, a prema jednačinama (2.48) i (2.49), sa
indeksima BC, umesto AB, ekvivalentan tranizan protok je Q
BC
, a protoci fiktivnih potrošača na
početku i kraju ove deonice mreže su
B
q ′ ′ i
C
q′ . Ulazni protok u deonicu mreže BF je

=
=
30
24 j
j B
q Q
, a tranzitni protok kroz nju je Q
F
= q
29
+ q
30
. Prema jednačinama (2.48) i (2.49), sa
indeksom BF, umesto AB, izračunati efektivan tranzitni protok je Q
BF
a izračunati protoci
31
fiktivnih potrošača na početku i kraju ove deonice mreže su
B
q ′ ′ ′ i
F
q′ . Po istom principu
izračunavaju se i efektivni protoci u ostale dve deonice mreže i fiktivni protoci potrošača na
njihovom početku i kraju. Tako se za deonicu mreže CD, za

=
=
16
9 j
j C
q Q
i Q
D
= q
16
dobija Q
CD
,
C
q ′ ′ i
D
q ′ ′ ′ , a za deonicu mreže CE, za

=
=
23
17 j
j C
q Q
i Q
E
= q
23
, dobija se Q
CE
,
c
q ′ ′ ′ i
E
q′ .
Prema oznakama na sl. 2.15.b je:

B B B B
q q q q ′ ′ ′ + ′ ′ + ′ = ,
C C C C
q q q q ′ ′ ′ + ′ ′ + ′ = ,

16
q q q
D D
+ ′ = ,
23
q q q
E E
+ ′ = ,
30 29
q q q q
F F
+ + ′ =
pa je prema ovome, na sl.2.15.c data vodovodna mreža sa fiktivno redukovanim potrošačima u
čvorovima mreže. Sa 30 potrošača (sl.2.15.a) mreža se redukuje na samo 6 potrošača (sl.2.15.d).

32
2.4. SPECIFIČNI PROTOK POTROŠNJE VODE U DEONICI VODOVODNE MREŽE


Čvorove vodovodne mreže čine mesta priključaka vodovodne mreže na naporne (dovodne)
cevovode, mesta račvanja cevovoda i krajevi cevovoda, a deonicama mreže zovu se cevovodi
koji povezuju čvorove mreže.
Govoreći o spoljašnjoj (uličnoj) vodovodnoj mreži, u sastavu mreže se ne računaju naporni
cevovodi (kojima se mreža napaja vodom) i unutrašnje (kućne, fabričke i druge distributivne)
vodovodne mreže. U sastav spoljašnje (ulične) vodovodne mreže ulaze samo mesta priključaka
unutrašnjih vodovodnih mreža.
Na svaku deonicu spoljašnje (ulične), vodovodne mreže priključen je veći broj kućnih
vodovodnih mreža, a svaka od njih ima svoj, specifičan, grafik potrošnje vode. Prema
normativima potrošnje vode i grafika očekivane opšte potrošnje vode u toku dana, projektant
može približno da odredi ukupan protok vode koju troše svi kućni vodovodi, ali nije u
mogućnosti da ovaj protok konkretno preraspodeli na sve priključke kućnih vodovodnih mreža.
Iz ovog razloga uvodi se uprošćena proračunska šema odvođenja vode iz deonica vodovodne
mreže, po kojoj se voda, uslovno, odvodi ravnomerno po dužini deonice mreže.
Protok koji troše potrošači, sveden po jedinici dužine cevovoda zove se specifičan protok,
L
q
q
SP
Σ
Σ
= , (2.55)
gde Σq – ukupan protok koji troše kući potrošači [ m³/s ], a ΣL – ukupna dužina deonica
vodovodne mreže [ m ].
Jednačina (2.55) može se promeniti i na delove gradske vodovodne mreže, na primer na
gradske reone. U gradskim reonima sa većom gustinom naseljenosti veći je i specifični protok
koji se odvodi kućnim vodovodnim mrežama.
Sa dnevnom promenom potrošnje vode menja se i specifični protok, a za dimenzionisanje
cevovoda vodovodne mreže merodavan je specifični protok u danu i satu najveće potrošnje.
Protoci vode koji troše veliki potrošači (fabrike, klanice, hoteli, bolnice i drugi) poznati su
u svakom trenutku dana, a tačno su definisana i mesta njihovih priključaka na spoljašnju
vodovodnu mrežu, pa nema smisla ove protoke svoditi na specifične protoke.
Ako je q ukupan protok vode koji troše potrošači priključeni na deonicu vodovodne mreže
dužine L, specifičan protok u ovoj deonici mreže je

L
q
q
SP
= (2.55')
Za deonicu vodovodne mreže AB (označenu prema čvorovima na početku (A) i kraju (B)
deonice), protok vode na ulazu u posmatranu deonicu (Q
A
) jednak je zbiru protoka datog
potrošačima priključenim na ovu deonicu (q) i protoka koji tranzitno prođe kroz deonicu (Q
B
).
q Q Q
B A
+ = (2.56)
Prema gubitku napora u posmatranoj deonici vodovodne mreže, ekvivalentan protok koji bi
tranzitno prošao kroz ovu deonicu je
q Q Q
B AB
⋅ + = α (2.57)
a realni potrošači priključeni na ovu deonicu mogu se fiktivno redukovati na potrošače u
čvorovima A i B sa protocima:
( ) q Q Q q
AB A A
⋅ − = − = α 1 , q Q Q q
B AB B
⋅ = − = α (2.57')
gde, kako je, u odeljku 2.3 pokazano, koeficijent α zavisi od veličine tranzitnog protoka Q
B
i
broja priključenih potrošača (sa istim ukupnim protokom q).
Prema podacima iz tabela II - V zaključuje se da je α = (0,60 ÷ 0,50), gde manji broj
odgovara velikim tranzitnim protocima.
Po modelu ravnomernog odvođenja vode po dužini deonice vodovodne mreže dobilo bi se
da koeficijent α zavisi samo od veličine tranzitnog protoka Q
B
, a dobijene brojčane vrednosti
33
odgovarale bi graničnim vrednostima datim u tabelama II – V (za ∞ = n ). Ilustrujmo ovo na
primeru jedne krajnje deonice vodovodne mreže (kroz koje nema tranzitnog protoka, Q
B
= 0),
kako je na sl. 2.16 prikazano


Za primer prikazan na sl. 2.16, specifični protok potrošača je q
sp
= q / L, a protok kroz
cevovod u proseku na dužini x je:
( )
|
.
|

\
|
− = − = ⋅ − = =
L
x
q x
L
q
q x q q x Q Q
sp
1 . (2.58)
Pretpostavljajući da je Darsijev koeficijent trenja u posmatranom cevovodu konstantan (λ -
coust), između koeficijenta karakteristke gubitka napora u cevovodu (K
AB
) i koeficijenta
karakteristike gubitka napora u njegovom elementarno kratkom delu (K
dx
) postoji veza,
dx
L
K
K
AB
dx
= ,
pa se gubitak napora u elementarno kratkoj deonici cevovoda (dx) može izračunati korišćenjem
formule
( ) dx Q
L
K
Q K h d
AB
dx
⋅ = ⋅ = ∆
2 2
, Q = Q(x).
S obzirom na (2.58), napred data jednačina dobija oblik
( ) dx
L
x
q
L
K
h d
AB
2
2
1 |
.
|

\
|
− ⋅ = ∆
a njen integral u granicama od x = 0 do x = L definiše gubitak napora u deonici AB vodovodne
mreže bez tranzitnog protoka

2
3
q
K
h
AB
B A
= ∆

. (2.59)
U slučaju da kroz posmatranu krajnju deonicu vodovodne mreže struji samo protok koji
troši potrošač na kraju ove deonice (Q
AB
= q
B
), gubitak napora bi bio

2
AB AB AB
Q K h ⋅ = ∆ (2.60)
Izjednačavanjem desnih strana jednačina (2.59) i (2.60) dobija se da je ekvivalentni protok
u krajnjim deonicama vodovodne mreže, sa ravnomernom potrošnjom vode po dužini deonice
q
q
Q
AB
⋅ = = 577 , 0
3

i da je koeficijent α u njima
577 , 0
3
1
= = =
q
qAB
α
Na sličan način moglo bi se pokazati da su, pri ravnomernoj potršnji vode po dužini
deonice vodovodne mreže, koeficijeti α (α = (Q
AB
– Q
B
)q) sledeći α = 0,541, za Q
B
= 0,5 ·
q; α = 0,528, za Q
B
= q; α = 0,517, za Q
B
= 2Q i α = 0,505, za Q
B
= 10 · q
34
Prema podacima iz tabela II – V (jer potrošnja vode nije nikad ravnomerna po družini
deonice vodovodne mreže) predlaže se usvajanje koeficijenata α (koji figuriše u jednačinama
(2.57) i (2.57')) prema podacima iz tabele VI.
U literaturi se, radi uprošćenja, često predlaže usvajanje koeficijenta α = 0,50 za sve
veličine tranzitnog protoka, a prema ovome i fiktivna redukcija potrošača duž deonice mreže na
dva potrošača (na početku i kraju deonice), koji troše po polovinu protoka q. Prema napred datim
podacima ovo dovodi do greške koja nije zanemarljivo mala, pogotovu u krajnjim deonicama
vodovodne mreže.
Tabela VI
Q
B
/ q = 0 α = 0,60
0 < Q
B
/ q < 0,5 α = 0,60 ÷ 0,55
0,5 < Q
B
/ q < 1 α = 0,55 ÷ 0,53
1 < Q
B
/ q < 5 α = 0,53 ÷ 0,51
5 < Q
B
/ q < 10 α = 0, 51 ÷ 0,505
Q
B
/ q > 10 α = 0,50
Pri proračunu vodovodnih mreža uvodi se još jedna pretpostavka, koja omogućava
značajno uprošćenje proračunske šeme odvođenja vode potrošačima. Potrošači uključuju vodene
protoke preko različitih ventila, a za različite stepene otvora ovih ventila protok vode na
potrošačkim mestima zavisi od pritiska u unutrašnjoj (kućnoj) vodovodnoj mreži, a samim tim i
od pritiska u spoljašnjoj (uličnoj) vodovodnoj mreži. Pritisak u spoljašnjoj vodovodnoj mreži
neprekidno se menja, zavisno od broja uključenih potrošača, mesta njihovih priključaka na
mrežu i veličine protoka koji ovi troše. U gradskim vodovodnim mrežama uključivanje kućnih
potrošača je bez ikakvih zakonitosti, pa se u proračun ne može uvesti promena pritiska u mreži.
Iz ovog razloga pretpostavlja se da svi fiktivno svedeni, odvodi vode iz čvorova mreže ne zavise
od promene pritiska u mreži.
35
2.5. PRINCIPI ODREĐIVANJA PREČNIKA CEVOVODA


Prema jednačini protoka za strujanje sa punim prečnikom cevovoda, kakva su strujanja sa
natpritiskom vode,
4
2
π d
c Q ⋅ = ,
unutrašnj prečnik cevovoda (d), za protok kroz cevovod (Q), zavisi od brzine strujanja u
cevovodu (c),
c R
Q
d

=
4
(2.61)
Prema napred datoj jednačini sleduje da, za zadati protik, prečnik cevovoda zavisi od
usvojene brzine strujanja vode u cevovodu. Sa povećanjem brzine strujanja, pri zadatom protoku,
prečnik cevovoda se smanjuje i obrnuto, sa smanjivanjem brzine strujanja prečnik cevovoda se
povećava.
Napomenimo da se brzina strujanja može birati proizvoljno, ali je izbor prečnika cevovoda
ograničen prečnicima cevi iz asortimana proizvođača cevi (standardnim prečnicima cevi), pa se
povratno i brzina strujanja može, samo, diskretno menjati.
Prema Darsijevoj formuli za izračunavanje gubitka napora u pravolinijskim deonicama
cevovoda,
2
5 2
2
8
2
Q
d g
L
g
c
d
L
h
π
λ
λ = ⋅ = ∆ , (2.62)
može se zaključiti da je gubitak napora približno obrnuto proporcionalan petom stepenu prečnika
cevi. Kaže se približno, jer i Darsijev koeficijent trenja λ zavisi od prečnika cevi (nešto je manji
ucevima većeg prečnika i obrnuto).
Lako je izračunati da se povećanjem prečnika cevi za 25% ( d d d d ′ = ′ + ′ = ′ ′ 25 , 1 25 , 0 )
gubitak napora u cevovodu smani za oko tri puta ( 3 / ≈ ′ ′ ∆ ∆ h h ), ili, da se smanjenjem prečnika
cevi za 25% ( d d d d ′ = ′ + ′ = ′ ′ 75 , 0 25 , 0 ) gubitak napora u cevovodu poveća za oko četiri puta
( 4 / ≈ ′ ′ ∆ ∆ h h ).
U gravitacionim vodovodnim sistemima prečnik cevovoda se bira tako da sam cevovod
(preko gubitka napora koji stvara) „pojede“ višak napora, u odnosu na napor potreban da svi
potrošači dobijaju tražene količine vode, pod odgovarajućim natpritiskom. Ilustrujmo ovo na
vodovodnim sistemu prikazanom na sl.2.17.


U gravitacionom vodovodnom sistemu prikazanom na sl.2.17, zbog velike visinske razlike
između hidroakuulacije A i potrošača, postoji rezervoar R, čiji je zadatak, da, u trenucima male
potrošnje vode, spreči preveliki pritisak u cevovodu i vodovodnoj mreži. Po ovoj nameni
rezervoar se često zove i prekidna komora pritiska. Rezervoar je dovoljno visoko iznad potrošača
36
vode, da obezbeđuje potreban napor u vodovodnoj mreži potrošača (ima funkciju napornog
rezervoara za vodovodnu mrežu).
Cevovodi se proračunavaju prema protoku u času najveće potrošnje vode, kada su gubici
napora u cevovodima najveći, a napor (natpritisak) vode u vodovodnoj mreži najmanji.
Razlika nivoa vode u akumulaciji i rezervoaru (prekidnoj komori pritiska) je Z
A
– Z
R
, kako
je na sl.2.17 prikazano, pa se prečnik cevovoda od akumulacije do rezervoara određuje po uslovu
da gubitak napora u cevovodu bude jednak ovoj visinskoj razlici
R A
R A
Z Z h − = ∆


, (2.63)
kada je prečnik cevovoda najmanji, a samim tim su i troškovi njegove izgradnje najmanji.
Kako se u gravitacionom cevovodu, bez spoljašnjeg zahvata, ne može uspostaviti strujanje
sa potpritiskom, drugi uslov je da pijezometarska linija cevovoda bude iznad trase cevovoda, a u
krajnjem slučaju da dodiruje trasu cevovoda.
Pijezometarskom visinom zove se visinski ekvivalent natpritiska vode u posmatranom
preseku cevovoda, a pijezometarska linija cevovoda je linija koja povezuje pijezometarske visine
u presecima cevovoda.
Napor vode u posmatranom preseku cevovoda je visinski ekvivalent totalnog natpritiska
vode i veći je pijezometarske visine za veličinu visinskog ekvivalenta dinamičkog pritiska. Kako
su brzine strujanja u cevovodima relativno male, praktično se može zanemariti odstupanje
pijezometarske linije od naporne linije cevovoda.
Po uslovu da pijezometarska linija ne seče trasu cevovoda, cevovod od A do R, kako je na
sl.2.17 prikazano, podeljen je u tri deonice (od A do 1; od 1 do 2 i od 2 do R), a prečnici cevi u
ovim deonicama određuju se iz uslova:
1
1
Z Z h
A
A
− = ∆


,
2 1
2 1
Z Z h − = ∆


i
R
R
Z Z h − = ∆


2
2
. (2.64)
Kako je
∑ ∑ ∑ ∑
− − − −
∆ + ∆ + ∆ = ∆
R A R A
h h h h
2 2 1 1
i
Z
A
– Z
R
= (Z
A
– Z
1
) + (Z
1
– Z
2
) + (Z
2
– Z
R
),
Jednačine (2.64) ispunjuju i uslov definisan jednačinom (2.63)
Množenjem desne strane jednačine (2.62) koeficijentom α (α = 1,05 ÷ 1,10), kojim se
obuhvataju i lokalni gubici napora (zbog vijuganja trase cevovoda i ugrađene armature), gubici
napora u deonicama cevovoda konstantnog prečnika mogu se proračunati korišćenjem formule:
2
5 2
8
Q
d gx
L
h

= ∆
αλ
(2.65)
S obzirom na jednačinu (2.65) i uslove (2.64) mogu se izračunati prečnici u razmatranim
deonicama cevovoda. Kako je izbor prečnika cevi ograničen standardnim prečnicia cevi (iz
asortimana proizvođača cevi), uslov (2.64) se, obično, mogu zadovoljiti sa cevima dva različita
prečnika u svakoj deonici (s tim da se prema usvojenim prečnicima, prema jednačinama (2.65),
određuju dužine deonica sa istim prečnikom cevi).
Visinska razlika cevovoda koji povezuje rezervoar (R) i mesto napajanja ulične vodovodne
mreže ( n·m ) je Z
R
– Z
M
, kako je na sl.2.17 prikazano. Da bi svi potrošači dobili tražene protoke,
pod odgovarajućim natpritiskom, treba obezbediti napor od H
n··m
na mestima napajanja ulične
vodovodne mreže (v.sl.2.17). Napor vode koji treba izgubiti u cevovodu između rezervoara (R) i
mesta napajanja ulične vodovodne mreže ( n·m ) je
m n m R
m n R
H Z Z h

⋅ −
− − = ∆

, (2.66)
kako se sa slike 2.17 može zaključiti.
Potreban napor vode na mestu napajanja ulične vodovodne mreže (H
n·m
) dobija se
proračunom ulične vodovodne mreže.
37
Prečnik cevovoda od rezervoara do mesta napajanja ulične vodovodne mreže, kao i
proračun ulične mreže vrši se prema protoku vode usatu najveće potrošnje vode. U periodima
manje potrošnje vode gubitak napora u cevovodu od rezervoara do mesta napajanja ulične
vodovodne mreže je manji, pa potrošači dobijaju vodu pod većim naporom (pritiskom), u odnosu
na proračunski.
Napred izložen proračun prečika cevovoda od akumulacije do prekidne komore pritiska
(rezervoara) dat je prema uslovu najmanje cene izgradnje ovog cevovoda (izborom najmanjih
mogućih prečnika cevi) i u praksi se obično ovako radi, i ako sa gledišta racionalnog korišćenja
energije, ovo nije uvek ispravno. Naime, trenjem izgubljen pad (Z
A
– Z
R
) može se posmatrati i
kao bruto turbinski pad, koji se može iskoristiti za pogon male (mikro) hidroelektrane izgrađene
na poziciji prekidne komore pritiska (rezervoara), kako je na sl.2.18 prikazano.


U cilju iskorišćenja vodovodnog pada za proizvodnju električne struje u maloj (mikro)
hidroelektrani, prečnik cevovoda od hidroakumulacije do hidroelektrane (koja je ispred
rezervoara) određuje se po uslovu da brzina strujanja vode u njemu bude (1 ÷ 2 m/s), s tim da
manje brzine odgovaraju većim prečnicima. Prema oznakama na sl.2.17, raspoloživ neto
turbinski pad je:
( )


∆ − − =
HA A
B A T
h Z Z H , (2.67)
gde je



HA A
h – gubitak napora u cevovodu.
Snaga turbine, koja se može ugraditi je
T T T
gQH N η ρ = , (2.67)
gde je
T
η – stepen korisnosti turbine.
S obzirom na stepen korisnosti generatora (
G
η ) snaga električne struje koja se može dobiti
u ovoj hidroelektrani je
G T T G T
gH N N η η ρ η = ⋅ = , (2.68)
S obzirom na električnu snagu može se izračunati u kom vremenskom periodu (za koliko
godina) će dobijena električana energija da kompenzira povećane troškove izgradnje cevovoda i
troškove izgradnje same hidroelektrane.
Pri donošenju odluke o izgradnji male (mikro) hidroelektrane treba uzeti u obzir i blizinu
postojeće električne mreže i mogućnosti da se voda iz prekidne komore preliva u vodotok kojeg
hidroakumulacija mora snabdevati biološkim minimumom vode. Treba imati u vidu i da su
troškovi održavanja i amortizaciona izdvajanja veća u vodovodnim sistemima sa malom (mikro)
elektranom.
Vodovodni sistem sa potisnom pumpnom stanicom mogu biti:
a) sa prethodnim napornim rezervoarom, b) sa prednjim kontrarezervoarom i
b) sa zadnjim kontrarezervoarom, kako je šematski prikazano na sl.2.18.
38


Određivanje prečnika magistralnih cevovoda kojima potisna pumpna stanica transportuje
vodu, znatno je složenija u odnosu na magistralne cevovode gravitacionih vodova. Naime, sa
smanjenjem prečnika cevovoda, kada se smanjuju troškovi njegove izgradnje, raste gubitak
napora u cevovodu, a sa njime raste utrošak električne energije za pogon pumpe ili pumpi.
Naravno, važi i obratno, sa povećanjem prečnika cevovoda smanjuje se utrošak električne
energije, a povećavaju se troškovi izgradnje cevovoda.
Ako se sa
i
C označi godišnje svedena cena izgradnje cevovoda, cena njegovog održavanja
i amortizacionog izdvajanja, a sa Ce se označi godišnja cena utošene električne energije za
pogon pumpe (ili pumpi) u pumpnoj stanici, sumarni troškovi, uslovno svedeno na godinu dana,
jednaki su zbiru troškova
i
C i Ce ,
e i
C C C + =
Σ
. (2.69)

Ako bi se za proračunski protok pumpe ( const Q
p
= ) uspostavila funkcionalna veza
Σ
C (d), gde je d – prečnik cevovoda, najekonomičniji prečnik (
e
d d =
) je onaj za koji funkcija
Σ
C (d) ima minimalnu vrednost. Zbog standardizovanih prečnika cevi usvaja se cev čiji je
prečnik najbliži veličini d
e
.
Funkcionalne veze
i
C (d)

i Ce (d), a samim tim i
Σ
C (d), za const Q
p
= , relativno je
jednostavno postaviti za cevovod kojim pumpa napaja naporni rezervoar u vodovodnom sistemu
sa prethodnim napornim rezervoarom (v.sl.2.19.a). Kod ovakvih vodovodnih sistema voda se iz
napornog rezervoara odvodi potrošačima gravitaciono i prečnik ovog cevovoda se određuje
prema ranije datim principima za gravitacione cevovode.
U vodovodnim sistemima sa prethodnim napornim rezervoarom, protok pumpe, ili pumpi
(u pumpnoj stanici) Q
P
ne zavisi od promenljive potrošnje vode (Q = var.) i konstanta je
( const Q
p
= ) pri određivanju prečnika cevovoda kojim pumpa transportuje vodu do napornog
rezervoara.
Napor pumpe je
h H H
o p
Σ∆ + = ,
gde je
o
H – visina dizanja vode iz crpnog u naporni rezervoar (v.sl.2.19.a), h Σ∆ - gubitak
napora u cevovodu kojim se voda transportuje u naporni rezervoar.

Zakon promene gubitka napora u cevovodu u funkciji prečnika cevovoda opisuje se
jednačinom (2.65), za Q = Q
p
, pa se može pisati da je
2
5 2
8
p o p
Q
d g
L
H H
π
αλ
+ = , (2.70)
39
pri čemu Darsijev koeficijent trenja u cevovodu ( λ ), u opštem slučaju, zavisi od relativne
hrapavosti zida cevi ( d / δ δ = ) i Rejnoldsovog broja, pa je
( )
p
Q d, , δ λ λ = , (2.70')
Snaga pumpe u kW je
| |
|
|
.
|

\
|
⋅ +

=

=
5
3
2
8
1000 1000 d
Q
g
L
H Q
g
H gQ
kW N
p
p p
p p
p p
p
π
αλ
η
ρ
η
ρ
, (2.71)
a označavajući sa T broj sata rada pumpe u godini (maxT = 365 · 24 = 8760 sata), godišnje se za
rad pumpe utroši elektična energija
( )
| |
| |
em
p god
e
kW N
T kWh E
η
⋅ = , (2.72)
gde je
em
η – stepen korisnosti pogonskog elektromotora pumpe.
Označavajući sa Ce cenu kwh elektirične energije [din/kWh], godišnja cena utrošene
električne energije za pogon pumpe je,
( ) god
e e e
E C C ⋅ = (2.73)

S obzirom na jednačine (2.73), (2.72) i (2.71), grafik funkcije Ce (d), za Q
P
= const,
ima opadajući karakter, kako je, u principu, prikazano na sl.2.20.a.

Sa povećavanjem prečnika cevovoda rasu troškovi njegove izgradnje, održavanja i
amortizacionih izdvajanja, pa grafik funkcije
i
C (d)

ima rastući karakter, kako je, u principu,
prikazano na sl.2.20.a. Zbog suprotnosmernog karaktera promena funkcija Ce (d) i
i
C (d),
sumarno funkcija
Σ
C (d) ima minimum za
e
d d =
, kako je na sl.2.20.a prikazano, gde je, kako je
već rečeno d
e
– najekonomičniji prečnik cevovoda.
Za Q
P
= const, brzina strujanja vode u cevovodu ( ) ( ) π
2
/ 4 d Q c
p
= opada sa povećanjem
prečnika cevi i obrnuto, pa bi funkcija
i
C (c)

bila opadajuća, a funkcija Ce (c) rastuća po
promenljivoj c. Grafik sumerne funkcije troškova
Σ
C (c) imao bi, kako je na slici 2.20.b
prikazano, minimum za
e
c c =
, gde je c
e
– najekonomičnija brzina strujanja vode u cevovodu.
Brzina strujanja
e
c c =
je brzina strujanja vode u cevovodu prečnika
e
d d =
.
Uz izvesna uprošćenja, izvedimo formulu za izračunavanje najekonomičnijeg prečnika
cevovoda.
Prvo uprošćenje je pretpostavka da je strujanje u cevovodu automodelno po Rejnoldsovom
broju, kada Darsijev koeficijent trenja u pravim deonicama cevovoda zavisi samo od relativne
hrapavosti zida cevi ( ( ) δ λ λ = ), a drugo uprošćenje je da se za prečnik cevovoda (d) u
okolini prečnika d
e
koeficijent trenja zanemarljivo malo menja (λ = const).

40
Uz uvedena uprošćenja, a saglasnosno jednačinama (2.73), (2.72) i (2.71), dobija se da je u
okolini prečnika d
e
,
5
3
d
Q
B Q A C
p
p e
+ ⋅ = , (2.74)
gde su A i B koeficijenti:
o
p em
e
H
gT C
A ⋅ =
η η
ρ
1000
i L
T C
B
p em
e


⋅ =
η η π
ρ α
λ
2
1000
8

koji u glavnoj meri zavise od visine dizanja vode (H
o
) i dužine cevovoda (L).
Sa povećanjem prečnika cevi povećava se: debljina zida cevi, pa se, u okolini prečnika
e
d d =
, masa cevi po jedinici dužine može približno interpolirati jednačinom
m
d a M ⋅ =
1
, | | m kg M /
1
, (2.75)
gde je α koeficijent koji zavisi od vrste cevi, a eksponent m, koji zavisi, takođe, od vrste cev, i
kreće se u granicama 1 < m < 2.
Masa cevi ugrađena u cevovod dužine L, saglasno prethodnoj interpolaciji, menja se, u
funkciji prečnika, po zakonu
m
L
d a L M ⋅ ⋅ = , | | kg M
L
.
Cena ugrađenog cevovoda (sa ugradnjom) proporcionalna je njihovoj masi, a kako cena
građevinskih radova zanemarljivo malo zavisi od prečnika cevovoda, cena izgradnje cevovoda,
uslovno svedena na godinu dana (prema godinama planirane amortizacije), može se opisati
jednačinom
m
i
d J I C ⋅ + = ′ ,
gde koeficijent I predstavlja cenu građevinskih (zemljanih) radova (I = I (L, H
o
, vrsta zemljišta)),
a koeficijent J zavisi od dužine cevovoda i cene cevi po jedinici težine.
Označavajući sa
a o
R
/
odnos godišnje cene troškova održavanja (tekućih remonta) i
amortizacionog izdvajanja, prema
i
C′ ,
i
a o
C
Camortiz Codrž
R

+
=
.
/
,
godišnje svedena cena izgradnje cevovoda, njegovog održavanja i amortacionih izdvajanja može
se opisati jednačinom:
( )
m
a o i
d J I R C ⋅ + = ′
/
. (2.76)

S obzirom na jednačine (2.76) i (2.74), sumirani troškovi, svedeni na godinu dana, opisuju
se jednačinom:
( )
5
3
/
d
Q
B Q A d J I R C
p
p
m
a o
+ ⋅ + ⋅ + =
Σ
(2.77)
Prvi izvod funkcije
Σ
C po promenljivoj d, za const Q
p
= , je
6
3
1
/
5
d
BQ
d J mR
d
C
p m
a o

− ⋅ ⋅ =


− Σ
, za const Q
p
= , (2.78)
a kako je drugi izvod ove funkcije veći od nule,
( ) 0
30
1
7
3
2
/
2
>

+ ⋅ ⋅ − =


− Σ
d
BQ
d J R m m
d
C
p m
a o
, za const Q
p
= ,
funkcija
Σ
C (d) ima minimalnu vrednost za d u kojem je 0 =


Σ
d
C
.
41
Prema uslovu 0 / = ∂ ∂
Σ
d C , korišćenjem jednačine (2.78) dobija se sledeća formula za
izračunavanje najekonomičnijeg prečnika cevi,
α α 3
Qp P d
e
⋅ = , za const Q
p
= , (2.79)
gde su konstanta P i eksponent α , prema napred datom izvođenju, definisani jednačinama:
J mR
B
P
a o /
5
= ,
m +
=
5
1
α . (2.79')
Koeficijenti B i J, koji figurišu u izrazu za P, linearno zavise od dužine cevovoda, pa
koeficijent P ne zavisi od dužine cevovoda, ali se prema izloženom, uz objašnjenje koeficijenata
B, m, R
o/a
i J, može zaključiti da koeficijent P zavisi od cene kW
h
elektične energije, cene 1 m
ugrađene cevi i relativne hrapavosti zida cevi (preko ( ) δ λ λ = u B).
Eksponent α , zavisi od debljine zida cevi i režima strujanja u cevovodu (izveden je za
turbulentna strujanja automodelana po Re – broju – strujanja kod kojih su gubici napora
proporcionalni kvadratu protoka).
Kako je brzina strujanja u cevovodu
2
4
d
Q
c
p
π
= ,
zamenjujući u napred datoj jednačini d sa d
e
, po formuli (2.79), dobija se formula za proračun
najekonomičnije brzine strujanja u cevovodu, pri zadatom protoku,
1 6 2
1 1 4

⋅ ⋅ =
α α
π
p
e
Q P
c , za const Q
p
= , (2.80)
Formula (2.79) može da se svede i na oblik,
α 3 / 1
3 / 1
1
e p
d
P
Q ⋅ = , (2.81)
koji omogućava da se za standardne prečnike cevi ( d d
e
= ) izračunaju protoci za koje su ove
cevi najekonomičnije (u cevovodima kojima pumpa transportuje vodu).
Formula (2.79) i prema njoj izvedene formule (2.80) i (2.81), važe samo za turbulentna
strujanja kod kojih su gubici napora proporcionalni kvadratu protoka (strujanja automodelna po
Re – broju).
Prema različitim, konkretno rešenim, primerima određivanja ekonomičnog prečnika
cevovoda, u ruskoj literaturi [4] se daje sledeća, uopštena, formula za određivanje ovog prečnika:
y
p
x
e
Q E d = , (2.82)
gde je E – faktor ekonomičnosti, koji zavisi od niza ekonomskih pokazatelja, kao što su: cena
električne energije, cena cevi i njihovog povezivanja i dr. U običnim uslovima je E = 0,5 ÷ 1. O
eksponentima x i y kaže se samo da je
x
y 3 = , u slučajevima strujanja kod kojih je gubitak
napora u cevovodu proporcionalan kvadratu protoka (kao što je: u formuli (2.79)). Doduše,
prema podacima datim u tabeli VII, može se zaključiti, da je za cevovod od livenog gvožđa
44 , 0 = y , 147 , 0 3 / = = y x .
Ako bi jednačina (2.81) svela na oblik (2.82) dobilo bi se da je E = P, x = α i y = 3α.
Korišćenjem jednačine (2.82) mogu se, za standardne prečnike cevi ( d d
e
= ) izračunati
protoci za koje su ovi prečnici najekonomičniji. Prema ovako izračunatim protocima može da se
formira tabela oblasti ekonomičnih protoka, u kojoj se za različite prečnike cevi daju granice
protoka za koje su ove cevi ekonomične. U tabeli VII, preuzetoj iz ruske literature [4], date su
oblasti ekonomičnih protoka za cevi od livenog gvožđa. Tabela je dobijena korišćenjem
jednačine (2.82), za E = 0,5, 0,75 i 1.


42
Tabela VII Oblasti ekonomičnih protoka u cevovdima od livenog gvožđa
| | s l Q /
Uslovni
unutrašnji
prečnik d [mm]
E = 0,5 E = 0,75 E = 1
100 6,4 ÷ 10,6 5,7 ÷ 9,4 5,2 ÷ 8,4
125 10,6 ÷ 16,8 9,4 ÷ 15 8,4 ÷ 13,3
150 16,8 ÷ 28,3 15 ÷ 25,3 13,3 ÷ 22,4
200 28,3 ÷ 51,2 25,3 ÷ 45,8 22,4 ÷ 40,6
250 51,2 ÷ 82,2 45,8 ÷ 73,5 40,6 ÷ 65,3
300 82,2 ÷ 121 73,5 ÷ 108 65,3 ÷ 96
350 121 ÷ 167 108 ÷ 149 96 ÷ 132
400 167 ÷ 220 149 ÷ 197 132 ÷ 175
450 220 ÷ 286 197 ÷ 254 175 ÷ 227
500 286 ÷ 394 254 ÷ 352 227 ÷ 313
600 394 ÷ 581 352 ÷ 518 313 ÷ 461
700 581 ÷ 808 518 ÷ 722 461 ÷ 642
800 808 ÷ 1080 722 ÷ 966 642 ÷ 857
900 1080 ÷ 1396 966 ÷ 1250 857 ÷ 1110
1000 1396 ÷ 1930 1250 ÷ 1725 1110 ÷ 1532
Tabela VII formirana je tako što su prve (donje) granične vrednosti protoka, za usvojene
prečnike cevovoda, proračunate korišćenjem formule (2.82), a druge (gornje) granične vrednosti
su protoci koji kao prve granične vrednosti odgovaraju sledećim većim prečnicima.
Korišćenjem tabele oblasti ekonomičnih protoka (i znajući kako je ona formirana)
jednostavno se može odrediti prečnik cevovoda za zadati (poznati) protok.
Za određivanje ekonomičnog prečnika cevovoda od čeličnih cevi, Eseman je dao tabelu
preporučenih brzina u funkciji prečnika cevi, (Tabela VIII). Za razliku od tabela citiranih u
stručnoj literaturi, u tabeli VIII dodata je i rubrika odgovarajućih protoka.

Tabela VIII Prečnik brzine strujanja po Esemanu (za čelične cevi)
d [mm] 60 100 150 200 250 300 400 500 600 800 1000 1200
c [m/s] 0,70 0,75 0,80 0,90 1,00 1,10 1,25 1,40 1,60 1,80 2,00 2,20
Q [l/s] 2 6 14 28 50 78 155 275 450 900 1550 2100
U vodovodnim sistemima sa prednjim kontrarezervoarom (sl.2.19.b), režim rada potisne
pumpe ne zavisi od karakteristika gubitka napora u mreži napajanja potrošača, ali zavisi od
protoka koji troša potrošači (Q). Zbog stalne promene potrošnje vode (Q) stalno se menja i režim
rada pumpe. Sa povećanjem potrošnje vode povećavaju se protok i snaga pumpe (
P
Q , N
p
) i,
naravno, obratno (sa smanjenjem potrošnje vode smanjuje se protok i snaga pumpe). Najveću
snagu pumpa troši u času najveće potrošnje vode, kada pumpa i rezervoar, zajedno, u paralelnom
radu, snabdevaju potrošače vodom.
U periodima kada je protok koji troše potrošači (Q) manji od protoka koji daje pumpa
(
P
Q ), višak protoka pumpe ( Q Q
P
− ) potiskuje se u naporni rezervoar (prednji kontrarezervoar),
43
da bi u periodima kada je protok koji troše potrošači veći od protoka koji daje pumpa ( Q Q
P
> ),
razlika ovih protoka ( Q Q
P
− ), gravitaciono, u paralelnom radu sa pumpom, dopunila voda iz
napornog rezervoara (kada se naporni rezervoar prazni). U perodima kada se naporni rezervoar
prazni ( Q Q
P
> ) snaga koju troši pumpa veća je od snage koju pumpa troši u periodima kada se
rezervoar puni vodom ( Q Q
P
> ).
Protok u deonici cevovoda od pumpne stanice P do račve r (v.sl.2.19.b) različit je od
protoka u deonici cevovoda od račve r do napornog rezervoara R, s tim da u ovoj drugoj deonici
strujanje može biti ka rezervoaru (kada se rezervoar puni), ili ka račvi (kada se rezervoar prazni).
U cevovodu od račve r do čvora napajanja vodovodne mreže protok vode jednak je protoku
kojeg troše potrošači priključeni na vodovodnu meržu (Q).
Zbog različitih protoka, različiti su prečnici cevovoda od pumpne stanice do račve
(
1
d d
r p
=

), cevovoda od račve do rezervoara (
2
d d
R r
=

) i cevovoda od račve do vodovodne
mreže (
3
d d
Mp r
=

).
Funkcija sumarnih troškova, uslovno svedena na godinu dana, u ovom slučaju, zavisi od
prečnika tri cevovda,
( )
3 2 1
, , d d d C C
Σ Σ
=
(2.83)
i, teorijski gledano, iz uslova
0 /
1
= ∂ ∂
Σ
d C , 0 /
2
= ∂ ∂
Σ
d C , 0 /
3
= ∂ ∂
Σ
d C
moglo bi se odrediti
ekonomične veličine prečnika d
1
, d
2
i d
3
.

Kako paralelno povezane pumpe, u pumpnoj stanici, iz časa u čas menjaju režim rada,
teško je uspostaviti funkcionalnu vezu (2.83), pa se praktično i ne mogu odrediti najekonomičniji
prečnici d
1
, d
2
i d
3
.
Iz navedenog razloga, prečnik cevovoda od pumpne stanice do račve (
1
d d
r p
=

) određuje
se prema protoku pumpi u času najveće potrošnje vode (koji je manji od protoka kojeg troše
potrošači priključeni na vodovodnu mrežu). Prečnik cevovoda od račve do čvora napajanja
vodovodne mređe (
3
d d
Mp r
=

) određuje se prema protoku kojeg troše potrošači u času najveće
potrošnje vode. Prečnik cevovoda koji povezuje račvu i rezervoar (
2
d d
R r
=

) određuje se po
uslovu da u času najveće potrošnje vode (kada pumpna stanica i rezervoar zajednički snabdevaju
potrošače vodom) svi čvorovi minimalno traženog (za ispravno funkcionisanje potrošača).
Napomenimo da su napori vode u čvorovima mreže najmanji u času najveće potrošnje vode.
U vodovodnim sistemima sa zadnjim kontrarezervoarom (sl.2.19.c) režimi rada potisnih
pumpi u pumpnoj stanici, zavise, ne samo, od protoka kojeg troše potrošači (Q), već i od
karakteristika gubitaka napora u deonicama vodovodne mreže. Kako karakteristike gubitaka
napora u deonicama vodovodne mreže zavise od prečnika deonica mreže, od protoka kojeg troše
uključeni potrošači i od teritorijalnog rasporoda uključenih potrošača, praktično je nemoguće
uspostaviti funkcionalnu zavisnost
( ) , ,
2 1
d d C C
Σ Σ
=
, gde je d
1
– prečnik cevovoda od pumpne
stanice do vodovodne mreže, a d
2
– prečnik cevovoda od vodovodne mreže do rezervoara. Iz
navedenog razloga d
1
i d
2
određuju se po istim, napred navedenim, principima po kojima se
određuju prečnici d
1
i d
2
u vodovodnim sistemima sa prednjim kontrarezervoarom.
Prečnici cevi u deonicama vodovodne mreže određuju se prema protocima (u njima) u času
najveće potrošnje vode.


44
2.6. KARAKTERISTIKE VODOVODNIH MREŽA I OPŠTA POSTAVKA ZADATKA
NJIHOVOG PRORAČUNA

Broj tačaka odvoda vode iz mreže je veliki, pa se radi uprošćenja, tačke odvoda vode
fiktivno reduktuju u tačkama čvorova vodovodne mreže, kako je u odeljku 2.3 objašnjeno.
Čvorovima mreže nazivaju se mesta račvanja cevovoda i mesta priključenja krajnjih (zadnjih)
potrošača, a deonicama mreže nazivaju se cevovodi koji povezuju čvorove mreže.
U granatim vodovodnim mrežama sa jednim izvorom napajanja, kao što je mreža
prikazana na sl.2.21.a, smerovi strujanja u svim deonicama mreže jednoznčno su definisani
jedino mogućim smerom strujanja. Napojni cevovod ne računa se kao deonica mreže. Prekid
protoka u jednoj deonici mreže izaziva prekid protoka u svim deonicama iza ove. Tako bi, na
primer, prekid protoka u deonici mreže 1-2 (v.sl.2.21.a) izazvao prekid protoka i u deonicama 2-
3 i 2-4, pa bi svi potrošači priključeni na ove deonice ostali bez vode.


U prstenastim vodovodnim mrežama, kao što je mreža prikazana na sl.2.21.b, bilo koja dva
čvora mreže mogu biti povezana preko nekoliko različitih lanaca deonica (ne manje od dva). Dva
bilo koja lanca deonica koji povezuju dva čvora obrazuju prsten. Prema broju elementarnih
prstenova, mreža prikazana na sl.2.21.b je sedmoprstena. Prekid protoka u jednoj od deonica
dovodi do preraspodele protoka u mreži, ali ne izaziva prekid protoka u drugim deonicama
mreže, pa izuzimajući protošače iz isključene deonice, svi potrošači dobijaju vodu.
Na sl.2.21.b označeni su proračunski smerovi strujanja u deonicama prstenaste vodovodne
mreže. Ako bi se, zbog remonta, isključila deonica 1-2, strujanje u deonici 2-5 bi promenilo
smer. Mešovita vodovodna mreža (v.sl.2.21.c) ima svojstva kako prstenaste, tako i granate
mreže.
Označavajući sa m – broj čvorova, n – broj deonica i p – broj elementarnih prstena, za bilo
koju površinsku mrežu (bilo kog tipa), može se između parametaram, n, m i p postaviti veza:
1 − + = m p n , (2.84)
45
Napojne grane se ne računaju kao deonice mreže.
Jadnačina (2.84) je posledica Ojlerove (Euler-ove) teoreme o poliedrima (višestranim
geometrijskim figurama).
Kod granatih mreža je 0 = p , pa je broj deonica uvek za jedan manji od broja čvorova
( 1 − = m n ).
Cilj (zadatak) proračuna vodovodnih mreža je da se odrede odgovarajući prečnici cevovoda
svih deonica mreže, koji će obezbediti da svi potrošači dobiju tražene protoke vode, pod
natpritiskom koji će obezbediti razvođenje vode u objekte koja ulična (spoljašnja) mreža
snabdeva vodom.
Poznati podaci, pri proračunu spoljašnje (ulične) vodovodne mreže, su:
− Konfiguracija vodovodne mreže, sa dužinama svih deonica (
ij
L ) i kotama terena svih
čvorova mreže (Z
i
),
− Ukupna potrošnja vode ( q Σ ) i njena raspodela u vodovodnoj mreži i
− Minimalni traženi natpritisak (napor) u vodovodnoj mreži.
Napomenima da se kod granatih vodovodnih mreža mogu definisati različiti mionimalni
pritisci krajnjih potrošača. Prema oznakama na sl.2.21.a krajnji potrošači su priključeni u
čvorovima 3, 4, 7, 8, 10, 11, 13 i 14. Razlog da se nekom od krajnjih potrošača obezbeđuje veći
natpritisak (napor) vode može biti priključak velikog potrošača (fabrika, hotela i sl.).
Kod prstenastih vodovodnih mreža najmanji natpritisak (napor) je u jednom od
najudaljenijeg čvora u odnosu na čvoj napajanja mreže. Za mrežu prikazanu na sl.2.21.b to je ili
čvor 7 ili čvor 14.
Proračun vodovodne mreže vrši se prema protoku vode koju potrošači troše u času najveće
potrošnje vode (kada je pritisak u mreži najmanji).
Za krupne potrošače (fabrika, hotel i sl.) daju se konkretne veličine protoka koji troše, a
protok vode koji se troši u stambenim zgradama svodi se na specifične protoke potrošnje vode u
deolovima (reonima) vodovodne mreže, zavisno od gustine naseljenosti gradskog reona.
Pretpostavljajući jednoliku gustinu naseljenosti cele teritorije grada, može se uzeti da je
specifični protok potrošnje vode jednak u svim deonicama vodovodne mreže i iznosi,
l
q
q
n
sp
Σ
Σ
=
gde je (Σq
n
) – sumarni protok koji se troši u stanbenim zgradama, a (Σl) – ukupna dužina svih
deonica vodovodne mreže.
Potrošnja vode se, kako je u odeljcima 2.3 i 2.4 objašnjeno, fiktivno svodi na potrošnju u
čvorovima mreže.
Za ispravno funkcionisanje vodozahvatnih uređaja i mašina u prizemnim kućama dovoljno
je da natpritisak na mestu priključka na uličnu vodovodnu mrežu bude 1bar. Za svaki sprat
zgrade ovaj natpritisak treba povećati za oko 0,4 bara. Za četvorospratne zgrade treba obezbediti
natpritisak vode od oko 2,5 bara, što se obično usvaja kao minimalno dozvoljeni natpritisak u
gradskoj (uličnoj) vodovodnoj mreži.
Prema određenim prečnicima svih deonica vodovodne mreže, proračunatim gubicima
napora u njima i usvojenom minimalno dozvoljenom natpritisku u mreži, kao rezultat proračuna
mreže dobija se i potreban natpritisak napajanja vodovodne mreže, odnosno potreban napor vode
u čvoru napajanja. Prema ovom naporu i protoku kojeg troše potrošači određuje se položaj
prethodnog napornog rezervoara, ili se bira pumpa ako je vodovodni sistem sa
kontrarezervoarom.
Za određivanje protoka u deonicama vodovodne mreže koriste se jednačine kontinuiteta u
čvorovima mreže, koje se izražavaju jednačinama:

=
− i k i
q Q , i = 1, 2, ... , m, (2.85)
46
gde je q
i
protok vode koja se iz čvora (i) odvodi potrošačima, a
∑ −k i
Q je algebarski zbir
protoka u deonicama mreže koje se račvaju u posmatranom čvoru, s tim da protoci koji ulaze u
čvor, uslovno imaju pozitivnu vrednost, a protoci koji izlaze iz čvora imaju negativnu vrednost.
Protok napajanja vodovodne mreže je,

=
=
m
i
i
q Q
1
,
pa s obzirom na ovu jednačinu, jedna od jednačina (2.85) prelazi u identitet i na raspolaganju
praktično imamo 1 − m jednačina oblika (2.85).
Broj deonica granate vodovodne mreže je 1 − = m n , koliko je i jednačina (2.85), koje
mogu da se iskoriste.
Kod prstenastih i mešovitih vodovodnih mreža broj deonica je ) 1 ( − + = m p n , pa
jednačinama (2.85), od kojih je nezavisno njih 1 − m , treba dodati još p drugih jednačina za
određivanje protoka u deonicama mreže, gde je p broj elementarnih prstenova mreže.
Iz jednog u drugi čvor elementarnog prstena voda dolazi koristeći dva puta, kao je na
sl.2.24 prikazano za jedan elementarni prsten vodovodne mreže sa sl.2.21.b. Za strujni tok od
čvora 2 do čvora 4, koji ide preko čvora 3, gubitak napora je
2
4 3 4 3
2
3 2 3 2 4 3 3 2 − − − − − −
⋅ + ⋅ = ∆ + ∆ Q K Q K h h ,
dok je gubitak napora za strujni tok koji iz čvora 2 ide u čvor 4 preko čvora 5,
2
4 5 4 5
2
5 2 5 2 4 5 5 2 − − − − − −
⋅ + ⋅ = ∆ + ∆ Q K Q K h h .
Gubici napora u oba strujna toka moraju biti jednaki, što se
matematički može opisati jednačinom ravnoteže gubitaka napora u
posmatranom prstenu vodovodne mreže.
2
4 5 4 5
2
5 2 5 2
2
4 3 4 3
2
3 2 3 2 − − − − − − − −
⋅ + ⋅ = + Q K Q K Q K Q K ,
odnosno jednačinom
0
2
4 5 4 5
2
5 2 5 2
2
4 3 4 3
2
3 2 3 2
= ⋅ − ⋅ − +
− − − − − − − −
Q K Q K Q K Q K .
Usvajajući smer obilaženja prstena, u smeru kretanja kazaljke
na satu, kako je na sl.2.22 prikazano, napred data jednačina ravnoteže gubitka napora u
elementarnom prstenu voddovodne mreže može da se piše u opštem obliku.
( ) 0
2
=
− − ∑
p
k j k j
Q K , (2.86)
gde leva strana jednačine pretstavlja algebarskizbir gubitka napor u deonicma prstena, s tim da se
negativni predznak daje gubicima napora u deonicama u kojima je smer strujanja suprotan
usvojenom smeru obilaženja prstena.
Broj nezavisnih jednačjina tipa (2.86) jednak je broju elementarnih prstenova u mreži (p).
Veličine
k j
K

koje figurišu u jednačinama (2.86) su koeficijenti karakteristika gubitka
napora u deonicama vodovodne mreže u slučajevima kada Darsijevi koeficijenti trenja ne zavise
od Rejnoldsovog broja (kada je gubitak napora proporcionalan kvadratu protoka). U slučajevima
kada Darsijev koeficijenti trenja zavise i od Rejnoldsovog broja, veličine
k j
K

su parametri
kaakteristika gubitka napora, jer indirektno zavise i od protoka u razmatranim cevovodima.
Koeficijenti ili parametri
k j
K

zavise od dužine (
k j
L

) i prečnika (
k j
d

) deonica vodovodne
mreže.
Kod granatih vodovodnih mreža korišćenjem 1 − = m n jednačina kontinuiteta u čvorovima
mreža (2.85) mogu se odrediti protoci vode u svim deonicama mreže, da bi se zatim, prema ovim
protocima i preporučenim brzinama strujanja, odredili i prečnici svih deonica mreže u prvom
približenju. Gubici napora u svim strujnim tokovima od čvora napajanja mreže do krajnjih
47
čvorova u mreži moraju biti jednaki (uravnoteženi), što se postiče korekcijom prečnika u
pojedinim deonicama mreže. O proračunu granatih vodovodnih mreža detaljnije se govori u
odeljku 2.7.
Za određivanje protoka u deonicama prstenastih i mešoviti vodovodnih mreža,
jednačinama (2.85), kojih je 1 − m (m – broj čvorova mreže), pridružuju se i jednačine (2.86),
kojih je p (p – broj elementarnih prstenova u mreži). U sistemu jednačina (2.86), pored
nepoznatih
k j
Q

, preko koeficijenata, ili parametara
k j
K

, figurišu i nepoznati prečnici
k j
d

.
Kako je broj jednačina (kojih je koliko i deonica u mreži) nedovoljan za istovremeno
određivanje
k j
Q

i
k j
d

(jer je broj nepoznatih duplo veći od broja jednačina), zadatak se rešava
iterativnim postupkom. U početnom približenju pretpostavljaju se protoci u p proizvoljno
izabranih deonica (p – broj elementarnih prstenova u mreži), da bi se, zatim, korišćenjem
jednačina (2.85) odredili protoci i u preostalih 1 − m deonica mreže. Prema ovako dobijenim
protocima u početnom približenju određuju se prečnici deonica mreže u prvom približenju. U
daljem iterativnom postupku, koji je detaljnije obrađen u odeljku 2.8, vrši se unutrašnje
usklađivanje mreže (usklađivanje prečnika i protoka po uslovu da sistemi jednačina (2.85) i
(2.86) budu zadovoljeni).
Kao rezultat napred navedenih proračuna vodovodnih mreža dobijaju se prečnici deonica
mreže, protoci u njima, a prema usvojenom minimalnom naporu vode u mreži proračunava se i
potreban napor napajanja mreže.
Napred dato izlaganje odnosi se na vodovodne mreže sa jednim napojnim mestom (jednim
izvorom napajanja), kako je na sl.2.21 prikazano. Praktično se ovo odnosi na vodovodne sisteme
sa prethodnim napornim rezervoarom, a teorijski važi i za vodovodni sistem sa potisnom
pumpnom stanicom, koji bi funkcionisao bez kontrarezervoara.
U vodovodnim mrežama sa više napojnih mesta (više izvora napajanja) potrebno je znati i
protoke svih izvora napajanja. Kako je ukupni protok napajanja vodovodne mreže poznat (Q) i
kako je on jednak zbiru protoka napajanja svih izvora napajanja, za određivanje pojedinačnih
protoka izvora napajanja potrebno je postaviti dopunske jednačine, kojih je za jedan manje od
broja izvora napajanja.
Razmotrimo dva primera granatih vodovodnih mreža sa dva izvora napajanja, jedne koji
napajaju dva naporna rezervoara (sl.2.23.a) i druge sa kontrarezervoarom (sl.2.23.b), koju, u času
najveće potrošnje, vodom snabdeva i potisna pumpa (P) i rezervoar (R). U periodima kada je
protok potrošnje vode manji od protoka koji daje pumpa, konrarezervoar se puni vodom
(sl.2.23.c), a zbog nepoznatog protoka koji ide u rezervoar, ovaj se, za razliku od ostalih
potrošača vode, tretira kao nefiksiran odvod vode. Kao i u slučaju dva izvora napajanja i u
slučaju jednog izvora napajanja i jednog nefiksiranog odvoda vode, potrebno je postaviti još
jednu jednačinu za određivanje ovog nefiksiranog protoka.

a)

=
= = +
27
1 i
i II I
q Q Q Q
48

b)

=
= = +
24
1 i
i R P
q Q Q Q , (Q
P
< Q )

c) |
.
|

\
|
= >

=
24
1 i
i
q Q QP ,

=
− =
24
1 i
i P R
q Q Q

U slučaju da granata vodovodna mreža dobija gravitaciono vodu iz dva rezervoara, I i II,
kako je na sl.2.23.a prikazano, ukupan protok vode koju troše potrošači,

=
=
m
i
i
q Q
1
, (m = 27, prema sl.2.23.a),
jednak je zbiru protoka koji se dobijaju iz rezervoara I i II:

II I
Q Q Q + = (2.87)

Označavajući sa A i B čvorove napajanja mreže (prema sl.2.23.a je A = 1, B = 5),
očigledno je da na magistrali A - B postoji čvor koji se napaja od oba rezervoara – čvor u kojem
se susreću protoci iz oba rezervoara. Pretpostavimo da je to čvor M.
Napor vode u čvoru napajanja A je
( )
A I A I A
h Z Z H

∆ − − = , (2.88)

gde su: Z
I
– kota nivoa vode u rezervoaru I, Z
A
– kota čvora A i
A I
h

∆ – gubitak napora u
napojnom cevovodu I-A.
Gubitak napora u napojnom cevovodu I-A može se matematički opisati formulom
2
I A I A I
Q K h ⋅ = ∆
− −
,

gde je Q
I
– zapreminski protok u cevovodu I-A, a K
I-A
je koeficijent karakteristike gubitka napora
u cevovodu I-A (za const
A I
=

λ ), odnosno parametar karakteristike gubitka napora u cevovodu
I-A, ako Darsijev koeficijent trenja (
A I −
λ ) zavisi i od Re – broja.
S obzirom na napred datu formulu, jednačina (2.88) može da se piše u obliku
49
2
) (
I A I A I A
Q K Z Z H ⋅ − − =

, (2.88')
prema kojem napor vode u tački napajanja A zavisi od protoka vode u napojnom cevovodu
( ) (
I A A
Q H H = ).
Napor vode u čvoru napajanja B je
B II B II B
h Z Z H

∆ − − = ) ( , (2.89)

gde su: Z
II
– kota nivoa vode u rezervoaru II, Z
B
– kota čvora B i
B II
h

∆ – gubitak napora u
napojnom cevovodu II-B.
Kako je
2
II B II B II
Q K h ⋅ = ∆
− −
, napred data jednačina može da se piše i u obliku
2
) (
II B II B II B
Q K Z Z H ⋅ − − =

(2.89')
prema kojem je ) (
II B B
Q H H = .
Prema energijskoj jednačini za strujni tok od rezervoara I do čvora M (u kojem se susreću
protoci iz rezervoara I iz rezervoara II) je
( )
M A
A I I M M
h h Z H Z

− ∑
∆ − ∆ − = + ,
dok je prema energijskoj jednačini za strujni tok od rezervoara II do čvora M,
( )
M B
B II II M M
h h Z H Z

− ∑
∆ − ∆ − = + .
Izjednačavanjem desnih strana napred datih jednačina za
M M
H Z +
sleduje da je
( ) ( )
M B
B II II
M A
A I I
h h Z h h Z



− ∑ ∑
∆ − ∆ − = ∆ − ∆ − ,

što s obzirom na (2.88) i (2.89), odnosno (2.88') i (2.89'), može da se piše u obliku

( ) ( ) ( ) ( ) 0 = − ∆ + ∆ −

− −

∑ ∑ II B
M B M A
I A
Q H h h Q H , (2.90)
gde su:
( ) ( )
2
I A I I I A A I A
Q K Z Q H Z Q H ⋅ − = + =



i ( ) ( )
2
II B II II II B B II B
Q K Z Q H Z Q H ⋅ − = + =


. (2.90')

Jednačine (2.87) i (2.90)
omogućavaju da se prema poznatom
protoku potrošnje Q, odrede protoci
napajanja Q
I
i Q
II
, ( Q Q Q
II I
= + ).
Jednačina (2.90) predstavlja
jednačinu ravnoteže priraštaja i gubitka
napora u fiktivnom prstenu OABO, gde je
u fiktivnom čvoru O, prema (2.87),
II I
Q Q Q + = , a u fiktivnim deonicama
OA i OB, u kojima nema gubitka napora,
ugrađene su fiktivne pumpe sa napornim
karakteristikama ( )
I A
Q H =

i
( )
II B
Q H =

, kako je na slici 2.24
prikazano.
Prema napred rečenom, problem
određivanja protoka napajanja Q
I
i Q
II
, u granatoj mreži sa dva paralelna izvora napajanja, svodi
se na problem određivanja protoka u fiktivnom prstenu (fiktivnoj zatvorenoj konturi).
U času najveće potrošnje vode, granatu vodovodnu mrežu sa kontrarezervoarom
zajednički, u paralelnom radu, snabdevaju i potisna pumpa i kontrarezervoar kako je na sl.2.23.b
50
prikazano. Protok kojeg troše potrošači Q (koji je poznat) jednak je zbiru protoka koji se dobija
od potisne pumpe (Q
P
) i protoka koji se dobija iz rezervoara (Q
R
),
R P
Q Q Q + = . (2.91)
Napor vode u čvoru A, u kojem se mreža napaja od pumpe, je
( )
A P P A P A
h Z Z H H

∆ − − − = , (2.92)
gde su H
P
– napor potisne pumpe, Z
A
, Z
P
– visinske kote položaja čvora A i potisne pumpe P
(
P A
Z Z > ),
A P
h

∆ - gubitak napora u napojnom cevovodu P-A.
Kako je ) (
P P P
Q H H = (prema karakteristici napora pumpe) i
2
P A P A P
Q K h ⋅ = ∆
− −
,
jednačina (2.92) može da se piše i u obliku
( ) ( )
2
p A P P A P P A
Q K Z Z Q H H ⋅ − − − =

, (2.92')
prema kojem je ) (
P A A
Q H H = .
Napor vode u čvoru B, u kojem se mreža napaja iz rezervoara R (kontrarezervoara) je
( )
B R B R B
h Z Z H

∆ − − = , (2.93)
gde su Z
R
, Z
B
– visinske kote nivoa vode u rezervoaru i položaja čvora B (
B R
Z Z > ) i
B R
h

∆ –
gubitak napora u napojnom cevovodu R-B.
Kako je
2
P B R B R
Q K h ⋅ = ∆
− −
, jednačina (2.93) može da se piše i u obliku
( )
2
p B R B R B
Q K Z Z H ⋅ − − =

, (2.93')
prema kojem je ) (
R B B
Q H H = .
Pretpostavljajući da se čvor M napaja i od pumpe i od rezervoara (v.sl.2.23.b), energijske
jednačine za strujne tokove od pumpe do čvora M i od rezervoara do čvora M glase:
( )
M A
A P P P M M
h h H Z H Z

− ∑
∆ − ∆ − + = +
i ( )
M B
B R R M M
h h Z H Z

− ∑
∆ − ∆ − = +
Izjednačavanjem desnih strana napred datih jednačina dobija se
( ) ( )
M B
B R R
M A
A P P P
h h Z h h H Z



− ∑ ∑
∆ − ∆ − = ∆ − ∆ − + ,
što se obzirom na (2.92) i (2.93), odnosno (2.92') i (2.93'), može da se piše i u obliku
( ) ( ) ( ) ( ) 0 = − ∆ + ∆ −

− −

∑ ∑ R B
M B M A
P A
Q H h h Q H , (2.94)
gde su:
( ) ( ) ( )
2
p A p P P P P A A P A
Q K Z Q H Q H Z Q H ⋅ − + = + =



i ( ) ( )
2
R B R R R B B R B
Q K Z Q H Z Q H ⋅ − = + =


. (2.94')

Jednačine (2.91) i (2.94) omogučavaju da se, prema poznatom protoku potrošnje Q, odrede
protoci napajanja Q
P
i Q
R
.
Jednačina (2.94), kao i jednačina (2.90), predstavlja jednačinu ravnoteže priraštaja i
gubitaka napora u fiktivnom prstenu OABO prikazanom na sl.2.24, s tim da Q
I
treba zameniti sa
Q
P
, a Q
II
sa Q
R
, kako je na sl.2.25.a prikazano.
I u slučaju kada potisna pumpa daje veći protok od protoka kojeg troše potrošači u granatoj
mreži sa kontrarezervoarom, potrebne su dopunske jednačine za određivanje protoka pumpe (Q
P
)
i protoka koji odlazi u rezervoar (Q
R
), kako je na sl.2.23.c prikazano. Za Q
P
> Q, gde je protok Q
kojeg troše potrošači poznat (
i
q Q Σ = ), može se pisati
R P
Q Q Q + = , ili Q Q Q
R P
= − (2.95)
Napor vode u čvoru A, u kojem potisna pumpa napaja mrežu vodom, definisan je
jednačinama (2.92) i (2.92'). a napor vode u čvoru B, iz kojeg se višak protoka pumpe
( Q Q Q
P R
− = ) potiskuje u kontrarezervoar je:
( )
R B B R B
h Z Z H

∆ + − = (2.96)
51
gde je
R B
h

∆ – gubitak napora u cevovodu B–R, kojim se voda odvodi u kontrarezervoar.
Kako je
2
R R B R B
Q K h ⋅ = ∆
⋅ −
, jednačina (2.96) može da se piše i u obliku
( )
2
p R B B R B
Q K Z Z H ⋅ + − =

, (2.96')
prema kojem je ) (
R B B
Q H H = .
Energijska jednačina za strujni tok od pumpe do kontrarezervoara glasi
( ) 0 = − ∆ − ∆ − ∆ − +


− ∑ R B R
B A
A P P P
Z h h h H Z ,
a s obzirom na (2.92) i (2.96), odnosno (2.92') i (2.96'), ova jednačina može da se piše i u obliku
( ) ( ) ( ) 0 = − ∆ −



∑ R B
B A
P A
Q H h Q H (2.97)
gde su: ( ) ( ) ( )
2
p A p P P P P A A P A
Q K Z Q H Q H Z Q H ⋅ − + = + =



i ( ) ( )
2
R B R R R B B R B
Q K Z Q H Z Q H ⋅ + = + =


. (2.97')
Jednačina (2.97), s obzirom na jednačinu (2.95), predstavlja jednačinu ravnoteže priraštaja
i gubitaka napora u fiktivnom prstenu OABO, gde je u fiktvnom čvoru O, prema (2.95)
R P
Q Q Q + = , a u fiktivnoj deonici OA ugrađena je pumpa naporne karakteristike ( )
P A
Q H

, dok
fiktivna deonica AO stvara gubitak napora ( )
P B O A
Q H h


= ∆ , kako je na slici 2.25.b prikazano.

Slične jednačine, za određivanje protoka napajanja iz više izvora, ili za određivanje protoka
napajanja i protoka odvođenja vode u rezervoare (nefiksirane potrošače), mogu se postaviti i za
prstenaste i mešovite vodovodne mreže.

Razmotrimo ovo na primeru prstenaste vodovodne mreže u sistemu vodosnabdevanja sa
dve potisne pumpne stanice (PI i PII) i dva kontrarezervoara (RI i RII), kako je na sl.2.25
52
prikazano. Na sl.2.26 prikazani su smerovi strujanja u slučaju kada potisne pumpne stanice i
kontrarezervoari, u paralelnom radu, zajednički snabdevaju potrošače vodom
( Q P Q Q Q
RII RI PII PI
= + + + , Q – poznati protok kojeg troše potrošači). Na sl.2.26.b prikazani su
smerovi strujanja u slučaju da su protoci iz pumpne stanice veći do protoka kojeg troše potrošači
( Q Q Q
PII PI
> + ), pa višak protoka iz pumpnih stanica puni kontrarezervoare
(
RII RI PII PI
P Q Q Q Q + + = + ).

U času najveće potrošnje vode, koji je merodavan za određivanje prečnika deonica
vodovodne mreže, obe pumpne stanice i oba naporna rezervoara, u paralelnom radu, zajednički
snabdevaju mrežu vodom (sl.2.26.a), pa je
Q P Q Q Q
RII RI PII PI
= + + + , (2.98)
gde je Q – poznati protok potrošnje vode.
Napori vode u čvorovima napajanje mreže vodom, prema oznakama na sl.2.26.a, su:
( ) ( )
2
1 1 1 PI PI PI PI PI
Q K Q H Z Z H − − + − =

, ( )
PI
Q H H
1 1
= , (2.99)
( ) ( )
2
4
2
4
4 4
PII PII
PII PII
PII PII PII
Q K
Q K
Q H Z Z H


− + − =


, ( )
PII
Q H H
4 4
= , (2.100)
( )
2
9
2
9
9 9
RI RI
RI RI
RI
Q K
Q K
Z Z H


− − =


, ( )
PI
Q H H
9 9
= , (2.101)
i ( )
2
12
2
12
12 12
RII RII
RII RII
RII
Q K
Q K
Z Z H


− − =


, ( )
RII
Q H H
12 12
= . (2.102)
H
PI
(Q
PI
) i H
PII
(Q
PII
), u jednačinama (2.99) i (2.100), su napori pumpi u pumpnim stanisama
P
I
i P
II
, koji su, prema napornim karakteristikama uključenih pumpi, jednoznačne funkcije
protoka pumpi.
Pored jednačine (2.98), za određivanje nepoznatih protoka napajanja Q
PI
, Q
PII
, Q
RI
i Q
RI

potrebno je postaviti još tri jednačine.
Pretpostavljajući, kako je na sl.2.26.a prikazano, da čvor 3 dobija vodu i od P
I
i od P
II
,
može se napisati jednačina (za Z
3
+ H
3
, s obzirom na dva strujna toka):
( ) ( ) ( )
3 4
4
4 3 2 2 1
2
1 − − − − −
∆ − − + = ∆ + ∆ − ⋅ − + h Q K Q H Z h h Q K Q H Z
PII PII PII PII PII PI PI PI PI PI
,
koja se, s obzirom na (2.99) i (2.100), može pisati i u obliku
( ) ( ) ( ) 0
4 3 4 3 2 2 1 1
= − ∆ + ∆ + ∆ −

− − −

PII PI
Q H h h h Q H , (2.103)
gde su:
( ) ( )
2
1 1 1 1 PI PI PI PI PI PI
Q K Q H Z H Z Q H ⋅ − + = + =



i ( ) ( )
2
4 4 4 4 PII PII PII PII PII PII
Q K Q H Z H Z Q H ⋅ − + = + =


. (2.103')
Pretpostavljajući, kako je na sl.2.26.a prikazano, da čvor 5 dobija vodu i od PI i od RI, može se
napisati jednačina (za Z
5
+ H
5
, s obzirom na dva strujna toka):
( )
5 9
2
5 1
2
1 − − −
∆ − ⋅ + = ∆ − ⋅ − + h Q K Z h Q K Q H Z
RI RI RI PI PI PI PI PI
,
koja se, s obzirom na (2.99) i (2.100), može pisati i u obliku
( ) ( ) 0
9 5 9 5 1 1
= − ∆ + ∆ −

− −

RI PI
Q H h h Q H , (2.104)
gde je:
( )
2
9 9 9 9 RI RI RI RI
Q K Z H Z Q H ⋅ − = + =


(2.104')
a napor ( )
PI
Q H

1
je definisan prvom jednačinom (2.103').
Pretpostavljajući, kako je na sl.2.26.a prikazano, da čvor 8 dobija vodu i od PII i od RII,
može se napisati jednačina
( )
8 12
2
12 8 4
2
4 − − − −
∆ − ⋅ − = ∆ − ⋅ − + h Q K Z H Q K Q H Z
RII RII RII PII PII PII PII PII

53
koja se, s obzirom na (2.100) i (2.102), može pisati i u obliku
( ) ( ) 0
12 8 12 8 4 4
= − ∆ + ∆ −

− −

RII PII
Q H h h Q H , (2.105)
gde je:
( )
2
12 12 12 12 RII RII RII RI
Q K Z H Z Q H ⋅ − = + =


, (2.105')
a napor ( )
PII
Q H

4
definisan je drigom jednačinom (2.103').
Jednačine (2.103), (2.104) i (2.105), uz jednačinu (2.98), čine zatvoreni sistem jednačina za
određivanje protoka napajanja svih izvora (Q
PI
, Q
PII
, Q
RI
i Q
RII
).
Jednačine (2.103), (2.104) i (2.105) predstavljaju jednačine ravnoteže priraštaja i gubitka
napora u fiktivnim prstenovima mreže 0-1-4-0, 0-1-9-0 i 0-4-12-0, kako je na sl.2.27.a
prikazano.
U slučaju da potisne pumpne stanice P1 i P2 daju zbirni protok koji je veći od protoka
kojeg troše potrošači ( Q Q Q
PII PI
> + ), naporni rezervoari (kontrarezervoari) RI i RII pune se
vodom, pa je
RII RI PII PI
P Q Q Q Q + + = + , (2.106)
gde je Q – poznati protok potrošnje vode.

Napori vode u čvorovima napajanja mreže 1 i 4 definisani su jednačinom (2.99) i (2.100), a
napori vode u čvorovima 9 i 12, iz kojih voda odlazi u rezervoar RI i RII, su:
( )
2
9 9 9 RI RI RI
Q K Z Z H ⋅ + − =

, ( )
RI
Q H H
9 9
= . (2.107)
i ( )
2
12 12 12 RII RII RII
Q K Z Z H ⋅ + − =

, ( )
RII
Q H H
12 12
= . (2.108)

Prema pretpostavljenim smerovima strujanja na sl.2.26.b, analognim putem kao u
prethodnom primeru (ilustrovan sl.2.26.a), mogu se postaviti sledeće tri jednačine, koje uz
jednačinu (2.106), komletiraju sistem jednačina za određivanje Q
PI
, Q
PII
, Q
RI
i Q
RII
.
( ) ( ) ( ) 0
4 3 4 3 2 2 1 1
= − ∆ + ∆ + ∆ −

− − −

PII PI
Q H h h h Q H , (2.109)
( ) ( ) 0
9 9 5 5 1 1
= − ∆ + ∆ −

− −

RI PI
Q H h h Q H , (2.110)
i ( ) ( ) 0
12 12 8 8 4 4
= − ∆ − ∆ −

− −

RiI PII
Q H h h Q H , (2.111)
gde su:
( )
2
9 9 9 9 RI RI RI RI
Q K Z H Z Q H ⋅ + = + =



i ( )
2
12 12 12 12 RII RI RII RII
Q K Z H Z Q H ⋅ + = + =


, (2.112)
a napori ( )
PI
Q H

1
i ( )
PII
Q H

4
definisani su jednačinom (2.103').

Jednačine (2.109), (2.110) i (2.111) predstavljaju jednačine ravnoteže priraštaja i gubitka
napora u fiktivnim prstenovima 0-1-4-0, 0-1-9-0 i 0-4-12-0, kako je na sl.2.27.b prikazano.

sl. 1.1 – šema jednog gradskog vodovoda
Oznake: 1 – vodozahvatni objekat na reci, 2 - crpna pumpna stanica, 3 – postrojenje za prečišćavanje vode, 4 – rezervoar čiste vode, 5 – potisne pumpne stanice, 6 – naporni rezervoari (održavaju pritisak u mreži i regulišu traženi protok), 7 – vodozahvatni objekat u hidroakumulacionom jezeru, 8 – bunari sa crpnim pumpama, 9 – naporni cevovodi, 10 – prstenasta razvodna mreža

Prema uzroku strujanja vodovodi mogu biti: • gravitacijski (samotočni), • sa pumpnom stanicom. Na sl.1.2 šematski je prikazana konfiguracija elemenata jednog gravitacijskog (samotočnog) vodovoda. U slučajevima kada je hidroakumulacija na mnogo većoj visini od potrošača (naselja koja se snabdevaju vodom), da bi se smanjio pritisak u napornom cevovodu, trasa napornog cevovoda se prekida sa jednom ili više prekidnih komora (pozicija 3 na sl.1.2). Na sl.1.3 šematski su prikazane konfiguracije elemenata dva gradska vodovoda sa pumpnim stanicama, jednog sa prethodnim napornim rezervoarom (sl.1.3. a) i drugog sa kontrarezervoarom (sl.1.3. b). Naporni rezervoar ima funkciju regulatora protoka – kompenzira razliku protoka potisnih pumpi i protoka potrošača i u slučajevima kada se ovaj rezervoar nalazi ispred potrošača govori se o vodovodu (vodovodnom sistemu) sa prethodnim rezervoarom.U ovakvim sistemima potisna pumpna stanica napaja napojni rezervoar, a iz napornog rezervoara voda gravitacijski otiče potrošačima, pa režim rada potisnih pumpi ne zavisi od protoka koji ide potrošačima. U slučajevima kada je prethodni naporni rezervoar na velikoj visini u odnosu na crpište (izvor vodosnabdevanja), a i naporni cevovod je dugačak, da bi se izbegao visok pritisak u napornom cevovodu (cevovod koji povezuje potisnu pumpnu stanicu sa rezervoarom) naporna linija se projektuje sa jednom ili više međupumpnim stanicama. U slučajevima kad se potrošači vode nalaze između potisne pumpne stanice i napornog rezervoara govori se o vodovodima sa kontrrezervoarom (sl.1.3. b). Režim rada potisnih pumpi, u ovakvim vodovodnim sistemima, zavisi od protoka vode koju koriste potrošači. Crpne pumpe imaju zadatak da usisavaju vodu iz vodozahvatnog objekta i preko postrojenja za prečišćavanje transportuju je do rezervoara čiste vode, koji je u sastavu pumpne stanice. Crpne pumpe mogu biti smeštene u zasebnom građevinskom objektu, kao što je na sl.1.3 prikazano, a čest je slučaj da su ove pumpe smeštene u zajedničkom građevinskom objektu sa vodozahvatom. Primenjuje se i treće rešenje, po kojem su crpne i potisne pumpe smeštene u zajedničkoj mašinskoj hali. Potisne pumpe imaju zadatak da vodu iz rezervoara prečišćene vode transportuju do napornog rezervoara (u vodovodima sa prethodnim napornim rezervoarom), odnosno, do potrošača i napornog rezervoara (u vodovodima sa kontrarezervoarom).

2

sl.1.2 – konfiguracija elemenata gravitacijskog gradskog vodovoda Oznake: 1 – vodozahvatni objekat, 2 – zaporni ventil, 3 – prekidna komora, 4 – stanica za prečišćavanje vode, 5 – rezervoar prečišćene vode (naporni rezervoar), 6 – potrošači

sl.1.3 – konfiguracija gradskog vodovoda sa : a) prethodnim napornim rezervoarom i b) kontrarezervoarom Oznake: 1 – vodozahvatni objekat, 2 – crpna pumpna stanica, 3 – stanica za prečišćavanje vode, 4 – rezervoar čiste vode, 5 – potisna pumpna stanica, 6 – naporni rezervoar, 7 – potrošači

Vodozahvatni objekat prikazan na sl.1.3 je priobalskog tipa. Za razliku od ovog koriste se i vodozahvati koji se nalaze u koritu reke ili jezera (sl.1.2). Zadatak vodozahvatnog objekta je da prihvati vodu iz reke ili jezera, onemogući prodor grube mehaničke nečistoće i stvori povoljne uslove za usisavanje vode. Pumpne stanice ne moraju da imaju odvojene crpne i potisne pumpe. Jedne te iste pumpe (ili jedna te ista pumpa), u izvesnim slučajevima, mogu da obave i jednu i drugu funkciju. Takav je npr. slučaj kod pumpnih stanica za navodnjavanje industrijskih, kućnih i seoskih vodovoda (kod kojih ne postoje postrojenja za prečišćavanje vode). Pumpna stanica industrijskog vodovodnog sistema može da ima pumpe različitih namena. Tako na primer u jednoj ovakvoj pumpnoj stanici jedna grupa pumpi snabdeva vodom proizvodne pogone, druga grupa transportuje otpadnu vodu do prečistača ili do rashladne kule, a treća grupa pumpi vraća prečišćenu i ohlađenu vodu ponovo u radni ciklus. Broj pumpi u pumpnoj stanici određuje se na osnovu tehničko-ekonomskog proračuna i važnosti vodovodnog sistema.Prema važnosti vodovodnog sistema određuje se broj rezervnih pumpi i asortiman rezervnih delova kojima mora da se raspolaže.

3

1.2. VODOVODNE MREŽE Vodovodnu mrežu čine cevovodi kojima se voda dovodi do potrošača. Prema konfiguraciji vodovodne mreže mogu biti granate (sl.1.4.a), prstenaste (sl.1. 4. b) i mešovite (sl.1. 4. c). Čvorovima mreže zovu se mesta račvanja cevi i mesta priključivanja potrošača, a deonicama mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove mreže. U deonicu mreže ne računa se naporni cevovod koji napaja mrežu vodom (Q=Σqi). Sva potrošnja vode može se fiktivno redukovati kao potrošnja iz čvorova mreže, kako je na sl.1.4 i prikazano. Kod granatih vodovodnih mreža tokovi su jednoznačno definisani (u svaki od čvorova mreže voda može da dođe samo jednim putem), pa se prekidom protoka u jednoj deonici mreže (havarijski – zbog prskanja cevi ili namerni – zatvaranjem ventila) prekida dovod vode svim potrošačima nizvodno od ove deonice.

sl.1.4 – vodovodne mreže: a) granata, b) prstenasta, c) mešovita U prstenastim vodovodnim mrežama postoji više puteva (najmanje dva) kojima voda iz jednog čvora može da stigne do drugog čvora, pa i u slučaju prekida u jednoj od deonica mreže svi potrošači dobijaju vodu. Vodovodne mreže protivpožarne zaštite (vodovodne mreže koje povezuju hidrante za gašenje požara) po pravilu su prstenaste. U prstenastim mrežama bilo koja dva čvora mogu biti povezana preko nekoliko različitih lanaca deonica. Dva bilo koja lanca deonica koji povezuju dva čvora obrazuju prsten. Prsten koga ne seku nikakve deonice naziva se elementarnim prstenom. Mreža prikazana na sl.1.4.b ima četiri elementarna prstena. Mešovite vodovodne mreže su kombinacija prstenastih i granatih mreža, pa u nekim svojim delovima imaju svojstva prstenaste mreže, a u drugim svojstva granate mreže. Mreža prikazana na sl. 1.4. c ima svojstva granate mreže samo u deonici između čvorova 5 i 8, dok u svim ostalim delovima imaju svojstva prstenaste mreže. Prekid protoka u deonici 5 – 8 ostavlja bez vode potrošače priključene u čvorovima 7, 8, 9, 10, 11 i 12, dok pri prekidu protoka u bilo kojoj drugoj deonici svi potrošači dobijaju vodu. Kod gradskih i seoskih vodovoda pravi se razlika između spoljašnje (ulične) i unutrašnje (dvorišne i kućne) vodovodne mreže. Od priključka na spoljašnju mrežu sve nadalje je unutrašnja vodovodna mreža. Ako je pritisak vode na priključku za spoljašnju mrežu nedovoljan da potisne vodu do svih spratova višespratnih zgrada ili je pritisak vode na priključcima potrošača na višim spratovima nedovoljan za njihov normalan rad, pritisak u unutrašnjoj mreži povećava se u hidroforskom postrojenju. Za normalan rad potrošača vode (tekućih mesta) u domaćinstvima potreban natpritisak na priključku za spoljašnju mrežu je 1 bar za prizemlje, plus približno 0,5 bara za svaki sprat zgrade. 4

Spoljašnje vodovodne mreže manjih naselja su granate, kakve su i unutrašnje vodovodne mreže gradskih porodičnih kuća i seoskih domaćinstava. Spoljašnje gradske vodovodne mreže su mešovite konfiguracije; prstenastom mrežom obuhvataju se blokovi zgrada i značajni društveni, zdravstveni i privredni objekti, a iz čvorova i deonica ove mreže prostiru se granate mreže. U čvorovima prstenaste mreže nalaze se protivpožarni hidranti (za napajanje vatrogasnih vozila). Zahtevani minimalni pritisak u hidrantima je 2,5 bara. Unutrašnja vodovodna mreža u višespratnim zgradama je, takođe, mešovite konfiguracije, s tim da su protivpožarni hidranti u zgradi povezani u prstenastu mrežu. Zbog zaštite vode od spoljašnjih temperaturskih uslova, spoljašnja vodovodna mreža se ukopava ispod zone spoljašnjih temperaturskih uticaja, a to je 0,8 ÷ 1 metar ispod kote terena. Vodovodne cevi se izrađuju od livenog gvožđa, čelika, plastičnih masa (polietilena i polivinilhlorida), mešavine azbesta i cementa (azbestno – betonske cevi) i armiranog betona. Cevi od livenog gvožđa se zaptivaju na mestima spojeva i otporne su na koroziju, ako se još za vreme izrade u fabrici zaštite odgovarajućim premazima za zaštitu od korozije. Zbog slabe elastičnosti su osetljive na promenljive pritiske, pa često pucaju pri hidrauličkim udarima.Izrađuju se za pritiske do 10 bara. Koriste se u spoljašnjim gradskim vodovodnim mrežama, u napornim cevovodima pritiska do 10 bara, i drugim vodovodima pritiska do 10 bara. Čelične cevi imaju veliku mehaničku čvrstoću i elastičnost, zbog čega se koriste za naporne cevovode pritiska iznad 10 bara, u deonicama mreže koje prolaze ispod puta ili železničke pruge i u slučajevima kada se vodovodi polažu u poroznom terenu i seizmološki osetljivim područjima. Veliki nedostatak čeličnih cevi je njihova osetljivost na koroziju, pa se spoljašnji zidovi cevi obično zaštićuju od korozije premazima na bazi bitumena. Mnogo se radi i na usavršavanju raznih postupaka unutrašnje i spoljašnje plastifikacije zidova čeličnih cevi. Nerđajuće pocinkovane čelične cevi su manjeg prečnika (do oko 50 mm) i imaju široku primenu u unutrašnjem (kućnim) vodovodnim mrežama. Plastične cevi su mnogo lakše od metalnih, ne korodiraju, neosetljive su na lutajuće struje i vrlo su glatke (stvaraju veoma male otpore strujanju). Nedostatak im je što imaju veći koeficijent linearnog širenja. Proizvode se za radne pritiske do 6 bara i prečnike do 250 (300) mm kao cevi od tvrdog polietilena (TPE cevi), odnosno, prečnike do 125 (150) mm za savitljive cevi od polietilena (SPE cevi). Imaju široku primenu u spoljašnjim mrežama seoskih vodovoda. Tvrde plastične cevi manjeg prečnika dobijaju sve veću primenu i u unutrašnjim (kućnim) vodovodnim mrežama. Cevi za vodu od polietilena visoke gustine, u klasi materijala PE – 80 i PE – 100, proizvode se za nazivne pritiske od 6 do 20 bara i nazivne (spoljašnje) prečnike do 250mm.Koriste se u gradskim vodovodnim mrežama, ali i u magistralnim napornim cevovodima. Azbestno-betonske cevi izrađuju se od mase koju čine 20÷25% azbestnih vlakana i 80÷70% portland cementa. Ove cevi ne korodiraju, imaju tanke zidove i glatke površine. Zbog kancerogenog dejstva azbesta ove cevi se danas ne ugrađuju u vodovodne mreže, ali ih ima ranije ugrađnih. Proizvodile su se za pritiske do 12 bara i prečnike do 500mm. Napomenimo da je vlada SAD, godine 1989., uvela zabranu proizvodnje i korišćenja proizvoda sa azbestom. Betonske cevi ne korodiraju, a loše osobine su im velika težina (zbog debelih zidova) i osetljivost na mehaničke udare, pa se praktično primenjuju za transport agresivnih voda (u industrijskim vodovodnim sistemima). Izrađuju se za pritiske i do 20 bara.

5

mesečnom. dnevnom i časovnom bilansu potrošnje. Donja granica odgovara stanarima kuća bez unutrašnje kanalizacije. pri proučavanju i proračunu vodovoda. REŽIM RADA VODOVODA Prosečna dnevna potrošnja vode u domaćinstvima (za piće. pa i iz sekunde u sekundu. Dnevna potrošnja vode menja se. svakodnevno. Pri projektovanju vodovoda pijaće vode posebna pažnja se vodi o protivpožarnoj rezervi vode i mreži protivpožarnih hidranata (uličnih i u višespratnim zgradama). a gornja granica stanarima zgrada sa centralnim grejanjem. uglavnom. sl. Sezonska kolebanja potrošnje vode ocenjuju se prema mesečnim bilansima potrošnje vode. takođe. od klimatskih prilika. U gradovima se pijaća voda.5).5 – Dijagram časovne potrošnje vode u jednom danu h Časovna potrošnja vode V ( )  m3 h  menja se značajno u svakon danu. Srednja dnevna potrošnja vode je 365 – ti deo godišnje potrošnje vode: 3  m3  V ( god ) dn dn  m  V (sr ) = . Kolebanja u godišnjim bilansima potrošnje vode potiču. Mesečne potrošnje vode u letnjem periodu veće su od mesečnih potrošnji vode u zimskom periodu.) i potrebe industrije. hoteli. troši i za zalivanje gradskog zelenila i pranje ulica. umivanje. kupanje. bolnice. ispiranje wc šolja. U selima se pijaća voda troši i za pojenje stoke i zalivanje okućnica. što je najčešće neracionalno. bezdimenzijski koeficijenti definisani odnosima: V ( dn ) V ( dn ) ( dn ( dn i kmin ) = min ) kmax) = max ) ( ( Vsrdn Vsrdn ( dn ( dn predstavljaju koficijente maksimalne ( kmax) >1) i minimalne ( kmin ) <1) dnevne potrošnje vode. s tim da se ove promene. POTROŠNJA VODE U NASELJIMA.).1. Da bi. svedeno po stanovniku. Njena veličina varira u godišnjem. kuvanje. ne uzimaju u obzir. i pored različitih 6 .1. što se najbolje   ilustruje dijagramom časovne potrošnje vode u toku dana (sl. restorani. čišćenje zgrade i dr. a u gradovima i za potrebe javnih ustanova i objekata (škole. režima rada industrijskih pogona. u periodu jedne godine. I u toku svakog sata potrošnja vode varira iz minuta u minut. pranje sudova.3. a varijacija ove potrošnje. Pijaća voda troši se i za gašenje požara. varijacije broja stanovnika (u turističkim mestima) i sl. pranje veša. V (sr )    365  god   dan  a prema ovoj referentnoj dnevnoj potrošnji vode. kreće se u granicama 100 ÷ 200 l/dnevno. Potrošnja vode je promenljiva veličina.1. kreće se u granicama od minimalne dnevne potrošnje Vmin ( dn ) (u danu najmanje potrošnje) do maksimalne dnevne potrošnje Vmax ( dn ) (u danu najveće potrošnje). kasarne i dr. V ( god )  .

Q  =  s  3600  h  Sa centrifugalnim napornim pumpama. barata srednjim časovnim protocima:  m3   m3  1 V ( h) . najviše. a razlika između protoka crpnih i napornih pumpi kompenzira se u beznapornom rezervoaru prečišćene vode. U svakom dnevnom dijagramu časovne potrošnje vode mogu se. kakve su obično naporne pumpe.5 označena crta – tačka linijom. vodovodi naseljenih mesta. interesantni televizijski prenosi i programi. koji ima funkciju regulatora dopremljene i potrošene vode (kompenzatora razlike protoka napornih pumpi i protoka potrošača).17 % od V ( dn ) ) Vsr dn = 24 Srednja časovna potrošnja je na sl. ili. može se uočiti određena sezonska sličnost u karakteru promena stepenica dnevnih dijagrama časovne potrošnje vode u radnim danima. jer sama vodovodna mreža prigušno reguliše režim rada (protok) ovih pumpi. a prazni se u periodima kada protok pumpi nije dovoljan da zadovolji sve potrošače. odmah. naporne pumpe se regulišu stepenasto – uključivanjem u paralelni rad različitog broja pumpi. a bezdimenzijski koeficijenti: V (h) V (h) (h) (h) kmin dn = min )dn i kmax dn = max )dn . Crpne pumpe i stanica za prečišćavanje vode obično rade sa jednolikim protokom. U periodima kada pumpe daju veći protok od onog koji se troši. umesto sa stvarnim trenutnim protocima. Karakteristične veličine su i minimalna i maksimalna časovna potrošnja vode (h (h) u toku dana ( Vmin) dn i Vmax dn ). Zbog napred navedenih razloga. Srednja časovna potrošnja vode u toku dana je 1/24 dnevne potrošnje vode: V ( dn ) h = 0. Pored opšte karakteristike da je časovna potrošnja vode u kasnim noćnim satima i u zoru smanjena. Da bi zapremina napornog rezervoara bila manja. naporni rezervoar se puni vodom. manje ili više. pa se ovi dijagrami često zovu i dijagrami dnevne potrošnje po časovima.dnevnih potrošnji vode. ( ( Vsrhdn Vsrhdn (h) (h) predstavljaju koeficijente minimalne ( kmin dn < 1) i maksimalne ( kmax dn > 1) časovne potrošnje u toku dana. V ( h)   . Iako se ovi koeficijenti. njihova odstupanja od jedinice su manja u vodovodima većih gradova sa razvijenom industrijom. Promene potrošnje vode u periodima manjim od jednog sata ne razmatraju se.1. vodovodi bi mogli da rade i bez napornog rezervoara. Napomenimo. 7 . kao što su.1. što je slučaj kod nekih industrijskih vodovoda. da različiti događaji. a najveća su u seoskim vodovodima (sa izrazitim oscilacijama u časovnoj potrošnji vode). u časovima male potrošnje vode. svakodnevno menjaju. odnosno u danima vikenda. koji je u sastavu pumpnih stanica. bitno menjaju karakter promena stepenica u dijagramu časovne potrošnje vode. u poređenju sa srednjom časovnom potrošnjom. pa se u razmatranju problematike vodovoda.0417 · V ( dn ) . Po svom karakteru promene dijagrama na sl. Ova regulacija je obično dvostepena. ovakva regulacija pumpi je neekonomična i praćena visokim pritiscima u mreži pa se i za mrežu moraju koristiti cevi većeg nazivnog pritiska.5 odgovara većem gradu sa razvijenom industrijom. vodovodi sa pumpnom stanicom mogu se projektovati bez napornog rezervoara samo u slučajevima kada se časovna potrošnja vode vrlo malo menja. a u vodovodima sa kontrarezervoarom i da bi se smanjio pritisak u mreži. na ordinatama ovih dijagrama nanose se časovne potrošnje svedene na procente dnevne potrošnje vode. dnevni dijagrami časovne potrošnje mogli da se upoređuju po sličnosti. (4. na primer. trostepena. veliki verski praznici. U vodovodima u kojima časovna potrošnja vode značajno varira. uočiti vremenski periodi sa smanjenom i sa povećanom časovnom potrošnjom vode. Gradski vodovodi i uopšte. projektuju se sa napornim rezervoarom.

Ambulante 4. Pranje ulica jedinica po stanovniku / dan po stanovniku / dan po stanovniku / dan količina vode u litrima 3-6 25 . Za piće i kuvanje 2.20 6 .15 DOMAĆINSTVA jednokratno jednokratno jednokratno jednokratno jednokratno jednokratno jednokratno po 1 m 2 po 1 grlu / dan po 1 grlu / dan po 1 grlu / dan jednokratno 6 . Škole .pod tušem 6. Za proračunsku godinu se procenjuje broj stanovnika i prema normativima potrošnje vode određuje se srednja dnevna potrošnja vode za domaćinstva i javne ustanove i objekte (Tabela I).sa tuševima .sa ispiračem pod pritiskom 5. Za kuhinjske drobilice sa jednokratnim ispiranjem vodom B.Proračun vodovoda (svih elemenata vodovodnog sistema) vrši se prema najvećoj dnevnoj potrošnji vode ( Vmin ( dn ) ) u tzv.10 20 30 .kofom .10 2 .krupna stoka .10 8 . Bioskopi. TABELA I Potreba za vodom različitih potrošača u naselju (izvoda značajnih normativa) VRSTA POTREBE A. U svakoj etapi povećanja potrošnje vode. Za zalivanje dvorišta i zelenih površina 8.50 100 .650 12 . Za kupanje . Hoteli 6. Javni klozeti 10. Za pojenje i pranje stoke .pas 9.12 12 . elementi vodovodnog sistema se suštinski ne menjaju. pranje sudova.sa bazenom 2.300 2-5 40 .sa nisko postavljenim vodokotlićem . Tržnice 9.bez tuševa .300 30 .crevom 7.80 100 . Za pranje automobila .20 200 -300 40 . Ulična česma 11.100 20 . Za ispiranje wc šolje .300 3-5 30 5 . JAVNE USTANOVE I OBJEKTI 1. Za piće. Restorani 7.u kadi . Za pranje veša 4.sitna stoka .sa visoko postavljenim vodokotlićem . već se samo postepeno povećava njihovo opterećenje. Kasarne 8. kuvanje. do proračunske godine.60 10 . 1.30 10 .50 250 .15 2-5 učenik / dan učenik / dan učenik / dan postelja / dan pacijent / dan posetilac / dan prenoćište / dan gost / dan vojnik / dan po m 2 / dan po mokrioniku / dan l/s po m2 2 . pozorišta 5.15 3-5 250 . proračunskoj godini. a proračunska godina je zadnja godina njegovog planiranog širenja (planiranog povećanja potrošnje vode). umivanje 3. Bolnice 3.

U slučajevima jednostepene regulacije napornih pumpi.5 1.3 1.4 1.50 1200 100 .sitne stoke .krupne stoke 2.Za proračunsku godinu se. (1.25 . do ovog slučaja dolazi u času najmanje potrošnje vode.1.750 3-6 1000 30 .3 .6 1. 24 (h) gde je kmax koeficijent maksimalne časovne potrošnje u danu maksimalne potrošnje vode. Proračun vodovodne mreže vrši se prema maksimalnoj časovnoj potrošnji u danu maksimalne potrošnje. Klanice . TABELA II Potreba za vodom u industriji (izvod iz normativa) VRSTE POTREBA 1.120 400 .3 . manja naselja Naselja do 25000 stanovnika bez industrije Naselja do 25000 stanovnika sa industrijom Naselja od 25000 do 50000 stanovnika Naselja od 50000 do 100000 stanovnika Naselja preko 100000 stanovnika (h) kmax 1.25 Maksimalna dnevna potrošnja vode merodavna je za dimenzionisanje vodozahvata.4 .proizvodnja pamučnih tkanina .prerada vune u štof .300 300 .6.1100 ( dn pri čemu se veličina koeficijenta maksimalne dnevne potrošnje kreće u granicama kmax) od 1. Pored ovog proračuna.5 1. Mlekare 3. U tabeli III date su okvirne veličine ovog koeficijenta u zavisnosti od veličine naselja.20 . gde manje vrednosti odgovaraju velikim gradovima sa razvijenom industrijom. Minimalna dnevna potrošnja vode može se izračunati korišćenjem formule 9 .1.štavljenje kože dn Prema određenoj srednjoj dnevnoj potrošnji vode ( V (sr ) ) maksimalna dnevna potrošnja računa se korišćenjem formule: ( dn dn (1.1. Šećerane 5.2 do 1. vodovodne mreže sa kontrarezervoarom treba proračunati (proveriti na pritisak) i u času kada je protok koji ide u rezervoar najveći (kada je pritisak u mreži najveći). Proizvodnja hartije 6.5 .1.proizvodnja viskozne svile 4. kada je ( dn ) (h) (h) V (1.3) 24 (h) gde je kmin koeficijent minimalne časovne potrošnje. U tabeli II dat je izvod iz normativa potrošnje vode u industriji. prema normativima. izbora crpnih pumpi i dimenzionisanje stanice za prečišćavanje vode.2) Vmax = kmax max . određuje i srednja dnevna potrošnja vode za industrijske potrebe.1) Vmax ( dn ) = kmax) · V (sr ) jedinica količina vode u litrima po komadu po komadu po 1 l mleka na 1 kg vune na 1 m tkanine na 1 kg svile na 1 kg šećera na 1 kg hartije 2 150 . Kožare .1. TABELA III Koeficijent maksimalne dnevne potrošnje Veličina naselja Sela.kada je ( dn ) (h (h) V Vmin) = kmin min .1. Tekstilna industrija .

8 1.2) i (1. Pri projektovanju vodovoda mora se voditi računa i o njegovom radu za vreme gašenja požara.50 0. date su u tabeli IV.45 1. računski proverava. pri čemu veće vrednosti odgovaraju velikim gradovima sa jakom industrijom.42 0.50 .36 0.0.16 . TABELA IV Veličine koeficijenata maksimalne i minimalne časovne potrošnje broj stanovnika do 1000 5000 10000 30000 100000 300000 1000000 i više (h) kmax (h) kmin 2.1. s tim da ovaj rezervoar mora da ima i protivpozarnu rezervu vode.2.9.28 .( dn ( dn ( Vmin ) = kmin ) · Vsrdn ) .0. ( dn gde je kmin ) od 0.0 1.35 .1.8 1.4 0. Pri određivanju zapremine napornog rezervoara treba voditi računa da ovaj rezervoar treba da prihvati i protivpožarnu rezervu vode.6 . odnosno.24 . za gašenje požara u trajanju od 3 sata.6 1. Zapremina beznapornog sabirnog rezervoara prečišćene vode određuje se usklađivanjem dijagrama časovnih dopremanja vode crpnih i napornih pumpi. Norme potrošnje vode za gašenje požara i verovatno moguć broj istovremenih požara date su u tabeli V. Po postojećim pravilima projektovanja.1.5 1.1.04 . prethodno.7 . uz pretpostavku da je do požara došlo u času maksimalne potrošnje vode. koji figurišu u formulama (1.09 .70 Zapremina napornog rezervoara i izbor napornih pumpi vrši se prema verovatnom dijagramu časovne potrošnje vode u danu najveće potrošnje vode.2 .14 0.3 . vodovod se proračunava.0.0. analizirati stvarne dijagrame časovne potrošnje vode u gradovima u kojima su uslovi života slični uslovima grada za koji se projektuje vodovodni sistem. Orijentacioni podaci o veličinama koeficijenata maksimalne I minimalne časovne potrošnje vode.3).2.24 0.0.4 .4 .0.1.25 . za gašenje jednog unutrašnjeg i jednog spoljašnjeg požara u trajanju od 10 minuta.0. Da bi se došlo do verovatnog – proračunskog dijagrama časovne potrošnje vode potrebno je.7 do 0. TABELA V Norme potrošnje vode za gašenje požara u gradovima i naseljima broj stanovnika u naselju do 5000 10000 25000 50000 100000 200000 300000 400000 500000 800000 1000000 2000000 proračunski broj istovremenih požara 1 1 2 2 2 3 3 3 3 3 3 4 protok vode za jedan požar [l/s] zgrade do dve etaže 10 10 10 20 25 25 25 25 25 25 25 25 zgrade sa tri i više etaža 10 15 15 25 35 40 55 70 80 95 100 100 Proračunsko vreme gašenja požara je 3 sata 10 .06 0.

povećanje pritiska obezbeđuje samo u vremenu gašenja požara. kod ovakvih sistema. ako se na hidrantu puni vodom vatrogasno vozilo (zbog većih otpora u usisnom cevovodu autopumpe). u traženom momentu. 11 . U sistemima gašenja požara niskim pritiskom. Pritisak. do veličine koja je dovoljna da obezbedi protivpožarni mlaz neposredno od hidranta. kroz nehermetičke spojeve cevi. projektuju kao sistemi gašenja požara niskim pritiskom. koje donose vatrogasci. Pojava potpritiska u vodovodnoj mreži može da. proračunom treba proveriti. vodovod treba. da za vreme gašenja požara u svim tačkama vodovodne mreže vlada natpritisak (po propisima. kao sistemi za gašenje pođara. mogu biti: 1) sistemi gašenja požara niskim pritiskom i 2) sistemi gašenja požara visokim pritiskom. ne samo potreban protok ka mestu požara. Kako postoji opasnost da protivpožarne pumpe stvore potpritisak u mreži. Obično se. već i povećanje pritiska u vodovodnoj mreži. da obezbedi samo povećanje protoka. Za ispravan rad ovih pumpi dovoljno je da natpritisak vode u hidrantu bude 1 bar. stvaraju prenosive pumpe. ili delovi gradskog vodovoda u reonima lokacija fabrika. veci od jednog bara). U sistemima gašenja požara visokim pritiskom. potreban za dobijanje protivpožarnih mlazeva vode.Prema mogućnostima gašenja požara. obično. da obezbedi. vodovodi. a koje se napajaju iz protivpožarnih hidranata na vodovodnoj mreži. za veličinu protoka potrebnog za gašenje požara. ili nešto više. Gradski vodovodi se. vodovod treba. Sistemi gašenja požara visokim pritiskom projektuju se kao pojedini fabrički vodovodi. u traženom momentu. izazove prodiranje podzemnih voda u cevovod i zagađenje pijaće vode.

1. 1 (2.1.2) ptot = p + ρc 2 . p p c2 H = tot = + . prema jednom od načina njegovog merenja (pomoću staklene pijezometarske cevčice povezane sa izbušenom rupicom na cevovodu). OSNOVE HIDRAULIČKOG PRORAČUNA VODOVODNIH MREŽA 2.4) odnosno. (2.4'') gde su: • Yg12 – jedinični (po masi) gubitak mehaničke strujne energije.1) c = c12 = 2 12 d 12 π gde je d12 – unutrašnji prečnik cevi. brzina strujanja vode u ovoj deonici cevovoda je: 4Q (2. Totalni pritisak vode ( ptot ) u posmatranom preseku cevovoda jednak je zbiru strujnog pritiska ( p ) i dinamičkog pritiska p d = 1 / 2 ⋅ ρc 2 . • ∆h12 – gubitak napora zbog viskoznog trenja u posmatranoj deonici cevovoda [ m ]. 2 gde je ρ – gusitna vode. (2.b).3) ρg ρg 2 g Označavajući sa z1 i z2 kote terena na mestima račvanja 1 i 2 (z1 = KT1. ili između priključka potrošača i sledećeg čvora mreže.4') ili H 1 + z1 = H 2 + z 2 + ∆h12 (2. Označavajući sa Q12 zapreminski protok u deonici cevovoda između tačaka grananja protoka 1 i 2. H [ m ].a) i deonice cevovoda između mesta račvanja cevovoda (čvora mreže) i sledećeg priključka potrošača (sl.2. a c – brzina strujanja vode u posmatranom preseku cevovoda. 12 . g 2 g 2 (2. energijska jednačina za deonicu vodovodne mreže glasi: p1 c12 p c2 + + gz1 = 2 + 2 + gz 2 + Yg12 . • ∆pg12 – gubitak pritiska zbog viskoznog trenja u posmatranoj deonici cevovoda [ p a ].2. ptot1 + pgZ1 = ptot 2 + pgZ 2 + Yg12 . z2 = KT2). zbog viskoznog trenja u posmatranoj deonici [ J / kg ]. Naporom vode (H) zove se visinski ekvivalent totalnog pritiska. Napomenimo da se strujni pritisak (p) često zove i statički pritisak. GUBITAK NAPORA (PRITISKA) U DEONICI CEVOVODA BEZ GRANANJA PROTOKA Deonice cevovoda bez grananja protoka su deonice cevovoda između dva susedna potrošača (sl.

(2. tj. ∆h = Za strujanja pod natpritiskom. na 20 o C).5) pg Hidraulički nagib cevovoda (I) je bezdimenzijska veličina.81 m 3 / s ). (g = 9. Zbog visoke specifične toplote vode (4183 J / (kg oC). Q – zapreminski protok kroz cevovod [ m 3 / s ].7) C= c .6) I= L Hidraulički radijus cevovoda (Rh). Proračun gubitka napora (pritiska) u pravolinijskim deonicama cevovoda Zbog jednostavnijeg pisanja izostavljamo indekse označavanja posmatrane pravolinijske deonice cevovoda i koristimo oznake: d – unutrašnji prečnik cevovoda [ m ]. L – dužina cevovoda [ m ]. d 2 gde je λ – bezdimenzijski koeficijent trenja. za izračunavanje gubitka pritiska (gubitak napora) u pravolinijskim deonicama cevovoda koriste tri vrste formula: 1 – Formula Darsija (Darcy) L c2 ∆pg = pλ ⋅ . I= c2 C 2 Rh (2. (2. ∆pg . c = 4Q . ∆h .1. koji ima dimenziju m 0.8) gde je C – Šezijev koeficijent. U literaturi se. dobija se ( A = d 2π / 4 . kakva su strujanja u vodovodnim mrežama.1. Rh = A / O. Yg12 = 2. a i zbog razmene toplote sa okolinom. generirana toplota viskoznog trajanja praktično i ne utiče na promenu temperaturne vode u vodovodnoj mreži. g Jedinični (po masi) gubitak mehaničke strujne energije nepovratno je transformisan u unutrašnju (toplotnu) energiju vode.5 s −1 . d 2π ∆pg – gubitak pritiska u cevovodu [ p a ]. c – brzina strujanja vode u cevovodu [ m 3 / s ]. Rh I tj. odn. O = d ⋅ π ) da je hidraulički radijus cevovoda Rh = d / 4 . definiše se kao odnos protočne površine (A) prema obimu ove površine (O). definisana odnosom gubitka napora u cevovodu ( ∆h ) prema dužini cevovoda (L). 13 . ili strujnog kanala. ∆pg = pg ⋅ ∆h .∆pg12 = g ⋅ ∆h12 . ∆h – gubitak napora u cevovodu [ m ]. 2 – Formula Šezija (Chezy) pri čemu je: ∆h = λ L c2 ⋅ . d 2g (2.

8))υ ⋅10 −6 m 2 / s . Za strujanje u cevovodima pod natpritiskom.51  1 (2. a najčešće i sa Re > 10 5 . Kod laminarnih strujanja (Re ≤ 2320).nove .11) = −2 log + 0.4 0. malo korodirane Plastične cevi . d ). (2. do kojeg se dolazi teorijskim putem [1].3 – Formule tipa c = c ( d. za Re ≤ 2320 Re Stujanja u deonicama vodovodne merže su po pravilu turbulentna i to sa Re > 10 4 .4 ÷ 1. Darsijev koeficijent trenje.8) se svodi na oblik 4 L (2. λ = λ (Re. δ ) . s tim da većim Re – brojevima odgovara veći intenzitet turbulencije. definisan kao odnos inercijske sile prema sili viskoznog trenja.10) gde je υ –kinematički koeficijent viskoznosti vode (υ = (1. C d Prema drugoj jednačini (2. bitumenizirane .50 0. ili I = I ( c.1 ÷ 0. uobičajeno.upotrebljivane.006 0.2 0.upotrebljivane δ [mm] 0.2 0. Re – broj karakteriše režim strujanja u cevovodu. Kod turbulentnih strujanja.nove. Šezijeva formula (2. δ ) uobičajeno se citira formula Kolbruka (Colbrook-a). ili bolje reći jednačina  2.0 0. C Rejnoldsov (Reynolds-ov) broj.3 ÷ 0. Darsijev koeficijent trenja u opštem slučaju zavisi od Re – broja i relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi δ [δ = δ / d ] . Za Re ≤ 2320 strujanje je laminarno. koja se praktično ne javljaju u deonicama vodovodnih mreža. dok je za.27δ  . Re > 2320 strujanje turbulentno. za t=(10÷30)oC).03 Od formula tipa λ = λ (Re. λ  Re λ  14 . S obzirom da je I = ∆h / L i da je pri strujanju sa natpritiskom Rh = d / 4 .nove .9) λ= 2.8') može se uspostaviti sledeća veza između bezdimenzijskog koeficijenta trenja u Darsijevoj formuli i Šezijevog koeficijenta: 8g (2. Veličina hrapavosti unutrašnjih zidova vodovodnih cevi data je u tabeli I υ Tabela I Materijal i stanje cevi Čelične cevi Grubo pocinkovane čelične cevi Cevi od livenog gvožđa .3 ÷ 0. za strujanje u cevovodu je c⋅d Re = . I ). iznosi: 64 λ= .5 ÷ 1.7) i jednačini (2.8') ∆h = 2 ⋅ ⋅ c 2 .

Zaključak je da formula (2.8).11). 25 . utvrđeno je da se cevi mogu smatrati hidraulički glatkim ( λ = λ (Re ) ) ukoliko je ispunjen uslov: 7. 15 . Polazeći od Karmanovog uopštenja Prantlove reorije o putanji mešanja kod turbulentnog strujanja. koja eksplicitno određuje koeficijent λ . malo su manji od onih dobijenih po formulama (2. k2 = .003 . ali se ponašaju kao hidraulički glatke cevi.13) data dvadeset godina kasnije.   λ  Re λ  koja daje vezu između koeficijenta trenja i Re – broja.12). Napomenimo da je formula (2. Prema mnogobrojnim eksperimentima određivanja funkcionalnih veza λ = λ (Re.004 ÷ 0.81  0.11) i (2.13). k2 – konstante. čime se ova svodi na oblik 1 2. Upoređivanjem koeficijenata trelja λ dobijenih po formuli Frenkelja (2. pa do δ = 10 −6 .27 ⋅ δ  . Cevi ne mogu biti apsolutno glatke.46δ  = 0. 25 0 .5 δ = i Re ≥ 4000.11). k1. za turbulentna strujanja u hidraulički glatkim cevima. (2. za Re ≥ 10 4 i u širokom dijapazonu relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi (od δ = 0. (2.11 +δ    Re   Re kao i formula Frenkelja (Френкел-а)  6.a u ruskoj stručnoj literaturi i formula Altšula (Aлбштул-а)  100   68  λ = 0.13) i formuli. λ= 2   6. u odnosu na jednačinu (2.51 = −2 log . ukoliko je debljina laminarnog graničnog podsloja ( δ ls ) veća od hrapavosti zida cevi ( δ ls > δ ).9  1 = −2 log   + 0. λ  Re     odnosno 1 . Isto važi i kada se ove formule primene za δ = 0 . Laminirani granični podsloj u ovom slučaju potpuno pokriva hrapavu oblast zida cevi i koeficijen trenja postaje samo funkcija Re – broja ( λ = λ (Re ) ). Prema mnogobrojnim eksperimentima izvršenim u glatkim cevima utvrđene su i konstante u napred datoj jednačini (k1 = 2.12) (2. teorijskim putem se dolazi do jednačine [1]  1  1 = −k1 log  + k2 .1 + 1. Koeficijenti λ dobijen po formuli (2.13). (2.11) (koja se mora numerički rešavati).27 ⋅ δ   − 2 log    Re      0 .13) Formula Kolbruka (2.0.13). ili bolje reći jednačini Kolbruka (2. pa su za praktičnu primenu pogodnije formule (2. kada se praktično radi o hidraulički glatkim cevima) može se zaključiti da se veličina koeficijenta λ zanemarljivo malo razlikuje (najviše 1%). kada je hrapavost zida cevi vrlo velika.12) i (2.11) ne određuje λ eksplicitno. koja ne određuje λ eksplicitno. vrlo dobro može da zameni jednačinu (2. δ ) .15) λ Re λ poznate Prantl – Karmanove jednačine za određivanje koeficijenta trenja u hidraulički glatkim cevima.81 0.9     + 0.14) Re pri čemu je uslov Re ≥ 4000 po pravilu ispunjen u deonicama vodovodne mreže.05 . za Re > 10 5 i δ = 0.

Koeficijent trenja u režimu laminarnog strujanja (Re ≤ 2320) određen je korišćenjem jednačine λ = 64 / Re.2) u kojoj uticaj Re – broja postaje zanemarljiv i koeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi ( λ = λ (δ ) ). Na sl. ove se svode na formulu Nikuradzea (2. 237 . Kako se prema Kolbrukovoj jednačini (2. Re Zbog jednostavne formule navedimo i Blaziusovu (Blasius-ovu) formulu: 0. formule za određivanje koeficijenta trenja u hidraulički glatkim cevima. njena primena u vodovodnim mrežama ograničena. koje se mogu primeniti i u deonicama vodovodnih mreža ( Re ≥ 10 4 ). Za δ = 0 . daju se dijagrami λ = λ (Re.396 λ = 0. λ = λ (Re.15) ne određuje λ eksplicitno. za hidraulički glatke cevi. (2. λ= (1.2 dat je dijagram λ = λ (Re.19) Re Za izračunavanje Darsijevog koeficijenta trenja u režimima automodelnih strujanja po Re – broju.18).13) zanemare članovi u kojima figuriše Re – broj.Nikuradzeova formula: 0.20).12). Za δ = 0 . 2. jednostavnije. 2.15) ne može se eksplicitno odrediti λ = λ (Re ) .2. Prema graničnoj krivoj A – A na sl. u literaturi se daju brojne. za δ ≥ . može se zaključiti da postoji oblast Re – brojeva i relativnih hrapavosti unutrašnjeg zida cevi δ (desno od granične krive A – A.21). sa zanemarljivim odstupanjem.111(δ ) .15). datim na sl. u stručnoj literaturi se najčešće citiraju dve formule i to: - formula Nikuradzea: 1 = −2 log(0. navedimo dve najpoznatije. (2.221 za Re = 105 ÷ 108.20) - formula Šifrinsona: λ = 0. Od svih ovih formula.Prema jednačini (2. 16 .15).17) λ = 0. u svim priručnicima praktične primene iz hidraulike.14 − 2 log δ ) 2 1 2 i (2.316 λ = 0.12) svodi se na Blazijusovu formulu (2. 25 . svodi se na formulu Šifrinsona (2.0032 + 0.3 . zbog malih Re – brojeva za koje važi. 2. koeficijen trenja ( λ ) ne određuje eksplicitno.1 / δ = d / δ ) Prema karakteru grafika λ = λ (Re. na sl.1 / δ = d / δ ).21) Ako se u formulama Kolbruka (2. 2.1 / δ = d / δ ). izračunati prema ovim jednačinama.16) Re . λ tj. formula Altštula (2. (2.12) svodi se na jednačinu (2.0054 + 0. formula Altštula (2. a to su: .27 ⋅ δ ). jednačina (2. za Re = 5 · 103 ÷ 105.18) Re mada je.0032 + 0.Hermanova (Hermann-ova) formula: 0. (2.1. (2.11) i Frenkelja (2. Kako jednačina (2. Zbog preglednosti dijagrama i apcisa (Re) i ordinata ( λ ) dijagrama su u logaritamskoj podeli (razmeri). za Re = 104 ÷ 2 · 105. a po istom principu. može se zaključiti da je 1500 λ = λ (δ ) .11) i Prantl-Karmanovoj jednačini (2. Za strujanja kod kojih koeficijent trenja ne zavisi od Re – broja ( λ = λ (δ ) ) kaže se da su automodelna po Re – broju.1 / δ = d / δ ) preuzet iz priručnika [2].

0179 λ = 1 / 3 . da bi se uvođenjem koeficijenta trenja λ po (2. za jako korodirale cevi ( n = 0. Kako je Maning svoju formulu (2.5 s −1 ]. za upotrebljavane.011)    dok bi odnos gubitka napora kroz upotrebljavani jako korodirani cevovod ( n = 0. n n 4 gde je n = 0.013 .8') dobija oblik L 44 / 3 n2 L 2 ∆h = c = 6.6 ⋅ n 2 = λ= . S obzirom na jednačine (2.013 koeficijent koji zavisi od hrapavosti cevi i uzima se: C= − − − 1/ 6 (2. d 0.011)  λ (n = 0. da je nazovemo Maningove formule za izračunavanje koeficijenta trenja u cevima od livenog gvožđa i čelika.011 ) iznosio Jednačina (2.22) n = 0.011 ).0210 λ = 1 / 3 .013.23') u Darsijevu jednačinu (2.012 ).19 . Jasno je.35 ⋅ n 2 4 / 3 c 2 . gubitak napora pri strujanju kroz upotrebljavane lako korodirani cevovod ( n = 0.23) i (2.22). u kojoj figuriše bezdimenzijski koeficijent trenja λ .22) objašnjeno.012 . s tim da je konkretno vezana za cevi od livenog gvožđa i čelika. za upotrebljavane.012)  =  = 1.7).011 ÷ 0. 8 ⋅ 41 / 3 gn 2 124. ponovo dobila jednačina (2.7). odnosno pri istom zapreminskom protoku (Q = const). za nove bitumenizirane cevi ( n = 0.8). definisao prema stanju cevi od livenog gvožđa ili čelika.0151 λ = 1 / 3 .011 . preko veličine koeficijenta n. pa se s obzirom na ovo konkretno dobija: 0. jako korodirale cevi. koje proističu iz (2. (2. jednačina (2.22). u kojoj figuriše Šezijev koeficijent C [ m 0. u odnosu na gubitak napora kroz novi bitumenizirani cevovod ( n = 0. kako je uz formulu (2. Za C prema formuli (2.012 ) i d 0. Za strujanje pod pritiskom u cevovodima od livenog gvožđa ili čelika. za izračunavanje gubitka pritiska (napora) koristi se i Šezijeva formula (2. iz formalnih razloga.011 ÷ 0. n = 0.23). 4/3 d d (2. interesantno je zaključiti da bi pri istoj brzini strujanja vode u posmatranoj pravolinijskoj deonici cevovoda (c = const). a takve su i formule (2.011 ) bio 17 . za nove bitumenizirane cevi.Osim Darsijeve formule (2. 1 1/ 6 1  d  Rh =   . za ∆h .013 ).013 ) prema gubitku napora kroz novi bitumenizirani cevovod ( n = 0.9) i (2. lako korodirale cevi i n = 0. za c = const (Q = const). ∆h(n = 0.012)  λ (n = 0. d Formula (2. često je citirana Maningova (Manning-ova) formula za izračunavanje Šezijevog koeficijenta.22) moglo bi se.23').23) poznata je kao Maningova jednačina za izračunavanje gubitka napora u pravolinijskim deonicama cevovoda od livenog gvožđa ili čelika. doći i do.23) ∆h(n = 0. za lako korodirale cevi ( n = 0.22).23') može se pridružiti formulama za izračunavanje koeficijenta trenja u režimima automodelnih strujanja po Re – broju.23') d 1/ 3 d 1/ 3 gde je n = 0.

867  ⋅ 1 +  c  d 1.7).00107 ⋅ 1. sa cevima od čelika i livenog gvožđa.867  2 ⋅ 1 +  ⋅ c . (2. c  d 1. u slučaju da cevovod. za c < 1. doredi njoj odgovarajuća formula za određivanje Darsijevog koeficijenta trenja.∆h(n = 0.867  ⋅ 1 +  c  d 0. lako korodira.000912 ⋅ c  0. Isti procenti promena važe i za koeficijente trenja λ . Treću grupu formula.26) dobija se: L ∆h = 0. u slučaju da cevovod. za cevovode koji su u eksploataciji. S obzirom na jednačine (2.3 .2m / s . jako korodira. koja u njemu figuriše.000912 ⋅ i λ= 0. Prema ispitivanjima na terenu. d (2. za c < 1. zbog čijih promena može da dođe i do preraspodele protoka u deonicama vodovodne mreže. formalno. 18 .011)  λ (n = 0.0179  0.00107 ⋅ 1.26) formalno se dobijaju i dogovarajući koeficijenti trenja: 0. pri istom zapreminskom protoku (q = const).013)  =  = 1. d ) .26') L  0.24) i (2.3  0.26) i I = 0. odnosno da raste za skoro 40%. preko brzine c. zbog dugotrajne upotrebe.25) λ = 2 gd c2 koja omogućava da se prema formuli I = I(c.3 i I = 0. d (2. (2. za c = const (q = const). d).013)  λ (n = 0. koje se svode na oblik ∆h = L · I (c. koje se koriste za izračunavanje gubitka napora u pravolinijskim deonicama cevovoda.d).25) i drugu jednačinu (2. za c < 1.3  2 0.011)  Prema napred izvedenoj analizi sleduje da. indirektno zavisi i od Re – broja. gubitak napora. dobija se jednačina I (c.0210 λ= . gde je I = ∆h / L.2m / s . d 0 .2m / s .26'') 0. za c ≥ 1.2m / s .39 .2m / s . za c ≥ 1. Ševeljev je postavio sledeće formule: c2 I = 0. raste za skoro 20%.3 c 2 .24) S obzirom na jednačinu (2. za c ≥ 1.3 . posmatran u donosu na nov bitumeniziran cevovod od livenog gvožđa ili čelika. dok koeficijent trenja za c < 1. d).3 (2. ∆h(n = 0.2m / s odgovara režimima automodelnih strujanja po Re – broju. čine formule tipa I = I (c.2m / s . zbog upotrebe. U napred datim formulama koeficijent trenja za c ≥ 1.3  a prema jednačinama (2.25) i (2.3 .2m / s .

može napisati i u obliku: 0. da su svi cevovodi u eksploataciji. odgovara formuli (2.28) 4 d π S obzirom na jednačine (2.Upoređujući formule (2. samo formalno odgovara formulama za određivanje koeficijenta λ u hidraulički glatkim cevima.15)).26'') odgovarala bi. Ovo je sasvim logično.26). lako je utvrditi. 226 c1.300 (2.23') za srednje korodirale cevi (za n = između 0. (2. da za unutrašnje prečnike cevi d = 0. gde je q – protok kroz cev unutrašnjeg prečnika d.25).26'') i (2.27'') λ = 0. ∆h = 0. iz koje proističe i formula (2.000685 1.250m (50 ÷ 250mm).9) ⋅ 10 −6 m 2 / s .7) i (2. formula (2.26''). pa se napred data formula može.29) 19 . 226 . Prema jednačini (2. Za Rejnoldsove brojeve Re = 104 ÷ 5 · 105 (kakvi su obično u deonicama vodovodnih mreža).0134 λ= . korišćenjem neke od formula za hidraulički glatke cevi (obično formule (2.23').2m / s . c = 2 .26''). dovoljno tačno. ovi podaci se daju u obliku tabela I (c ) . (2. 4c I= λ 2 gd ⋅ c2 . odn.27'').15). koje je ispitivao Ševeljev. verovatnije je da izvedena formula Maninga (2. iz koje proističe (2.774 (2. zbog vrlo male hrapavosti unutrašnjih zidova ovakvih cevi. po svom obliku λ = λ (Re ) . za c ≥ 1. Za određivanje gubitka napora u plastičnim cevovodima. 4q d 2π q = c⋅ . Za c < 1. 226 Za vodu temperature (10÷25)ºC. Ševeljev je postavio uzimajući u obzir i spajanje plastičnih cevi u prirodnim uslovima. 226 .6) je 2 gd odn.23').2m / s . uzimajući u obzir i spajanje cevi u prirodnim uslovima. koje važe za cevi od livenog gvožđa i čelika. s tim da manje razlike odgovaraju većim Re – brojevima. (2. ne opisuje najbolje strujanja sa c < 1. obično daju hidraulički nagib cevovoda (I = ∆h / L). s obzirom da je Ševaljev svoju formulu (2. q= 2 I.27'') obuhvata i lokalne gubitke napora u spojevima cevi. dao za cevovode koji su u eksploataciji.2m / s . Prema ovome koeficijent λ u (2.27).050 ÷ 0. kinematički koeficijent viskoznosti vode je υ = (13 ÷ 0. već prema proračunu. 774 .013). Proizvodjači plastičnih cevi. Za svaki konkretan prečnik cevi (d = const). prema formuli (2. pa formula (2. Ševeljev je dao formulu L c1. sa c < 1. d d naglašavajući da se radi o plastičnim cevima ruske proizvodnje. formula (2. bili u jako korodiralom stanju.000685 1.27'') veći su od onih dobijenih za hidraulički glatke cevi ((2.27).16) i (2. za (25 ÷ 15)%. za I = I(c. Kako je verovatnoća.2m / s .27') (c ⋅ d )0. ili λ (c ) . a ređe i u obliku tabela ili I (q ) . (2. ili Darsijev koeficijent trenja ( λ ). formula (2.23'). stanju jako korodiralih cevovoda. odn. transformiše se u formulu za Darsijev koeficijent trenja. ne prema rezultatima ispitivanja. koeficijenti λ dobijeni po formuli (2. 0. Re Formula (2.27) I = 0.d).27''). λ (q ) .17)).012 i 0.

ove treba proračunati korišćenjem formula (2. 5 d12 π g ⋅ d12 α 12 = 1 + ∑ξ k −1 n k λ12 20 .2.  d12 k =1  2 g   odnosno.Prema datim karakteristikama I (c ) . odnosno datim karakteristikama I (q ) .30).14). uzimajući u obzir i relativnu hrapavost zida cevi. treba proveriti da li je u svim delovima date karakteristike ispunjen uslov (2.31') pretstavlja odnos lokalnih gibitaka napora prema gubicima napora u pravolinijskim deonicama cevovoda. indeksirane su.31) d12 2 g gde je . s obzirom na spojeve cevi. prema oznakama. L12 – dužina cevovoda. kao i kolena. U delovima datih karakteristika.14). Karakteristike gubitka napora u deonicama cevovoda bez grananja protoka Deonice cevovoda u kojima nema grananja protoka obično su. 2. pa je α12 = 1. stvaraju lokalne gubitke napora.13).1 prikazano. karakteristike treba povećati za 5 ÷ 10%. u ovom odeljku. date I (c ) . gubitak napora u deonici cevovoda konstantnog protoka može se izračunati korišćenjem jednačine. ili λ (c ) . konstantnog prečnika. ili λ (q ) . kako je na sl. d12π jednačina (2. ili λ (c ) . Cevovod obično nije pravolinijski. jednačine L c2 ∆h12 = α 12 ⋅ λ12 ⋅ 12 ⋅ 12 .10 Kako je 4Q c12 = 2 12 .0826 ⋅ α 12 λ12 12 . Prema Darsijevoj formuli za proračun gubitka napora u pravolinijskim deonicama cevovoda (2. Lokalni gubici napora nastaju i na mestima spajanja cevi i na mestima ugradnje zaporne. može se lako utvrditi da li su one date kao rezultat ispitivanja ili su rezultat proračuna po nekoj od formula za hidraulički glatke cevi.05 ÷ 1.31') L12 d12 Drugi član u jednačini (2.31) može da se svede na oblik 2 ∆h12 = K 12 ⋅ Q12 gde je 8α 12 λ L L (2. 2. Tako je d12 – unutrašnji prečnik cevovoda. Račve na početku i na kraju deonice.1.7) i formuli za proračun lokalnih gubitaka napora (2. da ne kažemo. da se cevi ponašaju kao hidraulički glatke. Ako se utvrdi da su date karakteristike rezultat proračuna za gidraulički glatke cevi. U svakom slučaju. sa 12. (2. u kojima nije ispunjen uslov (2. n   c2 L ∆h12 =  λ12 12 + ∑ ξ k  ⋅ 12 . ili druge armature. po pravilu. (2. Pri proračunu spoljašnjih (uličnih) vodovodnih mreža ne detaljiše se sa lokalnim gubicima napora i uzima se da oni iznose 5 ÷ 10% od gubitka napora u pravolinijskim deonicama cevovoda. Sve veličine vezane za cevovod bez račvanja protoka.32) K 12 = 2 12 12 = 0. početka (1) i kraja (2) posmatrane deonice cevovoda. u kojima se menja pravac trase cevovoda. a Q12 – protok vode u posmatranoj deonici cevovoda.

Višegodišnje gledano.33 za jako korodirale cevi.33 za nove cevi. takođe je konstanta. a konstanta K12. a sa njom raste i koeficijent trenja. koja u njoj figuriše.33) Napred data jednačina parabole je karakteristika gubitka napora u posmatranoj deonici cevovoda.05. 25 = 0 0 Q12.32).00156 512 ). Za hidraulički glatke cevi. svodi se na oblik∗ L L 2 ( K 12 = 0. 33 d12 d12.15) i (2.00156 ⋅ 512 ⋅ Q12 . parametar K12.00182 512 ). 25 d12. Re12 ) .33 za lako korodirale cevi i L L 2 ( K 12 = 0.34'') ∆h12 = 0. (2. zavisi od relativne hrapavosti unutrašnjeg zida cevi (δ 12 = δ 12 / d12 ) i veličine Rejnoldsovog broja. 2 ∆h12 = K 12 ⋅ Q12 . I pored činjenice da se ne preporučuje za primenu u proračunu kod plastičnih vodovodnih cevovoda. u jednačini (2. K12 = const (2. Blazijusova jednačina dobija oblik 0 0 0. karakteristike gubitka napora u deonicama vodovodne mreže menjaju se. Koeficijent α12.316π 0. K 12 = K 12 (δ 12 . 25υ 0.L12. 33 d12 d12.34) ∆h12 = 0.05 ÷ 1. (2.Kako koeficijen trenja λ12 . Kako je gubitak napora proporcionalan kvadratu protoka (odnosno kvadratu brzine). ∗ 21 . u opštem slučaju. odnostno gubitka napora. u opštem slučaju je funkcija veličine δ 12 .10. .17). koeficijenti trenja se mogu eksplicitno izračunati korišćenjem formula (2. 33 d12 d12. .18) je navedena zbog jednostavnog oblika i ne preporučuje se za korišćenje pri proračunu vodovodnih meža.23) za strujanje u cevima od livenog gvožđa ili čelika.297υ 0. indirektno je u funkciji i protoka kroz posmatranu deonicu cevovoda. Re12 ). (2.00131 512 ). uzimajući α12 = 1. Re12 = 12 12 = υ πd12υ λ12 = λ12 (δ 12 . kada koeficijent trenja ne zavisi od Re – broja ( λ12 = λ12 (δ 12 ) ). 25 d12. u kojima su strujanja automodelna po Re – broju. 4 ⋅ Q12 c ⋅d .00182 ⋅ 512 ⋅ Q12 . parametar K12 postaje konstanta i gubitak napora u deonici cevovoda opisuje se jednačinom kvadratne parabole. 25 0. L12 i d12 su konstane. 25 = λ12 = 0. L12 . 25 Relativna hrapavost cevi tokom eksploatacije cevovoda raste. d12 i Re – broja. U slučajevima automodelnih strujanja po Re – broju. zovu se još i strujanja sa kvadratnom karakteristikom gubitka napora (ili gubitka pritiska). koji figuriše u formuli za K12. 25 Re12 4 0. u koje spadaju plastične vodovodne cevi.18). je koeficijent karakteristike gubitka napora.00131 ⋅ 512 ⋅ Q12 .34') . L L 2 ∆h12 = 0. a preko Rejnoldsovog broja. ( K 12 = 0. Blazijusova formula (2.33). Maningova formula (2.316 0. automodelna strujanja po Re – broju. koja se prema proceni usvaja u granicama α12 = 1. d12 . 25 Q12. Veličine δ 12 . iz metodoloških razloga počnimo baš od Blazijusove jednačine (2. Zamenjujući Re prema jednačini (2.

Prema napred datoj diskusiji. formula Altštula (2. 25 d12. izuzimajuči izrazito turbulentna strujanja (automodelna strujanja po Re – broju). Za izrazito turbulentna strujanja je n ≤ 2. ali bi zaključak bio isti.37)  53.3 . Polazeći od ove formule.4 ⋅ υ ⋅ d12  L 2 (2.16). 25 L12 5 d12 (2.0304 ⋅ α 12 5 4 d12 d12. ∆h12 = B12 ⋅ Q1275 (2.000446 ⋅ α 12 (2.37') ∆h12 = 0. K 12 = 012 . .  53. (2. datim u odeljku 2.4 ⋅ υ ⋅ d12  = 0.što zamenom Re u drugu jednačinu (2.m. ali i dovoljno tačna. dobilo bi se K 12 odnosno. F12 = 0.00909 ⋅ dij  + δ 12  ⋅ 12 ⋅ Q12 5   Q12 d12   Napred date jednačine (2. da o opštoj formuli ∆h = K ⋅ q n nema smisla govoriti. a = const. gde koeficijent K zavisi od geometrijskih parametara cevovoda. 25 412 = const .36') i (2. jasno je.36) (2. za Re ≤ 2320). glasi: . n = 2 . 75 Q12 pa je gubitak napora u posmatranoj deonici cevovoda definisan jednačinom 1. često citira jednačina ∆h = K ⋅ Q n . dobilo bi se F12 K 12 = E12 + 0.00909 ⋅ d12  + δ 12    Q12   0 . Re 12 za hidraulički glatke cevi.1.35') Polazeći od Hermanove formule (2. kao opšta formula za izračunavanje gubitka napora u cevovodu. za proračun koeficijenta trenja. koje u opštem slučaju nisu slične i . K = const. polazeći od formule λ = 64 / Re. a kod laminarnih strujanja je n = 1 (što se može dokazati.polazeći od različitih formula za izračunavanje λ12 = λ12 (Re12 ) i λ12 = λ12 (Re12 .35'). n ≤ 2.12). δ 12 ). 22 . U literaturi se. q12 υ 0.35) (2.polazeći samo od formula oblika a λ12 = m .37') najbolje svedoče oblicima funkcije ∆h12 = ∆h12 (Q12 ) kojima se može opisati gubitak napora u posmatranoj deonici vodovodne mreže u kojoj je λ12 = λ12 (Re12 ) ili je λ12 = λ12 (Re12 . m < 1.32) daje L B gde je B12 = 0.0245 ⋅d 12 ⋅υ 0. .7 pa je gubitak napora u posmatranoj deonici cevovoda definisan jednačinom 2 . Polazeći i od drugih formula za pororačun koeficijenta trenje. δ 12 ).1. Napomenimo odmah da o laminarnim strujanjima u vodovodnim mrežama nema smisla i govoriti. a veličina eksponenta n zavisi od režima strujanja (Re – broja).7 ∆h12 = E12 ⋅ Q12 + F12 ⋅Q 112 E12 = 0. za njegovo izračunavanje može se koristiti jednostavna.3 L12 L12 = const .36') Za strujanja u kojima koeficijent trenja zavisi od Re – broja i od relativne hrapavosti cevi. mogli smo da napišemo još nekoliko ovakvih funkcija. dobijaju se različite funkcije ∆h12 = ∆h12 (δ 12 ) . dobija se funkcija gubitka napora u obliku n C12 = const. ∆h12 = C12 ⋅ Q12 . 25 ⋅ 0 .

36) i (2. Ne ovako jednostavno.Usvaja se da se i kod strujanja koja nisu automodelna po Re – broju. ali slično bi se moglo pokazati i korišćenjem jednačina (2. 23 .36) i (2. U literativnim proračunima prstenastih vodovodnih mreža. ali se zbog njihove relativno male promene.32) koristi kao opšta formula pretstavljanja gubitka napora u deonici vodovodne mreže je: - uopštavanje metodologije proračuna vodovodnih mreža i promena gubitka napora zbog promene protoka u cevovodu mnogo više izražava član 2 Q12 nego li parametar K12.35). a parametar K12 se menja 1. može se jednostavno pokazati korišćenjem jednačine (2. dok bi se gubitak napora promenio za 3. (2.19 puta (suprotno od promene protoka).35). Razlog da se jednačina (2. već parametar koji zavisi od protoka Q12. gde K12 nije konstanta.35 puta.33).32). Promenom pritiska Q12 za 2 puta. Da je ova druga tvrdnja tačna.37). odnosno jednačinom (2.37). kako je prikazano jednačinama (2. parametri K12 menjaju se u svakom iterativnom koraku rešavanja zadatka. u deonicama u kojima je λ12 funkcija i Re12 – broja. koja je dobijena polazeći od Blazijusove formule za proračun koeficijenta trenja u hidraulički 2 glatkim cevima. postupak rešavanja zadatka značajno ne produžuje. gubitak napora u deonici vodovodne mreže opisuje jednačinom oblika (2. član Q12 se menja 4 puta.

dok je protok u izlaznoj deonici posmatrane magistralne deonice QB.11 2 2 2 ∆h A1 = K A1 ⋅ Q A1 . Gubici napora u deonicama magistralne vodovodne mreže AB su. gde su: Q A1 = Q B + q = Q B + (q1 + q 2 + q 3 ) . 24 . Q12 = Q A1 − q1 = QB + (q 2 + q3 ) . tj. Deonicom magistralne vodovodne mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove magistralne vodovodne mreže. sa tri priključka potrošača (1.39) ∆h AB) = К A1 ⋅ Q A1 + K 12 ⋅ Q12 + K 23 ⋅ Q23 + K 3 B ⋅ Q32B . 2. na sl.2. prema oznakama na sl.39) dobija oblik Q3 B = Q23 − q3 = QB . q = q1 + q 2 + q3 (2.10. (2. 2 i 3). (3 2 ∆hAB) = K A1 ⋅ ( QB + ( q1 + q2 + q3 ) ) + K12 ⋅ ( QB + ( q2 + q3 ) ) + K 23 ⋅ ( QB + q3 ) + K 3 B ⋅ QB 2 2 2 (2. pri čemu je Q A = QB + q . Prema oznakama na sl.41) U slučajevima kada koeficijenti trenja u cevovodu (λ) zavise samo od relativne hrapavosti cevi ( λ = λ (δ ) ). odnosno (3 2 2 2 (2. jednačina (2.2.10 prikazana je magistralna deonica vodovodne mreže između čvornih tačaka A i B. ∆h23 = K 23 ⋅ Q23 . (3 Gornji indeks (3) uz oznaku gubitka napora ∆h AB) označava da se govorio cevovodu sa 3 priključena potrošača. K12. protok u ulaznoj deonici magistralne deonice mreže je QA=QA1. Označavajući sa Q protoke u deonicama magistralnih vodovodnih mreža.2. ∆h12 = K 12 ⋅ Q12 . S obzirom na jednačine (2. ∆h3 B = K 3 B ⋅ Q32B . u slučajevima kada su strujanja automodela po Re – broju. a sa q protoke koji se odvode potrošačima.40) Q23 = Q12 − q 2 = Q B + q 3 . GUBITAK NAPORA U DEONICI VODOVODNE MREŽE SA USPUTNOM POTROŠNJOM VODE Čvorovima vodovodne mreže zovu se mesta račvanja magistralnih cevovoda vodovodne mreže i mesta priključka potrošača na krajevima magistralnih cevovoda.40).38) gde je q = q1 + q 2 + q3 ukupan protok vode koji troše potrošači priključeni na magistralnu deonicu vodovodne mreže AB. veličine KA1. 2.

= q n = q / n .12 prikazano q1 = q 2 = q3 = . (2. n q n L AB n +1 j =1 Prema oznakama na sl. protoci u deonicama cevovoda između priključka potrošača su: q Q A1 = Q A = QB + q = QB + n . δ ) ili λ = λ (Re ) . K23 = const.coust).K23 i K33. a QB tranzitni protok.43) n  n  n     U slučaju da je deonica cevovoda AB istog prečnika i da je strujanje u njoj automodelno po Re – broju (λ .. Razmotrimo primer većeg broja ravnomerno raspoređenih potrošača sa jednakom potrošnjom vode. gubitak napora u deonici cevovoda AB je: n  n −1  n−2     2 ∆h AB = K A1  QB + ⋅ q  + K 12  QB + q  + K 23  Q B + q  + . K12.43) dobija oblik. 2. 2. = KAB = KAB / (n+1).42). K A1 = const. K23 i K33 su parametri karakteristika gubitka napora u deonicama cevovoda.. K A1 = K A1 (Q A1 ) . K12 = const. koji zavise od protoka u odgovarajućim deonicama cevovoda... n q Q23 = Q12 − q 2 = QB + (n − 2 ) .. = LnB = Ako je Q ukupan protok koji se odvodi potrošačima priključenim na deonicu cevovoda AB. za λ = λ (Re. za LA1 = L12 = L23 = .41). = q n = q = ∑qj . su konstante i predstavljaju koeficijente karakteristika gubitka napora u deonicma cevovoda. L A1 = L12 = L23 = .. kako je na sl. S obzirom na jednačine (2. K33 = const. za λ = λ (δ ) . pa jednačina (2. gubitak napora udeonici cevovoda AB je: (n 2 2 2 2 ∆h AB) = K A1Q A1 + K 12 Q12 + K 23 Q23 + . veličine KA1... K 3 B = K 3 B (Q3 B ) . U režimima strujanja u kojima je λ = λ (Re..44) 25 .42) Q12 = Q A1 − q1 = QB + (n − 1) . δ ) ili λ = λ (Re ) . K 12 = K 12 (Q12 ) .. + K nB QnB (2. n QnB = QB . protok na ulazu u deonicu AB je: QA = QB + q. n q (2. (n ) 2 2 2 ∆h AB (n ) n K j   = AB ∑  QB + q  n + 1 j =0  n  2 (2. K 23 = K 23 (Q23 ) . + K nB QnB ..12..42) Za q1 = q 2 = q3 = . koji se odvodi potrošačima iza ove deonice cevovoda.. = LAB = LAB / (n+1) je KA1 = K12 = K23 = .. u jednačini (2.

..) koji figurišu jednačinu (2.. K(n-1)·n)...45') odnos ova dva gubitka napora je ∆h (1) n3 β = AB) = n .. K12 ..13 prikazano. zavise od protoka u odgovarajućim deonicama cevovoda (KA1 = KA1 (QA1).47) (n ∆h AB 2 ∑j 2 2 2 j =1 što je ilustrovano podacima β (n) datim u tabeli I..13 5 2. n   n  n  U slučaju da je deonica cevovoda AC istog prečnika i da je strujanje u njoj automodelno po Re – broju (λ . Sa smanjenjem protoka smanjuju se Re – brojevi..45) ∆h AC) = K A1  q  + K12  q  + .. 26 . S obzirom na ovo. Re12 ..45).. za LA1 = L12 = L23 = . Tabela I n β 2 1..79 30 2..) i nisu jednaki za LA1 = L12 = ...45) svodi na: n K (n ∆h AC) = AC q 2 ∑ j 2 . 2... (2.Razmotrimo i primer cevovda AC. Q23 = q. sa n ravnomerno raspoređenih potrošača sa jednakom potrošnjom vode. Q12 = q.45) ne može se svesti na oblik (2. manji je od onog dobijenog po jednačini (2. K12 = K12 (Q12)..46) Uz uslov pod kojim je izvedena jednačina (2.45'). = L(n −1)n = L AC n Protoci vode u deonicama cevovoda između priključaka potrošača su: n n −1 n−2 1 Q A1 = q = q .93 4 2... δ)). n n n n pa je gubitak napora u cevovodu AC: 1  n   n −1  (n (2. indirektno.47)..60 3 1....86 U slučaju kada koeficijenti trenja u cevovodu zavise i od Rejnoldsovog broja (λ = λ (Re.45') n3 j =0 Ako bi se sav protok Q potrošio na kraju deonice AC gubitak napora bi bio veći od gubitka napora pri usputnoj potrošnji i iznosio bi (1) ∆h AC = K AC ⋅ q 2 .). = L (n-1)·n = LAC/n je KA1 = K12 = K23 = . preko veličine Re – brojeva (ReA1..27 10 2. + K (n −1)n  q  . a rastu koeficijenti trenja i parametri karakteristka gubitka napora u nizvodnim deonicama cevovoda (KA1 < K12 < .. pa se jednačina (2. = L(n-1) n = LAB / n. u krajnjoj grani vodovodne mreže. odnos gubitka napora pri tranzitnom protoku kroz cevovod. (2.. Q(n −1)n = q .60 20 2. = K (n-1)·n = KAC/n.. (2. kako je na sl. prema gubitku napora pri usputnoj potrošnji vode.coust). Iz navedenog razloga jednačina (2. parametri karakteristika gubitka napora u deonicama cevovoda između potrošača (KA1.. L A1 = L12 = L23 = .

b prikazano. sa dva priključena potrošača. a. a ∆h AB) – gubitak napora u cevovodu sa n priključenih potrošača.14. koje figurišu u jednačini (2. Zamenjujući (2. čime se usputna potrošnja vode (q1 i q2) svodi na dva fiktivna potrošača na početku i kraju cevovoda AB. kako je na sl.51) 27 . se jednostavno.48) dobija se K A1 2 (QB + q )2 + K12 (QB + q 2 )2 + K 2 B QB Q AB = K AB K AB K AB gde je KAB = KA1 + K12 + K2B. SVOĐENJE USPUTNE POTROŠNJE VODE NA FIKTIVNE POTROŠAČE NA POČETKU I KRAJU CEVOVODA (n Gubitak napora u cevovodu sa usputnom potrošnjom vode ∆h AB) manji je od gubitka napora u istom tom cevovodu. λ12 i λ2B konstante (ako je strujanje u svim deonicama cevovoda automodelno po Rejnoldsovom broju). izračunava korišćenjem jednačine (2. (2.2. prema jednačini (2. u ovom slučaju.48).49) q A =Q B + q − Q AB . u kojoj figurišu konstante.48) (n gde je KAB – koeficijent (parametar) karakteristike gubitka napora u cevovodu AB.51). konstantne su i veličine KA1. ekvivalentan je cevovodu sa potrošačima na početku i na kraju cevovoda. q B = Q AB − QB .50) gde je q = q1 + q2. gubitak napora je 2 2 (2 2 ∆h AB) = K A1 (Q B + q ) + K 12 (QB + q 2 ) + K B 2 QB (2. 2.49) izračunavaju se protoci qA i qB. 2. ekvivalentni tranzitni protok QAB. Postoji neki protok QAB ( QB < Q AB < QB + q ) koji bi tranzitno 2 prolazeći kroz cevovod stvarao gubitak napora ( ∆h AB = K AB ⋅ Q AB ) jednak gubitku napora u (n cevovodu sa usputnom potrošnjom vode ( ∆h AB = ∆h AB) ). Za deonicu cevovoda AB. K AB (2. prikazanu na sl. korišćenjem jednačina (2. Zadržimo se malo na pitanju određivanja ekvivalentnog protoka QAB. K12 i K2B (koeficijenti karakteristika gubitka napora u odgovarajućim deonicama cevovoda). Protok QAB. u slučaju da je sav protok na ulazu u cevovod ( Q A = Q B + q ) tranzitno prošao kroz cevovod.51). Po određivanju ekvivalentnog tranzitnog protoka kroz cevovod AB.3. prema gubitku napora. Određujuči. cevovodu sa n priključenih potrošača.50) i (2. (2. Ako su koeficijeti trenja λA1.14. Q AB = (n ∆h AB) .

48) dobija se Q AB = j  1 n  ∑  QB + n q  .50) svodi se na oblik Q AB n 1  2  =q ∑ 1 + n j  .388·q 0. koeficijenti trenja λA1.355·q 0.52) svodi se na oblik 1 n 2 q (2.5q jednačina (2.49) izračunati protoci qA i qB. dati su u tabeli II.a) izračunati ekvivalentni protoci QAB i prema jednačini (2.. ka potrošačima iza ove deonice cevovoda. .7(QB+q) i prema ovom protoku odredi parametar KAB u početnom približanju.. K 12 = f 12 (QB + q 2 ) .408·q 0.624·q 0. Kako su protoci fiksirani (QB = const. prema jednačini (2. koje figurišu u jednačini (2. a zatim. QB – protok koji se tranzitno provodi kroz cevovod AB. veličine KA1.51) izračuna protok QAB u prvom približanju. proračun se. . K2B i KAB. kako je na sl. Zamenjujući (2. gubitak napora može se izračunati korišćenjem jednačine (2.624 4 0..707 2 0..624·q 0.a) ∑k .707·q 0.394·q 0. interaktivna koraka. potrošači ravnomerno raspoređeni duž vodovoda. 4(n + 1) j =0   2 (2.52.. pak.b) 28 .645·q 0.606·q 0. QA = q) 1 0.612 5 0.. dok razlika dobijenog protoka i protoka iz prethodnog približenja ne postane zanemarljivo mala. pa se jednačina (2. U tabeli je dat i odnos protoka (Q AB = QB + α ⋅ q ) α = (Q AB − QB ) / q Q AB = Tabela II (QB = 0. 2.376·q 0. Re12. K 2 B = f 2 B (Q AB ) i K AB = f AB (Q AB ) . najviše tri. K12 i K2B svode se na konstante.12 prikazano. da im je potrošnja ista i da je koeficijent trenja u cevovodu konstantan.Ako.. Za QB = 0 jednačina (2.606·q 0. Sa protokom QAB iz prvog približanja ulazi se u drugi iterativni korak određivanja ovog protoka i tako dalje.645·q 0.. ali kao parametar koji zavisi od traženog protoka qAB ostaje veličina KAB. Preporučuje se da se u početnom približanju uzme QAB = 0. . n n + 1 k =1 Prema jednačini (2. Kako se parametar gubitka napora K AB = f AB (Q AB ) relativno malo menja.44) i (2.51) indirektno zavise i od odgovarajućih protoka i to: K A1 = f A1 (QB + q ) .592·q 0. za različiti broj priključenih potrošača (n). q = const. q2 = const) veličine KA1.. . K12. n – broj priključenih potrošača.612·q 0.52) gde su: q – protok kojeg troše potrošači priključeni na cevovod AB.645 3 0.44).293·q 0. λ12 i λ2B zavise i od Rejnoldsovih brojeva (ReA1. praktično završava u dva.51) mora rešavati iterativnim postupkom. n + 1 j =0   2 (2.52.592·q 0. fiktivnih potrošača na početku i kraju cevovoda (na koje se svode realni potrošači).606 .52. 10 0.612·q 0..592 n Q AB qA qB α Za QB = 0. U slučaju da su. Re2B).707·q 0.

477·q 0.555·q 0..49) izračunati protoci QAB.52) svodi se na oblik 4 n  1  (2. . dati su u tabeli III.451·q 0.061·q 0.. kao i odnosi α = (Q AB − QB ) / q .57) svodi se na oblik 1 n  1  (2.553·q 0..b) i (2.50).546·q 0. gde manji broj odgovara velikim tranzitnim protocima∗ ∗ za QB = 10q dobilo bi se α = 0.445·q 0.52..549 n Q AB qA qB α Za QB = q jednačina (2.. . kao i odnosi protoka α = (Q AB − QB ) / q .541·q 0.118·q 0.467·q 0.546 4 0.523 .538·q 0. .506.443·q 0.533·q 0..538·q 0. za n = 5 i α = 0.520·q 0.567·q 0.. Tabela III (QB = 0.525·q 0. qB (qA / qB < 1) odnos protoka α = (Q AB − QB ) / q u cevovodima sa tranzitnim protokom (QB ≠ 0) menja se u relativno uskim granicama α =(0.c) Q AB = q ∑ 1 + j  .. IV i V može se zaključiti: protok qA uvek je manji od protoka.550·q 0. .549·q 0. .550 2 2. qA i qB i odnosti protoka α = (Q AB − QB ) / q . .067·q 0.450·q 0...561 5 1. III.473·q 0. 10 2.618 2 1. .527·q 0.520 n Q AB qA qB α - Prema podacima iz tabela II.480·q 0.5q.581·q 0.080·q 0.57. 10 1.454·q 0.523·q 0.523·q 0.541 5 0.550·q 0. dati su u tabeli V.546·q 0.533·q 0.520·q 0. QA = 2q) 1 2 0. 10 0.533 n Q AB qA qB 0.439·q 0..d) ∑ 1 + 2 n j  ..475·q 0.557·q 0...52. . Q AB = q 2 Tabela V (QB = 2q. n + 1 j =0  n  a prema njoj i jednačinama (2..580 3 1.49) izračunati protoci QAB.555·q 0.581·q 0.557 .433·q 0.Prema jednačinama (2.527 4 2.. ..467·q 0.462·q 0.. Tabela IV 2 (QB = q. qA i qB.419·q 0..555 3 0.. n + 1 j =0   a prema njoj i jednačina (2.561·q 0.618·q 0.505 za n = 10 29 ..533·q 0. QA = 1. dati su u tabeli IV.. qA i qB.60÷0. .049·q 0. .057·q 0.459·q 0...567 4 1.581 α Za QB = 2q jednačina (2..382·q 0..525 5 2.49) izračunati protoci QAB. QA = 3q) 1 2. ...541·q 0.533 3 2..527·q 0.538 .580·q 0.5q) 1 1..525·q 0.420·q 0.

Ekvivalentni tranzitni protoci QAB dobijeni po formuli (2. a bočne grane su cevovodi C – D. ekvivalentan tranizan protok je QBC. q2.15. Broj deonica granate vodovodne mreže uvek je manji za jedan od broja čvorova mreže.15.49). BC.54) ∑k n n k1 Za n = 1 cevovod AC je sa samo jednim potrošačem na kraju cevovoda (qC = q. u svim deonicama posmatrane vodovodne mreže. teorijski gledano. F.15. B. što znači da posmatrana mreža ima 6 čvorova.. U.a) za (n + 1 / n ) . mesta grananja cevovoda i mesta priključaka krajnjih potrošača. (n Uz uslove za koje je izvedena jednačina (2. C – E i B – F. Deonicama vodovodne mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove mreže i ima ih 5 (AB. q A i q ′ . a prema jednačinama (2.60 za n > 5 i sa povećanjem broja potrošača (n) teži graničnoj vrednosti α = 0.48) i (2.48) i (2.52. izračunati efektivan tranzitni protok je QBF a izračunati protoci 30 . a tranzitni protok kroz nju je QC = ∑ q j . dobija se q 1 n 2 (2. sa j =5 j =9 23 23 indeksima BC. . D.48) i (2. 2. 2. realni potrošači. umesto AB. magistralni) cevovod.13.49) izračunati ekvivalenti protok i protoci fiktivnih potrošača na počeku i kraju ove deonice vodovodne mreže su Q AB . Prema jednačinama (2. uz mogućnost promene indeksa (AB) u njima. a tranzitni protok kroz nju je QF = q29 + q30. za ∆h AB) . Čvorove mreže čine mesto priključka vodovodne mreže na dovodni (naporni.48) i (2. qC = QAC . S obzirom na granice promene. CE i AF). sa indeksom BF. po obe formule se dobijaju α AC = α AD = 1 / 3 = 0.54) veći su u odnosu na ekvivalentne tranzitne protoke QAC dobijene po formuli (2. CD. . kako je na sl.58 . dobilo bi se Q AC = (n ∆h AC) K AC i qA = q – QAC. a tranzitni protok kroz nju je q B = ∑ q j j =1 j =5 30 30 . ekvivalentan tranzitan protok kroz posmatranu mu deonicu vodovodne mreže je (2. za n = ∞. Razlog ovome je što cevovod AC ima n deonica. q30). Ova mesta su na sl.b prikazano. 3. graničnom slučaju.45'). qA = 0).). Na sl. prikazana na sl. a protoci fiktivnih potrošača na ′ početku i kraju ove deonice mreže su q ′′ i qC .. mogu se zameniti fiktivnim potrošačima na početku i kraju deonica vodovodne mreže. definisanog jednačinama (2. 2. .53) Q AB = QB + α ⋅ q a protoci fiktivno redukovanih potrošača na početku i kraju deonice su: q A = QB + q − QAB = (1 − α )q i q B = Q AB − QB = α ⋅ q (2. C.49).58. Prema napred izloženom principu ekvivalentnog protoka u deonici cevovoda. Prema jednačinama (2. QAB = q1. svodi na cevovod sa dva potrošača na početku i na kraju cevovoda. 2. E.a označena tačkama A.54) ima smisla koristiti za n > 1 (n = 2..Za QB = 0 je α ≤ 0.53') Ako se krajnja grana vodovodne mreže AC. Ulazni protok u deonicu BC je B Q B = ∑ q j . pa jednačinu (2. Ulazni protok u deonicu mreže BF je B QB = ∑q j = 24 30 j . Q AC = Ulazni protok u deonicu AB je Q A = ∑ q j . a cevovod AB ima jednu deonicu više.49).a prikazana je jedna trograna vodovodna mreža sa 30 potrošača (q1.. umesto AB. Magistralnu granu čini cevovod A – B – C.

15.fiktivnih potrošača na početku i kraju ove deonice mreže su q ′′′ i q ′ . q E = q ′ + q 23 . 31 . D E pa je prema ovome.2. Sa 30 potrošača (sl.d).a) mreža se redukuje na samo 6 potrošača (sl. dobija se QCE.15. B B B ∑q j =17 23 j ′ i QE = q23. q F = q ′ + q 29 + q30 F q D = q ′ + q16 . za QC = D Prema oznakama na sl.2. na sl. j =9 16 ′′ qC i q ′′′ . q c′′ i q ′ . a za deonicu mreže CE. E ′ ′′ ′′ q C = qC + qC + qC′ . 2.15.15. za QC = ∑ q j i QD = q16 dobija QCD.b je: q B = q ′ + q ′′ + q ′′′ . Po istom principu B F izračunavaju se i efektivni protoci u ostale dve deonice mreže i fiktivni protoci potrošača na njihovom početku i kraju.2.c data vodovodna mreža sa fiktivno redukovanim potrošačima u čvorovima mreže. Tako se za deonicu mreže CD.

odvodi ravnomerno po dužini deonice mreže. Govoreći o spoljašnjoj (uličnoj) vodovodnoj mreži. Q A = QB + q (2.2.57) a realni potrošači priključeni na ovu deonicu mogu se fiktivno redukovati na potrošače u čvorovima A i B sa protocima: q A = Q A − Q AB = (1 − α ) ⋅ q . a ΣL – ukupna dužina deonica vodovodne mreže [ m ]. a deonicama mreže zovu se cevovodi koji povezuju čvorove mreže. Ako je q ukupan protok vode koji troše potrošači priključeni na deonicu vodovodne mreže dužine L.55) q SP = ΣL gde Σq – ukupan protok koji troše kući potrošači [ m³/s ]. uslovno.55) može se promeniti i na delove gradske vodovodne mreže. specifičan. Jednačina (2.3 pokazano.57') gde. u odeljku 2. sveden po jedinici dužine cevovoda zove se specifičan protok. U sastav spoljašnje (ulične) vodovodne mreže ulaze samo mesta priključaka unutrašnjih vodovodnih mreža. kako je. grafik potrošnje vode. Prema podacima iz tabela II . q B = Q AB −Q B = α ⋅ q (2. fabričke i druge distributivne) vodovodne mreže. (2. a tačno su definisana i mesta njihovih priključaka na spoljašnju vodovodnu mrežu. koeficijent α zavisi od veličine tranzitnog protoka QB i broja priključenih potrošača (sa istim ukupnim protokom q). projektant može približno da odredi ukupan protok vode koju troše svi kućni vodovodi. specifičan protok u ovoj deonici mreže je q (2. a za dimenzionisanje cevovoda vodovodne mreže merodavan je specifični protok u danu i satu najveće potrošnje. na primer na gradske reone.4. ali nije u mogućnosti da ovaj protok konkretno preraspodeli na sve priključke kućnih vodovodnih mreža. gde manji broj odgovara velikim tranzitnim protocima.56) Prema gubitku napora u posmatranoj deonici vodovodne mreže. Na svaku deonicu spoljašnje (ulične). mesta račvanja cevovoda i krajevi cevovoda. Protoci vode koji troše veliki potrošači (fabrike. protok vode na ulazu u posmatranu deonicu (QA) jednak je zbiru protoka datog potrošačima priključenim na ovu deonicu (q) i protoka koji tranzitno prođe kroz deonicu (QB). Po modelu ravnomernog odvođenja vode po dužini deonice vodovodne mreže dobilo bi se da koeficijent α zavisi samo od veličine tranzitnog protoka QB. po kojoj se voda. pa nema smisla ove protoke svoditi na specifične protoke. a svaka od njih ima svoj. vodovodne mreže priključen je veći broj kućnih vodovodnih mreža. U gradskim reonima sa većom gustinom naseljenosti veći je i specifični protok koji se odvodi kućnim vodovodnim mrežama.55') q SP = L Za deonicu vodovodne mreže AB (označenu prema čvorovima na početku (A) i kraju (B) deonice).50). Sa dnevnom promenom potrošnje vode menja se i specifični protok.V zaključuje se da je α = (0. Σq . Prema normativima potrošnje vode i grafika očekivane opšte potrošnje vode u toku dana. Iz ovog razloga uvodi se uprošćena proračunska šema odvođenja vode iz deonica vodovodne mreže. bolnice i drugi) poznati su u svakom trenutku dana. a dobijene brojčane vrednosti 32 . SPECIFIČNI PROTOK POTROŠNJE VODE U DEONICI VODOVODNE MREŽE Čvorove vodovodne mreže čine mesta priključaka vodovodne mreže na naporne (dovodne) cevovode. klanice. ekvivalentan protok koji bi tranzitno prošao kroz ovu deonicu je Q AB = Q B + α ⋅ q (2. Protok koji troše potrošači. hoteli. u sastavu mreže se ne računaju naporni cevovodi (kojima se mreža napaja vodom) i unutrašnje (kućne.60 ÷ 0.

58).59) i (2.odgovarale bi graničnim vrednostima datim u tabelama II – V (za n = ∞ ). Q = Q(x). L pa se gubitak napora u elementarno kratkoj deonici cevovoda (dx) može izračunati korišćenjem formule K d (∆h ) = K dx ⋅ Q 2 = AB Q 2 ⋅ dx .577 ⋅ q 3 i da je koeficijent α u njima qAB 1 α= = = 0. za QB = q. koeficijeti α ( α = (QAB – QB)q) sledeći α = 0. L  L Pretpostavljajući da je Darsijev koeficijent trenja u posmatranom cevovodu konstantan (λ coust).505. a protok kroz cevovod u proseku na dužini x je: q x  (2.60) dobija se da je ekvivalentni protok u krajnjim deonicama vodovodne mreže.58) Q = Q( x ) = q − q sp ⋅ x = q − x = q1 −  .16. L S obzirom na (2. za QB = 10 · q 33 . kako je na sl. K K dx = AB dx . 2. za QB = 0. sa ravnomernom potrošnjom vode po dužini deonice q Q AB = = 0. α = 0.59) ∆hA⋅ B = AB q 2 . α = 0.16 prikazano Za primer prikazan na sl. QB = 0). za QB = 2Q i α = 0. 3 U slučaju da kroz posmatranu krajnju deonicu vodovodne mreže struji samo protok koji troši potrošač na kraju ove deonice (QAB = qB).5 · q.517.528.60) Izjednačavanjem desnih strana jednačina (2. specifični protok potrošača je qsp = q / L. između koeficijenta karakteristke gubitka napora u cevovodu (KAB) i koeficijenta karakteristike gubitka napora u njegovom elementarno kratkom delu (Kdx) postoji veza. gubitak napora bi bio 2 ∆h AB = K AB ⋅ Q AB (2. Ilustrujmo ovo na primeru jedne krajnje deonice vodovodne mreže (kroz koje nema tranzitnog protoka.541. 2. napred data jednačina dobija oblik 2 K AB 2  x d (∆h ) = ⋅ q 1 −  dx L L  a njen integral u granicama od x = 0 do x = L definiše gubitak napora u deonici AB vodovodne mreže bez tranzitnog protoka K (2.577 q 3 Na sličan način moglo bi se pokazati da su. pri ravnomernoj potršnji vode po dužini deonice vodovodne mreže.

505 α = 0. pogotovu u krajnjim deonicama vodovodne mreže.55 α = 0.50 za sve veličine tranzitnog protoka. U literaturi se.5 < QB / q < 1 1 < QB / q < 5 5 < QB / q < 10 α = 0. a samim tim i od pritiska u spoljašnjoj (uličnoj) vodovodnoj mreži.50 QB / q > 10 Pri proračunu vodovodnih mreža uvodi se još jedna pretpostavka. 51 ÷ 0.60 ÷ 0.57) i (2. koji troše po polovinu protoka q. Prema napred datim podacima ovo dovodi do greške koja nije zanemarljivo mala. odvodi vode iz čvorova mreže ne zavise od promene pritiska u mreži.Prema podacima iz tabela II – V (jer potrošnja vode nije nikad ravnomerna po družini deonice vodovodne mreže) predlaže se usvajanje koeficijenata α (koji figuriše u jednačinama (2.53 α = 0. U gradskim vodovodnim mrežama uključivanje kućnih potrošača je bez ikakvih zakonitosti.5 0.57')) prema podacima iz tabele VI. Iz ovog razloga pretpostavlja se da svi fiktivno svedeni. a prema ovome i fiktivna redukcija potrošača duž deonice mreže na dva potrošača (na početku i kraju deonice). a za različite stepene otvora ovih ventila protok vode na potrošačkim mestima zavisi od pritiska u unutrašnjoj (kućnoj) vodovodnoj mreži. Tabela VI QB / q = 0 0 < QB / q < 0. 34 . često predlaže usvajanje koeficijenta α = 0.55 ÷ 0. mesta njihovih priključaka na mrežu i veličine protoka koji ovi troše. radi uprošćenja.53 ÷ 0. Pritisak u spoljašnjoj vodovodnoj mreži neprekidno se menja. koja omogućava značajno uprošćenje proračunske šeme odvođenja vode potrošačima. pa se u proračun ne može uvesti promena pritiska u mreži.51 α = 0.60 α = 0. Potrošači uključuju vodene protoke preko različitih ventila. zavisno od broja uključenih potrošača.

U gravitacionom vodovodnom sistemu prikazanom na sl. Q = c⋅ 4 unutrašnj prečnik cevovoda (d). pod odgovarajućim natpritiskom. Po ovoj nameni rezervoar se često zove i prekidna komora pritiska.25d ′ = 1. Napomenimo da se brzina strujanja može birati proizvoljno.25d ′ = 0.62) 2 5 d 2 g gπ d može se zaključiti da je gubitak napora približno obrnuto proporcionalan petom stepenu prečnika cevi. samo. 4Q (2. L c2 8λL ∆h = λ ⋅ = Q2 .17.5.75d ′ ) gubitak napora u cevovodu poveća za oko četiri puta ( ∆h / ∆h ′′ ≈ 4 ). zbog velike visinske razlike između hidroakuulacije A i potrošača. (2. ali je izbor prečnika cevovoda ograničen prečnicima cevi iz asortimana proizvođača cevi (standardnim prečnicima cevi). u trenucima male potrošnje vode. za zadati protik. da se smanjenjem prečnika cevi za 25% ( d ′′ = d ′ + 0.2. d 2π . jer i Darsijev koeficijent trenja λ zavisi od prečnika cevi (nešto je manji ucevima većeg prečnika i obrnuto). zavisi od brzine strujanja u cevovodu (c). prečnik cevovoda zavisi od usvojene brzine strujanja vode u cevovodu.61) d= R⋅c Prema napred datoj jednačini sleduje da. pa se povratno i brzina strujanja može. da. pri zadatom protoku. Lako je izračunati da se povećanjem prečnika cevi za 25% ( d ′′ = d ′ + 0. spreči preveliki pritisak u cevovodu i vodovodnoj mreži. Ilustrujmo ovo na vodovodnim sistemu prikazanom na sl. kakva su strujanja sa natpritiskom vode. diskretno menjati. Kaže se približno. Rezervoar je dovoljno visoko iznad potrošača 35 .17. Sa povećanjem brzine strujanja. u odnosu na napor potreban da svi potrošači dobijaju tražene količine vode.2.2. ili.25d ′ ) gubitak napora u cevovodu smani za oko tri puta ( ∆h / ∆h ′′ ≈ 3 ). prečnik cevovoda se smanjuje i obrnuto. sa smanjivanjem brzine strujanja prečnik cevovoda se povećava. postoji rezervoar R. U gravitacionim vodovodnim sistemima prečnik cevovoda se bira tako da sam cevovod (preko gubitka napora koji stvara) „pojede“ višak napora. Prema Darsijevoj formuli za izračunavanje gubitka napora u pravolinijskim deonicama cevovoda. za protok kroz cevovod (Q). PRINCIPI ODREĐIVANJA PREČNIKA CEVOVODA Prema jednačini protoka za strujanje sa punim prečnikom cevovoda. čiji je zadatak.

17 prikazano. Napor vode u posmatranom preseku cevovoda je visinski ekvivalent totalnog natpritiska vode i veći je pijezometarske visine za veličinu visinskog ekvivalenta dinamičkog pritiska. od 1 do 2 i od 2 do R). a napor (natpritisak) vode u vodovodnoj mreži najmanji. praktično se može zanemariti odstupanje pijezometarske linije od naporne linije cevovoda.2.63) ∑ ∆h = Z A − Z R .17 prikazano. mogu zadovoljiti sa cevima dva različita prečnika u svakoj deonici (s tim da se prema usvojenim prečnicima. kako je na sl. 36 . određuju dužine deonica sa istim prečnikom cevi). bez spoljašnjeg zahvata.2. A−1 1− 2 2− R Kako je A− R ∑ ∆h = ∑ ∆h + ∑ ∆h + ∑ ∆h A−1 1− 2 2− R i ZA – ZR = (ZA – Z1) + (Z1 – Z2) + (Z2 – ZR). Kako su brzine strujanja u cevovodima relativno male. Napor vode koji treba izgubiti u cevovodu između rezervoara (R) i mesta napajanja ulične vodovodne mreže ( n·m ) je (2. Cevovodi se proračunavaju prema protoku u času najveće potrošnje vode. Da bi svi potrošači dobili tražene protoke.65) i uslove (2. cevovod od A do R. a u krajnjem slučaju da dodiruje trasu cevovoda.65) ∑ ∆h = gx 2 d 5 Q 2 S obzirom na jednačinu (2. prema jednačinama (2. a prečnici cevi u ovim deonicama određuju se iz uslova: i (2. drugi uslov je da pijezometarska linija cevovoda bude iznad trase cevovoda. ∑ ∆h = Z1 − Z 2 ∑ ∆h = Z 2 − Z R .62) koeficijentom α ( α = 1. Kako je izbor prečnika cevi ograničen standardnim prečnicia cevi (iz asortimana proizvođača cevi). Po uslovu da pijezometarska linija ne seče trasu cevovoda.sl.63) Množenjem desne strane jednačine (2. Pijezometarskom visinom zove se visinski ekvivalent natpritiska vode u posmatranom preseku cevovoda. ne može uspostaviti strujanje sa potpritiskom.10). kada su gubici napora u cevovodima najveći. Visinska razlika cevovoda koji povezuje rezervoar (R) i mesto napajanja ulične vodovodne mreže ( n·m ) je ZR – ZM.2.64) se.17).65). A− R kada je prečnik cevovoda najmanji. obično. Potreban napor vode na mestu napajanja ulične vodovodne mreže (Hn·m) dobija se proračunom ulične vodovodne mreže.2. kako je na sl. treba obezbediti napor od Hn··m na mestima napajanja ulične vodovodne mreže (v. kako je na sl. podeljen je u tri deonice (od A do 1. pa se prečnik cevovoda od akumulacije do rezervoara određuje po uslovu da gubitak napora u cevovodu bude jednak ovoj visinskoj razlici (2. Jednačine (2. gubici napora u deonicama cevovoda konstantnog prečnika mogu se proračunati korišćenjem formule: 8αλL (2. kojim se obuhvataju i lokalni gubici napora (zbog vijuganja trase cevovoda i ugrađene armature). uslov (2. a pijezometarska linija cevovoda je linija koja povezuje pijezometarske visine u presecima cevovoda.17 prikazano.64) mogu se izračunati prečnici u razmatranim deonicama cevovoda.17 može zaključiti.64) ∑ ∆h = Z A − Z1 .64) ispunjuju i uslov definisan jednačinom (2. a samim tim su i troškovi njegove izgradnje najmanji. da obezbeđuje potreban napor u vodovodnoj mreži potrošača (ima funkciju napornog rezervoara za vodovodnu mrežu).vode.66) ∑ ∆h = Z R − Z m − H n⋅m . Razlika nivoa vode u akumulaciji i rezervoaru (prekidnoj komori pritiska) je ZA – ZR.05 ÷ 1. Kako se u gravitacionom cevovodu. R − n⋅ m kako se sa slike 2. pod odgovarajućim natpritiskom.

pa potrošači dobijaju vodu pod većim naporom (pritiskom). kako je šematski prikazano na sl. koja se može ugraditi je N T = ρgQH T η T .67) gde je A− HA ∑ ∆h – gubitak napora u cevovodu.18. Prema oznakama na sl. Pri donošenju odluke o izgradnji male (mikro) hidroelektrane treba uzeti u obzir i blizinu postojeće električne mreže i mogućnosti da se voda iz prekidne komore preliva u vodotok kojeg hidroakumulacija mora snabdevati biološkim minimumom vode. Vodovodni sistem sa potisnom pumpnom stanicom mogu biti: a) sa prethodnim napornim rezervoarom. trenjem izgubljen pad (ZA – ZR) može se posmatrati i kao bruto turbinski pad.17. Treba imati u vidu i da su troškovi održavanja i amortizaciona izdvajanja veća u vodovodnim sistemima sa malom (mikro) elektranom. Napred izložen proračun prečika cevovoda od akumulacije do prekidne komore pritiska (rezervoara) dat je prema uslovu najmanje cene izgradnje ovog cevovoda (izborom najmanjih mogućih prečnika cevi) i u praksi se obično ovako radi. i ako sa gledišta racionalnog korišćenja energije. U periodima manje potrošnje vode gubitak napora u cevovodu od rezervoara do mesta napajanja ulične vodovodne mreže je manji. S obzirom na stepen korisnosti generatora ( η G ) snaga električne struje koja se može dobiti u ovoj hidroelektrani je N = N T ⋅ η G = ρgH T η T η G .18 prikazano. (2. b) sa prednjim kontrarezervoarom i b) sa zadnjim kontrarezervoarom. 37 . koji se može iskoristiti za pogon male (mikro) hidroelektrane izgrađene na poziciji prekidne komore pritiska (rezervoara).67) gde je η T – stepen korisnosti turbine. kako je na sl. s tim da manje brzine odgovaraju većim prečnicima. U cilju iskorišćenja vodovodnog pada za proizvodnju električne struje u maloj (mikro) hidroelektrani. ovo nije uvek ispravno. raspoloživ neto turbinski pad je: H T = (Z A − Z B ) − ∑ ∆h .2.2. (2. kao i proračun ulične mreže vrši se prema protoku vode usatu najveće potrošnje vode. u odnosu na proračunski. (2. Naime. prečnik cevovoda od hidroakumulacije do hidroelektrane (koja je ispred rezervoara) određuje se po uslovu da brzina strujanja vode u njemu bude (1 ÷ 2 m/s). A− HA Snaga turbine.2.Prečnik cevovoda od rezervoara do mesta napajanja ulične vodovodne mreže.68) S obzirom na električnu snagu može se izračunati u kom vremenskom periodu (za koliko godina) će dobijena električana energija da kompenzira povećane troškove izgradnje cevovoda i troškove izgradnje same hidroelektrane.

sl. pa se može pisati da je 8αλL 2 H p = Ho + Qp . a samim tim i C Σ (d).) i konstanta je ( Q p = const ) pri određivanju prečnika cevovoda kojim pumpa transportuje vodu do napornog rezervoara. (2. cena njegovog održavanja i amortizacionog izdvajanja. a povećavaju se troškovi izgradnje cevovoda. Kod ovakvih vodovodnih sistema voda se iz napornog rezervoara odvodi potrošačima gravitaciono i prečnik ovog cevovoda se određuje prema ranije datim principima za gravitacione cevovode. a sa Ce se označi godišnja cena utošene električne energije za pogon pumpe (ili pumpi) u pumpnoj stanici.gubitak napora u cevovodu kojim se voda transportuje u naporni rezervoar.a). za Q p = const . sa smanjenjem prečnika cevovoda. relativno je jednostavno postaviti za cevovod kojim pumpa napaja naporni rezervoar u vodovodnom sistemu sa prethodnim napornim rezervoarom (v. sa povećanjem prečnika cevovoda smanjuje se utrošak električne energije.2. a sa njime raste utrošak električne energije za pogon pumpe ili pumpi. Ako se sa Ci označi godišnje svedena cena izgradnje cevovoda. važi i obratno. gde je H o – visina dizanja vode iz crpnog u naporni rezervoar (v.a).sl. raste gubitak napora u cevovodu. za Q = Qp.19. sumarni troškovi. U vodovodnim sistemima sa prethodnim napornim rezervoarom. jednaki su zbiru troškova Ci i Ce . znatno je složenija u odnosu na magistralne cevovode gravitacionih vodova. kada se smanjuju troškovi njegove izgradnje. (2. uslovno svedeno na godinu dana. Zbog standardizovanih prečnika cevi usvaja se cev čiji je prečnik najbliži veličini de. Napor pumpe je H p = H o + Σ∆h . ili pumpi (u pumpnoj stanici) QP ne zavisi od promenljive potrošnje vode (Q = var.Određivanje prečnika magistralnih cevovoda kojima potisna pumpna stanica transportuje vodu. Σ∆h .69) CΣ = Ci + Ce . Zakon promene gubitka napora u cevovodu u funkciji prečnika cevovoda opisuje se jednačinom (2.19. gde je d – prečnik cevovoda. Naravno. Ako bi se za proračunski protok pumpe ( Q p = const ) uspostavila funkcionalna veza C Σ (d).65). Funkcionalne veze Ci (d) i Ce (d).70) gπ 2 d 5 38 . Naime. najekonomičniji prečnik ( d = d e ) je onaj za koji funkcija C Σ (d) ima minimalnu vrednost. protok pumpe.2.

pa grafik funkcije Ci (d) ima rastući karakter.pri čemu Darsijev koeficijent trenja u cevovodu ( λ ). prikazano na sl. Snaga pumpe u kW je  Q3   Q p H p + 8αλL ⋅ p  . minimum za c = ce .2. kada Darsijev koeficijent trenja u pravim deonicama cevovoda zavisi samo od relativne hrapavosti zida cevi ( λ = λ (δ ) ).71). (2.20.73).72) i (2. za ima opadajući karakter. održavanja i amortizacionih izdvajanja. kako je.2.a. kako je. godišnja cena utrošene električne energije za pogon pumpe je.a prikazano. godišnje se za rad pumpe utroši elektična energija N p [kW ] . Zbog suprotnosmernog karaktera promena funkcija Ce (d) i Ci (d). u principu.73) S obzirom na jednačine (2. brzina strujanja vode u cevovodu c = 4Q p / d 2π opada sa povećanjem ( ( )) prečnika cevi i obrnuto.20. kako je na slici 2. gde je ce – najekonomičnija brzina strujanja vode u cevovodu.70') λ = λ (δ . C e = C e ⋅ E e( god ) (2. grafik funkcije Ce (d).2. izvedimo formulu za izračunavanje najekonomičnijeg prečnika cevovoda. (2. gde je. prikazano na sl. (2. Za QP = const. pa bi funkcija C i (c) bila opadajuća. sumarno funkcija C Σ (d) ima minimum za d = d e .20. kako je već rečeno de – najekonomičniji prečnik cevovoda. 39 . u principu. pa je (2. QP = const. Brzina strujanja c = ce je brzina strujanja vode u cevovodu prečnika d = d e . Sa povećavanjem prečnika cevovoda rasu troškovi njegove izgradnje. Uz izvesna uprošćenja.20. Prvo uprošćenje je pretpostavka da je strujanje u cevovodu automodelno po Rejnoldsovom broju. d .a. a drugo uprošćenje je da se za prečnik cevovoda (d) u okolini prečnika de koeficijent trenja zanemarljivo malo menja (λ = const). u opštem slučaju. kako je na sl.71)  gπ 2 d 5    a označavajući sa T broj sata rada pumpe u godini (maxT = 365 · 24 = 8760 sata).b prikazano. Označavajući sa Ce cenu kwh elektirične energije [din/kWh]. Grafik sumerne funkcije troškova C Σ (c) imao bi. a funkcija Ce (c) rastuća po promenljivoj c.72) E e( god ) [kWh] = T ⋅ ρgQ p H p ρg = N p [kW ] = 1000 ⋅ η p 1000 ⋅ η p η em gde je η em – stepen korisnosti pogonskog elektromotora pumpe. zavisi od relativne hrapavosti zida cevi ( δ = δ / d ) i Rejnoldsovog broja. Q p ).

dobija se da je u okolini prečnika de.75) gde je α koeficijent koji zavisi od vrste cevi. (2. saglasno prethodnoj interpolaciji. Označavajući sa Ro / a odnos godišnje cene troškova održavanja (tekućih remonta) i amortizacionog izdvajanja. ∂d d6 3 za Q p = const . gde koeficijent I predstavlja cenu građevinskih (zemljanih) radova (I = I (L. a saglasnosno jednačinama (2. prema Ci′ . Sa povećanjem prečnika cevi povećava se: debljina zida cevi. Ho.Uz uvedena uprošćenja. 30 ⋅ BQ 3 ∂C Σ p = m(m − 1)Ro / a ⋅ J ⋅ d m − 2 + > 0. M 1 [kg / m] . koji zavisi. funkcija C Σ (d) ima minimalnu vrednost za d u kojem je ∂d 40 . od vrste cev. sumirani troškovi.76) ( ) S obzirom na jednačine (2. masa cevi po jedinici dužine može približno interpolirati jednačinom M1 = a ⋅ d m . takođe. a eksponent m. u funkciji prečnika.78) a kako je drugi izvod ove funkcije veći od nule. Cena ugrađenog cevovoda (sa ugradnjom) proporcionalna je njihovoj masi. a koeficijent J zavisi od dužine cevovoda i cene cevi po jedinici težine.74).74) Ce = A ⋅ Q p + B d5 gde su A i B koeficijenti: 8αC e ρT C e ρgT B=λ⋅ ⋅L i A= ⋅ Ho 1000η emη p 1000 ⋅ π 2η emη p koji u glavnoj meri zavise od visine dizanja vode (Ho) i dužine cevovoda (L).77) C Σ = Ro / a I + J ⋅ d + A ⋅ Q p + B 5 d ( ) Prvi izvod funkcije C Σ po promenljivoj d. pa se.73). opisuju se jednačinom: 3 Qp m (2. a kako cena građevinskih radova zanemarljivo malo zavisi od prečnika cevovoda. vrsta zemljišta)). menja se. njegovog održavanja i amortacionih izdvajanja može se opisati jednačinom: Ci′ = Ro / a I + J ⋅ d m . 3 Qp . (2. (2.72) i (2. + Camortiz Ro / a = . svedeni na godinu dana. (2. Masa cevi ugrađena u cevovod dužine L. uslovno svedena na godinu dana (prema godinama planirane amortizacije). ∂d 2 d7 ∂C Σ = 0. u okolini prečnika d = d e . cena izgradnje cevovoda. je 5 ⋅ BQ p ∂C Σ = mRo / a ⋅ J ⋅ d m −1 − . za Q p = const . Codrž. i kreće se u granicama 1 < m < 2. Ci′ godišnje svedena cena izgradnje cevovoda. (2.71). za Q p = const . može se opisati jednačinom C i′ = I + J ⋅ d m .76) i (2. po zakonu M L [kg ] . ML = L⋅a⋅dm .

u kojoj se za različite prečnike cevi daju granice protoka za koje su ove cevi ekonomične. prema podacima datim u tabeli VII.147 . uopštena. uz objašnjenje koeficijenata B. U tabeli VII. pri zadatom protoku.79). korišćenjem jednačine (2. O eksponentima x i y kaže se samo da je y = 3 x . pa koeficijent P ne zavisi od dužine cevovoda. zavisi od debljine zida cevi i režima strujanja u cevovodu (izveden je za turbulentna strujanja automodelana po Re – broju – strujanja kod kojih su gubici napora proporcionalni kvadratu protoka).44 . Prema različitim.82) dobilo bi se da je E = P. U običnim uslovima je E = 0. (2. α= mRo / a J 5+m Koeficijenti B i J. dobija se formula za proračun najekonomičnije brzine strujanja u cevovodu. Doduše. d e = P α ⋅ Qp 3α . za standardne prečnike cevi ( d e = d ) izračunati protoci za koje su ovi prečnici najekonomičniji.79') P= .Prema uslovu ∂C Σ / ∂d = 0 .5. kao što su: cena električne energije.79)). primerima određivanja ekonomičnog prečnika cevovoda. koji figurišu u izrazu za P. m. Kako je brzina strujanja u cevovodu 4Q p . Ako bi jednačina (2. formula za određivanje ovog prečnika: y de = E xQp . x = α i y = 3α. cene 1 m ugrađene cevi i relativne hrapavosti zida cevi (preko λ = λ (δ ) u B).80) i (2.82) mogu se. za Q p = const .79) gde su konstanta P i eksponent α . po formuli (2. u ruskoj literaturi [4] se daje sledeća. važe samo za turbulentna strujanja kod kojih su gubici napora proporcionalni kvadratu protoka (strujanja automodelna po Re – broju). 1 1 Q p = 1 / 3 ⋅ d e / 3α . za E = 0. koji zavisi od niza ekonomskih pokazatelja. Tabela je dobijena korišćenjem jednačine (2.82). Korišćenjem jednačine (2. 0. 4 1 1 (2.79) može da se svede i na oblik. date su oblasti ekonomičnih protoka za cevi od livenog gvožđa. definisani jednačinama: 5B 1 .81). cena cevi i njihovog povezivanja i dr. konkretno rešenim.82) gde je E – faktor ekonomičnosti.81) P koji omogućava da se za standardne prečnike cevi ( d e = d ) izračunaju protoci za koje su ove cevi najekonomičnije (u cevovodima kojima pumpa transportuje vodu). π P Qp Formula (2.81) svela na oblik (2.80) ce = ⋅ 2α ⋅ 6α −1 . prema napred datom izvođenju. Ro/a i J. Prema ovako izračunatim protocima može da se formira tabela oblasti ekonomičnih protoka.75 i 1. Formula (2. (2. preuzetoj iz ruske literature [4]. da je za cevovod od livenog gvožđa y = 0. Eksponent α . 41 . x = y / 3 = 0.5 ÷ 1. (2. ali se prema izloženom. u slučajevima strujanja kod kojih je gubitak napora u cevovodu proporcionalan kvadratu protoka (kao što je: u formuli (2. može zaključiti da koeficijent P zavisi od cene kWh elektične energije. c= πd 2 zamenjujući u napred datoj jednačini d sa de. može se zaključiti.79) i prema njoj izvedene formule (2. (2.78) dobija se sledeća formula za izračunavanje najekonomičnijeg prečnika cevi. za Q p = const . linearno zavise od dužine cevovoda.

Eseman je dao tabelu preporučenih brzina u funkciji prečnika cevi. Najveću snagu pumpa troši u času najveće potrošnje vode. proračunate korišćenjem formule (2. (Tabela VIII). Korišćenjem tabele oblasti ekonomičnih protoka (i znajući kako je ona formirana) jednostavno se može odrediti prečnik cevovoda za zadati (poznati) protok.3 ÷ 51.8 ÷ 73.90 28 250 1. Np) i.80 900 1000 2.6 40.4 ÷ 40.75 5.8 45.3 ÷ 22.6 10.3 28.00 1550 1200 2. Za određivanje ekonomičnog prečnika cevovoda od čeličnih cevi. u paralelnom radu. Zbog stalne promene potrošnje vode (Q) stalno se menja i režim rada pumpe. za usvojene prečnike cevovoda.6 ÷ 16. ali zavisi od protoka koji troša potrošači (Q). Tabela VIII Prečnik brzine strujanja po Esemanu (za čelične cevi) d [mm] c [m/s] Q [l/s] 60 0.2 82. U periodima kada je protok koji troše potrošači (Q) manji od protoka koji daje pumpa ( QP ).75 6 150 0. režim rada potisne pumpe ne zavisi od karakteristika gubitka napora u mreži napajanja potrošača.6 ÷ 65.3 13.2. Za razliku od tabela citiranih u stručnoj literaturi.Tabela VII Oblasti ekonomičnih protoka u cevovdima od livenog gvožđa Uslovni unutrašnji prečnik d [mm] 100 125 150 200 250 300 350 400 450 500 600 700 800 900 1000 Q [l / s ] E = 0. 42 . višak protoka pumpe ( QP − Q ) potiskuje se u naporni rezervoar (prednji kontrarezervoar).2 51. obratno (sa smanjenjem potrošnje vode smanjuje se protok i snaga pumpe).20 2100 U vodovodnim sistemima sa prednjim kontrarezervoarom (sl. a druge (gornje) granične vrednosti su protoci koji kao prve granične vrednosti odgovaraju sledećim većim prečnicima.5 6.2 ÷ 82. kada pumpa i rezervoar.4 ÷ 15 15 ÷ 25.7 ÷ 9.60 450 800 1.4 8.2 ÷ 121 121 ÷ 167 167 ÷ 220 220 ÷ 286 286 ÷ 394 394 ÷ 581 581 ÷ 808 808 ÷ 1080 1080 ÷ 1396 1396 ÷ 1930 E = 0.2 ÷ 8.3 ÷ 45.70 2 100 0.4 ÷ 10. zajedno.25 155 500 1.40 275 600 1.b).3 65.3 25.5 ÷ 108 108 ÷ 149 149 ÷ 197 197 ÷ 254 254 ÷ 352 352 ÷ 518 518 ÷ 722 722 ÷ 966 966 ÷ 1250 1250 ÷ 1725 E=1 5.00 50 300 1.4 9.80 14 200 0.82).10 78 400 1. u tabeli VIII dodata je i rubrika odgovarajućih protoka.4 22.8 ÷ 28. Sa povećanjem potrošnje vode povećavaju se protok i snaga pumpe ( QP . naravno.4 ÷ 13.5 73.8 16. snabdevaju potrošače vodom.19.3 ÷ 96 96 ÷ 132 132 ÷ 175 175 ÷ 227 227 ÷ 313 313 ÷ 461 461 ÷ 642 642 ÷ 857 857 ÷ 1110 1110 ÷ 1532 Tabela VII formirana je tako što su prve (donje) granične vrednosti protoka.

83) C Σ = C Σ (d1 .19. d2 i d3. ∂C Σ / ∂d 2 = 0 . gde je d1 – prečnik cevovoda od pumpne stanice do vodovodne mreže.b) različit je od protoka u deonici cevovoda od račve r do napornog rezervoara R. cevovoda od račve do rezervoara ( d r − R = d 2 ) i cevovoda od račve do vodovodne mreže ( d r ⋅Mp = d 3 ). Funkcija sumarnih troškova. od protoka kojeg troše uključeni potrošači i od teritorijalnog rasporoda uključenih potrošača. dopunila voda iz napornog rezervoara (kada se naporni rezervoar prazni). U perodima kada se naporni rezervoar prazni ( QP > Q ) snaga koju troši pumpa veća je od snage koju pumpa troši u periodima kada se rezervoar puni vodom ( QP > Q ).c) režimi rada potisnih pumpi u pumpnoj stanici. U vodovodnim sistemima sa zadnjim kontrarezervoarom (sl. Kako karakteristike gubitaka napora u deonicama vodovodne mreže zavise od prečnika deonica mreže. u paralelnom radu sa pumpom.83). ne samo. prečnik cevovoda od pumpne stanice do račve ( d p⋅r = d1 ) određuje se prema protoku pumpi u času najveće potrošnje vode (koji je manji od protoka kojeg troše potrošači priključeni na vodovodnu mrežu). Prečnici cevi u deonicama vodovodne mreže određuju se prema protocima (u njima) u času najveće potrošnje vode. Prečnik cevovoda od račve do čvora napajanja vodovodne mređe ( d r ⋅Mp = d 3 ) određuje se prema protoku kojeg troše potrošači u času najveće potrošnje vode. (2. gravitaciono. napred navedenim.2. teorijski gledano. Prečnik cevovoda koji povezuje račvu i rezervoar ( d r − R = d 2 ) određuje se po uslovu da u času najveće potrošnje vode (kada pumpna stanica i rezervoar zajednički snabdevaju potrošače vodom) svi čvorovi minimalno traženog (za ispravno funkcionisanje potrošača). Iz navedenog razloga.sl. ili ka račvi (kada se rezervoar prazni). teško je uspostaviti funkcionalnu vezu (2. 43 . a d2 – prečnik cevovoda od vodovodne mreže do rezervoara. d2 i d3. ∂C Σ / ∂d 3 = 0 moglo bi se odrediti ekonomične veličine prečnika d1. u ovom slučaju. od protoka kojeg troše potrošači (Q). Napomenimo da su napori vode u čvorovima mreže najmanji u času najveće potrošnje vode. zavise. Iz navedenog razloga d1 i d2 određuju se po istim. iz časa u čas menjaju režim rada. pa se praktično i ne mogu odrediti najekonomičniji prečnici d1. u pumpnoj stanici. s tim da u ovoj drugoj deonici strujanje može biti ka rezervoaru (kada se rezervoar puni). principima po kojima se određuju prečnici d1 i d2 u vodovodnim sistemima sa prednjim kontrarezervoarom. d 2 . različiti su prečnici cevovoda od pumpne stanice do račve ( d p⋅r = d1 ). ) . već i od karakteristika gubitaka napora u deonicama vodovodne mreže. zavisi od prečnika tri cevovda. d 3 ) i. iz uslova ∂C Σ / ∂d1 = 0 .19. Protok u deonici cevovoda od pumpne stanice P do račve r (v.da bi u periodima kada je protok koji troše potrošači veći od protoka koji daje pumpa ( QP > Q ). uslovno svedena na godinu dana. Zbog različitih protoka. praktično je nemoguće uspostaviti funkcionalnu zavisnost C Σ = C Σ (d1 . d 2 . U cevovodu od račve r do čvora napajanja vodovodne mreže protok vode jednak je protoku kojeg troše potrošači priključeni na vodovodnu meržu (Q).2. Kako paralelno povezane pumpe. razlika ovih protoka ( QP − Q ).

smerovi strujanja u svim deonicama mreže jednoznčno su definisani jedino mogućim smerom strujanja. m i p postaviti veza: n = p + m −1. tako i granate mreže. Na sl.a) izazvao prekid protoka i u deonicama 23 i 2-4. kao što je mreža prikazana na sl. svi potrošači dobijaju vodu.21. prekid protoka u deonici mreže 1-2 (v. U prstenastim vodovodnim mrežama. za bilo koju površinsku mrežu (bilo kog tipa). pa se radi uprošćenja. ali ne izaziva prekid protoka u drugim deonicama mreže. pa bi svi potrošači priključeni na ove deonice ostali bez vode. pa izuzimajući protošače iz isključene deonice. a deonicama mreže nazivaju se cevovodi koji povezuju čvorove mreže. mreža prikazana na sl. Označavajući sa m – broj čvorova. n – broj deonica i p – broj elementarnih prstena. zbog remonta. (2. isključila deonica 1-2.2. može se između parametaram. Prekid protoka u jednoj od deonica dovodi do preraspodele protoka u mreži.sl.2.a. strujanje u deonici 2-5 bi promenilo smer.21. KARAKTERISTIKE VODOVODNIH MREŽA I OPŠTA POSTAVKA ZADATKA NJIHOVOG PRORAČUNA Broj tačaka odvoda vode iz mreže je veliki. Dva bilo koja lanca deonica koji povezuju dva čvora obrazuju prsten. Čvorovima mreže nazivaju se mesta račvanja cevovoda i mesta priključenja krajnjih (zadnjih) potrošača.21.21.84) 44 . Prema broju elementarnih prstenova.3 objašnjeno.c) ima svojstva kako prstenaste.2. Ako bi se. tačke odvoda vode fiktivno reduktuju u tačkama čvorova vodovodne mreže. Napojni cevovod ne računa se kao deonica mreže.b. kako je u odeljku 2.21.2. n.b je sedmoprstena. Tako bi.2. kao što je mreža prikazana na sl. na primer.sl. Prekid protoka u jednoj deonici mreže izaziva prekid protoka u svim deonicama iza ove.2.21. bilo koja dva čvora mreže mogu biti povezana preko nekoliko različitih lanaca deonica (ne manje od dva).2. Mešovita vodovodna mreža (v.6.b označeni su proračunski smerovi strujanja u deonicama prstenaste vodovodne mreže. U granatim vodovodnim mrežama sa jednim izvorom napajanja.

21. što se obično usvaja kao minimalno dozvoljeni natpritisak u gradskoj (uličnoj) vodovodnoj mreži. Proračun vodovodne mreže vrši se prema protoku vode koju potrošači troše u času najveće potrošnje vode (kada je pritisak u mreži najmanji). hotela i sl. Za mrežu prikazanu na sl. Napomenima da se kod granatih vodovodnih mreža mogu definisati različiti mionimalni pritisci krajnjih potrošača.21.4 bara. − Ukupna potrošnja vode ( Σq ) i njena raspodela u vodovodnoj mreži i − Minimalni traženi natpritisak (napor) u vodovodnoj mreži. . koje se izražavaju jednačinama: (2.Napojne grane se ne računaju kao deonice mreže. Za ispravno funkcionisanje vodozahvatnih uređaja i mašina u prizemnim kućama dovoljno je da natpritisak na mestu priključka na uličnu vodovodnu mrežu bude 1bar. 45 . Pretpostavljajući jednoliku gustinu naseljenosti cele teritorije grada. 7.2. kako je u odeljcima 2. pod natpritiskom koji će obezbediti razvođenje vode u objekte koja ulična (spoljašnja) mreža snabdeva vodom.) daju se konkretne veličine protoka koji troše.). Razlog da se nekom od krajnjih potrošača obezbeđuje veći natpritisak (napor) vode može biti priključak velikog potrošača (fabrika. fiktivno svodi na potrošnju u čvorovima mreže. Za četvorospratne zgrade treba obezbediti natpritisak vode od oko 2. pri proračunu spoljašnje (ulične) vodovodne mreže. Poznati podaci. pa je broj deonica uvek za jedan manji od broja čvorova ( n = m − 1 ). Jadnačina (2. 10.. Σq q sp = n Σl gde je (Σqn) – sumarni protok koji se troši u stanbenim zgradama. 2. zavisno od gustine naseljenosti gradskog reona. Prema određenim prečnicima svih deonica vodovodne mreže. 11. Za svaki sprat zgrade ovaj natpritisak treba povećati za oko 0. ili se bira pumpa ako je vodovodni sistem sa kontrarezervoarom. Kod prstenastih vodovodnih mreža najmanji natpritisak (napor) je u jednom od najudaljenijeg čvora u odnosu na čvoj napajanja mreže.3 i 2. 4. kao rezultat proračuna mreže dobija se i potreban natpritisak napajanja vodovodne mreže.4 objašnjeno. Kod granatih mreža je p = 0 .5 bara. 13 i 14.85) ∑ Qi−k = qi . a (Σl) – ukupna dužina svih deonica vodovodne mreže. odnosno potreban napor vode u čvoru napajanja. Cilj (zadatak) proračuna vodovodnih mreža je da se odrede odgovarajući prečnici cevovoda svih deonica mreže. 8. koji će obezbediti da svi potrošači dobiju tražene protoke vode.84) je posledica Ojlerove (Euler-ove) teoreme o poliedrima (višestranim geometrijskim figurama). Prema ovom naporu i protoku kojeg troše potrošači određuje se položaj prethodnog napornog rezervoara. Prema oznakama na sl. a protok vode koji se troši u stambenim zgradama svodi se na specifične protoke potrošnje vode u deolovima (reonima) vodovodne mreže. i = 1. hotel i sl. Potrošnja vode se. Za određivanje protoka u deonicama vodovodne mreže koriste se jednačine kontinuiteta u čvorovima mreže. su: − Konfiguracija vodovodne mreže. proračunatim gubicima napora u njima i usvojenom minimalno dozvoljenom natpritisku u mreži.. Za krupne potrošače (fabrika.a krajnji potrošači su priključeni u čvorovima 3. može se uzeti da je specifični protok potrošnje vode jednak u svim deonicama vodovodne mreže i iznosi. .2. sa dužinama svih deonica ( Lij ) i kotama terena svih čvorova mreže (Zi). m.b to je ili čvor 7 ili čvor 14.

s tim da se negativni predznak daje gubicima napora u deonicama u kojima je smer strujanja suprotan usvojenom smeru obilaženja prstena.gde je qi protok vode koja se iz čvora (i) odvodi potrošačima. koliko je i jednačina (2. jer indirektno zavise i od protoka u razmatranim cevovodima. treba dodati još p drugih jednačina za određivanje protoka u deonicama mreže. Kod prstenastih i mešovitih vodovodnih mreža broj deonica je n = p + (m − 1) .2. Koeficijenti ili parametri K j − k zavise od dužine ( L j − k ) i prečnika ( d j − k ) deonica vodovodne mreže. uslovno imaju pozitivnu vrednost. Iz jednog u drugi čvor elementarnog prstena voda dolazi koristeći dva puta. Protok napajanja vodovodne mreže je.85) prelazi u identitet i na raspolaganju praktično imamo m − 1 jednačina oblika (2. koji ide preko čvora 3.21.2. odredili i prečnici svih deonica mreže u prvom približenju. Za strujni tok od čvora 2 do čvora 4. pa jednačinama (2. od kojih je nezavisno njih m − 1 . Usvajajući smer obilaženja prstena. napred data jednačina ravnoteže gubitka napora u elementarnom prstenu voddovodne mreže može da se piše u opštem obliku. i =1 m pa s obzirom na ovu jednačinu.24 prikazano za jedan elementarni prsten vodovodne mreže sa sl.85). Broj nezavisnih jednačjina tipa (2. koje mogu da se iskoriste. a ∑Q i −k je algebarski zbir protoka u deonicama mreže koje se račvaju u posmatranom čvoru. prema ovim protocima i preporučenim brzinama strujanja. veličine K j − k su parametri kaakteristika gubitka napora.22 prikazano. gde je p broj elementarnih prstenova mreže.85) mogu se odrediti protoci vode u svim deonicama mreže. što se matematički može opisati jednačinom ravnoteže gubitaka napora u posmatranom prstenu vodovodne mreže. Veličine K j − k koje figurišu u jednačinama (2. da bi se zatim. kao je na sl. 2 ∆h2−5 + ∆h5− 4 = K 2−5 ⋅ Q2−5 + K 5− 4 ⋅ Q52−4 .85). (2.86) jednak je broju elementarnih prstenova u mreži (p). a protoci koji izlaze iz čvora imaju negativnu vrednost. Q = ∑ qi .2. odnosno jednačinom 2 2 K 2−3Q2−3 + K 3−4 Q32−4 − K 2−5 ⋅ Q2−5 − K 5−4 ⋅ Q52− 4 = 0 . Kod granatih vodovodnih mreža korišćenjem n = m − 1 jednačina kontinuiteta u čvorovima mreža (2. (∑ K j −k Q 2− k j ) p = 0.86) gde leva strana jednačine pretstavlja algebarskizbir gubitka napor u deonicma prstena.86) su koeficijenti karakteristika gubitka napora u deonicama vodovodne mreže u slučajevima kada Darsijevi koeficijenti trenja ne zavise od Rejnoldsovog broja (kada je gubitak napora proporcionalan kvadratu protoka). s tim da protoci koji ulaze u čvor. 2 2 K 2−3 Q2−3 + K 3− 4 Q32− 4 = K 2−5 ⋅ Q2−5 + K 5− 4 ⋅ Q52− 4 .85). kako je na sl. Gubici napora u svim strujnim tokovima od čvora napajanja mreže do krajnjih 46 . Broj deonica granate vodovodne mreže je n = m − 1 . gubitak napora je 2 ∆h2−3 + ∆h3− 4 = K 2−3 ⋅ Q2−3 + K 3− 4 ⋅ Q32− 4 . Gubici napora u oba strujna toka moraju biti jednaki. dok je gubitak napora za strujni tok koji iz čvora 2 ide u čvor 4 preko čvora 5. u smeru kretanja kazaljke na satu. jedna od jednačina (2. U slučajevima kada Darsijev koeficijenti trenja zavise i od Rejnoldsovog broja.b.

tretira kao nefiksiran odvod vode. zatim. potrebno je postaviti još jednu jednačinu za određivanje ovog nefiksiranog protoka. koju. ovaj se. Napred dato izlaganje odnosi se na vodovodne mreže sa jednim napojnim mestom (jednim izvorom napajanja).7. a zbog nepoznatog protoka koji ide u rezervoar.85) odredili protoci i u preostalih m − 1 deonica mreže.23. da bi se. kojih je za jedan manje od broja izvora napajanja. preko koeficijenata.2. konrarezervoar se puni vodom (sl. U vodovodnim mrežama sa više napojnih mesta (više izvora napajanja) potrebno je znati i protoke svih izvora napajanja. za određivanje pojedinačnih protoka izvora napajanja potrebno je postaviti dopunske jednačine. koji je detaljnije obrađen u odeljku 2. a prema usvojenom minimalnom naporu vode u mreži proračunava se i potreban napor napajanja mreže. vodom snabdeva i potisna pumpa (P) i rezervoar (R). protoci u njima. U početnom približenju pretpostavljaju se protoci u p proizvoljno izabranih deonica (p – broj elementarnih prstenova u mreži). koji bi funkcionisao bez kontrarezervoara. kojih je m − 1 (m – broj čvorova mreže). kojih je p (p – broj elementarnih prstenova u mreži).2.2. Kako je ukupni protok napajanja vodovodne mreže poznat (Q) i kako je on jednak zbiru protoka napajanja svih izvora napajanja.23.23. jednačinama (2.b).86). U periodima kada je protok potrošnje vode manji od protoka koji daje pumpa. vrši se unutrašnje usklađivanje mreže (usklađivanje prečnika i protoka po uslovu da sistemi jednačina (2.85).86) budu zadovoljeni). figurišu i nepoznati prečnici d j − k . pored nepoznatih Q j − k . u času najveće potrošnje. Za određivanje protoka u deonicama prstenastih i mešoviti vodovodnih mreža. ili parametara K j − k . jedne koji napajaju dva naporna rezervoara (sl.85) i (2. zadatak se rešava iterativnim postupkom. U daljem iterativnom postupku.čvorova u mreži moraju biti jednaki (uravnoteženi).21 prikazano. a teorijski važi i za vodovodni sistem sa potisnom pumpnom stanicom. Kao i u slučaju dva izvora napajanja i u slučaju jednog izvora napajanja i jednog nefiksiranog odvoda vode. Praktično se ovo odnosi na vodovodne sisteme sa prethodnim napornim rezervoarom.86).2. O proračunu granatih vodovodnih mreža detaljnije se govori u odeljku 2. Kako je broj jednačina (kojih je koliko i deonica u mreži) nedovoljan za istovremeno određivanje Q j − k i d j − k (jer je broj nepoznatih duplo veći od broja jednačina). kako je na sl. što se postiče korekcijom prečnika u pojedinim deonicama mreže.8. pridružuju se i jednačine (2. a) QI + QII = Q = ∑ qi i =1 27 47 .c). Prema ovako dobijenim protocima u početnom približenju određuju se prečnici deonica mreže u prvom približenju.a) i druge sa kontrarezervoarom (sl. korišćenjem jednačina (2. Kao rezultat napred navedenih proračuna vodovodnih mreža dobijaju se prečnici deonica mreže. U sistemu jednačina (2. za razliku od ostalih potrošača vode. Razmotrimo dva primera granatih vodovodnih mreža sa dva izvora napajanja.

23. i =1 m (m = 27. ukupan protok vode koju troše potrošači.23. a KI-A je koeficijent karakteristike gubitka napora u cevovodu I-A (za λ I − A = const ). jednak je zbiru protoka koji se dobijaju iz rezervoara I i II: Q = Q I + Q II (2. ZA – kota čvora A i ∆hI − A – gubitak napora u napojnom cevovodu I-A. gde je QI – zapreminski protok u cevovodu I-A. B = 5). kako je na sl. Pretpostavimo da je to čvor M. ako Darsijev koeficijent trenja ( λ I − A ) zavisi i od Re – broja.87) Označavajući sa A i B čvorove napajanja mreže (prema sl. S obzirom na napred datu formulu.88) može da se piše u obliku 48 . prema sl. Napor vode u čvoru napajanja A je H A = (Z I − Z A ) − ∆h I − A . Q = ∑ qi .  i =1  QR = QP − ∑ qi i =1 24 U slučaju da granata vodovodna mreža dobija gravitaciono vodu iz dva rezervoara.B postoji čvor koji se napaja od oba rezervoara – čvor u kojem se susreću protoci iz oba rezervoara. očigledno je da na magistrali A . i =1 24 (QP < Q ) c)  24  QP > Q = ∑ qi  .a prikazano.2. Gubitak napora u napojnom cevovodu I-A može se matematički opisati formulom ∆hI − A = K I − A ⋅ Q I2 . odnosno parametar karakteristike gubitka napora u cevovodu I-A.b) QP + QR = Q = ∑ qi . I i II.23. (2.a).88) gde su: ZI – kota nivoa vode u rezervoaru I. jednačina (2.2.2.a je A = 1.

dok je prema energijskoj jednačini za strujni tok od rezervoara II do čvora M. prema (2.23.H A = ( Z I − Z A ) − K I − A ⋅ QI2 . Prema napred rečenom. granatu vodovodnu mrežu sa kontrarezervoarom zajednički. Jednačina (2.90') Jednačine (2.90) omogućavaju da se prema poznatom protoku potrošnje Q. odnosno (2.87) i (2.2.88) i (2. gde je u fiktivnom čvoru O. (2. Prema energijskoj jednačini za strujni tok od rezervoara I do čvora M (u kojem se susreću protoci iz rezervoara I iz rezervoara II) je Z M + H M = Z I − ∆hI − A − (∑ ∆h )A− M . U času najveće potrošnje vode. ZB – kota čvora B i ∆hII − B – gubitak napora u napojnom cevovodu II-B.89).88') i (2.90) gde su: i ∗ H A (QI ) = Z A + H A (Q I ) = Z I − K I − A ⋅ QI2 ∗ 2 H B (QII ) = Z B + H B (Q II ) = Z II − K II − B ⋅ Q II . odrede protoci napajanja QI i QII.89') prema kojem je H B = H B (QII ) . Z M + H M = Z II − ∆hII − B − (∑ ∆h )B − M . što s obzirom na (2. u kojima nema gubitka napora. (2. (2. a u fiktivnim deonicama OA i OB.88') prema kojem napor vode u tački napajanja A zavisi od protoka vode u napojnom cevovodu ( H A = H A (QI ) ). svodi se na problem određivanja protoka u fiktivnom prstenu (fiktivnoj zatvorenoj konturi).90) predstavlja jednačinu ravnoteže priraštaja i gubitka napora u fiktivnom prstenu OABO. problem određivanja protoka napajanja QI i QII.89) gde su: ZII – kota nivoa vode u rezervoaru II. 2 Kako je ∆hII − B = K II − B ⋅ QII .24 prikazano. ugrađene su fiktivne pumpe sa napornim ∗ karakteristikama H A = (QI ) i ∗ H B = (Q II ) . Napor vode u čvoru napajanja B je H B = ( Z II − Z B ) − ∆hII − B . može da se piše u obliku ∗ ∗ H A (QI ) − (∑ ∆h )A− M + (∑ ∆h )B − M − H B (Q II ) = 0 . ( QI + QII = Q ).87). Izjednačavanjem desnih strana napred datih jednačina za Z M + H M sleduje da je Z I − ∆hI − A − (∑ ∆h )A− M = Z II − ∆hII − B − (∑ ∆h )B − M . Q = QI + QII . u granatoj mreži sa dva paralelna izvora napajanja. u paralelnom radu. kako je na slici 2. snabdevaju i potisna pumpa i kontrarezervoar kako je na sl.b 49 . (2. napred data jednačina može da se piše i u obliku 2 H B = ( Z II − Z B ) − K II − B ⋅ QII (2.89').

95) Napor vode u čvoru A.2. (2.92') H A = H P (QP ) − (Z A − Z P ) − K P − A ⋅ Q p .sl.92) i (2.2. odrede protoci napajanja QP i QR.23. definisan je jednačinama (2. jednačina (2. odnosno (2. Jednačina (2. kao i jednačina (2. gde su: i ∗ 2 H A (QP ) = Z A + H A (Q P ) = H P (QP ) + Z P − K p − A ⋅ Q p (2.93) gde su ZR. ili QP − QR = Q (2. Za QP > Q. a QII sa QR.93). ZA.c prikazano. Napor vode u čvoru B. ZP – visinske kote položaja čvora A i potisne pumpe P ( Z A > Z P ).92) i (2.23. s tim da QI treba zameniti sa QP.92) gde su HP – napor potisne pumpe. Pretpostavljajući da se čvor M napaja i od pumpe i od rezervoara (v.91) i (2.2. 2 Kako je ∆hR − B = K R − B ⋅ Q P .92) može da se piše i u obliku 2 (2.96) 50 . može se pisati QP = Q + QR .prikazano.93') H B = (Z R − Z B ) − K R − B ⋅ Q p . što se obzirom na (2.94).94') Jednačine (2. 2 Kako je H P = H P (Q P ) (prema karakteristici napora pumpe) i ∆hP − A = K P − A ⋅ Q P . prema kojem je H A = H A (Q P ) . iz kojeg se višak protoka pumpe ( QR = QP − Q ) potiskuje u kontrarezervoar je: H B = (Z R − Z B ) + ∆hB − R (2. a napor vode u čvoru B. potrebne su dopunske jednačine za određivanje protoka pumpe (QP) i protoka koji odlazi u rezervoar (QR).92'). u kojem se mreža napaja od pumpe. kako je na sl. energijske jednačine za strujne tokove od pumpe do čvora M i od rezervoara do čvora M glase: Z M + H M = Z P + H P − ∆hP − A − (∑ ∆h )A− M i Z M + H M = Z R − ∆hR − B − (∑ ∆h )B − M Izjednačavanjem desnih strana napred datih jednačina dobija se Z P + H P − ∆hP − A − (∑ ∆h )A− M = Z R − ∆hR − B − (∑ ∆h )B − M .gubitak napora u napojnom cevovodu P-A. Napor vode u čvoru A. može da se piše i u obliku ∗ ∗ H A (QP ) − (∑ ∆h )A− M + (∑ ∆h )B − M − H B (QR ) = 0 . ZB – visinske kote nivoa vode u rezervoaru i položaja čvora B ( Z R > Z B ) i ∆hR − B – gubitak napora u napojnom cevovodu R-B.91) Q = QP + QR . prema kojem je H B = H B (QR ) . ∆hP − A .92') i (2.90). jednačina (2. predstavlja jednačinu ravnoteže priraštaja i gubitaka napora u fiktivnom prstenu OABO prikazanom na sl.94) omogučavaju da se.93) može da se piše i u obliku 2 (2.94) ∗ 2 H B (QR ) = Z B + H B (Q R ) = Z R − K R − B ⋅ QR . I u slučaju kada potisna pumpa daje veći protok od protoka kojeg troše potrošači u granatoj mreži sa kontrarezervoarom. u kojem se mreža napaja iz rezervoara R (kontrarezervoara) je H B = (Z R − Z B ) − ∆ h R − B .24. u kojem potisna pumpa napaja mrežu vodom. je H A = H P − (Z A − Z P ) − ∆hP − A . (2. gde je protok Q kojeg troše potrošači poznat ( Q = Σqi ).25.2. prema poznatom protoku potrošnje Q.b). Protok kojeg troše potrošači Q (koji je poznat) jednak je zbiru protoka koji se dobija od potisne pumpe (QP) i protoka koji se dobija iz rezervoara (QR). (2. kako je na sl.a prikazano.93'). (2.

95). kojim se voda odvodi u kontrarezervoar. a s obzirom na (2. kako je na slici 2. gde je u fiktvnom čvoru O.25 51 . ova jednačina može da se piše i u obliku ∗ ∗ H A (QP ) − (∑ ∆h )A− B − H B (QR ) = 0 (2. jednačina (2.96) može da se piše i u obliku 2 H B = (Z R − Z B ) + K B − R ⋅ Q p . kako je na sl. (2.96).b prikazano. mogu se postaviti i za prstenaste i mešovite vodovodne mreže. predstavlja jednačinu ravnoteže priraštaja i gubitaka napora u fiktivnom prstenu OABO.25. s obzirom na jednačinu (2.95) ∗ QP = Q + QR . prema (2.96') prema kojem je H B = H B (QR ) .97). Razmotrimo ovo na primeru prstenaste vodovodne mreže u sistemu vodosnabdevanja sa dve potisne pumpne stanice (PI i PII) i dva kontrarezervoara (RI i RII). za određivanje protoka napajanja iz više izvora. Energijska jednačina za strujni tok od pumpe do kontrarezervoara glasi Z P + H P − ∆hP − A − (∑ ∆h )A− B − ∆hR − B − Z R = 0 . a u fiktivnoj deonici OA ugrađena je pumpa naporne karakteristike H A (QP ) . (2.2. 2 Kako je ∆hB − R = K B⋅R ⋅ QR . ∗ 2 H A (QP ) = Z A + H A (Q P ) = H P (QP ) + Z P − K p − A ⋅ Q p Slične jednačine. odnosno (2.92) i (2.gde je ∆hB − R – gubitak napora u cevovodu B–R.97) gde su: ∗ 2 i H B (QR ) = Z B + H B (Q R ) = Z R + K R − B ⋅ QR . dok ∗ fiktivna deonica AO stvara gubitak napora ∆h A−O = H B (QP ) .97') Jednačina (2.92') i (2.96'). ili za određivanje protoka napajanja i protoka odvođenja vode u rezervoare (nefiksirane potrošače).

100) H 9 = H 9 (QPI ) . zajednički snabdevaju potrošače vodom ( QPI + QPII + QRI + PRII = Q .a).2. da čvor 8 dobija vodu i od PII i od RII. Na sl. (2. može se napisati jednačina (za Z5 + H5. može pisati i u obliku ∗ H 1∗ (QPI ) − ∆h1−5 + ∆h9−5 − H 9 (Q RI ) = 0 . Pretpostavljajući. (2. u jednačinama (2. (2. kako je na sl.26.99) H 4 = (Z PII − Z 4 ) + H PII (QPII ) − H 9 = (Z RI − Z 9 ) − i 2 K RI −9 ⋅ QRI . pa višak protoka iz pumpnih stanica puni kontrarezervoare ( QPI + QPII = Q + QRI + PRII ). prema oznakama na sl.98). jednoznačne funkcije protoka pumpi. (2.100).104) gde je: 2 ∗ H 9 (QRI ) = Z 9 + H 9= Z RI − K RI −9 ⋅ QRI (2.101) H 12 = (Z RII − Z 12 ) − (2. Pored jednačine (2. gde su: 2 H 1∗ (QPI ) = Z 1 + H 1 = Z PI + H PI (Q PI ) − K PI −1 ⋅ QPI 2 ∗ i H 4 (QPII ) = Z 4 + H 4 = Z PII + H PII (QPII ) − K PII − 4 ⋅ QPII . s obzirom na (2. za određivanje nepoznatih protoka napajanja QPI. H 12 = H 12 (QRII ) .98) gde je Q – poznati protok potrošnje vode. u paralelnom radu.102) HPI(QPI) i HPII(QPII).b prikazani su smerovi strujanja u slučaju da su protoci iz pumpne stanice veći do protoka kojeg troše potrošači ( QPI + QPII > Q ).a prikazano.104') a napor H 1∗ (QPI ) je definisan prvom jednačinom (2. da čvor 5 dobija vodu i od PI i od RI.99) i (2.prikazano. QRI i QRI potrebno je postaviti još tri jednačine. obe pumpne stanice i oba naporna rezervoara. da čvor 3 dobija vodu i od PI i od PII. 2 K RII ⋅12 ⋅ QRII 2 K PII − 4 ⋅ QPII .a prikazano.2.26 prikazani su smerovi strujanja u slučaju kada potisne pumpne stanice i kontrarezervoari. Q – poznati protok kojeg troše potrošači). s obzirom na dva strujna toka): 2 2 Z PI + H PI (Q PI ) − K PI −1 ⋅ QPI − ∆h1−5 = Z RI + K RI ⋅ QRI − ∆h9−5 . kako je na sl.26. s obzirom na (2. koji je merodavan za određivanje prečnika deonica vodovodne mreže. H 1 = H 1 (QPI ) .103') Pretpostavljajući.26. Na sl.26.26.a prikazano.99) i (2. može pisati i u obliku ∗ (2.a.2. 2 K PII ⋅4 ⋅ QPII H 4 = H 4 (QPII ) . su napori pumpi u pumpnim stanisama PI i PII. pa je QPI + QPII + QRI + PRII = Q . s obzirom na dva strujna toka): 2 4 Z PI + H PI (QPI ) − K PI −1 ⋅ QPI − (∆h1− 2 + ∆h2−3 ) = Z PII + H PII (Q PII ) − K PII − 4 QPII − ∆h4−3 . koja se. zajednički snabdevaju mrežu vodom (sl.100). prema napornim karakteristikama uključenih pumpi. (2.2.103'). u paralelnom radu. QPII. može se napisati jednačina 2 2 Z PII + H PII (QPII ) − K PII − 4 ⋅ QPII − ∆H 4−8 = Z RII − K RII −12 ⋅ QRII − ∆h12−8 52 . Pretpostavljajući. može se napisati jednačina (za Z3 + H3.99) i (2. koja se.2.100). 2 K RI ⋅9 ⋅ QRI 2 K RII −12 ⋅ QRII .26.2. (2. Napori vode u čvorovima napajanje mreže vodom.103) H 1∗ (QPI ) − (∆h1− 2 + ∆h2−3 ) + ∆h4−3 − H 4 (QPII ) = 0 . U času najveće potrošnje vode. su: 2 H 1 = (Z PI − Z 1 ) + H PI (QPI ) − K PI −1 − QPI . koji su. kako je na sl.2.

(2. QPII. 2 ∗ i H 12 (QRII ) = Z 12 + H 12= Z RII + K 12− RI ⋅ QRII . 0-1-9-0 i 0-4-12-0.2.100).a napor H (QPII ) definisan je drigom jednačinom (2.105). 2 ∗ H 9 (QRI ) = Z 9 + H 9= Z RI + K 9− RI ⋅ QRI (2.111) i gde su: H (QPII ) − ∆h4−8 − ∆h8−12 − H ∗ 4 ∗ 12 (QRiI ) = 0 .104) i (2.a). ∗ H 1∗ (QPI ) − (∆h1− 2 + ∆h2−3 ) + ∆h4−3 − H 4 (QPII ) = 0 . (2. a napori vode u čvorovima 9 i 12. komletiraju sistem jednačina za određivanje QPI. H 9 = H 9 (QRI ) . QRI i QRII.b prikazano.103'). (2. (2. (2.b. čine zatvoreni sistem jednačina za određivanje protoka napajanja svih izvora (QPI. U slučaju da potisne pumpne stanice P1 i P2 daju zbirni protok koji je veći od protoka kojeg troše potrošači ( QPI + QPII > Q ).103).a prikazano. iz kojih voda odlazi u rezervoar RI i RII. Jednačine (2.27.105) (2. gde je: 2 ∗ H 12 (QRI ) = Z 12 + H 12= Z RII − K RII −12 ⋅ QRII .99) i (2.27. (2. analognim putem kao u prethodnom primeru (ilustrovan sl.110) (2. s obzirom na (2.106) gde je Q – poznati protok potrošnje vode. H 12 = H 12 (QRII ) .98).105) predstavljaju jednačine ravnoteže priraštaja i gubitka napora u fiktivnim prstenovima mreže 0-1-4-0.102). 0-1-9-0 i 0-4-12-0.100) i (2. QPII. koje uz jednačinu (2.2.26. kako je na sl. kako je na sl. (2.107) i 2 H 12 = (Z RII − Z 12 ) + K 12− RII ⋅ QRII .103'). mogu se postaviti sledeće tri jednačine. (2.103).106). Jednačine (2.105') Napori vode u čvorovima napajanja mreže 1 i 4 definisani su jednačinom (2.104) i (2. ∗ a napori H 1∗ (QPI ) i H 4 (QPII ) definisani su jednačinom (2. 53 . su: 2 H 9 = (Z RI − Z 9 ) + K 9− RI ⋅ QRI . može pisati i u obliku ∗ ∗ H 4 (QPII ) − ∆h4−8 + ∆h12−8 − H 12 (QRII ) = 0 .108) Prema pretpostavljenim smerovima strujanja na sl.112) Jednačine (2.109) ∗ H 1∗ (QPI ) − ∆h1−5 + ∆h5−9 − H 9 (Q RI ) = 0 .2.109). ∗ 4 koja se. naporni rezervoari (kontrarezervoari) RI i RII pune se vodom. uz jednačinu (2. pa je QPI + QPII = Q + QRI + PRII .110) i (2.111) predstavljaju jednačine ravnoteže priraštaja i gubitka napora u fiktivnim prstenovima 0-1-4-0.2. QRI i QRII).26. (2.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->